PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2009, Vol. 2 (3) str.

339-367

UDC 159.923.01:343.93 Pregledni rad

BAZINA STRUKTURA LINOSTI I KRIMINALITET

Janko Meedovi1
Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica

Tokom poslednje dve dekade linost je zasigurno jedan od najznaajnijih eksplanatornih konstrukata koji postoje u kriminologiji. U prouavanju crta linosti koje generiu kriminogena i antisocijalna ponaanja, posebna panja posveuje se bazinoj strukturi linosti. Postojei modeli bazine strukture su uglavnom robusni, empirijski dobro utemeljeni i teorijski zasnovani na raznovrsnim konceptima. Postoje mnogobrojni podaci o povezanosti bazine strukture i razliitih oblika kriminaliteta, ovi nalazi su relativno konzistentni i replikabilni. U ovom radu e biti prikazane osnovne postavke nekoliko modela bazine strukture linosti i prezentovana istraivanja koje govore o njihovoj povezanosti sa kriminalitetom. Na prvom mestu, prikazana je Ajzenkova teorija linosti, kao predvodnik ovog pravca istraivanja u kriminologiji tokom ezdesetih i sedamdesetih godina. Zatim je predstavljen Telegenov model, kao i rad Marvina Zakermana sa dispozicijom koju je nazvao Traenje Senzacija. Meutim, posebna panja posveena je Petofaktorskom modelu kao trenutno dominantnom konceptu kada je u pitanju bazini prostor linosti. Kao to je opisano u radu, i u polju kriminaliteta ovaj model se pokazuje kao uspean eksplanatorni konstrukt. Na kraju je opisan HEXACO model sa akcentom na faktoru Potenja/Skromnosti, kao obeavajuem istraivakom konceptu za budua istraivanja o odnosu bazinih dimenzija linosti i kriminaliteta. Kljune rei: bazine dimenzije linosti, kriminal, antisocijalno ponaanje

jankomed@yahoo.com

Janko Meedovi

Uvod
Psiholoko prouavanje kriminaliteta datira od poetka dvadesetog veka. Nastavlja se na antropometrijska prouavanja Lombroza i Goringa koji je ve 1913. postavio hipotezu da kriminogene osobe funkcioniu sa snienim intelektualnim kapacitetima (Goring 1913, po Hollin, 1989), to i danas vai kao prihvaen nalaz. Prva teorija linosti upotrebljena kao teorijski okvir za eksplanaciju kriminogenog ponaanja bila je psihoanaliza. Tako je Ajhorn ponudio strukturu linosti delinkvenata koja se bazira na principu zadovoljstva, odnosno hedonistikoj motivaciji i agresivnosti koje nastaju usled neuspenih socijalizacijskih procesa (Aichorn, 1925/1955 po Hollin, 1989). Meutim, prva teorija linosti koja je u svom konceptualnom okviru sadrala i eksplicitnu teoriju kriminaliteta bila je teorija Hansa Ajzenka (Eysenck, 1977, po van Dam et al. 2005). Ova uticajna teorija je bila dominantna istraivaka paradigma u psiholokom istraivanju kriminaliteta, na osnovu nje je sakupljeno mnotvo empirijskih nalaza (od kojih su neki potvrivali a neki osporavali osnovne Ajzenkove pretpostavke), a moe se rei i da je danas uticajna (Cale, 2006). Psiholoke teorije linosti su prvobitno kriminogene osobe predstavljale kao devijantne individue nudei kao uzroke ovakvog ponaanja mentalnu insuficijenciju ili bolest, kao i antisocijalne karakteristike linosti poput psihopatije. Smatrajui ovakvo vienje kriminaliteta pojednostavljenim i netanim (i reagujui protiv biolokog redukcionizma u kriminologiji), jedan deo kriminologa se poetkom druge polovine dvadesetog veka distancirao od prouavanja kriminaliteta preko ispitivanja individualnih razlika. Oni su se okrenuli socijalnim faktorima, smatrajui ih za validniji i bogatiji teorijski okvir u prouavanju kriminala (Hollin, 1989). Meutim, kako je metodoloki i statistiki arsenal psihologa u istraivanju individualnih razlika rastao, sve vie se poveavao i broj empirijskih nalaza koji su nedvosmisleno potvrivali znaaj linosnih dispozicija kao generatora kriminogenog ponaanja (Gottfredson and Hirschi, 1990 po Romero et al., 2001). Poto se linost vratila u iu prouavanja kriminogenog i antisocijalnog ponaanja, rastao je broj empirijskih nalaza koji povezuju strukturu linosti i kriminalitet. Ovaj rad ima za cilj da prezentuje neke od dominantnih koncepcija strukture linosti i njihove relacije sa kriminogenim ponaanjem.

340

Bazina struktura linosti i kriminalitet

Metodoloka napomena: kriterijumske grupe protiv self report indikatora

Veina istraivanja koja se bave ovom temom koristi nacrte u kojima se skorovi na testovima linosti koje su postigli subjekti u kriterijumskoj grupi2 (najee osuenici na sluenju zatvorske kazne), porede sa skorovima ispitanika koji pripadaju kontrolnoj grupi (odnosno osobe za koje ne postoji znana istorija delinkventnog ponaanja). Kejl navodi najmanje tri metodoloke zamerke ovakvom tipu nacrta (Cale, 2006):

1. Zatvorenici na odsluenju zatvorske kazne su samo deo populacije koju karakterie kriminogeno ponaanje. Postoje dva razloga na osnovu kojih bi se mogla postaviti hipoteza da je struktura linosti ovih osoba znaajno drugaija od delinkvenata koji nikada nisu hapeni, odnosno onih koji nisu bili na odsluenju zatvorske kazne. Prvi je zasnovan na samoj injenici da odreene sposobnosti i crte linosti mogu biti odgovorne da osobe izbegnu hapenje, kao to je inteligencija na primer, ili nepostojanje Impulsivnosti i emocionalne nestabilnosti uopte (tako i nalaz da kriminogene osobe postiu nie skorove na testovima inteligencije vai samo za osueniku populaciju i pitanje je da li se moe generalizovati na celokupnu populaciju kriminalaca). Dakle uhapenici ine samo deo populacije osoba koje produkuju kriminogeno ponaanje i mogue je da je ona specifina u pogledu strukture linosti. Drugo, samo smetanje u ustanovu zatvorskog tipa je vana konfundirajua varijabla kada je u pitanju ispitivanje crta linosti, jer dobijeni skor je modifikovan uticajem institucije na osobu. Na primer postoje podaci da intenzitet dimenzije Ekstraverzija opada sa hapenjem i smetanjem u ustanovu (Allsopp & Feldman, 1974; Forrest, 1977; Haapasalo, 1990 po Cale, 2006). Zbog ovoga je teko utvrditi da li je dobijeni skor na merama linosti povezan sa kriminogenim ponaanjem ili sa institucionalizacijom (Romero et al. 2001). 2. Kontrolna grupa u ovakvim nacrtima se uglavnom sastoji od ispitanika protiv kojih nikada nije voen prekrajni ili krivini postupak. Meutim ovo ne znai da osobe u kontrolnoj grupi ne emituju delinkventno ponaanje. Neki autori smatraju da nije opravdano koncipirati kriminalitet kao dihotomnu varijablu ve kao kontinualnu, gde bi se uhapenici nalazili blie jednom kraju ove dimenzije a ispitanici u kontrolnoj grupi na suprotnom polu (Eysenck & Gundjonsson, 1989).
2

Izraz kriterijumska grupa je korien kao prevod engleskog termina known groups design.

341

Janko Meedovi

3. Kao trea zamerka u ovakvom tipu dizajna navodi se da dve grupe koje se porede najee nisu ujednaene po svim vanim karakteristikama koje mogu uticati na ponaanje. Ovo se pogotovo odnosi na demografske varijable. Zbog ovakvih ogranienja neki istraivai smatraju da je umesto faktorijalnog dizajna umesnije koristiti korelacioni, a kao meru delinkventnog ponaanja uzeti skor sa nekog od self-report upitnika namenjenih za merenje delinkvencije (Furnham & Thompson, 1991; Powell, 1977 po Cale, 2006). U ovakvom nacrtu nema podele ispitanika po grupama, tako da nema potrebe ni za ujednaavanjem grupa, nema konfundirajueg efekta institucije, a delinkventno ponaanje se posmatra kao kontnuum. I pored ovakvih prednosti koje bi korelacioni nacrt mogao da ima, smatramo da je istraivanje kriminogenog ponaanja pomou kriterijumskih grupa opravdano iz nekoliko razloga: 1. pripadnost osuenikoj populaciji je bihejvioralni kriterijum; ispoljenom ponaanju treba dati prednost nad merama samoprocene jer su one uvek zasiene manjim ili veim efektom samoprezentacije; 2. to se posebno odnosi na merenje ponaanja koje ima visoku dimenziju socijalne poeljnosti (odnosno nepoeljnosti) kao to je kriminogeno ponaanje. Upravo zbog ovoga ispitanici mogu minimizirati antisocijalno i delinkventno ponaanje pri samoproceni jer je ono drutveno nepoeljno (Eysenck & Gundjonsson, 1989); 3. Tee oblike kriminogenog ponaanja kao to su seksualni delikti, teke krae ili ubistva, mogue je istraivati jedino preko ovakvih tipova nacrta, self-report mere tu nisu podesne. to se tie metodolokih ogranienja koja istraivanja preko kriterijumskih grupa imaju, njih treba prevazilaziti metodolokim sredstvima: ujednaavanje grupa je neophodan uslov pri poreenju skorova, a pri generalizaciji nalaza opreznost je poeljna u svim psiholokim ispitivanjima, ne samo onim koja se bave ovom temom.

