Dr Marija Krvavac vanredni profesor Pravnog fakulteta ,Kosovska Mitrovica Adresa:ul.

Dositejeva 43/7 85310 Budva Tel: +38268/519-858 +38163/857-3003

KOLIZIONOPRAVNA AUTONOMIJA VOLJE

Ovlaenje subjekata pravnog odnosa da sporazumno izaberu merodavno pravo i meunarodno nadlean sud za regulisanje meusobnih prava i obaveza u meunarodnom privatnom pravu predstavlja autonomiju volje.U oblasti sukoba zakona autonomija volje je svojevrsna(potpuna ,okvirna) odluujua injenica.Za razliku od ostalih vezujuih okolnosti autonomija volje je subjektivni stranaki izbor prava koji potencijalno upuuje na izabrano pravo(lex voluntatis).Do primene lex voluntatis dolazi samo ako stranke sporazumno iskoriste mogunost izbora prava.Autonomija volje upravo predstavlja manifestaciju odluke pravnih subjekata da tu mogunost iskoriste. Kolizionopravni karakter izjave volje stranaka odnosno autonomija volje proizvodi pravno dejstvo kao i izjava volje materijalnopravnog i procesnopravnog karaktera s tim to se ona odnosi na merodavno pravo domae ili strane zemlje, kao izabrano pravo koje se primenjuje u svojoj celini ukljuujui i imperativne i dispozitivne norme.1 Izjava volje kolizionopravnog karaktera predstavlja primarno reenje posebno kod sukoba zakona u ugovornim odnosima sa stranim elementom po kome same stranke odreuju ugovorni statut. Uporedno zakonodavstvo stranakom izboru prava daje ogranieno dejstvo u pojedinim oblastima sukoba zakona koji ne pripadaju ugovornom pravu .Tako se u nemakom pravu priznaje dejstvo stranake izjave volje u pogledu sukoba zakona kod testamentalnog nasleivanja nakretnina koje se nalaze u inostranstvu ,za opta dejstva braka,za vanugovornu odgovornost za naknadu tete,2 ili prema vajcarskom Saveznom zakonu o meunarodnom privatnom pravu kao koliziono reenje kod testamentalnog nasleivanja,za materijalnopravna dejstva braka,sticanje i gubitak stvarnih prava na pokretnostima,vanugovornu odgovornost za naknadu tete,imovinska dejstva branih drugova i lica koja ive u vanbranoj zajednici.3 Kolizionopravna autonomija i razvoj meunarodnog privatnog prava V.Stanivukovi,ivkovi M,Meunarodno privatno pravo(opti deo),Beograd,2004,s.148(cit) V.l.25.st.2. Uvodni zakon za Graanski zakonik Nemake :za nepokretnosti koje se nalaze u Nemakoj ostavilac moe izabrati nemako pravo u jednoj od formi raspolaganja za sluaj smrti.;l.14.;l.42. 3 V.l.52.Saveznog zakona o meunarodnom privatnom pravu: 1.Za branoimovinski reim merodavno je pravo koje su izabrali brani drugovi.;l.92.st.2 i 95.;l.104.;l.132.;
1 2

Pravila meunarodnog privatnog prava stvorila je doktrina a neto kasnije , istina veoma oprezno prihvatila sudska praksa..4U obilju naunih rasprava prva znaajnija reenja problematike meunarodnog privatnog prava nalazimo kod postglosatora(komentatora). Autonomija volje kao koliziono reenje u oblasti sukoba zakona vezuje se za ime francuskog teoretiara arla Dimulena koji je nastavio rad komentatora.Dimulen se u svom velikom komentaru celokupnog Kodeksa graanskog prava bavio pitanjem odreivanja ugovornog statuta smatrajui da je to bez sumnje mesto izvrenja ugovora. Tradicionalno se meutim u teoriji ukazuje na doprinos ovog teoretiara u odnosu na odluku u jednom branoimovinskom reimu kojim se volja stranaka u oceni prava i obaveza istie kao potreba u reavanju sukoba statuta. Dimulen je u tom sporu stao na stanovitu da treba primeniti samo statut Pariza jer je na podruju njegove primene bilo prvo zajedniko prebivalite branih drugova pravdajui ga kvalifikacijom branoimovinskog reima kao preutnog sporazuma koji treba ocenjivati normama prava prvog prebivalita stranaka.5U teoriji meunarodnog privatnog prava Dimulen se smatra tvorcem principa autonomija volje stranaka u reavanju sukoba statuta iako se na ovaj princip prevashodno pozvao da bi opravdao primenu statuta Pariza na sve ugovore koji se zakljuuju na podruju toga grada.6 Prve kodifikacije meunarodnog privatnog prava uglavnom preuzimaju uenje statutarne teorije.U Austrijskom optem graanskom zakoniku(ABGB)su sadrana razliita koliziona reenja za odreivanje ugovornog statuta u zavisnosti od toga ko zakljuuje ugovor ili gde se isti zakljuuje.Zakonik upuuje na lex autonomiae samo ako se u domaoj zemlji zakljuuje ugovor izmeu stranaca ili u inostranstvu izmeu stranca i domaeg dravljanina.7 Uticaj stranaka na odreivanje merodavnog prava u XIX veku predstavljao je predmet interesovanja znamenitog teoretiara nemakog porekla Karla Fridriha fon Savinjija.Njegovim radovima udareni su temelji upuivanja na pravo s kojim pravni odnos ima najbliu vezu.8Savinji polazi od toga da svaki pravni odnos treba lokalizovati prema teritoriji neke zemlje i putem metoda indukcije utvrditi to mesto.On dalje priznaje da autonomija volje moe imati samo posredan znaaj za reavanje sukoba zakona i to samo ako stranke odrede mesto izvrenja ugovora. Italijanski teoretiar Paskvale Stanislao Mancini unosi ideju o nacionalnosti koja bi trebalo da bude temelj meunarodnog privatnog prava..Svaka drava bi naime morala priznati specifinosti prava,kulture,navike i morala koji vezuju jedno lice za njegovu nacionalnu dravu.9Ovo naelo prema Manciniju , vai u strogom smislu za imperativna pravila dok u dispozitivnom pravu vai naelo slobode volje, odnosno autonomije stranaka imajui u vidu da odnose kao to su ugovorni stranke sporazumno mogu podvrgnuti pod odreeno merodavno pravo.Mancinijevo moderno uenje sukoba zakona koje se temelji na trima idejama vodiljama :naciji,autonomiji volje i suverenosti bez sumnje je u mnogome doprinelo prihvatanju kolizionopravne autonomije. V.Perelman,Juristische Logik als Argumentstations lehre ,1979,91. V.Batiffol/Lagarde ,Droit international priv,I,378.Dimulen je ovaj savet dao 1525.godine u sporu suprunika de Ganey. 6 Nastanak autonomije volje neki teoretiari vezuju za period liberalnog kapitalizma Tako Rokomanovi M,''Volja pojedinca i odreivanje merodavnog zakona u odnosima meunarodnog privatnog prava''Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu,2005,s.61-71. 7 par.34-37. 8 Savinji daje drugaiji pristup u reavanju sukoba zakona u delu'' System des heutigen Roemischen Rechts '',1849.u svesci VIII. 9 Batiffol /Lagarde,op.cit.,s.268.
4 5

