E1 - Dimenzionisanje Akumulacija 2007. - 27

DIMENZIONISANJE AKUMULACIJA
Prof.dr Veljko Markovi Veljko i dr. Jelena Markovi - Brankovi, predavanja iz predmeta: Korienje vodnih potencijala 2007.
90
PITANJA
1. 1.1. PRIMERI FORMIRANJA EME PRORAUNA PREDSTAVLJANJE KORISNIKA SA VIE
TAAKA RESTITUCIJE EMA DERIVACIJE EMA SA PROMENLJIVIM ZAHTEVOM EMA SA HIDROELEKTRANOM
1.2. 1.2.1. 1.2.2. 2. METODE I TIPOVI REGULISANJA PROTICAJA 3. ANALITIKI PRORAUN REGULISANJA -AKUMULACIJE 3.1. ANALITIKI PRORAUN SA JEDNIM 3.1.1. 3.1.2. 3.2. 3.2.1. 3.2.2.
KORISNIKOM AKUMULACIJE ZA REGULISANJE PROTICAJA AKUMULACIJE ZA KOMPENZACIONO REGULISANJE ANALITIKI PRORAUN SA VIE KORISNIKA KORISNICI SA ISTIM STEPENOM OBEZBEDJENOSTI KORISNICI SA RAZLIITIM STEPENOM OBEZBEDJENOSTI
4. 4.1. 4.1.1. 4.1.2. 4.1.3. 4.2. 4.2.1. 4.2.2. 4.2.3. 4.2.4. 4.3. 4.3.1. 4.3.2.
GRAFIKI PRORAUN REGULISANJA UVOD POTPUNO REGULISANJE NEPOTPUNO REGULISANJE SUMARNA KRIVA GLAVNE METODE REGULISANJA VIEGODINJE REGULISANJE GODINJE REGULISANJE SEZONSKO, SEDMINO I DNEVNO
REGULISANJE REGULISANJE ZA SLUAJ KOMPLEKSNOG KORIENJA SPECIJALNE METODE REGULISANJA STEPENASTO REGULISANJE KOMPENZACIONO REGULISANJE
91
1. PRIMERI FORMIRANJA EME PRORAUNA

1.1. PREDSTAVLJANJE KORISNIKA SA VIE TAAKA VRAANJA VODE
PROBLEM: TREBA ODREDITI BILANS IZMEDJU DVE TAKE VRAANJA VODE (SL.4.1 PRESEK 2) PODELI 1.2; U U
SE REALNI PRESEK PREUZIMANJA VODE
NA DVA FIKTIVNA PRESEKA, NAIME
1.1
ZAHTEV U PRESEKU 1.1 I 1.2 JEDNAK JE PROTICAJU KOJI SE PREUZIMA U PRESEKU 1. REENJE
PROBLEMA: PRESEKU
1.1 1.2,
PREUZETI PROTICAJ JEDNAK JE PROTICAJU ZAHTEVA KORISNIK
B,
A DEO
PROTICAJA SE VRAA NIZVODNO OD PRESEKA PRESEKU
2; A,
A DEO PROTICAJA
PREUZETI PROTICAJ JEDNAK JE ZAHTEVU KORISNIKA
KAPTIRANI PROTICAJ
OD STRANE KORISNIKA VRAA SE U VIE PRESEKA
SE VRAA UZVODNO OD PRESEKA
2;
NE VRAA SE UZVODNO OD
PROTICAJ KOJI PREUZIMA KORISNIK B, IZ PRESEKA 1.1, PRESEKA 2 PA SE U PRORAUN UVODI KAO POTRONJA.
Sl.4.1. ema predstavljanja jednog korisnika sa vie taaka vraanja vode: a realna ema; b raunska ema.
PRIMENIVI IZRAZ KORIENJA VODE U SERIJI DOBIJAMO UKUPAN ZAHTEV U PRESEKU 2
Q N2 = Q p2 + (Q p1.1 + Q c1.2 ) ,
= Q a 2 Q N2
Q N 2 - UKUPAN ZAHTEV ZA VODOM U PRESEKU (2) ; Q p2 - ZAHTEV KORISNIKA U PRESEKU (2); Q p1.1 - ZAHTEV KORISNIKA B;
Q c1.2 - POTRONJA KORISNIKA A; Qa2 - PRIRODNI DOTOK REKOM U PRESEKU 2.

92
1.2.
EMA DERIVACIJE
PROTICAJ SL.4.2.B. EME

DERIVACIJA IZMEDJU DVA BASENA ILI U OKVIRU JEDNOG BASENA
PREUZET DERIVACIJOM, UVODI SE U PRORAUN SAMO U PRESECIMA PREUZIMANJA I VRAANJA VODE
UTICAJ PREUZIMANJA ILI VRAANJA VODE, PREKO DERIVACIJA, PRENOSI SE NA SVE NIZVODNE KORISNIKE. EME
DERIVACIJA IZMEDJU DVA HIDROGRAFSKA BASENA PRIKAZANE SU NA SL.4.2
A NA SL.4.3. U OKVIRU
JEDNOG BASENA.
POD IMENOM DERIVACIJA U PRORAUN SE MOE UVESTI BILO KAKVA MODIFIKACIJA HIDROGRAMA. TIPIAN SLUAJ MODIFIKACIJE HIDROGRAMA JE UKLJUENJE HIDROELEKTRANE U EMU KORIENJA.
SL.4.2. EMA DERIVACIJE IZMEDJU DVA HIDROGRAFSKA BASENA: A REALNA EMA; B RAUNSKA EMA.
SL.4.3. EMA DERIVACIJE U OKVIRU JEDNOG HIDROGRAFSKOG BASENA: A REALNA EMA; B RAUNSKA EMA.
93
1.2.1. EMA SA PROMENLJIVIM ZAHTEVIMA