Ajzenkova teorija linosti i kriminalitet

Teorija linosti Hansa Ajzenka polazi od rezultata faktorske analize i definisanjem neurofiziolokih korelata ekstrahovanih faktora. Faktori su konceptualizovani kao dimenzije linosti, a ne tipovi, dakle svaka osoba poseduje mesto na kontinuumu merene dimenzije. Bazini prostor linosti Ajzenk je odredio pre svega pomou dve dimenzije - Ekstraverzija i Neuroticizam, da bi ovim faktorima u svom kasnijem radu dodao i Psihoticizam (Eysenck and Eysenck, 1976). Konceptualizacija Ekstraverzije se zasniva na Pavlovljevim eksperimentima sa klasinim uslovljavanjem i radu Moskovske fizioloke kole. Njenu sr ini
342

Bazina struktura linosti i kriminalitet

postavka da postoje individualne razlike u pragu drai na koje centralni nervni sistem reaguje, odnosno stepenu njegove pobudljivosti (arousal). Ekstraverti su osobe koje imaju vii prag pobuenja, te su prinueni da stalno trae nove stimulacije, i kod njih je sticanje uslovnih reakcija oteano (Cale, 2001). Neuroticizam predstavlja emocionalnu nestabilnost, nesposobnost da osoba prevlada stres i tendenciju ka generisanju depresivnih, anksioznih i drugih proneurotskih stanja. Zasnovana je na karakteristikama autonomnog nervnog sistema kao i funkcionisanju hipotalamusa i limbikog sistema. Psihoticizam je formulisan da opie pro-psihotine crte linosti. Osobe sa visokim Psihoticizmom po Ajzenku su hladne, neempatine, agresivne, egocentrine i esto emituju Impulsivna i antisocijalna ponaanja (Eysenck & Eysenck, 1976). to se tie odnosa izmeu faktora linosti i antisocijalnog i delinkventnog ponaanja, Ajzenk je postavio hipotezu da osobe koje produkuju ovakva ponaanja poseduju visoko izraena sva tri faktora linosti. Visoku Ekstraverziju kod delinkvenata obrazlagao je time da smanjena mogunost uenja uslovljavanjem, koja odlikuje Ekstraverte, oteava formiranje savesti, ija je funkcija upravo da inhibira antisocijalna i amoralna ponaanja. Visok Neuroticizam kod delinkvenata odgovoran je za burne i neodgovarajue reakcije (Eysenck, 1996), ali ulogu ove dimenzije Ajzenk je video prvenstveno u interakciji sa Ekstraverzijom. Meutim, po samoj svojoj definiciji Psihoticizam bi teorijski trebalo da u najveoj meri bude odgovoran za generisanje kriminogenog ponaanja: agresivnost, nesposobnost empatije pa i propsihopatske sklonosti koje se takoe nalaze meu deskriptorima Psihoticizma, su u Ajzenkovoj teoriji najbolji kandidati za konstituente linosti kriminalaca. Istraivanja koja su za cilj imala da empirijski testiraju povezanosti Ajzenkovih faktora sa antisocijalnim i kriminogenim ponaanjem nisu u potpunosti podrala njegove hipoteze. Ovo se pre svega odnosi na dimenziju Ekstraverzije. U nekoliko meta-analitikih studija nije bilo znaajnih povezanosti ovog faktora sa kriterijumskim ponaanjem ili je ona bila slaba (Passingham, 1972; Cochrane, 1974 po Cale, 2006). U studiji Milera i Lajnama Ekstraverzija je korelirala sa antisocijalnim ponaanjem veoma nisko: od .01 do .1 (Miller and Lynam, 2001). Ve je pomenuto da postoje nalazi koji govore da hapenje prestupnika i smetanje u ustanovu smanjuje skorove na ovoj dimenziji: pojava poznata kao Efekat hapenja. Tako je u studiji Milera i Lajnama dobijeno da je povezanost Ekstraverzije i antisocijalnog ponaanja bila vea u istraivanjima gde je ovo ponaanje mereno preko self-report izvetaja, nego u onima gde su koriene kriterijumske grupe. Ajzenk je specifikovao uticaj Ekstraverzije na kriminogeno ponaanje, smatrajui da Ekstraverzija vei uticaj ima kod mlaih prestupnika. Mnogobrojna istraivanja pokazuju da je ova pretpostavka
343

Janko Meedovi

plauzibilna. Na primer u istraivanju Mofita i saradnika razlikuju se dve vrste delinkventnog ponaanja: delinkvencija vezana za adolescenciju i delinkvencija koja traje tokom celog ivotnog toka (Moffitt et al. 1996). Kod ispitanika koji manifestuju prvu vrstu delinkventnog ponaanja javljaju se crte linosti koje predstavljaju ekspresije Ekstraverzije: asertivnost, socijabilnost, sposobnost da se utie na druge i preuzme uloga voe. Takoe, ini se da je Ekstraverzija prisutna kod blaih oblika delinkventnih ponaanja: prevara, lakih kraa itd. Kod teih kriminalnih inova javljaju se karakteristike linosti koje upuuju na probleme u socijalnim odnosima (Cale, 2006). Ekstraverzija je takoe poviena kod recidivista (van Dam et al., 2005), to se objanjava time da neke karakteristike linosti Ekstraverata utiu na to da oni bivaju hapeni u veoj meri od introverata (Impulsivnost, socijabilnost, traenje stimulacija i uzbuenja). Nalazi vezani za Neuroticizam takoe ne podravaju nedvosmisleno Ajzenkove pretpostavke, meutim postoji vei broj istraivanja koji potvruje ovakvu povezanost u odnosu na Ekstraverziju: u meta-analizi Milera i Lajnama korelacije Neuroticizma i antisocijalnog ponaanja se kreu izmeu .23 i .39. (Miller and Lynam, 2001). Ajzenk je predloio hipotezu da Neuroticizam pojaava nauene oblike ponaanja, te e tek kod starijih prestupnika igrati znaajnu ulogu u generisanju kriminogenog ponaanja (time je i objanjavao interakciju Neuroticizma i Ekstraverzije). Ovakvu pretpostavku potvrdila je i analiza koju su izvrili on i Gudjonsen mada ona poseduje metodoloku manu o kojoj je ve bilo rei: kriterijumsko ponaanje je operacionalizovano kroz dizajn kriterijumskih grupa kod starijih prekrioca, a putem self report mera kod mlaih, te razliita operacionalizacija varijabli moe imati konfundirajui efekat na rezultate (Eysenck & Gundjonsson, 1989). Meutim i meta-analiza koju je izvrila Kejl podrava pretpostavku o Neuroticizmu kao vanom faktoru pri generisanju kriminogenog ponaanja kod starijih prestupnika (Cale, 2006). Stepen uticaja ove dimenzije na ponaanje prestupnika, posredovan je i polom: vea povezanost ove dimenzije i kriminogenog ponaanja uoena je kod osoba enskog pola (Romero et al., 2001, Miller and Lynam, 2001). to se tie Psihoticizma, ova dimenzija linosti se pokazala kao dosledan i stabilan prediktor kriminogenog i antisocijalnog ponaanja (Feldman 1977; Furnham & Thompson, 1991; Perez, 1986 po Romero et al 2001). Sa obzirom da je predmet merenja Ajzenkovih skala Psihoticizma Impulsivnost, agresivnost i pro-psihopatske karakteristike linosti, ovakvi nalazi ne iznenauju. Kako bi eliminisali mogunost da je ova povezanost tautoloka, odnosno da je dolo do prediktor-kriterijum kontaminacije, Romero i saradnici su nakon raunanja korelacija izmeu originalne skale Psihoticizma i antisocijalnog ponaanja,
344

Bazina struktura linosti i kriminalitet

izbacili iz P skale sve ajteme koji u sebi sadre deskripciju samog antisocijalnog ponaanja. Korelacije izmeu Psihoticizma i modaliteta antisocijalnog ponaanja (vandalizam, krae, agresivnost, krenje pravila, konzumiranje ili prodavanje narkotika) se nisu znaajno promenile, to potvruje validnost Psihoticizma kao prediktora ovakvog ponaanja (Romero et al. 2001). Psihoticizam je posebno uspean prediktor kada je u pitanju kriminogeno ponaanje mlaih prestupnika. Jedan od moguih uzroka ovakvog nalaza je i to da Impulsivnost opada sa protokom vremena (Farrington, 1994, 1995; Hare, 1996 po Cale, 2006). Psihoticizam se dalje esto identifikuje kao faktor koji je povezan sa teim oblicima kriminogenog ponaanja, onima koji ukljuuju nasilje, kao i seksualnim deliktima (Heaven et al., 2004). I konano, Psihoticizam se pojavljuje kao uspean prediktor recidivizma (van Dam et al., 2005).
Tabela 1. Povezanosti Ajzenkovih faktora linosti sa antisocijalnim ponaanjem (podaci preuzeti iz Cale, 2006).

Dizajn kriterijumskih grupa Dimenzija linosti Ekstraverzija/socijabilnost Neuroticizam/emocionalnost Impulsivnost/Dezinhibicija

k 25 26 26

N 5236 5365 5365

R .04 .17 .36

Oznake: k- broj uzoraka upotrebljen u meta analizi, N- ukupan broj ispitanika, Rstandardizovana srednja vrednost korelacije izmeu faktora i kriterijumskog ponaanja

U tabeli su prikazani rezultati meta analize koju je izvrila Kejl. Kriterijumske grupe su nacrti u kojima su kao mere linosti uzimani Ajzenkovi faktori, operacionalizovani instrumentom EPQ. Dobijeni podaci su potpuno konzistentni sa nalazima do kojih su doli Miler i Lajnam (Miller and Lynam, 2001). Povezanost Psihoticizma i kriterijumskog ponaanja je najvea, zatim Neuroticizma, a veza Ekstraverzije i antisocijalnog ponaanja je skoro zanemarljiva. Meutim, kako je ve pomenuto u prethodnom tekstu, pri analizi je vano uzeti u obzir moderatorske varijable pola, starosti i teine izvrenog krivinog dela, odnosno antisocijalnog ponaanja.