Razvoj stranake autonomije u modernom pravu nuno se vezuje za uenja istaknutih teoretiara i njihov doprinos u objanjenju niza sloenih pitanja sukoba zakona. Ova uenja su imala odraza na donoenje normativnih akata pojedinih zemalja ,sve do uspenih kodifikacija meunarodnog privatnog prava. Kolizionopravnu autonomiju prihvata sa vremenskom distancom sudska praksa10i zakonodavci pojedinih drava tako da se ovlaenje stranaka,kao subjektivno pravo da uine izbor merodavnog prava prihvata kao primarna vezujua okolnost u odreivanju merodavnog prava za ugovore u veini meunarodnih privatnih prava.Tendencije razvoja modernog evropskog ali i amerikog meunarodnog privatnog prava idu u pravcu proirenja polja primene stranake autonomije volje. Lex autonomiae sporazumno izabrano pravo Princip autonomije volje koji ovlauje stranke da vre izbor merodavnog prava predstavlja opte prihvaen,tradicionalan metod sukoba zakona za ugovorne odnose u modernom meunarodnom privatnom pravu.Ugovorni odnosi su nacionalnim pravom regulisani tako da je teite na imovinskopravnim a ne na personalnim sankcijama te reavanje sukoba zakona nije u slubi irih principa i optih drutvenih ciljeva kao to je sluaj sa statusnim odnosima.Iako na unutranjem planu regulisanja pravnih odnosa autonomija volje sve ee ima samo teorijski znaaj, na meunarodnom planu dobija na vanosti.Razloge za to treba traiti u injenici da nacionalno pravo koje treba primeniti na konkretan sluaj mora biti odreeno u smislu sukoba zakona ,koje po pravilu nije dovoljno razumljivo za poslovni svet pa samim tim nije pogodno za poslovne transakcije.Meunarodno privatno pravo bi svojim pravilima trebalo da olaka poloaj ugovornih stranaka i da prui reenja upuujui na merodavno pravo za svaki konkretan pravni odnos.Kolizioni principi su nacionalni i poveavaju domen nejednakog regulisanja posebno u onim oblastima ugovornog prava u kojima nije izvrena unifikacija.Iz tih razloga razumljivo je da veliki broj uporednih zakonodavstava daje autonomiji volje kolizionopravni karakter i da veliki broj sudova i arbitraa primenjuje volju stranaka kao kriterijum za primenu odreenog unutranjeg ili unifikovanog prava. Primenom materijalnopravne autonomije volje stranke u ugovor inkorporiu dispozitivne norme odreenog pravnog poretka.Nasuprot stanovitu da stranke imaju mogunost da utiu samo na primenu dispozitivnih ali ne i imperativnih normi merodavnog prava iji se izbor oslanja na zakonski formulisanim objektivnim kolizionim normama11stoje ona koja autonomiji volje daju kolizionopravni karakter tj. stranaka izjava volje najee znai kolizionopravno upuivanje na merodavno pravo.12Kolizionopravna autonomija kao celishodni metod odreivanja merodavnog prava, posebno kod ugovora, dovodi do primene izabranog prava, to znai da iskljuuje primenu prava drave koje bi inae bilomerodavno da nije bilo izbora prava.To meutim ne znai da je dolo do korekcije primene kolizione norme ve da su stranke Za francusku sudsku praksu v.odluku u predmetu American Trading Co. C. Quebec Steamship Co vidi tekst u Grands arrets de la jurisprudenace franqaise de dip, 3),1998.,83 i dalje.Kasacioni sud po prvi put prihvata autonomiju volje kao odluujuu injenicu koja upuuje na merodavno pravo. 11 Koncepciju o materijalnopravnom karakteru autonomije volje zastupao je u naoj teoriji Jezdi.Ovakvo stanovite preovladava u zemljama Latinske Amerike pod uticajem poznatog pravnika Bustamantea. Kodeks Bustamante ne priznaje kolizionopravni karakter autonomiji volje,ve se merodavno pravo za ugovorne odnose odreuje imperativnim normama prema mestu zakljuenja odnosno izvrenja ugovora. 12 V.Sajko K.,Meunarodno privatno pravo,Zagreb,2005,s.142.(cit.)
10

