Haseki Huram Sultan (pers. ,tur. Hrrem, huram, nasmejana, radosna, isto Rokselana,Roksolona, Ruzijak ili Rosa, tj.

. Ruskinja, roena moda 1500 ili 1506. Smatra se da se zvala Anastasija ili Aleksandra Lisovska, poreklom iz dananje Ukrajine) bila je omiljena ena osmanlijskog sultana Sulejmana I. Najmoniji ovek 16. veka, kojeg su se vladari Evrope najvie bojali, bee osmanlijski sultan Sulejman I, roen negde 6. novembra 1494 kao sin Selima I i njegove glavne konkubine Hafse Hatun (umrla 1534) u Trapezuntu pri Crnom moru. Nakon smrti svog oca Sulejman je 1520. nasledio oev presto, i je uspeo uz mnoge ratove da proiri osmanlijsko carstvo kao nikad vie u istoriji. 1521. osvojio je Beograd, 1522. Rodos, 1526. pobedio Ugarsku kod Mohaa, 1529 opsadovao Be, 1541 osvojio Ugarsku, 1551 Erdelj itd. Umro je 1566. na njegovom zadnjem ugarskim pohodu. Sulejmanovoj dravi pripadale su dananja Turska, Sirija, Izrailj, Irak, Egipat, arapsko poluostrvo, Tunis, Alir, Grka, Albanija, Rumunija, delovi Hrvatske i Dalmacije, Poljske i Maarske, Makedonija, Bugarska, Slavonija, Bosna, Hercegovina, Crna Gora i Srbija. Mleani su o njemu pisali kad je preuzeo oevu vlast: "Nije stariji od dvadeset i pet godina, visok je i ilav, ima dugaki vrat i mravo, bledo lice. Nosi male brie i ima jedno prijatno ponaanje. Za njega se kae da je mudar vladar, odan naukama, i ljudi svih vrsta nadaju se od njegove vladavine mnogo dobra". Drugi savremenici ga opisuju jo kao povuenog, plahovitog, dosta utljivog, sklonog melanholiji, dalje ponosnog, inteligentnog, spolja hladnog i samouverenog ali u sutini potpuno nesigurnog oveka, kao neumornog jahaa, istaknutog vojskovou, briljantnog dravnika i pravednog zakonodavca. Spolja je bio ovek gospodstvenog izgleda, mrav, visok, jak, sa izraenim obrvama, otrim crnim oima, tankim usnama i uskim krivim nosem. I imao je etiri velike strasti: vrenje svoje sudske vlasti, jahanje prvoklasnih konja, skupljanje raznovrsnih satova, i najzad njegovu veliku ljubav k Rokselani. Rokselana je bila poreklom iz Rusije. Njeno pravo ime kao i njeno detinjstvo nije sasvim poznato. Kao mnoge njezine zemljakinje za kojima je u Carigradu (Istanbulu) postojala velika potranja, i Rokselana je, ili kao suanj ili zato to su je sopstveni roditelji prodali, to je isto bila esta pojava u Rusiji, kao belo roblje stigla u Osmanlije. Obino su devojke imale 6 do 13 godina kada su bile kupljene za velika domainstva osmanlijske vie klase ili sultana. Kao bele robinje one za razliku od svojih crnih sapatnica nisu morale da rade grub ili teak posao, nego su obino sluile kao drubenice i dvorske dame svojim gospodaricama. Rokselanu je kupio Sulejmanov prijatelj Ibrahim Paa (1493-1536), koji je sam u svojim mladim godinama kao grki suanj bio poklonjen Sulejmanu. Ibrahim Paa je vaio kao vrlo obdaren, oaran, arogantan, energian i svestan svojih ciljeva, dobro upuen u istoriju i voenju rata, znao je vie jezike da govori, svirao violinu i pisao pesme i stihove. Sulejman koji se u svoje detinjstvo oseao dosta usamljen mnogo je cenio svog roba Ibrahim Pau, posebno zbog njegove veselosti i ale, sa kojom je Ibrahim uzdizao esto teko depresivnog sultana. Sultan ga je zato 1520. uveo u svoju dvorsku slubu i podigao mu raskonu palatu na hipodromu. U zahvalnost sultanu Ibrahim mu je poklonio mladu Rokselanu, kojoj je u poetku pretilo da se izgubi u anonimnosti sultanovog harema koji je obuhvatao oko 300 robinja. Rokselana, koja je imala vatrenu crvenu kosu, opisana je kao nena, vitka, ljupka i oaravajua. Uz to je bila veoma inteligentna i vesela, smejala se i alila rado. Kao sve mlade haremske dame i ona je u poetku dobijala lekcije o turskom jeziku i o Islamu. Uila je itanje i pisanje, sastavljanje nenih i ljubavnih pisma, ivenje i pletenje, pevanje, ples, sviranje jednog muzikog instrumenata te i vebanje ljupkog i gracioznog hoda. Neobino lepe i obdarene robinje, koje su imale anse da postanu sultanove konkubine, uene su jo i erotskim vetinama. Dvanaest najatraktivnijih i najtalentovanijih robinja su bile odreene kao "gedikli", to jest sultanove