KORISNIK AKO KOJI PREUZIMA PROTICAJ IZ ODREDJENOG PRESEKA I VRAA U NEKI DRUGI PRESEK, FIZIKI MOE BITI ZAMENJEN SA DERIVACIJAMA U TAKI PREUZIMANJA I VRAANJA VODE. JE PREUZETA I VRAENA KOLIINA VODE PROMENLJIVA TOKOM VREMENA, ZAHTEV KORISNIKA
MOE BITI IZRAEN U OBLIKU: MATRICE ISPORUENIH PROTICAJA SA ZNAKOM MINUS MATRICA VRAENIH PROTICAJA SA ZNAKOM PLUS
(- Q p ) A
(+ Q e ).
EMA PRORAUNA ZA
KORISNIKE SA PROMENLJIVIM ZAHTEVOM
SL.3.4. ODGOVARAJUA EMA KORISNIKA SA PROMENLJIVIM ZAHTEVOM: A REALNA EMA; B RAUNSKA EMA.
94
1.2.2.
EMA SA HIDROELEKTRANOM
KORIENJE AKUMULACIJE ZA RAD HIDROELEKTRANE POVLAI ZA SOBOM MODIFIKACIJU HIDROGRAMA. U
ODREDJENOM PERIODU GODINE RADA HIDROELEKTRANE
PROTICAJ SE POVEAVA ILI SMANJUJE U
EMA PRORAUNA ZA SLUAJ

HIDROENERGETIKE KAO KORISNIKA
ODNOSU NA PRIRODNI REIM REKE.
UTICAJ U
RADA HIDROELEKTRANE U PRORAUN SE UVODI PREKO JEDNE DERIVACIJE KOJA SADRI
MODIFIKACIJU HIDROGRAMA PRIRODNOG RENOG TOKA
(SL.3.5.).
SITUACIJI KADA SE POJAVI VEI BROJ KORISNIKA, ONI SE MOGU ZAMENITI SAMO SA JEDNIM
MODIFIKOVANIM HIDROGRAMOM ILI FIKTIVNOM DERIVACIJOM.
SL.3.5. ODGOVARAJUA EMA HIDROENERGETSKOG KORIENJA: A REALNA EMA; B RAUNSKA EMA.
SL.3.6. EMA VIE RAZLIITIH KORISNIKA: A REALNA EMA; B RAUNSKA EMA.
95
2. METODE I TIPOVI REGULISANJA

DATO JE: - REGULISANO OTICANJE PREMA KORISNIKU I DIMENZIONISANJE
ZAPREMINE AKUMULACIJE
- PRIRODNI DOTOK REKOM;
TRAI SE:
NEOPHODNA ZAPREMINA AKUMULACIJE ZA POKRIVANJE POTREBE KORISNIKA;
PROBLEM
REGULISANJA
DATA JE:
ZAPREMINA AKUMULACIJE I PRIRODNI DOTOK REKOM;
ODREDJIVANJE
KAPACITETA AKUMULACIJE
TRAI SE:
PROTICAJ KOJI MOE DA REGULIE AKUMULACIJA
(REGULISANO OTICANJE);
SREDNJI REGULISANI PROTICAJ ZAHTEV JEDNAK JE SREDNJEM VIEGODINJEM POTPUNO REGULISANJE TIPOVI
REGULISANJA VIEGODINJEG PROTICAJA REKE PROTICAJU REKE
QN = Q a ;
SREDNJI REGULISANI PROTICAJ ZAHTEV MANJI JE OD SREDNJEG
NEPOTPUNO REGULISANJE
QN < Q a .
96
1. VIEGODINJE REGULISANJE GLAVNE METODE 2. GODINJE REGULISANJE 3. SEZONSKO, SEDMINO I DNEVNO REGULISANJE
METODE
REGULISANJA
1. REGULISANJE U STEPENICAMA 2. KOMPENZACIONO REGULISANJE SPECIJALNE METODE 3. TRANSFORMACIJA POPLAVNOG TALASA 4. DISPEERSKO REGULISANJE
97
CIKLUS PUNJENJA I PRANJENJA AKUMULACIJE OBUHVATA PERIOD OD NEKOLIKO GODINA. 1. VIEGODINJE

REGULISANJE
AKUMULACIJA IMA VELIKU ZAPREMINU. OMOGUUJE KORIENJE VODE IZ VODNIH GODINA U PERIODU SUNIH GODINA; U PRORAUNU SE KORISTI INTERVAL VREMENA OD 1 GODINE I SREDNJI GODINJI PROTICAJ; CIKLUS PUNJENJA I PRANJENJA PONAVLJA SE
U TOKU SVAKE GODINE;
2. GODINJE
REGULISANJE
OMOGUUJE KORIENJE PROLENIH VODA U LETNJEM PERIODU; U PRORAUN SE UVODI INTERVAL OD 1 MESECA I SREDNJI MESENI PROTICAJ; SRAUNATA ZAPREMINA AKUMULACIJE JE MANJA OD VIEGODINJE ZAPREMINE AKUMULACIJE. REZULTAT, SEZONSKOG, SEDMINOG I DNEVNOG PRORAUNA REGULISANJA SU MALE AKUMULACIJE NA RENIM TOKOVIMA ILI VEI REZERVOARI; OVAJ NAIN REGULISANJA KORISTI SE ZA FORMIRANJE VODNIH PUTEVA ILI KOD NAVODNJAVANJA. PUNJENJE I PRANJENJE JE U JEDNOJ SEZONI, SEDMICI ILI U JEDNOM DANU.
GLAVNE METODE
REGULISANJA
3. SEZONSKO,
SEDMINO I DNEVNO REGULISANJE
SEZONSKO
REGULISANJE
INTERVAL VREMENA U PRORAUNU JE SEDMICA; PRORAUNSKI PROTICAJ JE SREDNJI NEDELJNI; INTERVAL VREMENA ZA PRORAUN JE DAN; PRORAUNSKI PROTICAJ JE SREDNJI DNEVNI; INTERVAL VREMENA U PRORAUNU JE AS; PRORAUNSKI PROTICAJ JE SREDNJI ASOVNI.
98
SEDMINO
REGULISANJE
DNEVNO
REGULISANJE
AKUMULACIJE SU POSTAVLJENE U NIZU 1. STEPENASTO

