PREDSTAVLJAMO

Staklo u arhitekturi i gra|evinarstvu

Pi{e: Melanija Pavlovi} d.i.a.

taklo je otkriveno oko 3.000 godine pre nove ere u Egiptu. U to doba nije bilo mogu}e proizvesti ~isto staklo jer tehnologija to nije omogu}avala, pa se samim tim staklo koristilo za izradu ukrasa i ukrasnih predmeta. Staklo se nalazi i u prirodi i stvara se vulkanskim aktivnostima. Jo{ jedan od na~ina nastanka stakla je udarom groma u silicijumski pesak Staklo se pravi od silicijuma i baza spojenih na visokoj temperature. Sadr`i naj~e{}e silicijumski pesak, sodu, okside alkalnih metala i kre~njak. To je homogena amorfna, izotropna, providna, ~vrsta i krta materija u metastabilnom stanju nastala hla|enjem i zagre-

vanjem. Staklo je naj~e{}e ravno i providno, a mo`e biti razli~itih oblika boja i tvrdo}e. To je biolo{ki neaktivni material. Sigurno smo svi ~uli za venecijansko staklo i venecijanska ogledala. Da li je Venecija zaista osobena po izradi stakla, predmeta od stakla i ogledala ili je to samo mit? Kako god Venecija je bila i ostala jedan od naj~uvenijih gradova po predmetima od stakla. U Veneciji se nalazi vi{e od dvesta radnji i oko trista radionica za prodaju i izradu stakla i predmeta od stakla. Ogledala, aba`uri, vaze, lusteri, bombonjere, pepeljare sve to izgleda nestvarno u Veneciji. Turisti obi~no prepoznaju Veneciju po vodi i kanalima, ali upravo je

staklo velika atrakcija za mnogobrojne turiste. Stakleni predmeti privla~e veliku pa`nju i izgledaju kao da ih je veoma lako napraviti, ali nije tako. Izrada staklenih predmeta zahteva preciznost, uve`banost i poznavanje veoma starog zanata. Staklo se proizvodi u staklarskim pe}ima zagrevanjem i topljenjem, a kao rezultat nastaje bezobli~na masa koja dok je zagrejana omogu}ava oblikovanje, se~enje, bojenje i izradu najraznovrsnijih oblika. Me|utim kada se ohladi ta masa dobija neke nove osobine, postaje veoma krto i razbija se na hiljade o{trih delova. Savremen proizvodni proces dobijanja stakla i predme-

Stakleni pod zahteva preciznu monta`u. Staklo je idealan materijal koji spre~ava gubitak svetlosti u enterijeru i odr`avanje mo`e predstavljati problem s obzirom na osetljivost staklenih povr{ina. Staklo se koristi i za gazi{ta stepenica u javnim prostorima i uvek postoji opasnost od o{te}enja ili loma tako da se izbegava kori{}enje u visokofrekventnim prostorima

46 Podovi maj/2012.

ta od stakla podrazumeva brojne inovacije i dodavanje razli~itih primesa koje menjaju njegovu ~vrsto}u, boju idr. Staklo se u staklarskim radionicama prera|uje duvanjem i za izradu jedne vaze ili ukrasnog predmeta nekada su potrebni sati rada iskusnog zanatlije. Staklo se prera|uje i presovanjem, livenjem i izvla~enjem. Primena stakla u arhitekturi i gra|evinarstvu je velika. U pro{losti bojeni stakleni komadi}i ukra{avali su vitra`e mnogobrojnih objekata. Staklo danas ima {iroku primenu i koristi se za izradu prozora, vrata, pregrada, name{taja, bele tehnike, akvarijuma, fasada i drugih elemenata enterijera i eksterijera.

