1.

Tehnoloki sistem, opti model tehnolokog sistema -Tehnoloki sistem je deo ireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. Tehnoloki sistemi se po svojoj prirodi ubrajaju u vetake, otvorene, dinamike i stohastike sisteme. -Strukturu tehnolokog sistema odreuju tri faktora: sloenost tehnologije, sloenost proizvoda i sistem upravljanja. -Tehnoloki sistemi se dele na proizvodne i neproizvodne: (1) Neproizvodni tehnoloki sistemi vezuju se za oblast usluga u kojima sve vie uticaja ostvaruju savremene IKT (oblasti: obrazovanja, zdravstva, turizma itd.) (2) Proizvodni tehnoloki sistemi skup objekata sa relacijama koje postoje izmeu ulaznih (alata, materijala sredstava za rad, projektovane tehnologije i ljudskog rada) i izlaznih elemenata (gotovih proizvoda), posmatranih preko njihovih atributa (cene, koliine i kvaliteta). -Osim maina, alata i ureaja, elementi tehnolokog sistema su sirovine i drugi ulazni materijali, energija, kadrovi, gotovi proizvodi i tehnoloki poroces. -Tehnoloki sistem podrazumeva meuzavisnost svih elemenata prilikom transformacije materijala u drugi korisniji oblik, pri emu je njegova upotrebna vrednost na izlazu daleko vea pod dejstvom svrsishodnog, organizovanog korisnog ljudskog rada. 2. Struktura tehnolokog sistema model (slika) -Struktura tehnolokog sistema zavisi pre svega od prirode tehnologije, sloenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja. Strukturu tehnolokog sistema odreuju tri osnovna faktora: 1) sloenost tehnologije, 2) sloenost proizvoda, 3) sistem upravljanja. -Osnovni elementi tehnolokog sistema su: (1) Ulazni elementi materijal, oprema, energija, ljudski rad, tehnoloka dokumentacija (2) Izlazni elementi gotovi proizvodi, kart, gubici u materijalu i energiji, (3) Tehnoloki proces sastoji se od tehnolokih operacija, zahvata, pokreta, mikropokreta. -Osnovne karakteristike ulaznih elemenata su ujedno i determinante izlaza kvaliteta, koliine, cene. Takoe i eljene karakteristike izlaza utiu povratno na ulazne veliine. 1

3. Tehnoloki makroprocesi i operacije (slika) -Makroprocesi se sastoje od jednog ili vie tehnolokih procesa koji se mogu i posebno posmatrati, a vezuju se za pojedine faze i operacije koje se obavljaju na predmetu rada, sve do izrade gotovih proizvoda eljenih karakteristika. -Prema redosledu makroprocesa razlikuju se tehnoloki procesi: a) pripreme sirovina, b) hemijske prerade, c) fizike prerade, d) zavrne obrade finalizacije. -Ova ema ukazuje na mogue tehnoloke procese koji uz razliitu kombinaciju operacija stvaraju izlazni proizvod. Svaki od ovih koraka se moe dalje razdvojiti na razliite tehnoloke operacije (transport materijala, promena energetskog ili fizikog stanja, fizika integracija, dezintegracija, asocijacija i disocijacija...), koje su veoma blisko vezane za specifine karakteristike materijala jer se u njima neposredno deluje na materijal. 4. Veze izmeu tehnolokih sistema -Tehnoloki sistemi prema vezama mogu biti: (1) Meusobno uslovljeni tehnoloki sistemi izlaz iz jednog predstavlja ulaz u drugi sistem. Npr. tehnoloki sistem za proizvodnju sirovog gvoa i tehnoloki sistem za proizvodnju elika koji su meusobno uslovljeni. (2) Povezani tehnoloki sistemi povezani jednim ili vie zajednikih ulaznih elemenata (maina, ureaj, alat...) Povezanost se gleda kroz potrebu usklaivanja tehnolokih operacija tehnolokih procesa, a takoe i zbog mogunosti kvara, loma i nekih nepredvienih smetnji. (3) Nezavisni tehnoloki sistemi nemaju nijedan zajedniki element 5. Opta analiza tehnolokog sistema tehnoloka matrica -Celoviti pristup analizi tehnolokih sistema polazi od sagledavanja odnosa ulaznih i izlaznih elemenata i prikaza tehnolokog procesa. -Proizvodna funkcija izraava taj kljuni odnos polazei od toga da je proizvod funkcija faktora proizvodnje, to matematiki ima svoj iskaz: . -Tehnoloka matrica polazi od pretpostavke da se ulazne veliine transformiu u okviru tehnolopkog procesa u izlaze. Tehnoloka matrica obuhvata est globalno postavljenih dopustivih tehnolokih procesa: -P0 materijal iz prirode MP se pretvara u materijal za dalju industrijsku obradu MO -P1 energija iz prirode EO se pretvara u korisnu energiju EK -P2 proizvode se kapitalna dobra K -P3 proizvode se potroaka dobra P -P4 obavlja se recikliranje otpadnih materijala u reciklirane otpatke RO -P5 omoguava se reprodukcija stanovnitva S 2

-Objanjenje: (1) ulazni tokovi su predstavljeni znakom , a izlazni znakom +, (2) svi tehnoloki procesi na izlazu imaju rasutu energiju RE, rasutu materiju RM i gubitke G, (3) proces je entropian u svim materijalima, jer degradira korisnu energiju i materiju u tetni otpadak (4) rasuta energija i materija se ne mogu reciklirati u korisnu materiju i energiju... 6. Analiza strukture tehnolokog sistema -Obavlja se za odreenu industriju i obuhvata razmatranje razliitih postupaka transformacije materijala od pripreme sirovina do odreenih postupaka zavrne obrade. -Broj i vrsta makroprocesa je odreen: 1) karakteristikama sirovina, 2) zahtevima izlaza. -Ako se panja usmeri na odreene sirovine, tada se broj moguih tehnolokih varijanti suava, i analiza se konkretizuje za odreene procese. Dopustivi sled i vrsta tehnolokih operacija su odreeni fizikim i hemijskim svojstvima materijala. Polazei od ovih karakteristika, u analizi strukture tehnolokog sistema, osnovu ini razmatranje svojstava materijala, a jedna od osnovnih parcijalnih analiza tehnolokog sistema je materijalni bilans tehnolokog sistema. -Materijalni bilans tehnolokog sistema poiva na postulatu o konzervaciji resursa (prvi zakon termodinamike). Ovaj princip vodi poreklo jo od Aristotela, to je kasnije Ajntajn produbio i dokazao. Ovaj postulat u optem obliku glasi: ukupni ulaz u proces ne moe biti manji od zbira izlaza iz tog procesa. -Materijalni bilans moe da se prikae: tabelarno, ematski i kombinovano. 7. Ekonomska analiza tehnolokog sistema -Ova analiza se obavlja za potrebe specifine industrije, a sastoji se u odreivanju operacija i tehnologije koja se primenjuje kao polazna osnova za identifikovanje trokova u tehnolokom sistemu, kako bi se dalje utvrdila mera efikasnosti tehnolokog sistema. -Efikasnost tehnolokog sistema se sagledava kroz odnos ulaznih i izlaznih veliina i nastojanje da se sa to manjim trokovima obezbedi to vei izlaz. -Najpre se izraunaju ukupni trokovi, a zatim se u cilju minimiziranja trokova trai optimalno reenje tehnolokog sistema, optimalni redosled operacija i dr. Ogranienja se javljaju u pogledu vrste i koliina materijala koji je dostupan. -Efikasnost tehnolokih sistema je znaajna parcijalna analiza tehnolokog sistema koja najglobalnije predstavlja verovatnou da e sistem funkcionisati i izvravati predviene zadatke. -Zahtev za efikasnou tehnolokog sistema se moe iskazati sledeim obrazcem: ukupna verovatnoa da e sistem efikasno funkcionisati

verovatnoa operativne spremnosti sistema da neprekidno funkcionie bez zastoja, i da prui planom predviene rezultate verovatnoa sigurnosti realizacije zadatka u predvienoj meri 3

 verovatnoa da je teh.sistem pogodan da bude stalno usavravan sa organizacionog i tehnolokog stanovita verovatnoa da e se ispuniti planom predvieni ekonomski efekti verovatnoa da su ispunjeni uslovi za razvoj tehnolokog sistema