izabrale merodavno pravo lex voluntatis koje treba primeniti u svojoj celini.Izjava volje o merodavnom pravu predstavlja svojevrsno koliziono reenje sukoba zakona za sud odnosno arbitrau koji donose odluku u sporu o pravima i obavezama stranaka.Stranke saglasnou volja o pravu po kome e se reavati eventualni ili ve nastao spor po pravilu imaju na umu realizaciju zajednikog cilja, ostvarivanje interesa koji je i bio razlog za uspostavljanja meusobnog obligacionog odnosa. Meunarodni karakter predmeta ugovaranja moe se smatrati vezom celine injenica koje ukljuuju vie pravnih poredaka s jedne strane i celine pravnih normi koje tek treba odrediti s druge strane.Ova koncepcija vodi do primene nehanizma meunarodnog privatnog prava koje oznaava merodavno nacionalno pravo za ugovorne odnose.Opti principi i norme o sukobu zakona kod ugovornih odnosa sa stranim elementom u unutranjem pravu nalaze se u Zakonu o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Zakonu o MPP) dok su posebne sadrane u Zakonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi i Zakonu o obligacionim odnosima i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdunom saobraaju.Prema ZMPP : ,,Za ugovor merodavno je pravo koje su izabrale ugovorne strane ,ako ovim zakonom ili meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno''13 Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi predvia da se na jedan ugovor o plovidbenim odnosima primenjuje pravo koje su stranke izabrale.14Odredbe Zakona o obligacionim odnosima i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdunom saobraaju se ne primenjuju na odnose koji nastaju u meunarodnom vazdunom saobraaju, ako su stranke ugovorile primenu odreenog drugog prava.15 Zakonodavac je u ZMPP predvideo mogunost primene kolizionopravne autonomije i za pitanje reavanja sukoba zakona u oblasti branoimovinskog reima postavljajui izriito supsidijarno reenje samo za segment ugovornih odnosa branih drugova.Ugovorni imovinski odnosi u skladu sa zakonom podleu kolizionim pravilima za lina i zakonska imovinska dejstva braka s tim to brani drugovi mogu izabrati merodavno pravo ukoliko je po lex causae ona dozvoljena.16 U uporednom pravu autonomija volje se utvruje propisima ili sudskom praksom. Nema spora oko toga da je ona od primarnog znaaja za odreivanje merodavnog prava.U Saveznom zakonu o meunarodnom privatnom pravu Austrije se navodi: ''(1)Obligacioni odnosi koji ne ulaze u polje primene Konvencije od 19.06.1980. o merodavnom pravu za ugovorne odnose odreuje se po pravu koje stranke izriito ili preutno odrede''.17Savezni zakon o meunarodnom privatnom pravu vajcarske u istom smislu predvia da: ''Za ugovor je merodavno pravo koje su stranke izabrale''18 Ameriki Resteitment II za ugovore upuuje na pravo drave koje su stranke izabrale.19 1.Teorija i praksa se slau oko toga da sporazum stranaka o izboru merodavnog prava predstavlja samostalnu pravnu celinu sui generis ,ugovor koji se razlikuje od glavnog ugovora za koje se odreuje merodavno pravo.Razliiti stavovi se odnose na problematiku odreivanja Videti l.19 ZMPP(stupio na snagu 1.januara 1983.g) Videti l.1038 ZPUP(Sl.list SRJ 12/98,44/99) 15 Videti l.185.st.1 ZOOSVS(Sl.list SRJ 12/98,ispravke 15/98) 16 Videti l.37.ZMPP.:''Za ugovorne imovinske odnose branih drugova merodavno je pravo koje je u vreme zakljuenja ugovora bili merodavno za line i zakonske imovinske odnose. Ako pravo odreeno u stavu 1. ovog lana predvia da brani drugovi mogu izabrati pravo koje je merodavno za brano-imovinski ugovor ,merodavno je pravo koje su oni izabrali.'' 17 Videti par.35.st.1. 18 Videti l.116. 19 Videti l.187.st.1.
13 14

merodavnog prava za ocenu valjanosti sporazuma stranakaU uporednom pravu se prihvata reenje da je za sporazum stranaka merodavno pravo drave koje su stranke izabrale za sam ugovor.vajcarski Savezni zakon o MPP predvia :''Izbor prava mora biti izriit ili na siguran nain proizilaziti iz odredaba ugovora ili okolnosti;osim toga za njega je merodavno izabrano pravo.''20 Odreivanje merodavnog prava za ocenu valjanosti sporazuma stranaka predstavlja predmet doktrinarne rasprave tako da autori koji stoje na stanovitu da se na ovaj nain ne moe reiti sukob zakona, temelje svoje primedbe na nepostojanju osnove odnosno postojanju samo putativne osnove (putativni lex causae) za ocenu valjanosti sporazuma o izboru prava.U teoriji i praksi preovladava argumentacija da je i taj putativni lex causae neko pozitivno pravo koje objektivno postoji ,bez obzira na to da li je njegov izbor pravno valjan.21 2.Okviri kolizionopravne autonomije postavljeni su imperativnim normama.Pravo zemlje suda daje odgovor na pitanje kada ugovorne strane mogu uiniti izbor merodavnog prava.Koliziona norma koja ovlauje stranke da izaberu merodavno pravo a istovremeno ograniava izbor prema nekom kriterijumu upuuje na ogranienu autonomiju volje.Postavljanje kolizionopravnih okvira autonomije volje za razliku od ranijeg perioda predstavlja izuzetak u uporednom zakonodavstvu.Zakonodavstvo ,sudska i arbitrana praksa potvrdili su opredeljenje za neogranienu autonomiju u smislu slobodnog izbora stranaka merodavnog prava ma koje drave za ocenu predmeta spora.Iako su se protagonisti kako ograniene tako i neograniene autonomije volje pozivali na to da se strankama na taj nain obezbeuje vea pravna sigurnost i postie objektivnost, nesporno je da se zakonodavci opredeljuju za postavljanje ogranienja uglavnom za vee odnosno za zemlju korisne ugovore.Takav je npr. sluaj sa autonomijom volje u javnim ugovorima sa elementom inostranosti koja ostaje teorijska.22 3.Meunarodno privatno pravo legis fori odreuje okvire stranake autonomije i prema pravu foruma se ocenjuje pitanje koneksiteta tj. da li je izbor prava uslovljaven postojanjem veze izmeu glavnog ugovora i izabranog prava ili u tom pogledu ne postoje nikakva ogranienja.Moderne kodifikacije meunarodnog privatnog prava ,meu kojima je i na ZMPP ne postavljaju uslov koneksiteta i stranke ne moraju, u procesu izbora merodavnog prava imati na umu povezanost ugovornog odnosa i izabranog prava, to znai da se mogu opredeliti i za neko neutralno pravo.23Mali broj zemalja postavlja uslov koneksiteta u procesu izbora prava kao to je to sluaj sa zakonodavstvom Poljske prema kome stranke mogu za ugovor izabrati merodavno pravo ako je ono u vezi sa ugovornim odnosom .Ova odredba se od strane teoretiara elastino tumai. Prema amerikom Restaitmentu II pravo drave koje su stranke izabrale nee se primeniti ako izabrano pravo nema bitnu vezu sa strankama ili ugovorom a ne postoji druga razumna osnova za izbor stranaka,ili ako bi primena izabranog prava bila protivna javnom poretku drave koja ima znatno vei interes nego izabrana drava u odreivanju konkretnog pitanja.24 Videti l.116.st.2 .V.nemaki ZMPP,l.27.st.4.;italijanski ZMPP,l.57. V.Batiffol/Lagarde ,op.cit.s.573.V.Vicher ,''Antagonism in Field of Contracts ,Receul de Cours,II,1974.s.46 V.Varadi,Borda,Kneevi,op.cit.,2003,s.376. 22 , , V.Fouchard Ph.,''Le responsabilit des constructeurs en droit international priv''Francuski izvetaj o egipatskim danima (12-16 maj 1991.)udruenja Capitant br.20. 23 Blie o koneksitetu vidi kod Varadi,Borda,Kneevi,Meunarodno privatno pravo,Novi Sad,2003,s.373.; Sajko K,op.cit.,s.146.U poslovnoj praksi se danas najee ugovara nadlenost arbitrae i ini izbor prava vajcarske i Francuske.V.Eizner B.,Meunarodno privatno pravo,1956,s.105. 24 Videti l.187.st.2.
20 21