Jedno poreenje: Ajzenkov i Telegenov model

Telegenova istraivanja linosti nisu imala nameru niti da postave novi model strukture linosti, niti da formuliu novi omnibus instrument za procenu i eksploraciju linosti. Cilj njegovih prouavanja je bio da razjasni teorijske nedoumice oko faktora koji su se uvek pojavljivali kao dimenzije vieg reda u istraivakim radovima (poput Ekstraverzije i Neuroticizma), da razjasni od345

Janko Meedovi

nose primarno ekstrahovanih faktora u okviru ovih dimenzija i da se jo jednom prie problemu metrijskih karakteristika razliitih instrumenata za procenu linosti (Tellegen and Waller, 2008). Meutim, njegova faktorska istraivanja dovela su do koncipiranja jedanaest dimenzija linosti iji se sadraj u izvesnom obimu preklapa sa konstruktima drugih autora. To su sledee dimenzije: Zadovoljstvo ivotom ili blagostanje, Socijalna potencija, Postignue, Socijalna bliskost, Reakcija na stres, Otuenje ili alijenacija, Agresivnost, Kontrola, Izbegavanje opasnosti, Tradicionalizam i Apsorpcija. Ove, primarne crte linosti, sainjavaju tri ortogonalna faktora vieg reda koji poseduju sledee nazive: Pozitivna emocionalnost-PEM (ine ga dimenzije blagostanje, socijalna potencija, postignue i socijalna bliskost), Negativna emocionalnost-NEM (reakcija na stres, alijenacija i agresivnost) i Suzdravanje-CON (izbegavanje opasnosti, tradicionalizam i kontrola). Dimenzija apsorpcije se nalazi van okvira faktora vieg reda (Patrick et al., 2002). Grupa autora (Krueger et al.,1994) je izvrila istraivanje sa namerom da proceni povezanosti crta linosti dobijenih u Telegenovim istraivanjima i kriminogenog ponaanja. Ovaj istraivaki pokuaj posebno vrednim ini operacionalizovanje kriterijumskog ponaanja preko etiri izvora: self report mera, informacija dobijenih od nezavisnih izvora (rodbina, prijatelji itd.), podataka iz policijskih izvetaja i podataka o sudskim presudama. Traene su robusne karakteristike linosti koje su dosledno povezane sa kriminalitetom, odnosno crte koje su znaajno povezane sa kriterijumskim ponaanjem kroz razliite izvore podataka o delinkvenciji. Rezultati njihovog istraivanja prezentovani su u tabeli 2. Iz tabele se vidi da su tri dimenzije linosti znaajno povezane sa kriminalitetom kroz tri razliita izvora podataka: self-report mere, informacije dobijene iz nezavisnih izvora i podataka o sudskim presudama. Delinkventno ponaanje je dosledno negativno povezano sa Tradicionalizmom i Kontrolom, a pozitivna korelacija dobijena je sa dimenzijom Agresivnost. Dakle delinkventi su nekonzervativni, niskih moralnih standarda, buntovni i bez potovanja autoriteta, to moemo zakljuiti po negativnoj povezanosti sa skalom tradicionalizma. Agresivno ponaanje je jedina crta linosti koja znaajno korelira sa svim modalitetima delinkvencije u svakoj polnoj kategoriji, to je ini potencijalno najboljim prediktorom. Negativna korelacija sa Kontrolom govori o Impulsivnosti, nedostatku kontrole i dezinhibiranom ponaanju. Jo dva faktora poseduju znaajne korelacije sa delinkvencijom i to kroz sve modalitete merenja za mukarce, i kroz dva modaliteta za ene: Alijenacija (oseanje odbaenosti, nesree, usamljenosti ali i paranoinosti u smislu da nam drugi ele zlo) i Rea-

346

Bazina struktura linosti i kriminalitet

kcija na stres (napetost, vulnerabilnost, promenljivost raspoloenja, depresivnost).

Tabela 2. Korelacije izmeu varijabli linosti i mera delinkvencije po polu (preuzeto iz Krueger et al.,1994). Mere delinkvencije Self-report ene Varijable Skale MPQa Tradicionalizam Izbegavanje opasnosti Kontrola Agresivnost Alijenacija Reakcija na stres Postignue Socijalna potencija Blagostanje Socijalna bliskost R Faktori vieg reda Suzdravanje Negativna emocionalnost Pozitivna emocionalnost -.44*** .34*** .01 -.44*** .48*** .05 -.13* .32*** -.05 -.12* .23** .03 -.07 .15** -.08 -.09 .20*** -.04 -.13** .09 -.09 -.17*** .17*** -.04 .21*** -.34** -.23** -.39** .48** .19** .17** -.13** .23*** -.04 -.08 .57*** -.37** -.20** -.37** .52** .29** .26** 0 .21*** .05 -.08 .63*** -.12* -.03 -.13** .25*** .23*** .23*** -.01 .09 -.11* -.12* .35*** -.14** -.01 -.12* .28*** .20*** .07 -.06 .09 .02 .01 .34*** -.08 -.01 -.09 .24*** .08 .06 -.13** -.03 -.01 -.01 .29*** -.08 -.02 -.11* .17*** .18*** .12** -.01 -.02 -.01 -.04 .23** -.11* -.04 -.12* .19*** .08 .01 -.13** .01 -.04 -.02 .24** -.16** -.04 -.19*** .21*** .18*** .03 -.02 .03 -.04 -.03 .30*** (n = 417) Mukarci (n = 440) Nezavisni izvori ene (n = 379) Mukarci (n = 395) Policijski izvetaji ene ( = 418) Mukarci (n = 444) Sudske presude ene ( = 414) Mukarci (n = 432)

.50*** .58*** .33*** .24*** .17** .20*** .16** R Napomena:Zvezdice oznaavaju intervale poverenja: *p<.05, **p<.01, ***p<.001.

to se faktora vieg reda tie, Negativna emocionalnost je ta koja je sistematski povezana sa svim merama delinkvencije (najzad sve tri dimenzije koje ine ovaj faktor su pokazale dosledne povezanosti). Suzdravanje negativno korelira sa svim modalitetima sem sa podacima dobijenim iz policijskih izvetaja. Pozitivna emocionalnost nije pokazala povezanost sa kriterijumskim ponaanjem. Jasno je da se moe napraviti paralela izmeu Telegenovog i Ajzenkovog modela. Predmet merenja Pozitivne emocionalnosti se preklapa sa Ekstraverzi347

Janko Meedovi

jom, Negativne sa Neuroticizmom, dok Suzdravanje ima slian predmet merenja kao dimenzija Psihoticizma (Cale, 2006). Zbog slinosti faktora vieg reda, u ve pomenutoj meta-analizi Kejlove poreeni su Ajzenkov i Telegenov model i njihove povezanosti sa antisocijalnim ponaanjem. Rezultati njene analize dati su u tabeli br. 3.
Tabela 3. Povezanost Ajzenkovih (merenih EPQ inventarom linosti) i Telegenovih faktora (merenih MPQ instrumentom) sa antisocijalnim ponaanjem.

Dimenzija linosti Ekstraverzija/socijabilnost Neuroticizam/emocionalnost Impulsivnost/Dezinhibiranost

Instrument (model) EPQ MPQ EPQ MPQ EPQ MPQ

k
46 14 42 14 48 14

r
.15 .03 .21 .26 .46 .29

Oznake: k- broj uzoraka upotrebljen u meta-analizi, r -korelacije izmeu faktora i kriterijumskog ponaanja

Ajzenkova E dimenzija je povezana sa antisocijalnim ponaanjem u znaajno veoj meri nego PEM. Ovaj nalaz se moe objasniti na dva naina. Prvi je da ajtemi Ajzenkove Ekstraverzije, za razliku od PEMa, sadre i ajteme traenja senzacija, a ova dimenzija je povezana sa kriminogenim ponaanjem (Zuckerman, 2007). Dalje, PEM kao faktor vieg reda poseduje dva modaliteta: agensni PEM (socijalna potentnost i postignue) i socijalni PEM iju osnovu konstituie socijalna bliskost (Almagor et al.,1995). Postoji hipoteza da agensni PEM zaista nije povezan sa kriminogenim ponaanjem ali da socijalni PEM negativno korelira sa istim, te prvi deluje kao supresorska varijabla (Cale, 2006). to se tie druge pretpostavke, iz tabele br. 2 se jasno vidi da socijalna bliskost nije znaajno povezana ni sa jednim modalitetom delinkvencije (osim sa podacima dobijenim od nezavisnih izvora na enskom poduzorku) te smatramo da se ona ne moe odrati. Telegenov NEM u veoj meri korelira sa antisocijalnim ponaanjem nego Ajzenkov faktor Neuroticizma. Ovo je pre svega posledica dimenzija Agresivnosti ali i Alijenacije koje se nalaze u okviru ovog faktora vieg reda, a kojih nema u Ajzenkovom Neuroticizmu. to se tie dimenzije Impulsivnost/Dezinhibiranost, odnosno Psihoticizma, faktor koji je operacionalizovao Ajzenk poseduje vee korelacije sa kriterijumskim ponaanjem nego Telegenova dimenzija Suzdravanja. I ova razlika nas348

Bazina struktura linosti i kriminalitet

taje u operacionalizovanju dva faktora: Psihoticizam sadri ajteme agresivnosti, i pro-psihopatskih tendencija koji ne postoje kod Suzdravanja (Cale, 2006). Zajedniki predmet merenja ove dve dimenzije je Impulsivnost i nedostatak kontrole. Dobijeni podaci u istraivanju Kejlove su sasvim oekivani kada se uzme u obzir operacionalizacija faktora vieg reda u ova dva modela. Oigledno je da se predmeti merenja samo delimino podudaraju kod Ajzenkovih i Telegenovih faktora. Agresivnost, koja je dominantna komponenta Psihoticizma omoguuje mu veu povezanost sa antisocijalnim ponaanjem nego ona koju poseduje Suzdravanje. Meutim agresivnost je kod Telegena smetena u Negativne emocije, koje zbog toga u veoj meri koreliraju sa kriterijumskim ponaanjem nego Neuroticizam. Isto vai za Alijenaciju: doivljaj da su drugi protiv nas, da nam spletkare i ele zlo se pojavljuje kao ajtem P skale kod Ajzenka i NEM faktora kod Telegena to rezultira veom povezanou sa antisocijalnim ponaanjem ovih faktora u odnosu na njihove parnjake iz drugog modela. Ipak ovi podaci nam donose jedan vaan zajedniki nalaz: u oba modela agresivnost, impulsivnost i sklonost da se akcije i namere drugih interpretiraju kao ugroavajue, pokazuju najvei stepen povezanosti sa kriminogenim ponaanjem.