REGULISANJE
PRIMENJUJE SE KADA JEDNA

AKUMULACIJA NIJE U STANJU DA POKRIJE POTREBE SVOJE DEONICE
AKUMULACIJE SU OGRANIENE ZAPREMINE , VELIINA AKUMULACIJE JE USLOVLJENA TOPOGRAFIJOM; I SRDNJIM PROTICAJEM REKE U HIDROLOKOJ TAKI AKUMULACIJE.
SPECIJALNE
METODE REGULISANJA
2. KOMPENZACIONO
REGULISANJE
PRIMENJUJE SE KADA NA MESTU ZAHVATA KORISNIK NE MOE GRADITI AKUMULACIJU; U OVOM SLUAJU SE KORISTI REGULISANI PROTICAJ AKUMULACIJE U GORNJEM TOKU REKE ILI NA PRITOKAMA.
3. TRANSFORMACIJA
POPLAVNOG TALASA
REGULIE PROTICAJ POPLAVNOG TALASA U FUNKCIJI ZATITE NIZVODNOG PODRUJA OD POPLAVA;
4. DISPEERSKO
REGULISANJE
DEFINIE KARAKTERISTINE PROTICAJE I KARAKTERISTINE NIVOE AKUMULACIJE U SVAKOM TRENUTKU NJENE EKSPLOATACIJE. DEFINIE PROTICAJE I NIVOE BEZ PROGNOZE.
99
3. ANALITIKI PRORAUN AKUMULACIJA

PODRAZUMEVA DEFINISANJE ZAPREMINE AKUMULACIJE
AKUMULACIJE ZA REGULISANJE
KORISNIK SA KONSTANTNIM
ZAHTEVOM
KORISNIK SA PROMENLJIVIM
ZAHTEVOM
SLUAJ SA JEDNIM
KORISNIKOM
KOMPENZACIONE AKUMULACIJE IMAMO DVA SLUAJA

ANALITIKOG PRORAUNA AKUMULACIJA
KORISNICI SA ISTOM PRORAUNSKOM

OBEZBEDJENOU
METOD KUMULATIVNOG PRORAUNA

BILANSA
METOD MODIFIKOVANOG HIDROGRAMA
SLUAJ SA VIE
KORISNIKA
KORISNICI SA RAZLIITOM PRORAUNSKOM OBEZBEDJENOU
100
3.1
ANALITIKI PRORAUN REGULISANJA SA JEDNIM KORISNIKOM
3.1.1. AKUMULACIJE ZA REGULISANJE

SLUAJ KONSTANTNOG ZAHTEVA KORISNIKA ANALITIKI PRORAUN SE OBAVLJA U TRI ETAPE TABELARNO: I. PRORAUN SUFICITA I DEFICITA DEFINISAN JE IZRAZOM: = Q a QN ;
- SUFICIT SA ZNAKOM (+) I DEFICIT SA ZNAKOM (-);
Q a - SREDNJI PROTICAJI DOTOKA REKOM (DNEVNI, MESENI, GODINJI TD.);

Q N =CONST. - ZAHTEV KORISNIKA.
II.
PRORAUN TEORIJSKE PROMENE ZAPREMINA U AKUMULACIJI. PRETPOSTAVLJA SE DA JE JEZERO PUNO: Wfin = 0
AKO JE
Wfin Wfin
NEGATIVNO USVAJA SE U
PRORAUN VREDNOST AKO JE
Win = 0;
Win - JE ISPRANJENA ZAPREMINA VODE IZ JEZERA NA KRAJU INTERVALA VREMENA t ;

ISPRANJENA ZAPREMINA IZ JEZERA DEFINISANA JE IZRAZOM:
POZITIVNO USVAJA SE
.... Wfin = Win t
KAO POETNA ZAPREMINA JEZERA
Win .
III.
PRORAUN ZAPREMINE KOJA ZADOVOLJAVA ZAHTEVANU OBEZBEDJENOST KORISNIKA: ZA SVAKU GODINU IZABERE SE MAX. VREDNOST ZAPREMINE Wfin IZ NIZA DOBIJENIH ZAPREMINA;
IZABRANA ZAPREMINA ZADOVOLJAVA ZAHTEVE KORISNIKA U POSMATRANOJ GODINI; GODINU INI HIDROLOKA GODINA U PERIODU OD AKO JE USVOJENA ZAPREMINA AKUMULACIJE
i' - BROJ ELEMENATA

NIZA KOJI TREBA ISKLJUITI;
1 APRILA DO 31 MARTA ILI 1 MAJA I 30 APRILA.
W JEDNAKA ILI VEA OD MAKSIMALNE VREDNOSTI NIZA Wmax, max, , KORISNIK JE OBEZBEDJEN U POSMATRANOM PERIODU;
p USVOJENA
OBEZBEDJENOST
%;
U PRAKSI SE ZAHTEVA SNABDEVANJE KORISNIKA SA JEDNOM ZADATOM OBEZBEDJENOU
p%
p=
SLUAJ PROMENLJIVOG ZAHTEVA
KORISNIKA
i 0 .3 p 100 %; i = (n + 0.4 ) + 0.3 ; i' = n i n + 0 .4 100
n BROJ ELEMNATA NIZA; i BROJ ELEMENATA

NIZA KOJI TREBA ZADRATI.
POSTUPAK PRORAUNA JE ISTI KAO I U SLUAJU KONSTANTNOG ZAHTEVA KORISNIKA SAMO TO SE U PRORAUN UNOSE PROMENLJIVI ZAHTEVI KORISNIKA.
101
PRIMER SA KONSTANTNIM ZAHTEVOM SLUI ZA DEMONSTRACIJU POSTUPKA. PRORAUN SE OBAVLJA NA NIZU OD VEEG BROJA GODINA. InTERVAL VREMENA JE 1 MESEC (t =2.63 x 106 sek) PERIOD VREMENA I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Qa DOTOK REKOM
10
15
20
25
20
15
10
11
10
QN ZAHTEV KORISNIKA - KONSTANTAN BILANS - SUFICIT I DEFICIT :
13
13
13
13
13
13
13
13
13
13
13
13
= Q a QN
-3
12
-3
-5
-6
-8
-2
-3
W fin = Win t W fin = Win t

