Teze Za Predavanja: Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad Poslediplomske Studije Predmet: Metod Naučnog Rada

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA, NOVI SAD Poslediplomske studije Predmet: METOD NAUNOG RADA
Prof. dr Dragutin SD Stanivukovi
TEZE ZA PREDAVANJA
Novi Sad, k. god. 2004/05.
D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA
SADRAJ
strana UVOD ............ I Poglavlje: II Poglavlje: III Poglavlje: ............................................................................................................. O NAUCI............................................................................................. POJMOVI I DEFINICIJE .................................................................. NAUNI PRINCIPI ...................................................................... ... -Opti principi ............................................................................... -Predmet i osnovni princip tehnikih nauka.................................... IV Poglavlje: V Poglavlje: KRITERIJUMI NAUNOSTI ....................................................... .. . METODOLOGIJA NAUNOG RADA ............................................ -Opte naune metode ..................................................................... -Osnovne posebne metode/postupci ............................................... VI Poglavlje: PRIMENA METODA NAUNOG RADA ....................................... -Izbor teme za nauni rad ............................................................... -Pretraivanje i prouavanje literature i dokumentacije ................. -Prikupljanje i sreivanje grae za istraivanje ............................. -Definisanje problema istraivanja ................................................. -Definisanje cilja istraivanja ......................................................... -Postavljanje naunih hipoteza ....................................................... -Izbor metodologije istraivanja ..................................................... -Planiranje i izvoenje eksperimenata ............................................ -Ureivanje rezultata istraivanja (obrada, prikazivanje) ............... VII Poglavlje: PISANJE NAUNIH I DRUGIH PUBLIKACIJA ............................ -Pisanje naunih publikacija ......................................................... -Pisanje ostalih publikacija ............................................................. -Priprema rukopisa za tampu ....................................................... VIII Poglavlje: RECENZIJA DELA I NAUNA KRITIKA ..................................... -Recenzije naunog rada ................................................................. IX Poglavlje: X Poglavlje: NAUNO ISTRAIVAKI PROJEKTI .......................................... ODBRANA TEZE / DISERTACIJE................................................... LITERATURA ................................................................................... PRILOZI ............................................................................................. 2 4 6 7 9 9 12 13 14 14 15 32 37 37 38 40 40 41 42 42 43 44 44 46 48 49 49 51 52 54 56
-Dokazivanje odrivosti hipoteza .................................................... 41
-Vrednovanje rezultata istraivanja ................................................. 43
-Nauna kritika ............................................................................... 49
PORUKA IVANA PETROVIA PAVLOVA

(Poznata je pisana poruka uvenog ruskog naunika Ivana Petrovia Pavlova mladim naunim radnicima.) ''Pre svega POSTUPNOST. O tom najvanijem uslovu plodotvornog naunog rada ja nikad neu govoriti bez uzbuenja. Postupnost, postupnost, postupnost! Od samog poetka svoga rada nauite na strogu postupnost u sticanju znanja. Nauite azbuku nauke, pre nego to pokuate da se popnete na njene vrhove. Nikada se ne prihvatajte onoga to dolazi kasnije, a da niste usvojili prethodno. Nikada ne pokuavajte da prikrijete nedostatke svogznanja, ni najsmelijimdosetkama i hipotezama. Koliko god vas oarao svijim bojama taj mehur od sapunice on e neizbeno pui i nita, osim konfuzije, nee ostati. Nauite se suzdranosti i strpljenju. Nauite da obavljate crnaki rad u nauci. Prouavajte, uporeujte, sakupljajte injenice. Ma kako da je savreno krilo ptice, ono nikad ne bi moglo da je podigne u visine, da nije vazduha da se na njega osloni. injenice su vazduh nauniku. Ali prouavajui, eksperimentiui, posmatrajui, trudite se da ostajete na povrini injenica. Ne pretvarajte se u arhivare injenica. Pokuajte da proniknete u tajne njihovog postanka. Uporno traite zakone koji njima upravljaju. Drugo to je SKROMNOST. Nikada nemojte misliti da vi sve znate. I ma koliko da vas drugi visoko ocenjuju, imajte uvek hrabrosti da sebi kaete: neznalica sam. Ne dozvolite da gordost vama ovlada. Zbog nje ete biti uporni tamo gde treba da se sloite, zbog nje ete se odrei korisnog saveta i prijateljske pomoi, zbog nje ete izgubiti meru objektivnosti. Tree to je STRAST. Zapamtite da nauka trai od oveka ceo njegov ivot. I kada bi smo imali dva ivota, to nam ne bi bilo dovoljno. Mnogo napora i ara trai nauka od oveka. Zato strasno volite svoj rad i svoja traganja za nepoznatim.''
UVOD
Moderna nauka je nastala u Evropi, ali joj je prethodilo raanje nauke u Egiptu, Indiji, Kini itd. Prva sistematizovana znanja se javljaju oko 600 godina p.n.e. u Grkoj: filozofija, matematika, astronomija, medicina, fizika, istorija, logika i dr. Istorija nauke se protee na vie milenijuma pre nae civilizacije (o emu svedoe mnoga grandiozna dela prethodnih civilizacija). Matematika i astronomija su doivele procvat 27 vekova p.n.e, a u Mezopotamiji su, oko 3500 godina p.n.e, nastali prvi pisani dokumenti. Aristotel (384-322 p.n.e.) i njegovi uenici su ostavili prve zapise o razvoju znanja u naoj civilizaciji. Teofrast (370-287 p.n.e.) je napisao prvu istoriju fizike i matematike. Eudem je napisao prvu istoriju aritmetike, geologije i astronomije. Menon je napisao prvu istoriju medicine. Od unitenja biblioteke u Aleksandriji (500 godine n.e.) pa do 1500. godine skoro da se nije pojavio nijedan naunik. 1500. godine je Evropa manje znala od Arhimeda (umro 212. godine p.n.e.). Prvi univerziteti su otvoreni u XII veku u Bolognji, Parizu, Oksfordu i Monpeljeu. U XIII veku se osniva jo 17 univerziteta, u XIV 23, XV 33. Na kraju XV veka u Evropi je bilo 17 univerziteta (veina i danas postoji). U X veku poinje prevoenje dela, to je vrlo vano za irenje nauke i umetnosti i razmenu naune misli. Renesansa (poela od Petrarke 1304-1374.) je trajala 2 veka. Od XVI veka se javljaju opte poznati naunici: Nikola Kopernik (1473-1543), ordano Bruno (1548-1600), Galileo Galilej (1554-1642), Johanes Kepler (1571-1630) i drugi. 4
XVII vek je nova prekretnica u evropskoj nauci, kojoj je znatno doprinelo: irenje univerziteta, pronalazak tampe, pojava genija u nauci, pronalazak teleskopa itd. Ogist Kont (1798-1857) predlae osnivanje katedre za istoriju nauke na College de France. Katedra poinje sa radom 1892. godine. Istorija nauke se intenzivnije razvija u XVII veku. Fundamentalna, revolucionarna otkria mladih ljudi (Dalton nije bio hemiar, nego meteorolog priao problemu atomske teorije sa novom paradigmom). Ilijada i Odiseja su i danas predmet naunih istraivanja sa razliitih aspekata. Dela Tolstoja prevedena na 99 jezika u 2525 izdanja u vie od 200 miliona primeraka. ekspirov "Hamlet" se igra u 400 pozorita u svetu. Gravitacija postoji, ali do danas nije dokazana sutina ovog fenomena. Problem kvadrature kruga je starogrki problem, a tek pre100 godina je dokazano da nema reenja! Da li nestaju nauke? Da! Utapaju se u druge. Npr. Biologija e se verovatno utopiti u Fiziku! (Ruse 1973.). Najvie manifestacije umnog stvaralatva oveka su nauka i umetnost. Postoje li granice izmeu nauke i umetnosti: - Leonardo da Vini: fiziar, mehaniar, inenjer, slikar. - Lomonosov: hemiar, slikar, pesnik. - Isidora: dipl. mat, dr filozofije, 5 jezika, knjievnica.
I Poglavlje: O NAUCI
SCIENTA EST POITENTIA! (NAUKA JE SNAGA / MO) (Fensis Bekon) NAUKA NEMA GRANICA! (D. I. Mendeljev)
"Periodizacija" razvitka drutva - I "MEHANIKA" faza 300god. (1600-1900) - II "ELEKTRINA" faza 3001/2 17,5 god. - III "ETERINA" faza - 17,51/2 4 god. razvoj drutva se posle II Svetskog rata moe poistovetiti sa razvojem nauke. istorija prirodnih nauka XVI, XVII i XVIII veka je veoma opirna, istorija nauke XIX veka je veoma sloena, a moemo saoseati sa onim ko bude pisao istoriju XX veka! (Luj de Brolj) u razvijenim zemljama se 5% zaposlenih bavi istraivanjima. predvia se da e 2035. godine 33% zaposlenih raditi na istraivanjima. problem je da se oni obue / istreniraju za taj posao. Tadeu Kortabinjski (poljski akademik) i Marija i Stanislav Osovski 1936. godine predlau naunu disciplinu: "nauka o nauci / kama" ili logologia postojali su i predlozi da se nazove: Sciencologia Epistemiologia Teorija nauke
II Poglavlje: POJMOVI I DEFINICIJE

NAUKA - sreeno, sistemtizovano i provereno saznanje o neemu, postignuto metodinim, paljivim i savesnim istraivanjem i razmatranjem tj. rezultati / zakoni do kojih se dolazi istraivanjem. ISTRAIVANJE - sistematsko traganje za injenicama iz kojih se mogu izvui izvesni nauni principi i zakonitosti. NAUNI ZAKONI - odnosi pojava u prostoru i vremenu. METOD NAUKE - NAUNI METOD - primena istraivakih postupaka koji obezbeuju objektivnu istinitost rezultata. OBJEKTIVNA ISTINA - saznanje koje odgovara stvarnosti. LOGIKA - nauka koja prouava saznanje. LOGIKA (kao filozofska nauka) - izgrauje opti nauni metod kojim se slue posebne nauke: biologija, fizika, hemija, matematika, istorija i dr. u prouavanju svojih specijalnih problema. NAUKA PODRAZUMEVA ISTRAIVAKI RAD, ODNOSNO PRIMENU ISTRAIVAKOG POSTUPKA. ISTRAIVANJE MORA DA BUDE NAUNO! NAUNI RAD - intelektualni rad primenom istraivakih postupaka i logiki pravilnog miljenja u cilju utvrivanja injenica i zakonitosti. NAUNI METOD (METHODOS) - nain, put, traenje - postupak istraivanja stvarnosti da bi se saznala istina. SVAKA NAUNA DISCIPLINA - pored OPTIH - ima i svoje POSEBNE METODE za istraivanje problema. NAUNA INJENICA - injenica koja doprinosi reenju odreenog naunog problema. Naune injenice se utvruju posmatranjem i eksperimentom. EKSPERIMENT - objektivno stvaranje pojave da bi se mogla prouiti. Prednosti eksperimenta: moe se izvoditi kada je potrebno i moe se ponavljati pod razliitim uslovima, razliiti faktori se mogu varirati, ukljuivati ili iskljuivati. NEDOSTATAK POSMATRANJA - ogranieno ulima (npr. "okretanje sunca oko zemlje). MERENJE - kvantitativno, precizno i objektivno odreivanje injenica (postoji i kvalitativno neprecizno i subjektivno). MODELI (matematiki, ematski i dr.) - u tehnikim naukama se vrlo dobro podudaraju sa stvarnim zbivanjima, u biologiji znatno pomau, ali su odstupanja velika, u ekonomiji uvek nepotpuni, a u filozofiji gotovo neprimenjivi. 7
NAUNO OBJANJENJE - zadatak istraivanja nije samo da se utvrde i opiu injenice, nego i da se objasne. Logika struktura objanjenja je: opis injenice koju treba objasniti opis injenice koja prethodi onoj koju treba objasniti utvrivanje nune veze izmeu ove dve injenice Postoji vie vrsta objanjenja iste injenice (npr. statistiko, kauzalno i dr.). NAUNA HIPOTEZA pretpostavka kojom se objanjavaju utvrene injenice. Formalni uslovi za postavljanje hipoteze: hipoteza mora biti formulisana tako da su mogue dedukcije i da se onda moe reiti da li hipoteza objanjava ili ne injenice koje se razmatraju hipoteza mora da prui reenje problema koji je izazvao istraivanje hipoteza mora biti proverljiva (eksperiment ili posmatanje) NAUNI ZAKON - tvrenje koje relativno tano tumai jedan prirodni zakon. NAUNA TEORIJA - skup svih navedenih elemenata. NAUNO PREDVIANJE - sloen saznajni proces, kojim se unapred odreuju izvesni predmeti naunog saznanja. NAUNO OTKRIE - svako novo saznanje u oblasti jedne nauke injenice nauni zakon, teorija, uenje
III Poglavlje: NAUNI PRINCIPI

DESCARTES je formulisao opte principe nauke (temeljna pretpostavka filozofije: da ljudi misle i da svet postoji). 1) OPTI PRINCIPI - KLASINI PRISTUP I) Celovitost II) Razliitost IV) V) VI) Nepotpunost Svrsishodnost Konkretnost
III) Promenljivost PRINCIP CELOVITOSTI
Sve stvari (objekti, pojave, stanja i odnosi) su meusobno povezane i u stalnom su uzajamnom delovanju. PRINCIP RAZLIITOSTI Ne postoje dva jednaka objekta, dve jednake pojave ili procesa - iako se uvek mogu nai slinosti po kojima se neki konani broj oblika moe interpolacijom poistoveivati (moda je bolje rei da postoji princip jedinstva, razliitosti i slinosti). PRINCIP PROMENLJIVOSTI Razumevanje, odn. shvatanje smisla nekog zbivanja je mogue ako se, pored ostalog, znaju i prostorne i vremenske odrednice (zna se prolost i sadanjost da bi se predvidela budunost). PRINCIP NEPOTPUNOSTI Uverenje da izmeu predstave o pojavi i same pojave uvek postoje duboke razlike - saznanje nikad nije potpuno (uvek moe biti bogatije). PRINCIP SVRSISHODNOSTI / NEGACIJE Negiranjem delova postojeeg, postavlja se zadatak stvaranja novog, polazei od svrhe (tehnoloki princip). PRINCIP KONKRETNOSTI Ako pojedinani primeri iz konkretne stvarnosti ne potvruju opte stavove - takvi stavovi ne vae. Praksa u konkretnoj stvarnosti verifikuje tvrdnje, stavove i teorije. 9
2) OPTI PRINCIPI - NEOKLASINI PRISTUP I) II) Princip determinizma i kauzalnosti Princip kvantiteta / merljivosti
III) Princip neprekidnosti IV) Princip impersonalnosti PRINCIP DETERMINIZMA I KAUZALNOSTI Odnosno iskljuenja bilo kakvih sluajnosti. Mogue je otkriti prolost, a istovremeno je mogue predvideti i budunost, koja je jednom za svagda predodreena prirodnim zakonima (na koje ovek ne moe uticati). PRINCIP KVANTITETA / MERLJIVOSTI Nauno rasuivanje je samo ono koje se moe izraziti merljivim koliinama i njihovim relacijama, znanje je nauno tek onda ako se o pojavama iskazuju sudovi brojevima i njihovim odnosima. PRINCIP NEPREKIDNOSTI Sve u prirodi se odigrava postepeno u neprekidnom sledu procesa, zbivanja i pojava. PRINCIP IMPERSONALNOSTI Nezavisnost rezultata istraivanja od delatnosti i linosti posmatraa / istraivaa.
10
3) OPTI PRINCIPI - SAVREMENI PRISTUP Od sredine XIX veka do danas su opti principi uopteni. I) II) Princip probalizma i neodreenosti Princip strukture
III) Princip diskretnosti IV) Princip drutveno - istorijske / kulturne uslovljenosti PRINCIP PROBALIZMA I NEODREENOSTI Predvianja su na osnovu zakona prirode samo, vie ili manje, verovatna, pri emu se verovatnoa kree od jedinice (potpune izvesnosti ili determinizma, odnosno kauzalnosti) pa do nule (ili potpune neodreenosti). PRINCIP STRUKTURE Elementi sistema (celine) se posmatraju u uzajamnim relacijama i interakcijama po najvanijim / relevantnim svojstvima. PRINCIP DISKRETNOSTI Zamenio princip kontinuiteta ili neprekidnosti. Izdeljenost na elemente, dakle diskretnost kao princip po kome se konstruiu sredstva interpolacije, ali i po kome se otkrivaju zakonitosti u objektivnoj stvarnosti - pokazao je fascinantne rezultate u nauci, poevi od atomske fizike, pa do binarne interpolacije brojeva u raunarstvu.
PRINCIP DRUTVENO - ISTORIJSKE / KULTURNE USLOVLJENOSTI NAUKE, NAUNIH METODA I REZULTATA
11
4) PREDMET I OSNOVNI PRINCIP TEHNIKIH NAUKA U tehnikim naukama i stvaralatvu svako reenje egzistira u: 1) 2) 3) materijalu (proizvodi, nus proizvodi, otpad) energiji (odreeni oblici) informaciji (sistem koji sve organizuje)
koji su komplementarni. Nauni rezultati, projekti, prorauni, tehnika uputstva, tehniki procesi, organizacija sistema ponaanja - sve se to raa iz odnosa oveka, materije i energije, da bi se na drugom nivou sposobnosti i celishodnosti vratilo ljudima. Iz ovoga principa i saznajnog principa svrisishodnosti proizilazi osnovni predmet tehnikih nauka - drutvena ili ljudska potreba. TEHNIKE NAUKE - Ispituju i reavaju problem konkretnih ljudskih potreba. One se ne bave ispitivanjima ili objanjenjima postojeeg sveta. Predmet tehnikih nauka je graenje novog sveta, slobodnijeg, bogatijeg i humanijeg.
12
IV Poglavlje: KRITERIJUMI NAUNOSTI

