1.Predmet socijalne spihologije? 20-tih godina XX veka formira se socijalna psihologija kao posebna psiholoska disciplina.

Njen predmet je proucavanje drustvenog ponasanja ljudi. Da se jasnije odredi predmet socijalne pihologije istice se da taj predmet cini ponasanje pojedinca u drustvu. Socijalna psihologija je uglavnom zainteresovana za individue pojedince za njihove dozivljaje I postupke.Socijalna psihologija bi pre svega proucavala ponasanje koje odstupa od normalnog I od ponasanja koje je u skladu sa postojecim drustvenim normama, a koje je pod snaznim uticajem emocija I javlja se u masovnim situacijama.Tako npr. Bi bilo ponasanje ljudi u panici koji pokusavaju da se spase ne obazirajuci se za druge. Drugi smatraju da glavno pitanje kojim se socijalna spihologija bavi izucavanje agresivnog ponasanja ljudi.A treca grupa smatra da se socijalna psihologija proucava misljenja I uverenje ljudi o raznim drustveno vaznim pitanjima. Prvu veliku grupu problema cini pruocavanje razlicitih vidova neposredne interakcije ljudi.U drugu grupu problema spadaju proucavanje delovanja razlicitih socijalnih faktora na opazanje misljenje motivaciju I celokupnu licnost.A trecu grupu cine pitanja o ulozi pojedinih psihickih funkcija I posebno licnosti I njenih osobina na drustvene pojave I drustveno zbivanje. 2. Definicija socijalne psihologije? Ona je naucna disciplina koja proucava uticaj socijalnih cinilaca na ponasanje pojedinaca,njihovo ponasanje kada su u neposrednoj interakciji kao I ulogu psiholoskih karakteristika ljudi u drustvenom zbivanju. Opsta psihologija se bavi proucavanjem ponasanja pojedinca. Socijalna psihologija ispituje ljudsku aktivnost s obzirom na delovanje socijalnih faktora.Opsta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihickog zivota, opste vazece zakonitosti primenjuje na problem kojima se ona bavi. Razlika izmedju socijalne psihologije I sociologije je u tome da socijalna psihologija izucava ponasanje pojedinca u drustvu, dok se sociologija bavi izucavanjem grupe u celini. 3. Metode u psiholoskom istrazivanju? Vrlo cesto se I razliciti pristupi I principi ili vrste postupaka nazivaju takodje metodom. Tako da se izraz metode veoma koristi u razlicitim znacenjima.Metodom se cesto oznacava oblik misaone aktivnosti koji se pretezno koristi u prikupljanju ili obavestavanju odredjenih pojava opsti pristup izucavanim pojavama Takvi oblici misaone aktivnosti mogu biti: analiticki, sinteticki, komparativni, deskriptivni, geneticki. Najcesce se koriste induktivni I deduktivni postupak. 4.Eksperimentalno istrazivanje? Eksperimentalno istrazivanje mogli bi smo definisati kao nacin organizovanja istrazivanja pri kome se ne samo kontrolisu nego I menjaju uslovi neke pojave. Kao karakteristike javljaju se : 1. Namerno izazivanje pojave koja se zeli posmatrati. 2. Ponavljanje javljanja pojave 3. Kontrola uslova pod kojima se javlja posmatrana pojava

4. Kvantifikacija ili brojno istrazivanje 5. Sistemacko menjanje uslova pod kojima se javlja neka pojava. Vrste eksperimentalnog istrazivanja razlikujemo eksperiment jednostavne sukcesije, I eksperiment sa kontrolnom grupom. 5.Neeksperimentalno istrazivanje? Da bi se neekperimentalno istrazivanje moglo sluziti naucnim ciljevima I da bi moglo biti osnova naucne metode ono treba da zadovolji odredjene uslove. Ono mora biti : sa ciljem tj.predmet, sa planom tj.prema unapred utvrdjenom postupku , sistemacko ,kontrolisano,objektivno.Sistemacko neeksperimentalno istrazivanje moze poceti po posmatranju pojava. 