REDNI BROJ NIZA ... i
I- APROKSIMACIJA WIN=0, t = 1 II- APROKSIMACIJA WIN=27, t=1
14
22
24
27
30 1 30
28 2 28
21 3 27
9 4 24
2 5 22
0 6 21
3 7 14
8 8 9
14 9 8
22 10 3
24 11 2
27 12 0
ZAPREMINE AKUMULACIJE POREDJANE PO

OPADAJUEM NIZU
i=
p (n + 0.4 ) + 0.3 100
p=70%; n=12
i' = n i =3,02
W=24
30
28
27
24
22
21
14
USVOJENA ZAPREMINA
AKUMULACIJE
24
22
21
14
0
102
PRIMER KORISNIKA SA PROMENLJIVIM ZAHTEVOM SLUI ZA DEMONSTRACIJU POSTUPKA. PRORAUN SE OBAVLJA NA NIZU OD VEEG BROJA GODINA. INTERVAL VREMENA JE 1 MESEC (t =2.63 x 106 sek) PERIOD VREMENA Qa DOTOK REKOM QN ZAHTEV KORISNIKA PROMENLJIV SUFICIT I DEFICIT : I 10 10 0 0 II 15 16 -1 1 III 20 8 12 0 IV 25 18 7 0 V 20 7 13 0 VI 15 19 -4 4 VII 10 13 -3 7 VIII 8 11 -3 10 IX 7 15 -8 18 X 5 13 -8 26 XI 11 12 -1 27 XII 10 14 -4 31
= Q a QN
I APROKSIMACIJA WIN=0, t = 1 II APROKSIMACIJA WIN=27, t=1
Wfin = Win t Wfin = Win t

31
32
20
13
10
18
26
27
31
1 32 32
2 31 31
3 31 31
4 27 27
5 26 26
6 20 20
7 18 18
8 13 13
9 10 10
10 7 7
11 4 4
12 0 0

OPADAJUEM NIZU
i=
p (n + 0.4 ) + 0.3 100
p=70%; n=12
i' = n i =3,02
W=27
USVOJENA ZAPREMINA
AKUMULACIJE
27
26
20
18
13
10
103
3.1.2.
AKUMULACIJE ZA KOMPENZACIONO REGULISANJE

I. SRAUNA SE SUFICIT I DEFICIT U PRESEKU ZAHVATA (p).
= Q ap QN
I SUFICIT U PRESEKU AKUMULACIJE
(a)
Qda = Qaa Qb.min.

II. UPOREDJUJE SE SUFICIT I DEFICIT SUFICITOM Q da U PRESEKU (a):
U PRESEKU
(p) SA
ANALITIKI
PRORAUN SE OBAVLJA TABELARNO I SADRI ETIRI ETAPE:
' = min( , Q da )
III. ODREDJUJE SE VARIJACIJA ZAPREMINE U AKUMULACIJI ZA

KOMPENZACIONO REGULISANJE KAKO JE TO U PRETHODNOM PRIMERU URADJENO.
Sl.3.9. Kompenzaciona akumulacija. IV. ODREDI SE ZAPREMINA AKUMULACIJE KOJA ZADOVOLJAVA ZAHTEVANU OBEZBEDJENOST KORISNIKA.
104
PRIMER SA KOMPENZACIONIM ZAHTEVOM SLUI ZA DEMONSTRACIJU POSTUPKA. PRORAUN SE OBAVLJA NA NIZU OD VEEG BROJA GODINA. INTERVAL VREMENA JE 1 MESEC (t =2.63 x 106 sek) PERIOD VREMENA QaP DOTOK REKOM QN ZAHTEV KORISNIKA - KONSTANTAN SUFICIT I DEFICIT : I 10 13 -3 5 1 4 -3 3 30 1 30 30 II 15 13 2 7 1 6 2 1 28 2 28 28 III 20 13 7 10 1 9 7 0 21 3 28 28 IV 25 13 12 12 1 11 11 0 10 4 25 25 25 V 20 13 7 10 1 9 7 0 3 5 23 23 23 VI 15 13 2 7 1 6 2 0 1 6 21 21 21 VII 10 13 -3 5 1 4 -3 3 4 7 15 15 15 VIII 8 13 -5 4 1 3 -5 8 9 8 10 10 10 IX 7 13 -6 3 1 2 -6 14 15 9 9 9 9 X 5 13 -8 2 1 1 -8 22 23 10 4 4 4 XI 11 13 -2 5 1 4 -2 24 25 11 3 3 3 XII 10 13 -3 5 1 4 -3 27 28 12 1 1 1
105
= Q a QN
Qaa DOTOM REKOM U PRESEKU a Qb.min. BIOLOKI MINIMUM PRITOKE Qda SUFICIT U PRESEKU a
' - NIZ SUFICITA I DEFICITA U PRESEKU a
W fin = Win t W fin = Win t

I APROKSIMACIJA WIN=0, t = 1 II APROKSIMACIJA WIN=27, t=1

OPADAJUEM NIZU
i=
p (n + 0.4 ) + 0.3 100
P=70%; N=12 '
i = n i =3,02
USVOJENA ZAPREMINA
AKUMULACIJE
W=25
3.2.
ANALITIKI PRORAUN REGULISANJA SA VIE KORISNIKA
3.2.1. KORISNICI SA ISTIM STEPENOM OBEZBEDJENOSTI

METOD METOD
KUMULATIVNOG BILANSA KUMULATIVNOG BILANSA MODIFIKOVANOG HIDROGRAMA
KORISTI SE KADA SU ZAHVATI KORISNIKA POSTAVLJENI U NIZU (A, B, C... J, K, ... ) I KADA SE ONI SNABDEVAJU IZ UZVODNE AKUMULACIJE. KUMULATIVNI METOD NE MOE SE KORISTITI AKO IMA I HIDROENERGETIKU KAO
KORISNIKA
SL.3.9.
ZADATAK: DEFINISANJE ZAPREMINE AKUMULACIJE PROTICAJ REKE NA MESTU ZAHVATA (K) POSTAVLJENIH U SERIJI):
DEFINISAN JE IZRAZOM
(SLUAJ KORISNIKA
Q'aK = QaK Qc(K 1)