1) Opti kriterijumi I) II) III) IV) originalnost informacije uoptenost informacije potkrepljenost poznatim i priznatim naunim metodama objektivnost naune informacije Informacija treba da je originalna, odn. nova nauna informacija. Informacija treba da je uoptena - opisana verbalno, algoritamski ili na drugi nain. Informacija mora biti potkrepljena poznatim i priznatim naunim metodama. Informacija mara biti objektivna / istinita. 2) Sintaktiki kriterijumi jasno formulisanje pojmova iskazima (istinitim tvrdnjama) unutranja neprotivrenost sklad deduktivnih nalaza i predvianja sa logikom 3) Semantiki kriterijumi Izdiferenciranost pojmova Semantika zatvorenost i homogenost teorija Mogunost empirijske interpretacije bar nekih pojmova 4) Kriterijumi saznajne vrednosti I) spoljna kozistencija (sklad informacija i hipoteza bar sa delom postojeih naunih znanja) II) mogunost empirijske verifikacije istinitosti informacije: mogunost postavljanja opaanja i prosuivanja ispravnosti nalaza mogunost provere tanosti analize i dedukcija na kojima se zasnivaju nalazi 5) Ontoloki kriterijumi nauna objektivnost (sklad sa optim karakteristikama objektivne stvarnosti)
13
V Poglavlje: METODOLOGIJA NAUNOG RADA
1) OPTE NAUNE METODE I) OSNOVNE OPTE METODE SAZNANJA - apstraktna dijalektika metoda - stvarna dijalektika metoda II) OPTE NAUNE GNOSEOLOKE METODE - metoda modelovanja - statistika metoda - aksiomatska metoda - heuristika metoda - eksperimentalna metoda
14
2) OSNOVNE POSEBNE METODE SAZNANJA / POSTUPCI I) METODE GENERALIZACIJE I SPECIJALIZACIJE -postupci apstrakcije i konkretizacije -generalizacija, specijalizacija i klasifikacija II) METODE ANALIZE I SINTEZE -dijalektika sinteza -dijalektika analitiko - sintetika metoda III) INDUKCIJA I DEDUKCIJA - Indukclja (potpuna, nepotpuna, kauzalna) - Dedukcija IV) APSTRAKCIJA I KONKRETIZACIJA V) DEFINICIJA I DOKAZ - definicija - dokazivanje i opovrgavanje VI) OSTALI POSTUPCI - analiza sadraja - anketa - intervju
15
METODA MODELOVANJA
PRINCIP METODE Prouavanjem MODELA dolazi se do saznanja o ORIGINALU predmetu ili pojavi koja je predmet izuavanja MODEL Pojednostavljen prikaz neke strukture, procesa i/ili funkcija fizikih ili drutvenih zbivanja. Izmeu modela i originala postoji ANALOGIJA ili SLINOST zbog ega je mogue da se prouavanjem modela (M) doe do novih saznanja o samom sistemu (S).
MODEL M
REALNI
COVJEK SUBJEKT MODEL S L
Na ovaj nain ne dolazi se do APSOLUTNO SIGURNOG SAZNANJA ve do saznanja koje sadri odreeni STEPEN VEROVATNOE M O D E L O V A NJ E kreativni proces stvaranja modela OSNOVNE FAZE: 1. utvrivanje namene modela 2. nabrajanje svih moguih elemenata koji su u vezi sa namenom modela 3. selekcija elemenata koji su u vezi sa namenom modela 4. formiranje poetnog modela 5. proveravanje modela 6. poboljanje modela
16
KLASIFIKACIJA MODELA: 1) apstraktni model (misaoni) 2) fiziki model (materijalni) 3) modeli strukture 4) funkcionalni modeli 5) globalni modeli 6) delimini modeli 7) verbalni modeli 8) grafiki modeli 9) matematiki modeli 10) analogni modeli i dr. SAZNAJNA ULOGA MODELOVANJA interpretacija teorije prevoenje teorijskog znanja u praksu ovladavanje tehniko-tehnolokim procesima objanjenje odreenih injenica i zakona provera / postavka nove hipoteze, teorije, strategije uspostavljanje veze izmeu dotle nepovezanih teorija i dr. OGRANIAVAJUI FAKTORI: Nemogunost izrade modela u potpunosti slinog originalu Prilikom modelovanja nemogue je uzeti u obzir sve uticaje na realni sistem Rezultati istraivanja nisu egzaktni nego samo verovatni
17
STATISTIKA METODA
1.Predmet i cilj def. Statistika se moe definisati kao analiziranje i tumaenje naunih podataka. Koliko je statistika znaajna za nauku? Sociolog lien statistike metode, esto lii na slepca koji u mranoj prostoriji hoe da opipa crnog maka koji - NE POSTOJI! F. E. Croxton Dva suprotna shvatanja o deavanju u prirodi i u drutvu koja prezentuju opravdanost statistike metode. 1. Isti uzroci proizvode iste posledice - princip uniformnosti (Newton) 2. Sve u svetu se deava jedanput. Potpuna istovetnost u svetu ne postoji - princip individualnosti deavanja (neuniformnosti) Stvarno postoje samo pojave razliitog stepena uniformnosti i raznih stepena individualnosti. Bitne osobine prirodnih, drutvenih i biolokih pojava. 1. Raznovrsnost kvalitativno-kvantitativne odreenosti 2. Kompleksnost odreenosti 3. Mnotvenost 4. Promenljivost Statistika metoda nam pomae prilikom spoznaje raznovrsnih, kompleksnih, mnotvenih i veoma promenljivih fizikih, biolokih, drutvenih i drugih pojava. 2. Osnovni principi i postupci statistike metode Bitni momenti statistike metode - faze metodskog postupka 1. Prikupljanje 2. Predstavljanje (Croxton i Conwed) 3. Analiziranje 4. Interpretacija numerikih podataka I) Prikupljanje, odabiranje, izbor i utvrivanje statistike mase Statistika masa - skup masovnih pojava raznih vrsta ili odreene vrste na koje se primenjuju statistike metode. Zarad lakeg manipulisanja podatcima, statistiki podatci se prilikom sakupljanja klasifikuju prema svojim odlikama: 1. Kvalitativni podaci 2. Kvantitativni podaci 3. Hronoioki podaci 4. Geografski podaci 18
Rezultat statistikih posmatranja, prikupljanja i klasifikacije statistikih podataka bez obzira na njihovu vrstu su serije statistikih podataka. Ove serije delimo na dve vrste: 1. statike 2. dinamike II) Statistika analiza Statistike serije kao rezultat statistikih posmatranja predstavljaju samo opis masovne pojave odreene vrste. Statistika serija je predmet statistike analize. Statistika analiza objanjava strukturu, dinamiku, meusobnu uslovljenost, zavisnost...prethodno obraenih masovnih pojava. Tri glavne vrste statistike analize: 1. Statika analiza 2. Dinamika analiza 3. Korelaciona - regresivna analiza Konani cilj svih vrsta i oblika statistike analize, a naroito korelacione analize jeste otkrie statistike zakonitosti one masovne skupine pojava koje se ispituje. Ako je Statistika skupina velika, mora se pribei metodi dinamikog ili anketnog posmatranja sluajno uzetih primeraka pojave koja se ispituje tj. UZORKU. III) Tabelarno i grafiko predstavljanje statistikih serija - Klasifikacija statistikih podataka - Predstavljanje matematikih funkcija statistikog rauna to prouzrokuje oiglednost strukture i dinamike kao i uslovljenosti skupine pojava koje se ispituju. IV) Ocena (sud) o pravoj sredini Statistikom metodom moe se izraunati standardna devijacija sredine uzorka kao i standardna devijacija mase. V) Izvoenje optih zakljuaka, tumaenje rezultata statistike analize i pravljenje hipoteza o zakonitosti masovnih pojava Poslednji korak statistike metode
3. Tekoe, problemi i znaaj statistike metode Znaaj: 1. Samo statistika odreuje kvantitativan znaaj pojedinih karakteristika pojave u masi i samo ga ona moe odrediti, jer samo ona masovno obuhvata pojave 2. Statistika polazi od: a) objektivno utvrenih pojedinanih injenica b) ta metoda izvodi zakljuke na osnovu strogo naunih matematikih operacija usled ega c) su i rezultati statistike metode solidnije teorijski zasnovani. Problemi: 1.Statistikom metodom se neposredno saznaje samo kvantitativna i to numerika odreenost pojava 2.Protivrenost teoriji UZORKA 3.Otkrivaju se samo specifine zakonitosti pojava 4.Nesigurnost zakljuka od pojedinanog i posebnog na opte. 19
AKSIOMATSKA METODA
Razmatrajui pojam naunog metoda u simbolikoj logici, kao osnovna namee se deduktivna metoda. U svojoj primeni ona polazi od manjeg broja osnovnih stavova (aksioma), zbog ega se i sama metoda naziva aksiomatska metoda . Dok se primenom dedukcije iz optih postavki dolazi do odreenog broja posebnih stavova, sa aksiomatskom metodom to nije sluaj. Ova metoda se zasniva na aksiomatskom zasnivnju itavih naunih sistema (logike, matematike ili njihovih pojedinih disciplina, aritmetike, geometrije ...) . Gledano kroz istoriju razvoja naune misli aksiomatsku metodu primennjivali su jo i Euklid i Aristotel, da bi se kasnije u 19. i 20. veku, probalo da se izvri aksiomatizacija Logike, Matematike, zbog egzaktnosti dokaza i sistematinosti saznanja koje omoguuje primena ove metode. Otkrilo se da se ove nauke zasnivaju na izvesnim osnovnim pojmovima i na manjem broju osnovnih stavova tj. aksioma. Problem aksioma U toku istorijskog razvoja logike injeni su pokuaji da se objasni poreklo i priroda aksiomatskih stavova iz kojih proizilaze tri osnovna shvatanja aksioma: 1. aksiomi su principi koji proistiu iz razuma tj. Oni su uroeni naem miljenju. Predstavnik ovog shvatanja jeste Lajbnic. 2. pod drugom, empiristikom, shvatanju aksiome su steeni stavovi i to na osnovu empirijskog iskustva pomou apstrakcije i indukcije. Predstavnik ovog shvatanja jeste Vunt. 3. aksiome su proizvedeni stavovi, bilo na osnovu empirijskog iskustva, bilo na osnovu razuma, kao moi isto misaonog saznanja. Ovo shvatanje istie subjektivno-stvaralaku stranu aksioma kao inioca saznanja i javlja se u vie varijanti: a) nominalistiki fikcionalizam ( po Vitgentajnu aksiomi ine znaenje osnovnih pojmova po emu su one isto nominalne definicije, a u odnosu na objektivnu realnost fikcije). b) empirio-racionalistiko shvatanje aksioma ( po D. Milu aksiome su hipoteze, tj. Stvaraju se miljenjem a povodom ulnog iskustva) c) formalistiko shvatanje aksioma (aksiomi su nuni i opte vaei princip saznanja proizvedeni, bilo na osnovu apriornog miljenja u istim opaajima prostora i vramena, kao to smatra Kant, bilo na osnovu misaonog saznanja, kao to to smatra Hilbert). d) krajnje formalistiko shvatanje aksioma ( Vajthed identifikuje aksiome sa propozicionalnim funkcijama, tj. sa optim emama stavova koje su liene svakog sadrajnog smisla i kao takve nisu ni istinite ni lane). Odreenje aksioma -aksiomi su principi saznanja zato to se njima shvata neka sutinska odredba predmeta u opte -tu sutinsku odredbu predmeta saznajemo neposrednom generalizacijom -aksiomi su osnovni opti stavovi koji se ne mogu dedukovati, dok se iz njih dedukcijom izvode svi stavovi odreenog naunog sistema
20
Osnovni elementi aksiomatskog sistema (Ax) 1. Pravila formacije aksioma (PRF) Ona utvruju elemente jednog aksiomskog sistema. U raunu stavova to su proporcionalne promenljive (pr. p, q, r, s, itd., tj. elementarni stavovi oznaeni ovim simbolima). To su elementarne logike ralacije odnosno logike konstante (konjukcija, disjunkcija, negacija itd. oznaene simbolima , , T...). To su znai zagrade kojom se odreuju oblasti logikoh konstanti. 2. Aksiome, njihova pravila i problemi 1) Osnovna pravila aksioma Aksiome kao osnovne istine logikih i posebnih naunih sistema ne moemo proizvoljno birati. "Sloboda izbora" aksioma i aksiomskog sistema postoji jedno u visokorazvijenim teorijama savremene logike ime se objanjavaju izvesne razlike izmeu raznih Ax sistema. Meutim i ova sloboda izbora jedne ili druge aksiome odn. aksiomskog sistema nije apsolutna iz sledeih razloga: a) aksiomski stav koji se bira, ili, misaono slobodno kreira ne bira se i ne stvara se apsolutno nezavisno od postojeih logikih sistema nego u zavisnosti od njih kao i od prirode ljudskog stvarnog saznanja, naroito od njihovih najviih stupnjeva i oblika razvoja. b) dosadanji sistemi aksioma i same aksiome nipoto nisu "slobodno kreirane" i "slobodno izabrane" nego su otkrivene kao osnovne logike istine odavno postojeeg ljudskog saznanja. Imajui sve ovo u vidu dolazimo do tri osnovne aksiomatska pravila (APR) koja moraju ispunjavati sve aksiome. Ta pravila su: APR1. Pravilo konzistentnosti: "Sve aksiome jednog aksiomatskog sistema moraju initi jedinstven, tj. logiki koherentan sistem" i pravila i teoreme Ax moraju biti koherentne. APR2. Pravilo kompletnosti: "Sistem aksioma Ax mora biti kompletan, tj. na osnovu tog sistema aksioma moraju biti izvodljive i sve promenljive i teoreme datog Ax". APR3. Pravilo nezavisnosti aksioma: "Aksiome jednog Ax moraju biti nezavisne u tom smislu nijedna od njih ne sme biti izvodljiva iz drugih i otud, kao aksioma izlina". 2) Pravila transformacije (PRT) Ova pravila imaju vanu ulogu u izgradnji aksiomskih sistema i u raunu stavova. Osnovna pravila transformacije PRT su sledea: PRTl. Pravilo jednoobrazne zamene: "Svaka propozicionalna promenljiva, kao i svaka uroena logika formula moe se zameniti drugim stavom ili formulom kroz ceo dati logiki izraz". Pr. ako u formuli (p q)*(q r) uzmemo da je p=p V q ,q=p V s, dobijamo (PVq q)*(PVs r) PRT2. Pravilo zamene po definiciji: "U svakoj ureenoj logikoj formuli moe se svaki deo, tj. posebna formula zameniti njemu po definiciji ekvivalentnim izrazom". Pr. tako je po definiciji p q = df ~ p v q PRT3. Pravilo odvajanja (detamana): Ako vai formula P Q i vai formula P, onda vai i formula Q. Ili simboliki ((P Q)* P) Q PRT4: Pravilo prikljuivanja (adjunkcije): Ako vai P i vai Q, onda vai i konjukcija ove dve formule, tj. P*Q. Konkretno ako vai formula (p q) i formula (r s), onda vai i sloena formula: (p q)*(r s) itd. 1) Primeri aksiomskih sistema Ax i derivacija Postoje razni logiki i posebno nauni, naroito matematiki Ax. Naveemo primere nekih od Ax oznaavajui aksiome sa A i rednim brojem: 21
I.
Ax elememtarne klasine logike: A1. A A A2. A ne-A A3. A ne-A Ax apstraktne dijalektike protivurenosti (Hegeleve): Al.A ne-A A2.A=A i ne -A A3.Ne-(A i ne - A) B...
II.
III.
Ax stvarne dijalektike (konkretne dijalektike): A 1.{(A)} (abc..) A 2.{(A)} (a b) A3.{(A)} (a b C...) A 4.{(A)} (A(abc... mpq...) B..
Zakljuak Aksiomatska metoda je znaajna gnoseoloka metoda kojom se postie mogua egzaktnost i sistematinost naunih saznanja. Da bi se dolo do aksiome kao osnovnog zakonskog opteg stava nuno je shvatiti sutinsko opte u posebno. To je mogue samo operativnim, stvaralakim, misaonim odraavanjem opteg u posebnom, sutinskog u pojavnom. Primenu aksiomske metode nalazimo u okviru posebnih nauka, na pr. matematike, fizike itd., gde aksiomski stavovi ine sutinske odredbe predmeta one oblasti stvarnosti koju ta posebna nauka izuava.
22
HEURISTIKE METODE
Ime je dobila po poznatoj Arhimedovoj izreci - heureka, koju je izgovorio pri otkriu svog hidrostatinog zakona. Cilj heuristike je da prouava postupke i pravila otkrivanja i pronalaenja. Kada reavamo neki zadatak, sigurno je da postoji cilj do kojeg treba doi ulaganjem napora, rada i iskustva ako postoje tekoe ili prepreke da se do njega doe. Cilj odreen potrebom da se stanje menja jasno izraene prepreke definie problem:
I. Detekcija ciljeva i prepreka
Posmatranje, uoavanje potreba definisanje elja i ciljeva Indentifikacija tekoa i prepreka i definisanje ciljeva
1. Zbog loe uoenih elja i ciljeva
II. Interpretacija problema
2. Zbog loe uoenih tekoa prepreka ili problema
III. Konstrukcija pravca razvoja
Plan akcija i izbor metoda reavanja zadataka
3.Zbog loeg plana ili pristupa reavanju problema 4.Zbog greaka u radu na realizaciji reenja
IV. Implementacija: praksa kao dokazni postupak uz teorijsko-logiku podrku
Akcije Rezultati rada
V. Odluivanje
Da li je problem reen
DA
NE
Analiza neuspeha
Uspeh
Sl. Redosled aktivnosti pri reavanju nekog problema. 23
METODA POKUAJA S POPRAVKOM GREAKA
U literaturi se esto naziva metoda postupnog pribliavanja zbog postupnosti pri reavanju zadataka. Posmatranjem ponaanja ljudi dok reavaju zadatke, ustanovilo se da se uvek neto grei, ocenjuje i popravlja. U poetku su promaaji i greke vee, nekad teko uoljive, ali njihovim uoavanjem, blii smo reenju jer nam daju dragocene informacije o buduim aktivnostima. Greka je nekad samo plod neznanja, nekad nepanje, nekad udruenog spleta okolnosti, ali je ona najvea ako se uporno veruje da greaka ne sme biti, pa se svaka uzima kao povod za radikalne izmene prema problemu. Ova metoda predstavlja saznajni proces sa povratnom spregom, gde nam razlika izmeu eljenog i dostignutog predstavlja obavetenje pomou kojeg se koriguju poetne akcije. Korekcije se obavljaju sve dotle dok razlika izmeu potrebnog i ostvarenog ne postane po usvojenim kriterijumima dovoljno mala. METODA TRAGANJA UOAVANJE PROBLEMSKOG STANJA PRIKUPLJANJE PODATAKA-INJENICA PREDSTAVLJANJE: KLASIFIKACIJA I IZBOR FAKTORA Plansko traganje s ciljem da se otkriju injenice, opiu pojave i objekti i utvrde relacije kada su problemska stanja sloena i zavisna od brojnih inilaca zvae se metoda traganja. esto se u literaturi zove statistikom metodom. Mnogo neureenih faktora, nepoznatih injenica i potreba da se dublje upozna neki skup uoljivih stanja istrauju se obino organizovano pa se ova metoda deli na vie faza. (dijagram toka) Verifikacija ili dokazni postupak daje ocenu postavljene teorije i moe da nam da: -negativan odgovor menjaju se hipoteze ili sistem pretpostavki i ogranienja DA ZAKLJUIVANJE -pozitivan odgovor dobro postavljena teorija.
ANALIZA I SELEKCIJA INTERPRETIRANJE I TUMAENJE NE VERIFIKACIJA
Sl. Planiranje i organizacija istraivanja
24
METODA EKSPERIMENTA
U ovom veku razvoj nauke je toliko zasnovan na eksperimentima da je postalo opte shvatanje da se sve mora dokazati eksperimentom i da samo eksperiment predstavlja nauni metod istraivanja. Sama re metod - grki " metodos " znai nain, put, traenje. Nauni metod je postupak koji se primenjuje u istraivanju stvarnosti da bi se saznala istina. Tokom istraivanja naunik primenjuje onaj metod koji mu omoguuje da to objektivnije utvrdi naune injenice. Nauna injenica - doprinosi reenju odreenog naunog problema. Odabirom problema za istraivanje i preciznog naslova, teme ,odreene su injenice koje treba istraiti. Pojam eksperimenta Eksperimentom se dolazi do utvrdivanja naunih injenica. Eksperiment u osnovi predstavlja
POKUAJ I POSMATRANJE Pokuaj treba shvatiti kao rad koji se obavlja sa jasno postavljenim ciljem. Eksperiment treba da nam omogui da proverimo predpostavljene odnose izmeu pojava Eksperiment predstavlja objektivizirano stvaranje jedne pojave da bi se mogla prouiti.
Definicija : Eksperiment je planirano i kontrolisano praktino dejstvo na objekat istraivanja kako bi se na materijalnoj ravni izvrila konfrotacija misaonih proizvoda (hipoteza, projekata, strategija ...) sa prirodnim, odnosno tehnikim strukturama i prouavanjem ponaanja predmeta istraivanja smanjio broj otvorenih pitanja. Opis metode eksperimenta Metod eksperimenta na bazi zapaanja i logike razrauje hipoteze, koje se po analogiji sa drugim slinim pojavama dokazuju, a razvojem eksperimentalne tehnike i novih otkria verifikuju i dalje razvijaju. Redosled operacija metode eksperimenta ( opis ) 1. Definisati pitanje na koje treba eksperimentom nai odgovor. 2. Precizno postaviti zadatak u eksperimentu na osnovu pitanja na koje se trai odgovor. 3. Utvrditi postupak eksperimenta ( uzeti u obzir niz faktora ) Uzimanje uzoraka (primer): Sluajan uzorak - svaka individua ima podjednaku verovatnou da e biti izabrana. Stratificirani ( slojeviti ) uzorak - uzima se iz prethodno po nekim karakteristikama podeljenih grupa. 25
Sistematski uzorak - uzima se sa spiska sastavljenog po godinama starosti , abecednom redosledu odabirom npr. svake pete individue (za sluajeve kada je populacija velika). Veliina uzorka: - veliki ( preko 30 jedinica ) - mali ( manji od 30 jedinica ) -Veliina parcele - grupe: manja je greka ako se eksperiment izvodi na manjim parcelama, sa veim brojem ponavljanja ( 5-6 ) nego na nekoj velikoj parceli sa ( 2-3) ponavljanja. -Homogenost materijala: materijal ne sme biti izvor varijabilnosti jer se onda ne moe utvrditi u kojoj su meri razlike medu tretmanima posledica delovanja samih tretmana , a u kojoj varijabilnosti materijala. -Ponavljanja: zbog delovanja faktora spoljne sredine ( temperatura, vlanost, svetlo, itd. ) i zbog nejednakosti materijala poeljno je da ih bude to vie. -Kontrole i standardi: zbog uporeivanja objektivnijeg sagledavanja efekata faktora koji se ispituju. -Nivo signifkantnosti: odreivanje procenta verovatnoe koji se moe dozvoliti da razlika meu tretmanima budu iz sluajnih razloga. 4. Utvrditi postupak i strukturu kojima se realizuje eksperiment. 5. Materijalna realizacija projekta. 6. Izvodenje eksperimenta i razrada programa ispitivanja: -izbor i upotreba instrumenata, -voenje beleki i kontrolne liste operacija, -oznaavanje materijala i tretmana, -zatita materijala od oteenja. 7. Uredenje, sastavljanje, predstavljanje, kondezovanje dobijenih rezultata. 8. Tumaenje eksperimentom dobijenih rezultata - obzirom na postavljeno pitanje. Prednost metode eksperimenta -Moemo je izvoditi kad god je potrebno, ponavljati pod razliitim uslovima i vie puta, -Mogue je varirati uticajne faktore ( ukljuivati ih ili iskljuivati ). Nedostatak metode eksperimenta -Nije mogue uvek organizovati eksperimente kao npr. u nekim sluajevima u evoluciji, istoriji. -Gubljenje objektivnosti eksperimenta, -Nije lako ustanoviti meusobno delovanje veeg broja faktora. Saznajna uloga Metod eksperimenta nam omoguuje da se iz niza pojedinanih injenica utvrdi ono to je zajednika opta zakonitost i verifikuje odreena hipoteza. astronomiji,
26
III) POSEBNE NAUNE METODE
ANALIZA I SINTEZA
Istraivanje u tehnikim naukama za cilj ima pronalaenje neeg novog. Izmisliti neto stvar je mate pronalazaa, ali i misaonih procesa analize i sinteze. S obzirom na zajedniki predmet istraivanja, analiza i sinteza imaju jedinstven konani cilj istraivanja: to je saznanje sloenih pojava bilo koje vrste. Analiza i sinteza su suprotni metodski postupci i po kretanju miljenja u njima. Pri analizi miljenje se kree od celine ka delovima predmeta, a u sintezi se ono kree od delova ka celini. Analiza spada u posebne metode i ne predstavlja potpunu i optu metodu naunog saznanja. ("Osnovi metodologije drutvenih nauka"; Dr Bogdan ei) Analiza je poetna, najosnovnija i najoptija posebna metoda naunog saznanja. Analiza je to (1) stoga to su sami predmeti naunog saznanja veinom sloeni {2) to je ljudsko saznanje u osnovi i u poetku delimino i (3) zato to se druge posebne metode odnosno metodski postupci, kao to su sinteza, apstrakcija, dedukcija itd., zasnivaju na analizi. ("Osnovi metodologije drutvenih nauka"; Dr Bogdan ei) Da bi smo makar pristupili izuavanju bilo koje sloene pojave, moramo se posluiti analizom, to jest moramo misaono,- teorijski a i praktiki rastaviti tu pojavu na njene delove, inioce aspekte. ("Osnovi metodologije drutvenih nauka"; Dr Bogdan ei) Analiza je misaono teorijsko i praktino rastavljanje svakog sloenog predmeta saznanja na njegove inioce ili na sastavne delove, momente ili aspekte, (2) analiza je rasta vljanje opteg na posebne metode i (3) rastavljanje celine na delove. ("Osnovi metodologije drutvenih nauka"; Dr Bogdan ei) Vrste analize 1. 2. 3. Analiza sadraja Strukturalna analiza Funkcionalna analiza 4. Uzrona ili kauzalna analiza 5. Komparativna analiza 6. Genetika analiza.
Sinteza, od grke rei "synthesis"=sastavljanje, predstavlja istraivaki postupak kojom se ide od najednostavnijeg ka najsloenijem, ili od delova ka celini. Analiza i sinteza se meusobno uzajamno pretpostavljaju zato to se celina moe shvatiti shvatanjem delova, a delovi se mogu shvatiti samo kao delovi celine.
27
Gde god se u analizi prosto konstatuje da se jedan predmet sastoji iz odreenih inilaca, ali se jo uvek ne znaju njihovi meusobni odnosi, tu je analiza jo na formalnom elementarno logikom ili mehanikom stupnju. Formalno elementarno logiko shvatanje sinteze je jednostrano , ogranieno i pogreno ukoliko mehaniki sklapa neku celinu iz apsolutno prostih delova. Formalna sinteza ne ide dalje od konstatacije da sloenu pojavu ine odreeni inioci ili delovi i to u odreenim spoljanjim, mehanikim odnosima, dok unutranju meupovezanost i meuuticaje tih inilaca i tih delova formalna sinteza isputa iz vida. Za stvarno saznanje strukture i funkcije dinamikih sistema, kao i za njihovu konstrukciju neophodne su dijalektika analiza i dijalektika sinteza. U pogledu vrsta sinteze mogu se razlikovati preteno deskriptivna i preteno eksplikativna sinteza , s tim da se kod prve radi uglavnom o opisu i o prostom nabrajanju delova neke celine. Meutim, isto deskriptivna sinteza predstavlja samo granian, primaran nivo ekspliaktivne sinteze kojom se shvata dijalektiko jedinstvo, veza svih inilaca jednog predmeta ili pojave. Vano je praviti razliku izmeu reproduktivne i produktivne sinteze. Reproduktivna sinteza podrazumeva sintezu kojom se prosto potvruje rezultat analize. Na primer, kada se u hemiji sintetizira vodonik i kiseonik u razmeri 2:1, time se dobija voda, to jest ono od ega je analiza pola. Produktivnom sintezom se, meutim, misaono stvaraju u obliku pojmova i sudova nova dijalektika jedinstva kakvih nema u objektivnoj stvarnosti van miljenja. Istinsku vezu izmeu analize i sinteze ini to to se one sadre jedna u drugoj. Dijalektika analiza se sastoji od momenata dijalektike sinteze, odnosno dijalektika analiza predstavlja poseban momenat dijalektike sinteze. Dijalektika sinteza se sastoji od momenata analize i predstavlja sistem ili jedinstvo momenata dijalektike analize. ("Osnovi metodologije drutvenih nauka", Dr Bogdan ei)
28
METODA INDUKCIJA-DEDUKCIJA
ka INDUKCIJA - postupak zakljuivanja od posebnog i pojedinanog ka optem, od poznatog nepoznatom, od posebnih, parcijalnih i elementarnih podataka ka generalizovanim vezama, zakonima. Indukcija moe biti: POTPUNA
{ xP (x ) ( x )P (x )}
matematika indukcija (Mersenin broj 2n -1 je prost broj, za n N) NEPOTPUNA A P(x0) P(x10) P(x2o) ... trai se da je tana konjukcija B P(x0) P(x1) P(x2) P(x3) .... POPULARNA (jednostavno nabrajanje nezavisnih sluajeva - riokosi su namori) NAUNA (merenja, brojanja, eksperimenti-zakljuak je verovatniji) Nedostaci: POTPUNE INDUKCIJE ogranien broj lanova klase na koju se odnose zakljuci NEPOTPUNE INDUKCIJE nesigurnost univerzalnog zakljuka (veina labudova je bela)
DEDUKCIJA - postupak zakljuivanja o pojedinostima na osnovu opteg, primena opteg na posebno i pojedinano, od sutinskog ka pojavnom. Prema odnosu opteg i posebnog dedukcija moe biti dvojaka: - NEPOSREDNA (Iz jednog opteg se izvodi poseban stav) - POSREDNA (poseban stav se izvodi iz dva ili vie optih stavova)
29
Osnova dedukcije je postavljanje hipoteze -Verifikacija hipoteze (npr. eksperiment) -Opovrgavanje (obaranje) hipoteze (Teorija Milutina Milankovia o ledenim dobima) Nedostaci dedukcije: Relativnost saznanja (Ajntajnova teorija) INDUKCIJA I DEDUKCIJA SU VRSTO POVEZANE: Njutn je iz zakona o gravitaciji izveo sva tri Keplerova zakona Kombinovanje metoda indukcije i dedukcije, kao i korienje posredne i neposredne provere (provera na samim pojavama koje se ispituju ili na popratnim pojavama )je put kojim se teorije potvruju ili obaraju. Raun verovatnoe i statistike daje u ovakvim sluajevima elemente na osnovu kojih su zakljuci izvedeni iz eksperimenta u veoj ili manjoj meri pouzdani.
30
METODE APSTRAKCIJE I KONKRETIZACIJE
Apstrakcija i konkretizacija nisu nita drugo do primena metodski postupaka analize i sinteze na saznanje opteg i posebnog. METODA APSTRAKCIJE Apstrakcija se u klasinoj metodologiji shvata kao dvostruk misaono saznajni proces: a) kao "apstrakcija od neega", tj. Kao misaono odbacivanje pojedinanog koje je konkretno, i b) u "apstrakcija neega", tj. u misaonom izdvajanju opteg koje je jedino apstraktno. Apstrakcija se razlikuje od analize time to analiza predstavlja samo razdvajanje jednog ili razlikovanje razliitih inilaca, odnosno svojstava jedinstvene stvari, a apstrakcija znai i neto vie, na primer: izdvajanje pojedinih odreenih optih ili posebnih, bitnih ili nebitnih svojstava. Odavde je jasno da se apstrakcija zasniva na analizi, ali sa druge strane, i svaka analiza, kao rastavljanje, predstavlja i izdvajanje, apstrakciju delova iz celine predmeta. Apstrakcija igra znaajnu ulogu u obrazovanju svakog pojma i svakog naunog zakona, jer bez apstrakcije nema ni generalizacije, kao to bez apstrakcije takoe nije mogue izgraditi teorijske pojmove modela koji se istrauju. METODA KONKRETIZACIJE Konkretizacija je postupak suprotan apstrakciji. Ona predstavlja pribliavanje stvarnom, realnom, konkretnom jedinstvu predmeta. Konkretizacija predstavlja metodu kod koje se od optih veliina ili pojmova prelazi na pojedinanu, konkretnu veliinu. Cilj metode je verifikacija svake teorije i generalizacije (Bez konkretizacije nije mogue izraditi praktine modele pojava koje se istrauju).
31
VI Poglavlje: PRIMENA METODA NAUNOG RADA
Glavni stupnjevi primene metoda naunog rada
NAUKA problemi ISTRAIVANJA
Rezultati istraivanja Nova nauna informacija
REEN PROBLEM
NOVI PROBLEM
32
GENERISANJE NOVIH ZNANJA
SUMA RASPOLOIVIH ZNANJA problemi
TEHNIKE PROVERAVANJA
POSTAVLJANJE HIPOTEZE
ZAPAANJA (EVIDENCIJE)
PROVERAVANJE POSLEDICA HIPOTEZA
VREDNOVANJE (EVALUACIJA) HIPOTEZA
NOVA SUMA RASPOLOIVIH ZNANJA NOVI PROBLEMI
33
TOK REAVANJA PROBLEMA SUMA POSTOJEIH ZNANJA problemi
Postavljanje zasnovanih i proverenih hipoteza Izvoenje logikih zakljuaka na osnovu pretpostavki Provera zakljuaka Objanjenje rezultata Vrednovanje istinitosti pretpostavki i pouzdanosti tehnika provere Odreivanje podruja vanosti pretpostavki i tehnika provere Definisanje novih problema indukovanih istraivanjima
Razvijanje tehnika za proveru pretpostavki Provera tehnika u pogledu znaajnosti i pouzdanosti
34
35
36
1) IZBOR TEME ZA NAUNI RAD ko bira temu: mentor ili istraiva tema - sastavni deo programa istraivanja institucije / fakulteta razvijen nauni rad naune ideje orijentacija i sklonosti kandidata podobnost kandidata aktuelnost problema za razvoj nauke vrsta naunog rada (razlika izmeu teze i disertacije) naslov rada treba to blie odrediti (poeljno je dati radni naslov) izraajan, koncizan i dovoljno informativan okvir istraivanja samostalan i timski nauni rad razviti oseanje odgovornosti za temu karakterisian, jasan,
2) PRETRAIVANJE I PROUAVANJE LITERATURE I DOKUMENTACIJE plan rada na prikupljanju i prouavanju literature i dokumentacije upoznavanje sa najnovijim rezultatima u oblasti istraivanja potreba poznavanja starije literature (geneza znanja) prouavanje izvorne literature (neophodno znanje stranih jezika) izbegavati oslanjanje na prikaze, recenzije, anotacije i sl. literatura se prouava stalno tokom istraivanja prouavanje naune dokumentacije (centri), literature (biblioteke) pretraivanje na internetu razvijanje tehnike itanja i zabeleaka (planski, po rada) praviti obimne izvode referisanje (referenc liste) 37
3) PRIKUPLJANJE I SREIVANJE GRAE ZA ISTRAIVANJA pronalaenje dokumenata pregledi/katalozi: imenski, predmetni, struni, naslovni, centralni kataloki listii / bibliografski podaci formiranje listia za knjige formiranje listia za lanke (naune i strune radove) u asopisima, zbornicima radova i drugim publikacijama korienje biblioteka korienje interneta razmena publikacija itanje i kritika tekstova pisanje beleaka sreivanje grae sopstvenih istraivanja protokoli / izvetaji zapisi (razliiti: laboratorijski, terenski, raunarski itd.) referisanje sistematizovati, srediti, sortirati, alocirati
38
Puckridge, D.W. Photosynthesis of wheat under field conditions. II. Effect of defoliation on the carbon dioxide uptake of the community. Aust. J. Agric. PeS. 20, 623-634, 1969. U prenosnoj plastinoj kuici ispitivano je usvajanje 14C02 polju pri razliitoj defolijaciji listova. Nedostatak donjih listova je vrlo malo uticao na usvajanje C02, a vrnih listova smanjio fotosintezu za 30% do 24% zavisno o datumu tretiranja. Stabljika i rukavci su usvojili 44% a klasovi sami svega 6-7%. Vano je naglasiti da na zelenu povrinu stabljike i rukavca otpada preko 50%, pa se i njihov doprinos fotosintezi kree od 34-65% zavisno o stadiju zrelosti. U radu se daje tabelarni pregled predhodnih istraivanja o relativnom doprinosu pojedinih zelenih organa biljke izgradnji prinosa zrna. Treba da izraunam koliko otpada na zelene delove stabljike izvan rukavca i na rukavce, jer je njihova aktivnost s obzirom na duinu trajanja i ekspoziciju vrlo znaajna, naroito kada usled sue dolazi do suenja liski (laminae) Primer pisanja bibliografskog podatka na kartici formata (21 x 14,5 cm) i kratak prikaz sadraja proitanog rada. Perforacije kartice na rubovima omoguavaju da se literatura sistematizuje po irim i uim specijalnostima i problemima. UDK: 619:612.125:347.63:636.1 Baer, A.: BIOHEMIJSKI POLIMORFIZAM I ISPITIVANJE OINSTVA KONJA(Le polymorphisme biochimique et la recherche en paternit chez le cheval) Schweiz.Arch.Tierheilkunde, 109(1967)7, str. 378-384 Biohemijski polimorfizam krvnog seruma konja moe da se koristi za utvrivanje njihovog oinstva. Za ovu svrhu moe da se koristi samo polimorfizam transferina- b-globu-lina radi toga to se sastoji iz 21 fenotipa i to su metade utvrivanja mnogo jednostavnije, nego to je to sluaj kod krvnih grupa. U radu su izneseni rezultati ispitivanja fenotipa 320 polukrvnih jahaih konja raznih rasa. Postoji mogunost da se na osnovu ovih vrednosti utvrdi oinstvo u sumljivim sluajevima. "Eksluzivna frekvencija" iznosi oko 30%. Poto svaka rasa ima sopstvenu frekvenciju gena to autor zakljuuje da takve vrednosti vae samo za homogenu populaciju.- 4 tab., 15 pod.cit.lit. A2-68.0143 M. oporda Bilten dokumentacije. Izdanje JCTND, Beograd, S.Penezia-Krcuna 29-31. Primer kratkog prikaza (abstracts) naunih radova u referatnom asopisu.
39
4) DEFINISANJE PROBLEMA ISTRAIVANJA nauni problemi se ne mogu reiti odmah i direktno postojeim znanjem i oni zahtevaju istraivanja definisanje problema je iterativan proces (povratna sprega) inicijalna definicija problema definisanje cilja postavljanje hipoteza ponovno definisanje problema problem se najbolje definie i opie na kraju rada / istraivanja (kada istraiva ima celovitu sliku problema) nauni problem ima svoj okvir (ta jeste, a ta nije poznato za definisanje) problem nikad nije nezavisan problem je obino protivrenost (npr. ako dva iskaza iste teorije o istom problemu tvrde suprotno - to moe biti problem) problem mora biti zasnovan na poznatom problemi esto zahtevaju interdisciplinarna predznanja
5) DEFINISANJE CILJEVA ISTRAIVANJA ciljevi mogu biti definisani kvalitativno i/ili kvantitativno cilj se moe dostii delimino ili u celosti to smo se vie pribliili cilju, efikasnost je vea kako meriti efikasnost (u jednostavnim sluajevima se meri pribliavanje cilju) cilj treba da je to konkretniji moe se definisati glavni cilj i podciljevi cilj mora biti precizno definisan
40
6) POSTAVLJANJE NAUNIH HIPOTEZA predloeno reenje naunog problema koje ima izvesne izglede na uspeh mnoge injenice nisu injenice nego hipoteze koje treba proveriti / dokazati svi opte usvojeni i prihvaeni nauni zakoni su proli fazu hipoteze, ali e neki od njih biti oboreni primenom novih metoda istraivanja, na osnovu novih injenica ako je cilj reenje problema i ako su oni formulisani kao stavovi - onda su to hipoteze hipoteza treba da usmeri istraivanja sugestije formulisane hipotezama mogu biti reenje problema hipoteza treba da je verovatna (ako je sigurna onda nema mogunosti za poboljanja) hipoteza mora biti zasnovana na problemu i na teoriji, a time se mora odnositi i na cilj istraivanja hipoteza mora neto predviati
7) DOKAZIVANJE ODRIVOSTI HIPOTEZA utvrivanje da li su one reenja, odn. provera / dokazivanje odrivosti hipoteza je zadatak istraivaa hipoteze se moraju postaviti / formulisati tako da omogue dedukciju i da se moe zakljuiti da li objanjavaju injenice ili ne hipoteza mora biti proveriva (eksperimentom ili posmatranjem) hipoteza se moe zasnovati na hipotezi vieg reda ili na vie hipoteza nieg reda, a zasnovanija je vie to je vie hipoteza na kojima se zasniva hipoteza ima posledice - to su dokazi odrivosti ili neodrivosti na hipotezu se odnose kriterijumi naunosti eksperiment ne daje novo saznanje, nego samo potvruje ili opovrgava hipoteze hipoteza daje novo saznanje ne postoji model bez hipoteze, koja je deo teorije
41
8) IZBOR METODOLOGIJE ISTRAIVANJA za reenje definisanog problema izabrati adekvatnu metodologiju metode istraivanja moraju biti poznate i priznate za reavanje problema se moe primeniti jedna ili vie metoda preporuuje se primena vie metoda radi kompleksnog sagledavanja mogunosti reavanja problema preporuuje se primena uobiajenih metoda koje se koriste u odreenoj nauci - naravno mogu se "pozajmiti" posebne metode iz drugih nauka metode podleu naunim kriterijumima
9) PLANIRANJE I IZVOENJE EKSPERIMENTA najee u tehnikim i biolokim naukama postaviti prethodne eksperimente (da bi se utvrdio pravac istraivanja, faktori i varijante itd.) cilj eksperimenta je provera hipoteze, odn. stvaranje podloga za donoenje zakljuaka i utvrivanje zakonitosti razraditi faktore koji utiu na eksperiment sainiti model viefaktornog eksperimenta izvesti eksperiment na uzorku (izbor uzorka, sluajnost, stratifikacija, veliina - obim uzorka, homogenost uzorka) utvrditi interakcije faktora (I, II, III reda), korelacije, regresije itd. ponoviti eksperiment voditi beleke / protokole o eksperimentu srediti eksperimentalne podatke
42
10) UTVRIVANJE REZULTATA ISTRAIVANJA (OBRADA, PRIKAZIVANJE) rezultate istraivanja (eksperimentom ili opaanjem) treba srediti, odn. obraditi odgovarajuim matematikim i drugim tehnikama i alatima adekvatno prikazati podatke potvrditi ili opovrgnuti hipoteze, primenom razliitih testova formulisati naune injenice izvesti dokaze formulisati naune zakonitosti objasniti rezultate dobijene istraivanjima
11) VREDNOVANJE REZULTATA ISTRAIVANJA vrednovati istinitost pretpostavki i pouzdanost tehnika testiranja - provera hipoteza odrediti podruja poverenja (granice) u kojima vae pretpostavke i tehnike provere vrednovati celokupan istraivaki rad i rezultate (injenice, zakonitosti, modele) primenom kriterijuma naunosti definisati nove probleme koji indukuju istraivanja, tj. odrediti pravce daljih istraivanja
43
VII Poglavlje: PISANJE NAUNIH I DRUGIH PUBLIKACIJA