Potraga za senzacijama i rizino ponaanje

Kako kae Marvin Zakerman, teorija o traenju senzacija, bukvalno je poela u mraku (Zuckerman, 2007). Re je o mraku i tiini izolacione komore koja je njemu i njegovom timu sluila za eksperimentalno ispitivanje senzorne deprivacije. Eksperimentatori su upotrebili iroki konstrukt Optimalnog nivoa uzbuenja kako bi pokuali da predvide individualne razlike u reakcijama ispitanika na senzornu deprivaciju. Traenje senzacija je crta linosti koja se zasniva na ovom nivou pobuenja: izraenost ove crte oznaava visok prag pobu3 enja, te osoba ima potrebu da traga za senzacijama i trai stimulacije . U eksperimentu, ovakve osobe su reagovale bre i intenzivnije na senzornu deprivaciju, pokazivale vei stepen dosade i ak iskazivale veu motoriku aktivnost od ispitanika koji su imali nizak nivo pobuenosti (Zuckerman, 2007). Na osnovu poetnih saznanja dobijenih u eksperimentalnim nacrtima, zapoeto je sa konstruisanjem skala koje bi pomou samoprocene prikupljale podatke o traenju senzacija. Nakon nekoliko verzija instrumenta koje su pos3

Primetna je slinost Zakermanovog pokuaja da objasni individualne razlike u traenju senzacija sa Ajzenkovim fiziolokim tumaenjima razlika izmeu Ekstraverata i introverata.

349

Janko Meedovi

matrale traenje senzacija kao jednu dimenziju linosti, prikupljeno je dovoljno nalaza koji su pokazali postojanje etiri modaliteta ove crte. Oni su se pokazali stabilnim kroz razliite prevode skale i rezultate ispitanika razliitih nacionalnih pripadnosti (Zuckerman, 1994). Ekstrahovani faktori su sledei: Potraga za uzbuenjem i avanturama (npr. bavljenje ekstremnim sportovima), Traganje za iskustvom (koja moe biti izraena kroz nekonformirajui ivotni stil), Dezinhibicija (hedonistiki ivotni stil, koji odlikuje zloupotreba alkohola, rizino seksualno ponaanje itd.) i Osetljivost na dosadu (averzija i uznemirenost kada se osoba nae u monotonim i nestimuliuim uslovima). Traganje za senzacijama visoko korelira sa Impulsivnou, te je u alternativnom petofaktorskom modelu linosti koji je sa saradnicima razvio Zakerman, ova crta koncipirana kao Impulsivno traenje senzacija (Zuckerman, 1994). Kriminogeno ponaanje je jedan od bihejvioralnih stilova osoba kod kojih je Traenje senzacija izraeno. Postoje razliiti linosni kao i sredinski faktori koji u interakciji sa ovom osobinom generiu antisocijalno i kriminogeno ponaanje umesto nekog drugog. Ve je pomenuto da je Impulsivnost jedna od njih. Zakerman i Horvat (Horvat and Zuckerman, 1993) su pronali znaajne korelacije izmeu Traenja senzacija i Impulsivnosti sa jedne strane i kriminogenog ponaanja sa druge, kod studenata koleda (kriminaltet je meren self-report instrumentima). U ovom istraivanju su povezanosti izmeu Traenja senzacija i kriminaliteta bile vee (r=.53) od povezanosti Impulsivnosti i kriminaliteta (r=.36). U pominjanom istraivanju koje su izvrili Romero i saradnici (Romero et al. 2001) ispitivane varijable pored Ajzenkovih faktora su bila i etiri modaliteta Traenja senzacija, kao i Impulsivnost. Kako je kriterijumsko ponanje bilo operacionalizaovano dvostruko, i preko self-report mera i preko kriterijumske grupe ispitanika (dakle bili su ispitivani institucionalizovani i neistitucionalizovani subjekti), autori su raunali korelacije izmeu Traenja senzacija i kriminogenog ponaanja, zatim sposobnost modaliteta ove dimenzije da diskriminie delinkvente od nedelinkvenata, kao i prediktivne sposobnosti ispitivanih varijabli u modelu multiple regresije. Rezultati su bili sledei: Dezinhibicija u najveoj meri korelira sa kriminalitetom (.42 za mukarce i ene), potom Traganje za iskustvom (.38 za mukarce i .36 za ene), zatim Osetljivost na dosadu (.22 za mukarce i .33 za ene) i najmanju povezanost sa kriminalitetom ostvaruje modalitet Potrage za uzbuenjem i avanturama (.18 za mukarce i .20 za ene). Potom su autori podelili ispitanike u uzorku u podgrupe u zavisnosti od postignutog skora na skali delinkvencije na nedelinkventne, umereno delinkventne i izrazito delinkventne. Sve ispitivane varijable su uspele da diskriminiu ispitanike bar po nekim nivoima ovako konstruisanog fak350

Bazina struktura linosti i kriminalitet

tora, u kontrolnoj grupi. Meutim kod institucionalizovanih osoba samo 4 varijable znaajno diskriminiu ispitanike u odnosu na stepen delinkventnosti: Psihoticizam, Impulsivnost i dva modaliteta Traenja senzacija - Dezinhibicija i Traganje za iskustvom. Znaajnost svakog od ovih faktora u predikciji kriminaliteta vidi se u regresionom modelu: kod mukaraca najznaajniji prediktori su Dezinhibicija (=.16), Psihoticizam (=.12) i Traganje za iskustvom (=.10). Kod ena je potpuno drugaija situacija: Znaajni prediktori su Impulsivnost (=.17) i Ekstraverzija (=.09). ini se da su nalazi koji sugeriu da postoje dva faktora vieg reda koji stoje iza modaliteta Traenja senzacija opravdani. Prvi je Socijalizovano Traenje senzacija koje je odgovorno za ona ponaanja koja imaju za cilj da se postigne uzbuenje na, manje-vie, drutveno prihvatljive naine. Drugi je Nesocijalizovano Traenje senzacija koje je dosledan generator kriminogenog i antisocijalnog ponaanja. Po nalazima samog Zakermana prvi faktor ine Potraga za uzbuenjem i Osetljivost na dosadu a drugi Dezinhibicija i Traganje za iskustvom (Zuckerman, 2007). Kako smo videli, ova hipoteza je u saglasnosti sa nalazima koje su dobili Romero i saradnici. Potvrdu o postojanju dva faktora Traenja senzacija daju Nust i Stjuart (Knust and Stewart, 2002) ali konstituenti ova dva faktora nisu isti kao kod Zakermana. Interesantno je da su ovi autori faktorisali zajedno Ajzenkove dimenzije linosti i modalitete Traenja senzacija. Prvi faktor (Socijalizovane tendencije) ine Ekstraverzija, Neuroticizam, Potraga za uzbuenjem i avanturama i Traganje za iskustvom. Nesocijalizovane oblike ine Psihoticizam, Dezinhibicija i Osetljivost na dosadu. Ovo je vana potvrda razdvajanja modaliteta Traenja senzacija na socijalizovane i nesocijalizovane oblike. to se tie sainitelja ovih Nesocijalizovanih oblika, nije potpuno izvesno da li je njihov konstituent Traganje za iskustvom ili Osetljivost na dosadu, ali sasvim sigurno to jeste Dezinhibicija. Moe se zakljuiti da je ovo modalitet Traenja senzacija koji je najvie povezan sa kriminogenim ponaanjem. Ovu vezu potencira i sam Zakerman, navodei da je prisustvo Dezinhibicije i agresivnosti diferencijalno dijagnostiki znak psihopatije (Zukerman, 2007). Interesantne podatke daju Horvat i Zakerman (Horvat and Zuckerman, 1993) konstruiui model koji u sebi sadri odnose izmeu varijabli linosti (odnosno Traenja senzacija), kognitivnih faktora (procene koliko je odreeno ponaanje rizino u odnosu na izvrioca), sredinskih faktora (prisustvo kriminogenog ponaanja u vrnjakoj grupi) i samog kriminogenog ponaanja (operacionalizovanog kroz self-report mere). Raunate su korelacije izmeu ovih varijabli i izloene su na dijagramu 1.

351

Janko Meedovi

Vidimo da kriminogeno ponaanje u vrnjakoj grupi najvie korelira sa sopstvenim kriminogenim ponaanjem to bez sumnje istie znaaj socijalnih faktora u generisanju kriminaliteta. Iza socijalnih, idu varijable linosti, pre svega Traenje senzacija pa Impulsivnost i na kraju procena rizika. Ovo je redosled varijabli i kada je u pitanju predikcija kriminogenog ponaanja. Multipla regresija je pokazala da je najbolji prediktor Kriminogeno ponaanje u vrnjakoj grupi (=0,43), zatim Traenje senzacija (=0,27), Impulsivnost (=0,13) i Procena rizika (=-0,15).
Dijagram 1. Korelacije izmeu traenja senzacija, Impulsivnosti, sopstvenog kriminogenog ponaanja, procene rizika koji takvo ponaanje nosi i kriminogenog ponaanja u vrnjakoj grupi. Adaptirano prema Horvat and Zuckerman, 1993.