6.Tehnike u istrazivanju? Pod tehnikama podrazumevamo naucne postupke koji se koriste u pojedinim fazama istrazivanja.Mozemo razlikovati tehnike u fazi prikupljanja podataka,tehnike u fazi sredjivanja I obrade podataka,u fazi izvodjenja zakljucka.Postoji veliki broj tehnika za prikupljanje podataka,to su:upitnik intervju,skale procene,sociometriski postupci, testovi, interju,anketa. Interju je usmeno postavljanje pitanja u vidu razgovora.Ispitivac iz odg dobijenih na taj nacin iz celokupnog ponasanja ispitanika zakljucuje o problem koji ispituje. Pomocu ankete se prikupljaju podaci I obavestenja o velikom broju ljudi a odnose se na istrazivanu pojavu.Anketiranje treba da bude pripremljeno I srovedeno prema utvrdjenim principima I tako moze imati vrednost. 7.Karakteristike socijalne psihologije kao nauke? Mogu se istaci tri osnovne karakteristike socijalne psihologije: 1. Da je drustvena nauka 2. Da je psiholoska disciplina 3. Da je empirijska naucna disciplina. 8.Pojam socijalizacije? Postoje dve grupe socijalizacije.Jednu uzu koju srecemo kod sociologa I antropologa I koja naglasava vaznost socijalizacije za osposobljavanje jedinke za drustveni zivot , I drugu siru koju nalazimo prvenstveno kod psihologa a koji pored ovoga naglasavaju I vaznost socijalizacije za formiranje licnosti. U okviru prve grupe socijalizacija se odredjuje kao sticanje vestina, znanja motiva I stavova. 9.Vrste I oblici cosijalnog ucenja?

Socijalizacija zavisi od ucenja I to od socijalnog ucenja.Na osnovu toga razlikujemo vise vrsta socijalnog ucenja medju kojima su najglavnija tri tipa ucenja I to : 1.ucenje uslovljavanjem (klasicno uslovljavanje,instrumentalno uslovljavanje) 2.ucenje po modelu 3.ucenje uvidjanjem 10.Klasicno uslovljavanje? Klasicno uslovljavanje se zasniva na asocijacijama po dodiru. Kao primer mozemo da navedemo Pavlovljevi ogled na psima: Na vidjenje hrane pas luci pljuvacku.Na ovu reakciju lucenja pljuvacke nije potrebno nikakvo ucenje.Ova reakcija organizma je bezuslovna.Ako se medjutim uz hranu pojavljuje zvuk zvona onda,onda uz nekoliko davanja hrane tako psu on ce cak I na zvuk zvona luciti pljuvacku.Glas zvona je za lucenje pljuvacke uslovna draz. 11.Instrumentalno ucenje? Ono obuhvata sredstva instrumente da se neka potreba zadovolji I neki cilj postigne.Ne nauci se nesto zato sto postoji ponavljanje nego se nauci zbog toga sto se tim novim stecenim ponasanjem zadovolji neka potreba.Da bi doslo do ucenja potrebno je da organizam bude motivisan I aktivan.Na taj nacin stvara se odredjena veza izmedju drazi I reakcije. 12.Ucenje po modelu? Podrzavanje tudjeg ponasanja I ugledanje na nacin reagovanja koje pokazuje druga osoba jeste ucenje po modelu.Devojcice obavljaju iste poslove kao I njihove mame tako se pripremaju za aktivnosti buduce domacice,dok decaci se ugledaju na oceve I tako odrastaju.Postoje tri vrste modela I to su: 1. Ucenje indetifikacijom koja podrazumeva spontano ugledanje na ponasanje nekog uzora. 2. Ucenje imitacijom koje predstavlja oponasanje clanova pojedinih grupa 3. Ucenje ucenjem uloga pod ulogom se podrazumeva ponasanje koje se ocekuje od osobe odredjenim statusom. 13. Ucenje uvidjanjem? Uzoraka za to ima vise.Ucenje je sticanje znacenja zakona.Resavanje problema uvidjanjem je resavanje problema misljenjem.To je veoma efikasan nacin ucenja.Kod coveka nema pravog studiranja bez misljenja.Ucenje uvidjanjem je dominantan nacin ucenja kod coveka. 14.Agensi socijalizacije? To su socijalni faktori koji uticu na razvoj licnosti I doprinose da se formira (rodjitelji ,drustvo,kultura,skola,mediji) Agensi socijalizacije najcesce predstavljaju osobe koje svesno I namerno uticu na formiranje ponasanja deteta I sa kojima je dete u trajnoj I afektivnoj vezi:roditelji , nastavnici.

