Вы находитесь на странице: 1из 11

Uvod

Klasifikaciju pojedinih grupa rtava mogue je izvriti na osnovu njihovih zajednikih karakteristika. Klasifikacija rtava, odnosno njihova tipologija, je znaajna iz razloga njihove korisnosti za sagledavanje i objanjenje viktimizacije ali i za organizovanje efikasnog sistema prevencije. Metodoloka onova tipologije rtava je ista kao i kod tipologije delinkvenata. Pod tipom se moe podvesti kompleks karakteristika koje su zajednike za odreeni broj individua i koje se uvek nalaze u odreenoj uzajamnosti sa ostalim njihovim, meusobno razliitim, karakteristikama. Neke individue mogu imati karakteristike dva ili vie tipa, pa se takva individua moe podvesti pod meoviti tip. Zapravo, postoje razliite klasifikacije rtava koje se vre prema raaliitim kriterijumima.

1. Klasifikacije rtava

Malobrojni teoretiari koji se bave prouavanjem kriminolokih i viktimolokih fenomena poklonili su pravnoj teoriji odreene tipologije rtava klasifikovane prema odreenim kriterijumima. Jedan od njih je Hentig koji je u svojoj knjizi The criminal and his victim dao tri fundamentalna pojma rtve koji su kasnije proireni i kompletirani od strane Elenbergera: kriminalac-rtava, latentna rtva i odnos kriminalac-rtva. Mendelson je takoe dao jednu tipologiju rtava koja je zasnovana na prilino neodreenom kriterijumu: obimu krivice ili greke rtve. Zatim, tu je i Fatahova tipologija koja se zasniva na raznim stepenima uticaja rtve na kriminalnu aktivnost delinkventa i koja je pogodna za empirijska istraivanja i provere. T.Selin i Folfgang su jedni od retkih koji svoju tipologiju zasnivaju na pojmu rtve u irem smislu. Oni razlikuju individualne rtve koje su neposredno napadnute krivinim delom, apersonalne ili kolektivne rtve (pravna lica), javna dobra i interese kao rtve ( drutveni, moralni i pravni poredak) i rtve koje to postaju na osnovu svog meusobnog suprotnog delovanja (maltretirani maloletnik koji viktimizira svog tiranina i sl.)1. ulc kao kriterijum, po kojem je izvrio svoju klasifikaciju, je uzeo odnos rtve prema krivinom delu. Prema ovom kriterijumu, on je razvrstao rtve na: rtva-napada, rtvazavodnica, rtva koja sarauje, rtva koja podstrekava i rtva koja simulira otpor. eparovi je stvorio tipologiju rtava oslanjajui se na Mendelsonovu i Fatahovu tipologiju. Ona izmedju ostalog obuhvata i nepoznate rtve kao i rtve pokuanog krivinog dela koje nisu pretrpele planiranu tetu a ije izuavanje je od znaaja za prevenciju. Dr Vesna Nikoli Ristanovi je, zahvaljujui postojeim saznanjima o enama rtvama i saznanjima do kojih je dola sopstvenim istraivanjem viktimizacije ena, stvorila tipologiju ena-rtava kriminaliteta.

1 Slobodanka Konstantinovi Vili, Vesna Nikoli Ristanovi, Miomira Kosti, Kriminologija, Ni, 2009. godine, str.469.

1.1. Hans von Hentig-ova tipologija

Hentigova tipologija koja je izloena u njegovom delu The criminal and his victim zasnovvaana je na trolanoj podeli. On razlikuje sledee tipove rtava, i to: a) kriminalac-rtva; b) latentna rtva i c) odnos kriminalac-rtva. Kriminalac-rtva podrazumeva sve one sluajeve u kojima jedno isto lice moe postati kriminalac ili rtva zavisno od okolnosti u kojima se to lice nalazi. Isto lice moe najpre biti kriminalac a kasnije i rtva i obratno. Jedno lice moe simultano biti i rtva i delinkvent to svakako zavisi od trenutnih okolnosti u kojima se takvo lice nalazi. Primer jedne takve situacije jeste kada napadnuto lice u odbrani od napadaa prekorai nunu odbranu. Takoe u odreenim okolnostima poput rata i u odreenim stanjima poput bolesti, hroninog pijanstva ili raznih psihikih sstanja, jedno lice moe da postane delinkvent ili rtva u momentu kada se iznenada pojavi neki, do tada skriveni aspekt njegove linosti. Pojam latentne rtve ukazuje na postojanje odreenih svojstava koja je ine izloenom zloinu. U okviru ovog pojma i na osnovu tih svojstava (socijalnih i biopsiholokih predispozicija) Hentig je stvorio svoju tipologiju rtava baziranu na fenomenolokom kriterijumu. Njegova tipologija obuhvata: maloletnike, ene, stare, duevno bolesne, imigrante, pripadnike manjina, tupo-normalne, depresivne, lakome na bogatstvo, usamljene, razoarane, eljne ivota, blokirane i dosadne. Elenberger je dodao jo i nestabilne linosti i hvalisavce, paranoike (koji lano prijavljuju krivina dela i tako se izlau opasnosti od delikata osvete), neprijatelje sopstvene linosti, one kod kojih postoji takozvani Abelov sindrom-oseaj krivice pred drugima zbog sopstvene sree i uspeha i one kod kojih postoji slaba elja za ivotom. Poslednja tri tipa su roene rtve2. Elenberger ukazuje i na odnose izmeu delinkvenata i rtava koje svrstava u tri grupe, i to: ist neurotian odnos, ista biopsiholoka veza dva komplementarna tipa kod kojih je jedan negativ drugog i geno-bioloka veza (reciprona privlanost na osnovu slinih naslednih faktora).