Impulsivnost
.43
-.15

.36

Traenje senzacija

.53

Sopstveno kriminogeno ponaanje

-.35

Rizik u odnosu na sopstveno ponaanje

.59

.36

Kriminogeno ponaanje u vrnjakoj grupi

-.32

-.25

352

Bazina struktura linosti i kriminalitet

Leksika hipoteza i pet faktora linosti

Ajzenkova i Zakermanova teorija linosti nastaju u okviru psihobiolokog pristupa, odnosno pokuaja da se crte linosti poveu za bazinijim fiziolokim domenima funkcionisanja organizma. Petofaktorski model je rezultat jedne druge paradigme u istraivanju linosti, paradigme koja postaje dominantna u ovom polju psihologije, jer je upravo pomou nje postignut zavidan konsenzus meu istraivaima o broju osnovnih dimenzija linosti (McCrae, 2001 po Wiebe 2004). U pitanju je leksika hipoteza. Ona se zasniva na pretpostavci da su svi vani opisi linosti utisnuti u jeziku supstancu, odnosno da se nalaze u prirodnom jeziku. Na na taj nain, adekvatnim uzorkovanjem termina, moe se dobiti skup opisa linosti koji je obuhvatan i validan i na osnovu koga ljudi mogu opisati sebe. Faktorizacijom ovakvog skupa varijabli dobijaju se latentne dimenzije koje lee u osnovi individualnih razlika kada su u pitanju crte linosti. Petofaktorsko reenje nije jedino koje je dobijeno u leksikim istraivanjima (Saucier, 2008), ali predstavlja robustan i komprehenzivan model; pet faktora je do sada replicirano u mnogim jezikim grupama (Costa & McCrae, 1997 po Kneevi et al. 2004) i izvedeno je mnotvo istraivanja u kojima su utvrene povezanosti ovog modela sa drugim konstruktima individualnih razlika. U ovom trenutku ne postoji samo jedna operacionalizacija modela linosti koja se bazira na pet leksikih faktora. Sadraji faktora koje su dali razliiti autori se u velikoj meri preklapaju, ali ipak, meu njima postoje i razlike. Istraivanja o kojima e se govoriti u ovom radu uglavnom su bazirana na Petofaktorskom modelu linosti koji su predloili Kosta i Mek Kre i instrumentima koje su oni razvili (Costa and McCrae, 1992). Kada to nije sluaj, u tekstu e biti naznaeno kako je ispitivana bazina struktura linosti. Ovo su opisi pet faktora koje su koncipirali Pol Kosta i Robert Mek Kre: Neuroticizam (emocionalna nestabilnost i neprilagoenost), Ekstraverzija (aktivitet, socijabilnost, drutvenost), Otvorenost (estetska osetljivost, intraceptivnost, intelektualna radoznalost), Saradljivost (poverenje, altruizam, kooperacija) i Savesnost (tenja ka ostvarenju ciljeva, disciplinovanost)4. Faktori N i E su konceptualno slini Ajzenkovim faktorima koji nose iste nazive. Otvorenost je domen koji se pojavljuje jedino u leksikim modelima linosti, nijedan drugi teorijski okvir nije uspeo da izoluje dimenziju linosti ovakvog sadraja. O je stabilan i robustan faktor i dosledno se replicira u kros-kulturalnim istraU daljem tekstu domeni petofaktorskog modela bie oznaavani po prvom slovu engleskog naziva: Ekstraverzija-E (Extraversion), Neuroticizam-N (Neuroticism), Otvorenost-O (Openness), Saradljivost-A (Agreableeness) i Savesnost-C (Conscientiousness).
4

353

Janko Meedovi

ivanjima sa neznatno promenjenim sadrajem (u nekim drugim leksikim modelima naziva se i Intelekt ili Kultura). to se domena A i C tie, Ajzenk je tvrdio da oni predstavljaju subordinirane dimenzije njegovog faktora Psihoticizma (Eysenck, 1992, po Costa and McCrae, 1995). Autori Petofaktorskog modela smatraju da A i C zaista negativno koreliraju sa Psihoticizmom, ali i da predstavljaju generatore varijanse individualnih razlika koja nije obuhvaena Ajzenkovim faktorom, te da su nezavisni i ireducibilni bazini domeni linosti (Costa and McCrae, 1995). Veliki broj studija koje su ispitivale povezanosti izmeu petofaktorskog modela linosti i kriminaliteta potvrdio je znaajne veze izmeu A i C faktora i kriminogenog ponaanja. Preciznije reeno u pitanju su negativne korelacije, dakle kriminogene linosti odlikuje niska saradljivost, sklonost ka prepirci i svai, zajedljivosti ali takoe i slaba motivacija za postignuem i sniena sposobnost organizacije pri ispunjenju zadataka. Ove nalaze potvrdila je i metaanaliza Milera i Lajnama. Ova dva autora su analizirala povezanosti Ajzenkovog, Telegenovog, Kloninderovog modela bazine strukture linosti, kao i Petofaktorskog modela sa antisocijalnim ponaanjem. Njihovi nalazi ne samo da potvruju stabilne i relativno visoke negativne povezanosti A i C faktora sa kriminalitetom, ve oni smatraju da se i povezanosti crta iz drugih modela i kriterijumom mogu shvatiti kao aspekti niske Saradljivosti i Savesnosti (Miller and Lynam 2001). Meutim, neke druge studije, pokazale su povezanosti i ostalih faktora iz petofaktorskog prostora i kriminogenog ponaanja, na taj nain potvrujui komprehenzivnost modela. Grupa istraivaa (John, Caspi, Robins, Moffitt, and Stouthamer-Loeber, 1994) je na uzorku deaka od 12 i 13 godina koji su se bavili pljakama, prodavanjem psihoaktivnih supstanci, i generalno ispoljavali nasilniko ponaanje, dobili povezanosti sa skoro svim domenima Petofaktorskog modela. Subjekti u ispitivanom uzorku postigli su nie skorove na A, C, i O faktorima a skor na E domenu bio je znaajno vii u odnosu na kontrolnu grupu. Van Aken, Van Lieut i olt su izvrili klaster analizu na skorovima Velikih pet kod adolescenata (faktori su ispitivani preko 25 bipolarnih skala koje su konstruisali sami autori). Dobijena su tri tipa linosti koje su autori nazvali Nekontrolisani (Undercontrolled), Snano kontrolisani (Overcontrolled) i Otporni (Resilient), pa su zatim podeljeni u dve subgrupe: Socijalizovane i Antisocijlne (Van Aken et al, 1998). Svih est dobijenih grupa su zatim poreeni prema skorovima na self-report instrumentima za merenje delinkvencije. Najvee skorove na samoproceni delinkvencije ostvarivali su ispitanici iz grupe Nekontrolisanih Antisocijalnih linosti i njih su odlikovala sledea postignua
354

Bazina struktura linosti i kriminalitet

na skalama koje mere Velikih pet: ekstremno niski skorovi na A i C domenu i umereni skorovi na E, N i O domenima. U istraivanju Kolete van Dam A i O domeni su uspeno razlikovali prekrioce i subjekte iz kontrolne grupe (pet faktora su mereni pomou Short Big Five Questionary, Gerris et al., 1998 po van Dam et al., 2005). Prekrioci su imali znaajno nie skorove na oba faktora linosti u odnosu na kontrolnu grupu. U ovoj studiji, nijedan od faktora nije uspeo da diskriminie recidiviste i nerecidiviste kada su u pitanju zvanini policijski podaci. Meutim, kada je recidivizam bio meren preko self-report izvetaja, pokazalo se da recidivisti imaju znaajno izraeniji Neuroticizam i znaajno nie skorove na A faktoru (van Dam et al., 2005). Podaci koje pruaju Klovel i Botvel su drugaiji. Oni su u svom istraivanju dobili da recidivisti postiu znaajno nie skorove na C i O domenima linosti, sa znaajnom interakcijom izmeu njih, kada je u pitanju recidivizam kao zavisna varijabla (Clower & Bothwell, 2001). Osobe sa niskom Savesnou ne umeju da organizuju i isplaniraju svoje akcije, teko odlau potkrepljenje, neoprezne su i nemarne i zbog toga lake bivaju ponovo uhvaene od strane policije, te ne zauuje nizak skor na C domenu kod recidivista. Snienu Otvorenost za iskustvo u ovoj grupi ispitanika istraivai objanjavaju na dva naina. Kako je O jedini domen petofaktorskog modela koji pokazuje sistematske pozitivne korelacije sa inteligencijom (Costa & McCrae, 1995), autori pretpostavljaju da osobe koje se ponovo uputaju u krivina dela i bivaju uhvaene funkcioniu sa snienim intelektualnim kapacitetima. Sa druge strane, ovaj faktor je slabije izraen kod lica nieg socioekonomskog statusa, odnosno onih osoba koje poseduju veu verovatnou ukljuivanja u kriminogene aktivnosti, to zbog realne potrebe za novcem, to, kako autori smatraju, zbog poveane verovatnoe identifikovanja sa kontrakulturom, a samim tim i kriminogenim stilom kao jednim od tokova koji u njoj egzistira (Clower & Bothwell, 2001). Hejven je kroz dve studije pokuao da identifikuje i precizira odnose izmeu Velikih pet i kriminaliteta. U prvoj studiji posmatrane su povezanosti izmeu pet faktora i nasilnikog ponaanja kao i vandalizma i kraa (zdruenih u jednu kategoriju) posebno za mukarce i ene (Heaven, 1996). Faktor A je bio negativno povezan sa nasiljem kroz oba pola (-0,46 mukarci i -0,19 ene) kao i sa vandalizmom i kraama, ali samo kod mukaraca (-0,36). C faktor nije bio znaajno povezan sa nasiljem ali jeste sa vandalizmom i kraama (-0,28 mukarci i -0,21 ene). N domen pozitivno korelira sa nasilnikim ponaanjem kod ena (0,20) i vandalizmom i kraama kod mukaraca (0,24). U drugoj studiji autor je hteo da precizira ove povezanosti tako to je zadavao facete faktora za koje je smatrao da treba da budu nosioci ovih povezanosti sa kriminoge355