1) PISANJE NAUNIH I DRUGIH PUBLIKACIJA WORK, FINISH, PUBLISH! (H. Faradej) RADI, ZAVRI, OBJAVI ! pri pisanju naunih radova treba potovati odreena naela STRUKTURA / SADRAJ RADA UOBIAJENO IMA: - naslov rada - saetak / rezime / izvod - kljune rei - listu korienih oznaka i simbola - uvod - metodoloki okvir istraivanja - prikaz rezultata istraivanja - tumaenje rezultata - zakljuke - vrednovanje rezultata - citiranu i preporuenu literaturu - priloge / dodatke / ilustracije NAPOMENA: ovaj sadraj nije obavezan NASLOV RADA treba da bude kratak, saet, jasan, informativan, da sadri osnovne kljune rei koje upuuju na problem i cilj istraivanja. Preporuuje se da se naslov definie posle zavretka istraivanja. Obino sadri do 20 rei. SAETAK / REZIME / IZVOD treba da prikae najbitnije rezultate rada - kratko / telegrafski. Slui itaocu da odlui da li da ita ili ne ceo rad. Obino sadri 120-i50 rei KLJUNE REI ili DESKRIPTORI treba da obuhvate najbitnije pojmove u radu, odn. rei koje se najvie ponavljaju u radu. Uobiajeno je da se daje do i 10 kljunih rei. LISTA KORIENIH OZNAKA / SIMBOLA Uputno je dati listu, odn. pregled korienih oznaka / simbola i skraenica - to itaocu olakava praenje rada. UVOD prikazuje problem i cilj istraivanja. Treba da je kratak, saet i logian (u poetku dati pregled poznatih saznanja, a zatim ta je jo nepoznato i/ili neobjanjeno). PROBLEM i CILJ istraivanja treba jasno definisati.
44
METODOLOKI OKVIR ISTRAIVANJA ili METODIKA po pravilu obuhvata izbor adekvatnih metoda za reavanje naunog problema. Postoje tri grupe metoda: NORMATIVNE (pronalaenje, provera bilo koju pojavu / fenomen i procena odgovarajuih normi za
EKSPERIMENTALNE - najee u prirodnim i tehnkim naukama "ISTORIJSKE" metode (hronologija, razvoj, uzrok, posledice) PRIKAZ REZULTATA ISTRAIVANJA, po mogunosti komentara. Opis rezultata treba da je kratak i jasan / nedvosmislen. daje rezultate bez
TUMAENJE / INTERPRETACIJA / OBJANJENJE rezultata istraivanja predstavlja razmatranje efekata i zavisnosti zajedno. Bitno je sopstvene rezultate povezati i uporediti sa rezultatima drugih autora. ZAKLJUCI iz injenica treba izvesti / kreirati novu naunu informaciju, a ne nabrajati injenice ve iznete u radu (rezultatima). VREDNOVANJE REZULTATA predstavlja ocenu odn. celog kriterijuma naune objektivnosti rezultata, rada, to obuhvata primenu naunosti u cilju utvrivanja: korektnosti primenjenih metoda tanosti dobijenih rezultata ponovljivosti rezultata Vrednovanje esto izvode RECENZENTI citirana i preporuena LITERATURA se obavezno navodi u naunim radovima. Citira se, po pravilu, u svim delovima rada, ali je najvanije i najodgovornije u tumaenjima rezultata. Postoji vie naina navoenja literature, odn. bibliografije. PRILOZI, DODACI, ILUSTRACIJE se najee stavljaju na kraj rada. Slue itaocu da dodatno shvati tekst, odn. rezultate rada.
45
2) PISANJE OSTALIH PUBLIKACIJA
1) STRUNI RADOVI teko je razdvojiti nauni i struni rad struni rad obrauje ve obraen nauni problem struktura / sadraj moe biti slian literatura ne mora biti citirana rezultati ne moraju biti statistiki obraeni tampaju se u strunim asopisima 2) PREGLEDNI (REVIJALNI) RADOVI autor mora da prikupi i proui svu do tada poznatu relevantnu literaturu autor mora da zna vie stranih jezika i da je iskusan nauni radnik ovi radovi su izuzetno korisni za poetnike i mlae naune radnike ovi radovi daju prikaz postignutih rezultata, poev od postavljanja problema, tekoa i uspeha u pojedinim etapama istraivanja, osvrta na dobijene rezultate, do ukazivanja na pravce daljih istraivanja tampaju se u poznatim naunim asopisima ili specijalnim godinjacima (annual review i sl.). Obino ih piu, po narudbini, poznati naunici. 3) REFERATI / SAOPTENJA ZA NAUNE SKUPOVE
piu se po uzoru na naune radove (za asopise) ogranienog su obima (kao i vreme za njihovo izlaganje) postoji vie vrsta ovakvih radova uvodni po pozivu saoptenje koreferat
4) POSTER PREZENTACIJE prikaz rada u obliku postera / panoa prikazuje se tekst i/ili ilustracije (tabele, slike, grafikoni i sl.) autor stoji pored panoa i odgovara na eventualna pitanja onih koji itaju pano 46
5) PISANJE KNJIGA 1) MONOGRAFIJA obuhvata i osvetljava neki nauni problem sa vie aspekata - rezultata sopstvenih istraivanja (uz upoznavanje istraivanja drugih autora) struktura / sadraj nije propisan obino se doktorske disertacije (preraene) tampaju kao monografije po pravilu se uporeuju sopstveni rezultati istraivanja sa rezultatima drugih autora 2) UDBENIK slui uenicima ili dela nauke / studentima za izuavanje odreene naune discipline
iznose se opte prihvaene koncepcije, metode i tehnike 3) PRIRUNIK postoje razliite vrste: - enciklopedije - atlasi - renici - bibliografije - prirunici(statistiki, tehniki, mernih jedinica i dr.) obino su multidisciplinarni svrha im je da se brzo nau razliite interesantne informacije esto su dopunska literatura uz udbenik 4) PRAKTIKUM odnose se na pojedina ua specijalna podruja istraivanja obino je namenjen studentima uobiajeno se iznose pojedine metode i tehnike sa tokom postupka izvoenja eksperimenta i odreivanje predvienih parametara 47
5) PISANJE PRIKAZA KNJIGA, NAUNOG RADA I DRUGIH PUBLIKACIJA cilj je da se nauna i struna javnost upozna sa novim knjigama, naunim radovima i drugim publikacijama prikazi su kratki pregledi (1-3 stranice) objavljuju se u nauenim i strunim asopisima
3) PRlPREMA RUKOPISA ZA TAMPU I IZDAVANJE priprema i obrada teksta (tekst procesori) izbor tipa i veliine pisma priprema grafikih priloga (crtei, slike, dijagrami, tabele i dr.) recenziranje teksta (po pravilu recenzije obezbeuje izdava) lektorisanje i korektura teksta tampanje teksta
48
VIII Poglavlje: RECENZIJA DELA I NAUNA KRITIKA