Vrste stakla
FLOT staklo (float), 90 % svetske proizvodnje ravnog stakla je float staklo. Float staklo se dobija tzv. Float procesom. [iroka traka rastopljene mase klizi po te~nom metalu u komori sa kontrolisanom atmosferom; masa se postepeno hladi i nastaje staklo idealno ravne povr{ine koga odlikuju prozirnost i bistrina staklene mase, ujedna~enost debljine i paralelnost povr{ina. Proces proizvodnje float stakla razvijen je od strane Alastaira Pilkingtona. Pilkington je ovu metodu patentirao 1959.godine. Obi~no staklo je bezbojno, a proizvodi se i u bojama: bronze, zeleno, sivo, azur, tamno plavo. Obi~no staklo u boji neki jo{ zovu "Parsol" (iako je to hemijski smesa koja se nanosi na staklo radi za{tite od UVA zraka dugih talasa). Upotrebljava se za zastakljivanje prozora, vrata, staklenih ba{ta, fasada idr. IZO staklo Sastoji od dve staklene povr{ine razdvojene distancionim ramom i spojene organskim lepkom - zaptiva~em. Prostor izmedju stakala moze biti ispunjen vazduhom ili inertnim gasovima poput Argona koji bitno doprinose termoizolaciji samog stakla. LOWE staklo Najznacajnije dostignu}e na polju usavr{avanja izolacionih sposobnosti stakla je proizvodnja stakla na ~iju se povr{inu deponuje selektivan sloj molekula oksida koji reflektuju samo toplotno zra~enje, tako da ovakva stakla niske emisije deo toplote vra}aju nazad ka izvoru iz kojeg dolazi. Istovremeno takvi slojevi minimalno deluju na sun~evo zra ~ enje pa pored toga {to zna~ajno smanjuju gubitke toplote oni dozvoljavaju dobitke sun~eve energije. Nisko emisiona stakla se zbog svih ovih karakteristika smatraju i ekoloskim jer smanjenjem toplotnih gubitaka smanjuje se i ukupna potreba za proizvodnjom energije potrebne za grejanje pa samim tim i emisije {tetnih gasova u atmosferu. STOPSOL (FLOT + sloj za refleksiju) Stopsol predstavlja staklo za kontrolu energije. Sva zra~enja koja dobijamo od sunca i koja prolaze kroz staklo i dospevaju u prostorije doma ili radnog prostora nazivamo dodacima sun~eve energije. Zimi }e nesumnjivo prijati jer }e kompenzovati gubitke toplote ali leti dolazi do problema pregrevanja prostorija ukoliko imaju velike staklene povrsine, pa je stoga najbolje koristiti stakla sa reflektuju}im slojem, tj. stakla za kontrolu energije. Na jednoj

povr{ini stakla nalazi se tanak reflektuju}i sloj koji selektivno propu{ta koli~inu svetlosti i vrstu zra~enja prema njihovoj talasnoj duzini ali on ne deluje na izvore toplote bez svetlosti (radijatore, peci i slicno) jer ta zracenja pripadaju spektru IC zraka duge talasne duzine. PARSOL (FLOT bojeno u masi, boje: bronza , siva, zelena, plava). Ovo je staklo kojem se u toku proizvodnje dodaje boja. Ima {iroku primenu zbog mogu}nosti da upija svetlost i toplotnu energiju pa ga mo`emo videti u automobilskoj industriji, gradjevinarstvu (uredjenje enterijera), industriji namestaja, itd. @I^ANA STAKLA @i~ana mre`a unutar stakla omogu}uje koheziju stakla u slu~aju razbijanja. @i~ano staklo se naj~e{}e koristi za krovne prozore, ku}na ulazna vrata, ispune balkonskih ograda, industrijske hale, spoljne obloge fasada. PANPLEKS Ovo je sigurnosno odnosno dvostruko staklo vezano folijom, a naj~e{}a izrada je u varijanti 4+4mm. Sigurnosno staklo mo`e biti kaljeno staklo i laminirano staklo, lamistal. Naziva se sigurnosno staklo zato {to prilikom loma ne stvara o{tre komadi}e na koje bi se ~ovek mogao