8. Tehnoloka analiza tehnolokog sistema -Osnovni cilj ove analize je da se poboljaju tehnoloke performanse kroz analizu makroprocesa. -Tehnolokom analizom se utvruje kako se mogue promene tehnolokih operacija odraavaju na ire promene tehnolokog sistema. Praksa je pokazala da i mala unapreenja tehnolokih operacija mogu da znae utede na procesu i veu efikasnost tehnolokog sistema. -Tehnoloka analiza se odnosi i na sagledavanje performansi pojedinih operacija, da bi se utvrdio ukupni efekat budue promene. Pod performansom se podrazumeva koliina gotovog proizvoda po jedinici ulaza, troak ili cena jedinice izlaza itd. -Optimizacija tehnolokog sistema predstavlja krajnji cilj svih analiza tehnolokog sistema i predstavlja element njegove parcijalne analize. Zasniva se na optem postulatu optimizacije koji se moe izvesti iz drugog zakona termodinamike (energija dolazi sa izvora veeg potencijala i iri se ka mestu sa manjim potencijalom da bi se obavio rad). -Optimizacija se moe formulisati ovako: produktivnost sistema se moe maksimirati bilo maksimizirajui ukupni efektivni autput dok je spoljni input konstantan. -Pod pretpostavkom da postoji poetna taka koja se moe oznaiti nulom i krajnja koja odgovara potpunom ostvarenju tehnologije, a zavisi od specifinosti tehnologije koja je u pitanju i od prirodnih granica, razvoj tehnologije kao funkcije vremena predstavlja se tehnolokom S-krivom. 9. Pojam i naini upravljanja tehnolokim sistemom, procesom i operacijama -Upravljanje treba da obezbedi pravilno funkcionisanje sistema, razvoj i promene u skladu sa ciljevima efikasnosti i efektivnosti. -Jedan fiziki sistem se moe predstaviti ematski: x(t) predstavlja ulaz, a y(t) je izlaz ili odziv sistema. Sistemi upravljanja se mogu klasifikovati prema nekim optim kriterijumima. Prema prirodi informacionog toka koji postoji u sistemu, razlikuju se otvoreni i zatvoreni sistem upravljanja. Osnova za razlikovanje je ostvarivanje ili ne povratne sprege informacija ili kola povratnog dejstva u sistemu upravljanja. -Oblici upravljanja: (1) Sistemi upravljanja u otvorenoj sprezi (2) Zatvoreni sistem upravljanja -Naini upravljanja tehnolokim procesima se razlikuju prema: nainu proizvodnje, veliini serija, karakteru proizvodnje, opremljenosti rada. -Prema nainu proizvodnje mogua je podela naina upravljanja proizvodnim tehnolokim procesom na: (1) Tehnolokim procesom jedinine proizvodnje nizak nivo razvoja tehnologije, manuelizacija. Sve poslove obavlja ovek 4

(2) Mehanizovanim tehnolokim procesom kada se tehnologija razvija do stupnja mehanizacije koja snabdeva oveka oruima i mainama koje koriste energiju i oslobaaju ga fizikog rada (3) Automatizovanim tehnolokim procesom visok stepen razvoja tehnologije. To su takvi sistemi upravljanja u kojima ovek donosi upravljake odluke, ali pomou raunara. -Ciljevi upravljanja proizvodnim tehnolokim procesima su oduvek bili isti: poveati produktivnost, rentabilnost, ekonominost, usmeravanje operacije u procesu ka to uspenijem pretvaranju niih u vie upotrebne vrednosti. 10. Internet, elektronsko poslovanje i ERP (1) Internet je globalna raunarska mrea koja povezuje ljude i organizacije irom planete. Uticaj interneta na poslovanje je sve znaajnije u integrisanju globalnih mogunosti projektovanja proizvoda, operacija, prodaje itd. -Razvoj interneta je u direktnoj vezi sa elektronskim poslovanjem koje na direktan nain utie na vrednost koja se nudi kupcu. Ove veze omoguavaju brzo reagovanje na zahteve kupaca i potrebnu fleksibilnost. -Intranet nudi mogunost Interneta unutar organizacije, to otvara mogunosti za razmenu informacija. (2) Elektronsko poslovanje je novi nain obavljanja poslova uz prednost raunarskih mrea, pre svega Interneta, u kupovini i prodaji proizvoda i razmeni informacija. Ostvaruje se elektronsko povezivanje i transakcije na sledei nain: B2B, B2C, C2C, C2B (3) ERP softverski paket koji integrie operacije poslovnog sistema zasnovano na knjigovodstvenim informacijama koje su neophodne prilikom identifikovanja i planiranja svih resursa, neophodnih da bi se ispunile narudbine kupaca. Ovaj poslovni paket omoguava kompanijama da automatizuju i integriu veinu poslovnih procesa, raspolau zajedniki podacima i razmenjuju praktina iskustva u organizaciji, stvaraju i pristupaju informacijama u realnom vremenu. -ERP obavlja sledee zadatke: naruivanje, raspoloivost, proizvodnja, smetanje u magacin, praenje narudbine, planiranje. -Prednosti ERP: integrisanje lanaca snabdevanja, proizvodnje i administracije i stvaranju jedinstvenih baza podataka koje su iroko dostupne za razliite potrebe u organizaciji. -Nedostaci ERP ovi sistemi su veoma skupi, potrebno ih je dalje prilagoavati specifinim uslovima u kojima e biti primenjeni. 11. Fleksibilnost proizvodnje, JIT i KANBAN -Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept totalnog upravljanja kvalitetom TQM, JIT proizvodnje i participativnosti zaposlenih u kreiranju odgovarajue organizacione klime. -Koncept TQM predstavlja posebnu filozofiju upravljanja koja obuhvata: (1) totalnu spremnost svih organizacionih nivoa da se ostvari savren kvalitet u svim aktivnostima (2) potrebu da se osigura da proizvodi (usluge) zadovoljavaju zahteve kupaca. -Proizvodnja JIT just in time je posebna filozofija koja obuhvata: (1) stalne napore za poboljanje svih performansi 5