BILANS KORISNIKA (K) JE DEFINISAN IZRAZOM (SUFICIT I DEFICIT):
K = Q 'aK Q NK = Q aK Q NK + Q c (K 1 ) .
KUMULATIVNI BILANS KOJI SE ZADAJE UZVODNOJ AKUMULACIJI, BAZIRA SE NA TEORIJI FIKTIVNOG EKVIVALENTNOG PRESEKA I DEFINISAN JE IZRAZOM:
' K = min ( A , B , C L J , K , L) .
QC
QaK - PRIRODNI DOTOK REKOM U POSMATRANOM PRESEKU ZAHVATA KORISNIKA (K);

(K 1)
SL.3.9. PRORAUNSKA EMA ZA

SLIAJ VIE KORISNIKA
- SUMA KONZUMIRANOG PROTICAJA KOJI SE NE VRAAJU IZNAD PRESEKA K K.

106
QNK -
ZAHTEV KORISNIKA U PRESEKU
METOD
MODIFIKOVANOG HIDROGRAMA
KORISTI SE KOD SLOENIH EMA, KADA POSTOJI PRERASPODELA PROTICAJA

IZMEDJU AKUMULACIJA POSTAVLJENIH U NIZU.
ZAHVATI KORISNIKA SU POSTAVLJENI U NIZU ( A, B, ... J, K, M ... );
ZADATAK: DEFINISANJE ZAPREMINE AKUMULACIJE MODIFIKOVANI HIDROGRAM REKE NA MESTU ZAHVATA KORISNIKA DEFINISAN JE IZRAZOM:
Q'aK = Q aK (Q c (K 1 ) + QK 1 ) ,
, K = QaK QNK
BILANS JE DEFINISAN IZRAZOM:
NA BAZI BILANSA RAUNA SE ZAPREMINA AKUMULACIJE ZA KORISNIKA U PRESEKU K
Q aK QNK
-
PRIRODNI DOTOK
(SREDNJE MESENE VREDNOSTI) U PRESEKU K;
Q c (K 1 ) - POTROENA KOLIINA VODE, NE VRAA SE UZVODNO OD PRESEKA (K);

ZAHTEV KORISNIKA U PRESEKU
(K); (IMAJ POZITIVNU
Q K 1 -
PROMENA PROTICAJA STVORENA NA UZVODNIM AKUMULACIJAMA
VREDNOST KADA SE JEZERO PRAZNI I NEGATIVNU VREDNOST KADA SE JEZERO PUNI).
3.2.2. KORISNICI SA RAZLIITIM STEPENOM OBEZBEDJENOSTI

CILJ PRORAUNA BILANSA JE DEFINISANJE ZAPREMINE AKUMULACIJE KOJA E OBEZBEDITI ZAHTEV KORISNIKA (SA ZAHTEVANOM OBEZBEDJENOU). AKUMULACIJA TREBA DA JE U STANJU, DA ISTOVREMENO OBEZBEDI PROTICAJ RAZLIITIM KORISNICIMA PREMA STEPENU OBEZBEDJENOSTI (NAVODNJAVANJE: 80%, HIDROELEKTRANA: 90%; SNABDEVANJE NASELJA I INDUSTRIJE: 97%; ITD.)
107
4.
4.1.
GRAFIKI PRORAUN REGULISANJA

UVOD
U OSVI KORISTI SUMARNU KRIVU
PRORAUN REGULISANJA
(POZNATO IZ HIDROLOGIJE)
PODATKE ZA SUMARNU KRIVU INI HIDROGRAM REGULISANJE

MOE BITI
PRIRODNIH DOTOKA REKOM
POTPUNO
Q0 = Qn Qn < Q0
NEPOTPUNO
4.1.1.
POTPUNO REGULISANJE Q 0 = Q n
SL.3.14.
DOTOK REKOM KARAKTERIE SUMARNA KRIVA OA. ORDINATA SUMARNE KRIVE DOTOKA OA (Vdi) PREDSTAVLJA ZAPREMINU KOJA JE DOTEKLA REKOM OD TRENUTKA t 0 DO
TRENUTKA
ti .
DEFINISAN JE
SREDNJI PROTICAJ DOTOK U PERIODU t o t A

IZRAZOM:
Q0 =
V0 tA
( V 0 - UKUPAN DOTOK U PERIODU ZAHTEV KORISNIKA
t 0 t A ).
Q n = Q 0 = const.
SL.3.14. POTPUNO REGULISANJE PROTICAJA.
ORDINATA NA PRAVOJ OTICANJA OA (Voi) (ISPREKIDANA CRVENA LINIJA) PREDSTAVLJA ZAPREMINU KOJU JE PREUZEO KORISNIK OD TRENUTKA t 0 DO TRENUTAKA t i . SL.3.15. PROMENA ZAPREMINE U AKUMULACIONOM JEZERU ODREDJUJE ZAPREMINU AKUMULACIJE:
SL.3.15. KRIVA PROMENE ZAPREMINE AKUMULACIJE.
Vtot = Vmax . + Vmin .