1) RECENZIJA NAUNOG RADA pored optih zahteva, rad mora zadovoljiti sve kriterijume naunosti treba da predstavlja doprinos naunoj disciplini novu naunu informaciju zadatak recenzije ja da utvrdi gornje navode neophodan je bar jedan recenzent ako se napiu dve vie ili manje oprene recenzije, rad se upuuje treem recenzentu recenzenti mora da budu iz iste naune oblasti iz koje je recenzovani rad recenzenti mogu da zahtevaju dorade i/ili izmene rada recenzija moe da bude negativna, odn. da se rad ne prihvati za objavljivanje recenzenti su obino anonimni za autore dunost recenzenta ja da objektivno procene vrednost rada, pri emu posebnu panju obraaju na cilj i metodiku procenjuje se da se samo 1-5% radova prihvati bez ikakvih ispravki - odbija se i do 50% radova u pojedinim asopisima - nauni radnici esto alju radove istaknutim naunicima na miljenje, pre nego to zavre rukopis za objavljivanje - u svetu se neguje lep manir da se autor zahvali naunicima koji su rukopis pregledali 2) NAUNA KRITIKA nauna kritika u nas nije uobiajena vidovi nauna kritike - ocena vrednosti naunih radova, knjiga i naunih skupova objavljena u prikazima u naunim i strunim publikacijama - posebni skupovi posveeni objektivnoj diskusiji i razmatranju - kritici naunih rezultata i dela oko kojih postoji neslaganje nauna kritika mora da bude tolerantna i dobronamerna polemike u nauci su veoma retke (bar u nas) 49
naunom kritikom se mogu baviti linosti koje su - sa znatnim naunim kredibilitetom - sa visokim moralnim vrednostima - snane - hrabre - sa razvijenim oseajem odgovornosti
50
IX Poglavlje: NAUNO-ISTRAIVAKI PROJEKTI

za istraivanja su potrebni: - planovi i programi - kadrovi - oprema - finansije i dr. odn. postoji potreba zasnivanja naunoistraivakih projekata nauno-istraivaki projekat je zaokruena celina sa jedinstvenim naunim problemom zajednikim ciljem jedinstvenim metodolokim okvirom
projekat moe imati delove kao to su podprojekti, teme i nauni zadaci, ali rezultati delova moraju imati zajedniki cilj projekte realizuju timovi naunih radnika drave preko svojih organa (ministarstava za nauku) ili tela / komisija utvruje godinje i/ili viegodinje planove i programe naunih istraivanja iz razliitih naunih oblasti naune institucije (nezavisni nauni instituti, univerziteti i druge nauno-istraivake institucije) konkuriu za realizaciju planova i programa naunih istraivanja formiranje tzv. "makroprojekata", koji su u svemu nekonzistentni, nema smisla, kao ni formiranje "sitnih" istraivakih zadataka realizacija projekta je vana za naruioca (finansijera), ali je jo vanija za naune radnike koji ga realizuju postoje istraivaki projekti - fundamentalnog - razvojnog - primenjenog karaktera
51
X Poglavlje: ODBRANA TEZE / DISERTACIJE