Dakle zakonodavac namee niz uslova pod kojim je dozvoljen stranaki izbor prava iako ga u st.1. prihvata kao primarno koliziono reenje 4.Na pitanja vremena do koga se ugovorne strane mogu sporazumeti o izboru merodavnog prava i da li je mogua izmena jednom uinjenog izbora domae kolizione norme ne daju odgovor ,za razliku od nekih uporednih prava (kao to je vajcarski ZMPP)25.ZMPP ne sadri upustva o tome kada stranke mogu birati merodavno pravo ali one najee ovo svoje pravo koriste pre ili u toku samog zakljuenja ugovora to je i najbolje reenje.Tendencija uporednog meunarodnog privatnog prava ide u pravcu davanja mogunosti strankama da ovaj izbor uine i naknadno.Dejstvo naknadne izmene ve izvrenog izbora merodavnog prava po osnovu autonomije volje moe poeti od momenta izmene ili od trenutka zakljuenja ugovora- ex nunc ili ex tunc u skladu sa stranakim sporazumom.U tom smislu bilo bi celishodnije da naknadni izbor deluje ex tunc jer bi tako svo vreme trajanja ugovora bilo podreeno jednom merodavnom pravu.26Naknadni izbor merodavnog prava ili izmene ve izabranog prava na osnovu izraene autonomije volje ne bi smeli tetno uticati na prava i interese treih lica ili na pravnu valjanost samog pravnog posla.27 5.Volja stranaka moe biti izjavljena izriito u pismenom obliku ili usmenom saglasnou U tom smislu stranke mogu da unesu posebnu klauzulu u ugovor ,da zakljue poseban sporazum ili da odrede merodavno pravo pristupanjem optim uslovima poslovanja, tipskom ugovoru nekog poslovnog udruenja koji sadri odredbu o merodavnom pravu28.Prema materijalnom ugovornom pravu (ZOO) autonomija volje moe biti izriita i preutna.Kolizionopravne odredbe ugovornog prava ne sadre reenja u pogledu naina izraavanja volje.U praksi se smatra da stranke mogu zakljuiti i preutan sporazum o izboru prava. Evropske moderne kodifikacije kao to je to sluaj sa vajcarskim Saveznim zakonom o meunarodnom privatnom pravu predviaju:''Izbor prava mora biti izriit ili na siguran nain proizilaziti iz odredaba ugovora ili okolnosti;osim toga za njega je merodavno izabrano pravo.''29U odreenim okolnostima dakle merodavno pravo moe biti odreeno i na osnovu preutne volje stranaka.Ona mora nedvosmisleno proizilaziti iz ugovora ili okolnosti sluaja kao to su ugovaranje nadlenosti odreenog suda ili arbitrae,mesta izvrenja ugovora,zajednikog mesta zakljuenja,korienje odreenog jezika u ugovoru,pozivanje ugovornih stranaka na zakonske odredbe odreenog prava ,uzanse ili opte uslove poslovanja odreene drave,jezik na kome je ugovor sastavljen,ugovorena valuta i sl. 6.Stranke mogu odrediti merodavno pravo na osnovu autonomije volje za ceo ugovor ili samo za jedan njegov deo.Pored toga one imaju mogunost po osnovu kolizionopravne autonomije da izaberu razliita prava za pojedina pitanja ili delove ugovora.Na zakonodavac nije neposrednom odredbom regulisao to pitanje ali nema spora oko toga da stranke mogu uticati na ''cepanje ugovora''tako to e izabrati razliita prava u pogledu razliitih delova ugovora ili tako to e izabrati pravo koje ne pokriva sva pitanja .30Prema ZPUP i ZOOSVS princip najblie Videti l.116.st.2''Izbor prava moe biti uinjen ili izmenjen u svako vreme.Ako je izvren posle zakljuenja ugovora ,ima povratno dejstvo sa momentom zakljuenja ugovora.'';zatim nemaki ZMPP(l.27.st2.t.1),italijanski ZMPP (l.57.t.1.)V. Varadi T.,Spoljnotrgovinska arbitraa i internacionalistiko koncipiranje autonomije volje ,Zbornik,Novi Sad,1970,s-151152.Mati .,Mjerodavno pravo za ugovore prema ZMPP,Zbornik_Zagreb,br.2-3/85,s.379. 26 V.Lando ,The Conflict to Laws of Contracts General Primciples,189 Receuil des Cours (1984)VI,317. 27 vajcarski ZMPP(l.116.st.3);italijanski ZMPP(l.57.t.1.);nemaki ZMPP(l.27.st.2.t.2.). 28 V.Pak M.,Meunarodno privatno pravo,Beograd,200,s.429. 29 Videti l.116.st.2;nemaki ZMPP(l.27.st.3);austrijski ZMPP(l.35.st.1). 30 V.Varadi,Borda,Kneevi,op.cit.,s.389.
25