Janko Meedovi

nim ponaanjem (Petofaktorski model je hijerarhijski organizovan. Velikih pet su najiri, robustni i bazini domeni linosti. Oni se granaju u facete, subfaktore koji ih preciznije opisuju, a ovi se onda ispoljavaju u mnotvu specifinih oblika ponaanja.). Iako generalni domen Ekstraverzije nije znaajno korelirao sa kriminalitetom Hejven je zadao i aspekte ovog domena Asertivnost i Potragu za uzbuenjima. Rezultati su bili sledei: to se C domena tie, nedostatak Samodiscipline je najvaniji generator vandalizma i pljakanja (-0,29). Svi faceti A domena koji su testirani u modelu su bili znaajno negativno povezani sa kriterijumskim ponaanjem: pre svega Poverenje (-0,34 za nasilje i -0,31 za vandalizam/krae), zatim Altruizam (-0,31 i -0,27) i na kraju Blaga narav (-0,25 za nasilje). Iako domen E nije znaajno korelirao sa kriminogenim ponaanjem, njegov aspekt Potrage za uzbuenjem ostvaruje pozitivne korelacije (0,22 i 0,26). Suprotna situacija je sa N faktorom. Generalno on pozitivno korelira sa kriterijumskim ponaanjem ali njegovi aspekti Hostilnost i Impulsivnost ne. Vaan nalaz ovog istraivanja je potvrda znaaja nedostatka poverenja kao faktora koji uestvuje u produkciji kriminaliteta. Ovaj podatak je konzistentan sa nalazima Krugera i saradnika (Krueger et al., 1994) o povezanosti Alijenacije iz Telegenovog modela i kriminogenog ponaanja (tabela 2). Poverenje je i najvaniji prediktor od svih ispitivanih varijabli u postavljenom regresionom modelu (Heaven, 1996). Korelacije izmeu Potrage za uzbuenjem i kriminaliteta su takoe potvrda Zakermanovih stanovita o povezanosti Traenja senzacija i ovakvog ponaanja (Zukerman, 2007). Ono to je zauujue je da crte Hostilnosti (oseaj gneva, frustriranosti, iritiranosti) i Impulsivnosti kao faceti N domena nisu bili pozitivno povezani sa kriminalitetom poto smo ve govorili da se ovakve povezanosti uglavnom dobijaju u drugim istraivanjima. Neto drugaija situacija je kada su u pitanju prekrioci koji se uputaju u seksualne delikte, usmerene protiv dece i adolescenata. Denison i saradnici su zadavali NEO-PI-R (jedan od instrumenata za eksploraciju Petofaktorskog modela linosti koji meri i pojedinane facete svih domena) prekriocima na izdravanju zatvorske kazne zbog seksualnih delikata izvrenih protiv dece i adolescenata, i kontrolnoj grupi ispitanika. Prekrioci su bili razvrstani u tri grupe: oni koji su vrili incestuozne inove u primarnoj porodici, prekrioci iz usvojenikih ili starateljskih porodica i seksualni prekrioci koji su vrili delikte van porodine sredine. Prekrioci su postigli znaajno vii skor u odnosu na kontrolnu grupu na N domenu i na sledeim facetima ovog domena: Anksioznost, Depresivnost, Socijalna nelagodnost i Vulnerabilnost (Dennison et al., 2001). Znaajno nie skorove prekrioci su postigli na faktorima E (faceti: Drueljubivost i Asertivnost) i C (faceti: Kompetencija i Promiljenost). Ovi
356

Bazina struktura linosti i kriminalitet

nalazi daju nam prilino precizan opis linosti pedofila. To su osobe sklone depresivnim doivljavanjima, u drutvu se oseaju nelagodno pa stoga i nemaju potrebu da puno vremena provode sa drugim ljudima. Oseaju se lako povredljivim, napetim i sebe doivljavaju kao skromne osobe, blage naravi. Smatraju sebe nekompetentnim i nemaju poverenja u svoje sposobnosti. Niske su asertivnosti i nepromiljeni su. Nakon toga izvrena je diskriminativna analiza. Generisana je jedna diskriminativna funkcija koja je znaajno razdvajala ispitanike i predviala pripadnost subjekata kriterijumskim ili kontrolnoj grupi. Varijable koje razdvajaju ispitanike u grupe su upravo one na kojima su postignute znaajne razlike izmeu grupa, tako da su rezultati diskriminativne i analize varijanse potpuno kongruentni (u diskriminativnoj funkciji se pojavljuju i dva faceta domena A: Skromnost i Blaga narav). U sledeim tabelama date su korelacije crta linosti sa generisanom funkcijom, kao i rezultati predikcije pripadnosti ispitanika grupama pomou nje.
Tabela 4. Crte linosti koje konstituiu diskriminativnu funkciju pri predikciji pripadnitva grupi seksualnih prekrilaca (prikazani su samo faceti koji u najveoj meri koreliraju sa diskriminativnom funkcijom). Preuzeto iz Dennison et al., 2001.

Diskriminativna funkcija
Faktori kojima faceti pripadaju N3 N4 A5 C1 N6 C6 E3 A6 N1 E2 Crte linosti- faceti faktora Velikih pet Depresivnost Socijalna nelagodnost Skromnost Kompetencija Vulnerabilnost Promiljenost Asertivnost Blaga narav Anksioznost Drueljubivost Korelacija sa diskriminativnom funkcijom .49 .45 .42 -.38 .35 -.30 -.28 .27 .25 -.24

Jasno je da na osnovu ranije izloenih podataka ovo nije struktura linosti koja odlikuje prekrioce uopte. Nema standardnih padova na C i A domenima, tavie stie se utisak da je povienje na N domenu i snien E faktor jezgro linosti seksualnih prekrilaca. Upadljivo je takoe da Impulsivnosti i agresivnosti nema kao crta koje znaajno koreliraju sa diskriminativnom funkcijom, a to su osobine linosti koje po veini istraivanja uestvuju u generisanju kriminogenog ponaanja. Izgleda da iako su nepromiljene (verovatno u smis357

Janko Meedovi

lu neopreznosti), ove individue nemaju tekoa sa kontrolom Impulsa. Oseaj odbacivanja i doivljaj sopstvene nekompetentnosti je verovatno uzrok zato ovakve osobe ne mogu da formiraju bliske veze sa drugima i da ih zadre, na ta utie i generalna socijalna introvertnost i nedrueljubivost. Ove tendencije verovatno stvaraju potrebu da seksualni prekrioci trae i ostvaruju veze sa decom i adolescentima, jer se tu oseaju u manjoj meri neadekvatno, dobijaju potovanje i lake stiu kontrolu i ostvaruju dominaciju (Finkelhor, 1984, po Dennison et al., 2001).
Tabela 5. Rezultati klasifikovanja ispitanike u grupe na osnovu diskriminativne funkcije generisane pomou crta linosti Petofaktorskog modela (faceta). Preuzeto iz Dennison et al., 2001.

Grupe ispitanika

Predviena pripadnost grupi N KontrolIncest u na grupa prim. porodici 33 17 11 32 30 (90.9) 1 (5.9) 1 (9.1) 2 (6.3) 0 (0.0) 9 (52.9) 1 (9.1) 5 (15.6)

Incest u neprim. porodici 1 (3.0) 0 (0.0) 8 (72.7) 2 (6.3)

Izvan porodice 2 (6.1) 7 (41.2) 1 (9.1) 23 (79.1)

Kontrolna grupa Incest u primarnoj porodici Incest u neprimarnoj porodici Izvan porodice

Podaci u tabeli 5 pokazuju preciznost diskriminativne funkcije u razvrstavanju ispitanika u grupe. Osnovni nalaz nam govori da je model u stanju da diskriminie prekrioce od neprekrilaca sa velikom tanou (91% ispitanika iz kontrolne grupe je zaista u nju i svrstano). Prediktivna mo je neto slabija kada se tie razvrstavanja meu submodalitetima seksualnih prekrilaca. Preciznost je zadovoljavajua kada su u pitanju osobe koje su izvrile seksualni delikt u hraniteljskoj ili usvojenikoj porodici (73% tanosti) i prekrioci koji su vrili delikte izvan porodinih okvira (79%). Najveu greku model pravi kada je u pitanju incestuozni delikt u primarnoj porodici (samo 53% tanih razvrstavanja) i to u korist vanporodinih prekrilaca (gde je smeteno 41% ovih ispitanika). Ipak podaci jasno govore da je Petofaktorski model bez sumnje validan i koristan teorijski okvir u eksploraciji strukture linosti osoba koje vre seksualne delikte. Jedna od pretpostavki na kojima poiva Petofaktorski model je i hipoteza o racionalnosti. Samoprocena i procena drugih mogla bi se ostvariti jedino ako
358

Bazina struktura linosti i kriminalitet

su ljudi u stanju da pored greaka i predrasuda adekvatno opaaju vane osobine linosti kod sebe i drugih (socijalno ili uopte adaptivno vane). Meutim, da li je ova hipoteza opravdana kada je u pitanju kriminogeno ponaanje? Osobe koje poseduju pro-kriminogene crte mogle bi pokuati da ih sakriju, ne samo od drugih ve i od sebe, kako bi formirali sliku o sebi koja je usklaena sa socijalnim normama. Da bi dao odgovor na ovo pitanje Vajb je ispitao povezanost varijabli koje su merile tendenciju da se drugima prui pogrena slika o sebi (Varanje), tendenciju da se opravda sopstveno kriminogeno ponaanje (Neutralizacija) i promiskuitetnog ponaanja sa kriminalitetom. U istraivanju je takoe zadat i instrument koji meri domene Petofaktorskog modela ali u koji nisu ukljuene subskale odnosno faceti5. Sve tri varijable koje je koncipirao Vajb znaajno su pozitivno korelirale sa kriminogenim ponaanjem merenim preko skala samoprocene (Varanje: 0,30 za mukarce i 0,22 za ene; Neutralizacija: 0,51 i 0,41 i Promiskuitet: 0,38 za mukarce, korelacija u enskom poduzorku nije bila statistiki znaajna). Od domena bazine strukture ponovo su C i A pokazali znaajne negativne povezanosti sa kriminalitetom (Wiebe, 2004). Meutim, ono to je zaista Vajb hteo da sazna jeste da li tri specifine varijable linosti doprinose predvianju kriminaliteta kada se u prediktivni model uvedu nakon faktora bazine strukture linosti, odnosno da li zahvataju varijansu koju Velikih pet ne objanjavaju. Odgovor je bio potvrdan: uvoenje Varanja, Neutralizacije i Promiskuiteta u regresioni model preko bazinih domena linosti poveava procenat objanjene varijanse od 8% do 19% za ene i 17% do 37% za mukarce. Na osnovu ovoga autori zakljuuju da se tri ispitivane crte nalaze van Petofaktorskog modela (Wiebe, 2004). Znaajnost laganja, ostavljanja pogrenog utiska o sebi, racionalizacije i opravdavanja sopstvenih postupaka u objanjenju kriminogenog ponaanja je nesumnjiva. Takoe, moe se prihvatiti tvrdnja da ove crte lee van prostora opisanog pomou pet velikih dimenzija linosti. Meutim, pitanje je da li ove tendencije lee zaista van bazine strukture linosti. Neki noviji nalazi sugeriu da upravo opisane linosne karakteristike mogu biti deo dimenzije Potenje/Skromnost koja je deo estofaktorskog modela linosti (Lee & Ashton, 2006).