sobarice, koje su imale obaveze da oblae sultana, da ga kupaju i snabdevaju ukusnim jelom. Kao mogue drugarice u krevetu mogle su takoe da postanu njegove miljenice, "ikbal". U sluaju da su postale trudne i rodile decu svome gospodaru, dobile su poasno zvanje jedne sultanske "konkubine" ili "kadine". Rokselani, kao poklon sultanovog najboljeg prijatelja, nije palo teko da na se privue panju Sulejmana. Uostalom je njezina veselost privlaila svakoga u haremu, zbog ega je brzo dobila nadimak "kurem" ili "huram", to jest nasmejana. I tako nije dugo potrajalo dok je postala i sultanova saputnica u krevetu. Poto nije samo sluila za seksualno zadovoljavanje i kao porodilja moguih naslednika, nego se pokazala i kao dobar sagovornik te i iskrena prijateljica, pa ak i kao ivotna saputnica, Sulejman je bio oduevljen Ibrahimovom poklonom. Sa Rokselanom mogao je da menja pesme ili da vodi politike diskusije. Rokselana je uz to bila u stanju da mu daje dobre savete i imala je razumevanje za njegove strahove kojoj je jedino njoj mogao da priznaje. I Rokselana je bila u stanju, kao prijatelj mu Ibrahim, da uz svoju veselost istera Sulejmanovu melanholiju. Sulejman je tako sve vie iao Rokselani i zanemarivao njegovu glavnu enu Gulbehar ( 1580., poreklom ili iz Crne Gore, Albanije ili erkezije), koja je nosila nadimak "cvet proleni" i koja mu je rodila etvoro dece od kojih je samo sin Mustafa ostao iv. Nije dugo potrajalo, i Rokselana je zatrudnela te 1522. rodila svog prvenca Mahometa. I tako poinje za mladu majku velika drama njenog ivota. Kako bi se posle svake smrti jednog sultana spreili graanski ratovi jer bi se njegovi sinovi krvavo borili za nasledstvo, Mehmed II ( 1481) je izdao zakon gde je svakom njegovom potomstvu dozvoljeno da kad dobije sultanat "sa obzirom na red sveta" ubije svoju brau. Sa tim ukazom sa svakim novim stupanjem na presto ponavljao se isti ritual. Novi vladar bi naredio da pogube svu svoju brau i polubrau. Sulejman II. nije morao da ispuni tu obavezu, poto njegov otac nije dao pogubiti samo dva svojih brata, ve i svojih sedmoro sinovaca i same Sulejmanove etvoro brae kako bi osigurao nasledstvo svome sinu ljubimcu. Oko 1523. Rokselana je rodila njeno drugo dete, opet jednog sina, koji je ali imao grbava lea, i kao bogaljast nije mogao da polae pravo na sultanat. Od svojih roditelja dobio je ime Giangir i opisan je kao ljubazan, veseo i lepog izgleda. Poto je u ljude gledao sve samo dobro bio je voljen od svojih braa i sestara, pa i od samog svog polubrata Mustafe, kao i od svoga oca. Sulejman ga je posebno cenio zbog njegove veselinosti i lepog razgovora koji je imao s njim. 1526. Rokselana je rodila tree dete, njenu jedinu kerku Mirmah, koja je postala apsolutni ljubimac Sulejmana. Mirham e kasnije biti udata za Rstem Pau, veligog vezira srpskog porekla. Rokselana je u to vreme igrala sve vaniju ulogu u ivotu sultana. Sulejman je preko svega voleo svoju drugu glavnu enu, ivu i veselu Rokselanu, i skoro je samo kod nje iao. ak i svog prijatelja Ibrahim Pau je zanemarao, kojeg je 1523. postavio za velikog vezira Rumelije (to jest Balkana) i koji je bio oenjen sa Sulejmanovom sestrom Hatie. 1526. ga je Sulejman postavio jo i kao glavnog zapovednika svoje vojske u pohodu protiv Ugarske. U to vreme sa kunim mirom u Sulejmanovom haremu nije stajalo ba najbolje. Mletaki (venecijanski) poslanik Pietro Bragadino obavestio je senatu svoje republike u tajnoj depei o jednoj grubavoj raspravi izmeu prve i druge kadine, izmeu Gulbehar i Rokselane, u kojoj je prva drugoj upala kosu i izgrebala lice. Sulejman je na to banovao svog najstarijeg sina Mustafu u Manisu za namesnika tog grada u zapadnoj Turskoj, koji je time bio dovoljno udaljen od centra moi. Njegova majka Gulbehar je shodno osmanlijskom protokolu morala da putuje s njim. Od tada je Sulejman bio zajedno samo sa Rokselanom. Njegove druge robinje je u toku vremena poudao za njegove pae. Rokselani je pokuavao da ispuni sve elje i bio je spreman da je oeni, ta se od oko 130 godina nije desilo u