cilj magistarske teze je da pokae da kandidat vlada metodom naunog rada i da ga koristi u reavanju problema cilj doktorske disertacije je da kandidat kreira novu naunu informaciju (bar jednu) odbrana teze ili disertacije je javni in saoptavanja podataka o kandidatu saoptavanja podataka o kandidatu obuhvata biografske podatke i nauni doprinos kandidata da odbrane teze odn. disertacije saoptavanja izvetaja / referata referenata (lanova komisije) o tezi odn. disertaciji izvetaj / referat o tezi odn. disertaciji obino iznosi mentor, odn. rukovodilac teze / disertacije koji na koncizan nain predstavlja nauni doprinos teze / disertacije izlaganja teze odn. disertacije od strane kandidata iznoenje miljenja, kritike i pitanja koje referenti postavljaju kandidatu odgovaranja kandidata na postavljena pitanja kandidat izlae tako da logino, jasno i koncizno odgovori na pitanja - ta su cilj i zadaci sopstvenih istraivanja - koja je primenjena metodologija - koje su karakteristike sopstvenih istraivanja (obim, naune injenice) - ta je nova nauna informacija Kandidat mora da pripremi adekvatno izlaganje podrano razliitim sredstvima za prezentaciju (video, audio, multimedia) posle izlaganja kandidata referati iznose miljenje i ocenu rada postavljaju pitanja kandidatu kandidat daje osvrt na miljenja referenata i odgovore na postavljena pitanja na kraju komisija donosi odluku / reenje o odbrani teze / disertacije, o emu podnosi pisani izvetaj organima upravljanja institucije u kojoj je teza / disertacija branjena ishod odbrane je po pravilu unapred poznat u pozitivnom smislu i ast disertanta nije priznanje akademskog ili naunog stepena nego u sjajnoj odbrani teze / disertacije 52
PREGLED LITERATURE
1. Borojevi S.: METODOLOGIJA EKSPERIMENTALNOG NAUNOG univerzitet Radivoj irpanov", Novi Sad, 1974.
RADA, Radniki
2. Cohen M. Nagel E.: UVOD U LOGIKU I NAUNI METOD, Zavod za izdavanj udbenika SR Srbije, Beograd, 1965. 3. Dobrov G.M. NAUKA O NAUKAMA, Zavod za izdavanje udbenika SR Srbije Beograd, 1969. 4. Dubi S.: UVOENJE U NAUNI RAD, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo 1970. 5. Gilli G. A.: KAKO SE ISTRAUJE, kolska knjiga, Zagreb, 1974. 6. Good W. Hatt P.: METODI SOCIJALNOG ISTRAIVANJA, Vuk Karadi, Beograd, 1966. 7. Kedrov B- M. PREDMET I UZAJAMNA VEZA PRIRODNIH NAUKA, Nolit, Beograd, 1969. 8. Kun T.: STRUKTURA NAUNIH REVOLUCIJA, Nolit, Beograd, 1974. 9. Markovi, M. FILOZOFSKI OSNOVI NAUKKE, Srpska akademija nauka i umetnosti Beograd, 1951. 10. Poper K.: LOGIKA NAUNOG OTKRIA, Nolit, Beograd, 1973. 11.Rajnberg S. A.: METODIKA I TEHNIKA NAUNOG RADA, Medicinska knjiga, Beograd, 1948. 12. Salitrai, T. ugaj M. UVOD U ZNANSTVENOISTRAIVAKI RAD, Fakultet organizacije i infarmatike, Varadin, 1981. 13. Silobri V.: KAKO SASTAVITI I OBJAVITI ZNANSTVENO DJELO, Jumena, Zagreb, 1983. 14. ami M.: KAKO NASTAJE NAUNO DJELO, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo 1969. 15. ei R.: OPTA METODOLOGIJA IV, popravljenu i dopunjeno izdanje Nauna knjiga, Beograd, 1980 16. Tomin U.: UVOD U NAUKU O NAUCI, Ekonomski institut Beograd 1974, 17. Vujevi M. UVOENJE U ZNANSTVENI RAD, Intormator, Zagreb, 1986, 18, Zajearovi G. OSNOVI METODOLOGIJE NAUKE, institut za politike studije Fakulteta politikih NAUKA, Beograd, I974. 19. Fredman P.: THE PRINCIPLES OF SCIENTIC RESEARCH, Pergamon press, 2nd edition, London, 1960) 53
20 Kapica L. P.: EKSPERIMENT, TEORIJA. PRAKTIKA, Nauka, Moskva, 1977. 21. Bernal J. D.: SCIENCE IN HISTORY, London 1954. 22. Momirski M.: PRILOG ZA METODOLOGIJU TEHNKIH NAUKA, Nauna knjiga Beograd i Novi Sad, 1986. 23. Kun L.: PREDAVANJA IZ METODOLOGIJE NAUNOG RADA NA FAKULTETU TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU, (od k. 1974/75 do 1997/98) 24. Sari M.: OPTI PRINCIPI NAUNOG RADA, Nauna knjiga, Beograd, 1985.
54
PRILOZI
Prilog P.1: Prilog P.2: Prilog P.3: Prilog P.4: Prilog P.5: Prilog P.6: Prilog P.7: Prilog P.8: Prilog P.9: Prilog P.10: KLASIFIKACIJA I VREDNOVANJE NAUNIH RADOVA O RAZVOJU NAUNIH RADNIKA O MORALU I NAUCI O JEZIKU I STILU PISANJA NAUNOG RADA MEUNARODNE PREPORUKE ZA PRIPREMU PUBLIKACIJA DOMAE PREPORUKE ZA PRIPREMU PUBLIKACIJA UPUTSTVA ZA PRIJAVU, IZRADU I ODBRANU MAGISTARSKOG RADA I DOKTORSKE DISERTACIJE PRIMER PRIMENE METODA NAUNOG RADA OPTI POJMOVNIK MISLI I IZREKE O NAUCI
Prilog P. 11: ZADATAK ZA IZRADU ISPITNOG RADA
55
Prilog P. 1: KLASIFIKACIJA I VREDNOVANJE NAUNIH RADOVA

Uproeni prikaz jedne mogue konvencije koju predlaemo u narednoj tabeli: NAZIV
NAUNI RADOVI
SADRAJ
-ove teorije, novi zakoni ili principi; -nove naune metode i postupci -originalne implikacije poznatih zakona i teorija; -kompleksne ili interdisciplinar-ne sinteze, analize generaliza-cije ili kriticke studije koje proi ruj u pos tojee i li uvode nove spoznaje -otkrivene nove injenice, relacije ili strukture originalnom primenom poznatih teorija zakona ili principa; -modifikacije i racionalizacije poznatih naunih metoda i postupaka, -voenje razvojno-istrazivakih projekata, -sinteze poznatih metoda, generalizacije ili kritike analize koje impliciraju originalne zakljuke; -znaajnije analize opitnih podataka koje kritiki ocenjuju mogunosti postojeih teorija. -nove sinteze konstrukcija; -patenti , pronalasci i znaajnije racionalizacije primenjene u praksi; -idejna originalna reenja ureaja i sistema; -voenje razvojnih projekata i konstrukcionih biroa; -izvedena prototipska, laboratorijska ili terenska isiptivanja novih konstrukcija, ureaja ili sistema znaajnijeg obima i sloenosti. -reenja sklopova, konstrukcija struktura, planova ili ureaja primenom poznatih naunih metoda i postupaka -analize procesa, stanja ili odilika sistema poznatim metodama; -tehnika reenja izvedena koritenjem poznatih procedura i proraunskih postupaka; -predlozi tehnikih unapredenja, kritike analize i jednostavnije studije
FORMA
nauna dela, doktorske disertacije, - objavljeni i recenzijom ocenjeni nauni radovi, lanci ili saoptenja - primenjeni i javno opte poznati i priznati nauni doprinosi . -istrazivaka dela, -magistarski radovi, objavljeni i recenzijom ocenjeni istraivaki radovi lanci, saoptenja elaborati i studije. -javno priznati i poznati primenjeni istrazivaki doprinos.
ISTRAIVAKI RADOVI
RAZVOJNI RADOVI
-razvojna dela, -specijalistiki radovi , -patentna dokumentacija -konstrukcioni crtei, proraunski elaborati i tehnoloka dokumentacija -studije i izvetaji o razvojnim projektima, voenju konstrukcionih biroa, opita itd. -struna dela, -objavljeni struni radovi, lanci i saoptenja, struna dokumentacija izvetaji i elaborati -recenzije studije i struni predlozi, - diplomski radovi, -prevodi strune literature , tehniki predlozi i - kritike tehnikih reenja i radova iz podruja tehnikih nauka.
STRUNI RADOVI
56
lan 16
Indikator naune i strune kompletnosti i uspenosti rada istraivaa koeficijent izraunava se na osnovu sledee tabele: Naziv grupe* Oznaka grupe Vrste rezultata* Istaknuta monografija meunarodnog znaaja Monografija meunarodnog znaaja Monografija nacionalnog znaaja Pregledni lanak u vodeem asopisu meunarodnog znaaja ili poglavlje u monografiji ranga R11 Pregledni lanak u asopisu munarodnog znaaja ili poglavlje u monografiji ranga R12 Pregledni lanak u asopisu nacionalnog znaaja ili poglavlje u monografiji ranga R13 Proizvod ili tehnologija u proizvodnji, programski sistem, soj, sorta-novi na meunarodnom nivou. Prototip, nova metoda, softver, instrument, nova genska proba, mikroorganizam i drugo. Bitno poboljan postojei proizvod i tehnolog. R R11 R12 R13 R21 R22 R23 R31 R32 R33 vred nost 6 5 3 5 4 2 6 4 2 R,
Monografija (u kojoj se obavezno R10 citiraju sopstveni radovi) Poglavlje u knjizi Pregledni lanak
R20
Tehniko reenje
R30
Realizovan patent u inostranstvu preko R41 4 domae NIO ili privredne organizacije. Patent R40 Realizovan patent u zemlji R42 3 R43 2 Zatien patent Mali zatien patent R44 1 Objavljeni rad R50 Rad u vodeem asopisu meunaro. znaaja R51 4 meunarodnog Rad u asopisu meunarodnog znaaja R52 3 znaaja Uvodno predavanje po pozivu na skupu R53 2 meunarodnog znaaja, tampan u celini Rad saopten na skupu meunarodnog R54 1 znaaja tampan u celini Disertacija R60 Odbranjena doktorska disertacija R61 4 2 Odbranjena magistarska teza R62 Objavljen rad R70 Rad u asopisu nacionalnog znaaja R71 1,5 nacionalnog Uvodno predavanje na skupu nacionalnog zn. R72 1,5 znaaja Rad saopten na skupu nacionalnog znaaja R73 0,5 tampan u celini 1,5 Uvodno predavanje po pozivu na skupu R81 meunarodnog znaaja, tampano u izvodu 0,5 Rad objavljen u Uvodno predavanje po pozivu na skupu nac- R82 izvodu R80 ionalnog znaaja tampano u uvodu 0,5 Rad saopten na skupu meunarodnog R83 znaaja, tampan u izvodu 0,2 Rad saopten na skupu nacionalnog znaaja, R84 tampan u izvodu *Definicije pojedinih grupa i vrste rezultata date su u prilogu ovog pravilnika i ine njegov sastavni deo. 57
DEFINICIJA VRSTA REZULTATA IZ TABELE U LANU 16 I Monografije
(1) Istaknute monografije meunarodnog znaaja su one koje imaju poseban kvalitet, javno ocenjen od strane poznatih naunih radnika u svetu ili od strne meunarodne organizacije, a tampane su na jednom od svetskih jezika; (2) Monografije meunarodnog znaaja su one koje su javno pozitivno ocenjene u meunarodnim razmerama, a tampane su na jednom od svetskih jezika; (3) Monografije nacionalnog znaaja su one koje su javno pozitivno ocenjene od strane poznatih naunih radnika jedne zemlje; (4) Izuzetno, u kategoriju meunarodnog znaaja mogu biti razvrstane monogrfije koje se odnose iskljuivo na nacionalnu problematiku ako su visoko ocenjene od strane priznatih naunih radnika Jugoslavije, a po kvalitetu odgovaraju slinim delima u drugim zemljama.
II
asopisi*
Naunim, odnosno strunim asopisom se smatra asopis koji ispunjava sledee uslove: (1) (2) (3) (4) (5) Da redakcioni odbor sainjavaju renomirani naunoistraivaki radnici; Da urednik ima zvanje doktora nauka, odnosno da je izuzetno priznat kao nauni radnik; Da se prispeli radovi recenziraju; Da asopis izlazi periodino; Da je asopis dostupan iroj naunoj javnosti;
(6) Da je izdava asopisa nauno drutvo, renomirana izdavaka opganizacija ili nauna organizacija. asopis nacionalnog znaaja treba da ispunjava i sledee uslove: (1) Da je registrovan; (2) Da sadri apstrakte radova na jednom od stranih jezika;
(3) Da se razmenjuje i prodaje u vie zemalja. asopis meunarodnog znaaja, pored uslova koji se odnose na sve asopise nacionalnog znaaja, treba da ispunjava i sledee uslove: (1) Da je na osnovu meunarodnih kriterijuma razvrstan u ovu kategoriju; 58
(2) Da po kvalitetu radova, stepenu citiranja asopisa u drugim naunim radovima i drugim specifinim parametrima za tu oblast, odgovara meunarodnim kriterijumima; (3) Da se radovi tampaju na nekom od svetskih jezika.
Izuzetno, u kategoriju asopisa meunarodnog znaaja moe biti razvrstan i asopis koji obrauje nacionalnu problemetiku, ako po kvalitetu radova odgovara slinim asopisima priznatim kao ugledni u svojoj oblasti. Da bi asopis bio razvrstan u kategoriju vodeeg asopisa meunarodnog znaaja, mora biti na listi Institute for Scientific Information.
III
Nauni skupovi
(1) Nauni skup meunarodnog znaaja je onaj koji se organizuje pod pokroviteljstvom uglednog meunarodnog udruenja, a lanovi naunog komiteta su iz razliitih zemalja.
*Ministarstvo, na predlog nadlenih odbora, za svaku naunu oblast utvruje spisak asopisa koji su od meunarodnog znaaja.
59
KATEGORIZACIJA NAUNIH I STRUNIH RADOVA

Svi radovi koji se objavljuju u naunim asopisima obavezno podleu recenziji. Pri tome se svaki rad svrstava u jednu od sledeih kategorija: - originalni nauni rad, - prethodno saoptenje, - pregledni rad, - struni rad, - rad izloen na naunom skupu. Da bi se lake ocenilo kojoj kategoriji pripada odreeni rad, dajemo izvesna objanjenja u vezi sa navedenim kategorijama radova koji su dati prema preporukama UNESCO-a. ORIGINALNI NAUNI RAD Ovaj rad sadri neobjavljene rezultate izvornih istraivanja. Naune informacije u radu moraju biti odreene i izloene tako da se moe: - proveriti tanost analize i zakljuaka na kojima se rezultati zasnivaju, ili - eksperiment reprodukovati i dobiti rezultate s jednakom tanou (ili u graicama eksperimentalne greke) kako se to u radu navodi.
PRETHODNO SAOPTENJE
Ovo saoptenje sadri i nove naune rezultate, iji karakter zahteva hitno objavljivanje. Ono ne mora omoguavati proveru i ponavljanje izvesnih rezultata.
PREGLEDNI RAD
Pregledni rad predstavlja celovti pregled nekog podruja ili problema na osnovu ve publikovanog materijala, koji je u pregledu sakupljen, analiziran i raspravljen.
STRUNI RAD
Ovaj rad predstavlja koristan prilog podruja struke ija problematika nije vezana za izvorna istraivanja, to znai da materija ne mora predstavljati novost u svetskim okvirima, ve da se odnosi na proveru ili reprodukciju u svetu poznatih istraivanja, koja predstavljaju koristan materijal u smislu irenja znanja i prilagoavanja izvornih istraivanja potrebama nauke i prakse.
RAD IZLOEN NA NAUNOM SKUPU

Ovakav rad moe biti objavljen samo pod uslovom ako je prethodno sutinski uspeno preraen, ili dopunjen, a nije objavljen u odgovarajuem zborniku radova. Takav rad u sutini treba da bude originalan.
60
p.6 / p.12
61
62
63
64
65
66
67
Prilog P.2: O RAZVOJU NAUNIH RADNIKA