U pitanju je NEO FFI (Costa i McCrae, 1992).

359

Janko Meedovi

Skromnost i potenje
Velikih pet faktora linosti su manje-vie dosledno replicirani u studijama koje su koristile opise linosti bazirane na terminima iz Engleskog jezika6. Meutim, istraivanja na drugim jezicima ponudila su est faktora kao adekvatnije reenje strukture linosti (Ashton, Lee, Perugini, et al., 2004 po Lee et al., 2005). Ovaj model linosti nazvan je HEXACO, to predstavlja akronim za sledee faktore: Potenje/Skromnost (Honesty-Humility), Emocionalnost (Emotionality), Ekstraverzija (eXtraversion), Saradljivost (Agreableness), Savesnost (Conscientiousness) i Otvorenost (Openness). Faktori Ekstraverzije, Savesnosti i Otvorenosti predstavljaju pandane istoimenih faktora iz Petofaktorskog modela. Faktori Emocionalnosti i Saradljivosti predstavljaju rotirane faktore Neuroticizma i Saradljivosti: varijansa asocirana sa iritabilnou (Hostilnou) i sentimentalnou je razliito rasporeena u dva modela (de Vries et al., 2009). Meutim, najvea razlika izmeu dva modela je pojava estog faktora linosti, nazvanog Potenje/Skromnost (H). Ovaj faktor je i razlog zbog ega govorimo o HEXACO modelu i njegovom povezanou sa kriminalitetom. Kako su istraivanja sa estofaktorskim modelom linosti jo uvek malobrojna, ukratko emo izloiti tri razloga zbog kojih smatramo da je H faktor izuzetno vaan u objanjenju kriminaliteta, od kojih su dva teorijske prirode. Konceptualizacija samog faktora. Psiholoki sadraj ove dimenzije predstavljaju osobine linosti koje se tiu iskrenosti, potenja i skromnosti, nasuprot manipulativnosti, pohlepi i pretencioznosti (de Vries et al., 2009). Jasno je da je H faktor generator varijanse koja je povezana sa moralno relevantnim linosnim tendencijama, odnosno crtama linosti koje su odgovorne za produkovanje ponaanja koja se ostvaruju u moralnom kontekstu. Mnoga istraivanja su pokazala da su ovakve crte linosti dosledni generatori amoralnog i kriminogenog ponaanja (Kneevi, 2003). Mrana trijada. Paulus je izdvojio tri crte linosti iz spektra osobina koje su odgovorne za agresivna, manipulativna, i kriminogena ponaanja. Nazvao ih je Mrana trijada linosti i ona se sastoji iz Makijavelizma, subklinike NarcisoiU leksikim prouavanjima jezika razlikuju se dve globalne strategije: etska i emska. U prvoj se iz jednog jezika izdvoje termini za koje se smatra da adekvatno opisuju linost, zatim se oni faktoriu i krajnjom selekcijom termina sa dobijaju stabilni faktori i na njima grade instrumenti. Potom se ti instrumenti prevode na druge jezike i zadaju ispitanicima razliitih govornih podruja. U emskim studijama se opisi linosti ne prevode na druge jezike ve se iz renika svakog jezika na ijem se govornom podruju eli vriti istraivanje trae termini i potom se oni faktoriu. Model koji sadri est faktora nastaje u emskim studijama linosti.
6

360

Bazina struktura linosti i kriminalitet

dnosti i subklinike Psihopatije (Paulhus and Williams, 2002). Pokazano je da su ove osobine esti konstituenti strukture linosti kriminalaca, to se posebno odnosi na psihopatiju (Hemphill, Hare, & Wong, 1998; Walters, 2003, po DeMatteo et al, 2005). U istraivanju Lija i Atona (Lee and Ashton, 2005) naene su umerene negativne korelacije izmeu faktora Saradljivosti iz Petofaktorskog modela i Psihopatije (-0,39) kao i Makijavelizma i Psihopatije (-0,44). Narcizam korelira pozitivno sa Ekstraverzijom (0,49). Meutim, u istoj studiji su potvrene visoke korelacije Mrane trijade i faktora Potenja iz HEXACO modela kao i svih njegovih faceta. Ti rezultati prikazani su u sledeoj tabeli:
Tabela 6. Korelacije izmeu Mrane trijade linosti (psihopatija, makijavelizam i narcisoidnost) i faktora Potenja/Skromnosti i njegovih faceta. Podaci preuzeti iz Lee and Ashton, 2005.

Primarna Psihopatija Faktor Potenje/Skromnost -.72 Faceti faktora Potenje/Skromnost Potenje -.75 Iskrenost -.57 Izbegavanje pohlepe -.49 Skromnost -.62
*Jedina korelacija koja nije statistiki znaajna

Makijavelizam -.57 -.61 -.44 -.31 -.50

Narcisoidnost -.53 -.32

-.22*
-.48 -.62

Kao to se moe videti iz tabele 6, domen Potenja znaajno korelira sa svim crtama Mrane trijade, ali takoe postoje sistematske znaajne povezanosti i svih njegovih faceta sa ispitivanim varijablama. Takoe, izvreno je predvianje meusobnog kovariranja crta Mrane trijade pomou njihovih povezanosti sa modelom Velikih Pet i HEXACO modelom. Petofaktorski model nije uspeo da predvidi korelacije varijabli unutar mrane trijade. Predikcije HEXACO faktora su se pokazale priblinije opserviranim vrednostima, ali tek kad su u model bili ukljueni faceti faktora Potenja, predviene korelacije su bile najblie stvarnim (Lee and Ashton, 2005). Ovo jasno govori o eksplanatornoj vrednosti subdimenzija faktora Potenja. Iz nalaza moemo zakljuiti da postoji zajedniki linosni denominator crta koje nazivamo mranom trijadom, i posredno, preko ovog nalaza, da je faktor Potenja bazina dimenzija linosti koja je u velikoj meri odgovorna za nastanak antisocijalnog i kriminogenog ponaanja. Predvianje delinkvencije na radnom mestu. Iako je dominantno raeno u sferi poslovne psihologije, jedno drugo istraivanje Atona i Lija moe nam pruiti bar deliminu empirijsku potvrdu o povezanosti faktora Potenja i de361

Janko Meedovi

linkventnog ponaanja (Lee and Ashton, 2005). U ovoj studiji autori su uporeivali prediktivnu mo Petofaktorskog i HEXACO modela, kada je kriterijumska varijabla bila delinkvencija na radnom mestu. U okviru ispitivanih modaliteta ponaanja, najmanje dva se mogu okarakterisati kao kriminogena: kraa i vandalizam. HEXACO je uspenije predviao delinkvenciju na radnom mestu od Velikih Pet, i ova uspenost se skoro u potpunosti moe pripisati faktoru Potenja: kada se u modelu multiple regresije ovaj faktor doda kao prediktor na velikih pet, procenat objanjene varijanse u proseku je rastao za 14% (Lee and Ashton, 2005).

Umesto zakljuka, jo istraivakih pitanja

Neosporna je povezanost bazine strukture linosti i kriminogenog ponaanja. Svi modeli bazine strukture pokazuju se sposobnim da objasne i predvide varijansu kriminogenog i antisocijalnog ponaanja. Kako postoji veliki broj konstrukata i njihovih operacionalizacija, pred istraivae se postavljaju dva vana pitanja kada je re o odnosu linosti i kriminala. Prvi je izdvajanje faktora iz razliitih modela bazine strukture koji su konzistentni i stabilni prediktori kriminogenog ponaanja i onih koji to nisu (npr: Psihoticizam iz PEN modela; Agresivnost i Tradicionalizam iz Telegenovog; Saradljivost i Savesnost iz Velikih pet; Potenje iz HEXACO modela). Potom bi trebalo izvriti uklanjanje zajednike varijanse ovih konstrukata, odnosno precizirati koji je doprinos svakog od ovih konstrukata objanjavanju kriminaliteta. Ovo je veliki posao, jer kako je ve reeno postoji veliki broj modela bazine strukture linosti. Vano je ipak primetiti da se konstrukti ekstrahovani u ovim modelima (bar kada govorimo o faktorskim teorijama linosti), u velikoj meri preklapaju, iako faktori nose razliita imena. Jo jedna olakavajua okolnost je to za veinu njih postoji dovoljan broj empirijskih nalaza koji omoguuju da se ovakav posao izvri. Ipak, ponekad se ini da se u svoj toj umi modela jako teko snai. Neki modeli, kao to je HEXACO, ne poveavaju entropiju u ovom sistemu konstrukata, ve samo koliinu informacije, odnosno saznajne i prediktivne moi. Sa druge strane postoje leksiki modeli linosti koji se u veoj meri razlikuju od konsenzusa postignutog sa Velikih pet kao to je Sedmofaktorski model linosti (Almagor et al.,1995). Ipak, ni on se ne moe izuzeti iz analize koja povezuje bazinu strukturu linosti i kriminalitet, jer faktor ekstrahovan u okviru Velikih Sedam, nazvan Negativna valenca takoe opisuje amoralna, manipulativna i prevrtljiva ponaanja (Almagor et al.,1995), te se mora pretpostaviti njegova povezanost sa kriminogenim
362