(2) eliminisanje svih gubitaka. -Meu osnovnih 14 elemenata JIT su: a) obezbediti mesto za sve i drati sve na svom mestu, b) kraa vremena pripreme alata, c) proizvodnja uz vuenje. -JIT se esto povezuje sa programima za smanjivanje zaliha. -KANBAN je blizak pojmu JIT proizvodnje, razvijen u Tojotinim linijama za montau. KANBAN se tumai i kao informacioni sistem koji je skrojen tako da kontrolie proizvodne zalihe u svakom koraku procesa. Delovanje ovog sistema je jednostavno, to je sistem povlaenja kartica koji znai da radni centri kojima su potrebni delovi iz drugih radnih centara, izvlae i povlae po potrebi. Sistem koristi tromeseni planski horizont a meseni planski ciklus. -Kartice se koriste sa dva cilja: (1) da se delovi transportuju s jednog mesta na drugo transportni KANBAN (2) da se ovlasti proizvodnja delova proizvodni KANBAN 12. FPS osnovni elementi FPS -FPS podrazumeva potpuno automatizovani, kompjuterski voeni proizvodni sistem sa specifinim karakteristikama. Ima znaajnu ulogu objedinjavanja razliitih organizacionih i tehnolokih oblika u jedinstveni automatizovani proizvodni sistem. -Osnovni elementi FPS: (1) fleksibilna automatizacija (2) grupna tehnologija (3) CNC maine (4) automatizovani unutranji transport (5) kompjuterska kontrola maina u unutranjeg transporta. -FPS se sastoji od grupe obradnih stanica meusobno povezanih automatizovanim unutranjim transportom i sistemom zaliha i pod kontrolom integralnog kompjuterskog sistema. U toku rada sistem moe fleksibilno da odgovori na nepredviene dogaaje kao to su kvar ili lom maine. FPS su prilagoeni za serijsku proizvodnju srednjeg obima 200 20.000 jedinica godinje i srednji obim delova 10 200. 13. FPS podsistemi i klase FPS -FPS se u najirem smislu sastoje od tri podsistema: (1) zanatska obrada (2) mainska obrada (3) montaa -FPS su u najveoj meri razvijeni u oblasti mainske obrade to dovodi do odreenih tekoa u primeni kada se radi o proizvodnim sistemima u kojima su zastupljeni i zanatska obrada i montaa, to je est sluaj u praksi. Ovi podsistemi su integrisani sa automatizovanim sistemom zaliha (kroz odgovarajui sistem unutranjeg transporta i kompjuterski sistem) i kompjuterskom konstrukcijom proizvoda CAD. 6

-Klasifikacija FPS se vri i prema broju odgovarajuih komponenti u FPS i s obzirom na njihov fiziki raspored. Po ovom kriterijumu imamo pet klasa: (1) Fleksibilni Proizvodni Modul - najprostija proizvodna struktura, sastoji se iz numeriki kontrolisane maine (2) Fleksibilna Proizvodna elija sadri vie FPM i definie se u zavisnosti od konstrukcije i zahteva proizvoda (3) Fleksibilna proizvodna Grupa zbir FPM i FP u istoj oblasti, kojima se pridruuje sistem unutranjeg transporta i kompjuterski sistem (4) Fleksibilni Produkcioni Sistem sastoji se od FPG koji se nalaze u razliitim proizvodnim oblastima (5) Fleksibilna Proizvodna Linija skup odgovarajuih maina radilica koje su meusobno povezane. Tipovi: automatski dirigovano vozilo, robot, konvejer, vua, pokretno vozilo. 14. Grupna tehnologija i FPS -U osnovi fleksibilnih sistema, primenjuje se odgovarajui koncept grupisanja maina i delova koji nije nov i koji je prisutan u koncepciji grupne tehnologije. Grupna tehnologija je zasnovana na proizvodnji na grupi maina ili radnih mesta. -Grupe maina proizvode samo deo nekog proizvoda, radi se o prekidnoj porizvodnji. Za prekidni proces je karakteristino da se obavlja diskretna proizvodnja i radno je intenzivniji od kontinuiranog procesa. -Koncepcija koja se danas usko vezuje za FPS je grupna tehnologija (GT) u ijoj je osnovi zahtev da se tehnoloki proces organizuje s obzirom na karakteristike proizvoda. Podrazumeva grupisanje slinih delova proizvoda u familije delova koje imaju zajednika svojstva. -Praktina primena grupne tehnologije ima dva osnovna koraka: 1) identifikovanje i definisanje familija delova, 2) organizacija proizvodne opreme u odgovarajue linije -Grupna tehnologija kao tip organizacije moe da bude uspena kod realizovanja FPS samo uz dobro razraenu konstrukciju proizvoda i uz usku povezanost konstrukcije proizvoda sa projektovanjem samog tehnolopkog procesa proizvodnje. -Problem uspostavljanja grupne tehnologije se moe reavati metodom: (1) Metod klasifikacije koristi se da bi se grupisali delovi u familiju delova i to u zavisnosti od njihovih konstrukcionih karakteristika. (2) Metod ukrupnjavanja koristi se da bi se maine grupisale u mainske elije a delovi u familije delova.

15. Ocena fleksibilnosti tehnologije -Ocena fleksibilnosti postaje sloenija s obzirom da fleksibilnost predstavlja meru potencijalnih mogunosti koje sistem poseduje. -Prvi korak je ocena tipa fleksibilnosti koja je od primarnog znaaja kada je u pitanju proizvodni sistem. Razlikujemo fleksibilnost: proizvodnog miksa (broj delova koji se mogu proizvesti u odreenom vremenu), opusa proizvoda, maina (lakoa sa kojom se menja proizvodni proces), modifikacije, toka materijala, ekspanzije, inovacija, obima, materijala. -Ovi tipovi se grupiu u dve osnovne kategorije: procesna fleksibilnost i proizvodna fleksbilnost. -Sledei korak je sagledavanje sposobnosti sistema da obezbedi upravo takav tip fleksibilnosti, i to se obavlja ispitivanjem inputa i outputa. -Teko je uspostaviti jedinstvenu meru fleksibilnosti FPS, i ona moe da se razradi u vezu i sa razliitim aspektima: 1) fleksibilnost modula, 2) fleksibilnost sistema unutranjeg transporta, 3) raunarskog sistema, 4) organizaciona fleksibilnost. 16. Podela opreme u tehnolokim sistemima -Oprema je ulazni element u tehnoloki proces i esto se odreena tehnologija identifikuje preko osnovne opreme koja je neophodna da bi se ostvarile projektovane tehnoloke operacije. U irem smislu podrazumeva maine i ureaje, fabriku halu ili drugu lokaciju. Deli se na vie naina: (1) Podela prema nameni a) specijalna za obavljanje spec. zadataka i teko se prilagoava za neku drugu namenu b) univerzalna bolja za manje obime proizvodnje, mogu da obavljaju vie f-ja (2) Podela prema tehnolokim operacijama za usitnjavanje, grubo drobljenje, mlevenje, klasiranje asortimana, sabijanje i oblikovanje, isparavanje, suenje, peenje, kristalizaciju i dr... (3) Savremena proizvodna tehnologija a) Roboti danas najee kao kontrolisane ruke koje su fiksirane u osnovici. b) CAD/CAM prvo predstavlja svestranu primenu ra. grafike u konstruisanju proizvoda dok drugo znai raunarsku podrku projektovanju procesa i raunarsko upravljanje svim operacijama. Integrisanjem CAD i CAM sistema dobija se CIM (Computer Integrated Manufacturing). c) FPS automatizovana primena CIM tehnologije, fleksibilni sistemi. 17. Tehnoloka dokumentacija -Kao ulazni element, tehnoloka dokumentacija ima osnovni zadatak da definie redosled i nain izvoenja tehnolokih operacija u tehnolokom procesu, vrste alata, sredstva za rad i naina rada sa njima, vrste materijala i ponaanja ljudi kao nosilaca radne aktivnosti, izvrne funkcije. -Najei oblici tehnoloke dokumentacije su: (1) Tehnoloka karta pregled redosleda toka predmeta koji se obrauje, sa obeleavanjem pomou simbola svih promena koje se deavaju. Sadri simbole za: operaciju (O), transport (=>), ekanje (D), kontolu ( ), i skladitenje ( ). Moe da se sastavi po dva osnova: a) da se poe od postojeih sredstava za rad i rasporeda maina i da se zatim za odgovarajue maine definie redosled 8