osmanlijske sultane. 1530. onda bila je raskona svadba, o kojoj je Englez Sir George Young komentirao: "Ove nedelje se u gradu desio jedan sasvim izvanredni dogaaj, koji je daleko neuven u istoriji sultana. Veliki gospodar Sulejman je jednu robinju iz Rusije, neku Rokselanu, napravio svojom caricom, i bee bogato slavlje. Ceremonija se odrala u seralju (dvoru) i veselja su premahnule sve dosada poznate mere. Velike ulice behu noi osvetljene i bilo je mnogo muzike, i gozbe je bilo dosta za sve ljude. Kue su ukraene cveama, i svuda su donete ljuljake u kojima ljudi satovima sede za veliko svoje zadovoljstvo. U starom hipodromu je podignuta velika tribina na kojoj su mesta za caricu i njezine dame ograene zlatnom ogradom. Tu su carica i njen dvor prisustovali jednim raskonim turniru u kome su uestovali hrianski i muslimanski jahai, zatim i akrobati i maioniari i jedna procesija divljih zveri i girafa, iji su dugi vratovi doskoro dodiravali samo nebo... Ljudi mnogo govore o svadbi, i niko ne moe da kae ta ona ustvari znai". ta je narod mislio o Rokselani? Mletaki poslanik Da Zara je pisao: "On (Sulejman) je tako voli i njoj je toliko je odan, da se svi njegovi podanici ude i govore kako je ona njega opinila. Oni je nazivaju "ziadi" ili veticu. Zbog toga su ona i njezina deca omrznuti i u dvoru i u vojsci, ali niko ne sme neto da kae protiv nje, zato to je on voli. Ja sa moje strane samo sam loe uo o njoj i njenoj deci, dok se za prvoroenog (Mustafu) i njegovoj majci (Gulbehar) govori samo dobro". Narod je dakle verovao da je Rokselana kroz arobne nauke i vraanje vezala sultana za sebe. Tako je ona postala vetica, i nije uspela da pridobije narodnu ljubav i kroz svoje mnoge zadubine - meu njima pet damije, jedna kuranska kola, jedna narodna kuhinja za siromane, jedna bolnica itd. Sa ljubomorom podanici su pratili veliku ljubav njihovog gospodara prema toj bivoj robinji, koja mu je oko 1531. rodila treeg sina i kome su dali ime Selim, koji je po izgledu najvie liio na svoju majku. Rokselana je 1532. rodila njeno zadnje dete, lepog i drskog Bajazita. Uticaj Rokselane na Sulejmana je uz godine sve vei bio. Sulejman je vie puta uz njegovih stalnih vojnih pohoda - oko 13 na broju - bio van kue, gde su zaljubljeni brani par kroz pisma drali tesni kontakt. Tako je Rokselana jednom pisala: "Moj gospodaru, deo moje due, koji si sunce moje zemlje i temelj moje sree. Kada bi znao kako zbog naeg odvajanja moja dua gori i kako se cepa i kako moja ljubav k tebi, da ne poznaje dana ni noi, kao bespomona toni u moru enja...", na ta joj je Sulejman odgovorio: "Tvojoj ljubavi sino sam poslao moja oseanja. Dozvoli mi da kada te samo posmatram, meni se ini tvoja lepota kao jedan noni leptir. Moja ljubljena, ti si svetlo a ja leptir u tvojoj ljubavi. Kao kada bi se u ruinom vrtu lepote htelo uhvatiti ptica srca, tako je i stanje jednog zaljubljenog koji bi se uhvatio u mrei ljubavi". Kada je jedini Sulejmanov prijatelj, Ibrahim Paa, poeo da raste preko glave svome gospodaru i sa svojim hvalisavanjem, svojom arogancijom i pohlepom udostojio sebe da je znaajniji od samog sultana, sultan ga je 1536. dao pogubiti. Ibrahim Paa jednom je objavio: "Jeste istina da ja vladam ovom velikom carstvu... ta ja dodirujem, to se sproveda. Kada bi ja hteo, mogao bih i od jednog konjuara napraviti pau. ta ja poelim da dam, to se daje, i ako ja nisam saglasan, to se uzima. Odluka o ratu i miru, o upotrebi dravnih sredstva - sve je to u mojim rukama. Sam sultan nije bolje obuen od mene. Svoje punomoje poverava u moje ruke..." Ko bi tako govorio taj ne bi kolebao da pokrene i pobunu. I od niega se Suljeman nije vie plaio nego od jedne pobune koje bi mu moglo kotati njegovo presto. Ali posle smrti Ibrahim Pae sultanu je zaista samo Rokselana ostala kao prijateljica, savetodavac i ivotna saputnica, kod koje je mogao da od sebe skine svoj vladarski in i da bude obini ovek sa svim svojim slabostima. 1541. brani par se i mesno pribliio. Jedan poar je u veem delu do temelja unitio Eski Saraui, palatu harema. Rokselana je nagovorila Sulejmana da ne obnovi tu palatu, nego njeno prebivalite da podigne u njegovoj blizini. Sulejman je odmah