108
4.1.2.
NEPOTPUNO REGULISANJE Q n < Q 0

SL.5.16. KRAJNJA TAKA SUMARNE KRIVE DOTOKA A NALAZI SE IZNAD KRAJNJE TAKE SUMARNE PRAVE OTICANJA B. SL.5.17. NEPOTPUNO REGULISANJE IMA MANJU AKUMULACIJU NEPOTPUNO REGULISANJE IMA PERIODE KADA VODA PRELIVA
NEPOTPUNO REGULISANJE
Qn < Q 0
SL.5.16. NEPOTPUNO REGULISANJE PROTICAJA.
SL.5.17. KRIVA PROTICAJA U SLUAJU NEPOTPUNOG REGULISANJA.
109
4.1.3.
SL.5.18.
SUMARNA KRIVA U KOSOUGLOM KOORDINATNOM SISTEMU

VEA TANOST REGULISANJA NA MANJEM FORMATU PAPIRA . SPUTENA ILI PODIGNUTA SUMARNA KRIVA ZA ZAPREMINU AKUMULACIJE V 'lac ILI Vlac DEFINIE PROSTOR AKUMULACIJE.
ZATO SUMARNA KRIVA U KOSOUGLOM SISTEMU
SL.5.19.
BILO KOJA LINIJA REGULISANJA U PROSTORU
Vlac
JE JEDNO OD
MOGUIH REENJA REGULISANOG OTICANJA PREMA KORISNIKU.
TREBA PROVERITI KOLIKO UCRTANA LINIJA REGULISANOG OTICANJA ODGOVARA ZAHTEVU KORISNIKA. POLAZEI OD TAKE M SA REGULISANIM OTICANJEM Q r , JEZERO JE PUNO U TAKI N I PRELIVA DO TAKE D. OD TAKE A JEZERO SE PRAZNI SA REGULISANIM OTICANJEM Q r . SL.5.20. U TAKI B AKUMULACIJA JE PRAZNA OD TAKE B DO TAKE C ISTICANJE JE JEDNAKO NULI. ODNOS VREMENA BC I to PREDSTAVLJA OBEZBEDJENOST KORISNIKA PO VREMENU.
SL.5.18. SUMARNA KRIVA U KOSOUGLOM KOORDINATNOM SISTEMU.
SL.5.19. MOGUA LINIJA REGULISANOG OTICANJA.
SL.5.20. GRAFIKI PRORAUN REGULISANJA
110
GLAVNE METODE REGULISANJA VIEGODINJE REGULISANJE

VIEGODINJE REGULISANJE SA PROMENLJIVIM OTICANJEM Sl.21. U GODINAMA a3, a4 i a5 DOTOCI REKOM SU VRLO MALI LINIJA REGILISANOG OTICANJA OB JE SKORO PARALELNA SA OSOM O to . LINIJA REGULISANJA OB ODREDJUJE ZAPREMINU AKUMULACIJE V0 ZAPREMINA VO U SUNOM PERIODU a3, a4 i a5 OBEZBEDJUJE REGULISANI PROTICAJ NA Qr1 ZAPREMINA AKUMULACIJE VO U GODINAMA BOGATIM VODOM OBEZBEDJUJE REGULISANO OTICANJE Q r 2 > Q r 1 . KOEFICIJENT REGULISANJA JE VEI AKO JE ZAPREMINA AKUMULACIJE VEA. KOEFICIJENT ISKORIENJA K u = 1 (POTPUNO REGULISANJE) VIEGODINJE REGULISANJE SA KONSTANTNIM OTICANJEM Sl.22. AKO JE
REGULISANI PROTICAJ
SL.5.21. VIEGODINJE REGULISANJE SA PROMENLJIVIM

OTICANJEM
Qr = const. MANJI OD OD SREDNJEG VIEGODINJEG DOTOK:
1. JAVLJA SE PRELIVANJE U KINIM GODINAMA (KADA JE SUMARNA KRIVA U USPONU a1, a2, a3) 2. PRELIVANJE POINJE KADA JE AKUMULACIJA PUNA ILI KADA SE POSTIGNE ZAPREMINA V0 (TAKE a1, a2, a3) I TRAJE DOK SE PROTICAJ REKE NE IZJEDNAI SA REGULISANIM PROTICAJEM Q r . 3. KOEFICIJENT ISKORIENJA VODE U POSMATRANOM PERIODU JE MANJI OD JEDINICE K u < 1 . IDEALNA EMA VIEGODINJEG REGULISANJA Sl.23. IDEALNA EMA REGULISANJA ELIMINIE PRELIVANJE VODE. ZADATA JE: ZAPREMINA AKUMULACIJE VO ; TRAI SE: IDEALNO REGULISANO OTICANJE LINIJA REGULISANOG PROTICAJA SE POVLAI NA SLEDEI NAIN: 1. KOD VRHOVA SUMARNE KRIVE (A, C) ZAPREMINA AKUMULACIJE V0 SE POSTAVLJA ISPOD 2. U DOLINAMA (B) ZAPREMINA AKUMULACIJE V0 SE POSTAVLJA IZNAD SUMARNE KRIVE. 3. PRAVE AB I BC PREDSTAVLJAJU TRAENO IDEALN REGULISANO OTICANJE.
SUMARNE KRIVE; A
SL.5.22. NEPOTPUNO VIEGODINJE REGULISANJE.
SL.5.23. POTPUNO VIEGODINJE REGULISANJE. 111
GODINJE REGULISANJE
KOD AKUMULACIJA, KOD KOJIH SE CIKLUS PUNJENJA PONAVLJA SVAKE GODINE, NAMEU SE DVA PROBLEMA: I
PROBLEM
SL.24.
ZADATA JE: ZAPREMINA AKUMULACIJE VO. TRAI SE: REGULISANO OTICANJE: Qr1, Qr2. 1. 2. 3. 4. POSTUPAK RADA:
SPUSTI SE SUMARNA KRIVA ZA ZAPREMINU AKUMULAVIJE SUMARNU KRIVU. U SVAKOJ GODINI SE POLAZI OD PUNE AKUMULACIJE SUMARNE KRIVE).
VO
POVLAE SE TANGENTE NA OSNOVNU SUMARNU KRIVU I SPUTENU
(SPUTENE SL.5.24. SRAUNAVANJE REGULISANOG PROTICAJA PREKO GODINJEG REGULISANJA.
ZAPREMINA VO SE KORISTI ZA MAKSIMALNO MOGUE POVEANJE MALIH PROTICAJA U TOKU LETA. II PROBLEM SL.25
ZADATO JE: REGULISANO OTICANJE Qr. TRAI SE: ZAPREMINA AKUMULACIJE V. 1. 2. 3. POSTUPAK RADA ZA SVAKU GODINU UTVRDJUJE SE ZAPREMINA AKUMULACIJE U SVAKOJ GODINI POVLAE SE PRAVE REGULISANOG OTICANJA Qr IZ VRHOVA TALASA. NAJVEA ZAPREMINA U POSMATRANIM GODINAMA ( V2 ) PREDSTAVLJA ZAPREMINU AKUMULACIJE. SL.5.25. SRAUNAVANJE ZAPREMINE
AKUMULACIJE PREKO GODINJEG REGULISANJA.
112
SEZONSKO, SEDMINO I DNEVNO REGULISANJE