i vrste operacija koje se izvode na njima; ili b) da se poe od redosleda tehnolokih operacija uz definisanje broja i vrste sredstava za rad na kojima se izvode. (2) Tehnoloki postupak definie naziv i broj operacija sa opisom radnji u tehnolokoj operaciji uz definisanje i nekih drugih veliina: koliina materijala, vreme obrade i sl. Polazi se od izbora tehnoloke varijante vodei rauna o godinjem planu proizvodnje odreenog proizvoda. (3) Operacijski list daje detaljan opis tehnoloke operacije sa opisom sredstava za rad, alata, sa opisom rada i detaljnim crteom proizvoda koji se proizvodi odgovarajuom operacijom. Obuhvata: broj, naziv operacije, oznaku maine ili radnog mesta, broj i, naziv i kvalitet elementa, dimenzije i bruto teinu materijala, sloenost posla, elemente rada, opis izvoenja operacija, reime rada. 18. Izlaz tehnolokog sistema proizvodi i usluge -Kao izlaz tehnolokog sistema javljaju se proizvodi i usluge, ista dobra i iste usluge. -isto dobro materijalizovani proizvod koji se moe skladititi, transportovati i kupiti radi kasnijeg korienja -ista usluga neopredmeeni proizvod koji se ne moe skladititi, nego se troi im se proizvede. Upravljanje tehnologijom, kroz upravljanje tehnolokim operacijama se ne razlikuje za proizvode i usluge. -eljene karakteristike izlaza i sam ostvareni izlaz preko svojih karakteristika uslovljavaju ulaz i promene ulaznih elemenata kao to je predstavljeno ematski, informacionim tokom i povratnom spregom. -Elementi upravljake povratne sprege: praenje, merenje, planski parametri, uporeivanje stvarnog i eljenog stanja, zavisnost ulaza i izlaza i upravljaka akcija. -Proizvodi kao izlazi, odreeni su koliinom, kvalitetom, cenom i vremenskom dimenzijom -Usluge kao izlazi imaju karakteristina svojstva u odnosu na proizvod. Usluge se mogu i klasifikovati s obzirom na opipljivost ili opredmeenost usluge u zavisnosti od toga u kojoj meri je u pruanju usluge prisutna i prodaja materijalnih dobara. 19. Kljuni koraci u formiranju totalne globalne strategije -Kljuni koraci u formiranju totalne globalne strategije podrazumevaju (1) Bazina strategija firme polazi od nacionalnih uslova poslovanja i predstavlja polaznu osnovicu uspene globalne strategije. Osnovna strategija se uspostavlja na osnovu realnog, to objektivnijeg sagledavanja konkurentskih prednosti firme. Ako se ova bazina strategija ne uspostavi, dalje nadograivanje elemenata internacionalizacije i globalnosti nee obezbediti uspenost. (2) Internacionalizacija naredni korak koji podrazumeva dalje napore da se osnovna strategija okrene aktivnostima van granica sopstvene zemlje, to znai ekspanziju aktivnosti i dodatno prilagoavanje osnovne strategije. Ovaj korak se mora savladati da bi se moglo krenuti na narednikorak, globalizaciju. (3) Globalizacija unoenje kvalitativno nove dimenzije u meunarodnu strategiju firme, integrisanje strategije u razliitim zemljama.

20. Prednosti i nedostaci globalne strategije -Prednosti uspene primene globalne strategije: (1) Smanjivanje trokova nastaje usled prednosti ekonomije obima, niih trokova proizvodnih faktora, fokusirane proizvodnje, vea pregovaraka mo (2) Poboljanje kvaliteta proizvoda i programa usled koncentrisanja snaga oko manjeg i fokusiranog broja proizvoda i programa. Npr. uspeh japanskih kompanija u globalnom fokusu kod prodaje automobila. Toyota prodaje daleko manji broj modela u svetu od General Motors-a. (3) Privlaenje velikog broja kupaca logi;na posledica globalizacije i prednosti koju oni vide u globalnom snabdevanju, servisiranju i prepoznatljivosti roba i usluga. Dobar primer uspenosti su bezalkoholna pia i kompanije za brzu hranu. (4) Jaanje konkurentnosti vidi se u globalnoj dimenziji strategije koja nadigrava konkurente i znaajan je argument u konkurentskoj borbi. -Nedostaci globalne strategije: (1) Poveanje trokova menadmenta zbog jaanje potrebe za koordinacijom, voenjem... (2) U opasnostima od standardizacije proizvoda jer u nastojanju da proizvod bude istovremeno globalan i standarizovan moe se desiti da ne zadovolji kupce na globalnom tritu (3) Koncentracija aktivnosti moe da udalji odabrani program od istinskih elja kupaca i time umanji responzivnost i fleksibilnost poslovanja. (4) Vei rizici vezani za devizni kurs kao i za odreene trokove i prihode u razliitim zemljama (5) Centralni marketing moe da umanji stepen prilagoenosti ponaanju lokalnih kupaca (6) Integrisanje konkurentskih poteza ugroava prihode i konkurentsku poziciju firme. 21. Strateke alijanse: pojam, uesnici i forme -Shvatanje tehnologije kao konkurentske sile ne iskljuuje potrebu da se u cilju jaanja tehnolopkih potencijala, firme udruuju na razliite naine ostvarujui tehn. kooperaciju, alijansu, saveznitvo. -Strateka alijansa je sporazum izmeu dve ili vie strana o kolaboraciji u specificiranim oblastima. Sporazum moe imati ogranieno dejstvo u smislu razmene odreenih informacija, ili moe da se odnosi na ekstenzivno uee u marketingu, proizvodnji, laboratoriji itd. -Mree i alijanse se grade sa tri grupe partnera: (1) Sa drugim konkurentima licence, sporazumi o kolaboraciji, partnerstva i zajednika ulaganja omoguavaju rasporeivanje rizika. Kolaboracija je nain da se smanji tehnolopka neizvesnost i da se smanji odnos IR/Prodaja i obrt. (2) Kolaboracija sa nacionalnim institucijama znaajan izvor eksternog uticaja i faktor uspeha kada su te institucije istovremeno i osnovni klijenti u industriji. Saradnja sa univerzitetima obezbeuje pristup visoko kvalifikovanim kadrovima. (3) Kolaboracija sa klijentima prestavlja osnovni izvor inovacije proizvoda, pomae u ostvarenju konkurentnosti novih proizvoda. Ove vertikalne alijanse izmeu snabdevaa i kupaca reguliu trita du vertikalnog lanca.