veze i druge odluujue injenice e se primeniti na ugovor ako izbor merodavnog prava nije pravno valjan ''na ceo ugovor ,ili neki od odnosa koji proistiu iz ugovora''31 Uporedno pravo sadri reenja koja uglavnom idu u pravcu omoguavanja deliminog kolizionopravnog upuivanja na merodavno pravo polazei od principa a maiore ad minus.Prema Uvodnom zakonu za Graanski zakonik Nemake: ''Za ugovor je merodavno pravo koje su stranke izabrale.Ovaj izbor mora biti izriit ili na siguran nain proizilaziti iz odredaba ugovora ili okolnosti sluaja.Svojom izborom strane mogu odrediti merodavno pravo za ceo ugovor ili samo za jedan njegov deo.''32 Problematika ''cepanja ugovora'' predstavlja za teoriju meunarodnog privatnog prava sporni teren na kome su stavovi podeljeni poev od toga da se na taj nain razbija jedna ugovorna celina i stvara pravna nesigurnost33do miljenja da se u odnosu na ugovor procesno pravo vrlo esto razlikuje od materijalnog a pravo merodavno za formu esto razliito od prava merodavnog za sadrinu te je ''cepanje ugovora'' sasvim opravdano.Doktrina je saglasna u tome da posebno kolizionopravno upuivanje treba da se odnosi na celine ugovora koje su samostalne koje mogu da se odvoje od ostalih celina i kojima su ureena posebna pitanja iz ugovornog odnosa. Granice kolizionopravne autonomije Koliziono dejstvo izjave volje iskljueno je najveim delom u odnosu na ugovore koji su regulisani na jedinstven nain meunarodnim izvorima.U literaturi se posebno istiu meunarodne kodifikacije koje reguliu prava i obaveze stranaka kod ugovora meunarodnog transporta i to u prvom redu Konvencija o ugovorima o meunarodnom prevozu robe drumom.34Dejstvo merodavnog prava na osnovu kolizionih normi odreenog izjavom volje ograniava se u odnosu prema treim licima kod ugovora o posrednitvu,o zastupnitvu i kod ugovora o cesiji.35Autonomija volje je iskljuena materijalnopravnim propisima i kod berzanskih poslova imajui u vidu da se radi o specifinim poslovima koji se obavljaju u posebnim uslovima i podleu posebnim formalnostima. Prema ZMPP Srbije : ''Za ugovore koji se odnose na nepokretnosti iskljuivo je merodavno pravo drave na ijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.''36 Kada su u pitanju ugovorni branoimovinski odnosi zakonodavac je poao od prava koje je u vreme zakljuenja braka bilo merodavno za line i zakonske imovinske odnose.Prema stavu 2. ovog lana : ''Ako pravo odreeno iz st.1. ovog lana predvia da brani drugovi mogu izabrati pravo koje je merodavno za branoimovinski ugovor, merodavno je pravo koje su izabrali''.37Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi postavlja granice stranakoj autonomiji pozivajui se na institute korekcije u primeni kolizione norme izigravanje zakona i javni poredak.Pored tih optih ogranienja zakonom su postavljene izriito situacije u kojima stranke ne mogu ugovoriti Videti l.1040 ZPUP i l.186 ZOSOVS Videti l.27.st.1.posebno t.3.;italijanski Zakon o reformi sistema meunarodnog privatnog prava l.57. 33 V:Lando,op.cit.,s.148;SchnitzerHandbuch des internationalen Privatrecht,1958 s.626. 34 Usvojena u enevi 1955.;Sl.list FNRJ Dodatak,br.11/1958. 35 Prema Hakoj konvenciji o merodavnom pravu za ugovore o posrednitvu i zastupnitvu autonomiju volje moe izraziti samo nalogodavac i posrednik odnosno zastupnik. 36 Videti l.21.ZMPP.Posebni ugovori su izdvojeni u poseban lan 21. i kao koliziono pravilopredviena je primena lex rei sitae. 37 Videti l.37. u vezi l.36. ZMPP
31 32