SEZONSKO REGULISANJE - ZA PLOVIDBU SL.5.26.
ZADATO JE: VREME PLOVIDBE
T=240 ... 300 DANA
REGULISANI PROTICAJ
Qn
SL.5.26. SEZONSKO REGULISANJE ZA POTREBE PLOVIDBE.
TRAI SE: ZAPREMINA AKUMULACIJE V POSTUPAK RADA: 1. 2. 3. NACRTA SE POLIGON REGULISANOG OTICANJA Q n , Q 0 , Q n . PODUE SE POLIGON DA DODIRNE OSNOVNU SUMARNU KRIVU NAJVEA ORDINATA PREDSTAVLJA TRAENU ZAPREMINU AKUMULACIJE V
ZA NAVODNJAVANJE
SEZONSKO REGULISANJE -
SL.5.26.
SL.5.27. SEZONSKO REGULISANJE ZA POTREBE NAVODNJAVANJA.
REAVA SE NA SLIAN NAIN KAO I PROBLEM PLOVIDBE SEDMINO REGULISANJE SL.5.28. ZADAT JE: ZAHTEV KORISNIKA U PERIODU OD 6 RADNIH DANA TRAI SE: ZAPREMINA AKUMULACIJE V POSTUPAK RADA: 1. 2. 3. NACRTA SE POLIGON ZAHTEVA KORISNIKA ZA 7 DANA (Qr,Q0,Qr) PODIE SE POLIGON DA TANGIRA SUMARNU KRIVU NAJVEA ORDINATA JE ZAPREMINA AKUMULACIJE V
SL.5.28. SEDMINO REGULISANJE 113
REGULISANJE ZA SLUAJ KOMPLEKSNOG KORIENJA
SL.5.29. ZADAT JE: POLIGON OTICANJA U TOKU GODINE I SUMARNA KRIVA DOTOKA
TRAI SE: ZAPREMINA AKUMULACIJE V POSTUPAK JE ISTI KAO KOD GODINJEG I VIEGODINJEG REGULISANJA. RAZLIKA JE SAMO U PRIMENI PROMENLJIVOG PROTICAJA.
FORMIRA SE SUMARNA KRIVA SLOENOG PROTICAJA OTICANJA U FORMI POLIGONALNE LINIJE, PODIE SE DO TAKE DODIRA SA OSNOVNOM SUMARNOM KRIVOM DOTOKA U SVAKOJ GODINI U ISTOM PERIODU.
SL.5.29. REGULISANJE U SLUAJU SLOENOG KORIENJA VODE IZ JEZERA.
ZA SVAKO REENJE SE ODREDI ZAPREMINA AKUMULACIJE.
REZULTAT JE ZAPREMINA AKUMULACIJE V
114
5. SPECIJALNE METODE REGULISANJA

5.1. STEPENASTO REGULISANJE
DATO: SUMARNA KRIVA PRIRODNOG DOTOKA (1) U AKUMULACIJI a; ZAPREMINA AKUMULACIJE a V1 (2); LINIJA OTICANJA IZ AKUMULACIJE a (3); SUMARNA KRIVA PRIRODNOG DOTOKA (4)
U AKUMULACIJI
b;
LINIJA OTICANJA IZ AKUMULAcije b (5). Trai se zapremina akumulacije b, ..... POSTUPAK RADA: SVE TO JE NACRTANO NA
SL.3.30,a JE ZADATO;
V2 = ?
SUMARNA KRIVA (6) U PRESEKU b DOBIJA SE TAKO TO SE OD ORDINATE KRIVE (4) ODUZIMA ONO TO JE ZADRANO U AKUMULACIJI a U SVAKOM TRENUTKU VREMENA (UTA SENKA). POSTUPAK SE PONAVLJA KOD SVIH NIZVODNIH AKUMULACIJA.
SL.3.30. STEPENASTO REGULISANJE.
115
5.2.
KOMPENZACIONO REGULISANJE
DATO: SUMARNA KRIVA DOTOKA U PRESEKU (1), SL.3.31,a ;........... (1) ZAPREMINA AKUMULACIJE U PRESEKU (1), V1 ;................... (2) SUMARNA KRIVA DOTOKA U PRESEKU (2), SL.3.31.b ;........... (3) NAIN OTICANJA (ZAHTEV) U PRESEKU (2), Q r 2 ;................. (4)
TRAI SE: NAIN OTICANJA IZ AKUMULACIJE (1), ______ POSTUPAK RADA: NACRTA SE SUMARNA KRIVA DOTOKA U PRESEKU (2), SL.3.31.b;.. 3 NANESE SE ZAPREMINA AKUMULACIJE V1 ;.. 2 NANESE SE REGULISANO OTICANJE U PRESEKU (2) , Q r 2 ; .. 4 NA OVAJ NAIN DOBILI SMO ZAPREMINE KOJE TREBA ZADRATI U SVAKOM TRENUTKU U AKUMULACIJI (1)(UTA SENKA), DA BI SE OBEZBEDIO KORISNIK U PRESEKU (2); ZAPREMINA KOJA TREBA DA SE ZADRI U AKUMULACIJI (1), RAFIRANA JE NA SL.3.31.b; RAFIRANE ZAPREMINE (SL.3.31,b) NANESEMO ISPOD SUMARNE KRIVE DOTOKA U PRESEKU (1), SL.3.31.a; KAO REZULTAT, DOBIJA SE NAIN ISPUTANJA VODE IZ AKUMULACIJE (1) DA BI BIO OBEZBEDJEN KORISNIK U PRESEKU (2)..... (5) NEDOSTATAK: NAVEDENI POSTUPAK MOE DOVESTI DO TOGA DA OTICANJE IZ AKUMULACIJE (1) BUDE NEGATIVNO (b- d IMA Q<0). U OVOM SLUAJU OTICANJE IZ AKUMULACIJE (1) (b-d) SVODI SE NA NULU ZATVARANJEM ZAHVATA. DOVODI DO KOREKCIJE U PRESEKU (2), LINIJA bDE PRELAZI U LINIJU bSE.
PITANJA Prof.dr Veljko Markovi Veljko i dr. Jelena Markovi - Brankovi, predavanja iz predmeta: Korienje vodnih potencijala 2007.
SL.3.31. KOMPENZACIONO REGULISANJE.
116