10

22. Klasian model: invencija-inovacija-difuzija (slika) -Inovacijska aktivnost obuhvata jasno izdvojene faze u modelu koji je razvijen u analitike i praktine svrhe. -Prema ovom modelu, nauno zasnovane inovacije prelaze put od otkria sve do primene ovog otkria u praksi. Osnovna istraivanja ire granice znanja, koj azajedno sa postojeim invencijama stvaraju osnovu za ostvarenje primenjenih istraivanja koja dovode do nastanka invencija. Neke od ovih invencija se dalje razvijaju i doivljavaju preobraaj preko informacija, koje smanjuju neizvesnost, to dovodi do odluke da ideja moe da se komercijalizuje ime nastaje inovacija. -Dalja primena i difuzija inovacija, praena je uenjem. Istovremeno se prikupljaju i informacije o inovaciji i njenim karakteristikama, i time se u potpunosti realizuje faza horizontalne difuzije inovacije koja dovodi do ekonomskih efekata. 23. Pokazatelji tehnolokog razvoja zemlje, grane, regiona -Tehnoloki razvoj se prati pomou odgovarajuih pokazatelja na nivou privrede, zemlje, grane, regiona, da bi se odredio dostignuti stepen ostvarenog i sagledali pravci politike i strategije delovanja u budunosti. (1) Patenti predstavljaju pronalaske kao rezultat IR aktivnosti. Patentni sistem je nastao sa dva cilja: radi zatite i informisanja. Mala i srednja preduzea slabije koriste ove mogunosti, dok velike firme koje su zasnovane na znanju i tehnologijama prepoznaju znaaj uspostavljanja strategije intelektualne celine. esto se kae da je patentni sistem kao indikator razvoja marginalan u odnosu na inovacije. a) Robna marka ukazuje na poreklo roba i usluga koje razlikuju jednog prodavca od ostalih. Trgovinska marka ima za cilj da zatiti ugled i reputaciju trgovca. Registracija robne marke trai da se znak predstavi grafiki reima ili slikama. Poetni period registracije se odnosi na period od 10 godina, i moe se obnavljati neogranieno. Registovane robne marke imaju oznaku R u kruiu, dok simbol TM znai da naziv moe ali ne mora biti zatien. b) Industrijski dizajn pokriva ceo ili delove izgleda proizvoda, posebni izgled ili vizuelni identitet proizvoda koji je rezultat njegovih karakteristika. c) Kopirajt zatita za kreatore originalnih materijala za literarna, muzika dela, snimke zvuka, filnove... Kopirajtom se ostvaruju dva osnovna prava: moralno pravo (autori se obavezuju da svako korienje njihovog rada bude verno originalu) i ekonomsko pravo (obezbeuje pravo na naknadu za korienje njihovog rada. (2) Ulaganje u istraivanje i razvoj (3) Trajanje inovacionih faza u savremenim uslovima razvoja znatno se skrauje proseno vreme potrebno da bi se ideja proverila i ispitala u praksi i da bi se pretvorila u inovaciju.

11

24. Upravljanje kanjenjem izmeu faza inovacionog ciklusa model -Invencija znaci dolazak do ideje i u osnovi svake inovacije nalazi se osnovna ideja, poetna zamisao koja se zove invencija. Inovacija podrazumeva uspenu realizaciju invencije. Izmeu inovacije, invencije i difuzije, tj. dospea u odgovarajue proizvodne procese i na trite. Smanjivanjem tih vremena mogue je stvoriti konkurentnu prednost. -Za preduzea koja su usvojila strategiju tehnolokog lidera, znaajno je da se kanjenje smanji izmeu otkia i invencije i njihovog pretvaranja u inovaciju, , jer mogu da ostvare znaajne konurentske prednosti ukoliko skrate meufazna kanjenja u inovacionom ciklusu. Tehnoloki sledbenici nasuprot tome ele da smanje vreme od inovacije pa do pojave na tritu, tj. njene difuzije.

25. Trea generacija IR u preduzeu -Osnovni input tehnolokih inovacija istraivanje i razvoj doivljava stalne promene. -Izdvajaju se tri generacije IR aktivnosti: (1) Prva generacija se zasniva na shvatanju o potrebi potpune izdvojenosti i izolovanosti IR delatnosti to je kljuni preduslov vee efikasnosti rada i rezultata IR. Ovakav model se oslanja na strategiju nade, ili na oekivanja da e u laboratoriji nastati komercijalno opravdana inovacija. (2) Druga generacija obuhvata IR modele koji su sutinski i sadrajno, ali i formalno organizacijski, daleko vie prilagoeni potrebama poslovnog razvoja konkretnog preduzea. Naputa se strategija nade i sve vie se vrsto vodi politika upravljanja projektima inovacije tehnologije i organizacije u svim fazama: od ideje do implementacije. Karakteristino je upravljanje pojedinanim projektima. (3) Trea generacija upravljanja IR aktivnostima podrazumeva uspostavljanje modela koji e unapreivati efikasnost IR aktivnosti, ali i strateku opravdanost. Najvii nivo menadera, zajedno sa menaderima funkcija, odreuju pravce, ciljeve, sadraje i vremenski odreuju IR aktivnosti. U treoj generaciji jo je izrazitija stroga kontrola IR aktivnosti. Evolucija ka treoj generaciji IR aktivnosti sve je blie trino orijentisanoj organizaciji koja polazi od marketing-pull ili strategy-pull tj. koja se bavi pitanjima koja bi tehnologija optimalno mogla da zadovolji strateki razvojne ciljeve nae organizacije; dok su modeli prve generacije bili blii strategiji Technology-Push. 12

26. Kriva uenja -Kanjenje u primeni znai da se izmeu trenutka investiranja i poetka rasta produktivnosti u preduzeu, nalazi interval kanjenja koji se odreenim merama moe i skraivati. Upravljanje usvajanjem tehnolokih inovacija ima osnovni cilj da se opisano kanjenje to vie smanji. -Kanjenje izmeu trenutka investiranja i poetka rasta produktivnosti posmatra se i kao proces uenja koji se predstavlja krivom uenja, koja govori o odlaganju pozitivnih efekata u primeni nove tehnologije usled potrebe prilagoavanja, uenja u organizaciji i promena koje moraju da prate svaku novu tehnologiju. -Krivom uenja se predstavlja stepen u kome se prosean troak proizvodne jedinice proizvoda smanjuje kao rezultat poveanja ukupnog outputa (kumulativne proizvodnje). Ovo nastaje usled poboljanja proizvoda, procesa proizvodnje i prilagoavanja organizacije. Ova pojava je prisutna kod proizvoda iroke potronje, industrijskih proizvoda, i kod izvesnih uslunih delatnosti. Uenje dovodi do znaajnog opadanja trokova proizvodnje ukoliko postoji stalni napor da se poveava efikasnost proizvodnje -Kriva uenja se moe matematiki izraziti: inputa za -tu jedinicu outputa, - troak prve proizvedene jedinice, vrednost visoka trokovi bre opadaju sa poveanjem outputa. 27. Specifina obeleja tehnolokih inovacija u tansferu tehnologije -Tehnoloke inovacije poseduju odreene karakteristike koje se odgovarajuim inovativnim strategijama mogu korsititi radi ostvarivanja to vee efikasnosti i efektivnosti: (1) Tehnoloke inovacije su vezane za funkcionisanje irih sistema u koje se uklapaju, to utie na komplementarnost kao jedno od kljunih svojstava tehnoloke inovacije. (2) Kumulativno dejstvo malih poboljanja i usavravanja sagledava se kroz injenicu da veina tehnolokih promena koje se deavaju u naprednim industrijskim privredama su veoma malo ili ak potpuno neprimetne. Sastoje se u poboljanju rukovanja materijalom, proizvodnih tehnika, smanjivanju trokova odravanja, skladitenja i dr. (3) Tehnoloke inovacije nastaju, ire se i primenjuju vrstim povezivanjem razliitih grana, delatnosti, naunih i tehnolokih oblasti i disciplina, to izaziva pozitivne efekte i podstie dalji razvoj i inovativnost. (4) Izrazit je meunarodni karakter tehnolokih inovacija i potreba meunarodne saradnje i otvorenosti u svim fazama njihovog nastanka, razvoja i difuzije u primeni. (5) Inovativna delatnost podrazumeva povratnu spregu i blisku povezanost nauno istraivakog rada i konkretne prakse. (6) Poznavanje prirode inovativne delatnosti i karaktera tehnolokih inovacija znaajno je za bre ostvarenje tehnolokog napretka. Intenzivni tehnoloki transfer je krajnji cilj kome treba teiti u generisanju sve veeg tehnolokog nivoa i napretka. 13 , gde su: - trokovi - negativno, ako je apsolutna