strano pravo kao to su odgovornost brodara za gubitak ,manjak ili oteenje tereta a koja se zasniva na imperativnim odredbama naeg zakona a luka ukrcaja ili luka odredita je u naoj zemlji i kada se radi o prevozu putnika a primenom drugog prava putnik bi bio stavljen u napovoljniji poloaj nego po odredbama naeg zakona.38Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdunom saobraaju postavlja ogranienja autonomiji volje u prilog lex fori i to ako se radi o zatiti interesa putnika tako da se nee primeniti izabrano pravo ako bi putnik njegovom primenom bio stavljen u nepovoljniji poloaj zatim ukoliko je ugovorni odnos posebno vrsto vezan za nau zemlju iskljuuje se automonija volje i ako postoji znaajna povezanost izmeu ugovornog odnosa i domaeg prava .39 Granice koje postavlja Savezni zakon o meunarodnom privatnom pravu vajcarske odnose se na reenja u delu o ugovorima zakljuenim sa potroaima u kome se izriito predvia da je pod odreenim pretpostavkama autonomija volje iskljuena za te ugovore.40Sem toga prema ovom zakonu autonomija volje je ograniena kod ugovora o radu samo na izbor odreenih pravnih poredaka i to onih koji su sa poslodavcem u najblioj vezi.41 1.Kolizionopravna autonomija nastaje i ima granice po pravu drave ije se meunarodno privatno pravo primenjuje.42 Meunarodne transakcije i pravni poslovi sa elementom inostranosti esto su veim delom regulisani normama koje se moraju primeniti uvek bez obzira na volju stranaka.Moemo uzeti za primer javne ugovore o izvoenju investicionih radova sa elementom inostranosti kod kojih se autonomija volje kao koliziono reenje osporava.43Ovlaenje ugovaranja,odobrenje ili ratifikacija ovih ugovora i budetsko ovlaenje su akta odvojiva od procesa zakljuenja ugovora.Suprotno ovom procesu kojim upravlja pravo merodavno za ugovor navedena akta se potinjavaju unutranjem pravu zemlje u kojoj e se radovi izvoditi. 2.U teoriji modernog meunarodnog privatnog prava je sve aktuelnije pitanje moe li kolizionopravna autonomija biti prihvaena u oblasti vanugovorne odgovornosti za tetu obzirom da je to oblast kogentnog prava.Stranke u deliktnom pravu ne mogu svojim dispozicijama ugovoriti neto drugo od onog to je zakonom predvieno.Tradicionalno deliktne obaveze se podvrgavaju zakonu mesta tetne radnje-lex loci delicti commissi tako da je princip stranake autonomije sve do skora bio nepoznat sukobu zakona kod vanugovorne odgovornosti.Savremena doktrina smatra da ima mesta kolizionopravnoj autonomiji u kolizionom pravu deliktnih odnosa i da stranke mogu nakon nastanka tetnog dogaaja izabrati pravo za ocenu njihovih vanugovornih odnosa.44Stranakoj autonomiji u izvesnom smislu predhodi jednostrani izbor merodavnog prava od strane oteenog u pogledu izbora povoljnijeg prava.45Zakonodavac postavlja koliziona pravila sa alternativnim odluujuim injenicama (lex loci delicti i lex loci damni) kojim se omoguava primena povoljnijeg prava za oteenog.U Videti l.1039 . 39Videti l.185. 40 Videti l.120.st.2.''Izbor prava je iskljuen''. 41 Videti l.121.st.3.''Strane mogu odrediti da je za ugovor o radu merodavno pravo drave u kojoj radnik ima svoje redovno boravite ili u kojoj se nalazi poslovno sedite poslodavca njegovo prebivalite ili redovno boravite''. 42 Suprotno u smislu dejstva merodavnog prava za stranaki izbor i na ocenu doputenosti,obima i granica Schnitzer,op.cit.,s.627-632. 43 V.Fouchard Ph.,op.cit.s.20. 44 Pozitivan stav prema kolizionopravnoj autonomiji u oblasti deliktnih odnosa ima holandska doktrina .V.De Boer Th.M.,''Choise of Law Contract and Torets in the Nedherlands''C.C.A Voskuil and J.A.Wade ,Hague-Zagreb-Ghent Essays 8(1991)s.52.Engleska i kotska pravna komisija u svom izvetaju o sukobu zakona za deliktne odnose zauzimaju takoe pozitivan stav. 45 V.Bourel,''Du rattachement de quelques dlits spciaux en droit international priv'' ,RCADI,1989,II,tom,214,s.284.
38 39

uporednim zakonodavstvima mogunost stranaka da svojim izborom odrede merodavno pravo i iskljue primenu lex loci delicti commissi definitivno nije predviena Savezni zakon o meunarodnom privatnom pravu vajcarske prestavlja u tom pogledu izuzetak i predvia mogunost izbora prava.46Autonomija volje stranaka meutim ograniena je na izbor merodavnog prava nakon tetnog dogaaja i samo ako je to pravo vajcarsko.Sudska praksa stoji na stanovitu da ne treba prihvatiti kolizionopravnu autonomiju na terenu deliktnih odnosa.Mali je broj zemalja ija praksa ukazuje na drugaije reenje47.Specifina u tom pogledu je odluka francuskog Kasacionog suda u sluaju Roho protiv Karona u kojoj je upravo stranaki izbor merodavnog prava bio primarno reenje nastalog sukoba zakona.Radilo se o sledeem: ''Motocikl kojim je upravljao gospodin Karon i automobil kojim je upravljao gospodin Roho sudarili su se u Dibutiju i u tom sudaru gospoa Karon je pretrpela tee telesne povrede zbog kojih je pred francuskim sudom pokrenula postupak naknade tete pozivajui se na odredbe francuskog prava.Prvostepenom odlukom njen zahtev je usvojen na ta je tuilac izjavio albu istiui da je sud pogreno primenio francusko pravo jer je prema odredbi l.3 Hake konvencije o merodavnom pravu za drumske saobraajne nezgode trebao primeniti pravo drave u kojoj je do nezgode dolo.Sve zainteresovane strane su bili francuski dravljani te je sud primenio francusko pravo iako bi prema Hakoj konvenciji trebao primeniti pravo drave u kojoj se nezgoda dogodila ,imajui u vidu odluujuu okolnost preutnu autonomiju volje stranaka o merodavnosti francuskog prava.Sud je odluio da stranke u pogledu zahteva kojim slobodno raspolu mogu izabrati merodavno pravo razliito od prava na koje kao merodavno upuuju kolizione odredbe meunarodne konvencije''.48 3.Kolizionopravna autonomija trpi ogranienja u odnosu na pojedina pitanja sukoba zakona kada se radi o reavanju spora pred nadlenim dravnim sudovima.Kod ugovornih sporova koji su povereni arbitrai na reavanje ona je mnogo ira.Kao princip prihvaen od veine modernih pravnih sistema autonomija volje predstavlja okvir i pretpostavku razliitim tendencijama primene materijalnog prava od strane meunarodnih trgovakih arbitraa.Ona moe posluiti za izbor jednog nacionalnog prava a moe predstavljati bazu odluivanja ex aequo et bono ,po lex mercatoria ili primene optih naela priznatih od strane prosveenih naroda u skladu sa tendencijom uklanjanja konica ka slobodnom razmahu privrednog ivota.Razliiti oblici i sadrina autonomije volje zavisi od toga da li stranke imaju iskustva u poslovima u reavanju sporova pred MTA ,ekonomskog poloaja u kojem se stranke nalaze od strunog i profesionalnog odnosa prema stranom partneru prilikom zakljuivanja i izvrenja ugovora i dr.49Koncepcija neograniene autonomije volje posebno je opravdana u oblasti arbitranog sudovanja .Stranaka autonomija u odnosu na izbor pravila koja e primeniti spoljnotrgovinska arbitraa podrazumeva slobodu biranja nenacionalnih pravila.O tome se stranke mogu dogovoriti pre ili posle nastanka spora unoenjem kompromisorne klauzule u ugovor ili zakljuenjem posebnog kompromisa.50U savremenom pravu preovladava stanovite po kome arbitrani sporazum ulazi u red formalnih pravnih poslova kao odraz potrebe za pravnom sigurnou.51 Videti l.132 . Pozitivan stav imaju belgijska i holandska sudska praksa ali samo kao izuzetak od primene pravila lex loci delicti commissi. 48 Roho c.Coron et al. Cour de cassasion ,19.4.1988.RCDIP,1989,s.71;zapaanje Tomljenovi V.,Pomorsko meunarodno privatno pravo,Rijeka,1998,s.84.) 49 V.Pak M.,op.cit,s.149. 50 O arbitranom ugovoru detaljno vidi Perovi J,Ugovor o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai,Beograd,2002. 51 V.Perovi S.''40 godina STA pri PKJugoslavije u Beogradu ''Forma arbitranog sporazuma i sredstva dokazivanja''1987,s.2-27.
46 47