pose}i, ve} se raspr{uju u mnogo sitnih komadi}a koji nisu opasni ako nije velika visina (kaljeno staklo), ili prilikom loma komadi ostaju vezani uz sredi{nju foliju (lamistal staklo). Kaljeno staklo se proizvodi tako {to se staklo zagreva do cca 600C - 650C i naglo se hladi ravnomernim udarom vazduha na povr{inu stakla. Udar vazduha trebao bi biti kontinuiran i ravnomeran na obe strane stakla dok se staklo ne ohladi na 200C - 320C, takav proces se zove kaljenje. Kaljeno staklo je otpornije na udarce 4 do 5 puta u odnosu na obi~no staklo. Minimalno dozvoljen povr{inski pritisak, koje mora izdr`ati kaljeno staklo je 120N/mm, a tipi~an pritisak loma je oko 165N/mm. Pore|enja radi, obi~no staklo puca na 40N/mm. Uz ove karakteristike kaljeno staklo ima i pove}anu otpornost na promene temperatura i to T=150K . Staklo koje je kaljeno vi{e se ne mo`e naknadno obra|ivati, bu{iti. Zato je potrebno pre kaljena napraviti svu obradu koja je potrebna i nakon toga kaliti staklo. Kaljeno staklo se mo`e spajati u laminirano staklo. Kaljena stakla imaju vrlo {iroku upotrebu kako za enterijer tako i za eksterijer. Npr. staklene tu{

Podovi maj/2012.

47

kabine su izra|ene od kaljenog stakla, a za spolja{nju upotrebu se koriste npr. uvek u krovnim prozorima. Isto tako se koristi za izradu unutra{njih staklenih vrata bez okvira. Laminirano staklo ili lamistal je sigurnosno staklo sastavljeno od dve ili vi{e staklenih plo~a i jednog ili vi{e me|uslojeva folije PVBa (polyvinylbutyral). Folija i staklo mogu biti u razli~itih boja i debljina. Sa vi{estruko laminiranim staklima posti`emo neprobojna stakla, a neprobojnost zavisi od broja slojeva i vrsti folije koji su kategori{u prema sigurnosnim standardima. Gotovo uvek se laminiraju stakla iste debljine. Lamistal staklo ne samo {to ima odli~nu ~vrsto}u ve} se koristi i kod izrade stakala za akusti~nu izolaciju prostorija, kao i vatrootpornih stakala. Laminirana stakla ili lamistal imaju izuzetno visok stepen UV za{tite. Laminirati se mogu i odgovaraju}a ornamentna stakla, stakla za toplotnu i sun~anu za{titu, `i~ana stakla, sigurnosna kaljena stakla i delomi~no kaljena stakla.

Stakleni pod, staklene podne obloge, staklo na podu

Kada govorimo o staklu uvek razmi{ljamo o tome kako je staklo osetljiv materijal i kako i prilikom ugradnje, a kasnije u eksploataciji moramo biti pa`ljivi kako ne bi do{lo do loma, o{te}enja isl. Ako zanemarimo svu brigu

i tehni~ke detalje mo`emo se prepustiti ~arima atraktivnih enterijera koji akcenat daju upravo staklu. Staklo je postalo elegantan deo enterijera kao transparentna podna obloga. Staklene plo~e se mogu direktno lepiti na betonsku podlogu. Staklo mo`e biti u boji ili imati zlatnu ili srebrnu foliju na sebi. Stakleni pod se obavezno izra|uje od kaljenog ili laminiranog stakla ve}ih debljina, kako bi mogao izdr`ati optere}enje, pru`iti otpornost na udarce i razna mehani~ka o{te}enja. Staklene plo~e mogu se postaviti kao poklopci na podkonstrukciju poda, a prostor ispod se mo`e ispuniti peskom, {koljkama, zelenilom idr materijalom. U podu se mo`e postaviti i diskretna rasveta. Futuristi~ka arhitektura i dizajneri enterijera diktiraju nove trendove pa tako stakleni pod ispod sebe otkriva akvarijum ili bazen i jo{ vi{e spaja ~oveka i prirodu. Akvarijum u podu bi bio originalan detalj svakog dnevnog boravka. Treba uvek razmi{ljati o odr`avanju I dostupnosti svih staklenih povr{ina koje planiramo ugraditi u pod. Stakleni pod zahteva preciznu monta`u. Staklo je idealan materijal koji spre~ava gubitak svetlosti u enterijeru i odr`avanje mo`e predstavljati problem s obzirom na osetljivost staklenih povr{ina. Staklo se koristi i za gazi{ta stepenica u javnim prostorima i uvek postoji opasnost od o{te}enja ili loma tako da se izbegava kori{}enje u visokofrekventnim prostorima.

48 Podovi maj/2012.