E1 - Dimenzionisanje Akumulacija 2007. - 27

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

E1 - Dimenzionisanje Akumulacija 2007. - 27

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

DIMENZIONISANJE AKUMULACIJA

1. PRIMERI FORMIRANJA EME PRORAUNA

NA DVA FIKTIVNA PRESEKA, NAIME

PREUZETI PROTICAJ JEDNAK JE PROTICAJU ZAHTEVA KORISNIK

PROTICAJA SE VRAA NIZVODNO OD PRESEKA PRESEKU

PREUZETI PROTICAJ JEDNAK JE ZAHTEVU KORISNIKA

SE VRAA UZVODNO OD PRESEKA

PRIMENIVI IZRAZ KORIENJA VODE U SERIJI DOBIJAMO UKUPAN ZAHTEV U PRESEKU 2

Q c1.2 - POTRONJA KORISNIKA A; Qa2 - PRIRODNI DOTOK REKOM U PRESEKU 2.

PROTICAJ SL.4.2.B. EME

PREUZET DERIVACIJOM, UVODI SE U PRORAUN SAMO U PRESECIMA PREUZIMANJA I VRAANJA VODE

1.2.1. EMA SA PROMENLJIVIM ZAHTEVIMA

PROTICAJ SE POVEAVA ILI SMANJUJE U

EMA PRORAUNA ZA SLUAJ

ODNOSU NA PRIRODNI REIM REKE.

RADA HIDROELEKTRANE U PRORAUN SE UVODI PREKO JEDNE DERIVACIJE KOJA SADRI

MODIFIKACIJU HIDROGRAMA PRIRODNOG RENOG TOKA

MODIFIKOVANIM HIDROGRAMOM ILI FIKTIVNOM DERIVACIJOM.

SL.3.5. ODGOVARAJUA EMA HIDROENERGETSKOG KORIENJA: A REALNA EMA; B RAUNSKA EMA.

SL.3.6. EMA VIE RAZLIITIH KORISNIKA: A REALNA EMA; B RAUNSKA EMA.

2. METODE I TIPOVI REGULISANJA

- PRIRODNI DOTOK REKOM;

CIKLUS PUNJENJA I PRANJENJA AKUMULACIJE OBUHVATA PERIOD OD NEKOLIKO GODINA. 1. VIEGODINJE

AKUMULACIJE SU POSTAVLJENE U NIZU 1. STEPENASTO

PRIMENJUJE SE KADA JEDNA

REGULIE PROTICAJ POPLAVNOG TALASA U FUNKCIJI ZATITE NIZVODNOG PODRUJA OD POPLAVA;

3. ANALITIKI PRORAUN AKUMULACIJA

KOMPENZACIONE AKUMULACIJE IMAMO DVA SLUAJA

KORISNICI SA ISTOM PRORAUNSKOM

METOD KUMULATIVNOG PRORAUNA

METOD MODIFIKOVANOG HIDROGRAMA

KORISNICI SA RAZLIITOM PRORAUNSKOM OBEZBEDJENOU

ANALITIKI PRORAUN REGULISANJA SA JEDNIM KORISNIKOM

3.1.1. AKUMULACIJE ZA REGULISANJE

Q a - SREDNJI PROTICAJI DOTOKA REKOM (DNEVNI, MESENI, GODINJI TD.);

PRORAUN TEORIJSKE PROMENE ZAPREMINA U AKUMULACIJI. PRETPOSTAVLJA SE DA JE JEZERO PUNO: Wfin = 0

PRORAUN VREDNOST AKO JE

Win - JE ISPRANJENA ZAPREMINA VODE IZ JEZERA NA KRAJU INTERVALA VREMENA t ;

.... Wfin = Win t

KAO POETNA ZAPREMINA JEZERA

i' - BROJ ELEMENATA

1 APRILA DO 31 MARTA ILI 1 MAJA I 30 APRILA.

U PRAKSI SE ZAHTEVA SNABDEVANJE KORISNIKA SA JEDNOM ZADATOM OBEZBEDJENOU

i 0 .3 p 100 %; i = (n + 0.4 ) + 0.3 ; i' = n i n + 0 .4 100

n BROJ ELEMNATA NIZA; i BROJ ELEMENATA

QN ZAHTEV KORISNIKA - KONSTANTAN BILANS - SUFICIT I DEFICIT :

W fin = Win t W fin = Win t

I- APROKSIMACIJA WIN=0, t = 1 II- APROKSIMACIJA WIN=27, t=1

ZAPREMINE AKUMULACIJE POREDJANE PO

p (n + 0.4 ) + 0.3 100

Wfin = Win t Wfin = Win t

ZAPREMINE AKUMULACIJE POREDJANE PO

p (n + 0.4 ) + 0.3 100

AKUMULACIJE ZA KOMPENZACIONO REGULISANJE

Qda = Qaa Qb.min.

III. ODREDJUJE SE VARIJACIJA ZAPREMINE U AKUMULACIJI ZA

' - NIZ SUFICITA I DEFICITA U PRESEKU a

W fin = Win t W fin = Win t

I APROKSIMACIJA WIN=0, t = 1 II APROKSIMACIJA WIN=27, t=1

ZAPREMINE AKUMULACIJE POREDJANE PO

p (n + 0.4 ) + 0.3 100

P=70%; N=12 '

ANALITIKI PRORAUN REGULISANJA SA VIE KORISNIKA