2 Slobodanka Konstantinovi Vili, Vesna Nikoli Ristanovi, Mionira Kosti, Kriminologija, Ni, 2009. godine, str. 467-468.

1.2. Beniamin Mendelsohn-ova tipologija

Kriterijum na kome je Mendelson zasnovao svoju tipologiju je prilino neodreen. On je za kriterijum svoje tipologije uzeo obim krivice ili greke rtve, po kome razlikuje sledee tipove rtava: a) nevinu rtvu (idealan primer ovog tipa rtve jeste dete-rtva kod edomorstva, bez ikakve uloge u kriminalnom ponaanju); b) rtvu sa neznatnom krivicom i rtvu iz neznanja (nedozvoljeni pobaaj); c) rtvu koja je kriva jednako kao i delinkvent odnosno dobrovoljnu rtvu (eutanazija); d) rtvu koja je krivlja od zloinca (rtva provokator iz nepanje); e) rtvu koja simulira i uobraenu rtvu (paranoidne osobe, senilne osobe).

1.3. Ezzat Fattah-ova tipologija

Na izgled slina Mendelsonovoj, Fatahova tipologija stoji na vrim osnovama3. Ona se zasniva na raznim stepenima uticaja rtve na kriminalnu aktivnost delinkventa i pogodna je za empirijska istraivanja i provere. Fatah klasifikuje rtve na: a) rtve koje ne uestvuju u krivinom delu- to su rtve koje niim ne doprinose izvrenju krivinog dela ali i ne pruaju nikakav otpor usled nemoi ili nemogunosti da shvate njegov znaaj (novoroene, lice u snu i sl.) i rtve koje pruaju otpor i tee spreavanju krivinog dela; b) latentne ili predisponirane rtve tj. rtve sa biopsiholokim predispozicijama (deca, stari, gluvi, slepi, nemi, invalidi i sl.), socijalno predisponirane rtve (politiari, vozai taksija, blagajnici, stranci i sl.) i psiholoki predisponirane rtve (lakome, naivne, glupe, sujeverne i sl.); c) rtve-provokatori (psredno provokativne ili nepaljive rtve i rtve koje svojim ponaanjem izazivaju izvrenje krivinog dela.);

3 Slobodanka Konstantinovi Vili, Vesna Nikoli Ristanovi, Mionira Kosti, Kriminologija, Ni, 2009. godine, str.468.

d) rtve koje uestvuju u samom izvrenju krivinog dela svojim pasivnim ponaanjem ili aktivnim pomaganjem delinkventu; e) lane rtve- radi se o licima koja se predstavljaju kao rtve iako to nisu, bilo da to ine u zloj nameri (zbog osvete) ili bez takve namere (paranoidne osobe, mitomani, deca) i rtve sopstvenog namernog ili nenamernog ponaanja ( rtve samoubistva, rtve saobraajnih nesrea koje su same izazvale svojom nepanjom).