Ne postoji jedinstven sistem obrazovanja / izgradnje naunog kadra u svetu Sistem obrazovanja pomae u otkrivanju darovitosti i talenta buduih nauih radnika Otkrivanje i praenje treba da pone jo od predkolskog uzrasta, pa preko osnovne i srednje kole do univerziteta U naunom radu mogu uspeno da rade samo stvaralaki obdareni Ijudi lzbor ovakvih kadrova je vrlo teak, jer je broj naunika inae vrlo mali u populaciji radnika (cca 0.06% na zemlji) Osnivaju se posebne kole za talente (matematika gimnazija u Beogradu, kola u Petnici i dr.) Nauni radnici se kasno poinju usmeravati (sa 23-25 godina ivota, kada je ovek ve formiran) Nauni radnici napreduju po naunim stepenima (magistar nauka, odn. kandidat nauka i doktor nauka), naunim zvanjima (nauni saradnik, vii nauni saradnik, nauni savetnik) i nastavnim zvanjima (asistent, docent, vanredni profesor i redovni profesor) Postoje i zvanja: dopisni i redovni lan akademije nauka Za sva zvanja postoje utvreni i propisani uslovi i kriterijumi (najee zakonom) Izbor asistenta je najvaniji momenat u razvoju i formiranju budueg naunog radnika, meutim kriterijumi su obino formalne (uspeh na studijama, duina studiranja, znanje stranih jezika, godine starosti), a ne sutinske prirode - uee kandidata u naunoistraivakom radu u toku studija, izraena sposobnost za nauku i kreativnost Magistarski rad je prva stepenica u razvoju naunog radnika I magistratura i doktorat su po pravilu ulaznica u svet nauke - koliko e u daljem naunom radu (a posebno samostalnom) zavisi prvenstveno od njih Postoji niz formi usavravanja naunih radnika, kao to su: o specijalizacije o specijalizovani kursevi o nauni skupovi, kongresi, simpozijumi, savetovanja, seminari o boravak u drugim zemljama o post-doktorske studija o predavanja po pozivu 68
Prilog P.3: O MORALU I NAUCI
Osnovne ljudske vrednosti i vrline su znanje, sposobnost, rad i moral Naunik mora da bude nezavisan, slobodan stvaralac i mislilac i uz to beskrajno savestan U nauci snaga argumenta mora da bude ispred snage autoriteta Naunik ne sme da bude:
-egoista -pohlepan / gramziv -ideoloki sputan -politiar / politikant
-mediokritet -sebian -samozadovoljan -laljivac
-sujetan -autoritaran -malograanin -pomodan
Naune istine se ne smeju komercijatizovati i lano "prodavati" Naunik mora stalno da vodi rauna da je nauka univezalna, a stvaralatvo opte
69
Prilog P.4: O JEZIKU I STILU PISANJA NAUNOG RADA
Jezik - zbir izraajnih sredstava Stil - nain upotrebe jezika i jezikih sredstava Dobar jezik i stil izlaganja / pisanja je odraz panje prema itaocu i uvaavanje sopstvenog rada Izlaganje treba da je kratko, jasno i razumljivo ("kratkoa" izlaganja je sestra talenta) Treba pisati tako "da mislima bude prostrano, a reima tesno" Treba pisati kratke reenice (ali ne telegrafski) Nauna dela se piu knjievnim jezikom, potujui gramatiku, renik, sintaksu itd "Nauni" stil je intelektualan u najuem smislu te rei (u njemu nema slikovitosti, mnogo raznovrsnosti, niti tenje sa stilskom originalnou) naunom radu originalnost su ideje , dobijeni rezultati i njihovo tumaenje Odlike "naunog" stila pisanja su ujednaenost leksike i sintakse, preciznost i jasnost "Nauni" stil je bez emocionalnih i stilskih figura i kienosti - njime se ne postiu umetnike vrednosti, nego se definiu nauni pojmovi Meutim, "nauni" stil treba da je sve, originalan, ivopisan i bogat izrazima Nema stila bez sadrine
70
p.17 / p.37
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
Prilog P.8: PRIMER PRIMENE METODA NAUNOG RADA Na primeru rada dr Ladislava Kuna
"OPTI KARAKTER FUNKCIJE PADA DIREKTNIH TROKOVA IZRADE"
(objavljenog u Zborniku radova br.6, godina VI/1971 Mainskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu)
prikazana je primena Metoda naunog rada prema sledeem sadraju:
1. definisanje problema istraivanja 2. definisanje cilja istraivanja 3. postavljanje hipoteze 4. dokazivanje odrivosti hipoteze 5. objanjenje rezultata istraivanja 6. vrednovanje rezultata istraivanja opti kriterijumi naunosti sintaktiki kriterijumi semantiki kriterijumi kriterijumi saznajne vrednosti ontoloki kriterijumi
92
UNIVERZITIET U Godina VI
NOVOM
SADU Broj 6
ZBORNIK RADOVA Mainskog fakulteta Novi Sad 1971 OPTI KARAKTER FUNKCIJE PADA DIREKTNIH TROKOVA IZRADE Ladislav Kun Proraun cene kotanja proizvoda se obino zasniva na pretpostavci da je funkcija trokova linearna i neprekidna i da se moe definisati sa dve komponente. To su fiksni i varijabilni trokovi. -Fiksni trokovi koje emo oznaiti sa F za jednu seriju od Q komada proizvoda, sastoje se od linih dohodaka indirektno proizvodnog osoblja, amortizacije, kamata na osnovna sredstva i sl. -Promenljivi trokovi za jednu serije od Q jedinica iznose mQ, gde "m" predstavlja ukupne stalne trokove po komadu kao to su materijal i lini dohoci direktno proizvodnih radnika, a Q je predvieni, prodati ili izraeni broj komada. Na osnovu ovoga funkcija trokova ima sledei oblik.: Y = F + mQ gde Y predstavlja ukupne trokove cele serije. Osnovna je pretpostavka u prethodnoj funkciji da se ukupni trokovi izrade jedne serije proizvoda poveavaju za svaki komad proizvoda za konstantnu veliinu "m", Ovaj oblik funkcije trokova pretstavlja aproksimaciju stvarnosti i ne mora biti merodavan za velike serije (1/I80) . Cena kotanja jednog komada u seriji, koju emo oznaiti sa "y", moe se uz pomo funkcije trokova prikazati na sledei nain: y= ukupnitrokovizaQkomada F = +m Qkomada Q
Ovaj izraz ima dva dela. Prvi deo (F/Q) kazuje da se sa poveanjem serije smanjuju fiksni. trokovi po kamadu, a drugi deo (m) pretpostavlja da postoje stalni direktni trokovi po komadu, dakale takvi koji su nezavisni od veliine serije Meutim, neka prouavanja u Zapadnoj Nemakoj i u SAD na koja se oslanjamo u daljnjem izlaganju pokazala su da direktni i drugi trokovi smanjuju po odreenoj zakonitosti, u zavisnosti od broja izraenih jedinica. Prva zapaanja o zakonitosti pada direktnih trokova izrade u zavisnosti od veliine serije potiu iz 1925. a objavljena su 1936 godine (2/125). Ona se odnose na vazduhoplovnu industriju. Uoeno je 93
jo tada da se ulaganja u vidu linih dohodaka direktno proizvodnih radnika smanjuju pri izradi svake naredne jedinice proizvoda po odreenoj zakonitosti, kao posledica sniavanja vremena izrade. Naime, pri svakom udvostruenju obima proizvodnje vreme izrade poslednjeg komada, opalo je priblino za 20 % bez obzira koliki je bio poetni obim. To je ukazivalo na degresivni karakter pada ovih trokova, odn. Na mogunost predstavljanja funkcije pada direktnih trokova u obliku: l=C x Qn gdje je: l C Q -1 < n < 0 meutim, hipotezu o otem karakteru ove funkcije treba dokazati. Kasnija prouavanja su proirena i na druge industrije, a uz to su jo i produbljena. Obuhvatila su: itave proizvode pojedinane delove proizvoda, jednostavne i sloene artikle, proizvodnju artikala u malim i velikim serijama, krupne radove i radove pojedinaca (3/128). Izuzeta je pojedinana proizvodnja i tokovi pojedinanih tehnolokih operacija. Nadalje, razmatranja su se ograniila na one okolnosti i uslove koji vae u jednom pogonu, sve dok on ne prekorai odgovarajuu povoljnu veliinu. Prouavanje Reno-Cole-a pruaju jedan interesantan podatak. On je naime razmotrio odnos trokova izrade prema kolini proizvedenih artikala, u raznim industrijama. Posmatrao je jednog proizvoaa poluautomatskih maina alatki, jednog proizvoa tekstilnih maina i po nekoliko proizvoaa za svaki od sledeih proizvoda: elektronski raunari, instrumenti za avione, mainski elementi, elektronski elementi, neki plastini podsklopovi u vidu ploa za avione, avioni i neki modeli brodova. Jednu od zajednikih karakteristika ovih artikala predstavlja neznatna varijacija u relativnom snienju direktnih trokova izrade, iako su se sami trokovi bitno razlikovali jedni od drugih. Smatrajui direktne trokove proizvodnje poslednjeg komada neke serije za 100% RenoCole je utvrdio da se ti trokovi smanjuju na proseno 79,6% tj. Okruglo 80% kod poslednjeg komada serije dvostruke veliine. Na osnovu ovih zapaanja, funkcija pada direktnih trokova izrade moe da dobije odreeni oblik za posmatranu grupu proizvoda (4/368): Neka je Q1 neka poetna koliina proizvedenih artikala (od koje poinje prouavanje), Q2 neka druga koliina proizvodnih arikala, tako da je Q2 > Q1. Za te koliine imamo da je l1 = CQ1n i l2 = (CQ2)n odnosno lini dohodak izrade za bilo koju jedinicu u seriji* lini dohodak za izradu prvoga komada u seriji broj jedinica u seriji
l2/l1=(Q2/Q1)n s obzirom na nalaze R. Cole-a imamo da je l2/l1= 0,8 ako je Q2/Q1=2, odnosno 0,8 = 2n i odavde, da je n = -0,322 =-1/3 94
Do istih rezultata doao je i Hirsch (5/764 i 765) prouavajui u periodu od pet godina funkciju pada direktnih trokova izrade za jednu heterogenu grupu proizvoda (pri *Pod serijom se u ovom delu izlaganja podrazumeva ukupan broj proizvoda u toku njegovog ivotnog ciklusa. promenjljivim pogonskim uslovima koja se sastojala od: jedne poluautomatske maine alatke, tri razliite automatske maine alatke, jedne tekstilne maine i jedne namenske maine. On je ujedno naao da je pad trokova vei kod montanih radova nego kod mainskih. Njegovi nalazi su sledei: -pad direktno proizvodnih trokova mainske obrade kree se, pri udvostruenoj koliini proizvoda od 6,4% do 20,1 % sa prosekom od 12,0 "t (n = -0,20). -pad direktno proizvodnih trokova montae kree se pri udvostruenoj koliini proizvoda od 19 % do 28,6 % sa prosekom od 24,9% (n = - 0,41). Rezultati istraivanja Reno Cole-a i Z,. Hirsch-a imaju veliki znaaj. Oni ukazuju na vane injenice, kao to je ne zavisnost izloitelja (n) u funkciji pada direktnih trokova, od vrste proizvoda unutar jedne grupe, nadalje, na nezavisnost toga izloitelja od trokova izrade prvoga komada u seriji. Ve i dosadanja izlaganja dozvoljavaju da se nasluti mogunost opteg karaktera funkcije pada direktnih trokova izrade. Meutim za to su potrebni daljni dokazi. Prouavanja koja vrimo u tu svrhu, bie nam olakana ako funkciju pada trokova predstavimo ne samo u decimalnom koordinatnom sistemu nego i ulogaritamskom. U ovom drugom, naa posmatrana funkcija trokova imae oblik prave linije iji e nagib prema apcisnoj osi zavisiti od veliine izloitelja nezavisne promenljive, tj. od (n). Analogno padu trokova izrade sa porastom broja proizvodnih jedinica, moemo govoriti o padu linije trokova (u logaritamskom koordinatnom sistemu). Sa pojmom pada se jednostavno manipulie jer se on lako i izraunava. Na pr., ako pri. udvostruenoj koliini proizvoda direktni trokovi izrade poslednjeg komada poveane koliine padaju na 80% istih trokova prvoga komada uveane koliine, onda postiemo snienje direktnih trokova izrade za 20 % adn. smatramo da nagib linije, pada direktnih trokova izrade u logaritamskom koordinatom sistemu iznosi 20% (videti sliku broj 1 ). S obzirom na usvojene jedinice mera na apcisnoj i ordinatnoj osovini, bilo u decirnalnom, bilo u logaritamskom koordinatnom sistemu, i s obzirom na sutinu naina predstavljanja funkcije ove vrste trokova treba naglasiti, da linije koje ih predstavljaju daju procentualni ili relativni odnos direktnih trokova izrade, bilo kojeg komada i prvog komada u seriji. Daljna produbljivanja ovoga problema izveo je Andres (6/96,). On je uoio da promena izloitelja u funkciji direktnih trokova izrade odn. promena nagiba linije pada trokova u logaritamskom koordinatnom sistemu ne zavisi od vrste artikla, ve od odnosa uloenoga runog i mainskog rada, potrebnog za izradu toga proizvoda. Pri ovome se smatra da je montaa runi rad, a proizvodnja delova mainski rad, barem preteno. Pad trokova se oblikuje priblino na sledei nain: Tabela broj 1 Odnos runog rada prema Pad linije trokova izrade (u Izloitelj funkcije pada mainskom (meren lagaritam. koord. sistemu) trokova vremenom) p n 75% : 25% (3 : 1) 20% -0,322 50% : 50% (1 : 1) 15% -0,235 25% : 75% (1 : 3) 10% -0,152 95
Iz podataka prikazanih na gornjoj tablici vidimo da artikli sa relativno velikimim ueem runoga rada u odnosu na mainski, pruaju vie mogunosti za snienje trokova izrade, poveanjem broja komada u seriji. Objanjenje za ovu pojavu, moemo traiti u injenici (3/138) da je za rune radove, potreban vei broj ljudi nego za mainski . Tamo pak gdje ima vie ljudi, opta situacija je vie kompleksna nego inae, a to prua mogunost za uvebavanje i uenje, odn. Za poboljanje uvebavanjem preko velikog broja fabrikovanih komada . Uopte uzev , na runim radovima se moe dakle, ostvariti vei progres uteda, nego li, na mainskim operacijama. Meutim, ne treba izgubiti iz vida da na rezultate uenja utiu jo dva inioca. Jedan je uroena osetljivost i prijemivost neke operacije na poboljanja a drugi je stupanj eksploatacije ove osobine, koji se postie dinamiki sadrajem okoline kao to je sposobnost rukovodstva, kreativne sposobnosti tehnikih strunjaka i radnika u pogledu postizanja produktivnosti i slino. Za daljnu analizu posmatrane funkcije od interesa je da neto saznamo o eventualnoj zavisnosti izloitelja (n) od veliine serije. Podaci Ghormley-a (7/34) i Kinzlea (8/646) govore u prilog pretpostavke da je (n) nezavisno od Q. Prvi je utvrdio da su se na nekim proizvodima sniavanja direktnih trokova javljala i posle nekoliko desetina miliona izraenih komada i to, kako za montane radove, tako i za mainsku proizvodnju. Drugi je uoio da se pravilna snienja trokova javljaju u toku perioda od 50 godina i na tzv. starim proizvodima kao to su loptasti leajevi, automobili, elektrine obrtne maine, bicikli i dr. Prouavanje zakonitosti u pogledu pada vremena obrade za jedinicu proizvoda, u zavisnosti od broja proizvedenih komada vreno je i na drugi nain. Naime, funkcija pada trokova je posmatrana sa ne samo za razliite proizvode, ve za razliite uslove proizvodnje. Pri tome je zapaeno, da bez obzira na razliite uslove proizvodnje, za jednu odreenu ali iroku grupu artikala nagib linije pada direktnih trokova izrade (u logaritamskom koordinatnom sistemu) je uvek isti, odn. da je varirao unutar veoma uskih granica. Drugim reima, uoeno je veoma dobro poklapanje zapaenih i teoretskih vrednosti. Ovo poklapanje je toliko zadovoljavajue da se za sada izgleda, i ne misli na traenje druge funkcije pada direktnih trokova izrade (9/19).
Ako rezimiramo dosadanja zapaanja, moemo da konstatujemo sledee: oblik funkcije pada direktnih trokova izrade odn. vrednosti izloitelja (a) u jednaini koja je predstavlja, nije zavisna vrste proizvoda unutar industrije ili jedne ire grupe proizvoda, je nezavisno od direktnih trokova izrade prvoga komada u seriji, tj. nezavisno je od C, je nezavisno od koliine izraenih proizvoda, tj. nezavisno je od veliine Q. zavisi od sadraja i strukture rada, potrebnog za i izradu ili montau proizvoda .
Ove karakteristike, a i injenica da se zapaene i teoretske vrednosti ove funkcije veoma dobro poklapaju, potkrepljuju pretpostavku, da funkcija pada vremena obrade, odn. pada direktnih trokova, izrade ima opti karakter u industriji mainogradnje. Ove karakteristike, a i injenica da se zapaene i teoretske vrednosti ove funkcije veoma dobro poklapaju, potkrepljuju pretpostavku, da funkcija pada vremena obrade, odn. pada direktnih trokova, izrade ima opti karakter u industriji mainogradnje. Posle prethodnih razmatranja i analize, sazreo je trenutak da se osvrnemo na sutinske razloge koji dovode do snienja direktnih trokova izrade pri poveanju veliine serije. Naime, moe se smatrati za normalno i prirodno da kod nekoliko prvih komada preduzee jo nije izvrilo temeljite 96
pripreme za proizvodnju. Verovatno je da tada ono jo ne raspolae finim specijalnim pomonim alatima, i alatima za izradu. Nadalje neke od polufabrikata treba izraditi (na pr. , izrada delova od tzv. punog komada), zatim tu je jedan niz tekoa kao nedostatak normi izrade, greke na crteima koje dovode do karta, nemogunosti paralelne izrade delova koji imaju zajednika naleganja u sklopovima ekanja na isporuku polufabrikata ili sirovina dr. Sa porastom broja komada poboljava se organizacija rada raste uvebanost ljudi na izradi, vre se zatim poboljanja u konstrukciji proizvoda, u konstrukciji alata i specijalnih alata i stvaraju se uslovi za uvoenje vieg stupnja mehanizacije ili automatizacije ili ak i rada na traci (9/18). Poslednje misli prethodnog pasusa treba posebno istai. One ukazuju na injenicu, da je ceo tehnoloki progres jedna vrsta uvebavanja i uenja. Efekti toga uvebavanja mogu da se jave u vidu poboljanja grupnih ili individualnih performansi bilo u direktnoj, bilo u indirektnoj proizvodnji. Uloga indirektno proizvodnog osoblja (na pr. konstruktora alata) je naroito vana. Nasuprot direktno proizvodnim, ili osoblju , iji je prvenstveni zadatak izvoenje zamiljenog i postavljenog procesa, njihov stalni i najvaniji zadatak predstavlja traenje mogunosti za unapreenje procesa proizvodnje. Zbog toga linije pada direktnih trokova izrade treba smatrati ne samo za posledicu poveane uvjebanosti pojedinaca zbog ponavljanja izvesnih operacija, ve kao mnogo sloeniju pojavu koja je odraz kolektivnog napora velikog broja ljudi, od kojih su neki u direktnoj a drugi u indirektnoj proizvodnji (3/138). Prema tome, kriva pada trokova sa poveanjem broja jedinica u seriji su u sutini odraz odreenog sinergetskog potencijala* preduzea ili sinergetskog potencijala proizvoda. Povoljan sinergetski efekat preduzea omoguuje da se brzo prebrode poetne smetnje u proizvodnji i da se obezbede normalni uslovi rada i to: odgovarajua priprema proizvodnje, a to znai, ravnomerno snabdevanje materijalom istog kvaliteta, potrebnim koliinama, u odgovarajuem momentu na mestu upotrebe, zatim obezbeenje alata i specijalnih alata, elektrine energije, dokumentacije za proizvodnju itd. tj. ravnomerna angaovanja pogona i to takva koja odgovara njegovom kapacitetu i propusnoj moi. Dui period angaovanja pogona na izradi istih proizvoda i istih delova. Zadovoljavajue odravanje sredstava za proizvodnju.
Preutno se pritome pretpostavlja da preduzee raspolae sa a dovoljnim brojem kvalifikovanih ljudi. Po uspostavljanju normalnih uslova rada (a ponekad, u manjoj meri i paralelno sa obezbeenjem tih uslova rada) nastupa period ranije spomenutog tehnolokog progresa, kao odraz sinergetskog potencijala preduzea. Pri tome se pretpostavlja da se posmatrani proizvod ne menja bitno, a da se poboljanje konstrukcije njegovih delova ne vri kod svih u isto vreme. *Pod sinergetskim potencijalom preduzea podrazumevamo nivo njegovih sposobnosti da to povoljnije ostvari neku kombinaciju proizvod - trite sa stanovitva ciljeva poslovanja. Do sada smo razmatrali smanjivanje trokova izrade u zavisnosti od poveane koliine izraenih jedinica ne govorei nita o kretanju linih dohodaka po asu za direktno proizvodne radnike u zavisnosti od stupnja mehanizacije obrade. Lini dohoci se ne menjaju kontinualno, pa je pred nama problem koji se sastoji u tome, da se ustanovi da li vreme izrade dostie svoj minimum pri onom broju jedinica pri kojem i lini dohoci dostiu svoj minimum odn., ako meu njima nema poklapanja, koji minimum nastupa ranije,i koliki je razmak meu njima, meren vremenski ili brojem komada. 97
U optem sluaju momenat nastupanja ovih minimuma ne mora da se poklopi. Objanjenje za to moemo izvesti na sledei nain. Sa povienjem broja jedinica jedne serije, obrada delova proizvoda moe da se prebaci sa univerzalnih maina na poluautomate ili sa poluautomata na automate, pri odreenim graninim brojevima komada. Pogodnim izborom alata i pomonih alata za delove proizvoda i jo drugim nainima stie se do nekog minimuma vremena obrade koji se ne moe dalje poboljavati. Naime, sva sredstva za proizvodnju, kao i uslovi za proizvodnju imaju svoju granicu dejstva. Pri povienju stupnja mehanizacije obrade prua nam se mogunost da angaujemo priuene radnike, iji su lini dohoci niski. Time opadaju trokovi obrade, a oni se mogu jo i dalje sniziti ako jedan priueni radnik vri nadzor nad radom vie poluautomata ili automata. Ali i ovaj nain snienja trokava dolazi do neke svoje granice, to znai da poveanje broja jedinica u seriji sniuje na ovaj drugi nain trokove izrade samo do odreene granice. Povienje broja komada proizvoda, preko graninog broja nee dovesti do daljnjeg; sniavanja angaovanog vremena po komadu iz razliitih razloga. Naime, dejstvo poveane koliine artikala izjednaie se sa dodatnim trokovima kao to su kart u proizvodnji, povremene greke u materijalu, gubitci na promenu alata i razne organizacione i druge smetnje. Iskustvo pokazuje da minimalno potrebno vreme izrade i mogunost organizovanja rada sa minimalnom satnicom linog dohotka nastupaju pri istom graninom broju komada proizvoda (10/193). Stepenaste promene na liniji pada direktnih trokova zaista postoje, ali one se mogu javiti samo kod pojedinanih delova, a ne mogu da dou do izraaja u vidljivom obliku za jedan ceo prvizvod, jer njegovi trokovi izrade predstavljaju zbir velikog broja ulaganja koji se ne menjaju odjednom, a ni poev od istoga komada, ak ni za sluaj promene konstrukcije (11/74). Prikazana analiza potvruje hipotezu da funkcija pada direktnih trokova proizvodnje ima univerzalni karakter, u mainogradnji.
98
DIJAGRAM:
LITERATURA:
99
THE UNIVERSAL CHARACTER OF THE MANUFACTURING PROGRESS FUNCTION Ladislav Kun SUMMARY So far, the cost control was based on a linear cost function, which assumes that for each additional unit produced, the total costs increase by a connstant amount, irrespective of the production volume. However, ample evidence is available to show that the socalled constant direct costs per piece, are in fact function of the production vo1ume, Whichi could be described by 1 = CQn, where 1 is direct labor, Q number of the units produced, C" represents the cost of the first unit, while "n" is a parameter .(-1 < n < 0). On the basic of a survcy the author points out that the manufacturing progress function has a universal character where production of machine is concerned.
100
P r i k a z c e l o g t o k a i s t r a i v a nj a p r i r e a v a nj u j e d n o g n a u n o g p r o b l e m a
Na primeru lanka: ANALIZA FUNKCIJE DIREKTNIH TROKOVA IZRADE (autor: Dr L. Kun; lanak objavljen u Zborniku radova Mainskog fakulteta u Novom Sadu, br. 6/1971.g.).
Rezime
Ova informacija predstavlja analizu, statistiki zakljuak i teoretsko objanjenje degresivnog karaktera funkcije direktnih trokova izrade. Njen oblik je 1 = CQn, gde je: "1" lini dohodak izrade za bilo koju jedinicu u seriji; "C" lini dohodak za izradu prvog komada u seriji; " Q" broj prethodno izraenih jedinica, dok je 1 < n < 0, Lini dohodak izrade "1" je direktno srazmeran vremenu izrade. Pouzdanost dobivenih rezultata via je kod proizvoda, kod kojih odnos runih prema mainskim radovima prevae u korist runog rada.
Definisanje problema
Proraun cene kotanja proizvoda se obino zasniva na pretpostavci da je funkcija trokova linearna i neprekidna i da se moe definisati sa dve komponente. To su fiksni i varijabilni trokovi. -Fiksni trokovi koje emo oznaiti sa F za jednu seriju od Q komada proizvoda, sastoje se od linih dohodaka indirektno proizvodnog osoblja, amortizacije, kamata na osnovna sredstva i sl. -Promenljivi trokovi za jednu serije od Q jedinica iznose mQ, gde "m" predstavlja ukupne stalne trokove po komadu kao to su materijal i lini dohoci direktno proizvodnih radnika, a Q je predvieni, prodati ili izraeni broj komada. Na osnovu ovoga funkcija trokova ima sledei oblik.: Y = F + mQ gde Y predstavlja ukupne trokove cele serije. Osnovna je pretpostavka u prethodnoj funkciji da se ukupni trokovi izrade jedne serije proizvoda poveavaju za svaki komad proizvoda za konstantnu veliinu "m", Ovaj oblik funkcije trokova pretstavlja aproksimaciju stvarnosti i ne mora biti merodavan za velike serije (1/I80) . Cena kotanja jednog komada u seriji, koju emo oznaiti sa "y", moe se uz pomo funkcije trokova prikazati na sledei nain:
101
y=
ukupnitrokovizaQkomada F = +m Qkomada Q
Ovaj izraz ima dva dela. Prvi deo (F/Q) kazuje da se sa poveanjem serije smanjuju fiksni. trokovi po kamadu, a drugi deo (m) pretpostavlja da postoje stalni direktni trokovi po komadu, dakale takvi koji su nezavisni od veliine serije Meutim, neka prouavanja u Zapadnoj Nemakoj i u SAD na koja se oslanjamo u daljnjem izlaganju pokazala su da direktni i drugi trokovi smanjuju po odreenoj zakonitosti, u zavisnosti od broja izraenih jedinica. Funkcija ukupnih trokova cele serije, kada je jo uvek iroko rasprostranjena u praksi, ne odgovara vie potrebama. Autor se ovde suoava sa problemom, koji potie od protivrenosti izmeu postojeeg znanja i iskustva iz prakse. On nasluuje mogunost postojanja neke druge zakonitosti meu pojavama koje prouava, ali jo ne moe da utvrdi da ona zista postoji niti da poznaje njen oblik, irinu i druge karakteristike. Nasluivanja autora potiu od njegovog linog iskustva, steenog u nekim industrijama. Verovatno i itaoci znaju iz svoje line prakse uticaj velikih serija na oblikovanje trokova izrade. Autor se ne poziva ni na svoja, ni na iskustva italaca, ve navodi objavljena (1/80), a to znai javno proverena zapaanja.
Cilj rada
Autor namerava da proui dosadanja iskustva o zakonitosti promene direktnih trokova izrade, u zavisnosti od broja izraenih komada artikala, da objedini ta iskustva u vidu jedne opte zakonitosti, pruajui analizu njenog oblika, karaktera i dometa. Autor nije postavio ovakav ambiciozan cilj na poetku istraivanja. U toku rada ga je vie puta menjao, vodei rauna o meusobnim uticajima svih stupnjeva istraivanja. Posebno je imao stalno u vidu uticaj sopstvenih postignutih rezultata na formiranje cilja, putem vrednovanja rezultata rada, otprilike onako, kako je to predstavljeno skicom 5, koja prikazuje glavne stupnjeve primene naunog metoda. Rad je vie puta preraivan i dopunjavan u svetlu novih iskustava i informacija. Treba pri tome naglasiti da je svaka takva varijanta rada zahtevala od autora ponovljena razmatranja u vidu povratinih spregova, prema skici broj 5. Nije cilj rada prouavanje zavisnosti zajednikih trokova i trokova materijala se jedne strane, i veliine serije s druge strane. Ogranienje cilja istraivanja u eksplicitnom obliku bilo je mogue tek na kraju istraivanja.
Postavljanje hipoteze
Prva zapaanja o zakonitosti pada direktnih trokova izrade u zavisnosti od veliine serije potiu iz 1925. a objavljena su 1936 godine (2/125). Ona se odnose na vazduhoplovnu industriju. Uoeno je jo tada da se ulaganja u vidu linih dohodaka direktno proizvodnih radnika smanjuju pri izradi svake naredne jedinice proizvoda po odreenoj zakonitosti, kao posledica sniavanja vremena izrade. Naime, pri svakom udvostruenju obima proizvodnje vreme izrade poslednjeg komada, 102
opalo je priblino za 20 % bez obzira koliki je bio poetni obim. To je ukazivalo na degresivni karakter pada ovih trokova, odn. Na mogunost predstavljanja funkcije pada direktnih trokova u obliku: l=C x Qn gdje je: l C Q -1 < n < 0 meutim, hipotezu o optem karakteru ove funkcije treba dokazati. Razvijanje i postavljanje hipoteze ovakvog oblika zahteva radno iskustvo iz prouavane oblasti, matu, iskustvo u naunom radu i strpljenje. Misli istraivaa previru neko vreme, on izvodi vie pokuaja, nove misli takoe prolaze kroz fazu previranja, dok najzad ne nastupi trenutak sazrevanja ideje. Jedan od moguih tokova misli istraivaa, koji mi pokuavamo da reprodukujemo, moe da bude sledei: Odbacujemo pretpostavku da su direktni trokovi po komadu m (prema skici 3.3.-1) nezavisni od veliine serije Q. Pretpostavimo da lini dohoci izrade l kao deo trokova m opadaju sa porastom Q. To nam nagovetava sopstveno iskustvo i iskustvo drugih. Kakva bi mogla biti zakonitost pada l. Posle izvesnog razmiljanja, na osnovu iskustva pretpostavljamo: -l opada bre na poetku izrade serije proizvoda, tj pri manjim vrednostima Q -l opada sporije pri veim vrednostima Q -l opada neprekidno, za svako Q, ali usporeno. (Ova pretpostavka znai uproavanje stvarnosti, a time i izvesno udaljavanje od stvarnosti. S druge strane, ona olakava matematiko pretpostavljanje l kao funkcije od Q) Na osnovu ovih pretpostavki, a prema skici 3.3.-2, moemo formirati jednu familiju krivih linija, koje znae matematiko interpretiranje hipoteze. Sve one moraju imati jednu zajedniku taku sa koordinatom (l,C). (Nas interesuje samo deo krive u prvom kvadratu koordinatnog sistema). Ako je dakle, broj komada x = l, trokovi izrade su y = C. lini dohodak izrade za bilo koju jedinicu u seriji lini dohodak za izradu prvoga komada u seriji broj jedinica u seriji
Uz pomo matematikih prirunika, potraili smo mogue oblike krivih na skici broj 3.3.-2. Opredelili smo se za najoptiji oblik tzv. Paretovu funkciju: x = C/xn C>0 Konstanta "C" predstavlja trokove izrade prvog komada u seriji. Meutim, ne znamo za sada nita o izloitelju "n". On moe da bude ceo broj, a moda i razlomak. To je i bio razlag za izbor opteg oblika funkcije "y". Ona dakle, moe biti i iracionalna, odnosno "n" moe 103
da bude razlomak. To je objanjeno uslovima da je: n =2k/(2p + 1) za k = 1, 2, 3, i p 0
Na primer, ako je k=1 i p=1, n=2/3, a funkcija ima izgled: y = C/(x2/3) Podseamo itaoce, da se ista opta funkcija y=C/xn moe napisati i u obliku y = Cx-n (ili y=Cxn, podrazumevajui pri tome da "n" menja predznak pri prelazu stepena xn iz imenitelja u brojitelj ili obrnuto). Prenesimo ove zakljuke na svoje podruje linih dohodaka uz pomo skice broj 3.3. - 1. itaoci su sigurno primetili da podela apcisne osovine i na skici 3.3.-1 i skici 3.3.-3 poinje brojem 1, jer je najmanji broj izraenih komada Q=1. Na ordiratnoj osi 1 oznaeni su lini dohoci za izradu prvog komada. To je "C". Familija krivih ima zajedniku taku (1,C), a funkcija pada direktnih trokova izrade: l = CQn Parametar "n" treba odrediti.
Dokazivanje odrivosti hipoteze