15.Porodica? Uslovi porodicnog zivota posebno u prvim godinama detinjstva odlucujuci su za formiranje licnosti. Nacin na koji roditelji nagradjuju I kaznjavaju nastoje da postignu da dete usvoji drustvene norme odredjuje ne samo drustvene norme nego i formiraju negovu licnost.Deca iz porodice u kojima postoji medjusobno poverenje razumevanje I ljubav izmedju samih roditelja I izmedju roditelja I dece verovatno je d ace biti odrasli ljudi sa pozitivnim osobinama ( sa osecanjem nezavisnosti I sigurnosti u sebe) nego sto ce to postati deca iz porodice u kojima su cesti sukobi I razmirice I u kojima nema dovoljno brige I ljubavi za dete. 16.Skola? Skola je institucija vaspitanja i obrazovanja.Ona je glavni cinilac u sticanju znanja i vestina,glavni faktor obrazovanja i istovremeno i vazna ustanova vaspitanja i formiranja stavova,vriednosti i normi. Vaznu ulogu imaju nastavnici i to ne samo kao strucnjaci i pedagozi,nego i kao licnosti,kao i roditelji i oni postaju pozitivni ili negativni uzori ponasanja. Instutucije obrazovanja,stalno su u trazenji sto celoshodnijih kolskih programa, i planova i uopste,to boljeg organizovanja skolskog sistema.Skola je vazan faktor socijalizacije I za razvitak deteta iz vise razloga: zato sto dolazak u skolu predsavlja novu sredinu sa novim strozijim zahtevima u odnosu na porodicu. 17.Vrsnjaci? Vrsnjaci su grupa dece maladica ili devojaka priblizno istog doba I sa slicnim interesima a koja medjusobno se druze imaju u detinjstvu I mladalackom dobu veliki uticaj na forimiranje licnosti. Druenje sa vrsnjacima,predstavlja veoma vazno sredstvo socijalizacije pojedinca.Ono doprinosi razvijanju drustvenosti,usvajanju novih socijalnih stavova. Grupa vrsnjaka znatno utice na to,koje ce vrednosti maladii i devojke teziti da ostvare,sta ce im biti ideal. Uloga vrsnjaka na ponasanje pojedinaca uocena je i pri ispitivanju uzroka prestupnistva maloletnika. 18.Masovne komunikacije? Su vazni cinioci socijalizacije i razvoja licnosti.Njihovo dejstvo je znatno iz vise razloga: prvo sto dopiru do velikog broja osoba,sto su stvarno masovna sredstva, -drugo sto raznovrsnoscu svoga sadrzaja uticu na razne i mnoge oblasti ponasanja -trece to smo im izlozeni svakodnevno i mnogo vremena u toku dana. Masovni mediji su:novine,stampa,film,radio,interet. Masovne komunikacije imaju veliki uticaj u drustvu. 19.Izvori socijalizacije? Kultura je faktor od koga zavisi formiranje osnovnih karakteristika organizacije zivota ljudi,kao I njihovih osobina.Pod kulturaom se podrazumeva sve ono sto je ljudskom rukom stvoreno.To su objekti koje je covek izgradio,obicaji koji su se formirali, nacin podizanja dece,znanje nauka,umetnost I drugo.Na znacaj kulture za socijalizaciju I formiranju licnosti ukazuju antropolozi.Pod njima pripadnici raznih kulutra medjusobno se razlikuju ne samo po