Bazina struktura linosti i kriminalitet

ponaanjem. Iako zadatak izgleda vrlo teak, ini se da je ipak mogue postii konsenzus o odnosu bazine strukture linosti i kriminaliteta poput onog koji ve postoji o samim bazinim dimenzijama linosti. Kada se jednom uspostavi odreeni stepen saglasnosti koji se tie teorijskog modela za eksploraciju udela koji linost ostvaruje u kriminogenom ponaanju, treba obratiti veu panju specifinostima samog kriminalnog akta. Neke vane varijable su ve pomenute: pre svega tip krivinog dela (nalazi o kojima je raspravljano govore da se crte linosti koje generiu laka krivina dela razlikuju od onih koje ine strukturu linosti silovatelja ili ubica npr.), udeo polnih razlika, starosti prekrioca i, kada je re o stabilnosti kriminogenog ponaanja, crte koje pokreu individuu ponovo u zloin (odnosno recidiv). Meutim, najvii stepen integracije bez sumnje bi predstavljalo povezivanje crta linosti sa uticajem sredine, odnosno ispitivanje njihove zajednike uloge u fenomenu kriminaliteta (poput nalaza o odnosu crte Impulsivnosti i ekonomske razvijenosti naselja u kojima prekrioci ive, Lynam et al., 2001 po Zuckerman, 2007). I na kraju, znaaj maloletnike delinkvencije kao drutvenog problema i njegovog uea u kriminogenom ponaanju uopte, zahteva da prouavanja interakcije linosti i sredine poseduju i razvojnu dimenziju.

Reference:
Almagor, M., Tellegen, A. and Waller, N.G. (1995). A Cross-Cultural Replication and Further Exploration of the Basic Dimensions of Natural Language Trait Descriptors. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 69, No. 2, 300-307. Cale, E.M. (2006). A quantitative review of the relations between the Big 3 higher order personality dimensions and antisocial behavior. Journal of Research in Personality, 40, 250284. Clower, C. E. and Bothwell, R. K. (2001). An Exploratory Study of the Relationship between the Big Five and Inmate Recidivism. Journal of Research in Personality, 35, 231237. Costa, P. T. and McCrae, R. R. (1992). Revised NEO Personality Inventory (NEO-PI-R) and NEO Five-Factor Inventory (NEO-FFI) Professional Manual. Odessa: Psychological Assessment Resources. Inc. Costa, P. T. Jr., and McCrae, R. R. (1995). Primary Traits of Eysenck's P-E-N System: Three- and Five-Factor Solutions. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 69, No. 2, 308-317.
363

Janko Meedovi

Dennison, S.M., Stough, C. and Birgden, A. (2001). The big 5 dimensional personality approach to understanding sex offenders. Psychology, crime & law, Vol. 7, 243-261. DeMatteo, D., Heilbrun, K. and Marczyk, G. (2005). Psychopathy, Risk of Violence, and Protective Factors in a Noninstitutionalized and Noncriminal Sample. International Journal of Forensic Mental Health, Vol. 4, No. 2, pages 147-157. de Vries, R. E., de Vries, A., Feij, J. A. (2009). Sensation seeking, risk-taking, and the HEXACO model of personality. Personality and Individual Differences, vol 47, 536-540. Eysenck, H. J. (1996). Personality and crime: Where do we stand. Psychology, Crime & Law, 2, 143152. Eysenck, H. J., & Gudjonsson, G. H. (1989). The causes and cures of criminality. New York: Plenum. Eysenck, H. J., & Eysenck, S. B. G. (1976). Psychoticism as a dimension of personality. London: Hodder & Stoughton. Heaven, P. C. L., Newbury, K., Wilson, W. (2004). The Eysenck psychoticism dimension and delinquent behaviours among non-criminals: changes across the lifespan? Personality and Individual Differences, 36, 18171825. Heaven, P. C. L. (1996). Personality and self-reported delinquency: Analysis of the Big Five personality dimensions. Personality and individual differences Vol. 20. No. I, pp. 47-54. Hollin, C. (1989). Psychology and crime: An introduction to criminological psychology. New York: Routledge. Horvath, P. and Zuckerman, M. (1993). Sensation Seeking, Risk Appraisal, and Risky Behavior. Personality and Individual Differences, 14, 41-52. John, O. P., Caspi, A., Robins, R. W., Moffitt, T. E., & Stouthamer-Loeber, M. (1994). The little five: exploring the nomological network of the fivefactor model of personality in adolescent boys. Child Development, 65,160178. Knust, S. and Stewart, A.L. (2002). Risk-taking behaviour and criminal offending: An investigation of Sensation Seeking and the Eysenck Personality Questionnaire. International Journal of Offender Therapy and Comparative Criminology, 46(5), 586-602.

364

Bazina struktura linosti i kriminalitet

Krueger, R.F., Schmutte, P.S., Caspi, A., Moffitt, T.E., Campbell, K. and Silva, P.A. (1994). Personality Traits Are Linked to Crime Among Men and Women: Evidence From a Birth Cohort. Journal of Abnormal Psychology, Vol. 103, No. 2, 328-338. Kneevi, G., Damonja Ignjatovi, T., Joi, D.. (2004). Petofaktorski model linosti. Centar za primenjenu psihologiju, Beograd. Kneevi, G. (2003): Koreni amoralnosti. Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Institut za psihologiju, Beograd. Lee, K. and Ashton, M. C. (2006). Further Assessment of the HEXACO Personality Inventory: Two New Facet Scales and an Observer Report Form. Psychological Assessment Vol. 18, No. 2, 182191. Lee, K., Ashton, M. C., de Vries, R. E. (2005). Predicting Workplace Delinquency and Integrity with the HEXACO and Five-Factor Models of Personality Structure. Human Performance, 18(2), 179197. Lee, K. and Ashton, M. C. (2005). Psychopathy, Machiavellianism, and Narcissism in the Five-Factor Model and the HEXACO model of personality structure. Personality and Individual Differences 38, 15711582. Miller, J. D. & Lynam, D. (2001). Structural models of personality and their relation to antisocial behavior: a meta-analitic rewiev. Criminology, 39, 765-798. Moffitt, T.E., Caspi, A., Dickinson, N., Silva P., Stanton, W. (1996). Childhood onset versus adolescent-onset antisocial conduct problems in males: natural history from ages 3 to 18 years. Development and Psychopatology, 8, 399-424. Patrick, C.J., Curtin, J.J., Tellegen, A. (2002). Development and Validation of a Brief Form of the Multidimensional Personality Questionnaire. Psychological Assessment, Vol. 14, No. 2, 150163. Paulhus, D. L. and Williams, K. M. (2002). The Dark Triad of personality: Narcissism, Machiavellianism, and psychopathy. Journal of Research in Personality 36 (2002) 556563. Romero, E., Luengo, M.A., Sobral, J. (2001). Personality and antisocial behaviour: study of temperamental dimensions. Personality and Individual Differences, 31, 329-348. Saucier, G. (2008). Measures of the personality factors found recurrently in human lexicons. U G. J. Boyle, G. Matthews, D. H. Saklofske (Ed.) The
365

Janko Meedovi

SAGE handbook of personality theory and assessment, Volume 2 (pp 2954), London, SAGE Publications Ltd. Tellegen, A. and Waller, N.G. (2008). Exploring personality through test construction: development of the Multidimensional personality questionnaire. U G. J. Boyle, G. Matthews, D. H. Saklofske (Ed.) The SAGE handbook of personality theory and assessment, Volume 2 (pp 261-292), London, SAGE Publications Ltd. Van Aken, M. A. G., van Lieshout, C. F. M., & Scholte, R. H. J. (1998). The social relationships and adjustment of the various personality types and subtypes. In Paper presented at the VIIth biennial meeting of the Society of Research on adolescence, San Diego, CA. van Dam, C., Janssens J.M.A.M., De Bruyn, E.E.J. (2005). PEN, Big Five, juvenile delinquency and criminal recidivism. Personality and Individual Differences, 39, 719. Wiebe, R.P. (2004). Delinquent behavior and the Five factor model: Hiding in the adaptive landscape? Individual differences research, 2 (l), 38-62. Zuckerman, M. (2007). Sensation seeking and risky behavior. Washington DC: American psychological association. Zuckerman, M. (1994). Behavioral expressions and biosocial bases of sensation seeking. New York: Cambridge University Press.

366

Bazina struktura linosti i kriminalitet

Abstract BASIC PERSONALITY STRUCTURE AND CRIMINALITY

Janko Meedovi Over the last two decades, personality has been one of the most important explanatory constructs in criminology. While examining personality traits which generate criminogenic and antisocial behavior, special attention is given to basic personality traits. The existing models of the basic personality structure are mostly robust, based on empirical data and various theoretical concepts. There are numerous data about the connection between the basic personality structure and different types of criminal behaviour. These data are relatively consistent and replicable. This paper presents several models of the basic personality structure, as well as research related to the connection between these models and criminal behaviour. Hans Eysencks theory is presented first, because of its important role in criminology research in the 1960s and 1970s. The paper also presents Tellegens model, and the work of Marvin Zuckerman considering sensation seeking. However, special attention is given to the Five-Factor personality model, as the dominant concept related to examining personality today. As described in the paper, this model proves to be a successful explanatory construct in the field of criminology as well. At the end of the paper, HEXACO model is presented, with the emphasis placed on the Honesty/Humility factor, as a promising concept for the future research into the relationship between basic personality traits and criminal behaviour. Key words: basic personality traits, criminal, antisocial behavior

Primljeno: 11.11.2009; prihvaeno za tampu: 18.12.2009.

367