prihvatio i na arealu Topkapi Saraui izgradio zgrade novog harema. Poto je Sulejman u to vreme ve bio kostoboljan, tu je pod pokroviteljstvu svoje ene mogao da bude bre i ee negovan i razveselen. 1543. umro je Mahomet, najstariji sin Rokselane i Sulejmana, koji je u meuvremenu postao popularan u narodu i u vojsci i koji je trebao da nasledi svog oca. Doiveo je svega 21 godina i za sobom ostavio svoju dvogodinju kerku. Kod Rokselane je izbio stari strah da bi Mustafa, sin nekadanje Sulejmanove prve kadine Gulbehar, mogao pogubiti njena ostala tri sina. Sa muom njene prve kerke Mirham, Srbinom Rstem Paa ( 1561), koji je od 1539. pripadao njezinoj familiji i od 1544. bio veliki vezir, Rokselana je pokuavala da svrgne potencijalnu opasnost koja je pretila njenoj deci od strane Mustafe. Koliko je tano bilo ili samo lana propaganda danas se ne moe kazati, no Mustafa je 1553. bio optuen da je spremao oboranje svog oca. Sulejman je svakako poverovao tim optubama i dao je Mustafu i 11-godinjeg sina Mustafe, svog sopstvenog unuka, pogubiti kao veleizdajnike. Janiari, kod kojih je Mustafa bio veoma popularan, su se na to pobunili, a pobuna je bila tako opasna po Sulejmanu da je Sulejman njegovog zeta Rstem Pau, koji svuda smatran kao figura koja je iza kulisa upravljala komplot, razreio za velikog vezira. Nakon to se pobuna u Janiare i uz dosta novca njima bila umirila, Rstem Paa je 1555. ponovo postavljen za velikog vezira. Iza svega toga, kao iza ubistva starog Sulejmanovog prijatelja Ibrahim Pae, mnogi su smatrali da je Rokselana bila vodea snaga, to se ali nikako nije moglo dokazati. Sulejman je ve vie godina bolovao, i sa njegovom smrti Rokselana je morala da rauna u svako doba. Kao borac po prirodi ona nije mogla da jednostavno preda njene sinove delatima. 1553. Rokselana je izgubila njenog drugog sina Giangira, koji nije mogao da preboli ubistvo svog voljenog polubrata Mustafu. Tako su Rokselani preostali samo njena kerka Mirham, 22-godinji ivkasti pijanica Selim, i 21-godinji ambiciozni Bajazit koji je u svemu liio na svog oca. Ostale godine njenog ivota Rokselana je pokuavala da smiri sve vee rivalstvo izmeu njenih dva sina. Kada je Rokselana 1558. umrula, tu nije morala da doivi kako se ambiciozni i vlastoljubivi Bajazit u borbi protiv njegovog brata posvaao i sa ocem i na kraju podigao pobunu protiv njega. Pobuna nije uspela, i Bajazit je sa svojih etvoro sinova pribegao u novembru 1559. perzijskom (iranskom) caru Tahmaspu. Tahmasp ga je prvo prijatno primio, ali je na kraju ipak, i zbog 400.000 zlatnika kojih je dobio od Sulejmana, njega i njegove sinove predao Sulejmanu. Sulejman ih je dao sve pogubiti. Jedino dete koje osim Giangira Sulejmana nije razoaralo bila je voljna i samopouzdana kerka Mirham, koja je u Sulejmana preuzela mesto njene majke kao savetodavac i sagovornik. Sulejman je preiveo Rokselanu za osam godina kada je na svom zadnjem pohodu u Ugarskoj umro 1566. Posle smrti Rokselane u ivotu Sulejmana nije bilo druge ene. Bio je svojoj eni veran sve do njegove smrti. Naredio je da se sahrani pored nje u raskonoj damiji Sulejmanije, koju je dovrio 1557. Njegov 35-godinji sin Selim II, debeli pijanica sa naduvenim i crvenim licem, nasledio je Sulejmana kao sultan i dobio kasnije nadimak "pijandura". Osam godina posle smrti Sulejmana i on je 1574. umro, kada je, napijen kiparskog vina, otiao u kupalite, tamo se sapleo i razbio glavu.