28. Hijerarhija kompetentnosti menadmenta tehnologije (1) Kompetentnosti stratekog menadmenta tehnologije odnose se na sagledavanje stratekih pravaca razvoja i kljunih statekih podruja, dugorono se orijentiui na eksterne faktore i interne snage. a) Kompetentnosti u ostvarivanju operacije i mrea uspostavljanje veza sa okruenjem kako bi se ojaale konkurentske moi preduzea b) Kompetentnost obezbeenja tehnologije obuhvata kompetentnosti u: odluivanju o izvorima nove tehnologije, prikupljanju ponuda, odabir tehnologije, pregovaranje, ugovaranje, izvrenje transfera tehnologije. c) Kompetentnosti prilagoavanja, modifikovanja i usavravanja tehnologije vezano za inovacije u svim oblastima delovanja, finansijske, marketinske, organizacione, upravljake inovacije. d) Kompetentnosti generisanja novih tehnologija vezano za radikalnije promene koje se baziraju na radikalnim inovacijama u svim domenima... (2) Kompetentnosti operativnog menadmenta tehnologije efikasni primenu, korienje tehnologije. Preciznije se govori o sledeim posebnim kompetentnostima zasnovanim na: a) resursima, b) transformaciji, c) ulazu-izlazu. 29. Karakteristike sistemskog pristupa i tehnoloki sistem -U analizi tehnolokih sistema svestrano se koristi sistemski pristup, koji omoguava da se precizno definie predmet istraivanja tehnoloki sistem. -Sistemski pristup podrazumeva: (1) Odreen nain razmiljanja (2) Metod ili tehniku analize (3) Pristup upravljanju sistemima -Sistemski pristup se razvio u skladu sa promenama i dostignuima nauno-tehnoloke revolucije. Razvoj tehnologije doveo je do prelaska sa pojedinanih tehnolokih ureaja na sloene tehnoloke sisteme, to je uslovilo veu sloenost ovekove aktivnosti na polju upravljanja tim sistemima. -Sistemski pristup prouava celinu kroz interakciju njenih delova. U okviru ovakvog pristupa, sistemska analiza je metod za prouavanje kompleksnih problema iz oblasti organizacije i upravljanja. -Dva su mogua aspekta sistemske analize: (1) Matematiki pristup pomou matematikih i logikih jednaina pokazuje meuzavisnosti i pnaanje realnog sistema. Osnovni cilj je reavanje problema optimizacije neke kvantitativno izraene funkcije sistema. (2) Logiki pristup osnovni zadatak je da se izvri struktuiranje problema, da se odrede ciljevi sistema i alternativni naini za ispunjenje tih ciljeva.

14

30. Hijerarhijski sistemi i odnos tehnolokog sistema i okruenja -Organizacija se posmatra kao sistem sastavljen od meusobno povezanih podsistema u okviru kojih se donose odluke, a ovi podsistemi su rasporeeni hijerarhijski. Hijerarhijski karakter sistema u neposrednoj je vezi sa njegovom celinom, i ogleda se kroz: (1) lanano ukljuivanje sistema jedan u drugi (2) interakciju individualnih podsistema -Karakteristike zajednike za hijerarhijsku strukturu su: (1) Postoji vertikalni raspored podsistema, to znai da se sistem u celini sastoji od grupe meusobno delujuih podsistema (2) Postoji podreene i nadreene jedinice, odnosno, na funkcionisanje nekog podsistema neposredno utiu vii nivoi (3) Performanse sistema su meusobno uslovljene. -Tehnoloki sistem kao otvoreni dinamiki sistem, u bliskoj je vezi sa okruenjem. Proizvodni tehnoloki sistem je deo proizvodnog sistema, a on je deo poslovnog sistema, koji dalje predstavlja deo ekonomskog sistema. Meusobna uslovljenost i zavisnost tehnolokog sistema od okruenja ogleda se u injenici da tehnoloki sistem, iako predstavlja integralnu celinu, funkcionalno je deo ireg proizvodnog sistema. 31.Vrste transfera tehnologije -Transfer tehnologije se prema osnovnim svojstvima i karakteru deli: (1) Vertikalni obuhvata aktivnosti vezane za nauno-istraivaki rad polazei od fundamentalnih naunih istraivanja, preko primenjenih i razvojnih naunih istraivanja do inovacija, kao tehnoloki i trino verifikovanog novog proizvoda i procesa. (2) Horizontalni predsavlja prenos tehnolokog znanja opredmeenog i neopredmeenog, u bilo kojoj od faza vertikalnog transfera tehnologije na nova podruja ljudske aktivnosti, a posebno na nove geografske prostore. Tehnologija poseduje dva pojavna oblika opredmeeni i neopredmeeni. Horizontalni transfer predstavlja prenos tehnologije u oba njena pojavna oblika. -Transfer tehnologije predstavlja meunarodni i inernacionalni promet znanja neophodnog za razvoj proizvodnje i poslovanja u irem smislu. -Transfer tehnologije na nivou preduzea obuhvata i vertikalni i horizontalni transfer. -Horizontalni transfer tehnologije na nivou preduzea obuhvata: (1) proces prenoenja inostrane razvijene tehnologije u domae preduzee (2) proces difuzije tehnolokog pronalaska izmeu domaih preduzea u okvirima nacionalne privrede (3) proces transfera tehnologije iz domaih preduzea u inostrana preduzea, van granica (4) obrnuti transfer tehnologije koji se odnosi na odlazak ljudi (eminentnih strunjaka) iz manje razvijenih sredina u razvijene provred (egzodus mozgova)

15

32. Naini horizontalnog transfera tehnologije -Postoje tri osnovna tipa tehnolokog transfera: (1) Direktan transfer tehnologija koja se prenosi se koristi u istu svrhu (2) Indirektan transfer neizmenjena tehnologija koja se prenosi koristi se u nove i drugaije svrhe (3) Nova primena tehnologija se koristi u izmenjenom obliku za reavanje novih problema -Naini transfera mogu da budu: (1) Kupovina opreme od transfera tipa klju u ruke do kupovine opreme za pojedine delove tehnolokog procesa (2) Kupovina licenci industrijske svojine patenti, igovi (3) Kupovina licenci i know-how (4) Kooperacija, (5) Zajednika tehnologija joint ventures 33. Tehnoloki napredak i pokazatelji -Tehnoloki razvoj je deo privrednog i drutvenog razvoja. Pokazatelji tehnolokog napretka grupiu se na isnovu njihove prirode na: ekonomsko-finansijske, tehnoloke i organizacione. Mogu se analizirati kvantitativno i kvalitativno. -Komponente tehnoloskog napretka:

Vos din [ ] , s oznaka za pokazatelj; Vs N zap vrednost osnovnih sredstava, N broj zaposlenih. Koeficijent povecanja tehnoloskog nivoa i napretka P ( Zi po Ki ko Q) opreme: Fi o i , gde : Pi neto proizvod u tekucoj godini, p prosecna Po ( Zo po Ko ko )
(1) Oprema - Tehnicka opremljenost rada: Tos godisanja primanja radnika u prethodnoj godini, i prosecna ulozena sredstva u tekucoj godini, k kamata koja bi se dobila na pozajmljena sredstva u prethodnoj godini, Q porast proizvodnje nastao boljim koriscenjem kapaciteta u tekucoj goidni. Indek i oznacava tekucu, a indeks prethodnu godinu za koju se uzimaju podaci (2) Proizvod - Globalna produktivnost predstavlja sintetski pokazatelj tehnoloskog progresa, Bp izracunava se po sledecoj formuli: G p 100[%] , gde BP bruto proizvodnja r troskovi Tr Tos radne snage, s troskovi osnovnih i obrtnih sredstava (3) terijal (4) Energija - Pokazatelj potrosnje elektricne energije: Pe elektricne energije, N broj zaposlenih. (5) Istrazivanje i razvoj - Pi
P , P ukupan prihod, TIR ukupni troskovi za IR delatnost. TIR