Prema Zakonu o arbitrai Republike Srbije :''Arbitrani sud u meunarodnoj arbitrai odluku donosi primenom prava ili pravnih pravila koje su stranke sporazmno odredile'' 52.Na istom stanovitu stoji i arbitrana praksa. Spoljnotrgovinska arbitraa PKJ je u jednoj odluci zakljuila :''Kada stranke nisu ugovorile koje e materijalno pravo biti primenjeno u sluaju spora ali su ugovorile nadlenost jugoslovenske institucionalne arbitrae primenom naela lex fori u sporu e biti primenjeno jugoslovensko materijalno pravo''.53Odluka arbitrae pri Maunarodnoj trgovinskoj komori u jednom investicionom sporu poiva na sledeem :''utanje ugovornih strana o pitanju merodavnog prava dovodi do pretpostavke da su one priznale da nije potrebno unapred odrediti merodavno pravo ijom primenom bi sud doneo odluku o jednom ili drugom pitanju postavljenom u ovom sluaju.Uostalom ako mu je dato ovlaenje da deluje kao prijateljski posrednik kao to to odreuje ugovor ,arbitrani sud ne mora da odluuje o pravu koje e upravljati ugovornim odnosima stranaka .Na toj osnovi da bi reio pitanja koja postavlja spor u toku,arbitrani sud e primeniti opta iroko priznata naela autonomnog trgovakog prava ,bez posebnog pozivanja na sistem kolizionih normi posebnog prava.''54 Rimska konvencija o merodavnom pravu za ugovorne obaveze U cilju ujednaavanja kolizionih pravila modernih evropskih drava i pronalaenja savremenih reenja u evropskom ugovornom pravu 19.jula 1980. zakljuen je sporazum pod nazivom Rimska konvencija o merodavnom pravu za ugovorne obaveze. Period do danas karakteriu sve jasnije tenje da se pitanja merodavnog prava za ugovorne obaveze i njihova reenja iz konvencije pretoe u sekundarno pravo Evropske unije.55 Za potrebe ovog rada posebno su interesantna konvencijska pravila u odnosu na odluujue injenice u procesu odreivanja ugovornog statuta.Ugovorni statut se primarno odreuje prema autonomiji volje stranaka,supsidijarno primenom principa najblie veze.Prema Konvenciji ugovorni statut regulie niz pitanja kao to su: momenat zakljuenja ugovora pravnu valjanost i valjanost pojedinih odredaba ugovora,pitanja tumaenja ugovora,ispunjenja ugovornih obaveza,posledice deliminog ili potpunog neizvrenja ugovornih obaveza,razliite naine prestanka ugovora ,posledice nitavosti ugovora.56Pored toga ugovorni statut merodavan je za ocenu zakonske prezumpcije i tereta dokazivanja u sferi materijalnopravnih propisa.Stranke mogu izabrati merodavno pravo za svoje ugovorne obaveze izriito ili tako to e izbor prava na nedvosmislen nain proizilaziti iz odredaba ugovora ili okolnosti sluaja.57Konvencija doputa i preutnu autonomiju volje pri emu na merodavno pravo upuuje injenica da je ugovorena nadlenost suda ili arbitrae odreene drave za reavanje sporova ,da su koriene pravne ustanove ili izrazi odreenog prava, opti uslovi odreenog pravnog poretka. Za materijalnu valjanost sporazuma o izboru prava merodavno je izabrano pravo.Postojanje i valjanost ugovornih odredaba i sporazuma o izboru prava ocenjuje se po merodavnom pravu koje bi trebalo primeniti ako bi odredba bila valjana.58Za ugovor zakljuen izmeu osoba koje Videti l.50.st.1. Odluka T-13/94 od 28.novembra 1995. 54 Sluaj CCI br.3267(colection of ICC arbitral awards s.377)zapaanje S.Jarvin. 55 Ovo posebno utvruje zelena knjiga o pretvaranju Rimske konvencije iz 1980.g.u instrument zajednice o njenoj aktuelizaciji iz 2003.V.Ge-Koroec,Knez,Rimska konvencija EU o uporabi prava pri pogodbenih obligacijskih razmerjih in njen pomen za Republiko Slovenijo,Maribor,1994.g. 56 Videti l.8.st.1;l.10;l.14.st.1. 57 Videti l.3.st.1. 58 Videtil.8.st.1.
52 53

