SADRZAJ

Uvod .. 3 Medjunarodna policijska iskustva u prevenciji kriminaliteta 4 Uloga Interpola u prevenciji kriminaliteta 5 Organizacija Mokp-Interpol .. 7 Uloga Evropola u prevenciji kriminaliteta .... 8 Zakljucak 9 Literatura 10

Seminarski rad

Medjunarodna saradnja na prevenciji kriminaliteta

UVOD
Shvatanje da se drustvo, ma koliko bilo dobro organizovano, ne moze uspesno suprostavljati kriminalitetu u koliko jet a znacajna delatnost poverena iskljucivo njegovim specijalizovanim organima i sluzbama jednako je prisutno kako na unutrasnjem, tako i na spoljasnjem medjunarodnom planu. U nastojanju da se sto uspesnije suprostavi kriminalitetu bilo je pokusaja da se, pored policijskih organa, na tome i angazuju drigi zainteresovani sibjekti, sto je rezultiralo samo delimicnim uspehom, odnosno, posmatrano u sirim razmerama, jaci prodor na ovaj nacin nije ucinjen. Svi koji danas proucavaju kriminalitet radi pronalazenja sto boljeg nacina i mera za smanjenje kriminaliteta i drugih drustveno-negativnih pojava smatraju da represija nije jedini put, a da je prevencija primarni cilj kome treba da tezi svaka kriminalna politika. Osnovni problem prevencije je, medjutim, u njenoj koncepciji i primeni. Opste je misljenje da je osnovni uslov za uspesnu prevenciju sustinsko poznavanje korena, uslova i uzroka u kojima kriminalitet nastaje.

Seminarski rad

Medjunarodna saradnja na prevenciji kriminaliteta

MEDJUNARODNA POLICIJSKA ISKUSTVA U PREVENCIJI KRIMINALITETA

Imamo policijska iskustva pojedinih zemalja, u sprecavanju i suzbijanju kriminaliteta, s druge strane, takodje imamo pojedine medjunarodne organizacije i uzdruzenja sa vrlo izrazenim preventivnim nastojanjima ali ne i sa nekim znacajnim uspesima na tom planu. U tome svakako najvise napora ulazu Ujedinjene nacije, pre svega, na svojim kongresima za prevenciju kriminaliteta, ali i Medjunarodna organizacija kriminalisticke policije Interpol. Na tom planu aktivne su i druge mnogobrojne medjunarodne organizacijekoje preventivnu delatnost nastoje da usmere ka sirem socijalnom planu. Sardnja policije i drugih drzavnih organa u pojedinim zemljama vrlo je razlicita kada je u pitanju njihov odnos prema prevenciji kriminaliteta i istrazivackom radu na tom planu. Jedan broj zemalja ovom problemu orilazi formalisticki, o cemu svedoce mnogobrojni medjunarodni kongresi i savetovanja. Na njima, uglavnom, dolazi do usaglasavanju stavova o tome da su naucno-istrazivacki rad i praksa nerazdvojni delovi jednog istog problema. Ipak, sve je najvecim delom samo deklarativnog karaktera, jer najveci broj zemalja ne pruzaju skoro nikakve dokaze da ovakav kriterijum i primenjuju njihove policilske i druge referentne organizacije pri preduzimanju preventivnih mera. Raspravom o organizaciji preventivne policije, kao paralelne represivnoj, detaljnije se bavio jos Medjunarodni kriminoloski kongres odrzan u Parizu 1955. godine, koji je u svom programu imao pitanje prevencije kriminaliteta. U okviru nastojanja da se da se razrade pojedine preventivne mere, postavljeni su temelji za ostvarenje ideje o osnivanju socijalne policije.1

prof. dr Vladimir Krivokapic, Prevencija kriminaliteta, Beograd, 2008. godine, str. 318.