Pe kWh [ ] , P ukupna potrosnja N zap

16

(6) Investicije - Pokazatelj inteziteta investicija u preduzecu: L investicija, N broj zaposlenih. (7) Kadrovi - Kvalifikaciona struktura radnika: K n odreene kvalifikacije (8) Zastita covekovog okruzenja (9) Organizacija (10) Upravljanje 34. Stopa tehnolokog progresa

IS din [ ] , IS vrednost N zap

N , N ukupan broj radnika, n broj radnika n

-Proizvodna funkcija je model proizvodnje koji pokazuje maksimalno mogu nivo outputa, uz korienje odgovarajueg inputa u obliku kapitala i rada kao proizvodnih faktora i tehnolokog progresa kao uticajne promenljive. -Promene izazvane tehnolokim progresom odraavaju se na sve delove drutva, a i sam drutveni sistem deluje povratno na tehnoloki progres menjajui njegovu stopu rasta. -Neki od pokazatelja i metoda za merenje tehnolokog progresa: razni aspekti produktivnosti, tehnoloski nivo opreme, brzina i stepen irenja novih tehnologija, proizvodnja i troenje elektrine energije, unapreenje IR i inovativne aktivnosti itd -Praenje tehnolokog progresa u konkretnim uslovima preduzea znaajno je sa aspekta unpareenja proizvodnje i poslovanja u tim konkretnim uslovima. Takoe prouavanje i merenje tehnolokog progresa i poreenje sa stopom progresa u grani, zemlji, inostranstvu daje dragocene informacije. Analiza progresa je znaajna i sa strane budueg napredovanja preduzea. 35. Opredmeeni i neopredmeeni tehnoloki progres -Tehnoloki progres se moe smatrati pojavom koja izaziva svaku promenu u sredstvima za proizvodnju, tehnolokim procesima i organizacionim formama proizvodnje i raspodele. Tehnoloki progres se manifestuje kroz poveanje proizvodnje, porast upotrebne vrednosti proizvoda, redukciju tropkova po jedinici proizvoda... Moe se posmatrati kao: (1) Opredmeeni tehnoloki progres podrazumeva takav napredak kojim se poveava nivo autputa kao direktna posledica poveanja neto-akumulacije kapitala ili zamene dotrajale opreme savremenom te se menja starosna struktura opreme. Grafik (1) -Taka A je poetno stanje i poetni odnos kapitala i rada koji daje odreeni nivo proizvodnje. Novonastalo stanje je tacka B, a to je situacija kada su se trokovi konstantnog kapitala uveali, a dolo je do uteda u trokovima rada. Ovo je tipian primer promene kombinacije faktora proizvodnje (L rad, K kapital) za opredmeeni tehnoloki progres. 17

(2) Neopredmeeni tehnoloki progres ima takoe kao rezultat pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje, ali bez novih investicija. Poslovne i organizacione promene, vece znanje zaposlenih, sto sve vodi povecanju efikasnosti koriscenja faktora prozivodnje, bez neto-akumulacije kapitala, je osnovni izvor neopredmecenog tehnoloskog progresa. Grafik (2) -Taka A je poetno stanje i poetni odnos kapitala i rada koji daje odreeni nivo proizvodnje. U slucaju da novonastala kombinacija faktora L i K koji daju taku D iskaze poveanje proizvodnje onda mozemo govoriti o istoj utedi ivog rada. Ovake promene su posledica tehnolokog progresa koji se sastoji u boljoj organizaciji rada, u poveanju znanja i kvalifikacione strukture zaposlenih i sve to bez dodatnih ulaganja u osnovna sredstva. Tipian primer neopredmeenog tehnolokog progresa. 36. Neutralni i neneutralnoloki progres -Granini proizvod rada se moe matematiki iskazati kao parcijalni izvod funkcije proizvodnje po faktoru L (rad). Predstavlja dodatnu koliinu rada koja je potrebna da bi se ostvarila dodatna jedinica proizvodnje. -Osnovna podela tehnolokog progresa je na dva tipa: (1) Neutralni tehnoloki progres karakteristian je po tome sto se granini proizvodi poveavaju po istoj stopi u uslovima nepromenjene kompozicije proizvodnih faktora (K/L, odnos koji se naziva tehnoloka opremljenost rada). -Tehnoloki progres e zadovoljiti definiciju neutralnosti ukoliko pri nepromenjenoj tehnikoj opremljenosti rada, ostaje nepromenjena i granina stopa supstitucije rada za kapital. Po Haroldu tehnoloki progres je neutralan u uslovima nepromenjene vrednosti kapitalnog koeficijena u jednom periodu vremena, ako ostaje nepromenjen i granini proizvod kapiala. -Kapitalni koeficijent se definie kao odnos kapitala i odreene proizvodnje (K/Q). (2) Neneutralni tehnoloki progres pozitivno menja funkciju proizvodnje. Kao i sluaju neutralnog tehnolokog progresa i ovde postoji vei broj definicija i neophodnih uslova. -Ukoliko se konstatuje nepromenjen kapitalni koeficijent K/Q za odreeni period vremena, tada, ako postoji porast proizvodnje uz rast graninog proizvoda kapitala, taj napredak se moe okarakterisati kao neneutralni tehnoloki progres u smislu Haroda, ovo je radno tedan progres. -Obrnuto pri nepromenjenom koeficijentu K/Q kada granini proizvod faktora K opada, ostvaruje se rast proizvodnje i radi se o kapitalno tednom tehnolokom progresu (capital-saving).

18

37. Matrica ciljeva za ocenu performansi nove tehnologije -Matrica ciljeva se koristi za sagledavanje produktivnosti u preduzeu poto je uvedena nova tehnologija. Osnovna prednost ove matrice sastoji se u tome sto se oba aspekta efikasnosti i efektivnosti u odnosu na produktivnost mogu ukljuiti u kvantitativno razmatranje na taj nain to je izvrena dekompozicija svih faktora produktivnosti. -U matrici mogu biti predstavljeni razni faktori: rokovi isporuke, kanjenja u primeni nove tehnologije, kvalifikaciona struktura radnika, ukupan kart, korienje kapaciteta maina, materijalni trokovi proizvodnje, a mogu biti dodati i drugi. -Na dnu matrice, teinski koeficijenti se dodeljuju svakoj od promenjivih navedenih na vrhu i to predstavlja ocenjenu znaajnost pojedinih faktora koju daju eksperti. Na krajnjoj levoj strani nalaze se ocene od 1 do 10, koje se odnose na kvantifikovanje pojedinih stvarnih vrednosti posmatranih faktora u odreenom periodu. S obzirom na ove vrednosti odreuje se ukupna vrednost za matricu u celini, a prosena reperna vrednost je 300. -Korienjem matrice ciljeva za izraunavanje indeksa produktivnosti u jednakim vremenskim razdobljima menadment preduzea stie mogunost uvida u promene koje su nastupile primenom nove tehnologije. 38. Metode i tehnike kreativnog misljenja -Kreativnost je razvoj nove i originalne ideje koja je od vrednosti za pojedinca, preduzee ili drutvo u celini. Kreativno razmiljanje obuhvata dva tipa procesa razmiljanja: divergentni i konvergentni. (1) Divergentno razmiljanje razvija i iri proces razmiljanja poinje specifinom idejom na koju dalje generie razlicite perspektive. Ignoriu se ogranienja i prihvataju se razne mogucnosti. (2) Konvergentno razmiljanje prati divergentno i suava opcije koje su raspoloive u cilju postizanja odreenog broja zadovoljavajucih reenja problema. -Problemi koji se oslanjaju na kreativno reavanje su: (1) Inovacije postojeih proizvoda i usluga u skladu sa zahtevima kupaca (2) Sniavanje trokova kroz efikasnije i efektivnije metode proizvodnje, odnosno inovacije procesa (3) Radikalne inovacije proizvoda, usluga i procesa (4) Formulisanje strategije (5) Identifikovanje novih trisnih mogunosti -Problemi u kojima kreativno miljenje ima znaajnu ulogu su problemi koji nemaju samo jedno reenje tzv. open-ended problemi. Korienje meoda za kreativno reavanje problema omoguava da se na kvalitetan nain iskoristi kreativni potencijal pojedinaca ili timova. -Metode i tehnike kreativnog miljenja mogu se grupisati po tipu: (1) Za generisanje ideja Brainstorming, Brainwriting, simulacije itd. (2) Za evaluaciju ideja komparacija prednosti i nedostataka, Scoring Screens, Obrnuti Brainstorming, multifaktorska matrica itd. (3) Za implementaciju ideja RPD i PERT metoda. 19