Iz teksta koji sledi implicitno se vidi da je autor imao jasan plan za ovaj stupanj istraivanja. Njegove proceduralne ideje su: - Istraiti dokaze o odrivosti hipoteze; vodei rauna o eventualnom uticaju na oblik krive 1=CQn , sledeih inilaca: broj izraenih komada u toku ivotnog ciklusa proizvoda, duina ivotnog ciklusa, vrsta proizvoda, asortiman proizvoda, pogonski uslovi i eventualna promena parametara "n". - Dokazivanje vriti "posmatranjem" ,to znai prikupljanjem dokaznih zapaanja Autor nije eksplicitno naveo prethodne ideje. Razlog tome je u ogranienom prostoru koji je redakcija jednog asopisa odredila za lanke koje objavljuje (12 do 16 stranica). Implicitni oblik iskazivanja ideja nije manje jasan u ovom sluaju, saetiji je i omoguuje autoru lake izlaganje. Kasnija prouavanja su proirena i na druge industrije, a uz to su jo i produbljena. Obuhvatila su: itave proizvode pojedinane delove proizvoda, jednostavne i sloene artikle, proizvodnju artikala u malim i velikim serijama, krupne radove i radove pojedinaca (3/128). Izuzeta je pojedinana proizvodnja i tokovi pojedinanih tehnolokih operacija. Nadalje, razmatranja su se ograniila na one okolnosti i uslove koji vae u jednom pogonu, sve dok on ne prekorai odgovarajuu povoljnu veliinu.
104
Prouavanje Reno-Cole-a pruaju jedan interesantan podatak. On je naime razmotrio odnos trokova izrade prema koliini proizvedenih artikala, u raznim industrijama. Posmatrao je jednog proizvoaa poluautomatskih maina alatki, jednog proizvodja tekstilnih maina i po nekoliko proizvoaa za svaki od sledeih proizvoda: elektronski raunari, instrumenti za avione, mainski elementi, elektronski elementi, neki plastini podsklopovi u vidu ploa za avione, avioni i neki modeli brodova. Jednu od zajednikih karakteristika ovih artikala predstavlja neznatna varijacija u relativnom snienju direktnih trokova izrade, iako su se sami trokovi bitno razlikovali jedni od drugih. Smatrajui direktne trokove proizvodnje poslednjeg komada neke serije za 100% RenoCole je utvrdio da se ti trokovi smanjuju na proseno 79,6% tj. Okruglo 80% kod poslednjeg komada serije dvostruke veliine. Na osnovu ovih zapaanja, funkcija pada direktnih trokova izrade moe da dobije odreeni oblik za posmatranu grupu proizvoda (4/368): Neka je Q1 neka poetna koliina proizvedenih artikala (od koje poinje prouavanje), Q2 neka druga koliina proizvodnih aritkala, tako da je Q2 > Q1. Za te koliine imamo da je l1 = CQ1n i l2 = (CQ2)n odnosno
l2/l1=(Q2/Q1)n s obzirom na nalaze R. Cole-a imamo da je l2/l1= 0,8 ako je Q2/Q1=2, odnosno 0,8 = 2n i odavde, da je n = -0,322 =-1/3 Do istih rezultata doao je i Hirsch (5/764 i 765) prouavajui u periodu od pet godina funkciju pada direktnih trokova izrade za jednu heterogenu grupu proizvoda (pri promenjljivim pogonskim uslovima koja se sastojala od: jedne poluautomatske maine alatke, tri razliite automatske maine alatke, jedne tekstilne maine i jedne namenske maine. On je ujedno naao da je pad trokova vei kod montanih radova nego kod mainskih. Njegovi nalazi su sledei: - pad direktno proizvodnih trokova mainske obrade kree se, pri udvostruenoj koliini proizvoda od 6,4% do 20,1 % sa prosekom od 12,9% (n = -0,20). - pad direktno proizvodnih trokova montae kree se pri udvostruenoj koliini proizvoda od 19 % do 28,6 % sa prosekom od 24,6% (n = - 0,41). Rezultati istraivanja Reno Cole-a i Z,. Hirsch-a imaju veliki znaaj. Oni ukazuju na vane injenice, kao to je: Nezavisnost izloitelja (n) u funkciji pada direktnih trokova, od vrste proizvoda unutar jedne grupe. Nezavisnost toga izloitelja od trokova izrade prvoga komada u seriji.
Dosadanja izlaganja dozvoljavaju da se nasluti mogunost opteg karaktera funkcije pada direktnih trokova izrade. Meutim za to su potrebni daljni dokazi. Prouavanja koja vrimo u tu svrhu, bie nam olakana ako funkciju pada trokova predstavimo ne samo u decimalnom koordinatnom sistemu nego i u logaritamskom. U ovom drugom, naa posmatrana funkcija trokova imae oblik 105
prave linije iji e nagib prema apcisnoj osi zavisiti od veliine izloitelja nezavisne promenljive, tj. od (n). U pasosu koji sledi autor se bavi novoiskrslim proceduralnim problemom: kako sprovesti dokazivanje odrivosti hipoteze. Uvodi, novi pojam "pada linije trokova" (smatrajui preutno da su "trokovi" u stvari lini dahoci u direktnoj proizvodnji) i sugerira daljnje prouavanje uz pomo odnosa direktnih trokova izrade bilo kojeg po redu proizvoda u seriji. Osnovicu za poreenje predstavljaju dakle direktno proizvodni trokovi prvog komada, tj . "C" . Analogno padu trokova izrade sa porastom broja proizvedenih jedinica, moemo govoriti o padu linije trokova (u logaritamskom koordinatnom sistemu). Sa pojmom pada se jednostavno manipulie, jer se on i lako izraunava i lako uoava. Na primer, ako pri udvostruenoj koliini proizvoda direktni trokovi izrade poslednjeg komada koliine padaju na 80% istih trokova prvog komada uveane koliine, onda postiemo snienje direktnih trokova izrade za 20 % odn, smatramo da nagib linije pada direktnih trokova izrade u logaritamskom koordinatnom sistemu iznosi 20% (videti sliku broj . 3.3.-4). S obzirom na usvojene jedinice mera na apscisnoj i ordinatinoj osovini bilo u decimalnom, bilo u logaritamskorn koordinatnom sistemu i s obzirom na sutinu naina predstavljanja funkcije ove vrste trokova treba naglasiti da linije koje ih predstavljaju daju procentualni i relativni odnos direktnih trokova izrade, bilo kojeg komada i prvog komada u seriji. Autor i dalje nastoji da prikupi dokaze o odrivosti hipoteze o optem karakteru funkcije pada trokova izrade. Pod dokazima podrazumeva proverena zapaanja. "Posmatranje" i rezultati."Posmatranja" o kojima je re u sledeem pasosu razlikuju se od prethodnih: -po novoj (proceduralnoj) ideji da se dovedu u vezu obim runog i mainskog rada -novi nain posmatranja daje rezultate (na tabeli broj 3.3.-1) koji su zaetak objanjenja nasluene zakonitosti. Daljnja produbljivanja ovog problema izveo je Andres (6/96). On je uoio da promena izloitelja u funkciji direktnih trokova izrade, odn., promena nagiba linije pada trokova u logaritamskom koordinatnom sistemu ne zavisi od vrste artikala, ve od odnosa uloenog runog i mainskog rada, potrebnog za izradu toga proizvoda. Pri ovom se smatra da je montaa runi rad, a proizvodnja delova mainski rad, barem preteno. Pad trokova se oblikuje priblino na sledei nain: Tabela br.3.3.-1 Odnos runog rada prema Pad linije trokova Izloitelj mainskom izrade (u logarit. koordinat. funkcije pada trokova F (meren vremenom) sistemu) n p 75% : 25% (3:1) 20% -0.322 50% : 50% (1:1) 15% -0.235 25% : 75% (1:3) 10% -0.152 Iz podataka prikazanih na gornjoj tabeli, vidimo da artikli sa relativno velikim ueem runog rada u odnosu na mainski, pruaju vie mogunosti na snienje trokova izrade, poveanjem broja komada u seriji. Objanjenje za ovu pojavu moemo traiti u injenici (3/138) da je za rune radove potreban vei broj ljudi, nego za mainski. Tamo pak, gde ima vie ljudi, opta situacija je sloenija nego li inae, a to prua vie mogunosti za uvebavanje i uenje, odn. za poboljanje 106
uvebavanjem preko velikog broja fabrikovanih komada. Uopte uzev, na runim radovima se moe dakle ostvariti vei progres uteda, nego li na mainskim operacijama. Meutim, ne treba izgubiti iz vida da na rezultate uenja, utiu jo dva inioca. Jedan je uroena osetljivost i prijemivost neke operacaje na poboljanja, a drugi je stupanj eksploatacije ove osobine, koji se postie dinamikim sadrajem radne sredine, kao to je sposobnost upravljaa i rukovodilaca i kreativna sposobnost radnika u pogledu postizanja produktivnosti i sl. Za daljnju analizu posmatrane funkcije od interesa je da neto saznamo o eventualnoj nezavisnosti izloitelja (n) od veliine serije. Podaci Ghormeleya (7/34) i Kinzlea (8/646) gavore u prilog pretpostavke da je "n" nezavisno od -Prvi je utvrdio da su se na nekim proizvodima sniavanja direktnih trakova javljala i posle nekoliko desetina miliona izraenih komada i to kako za montane radove, tako i za mainsku proizvodnju. -Drugi je uoio da se pravilna snienja trokova javljaju u toku perioda od 5o godina i na tzv. starim proizvodima, kao to su loptasti leajevi, automobili, elektrine obrtne maine, bicikli i dr. Prouavanje zakonitosti u pogledu pada vremena obrade za jedinicu proizvoda, u zavisnosti od broja proizvedenih komada vreno je i na drugi nain. Naime, funkcija pada trokova je za razliite proizvode, ve i za razliite uslove proizvodnje. Pri tome je zapaeno, da bez obzira na razliite uslove proizvodnje, za jednu odreenu, ali iroku grupu artikala nagib linije pada direktnih trokova izrade (u logaritamskom koordinatnom sistemu) je uvek isti, odn., da je varirao unutar veoma uskih granica. Drugim reima, uoeno je veoma dobro poklapanje zapaenih i teoretskih vrednosti (9/19) . Ako rezimiramo dosadanja zapaanja, moemo da konstatujemo da za iroko podruje, veliki broj posmatranja i drugi vremenski period vai sledee. -Oblik funkcije pada direktnih trokova izrade, odn, vrednost izloitelja "n" u jednaini koja je predstavljala, nije zavisna od vrste proizvoda unutar industrije ili jedne ire grupe proizvoda. "n" je nezavisno od direktnih trokova izrade prvog komada u seriji tj. nezavisno je od "C", - "n" je nezavisno od koliine izraenih proizvoda, tj . nezavisno je od veliine "Q". -"n" zavisi od sadraja i strukture rada potrebnog za izradu ili montau proizvoda. injenica da se zapaene i teoretske vrednosti ove funkcije veoma dobro poklapaju potkrepljuju pretpostavku, da funkcija pada vremena obrade, odn. pada direktnih trokova izrade ima opti karakter u industriji mainogradnje .
Objanjenje utvrene zakonitosti