nacinu organizovanja zivota drustva vec I po svojim stavovima svatanja vrednostima crtama licnosti. 20.Vrste motiva? Proces pokretanja aktivnosti coveka na odredjene objekte radi postizanja odredjenih ciljeva naziva se motivacija.Najopstiji motivacioni pojam je motiv.Ostali pojmovi su:potreba,nagon,zelja,teznja,namera. Nagon je svesno dozivljena potreba ( slucaj za gladju,zedju,seksualni nagon). Zelja je pracena jasno definisanim ciljem. Tezimo za necim. Namena je povezana sa motivom postavljanje ciljeva koje treba ostvariti.Potreba je nedostatak odredjenih materijala u organizmu I teznja da se one nadoknade.Motivi mogu biti urodjeni (bioloski motive) steceni I licni ( motiv samopotvrdjivanja,motiv sigurnosti, motiv samostalnosti) Veoma cesta podela motiva je na bioloske (urodjne) I socijalne motive. 21.Motivacioni ciklus? Prva faza motivacionog ciklusa je nastajanje motiva, odnosno pokrecu se aktivnosti zaposlenog ka ostvarenju odredjenog cilja. U drugoj fazi te aktivnosti proizvode odredjeni ucinak, a u trecoj se javlja zadovoljstvo radnika ucinkom, posto je logicna posledica ucinka odreena nagrada.Pretpostavlja se da zadovoljstvo radnika efektima sopstvenog rada, odnosno nagradom ponovo proizvodi motiv i tako zatvara krug, a motivacioni ciklus ponovo poinje. 22.Motivi socijalnog ponasanja? Socijalni motive se zadovoljavaju uvek u prisustvu drugih ljudi cije zadovoljenje predstavlja postojanje drustva. Socijalni motivi traze kontakt sa drugim ljudima.Oni su povezani sa drugim ljudima.Naglasava das u izvori socijalnog ponasanja mnogobrojni.Razlikujemo dve grupe socijalnih motiva: 1.socijalni motive za vezanoscu sa drugim ljudima kao sto je afilijativni motiv 2. Socijalni motivi za obezbedjenjem licne egzistencije kao sto je motiv sigurnosti I borbenosti.Negativan socijalni motiv je agresivnost. 23.Pozitivni socijalni motivi? Pozitivni socijalni motivi pokreu oveka na aktivnosti koje imaju za cilj povezanost sa drugim ljudima, na aktivnosti pribliavanja ljudima i ostvarivanja pozitivnih odnosa sa ljudima. Oni nas pokreu na aktivnosti KA ljudima , PREMA ljudima. Gregarni motiv: pokree oveka na povezivanje sa nekom grupom i manifestuje se u tenji za pripadanjem grupi kao i u elji da se od grupe bude prihvaen. Afilijativni motiv: pokree na aktivnosti kojima je cilj udruivanje sa drugim ljudima i izbegavanje usamljenosti. Drugim reima, afilijativni motiv se manifestuje u tenji oveka ne samo da bude zajedno sa drugim ljudima i u njihovom prisustvu nego i u tenji da se udruuje sa drugim ljudima. Dokazi koji se navode za postojanje afilijativnog kao i gregarnog motiva (koje mnogi i ne razlikuju) jeste nesumnjivo postojanje intenzivne neprijatnosti koja prati stanje samoe i usamljenosti. Motiv emocijalne vezanosti: predstavlja potrebu oveka da voli i da bude voljen. Mnogi psiholozi smatraju da je potreba za ljubavlju urodjena ljudska potreba. Kao to je ve

naglaeno veoma je vano zadovoljenje ove potrebe u detinjstvu s obzirom da su voljena deca zdravija ljudska bia. Motiv altruizma: pokree ljude na nesebino ponaanje koje ima za cilj pruanje pomoi drugim ljudima i proistie iz potrebe da se zatiti sve to je slabo i sve to se nalazi u nevolji i treba pomo i zatitu 24.Negativni socijalni motivi? Agresivnost je teznja za nanosenje stete povrede pa cak I unistenjem druge jedinke.Ona se moze izraziti ne samo fizicki vec I recima a cilj joj moze biti ne samo nanosenje fizicke povrede vec I psihicke. Za agresivnost se kaze da je jedno od najvecih ljudskih zla.Pod agresivnim ponasanjem mozemo podrazumevati ponasanje kome je namera da nekom drugom bude naneta steta ili da neko drugi bude povredjen.Postoji veci broj pokusaja da se objasni poreklo agresivnog ponasanja. To su : 1. Shvatanja koja smatraju da je agresivnost jedna od fundamentalnih I urodjenih snaga ljudskog ponasanja, shvatanja koja prihvataju urodjene elemente kao komponentu agresivnog ponasanja, 2. shvatanja koja smatraju da je agresivno ponasanje koje je iskljucivo steceno I nauceno ponasanje. 