39. Metode evaluacije, rangiranja i selekcije tehnologije (1) Metoda poreenja troskova je jedan od nacina rangiranja tehnologija. Za uporeivanje se koristi bruto profit i odnos bruto profita i fiksnih investicija. U zemljama u razvoju se ipak moraju razmotriti i neki drugi faktori jer esto trokovi nisu presudni za rangiranje vec to moe biti npr. minimalno korienje oskudnih resursa. (2) Metode rangiranja se koriste za ocenu efikasnosti tegnologije uzimajui u obzir ogranienja u zemlji domainu vezane za investicije, energiju uvozne sirovine radnu snagu i druge (a) Metoda rangiranja bez dodeljivanja teinskih faktora - na osnovu efikasnosti se dodeljuju ocene. Na kraju tehnologija sa najvise ustede odnosi prevagu. Ovakav nacin rangiranja ne odgovara realnom stanju jer se ne uzimaju u obzir teinski faktori koji daju realniji pogled na teinu odreenog ograniavajuceg faktora (b) Metoda rangiranja sa dodeljivanjem teinskih faktora - metoda u kojoj se svakom ograniavajucem faktoru dodeljuje teinski faktor, a raunica za odreeni parametar se izvodi na sledeci nacin: -Teina=rang parametra za odreenu tehnologiju/najvii rang parametra meu kompariranim tehnologijama X teinski faktor parametra. -Tehnologija sa najveim teinskim faktorom trokova tj. tehnologija koja najefikasnije koristi oskudne resurse je naravno ona koju treba preferirati. Naravno i meu otpalim tehnologijama ima onih koje po nekom parametru su neuporedivo bolji izbor, ali ovde se radi o celini i kompromisu koji planer mora postii. (3) AHP metod (4) NEWTECH expert choice 40. AHP metod -Analitiki hijerarhijski proces (AHP) je metoda koja omoguava donosiocu odluke da ukljui objektivni stav, iskustvo, znanje i intuiciju u proces odluivanja. AHP razmatra kvantitativne i kvalitativne podatke i kombinuje ih kroz dekompoziciju sloenih problema u model u obliku hijerarhije. -Osnovni input u AHP sistemu su odgovori donosioca odluka na serije pitanja, za koje ocenjiva koristi sve raspoloive podatke. Odgovori se dobijaju u verbalnoj formi, a zatim se koristi tzv. skala devet taaka, skala vrednovanja za odgovarajue kvantitativno iskazivanje znaaja kriterijuma i/ili alternativa. Nakon poreenja elemenata formiraju se matrice poreenja sa parovima za svaki nivo hijerarhije. -Sledei korak je odreivanje vektora sopstvenih vrednosti matrica poreenja. Za dobijanje sopstvenih vrednosti matrice prvo se u svakoj koloni sumiraju svi njeni elementi, a zatim se svaki element matrice podeli sa dobijenom sumom za kolonu u kojoj se taj element nalazi. Zatim se sumira i po redovima, pa se te sume normalizuju deljenjem sa brojem redova. Rezultat je vektorsopstvenih vrednosti matrice. -AHP metoda obuhvata sledee korake: (1) Strukturisati problem u hijerarhijski model koji prikazuje kljucne elemente i njihove medjusobne veze identifikovano m alternativa i n kriterijuma. 20

(2) Na osnovu empirijskih ili subjektivnih testova , vrsi se poredjenje parova elemenata hijerarhije i utvrdjuje njihova relativna vaznost u odnosu na ostale. Ocene se predstavljaju numerickim vrednostima. (3) Ukoliko DO ima n kriterijuma A1...An i n pojedinacnih tezina W1...Wn matrica poredjenja tezinece izgledati > u svim poljima su pozitivne vrednosti, reciprocna je i vazi Aij (Wi/Wj)=(1/Aij) i aij = 1 (4) a=1, detA0 sve vrednosti su pozitivne, tada male promene u vrednostima za a zadravaju max sopstvenu vrednost, a za ostale su 0. (5) Model pronalazi maximalne sopstvene vrednosti resavanjem A W= max W (6) Korak 3 se ponavlja za svaku od m alternativa u odnosu na svaki od n kriterijuma (7) Odredjuje se vektor sopstvenih vrednosti mat. poredjenja (8) Nalaenje kompozitnog resenja. Na osnovu njega utvrdjuju se relativni prioriteti alternativa na najnizem hijerarhijskom nivou. Sto predstavlja globalno resenje problema. (9) Moze se jos vriti analiza osetljivosti na promene ocenama. 41. NEWTECH Expert Choice -NEWTECH Expert Choice je ekspertski sistem za podrsku odlucivanju o novim tehnologijama. Ovaj model je primenjen uz pomoc Expert Choice softverskog paketa. Pitanje koje se postavlja preduzecima, da li usvojiti novu tehnologiju ili ne, podrazumeva da se odluka mora doneti uvazavajuci mnostvo faktora. -NEWTECH kod izbora novih tehnologija razmatra preko stotinu promenjivih koje mogu da budu od znacaja prilikom, donosenja, odluke, o usvajanju nove tehnologije. Donosilac odluke treba da rangira relativni znacaj svake od promenjivih (znacajnih za odlucivanje) prema konkretnim uslovima u njegovom preduzecu. -Na kraju se kao rezultat dobija skala na kojoj se rangiraju dve alternative: (1) Usvojiti novu tehnologiju (nova tehnologija DA), ili (2) Odrzati prethodno stanje ( nova tehnologija NE) -Kljuni su sledei koraci: (1) identifikovanje centralnog problema odluivanja (2) razvijanje alternativa (3) uspostavljanje kriterijuma (4) vrednovanje alternativa. -NEWTECH sistem za podrsku odlucivanju ima tri prednosti: (1) Pruza odreeni okvir, ureenju strukturu kao podrsku razumevanju kompleksnosti problema usvajanja nove tehnologije u preduzecu; (2) Obezbeuje osnove za uvazavanje ekspertnog stanja pojedinca iz razlictih delova organizacije; (3) Omogucava da se sve prednosti kolektivnog odlucivanja uvaze polazeci od znanja i sposobnosti pojedinca u organizaciji. 21