se nalaze u istoj dravi Konvencija predvia da ako bi lice bilo sposobno po pravu te drave ne bi se moglo pozivati na nesposobnost po pravu druge drave,sem ako je druga strana znala u trenutku zakljuenja ugovora za nesposobnost strane ugovornice ili je predvidela zbog nemarnosti.59U pogledu izbora merodavnog prava Konvencija ne postavlja uslove koneksiteta U lanu 1 strankama je data mogunost da mogu izabrati bilo koje pravo pa i ono koje nije povezano sa njihovim ugovorom s tim to one mogu podvrgnuti pod merodavno pravo ugovor u celini ili samo jedan njegov deo.To znai da je Konvencijom dozvoljeno'' cepanje ugovora''.60Prema sledeem stavu Konvencije stranke mogu vriti naknadni izbor merodavnog prava kao promenu ve postojeeg izbora ili da posle zakljuenja ugovora biraju merodavno pravo.61Da li e takav stranaki sporazum delovati od asa zakljuenja ugovora ili od samog izbora prava, zavisi od njihovog dogovora koji ne moe biti na tetu prava treih lica. Primena pravila izabranog prava kao redovna primena kolizione norme moe biti iskljuena ukoliko je oigledno protivna javnom poretku drave foruma.62U pogledu odreivanja granica izbora merodavnog prava Konvencijom se otilo dalje na taj nain to je odreen opseg primene. Prinudni propisi drave za koju su svi bitni injenini sklopovi u vreme izbora bili vezani moraju se obavezno primeniti bez obzira na stranaki izbor stranog prava.63Prinudni propisi druge drave s kojim injenino stanje ima blisku vezu prema Konvenciji mogu proizvoditi dejstvo bez obzira na kolizionopravnu autonomiju.64Konvencijskim reenjima se ne postavljaju ogranienja primene lex fori ukoliko stranke kao merodavno za ugovor odrede neko drugo pravo a ona prinudno ureuju injenino stanje.65Re je o normama neposredne primene drave foruma koje su van kolizionopravne tehnike.Zatita potroaa i posloprimca kao ugovornih stranaka u smislu da se izborom prava one ne mogu liiti zatite koju im pruaju prinudni propisi drave redovnog boravita i drave ije pravo je supsidijarno merodavno u odnosu na posloprimca.66Prinudna pravila lex rei sitae- drave mesta nalaenja postavljaju granice autonomiji volje u odnosu na oblik ugovora o nekretninama.67 Prema lanu 7/1 Rimske konvencije koji se odnosi na imperativne norme zemlje foruma drave mogu postaviti rezervu.Ovo pravo su iskoristile Irska,Luksemburg,Nemaka i Velika Britanija.U lanu 7.se navodi :''Kada se u ovoj konvenciji primenjuje pravo neke zemlje moe se dati dejstvo imperativnim pravnim normama druge zemlje sa kojom situacija ima bliske veze ako i ukoliko se po pravu ove druge njene norme moraju primenjivati nezavisno od prava merodavnog za ugovor.Prilikom razmatranja da li e se dati efekat ovim imperativnim normama obratie se panja na njihovu prirodu i cilj i na posledice njihove primene i ne primene.Nita u ovoj konvenciji nee ograniiti pravila foruma u koliko su ona imperativna nezavisno od merodavnog prava.''Pokuaji da se ovom konvencijom postigne za stranke vei stepen pravne sigurnosti nisu urodili plodom.Sama konvencijska formulacija je takva(''moe se dati dejstvo'') da sudovi i arbitrae zemalja EU mogu zauzeti razliite stavove u procesu primene ovog lana, to e svakako negativno uticati na potrebu unifikacije kolizionih pravila o normama neposredne primene. Zakljuak Videti l.11 Videti l.3.st.1. 61 Videti l.3.st.2. 62 Videti l.15 63 Videti l.3.st.3. 64 Videti l.7.st.1. 65 Videti l.7.st.2. 66 Videti l.5.st.2 i l.6.st.1. 67 Videti l.9.st.6.
59 60

Internacionalizacijom ugovornog prava ugovorni odnosi injenino i pravno postaju povezani s najmanje dve ili vie drava.Shodno tome ugovorno pravo je oduvek bilo predmet tenji ka ujednaavanju. Intenzivna meunarodna unifikacija na podruju materijalnog i kolizionog prava uinili su da u postupku meritornog odluivanja nadleni organi koji se suoavaju sa problemom sukoba zakona primenjuju univerzalno pravilo kolizionopravnu autonomiju volje.Pravila meunarodnog prava tj.koliziona pravila kojima se u ugovornim sporovima sa elementom inostranosti utvruje merodavno pravo nameu se svom svojom aktuelnou. Mogunost da svojim izborom odrede merodavno pravo u veini zemalja ima kolizioni karakter i funkciju primarne odluujue injenice.S druge strane drave sve vie u oblasti pravnog ureenja posebno obligacionih odnosa za koje je doputena autonomija volje donose imperativne propise ,kojima se ograniava polje njene primene ili se pak iskljuuje, istina u najveem broju sluajeva u cilju zatite jedne ugovorne strane u odnosu na drugu.Obavezna primena lex fori kroz potovanje kogentnih normi ili normi javnog poretka neretko autonomiji volje daje samo teorijski znaaj.Kolizionopravnoj autonomiji se u pojedinim zakonodavstvima postavljaju ogranienja koja su uglavnom usmerena na iskljuenje primene pojedinih stranih propisa a izuzetno i na iskljuenje dejstva stranog prava uopte. Usvajanjem uniformnih pravila koja se primenjuju na ugovore zakljuene u razliitim pravnim ekonomskim,socijalnim sistemima otklanjaju se prepreke u odvijanju meunarodnih poslovnih transakcija i prevazilaenju problema sukoba zakona.Na taj nain se doprinosi ostvarivanju pravne sigurnosti uopte. I pored toga reavanje sukoba zakona ne gubi na znaaju kako u ugovornim tako i u vanugovornim odnosima,imajui na umu da i najmanje razlike izmeu materijalnopravnih normi merodavnog prava mogu biti presudne za ishod spora.

Marija Krvavac,LLD Professor at Faculty of Law,Kosovska Mitrovica

CHOISE OF LAW BY THE PARTIES Summary

The autonomy of will represents a traditionally and generally accepted instrument for determining the applicable law,especally in the area of the contract law with a foreign element.Both legislatures of comparative international private laws and jurisdiction provide conflict of law autonomy besed on the will of the parties.However ,due to specific characteristics of the contracts there is a difference in admission and extent of the autonomy of will.In this manner the state strives to assure the respect of one of the basic principles of contract law ,equality of the contracting parties.Following that, legislatures of some states introduce limits or complete exclusion of the autonomy of will.This is the case with contracts on real estate and consumer or worker contracts. Determining the contractual statute law by free and unambiguous statement of will in some laws is conditioned by the connection of contractual relation with choise of law.Apart from that ,contracting parties dealing with international contracts have to bear in mind the respect of imperative norms of the national legislation lex fori ,either concerning regulations out of conflict of law technique, or being part of public order.The autonomy of will becomes only theoretical , which is not compatibile with the nature of contractual relations.