25. Socijalizacija bioloskih potreba? Bioloske potrebe predstavljaju nedostatak ili suvisak neceg u organizmu. Ovo stanje nedostatka ili suviska dovodi do aktiviranja organizma da bi se uspostavila ravnoteza u organizmu.Neke bioloske potrebe mogu se automacki zadovoljiti kao sto je npr. Potreba za kiseonikom I odmorom. 26.Hijerarhija motiva po A.M? Po Maslovu postoji veci broj motiva koji pokrecu ljudsku delatnost.Ljudsko ponasanje je odredjeno potrebama koje se dele na 5 grupa: 1. Fizioloske potrebe ( potreba za snom, hranom) 2. Potrebe za sigurnoscu ( finansijska sigurnost) 3. Potrebe za ljubavlju I pripadanjem 4. Potreba da nas drugi cene I da mi cenimo sami sebe 5. Potreba za samoostvarenjem 27.Frustracija I konflikti? Ponekada se javljaju velike I teske prepreke koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu savladati tada je rec o frustracijama ili osujecenjima. Frustracije mogu nastati iz vise razloga. 1. Jedan od uzroka moze biti fizicka prepreka

2. Prepreke mogu biti socijalne prirode 3. Izvor frustracija moze biti u samoj licnosti u njenoj nedovoljnoj sposobnosti vestini ili hrabrosti da postigne ono sto zeli. O konfliktima govorimo kada se jedan nas motiv suprostavlja drugom.O konfliktima govorimo I kada je neka zelja nespojiva sa nasim moralnim principima I nazorima, sa nasom savescu. Levin je opisao tri glavna tipa konflikta: 1. Konflikt dvostrukog privlacenja postoji kad covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja. 2. Konflikt dvostrukog odbijanja covek je u situaciji da mora da ucini jednu od dve neprijatne stvari. 3. Konflikt privlacenja I odbijanja nastaju kada prema jednom istom objektu prema jednoj istoj osobi osecamo I privlacenje I odbijanje istovremeno. 28.Ogranicenje u primeni eksperimentalne metode? 29.Prednosti I nedostaci neekperimentalne metode? Prednosti neeksperimentalnog istraivanja su: * ira primenljivost (u odnosu na eksperimentalno istraivanje) * Vea prirodnost situacije * Istraivanje manje deluje na ispitivanu pojavu nego u eksperimentalnom istraivanju (ispitanici ne znaju da se na njima vri ispitivanje). Nedostaci: * Tea i nesigurnija kontrola uslova u kojima se ispitivana pojava javlja. * Nemogue je sa pouzdanou koja postoji kod eksperimentalnog istraivanja doneti zakljuke o kauzalnim vezama. 30.Homeostaza stanje ili proces? To je stanje ravnoteze u organizmu. Organizam ima tacno ono sto mu treba u pravoj meri. Cim se ravnoteza pomeri radja se potreba da se nesto uravnotezi.Kada dodje do aktiviranja organizma covek to dozivljava kao tenziju. To je ustvari dozivljena potreba.Neke bioloske potrebe mogu se automacki zadovoljiti kao sto je npr. Potreba za kiseonikom, odmorom.Bioloske potrebe deluju u toku celog covekovog zivota ali se tokom zivota menjaju. Menja se nacin na koji se potreba zadovoljava a menja se I objekat I situacija kojima se zadovoljavaju.