2.Tipologija dr Vesne Nikoli Ristanovi

dr Vesna Nikoli Ristnovi je stvorila tipologiju ena-rtava kriminaliteta po uzoru na Fatahovu tipologiju i zahvaljujui postojeim saznanjima o enama rtvama i saznanjima do kojih je dola sopstvenim istraivanjem viktimizacije ena. Ona razlikuje sledee tipove enartava4: a) latentna ili predisponirana rtva ili ena-rtva sa bio-psiholokim i psiholokim predispozicijama (enska deca, mlade ene, trudne ene, duevno bolesne, duevno poremeene i duevno zaostale ene, ene nauene na trpljenje, bespomone, lakoverne, neodlune i sl.) i ene socijalno predisponirane viktimizaciji (neudate, udate, ene sa niskim nivoom obrazovanja, studentkinje, domaice, radnice u uslunim delatnostima, turistkinje, prostitutke i sl.); b) ene koje postaju rtve na osnovu svog odnosa sa uiniocem (supruge, ljubavnice, kerke, kominice i dr.); c) ene koje ne stoje ni u kakvom odnosu sa uiniocem (preteno ene-rtve seksualnih delikata); d) ene koje ne doprinose sopstvenoj viktimizaciji (enska deca, ene-rtve uinilaca sa kojima se nisu ranije poznavale); e) ene koje zahtevaju izvrenje krivinog dela, na njega pristaju i u njegovom izvrenju sarauju (ene rtve nedozvoljenog prkida trudnoe, obljube ili protivprirodnog bluda sa lice koje koje nije navrilo 14 godina, vanbrane zajednice sa maloletnim licem i sl.); f) ena rtva-provokator; g) ena rtva koja se ne ponaa provokativno ali uinilac njeno ponaanje tako ocenjuje (ena koja naputa branu ili vanbranu zajednicu zbog maltretiranja od strane uinioca, ena koja odbija zasnivanje ljubavnickog odnosa i sl.); h) ena rtva koja ne spreava svoju viktimizaciju; i) ena rtva koja spreava svoju viktimizaciju (ena koja se suprotstavlja fizikim otporom, kombinacijom fizikog i verbalnog otpora i sl.); j) ena rtva koja ne prijavljuje krivino delo izvreno prema njoj;

4 Slobodanka Konstantinovi Vili, Vesna Nikoli Ristanovi, Osnovi Kriminologije, Nis, 1992. godine, str.146.

k) ena rtva koja prijavljuje krivino delo i biva izloena sekundarnoj viktimizaciji u krivinom postupku; l) lana rtva - ena koja prijavljuje krivino delo koje prema njoj nije izvreno, stvara probleme organima krivinog pravosua i izaziva nepoverenje prema stvarnim rtvama.

3.Tipologija Thorsten Sellina i Marvin Wolfgana

Njihova tipologija se sastoji od pet kategorija rtava5: a) primarno, rtva postaje ono lice koje je neposredno napadnuto, povreno u situaciji licem u lice ili lice kojem je vlasnitvo pokradeno; b) sekundarno postajanje rtvom se odnosi na institucije, kao to su sistemi: eleznice, pote, galerije, banke itd; c) rtva kao kolektivitet sa komercijalnim naglaskom, kao dinaminim pojmom sekundarnog postajanja rtvom. d) tercijarno postajanje rtvom odnosi se na zlodela protiv javnog reda, socijalne stabilnosti (harmonije), te protiv drave i poretka. e) kategorija uzajamnog postajanja rtvom, u kojoj akteri uzajamno usaglaavaju aktivnosti oko istog cilja, npr. Brakolomstvo, zavoenje maloletnika.

5 Alija A. Ramljak, Miodrag N. Simovi, Viktimologija, Banja Luka, 2006. godine, str. 18-19.

1.6. Tipologija Roy Lamborn-a


Lamborn diferencira est stupnjeva doprinosa rtve poinjenom zloinu: a) ukljuivanje rtve u aktivnostima izvrenja zloina; b) pasivizacija i ravnodunost prema zloincu, to mu olakava izvrenje dela; dakle, neinventivnost, neopreznost i neoekivane pretee opasnosti; c) provokativnost rtve; izazivajui poinitelja navodi ga na izvrenje zloina; d) direktne napadake aktivnosti rtve, s namerom povreivanja kasnijeg poinitelja, bez nekog stvarnog povoda i ekvivalentnog uea (povreivanje ili ubistvo iz afekta, odnosno na mah); e) pristanak i podjednake aktivnosti rtve i poinioca (razne vrste perverznosti); f) inicijativa i podsticaj rtve za usmerenim zloinom (elja i zahtev za kriminalnim abortusom, eutanazijom i sl.).

Zakljuak

Iz svega navedenog moe se zakljuiti da postoje razliite tipologije rtava, razliitih autora, kreirane prema razliitim kriterijumima. iroka je lepeza, raznovrsnost i brojnost-rtava, ali i njihovih izvrilaca. Dakle, radi se o upeatljivom viktimolokom mozaiku, sa vrlo raznorodnim pojavnim oblicima rtava. rtve, bez obzira na njihovu specifinu fenomenologiju su posledica nasilnog kriminaliteta. Stoga se i posmatraju nerazdvojno, u sprezi krimnoloko-viktimolokog koncepta, dakle, u tesnoj navedenoj korelaciji uz osobene situacione okolnosti.

10

Literatura

Konstantinovi Vili S., Nikoli Ristanovi V., Kosti M., Kriminologija, Ni, 2009. Alija A. Ramljak, Miodrag N. Simovi, Viktimologija, Banja Luka, 2006. Konstantinovi Vili S., Kriminologije, Ni, 1992. Nikoli Ristanovi V., Osnovi

11