Ustanoviti neku zakonitost u pojavama ili procesima koji, su od interesa za istraivaa znai postii relativno visok nivo vrednosti informacije. Ona postoje jo vie vredna ako pored otkria zakonitosti pruimo i objanjenje te zakonitosti. Osnovna ideja autora je da sezapaena i inioca: potvrena zakonitost moe objasniti sa dva
pad direktnih trokova izrade, kao odraz pada vremena izrade je rezultat kolektivnog uvebavanja, 107
granice kolektivnog uvebavanja zavise od strukture rada (odnosa runog i mainskog rada).
Posle prethodnih razmatranja i analize sazreo je trenutak da se osvrnemo na sutinske razloge koji dovode do snienja direktnih trokova izrade pri poveanju veliine serije. Moe se smatrati. za normalno i prirodno, da kod prvih komada ili kod nekoliko prvih komada, radna organizacija jo nije izvrila temeljite pripreme za proizvodnju. Verovatno je da tada ona jo ne raspolae svim specijalnim pomonim alatima za izradu. Nadalje, neke od polufabrikata treba izraditi (na primer. , izrada delova od tzv. punog komada), zatim, tu je jedan niz tekoa, kao nedostatak normi izrade, greke na crteima koje dovode do karta, nemogunost paralelne izrade delova koji imaju zajednika naleganja u sklopovima, ekanje na isporuku polufabrikata ili sirovina, itd. Sa porastom broja komada poboljava se organizacija rada, raste uvebanost ljudi na izradi, vre se zatim poboljanja u konstrukciji proizvoda, u konstrukciji alata i specijalnih alata i stvaraju se uslovi za uvoenje vieg stupnja mehanizacije ili automatizacije ili ak i rad na traci. Poslednje misli prethodnog pasusa treba posebno istai. One ukazuju na injenicu, da je ceo tehnoloki progres jedna vrsta uvebavanja i uenja. Efekti toga uvebavanja mogu da se jave u vidu poboljanja grupnih ili individualnih rezultata rada; bilo u direktnoj, bilo u indirektnoj proizvodnji. Uloga indirektno proizvodnih radnika (na pr- konstruktora alata) je neobino vana. Nasuprot direktno proizvodnim licima, iji je prventstveni zadatak izvoenje zamiljenog i postavljenog procesa, stalni zadatak indirektno proizvodnih radnika predstavlja traenje mogunosti za unapreenje procesa proizvodnje. Zbog toga linije pada direktnih trokova izrade treba smatrati ne samo za posledicu poveane uvebanosti pojedinaca zbog ponavljanja izvesnih operacija; ve kao mnogo sloeniju pojavu, koja je odraz kolektivnog napora velikog broja ljudi, od kojih su neki u direktnoj a drugi u indirektnoj proizvodnji (3/120). Prema tome, krive pada trokova sa poveanjem broja jedinica u seriji su u sutini odraz odreenog sinergetskog potencijala radne organizacije ili sinergetskog potencijala proizvoda. Pavoljan sinergetski efektat radne organizacije omoguuje da se brzo prebrode poetne smetnje u proizvodnji i da se obezbede normalni uslovi, i to: -odgovarajue priprema proizvodnje, a to znai ravnomerno snabdevanje materijalom istog kvaliteta u potrebnim koliinama, u odgovarajuem momentu, na mestu upotrebe, zatim obezbeenje alata i specijalnih alata, elektrine energije, dokumentacije za proizvodnju itd.. -Konstantni ritam proizvodnje, tj. ravnomerna angaovanost pogona i to takva, koja odgovara njegovom kapacitetu i propusnoj moi . -Dui period angaovanja pogona na izradi istih proizvoda i istih delova. -Zadovoljavajue odravanje sredstava za proizvodnju Po uspostavljanju normalnih uslova rada (a ponekad u manjoj meri, i paralelno sa obezbeenjem tih uslova rada) nastupa period ranije spomenutog tehnolokog progresa kao odraz sinergetskog potencijala radne organizacije. Pri tome se pretpostavlja da se posmatrani proizvod ne menja bitno, a da se poboljanja konstrukcije ne vri kod svih njegovih delova u isto vreme. Do sada smo razmatrali smanjivanje trokova izrade u zavisnosti od poveanja koliine izraenih jedinica, ne govorei nita o kretanju linih dohodaka po asu za direktno proizvodne radnike, u zavisnosti od stupnja mehanizacije obrade. Lini dohoci se ne menjaju kontinualno, pa je pred nama problem koji se sastoji u tome da se ustanovi da li. vreme izrade dostie svoj minimum pri onom broju jedinica., pri kojem i lini dohoci dostiu svoj minimum, odn., ako meu njima nema poklapanja, koji minimum nastupa ranije i koliki je razmak meu njima, meren vremenski ili brojem komada. U optem sluaju momenat nastupanja ovih minimuma ne mora da se poklopi. Objanjenje za to moemo izvesti na sledei nain. Sa poveanjem broja jedinica jedne serije, obrada delova proizvoda moe da se prebaci sa univerzalnih maina na poluautomate ili sa poluautomata na automate pri odreenim graninim brojevima komada. Pogodnim izborom alata i pomonih alata zatim odgovarajuim izborom materijala za delove proizvoda. 108
Dodatak uz rad Dr L. Kuna OPTI KARAKTER FUNKCIJE PADA DIREKTNIH TROKOVA IZRADE
Vrednovanje rezultata
Autor je izveo dva oblika vrednovanja svoga rada: jedan u toku rada, neprekidno imajui u vidu sve kriterijume naunasti, i drugi, na saet nain po obimu i sadraju, samo u onoj meri koja bi mogla biti potrebna i dovoljna za budue itaoce. Detaljno vrednovanje (po svim kriterijumima naunosti vrio je u vie navrata, proveravajui. stalno u vidu povratnih spreg tok svoga istraivanja i svoje nalaze. Redosled primene kriterijuma pri tome, birao je prema svojim potrebama. Moemo pretpostaviti da je na kraju svog istraivanja izveo jo jednu obuhvatnu proveru napr. koristei kriterijume i njihov redosled prema str. 1/17 ovog materiijala i da je doao do sledeih zakljuaka (oznake 14,1., , 14.2. itd. uzete su sa strane 1/l7): Opti kriterjumi Rad predstavlja novu informaciju. Originalnost se ogleda u dokazu degresivnog karaktera funkcije trokova izrade i u njenom optem karakteru na podruju mainogradje . Rezultat rada je uopten u vidu stroge matematike funkcije relevantnih inilaca. Rezultat rada i ceo rad je potkrepljen poznatim naunim metodama: logikom analizom matematikom analizom, nepotpunom indukcijom, stvaralakom sintezom, generalizacijom i elcsperimentalnom proverom (posmatranjem). Sintaktiki kriterijumi Hipoteza je dobro formulisana sa stanovita logike (u vidu iskaza). Hipoteza ne sadri nikakve unutranje protivrenosti (dakle, obezbeena je unutranja neprotivrenost). Dedukovani nalazi su u skladu sa logikom (dvovalentnom). S obzirom na injenicu da se u radu operie s kvantitativnim pojmovima dedukovani nalazi su u skladu sa stavovima matematike. Semantiki kriterijumi Pojmovi u ovoj informaciji su jasno razgranieni (naprimer, lini dohoci, izrade, serija, pad trokova u logaritamskom koordinatnom sistemu i dr. Pojam sinergetike je verovatno najtei. Jasno je definisan, ali kao neologizam trebalo bi da je objanjen. Autor to nije izveo, jer obim objanjenja ne bi mogao biti u srazmeri sa obimom celog rada. Zadovoljio se samo definicijom. U radu nalazimo umerenu diversifikaciju pojmova (u odnosu na one koji se pojavljuju u poetnim stavovima. Time se naruava semantika zatvorenost hipoteze, ali to potpomae kreiranjeje nove informacije 109
Podruje istraivanja je semantiki homogeno. ( U radu se operie s proizvodima, pogonima, trokovima, serijama., uslovima poslovanja i sl. ) Osnovni pojmovi u sastavu hipoteze mogu se empirijski interpretirati i to neposredno (U ove pojmove spadaju vreme izrade, struktura i sadraj rada). Hipoteza kao celina moe se posredno interpretirati putem matematike dedukcije i empirijske provere nalaza dedukcije. Kriterijumi saznajne vrednosti Spoljna konzistencija je delimino obezbedjena. Nova informacija je u saglasnosti sa veim delom postojeeg naunog znanja iz prouavane oblasti. (Nije u saglasnosti sa dosadanjim znanjem rezultat rada kao celina, tj. potvrdjena ideja o padu direktnih trokova izrade u Zavisnosti od veliine serije ) . Nepotpuna spoljna konzistencija je omoguila kreiranje kvalitativno nove informacije. Rezultat ovoga rada je proveren neposredno velikim brojem posmatranja vremenskom periodu i pri raznim uslovima. Ontoloki kriterijum Ova informcija sadri samo takve pojmove koji su u skladu sa optim karakteristikama objektivne stvarnosti (Na pr. ideju progresa i razne pojmove crpljene iz proizvodne prakse). Time je obezbeena nauna objektivnost Ova analiza dokazuje da je rezultat rada nova nauna informacija. Ranije poznata funkcija direktnih trokova izrade predstavlja njen granini sluaj za velike vrednosti Q. Rezultat ovog istraivanja je informacja o obliku i karkteru pada direktnih trokova izrade, kao posledice pada vremena izrade. Ona ima jednostavan oblik, koji se lako moe prikazati dijagramima pogodnim za brzu primenu pri proraunu ulaganja u bilo koji po redu proizvod u seriji ili za prognoziranje ulaganja u celu seriju proizvoda. Izvedena funkcija pada direktnih trokova izrade daje veliinu ulaganja u izradu proizvoda, kao statistiki prosek jednog niza moguih vrednosti, pa ju treba primeniti na odgovarajui nain, imajui u vidu rasipanje tih vrednosti. Ova funkcija je razvijena pod pretpostavkom da u poslovnoj sredini vlada normalno ekonomsko stanje. Ako je to sluaj, ona se moe dovoljno pouzdano koristiti za prognoziranje pada vremena izrade u zavisnosti od obima izraenih proizvoda. Treba meutim, naglasiti da je pouzdanost rezultata prognoziranja via kod proizvoda kod kojih odnos runih prema mainskim radovima prevae u korist runog rada. Informacija daje statistiki zakljuak ali i teoretsko objanjenje degresivnog karaktera funkcije direktnih trokova izrade. To je u stvari fenomen kolektivnog uenja i usavravanja, kao proces koji prua velike i dugotrajne mogunosti. Rad implicitno ukazuje na nove probleme: na moguu promenu, zajednikih trokova i trokova materjala u zavisnosti od veliine serije. Izloena informacija je uoptena u jednostavnom, ali preciznom matematikom obliku originalna je za podruje mainogradnje i bliska podruja, potkrepljena je priznatim naunim metodama a proverena je i u praksi na vrlo velikom broju sluajeva, i tokom dugog vremenskog perioda. 110 u dugom

Teze Za Predavanja: Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad Poslediplomske Studije Predmet: Metod Naučnog Rada

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Teze Za Predavanja: Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad Poslediplomske Studije Predmet: Metod Naučnog Rada

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA, NOVI SAD Poslediplomske studije Predmet: METOD NAUNOG RADA

Prof. dr Dragutin SD Stanivukovi

Novi Sad, k. god. 2004/05.

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

-Dokazivanje odrivosti hipoteza .................................................... 41

-Vrednovanje rezultata istraivanja ................................................. 43

-Nauna kritika ............................................................................... 49

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

PORUKA IVANA PETROVIA PAVLOVA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

II Poglavlje: POJMOVI I DEFINICIJE

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

III Poglavlje: NAUNI PRINCIPI

III) Promenljivost PRINCIP CELOVITOSTI

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

PRINCIP DRUTVENO - ISTORIJSKE / KULTURNE USLOVLJENOSTI NAUKE, NAUNIH METODA I REZULTATA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

IV Poglavlje: KRITERIJUMI NAUNOSTI

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

V Poglavlje: METODOLOGIJA NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

COVJEK SUBJEKT MODEL S L

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

I. Detekcija ciljeva i prepreka

1. Zbog loe uoenih elja i ciljeva

II. Interpretacija problema

2. Zbog loe uoenih tekoa prepreka ili problema

III. Konstrukcija pravca razvoja

Plan akcija i izbor metoda reavanja zadataka

IV. Implementacija: praksa kao dokazni postupak uz teorijsko-logiku podrku

Akcije Rezultati rada

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

METODA POKUAJA S POPRAVKOM GREAKA

ANALIZA I SELEKCIJA INTERPRETIRANJE I TUMAENJE NE VERIFIKACIJA

Sl. Planiranje i organizacija istraivanja

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

III) POSEBNE NAUNE METODE

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

METODE APSTRAKCIJE I KONKRETIZACIJE

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA

VI Poglavlje: PRIMENA METODA NAUNOG RADA

Glavni stupnjevi primene metoda naunog rada

NAUKA problemi ISTRAIVANJA

Rezultati istraivanja Nova nauna informacija

D. Stanivukovi: METOD NAUNOG RADA