Seminarski rad

Medjunarodna saradnja na prevenciji kriminaliteta

ULOGA INTERPOLA U PREVENCIJI KRIMINALITETA

Nasa zemlja, kao i mnoge druge, nije postedjena krivicnih dela koja sadrze elemente inostranosti. Veoma dinamicnom rastu ove vrste kriminaliteta u nas, pored ostalih faktora, svakako doprinosi i geografski polozaj nase zemlje preko koje vode putevi iz zapadne i srednje Evrope na Bliski istok i obratno, i preko koje se, odvakta, odvijao veoma ziv promet ljudi i dobara. Savremena sredstva veze i transporta omogucavaju kriminalcima da brzo prelaze iz jednog mesta u drugo i da na taj nacin izbegnu hvatanje, odnosno otkrivanje. Pokretanje sluzbenog i relativno sporog opsteg institute medjunarodne krivicno-pravne pomoci u uslovima najcesce subjektivnih medjunarodnih stavova i tumacenja, kada je u pitanju ova osetljiva materija, zatim razliciti propisi u materijalnom i procesnom krivicnom pravu, izolovanost i jezicke barijere u medjusobnom komuniciranju, nisu garantovali nikakav uspeh, bilo koja faza da je bila u pitanju-otkrivanje ucinioca krivicnog dela, njegovo hvatanje ili izrucenje. U takvim slucajevima medjunarodna policijska saradnja na suzbijanju kriminaliteta postala je nuzna iz tri razliga: a) rastuca internacionalizacija kriminaliteta; b) zajednicki problemi u borbi protiv kriminaliteta i u organizovanju policijskog rada; v) opsta istorijska etika ka integraciji. Ti razlozi su stalno aktuelni i oni postaju sve znacajniji. Medjunarodnu policijsku saradnju cini neophodnom i pojava nekih veoma teskih i izuzetno nehumanih delikata kakav je, na primer, terorizam. Teroristicki akti na medjunarodnom planu znatnim delom se realizuju preko otmice aviona, odnosno zloupotrebe vazduhoplova na drugaciji nacin, pa shodno tome, postoji stalna saradnja izmedju Interpola i medjunarodnih organizacija za medjunarodni saobracaj. Na medjunarodnom planu, osim Interpola, postoje mnogobrojna udruzenja i multilateralne organizacije osnovane na bazi policijske saradnje ili je policija jedan od clanova tih asocijacija: grupa Trevi, Sistem Sengena, Evropol, Lagoski sporazum, saradnja ministra unutrasnjih poslova arapskih zemalja, nevladine organizacije I dr. Jos na 55. zasedanju Generalne skupstine Interpola odrzanom od 6. do 13. oktobra 1986. godine, usvojen je stav kojim se naglasava da je suvereno pravo svake da samostalno odlucuje da li ce i na koij nacin koristiti liniju Interpola u borbi protiv terorizma. Interpol ima status medjudrzavne organizacije. Nasa zemlja uziva ugled jedne od osnivaca Interpoloa i izuzimajuci krace prekide veoma je aktivan clan te organizacije. Medjunarodna organizacija kriminalisticke policije fungcionalno je uredjena bez suvisnog formalizma, sto je i osnovni uslov za uspesnu saradnju. Zadaci Interpola definisani clanom 2 Statuta Interpola sastoje se u obezbedjivanju i razvijanju najsire pomoci svih organa kriminalisticke policije, u okviru zakona koji postoje u raznim zemljama i u duhu univerzalne Deklaraciije o pravima coveka, odnosno utvrdjivanju i razvijanju svih institucuja sposobni da efikasno pomazu u prevenciji i represiji kriminaliteta opstreg prava.

Seminarski rad

Medjunarodna saradnja na prevenciji kriminaliteta

Rukovoeca i radna tela organizacije Interpola su: Generalna skupstina, Izvrsni komitet, Generalni sekretar i Generalni sekretarijat-kao strucni i administrativno-tehnicki organ koji omogucava stalno fungcionalisanje organizacije, nacionalni centralni biroi (CNB) , savetnici kao kolegijum sastavljen od srucnih saradnika-naucnih radnika koje predlaze Generalni sekretarijat, a prihvata ga Generalna skupstina sa mandatom od tri godine. U nastojanju da ocuva individualna prava i slobode Interpol je ustanovio jedinstvenu instituciju u medjunarodnom pravu Komisiju za internu kontrolu kartoteka. Interpol je medjunarodna organizacija kriminalisticke policije sa sedistem u Lionu. Zadatak Interpola je razvijanje medjunarodne saradnje izmedju organa kriminalisticki policija, u cilju sprecavanja i otkrivanja krivicnih dela, pre svega iz dometa opsteg kriminaliteta.2

ORGANIZACIJA MOKP-INTERPOL
2

prof.dr Mico Boskovic,Kriminalisticka metodika, Policijska akademija, Beograd, 2005. str. 235.

Seminarski rad

Medjunarodna saradnja na prevenciji kriminaliteta

MOKP-INTERPOL kao koordinacioni centar za borbu protiv medjunarodnog kriminaliteta intervenise na zahtev policijski sluzbi i sudskih organa drzava clanica, u prevenciji i represiji: ubistva, otmica, uzimanje talaca, trgovine ljudima, kriminalnim aktima pocinjenim protiv bezbednosti u vazduhu., prekrsajima u vezi sa oruzjem i eksplozivima, terorizmom i slicno, zatim krivicna dela pocinjena protiv imovine, ilegalne trgovine drogama i drugih delikata sa ovim . Centralni nacionalni biro (CNB) je na nacionalnom planu sluzba koju zemljaclanica odredjuje kao operativni organ medjunarodne saradnje iz blasti policije. Centralni nacionalni biro obezbedjuje veze sa drugim organima u svojoj zemlji, sa ostalim CNB drugih zemalja i sa Generalnim sekretarijatom. Organizacija MOKP-INTERPOL poseduje autonomnu i savremenu mrezu telekomunikacija koja pokriva ceo svet, odnosno obuhvata sve zemlje clanice. Ona omogucava brzo koriscenje i potpunu bezbednost sifre svih tradicionalnih komunikacionih sistema, satelitskog teleksa i slicno. Kriminalisticku dokumentaciju sacinjavaju: arhive, nominalne zbirke, daktiloskopske zbirke medjunarodnih kriminalaca, analize i sinteze vodjenih istraga, medjunarodni potrazni akti, objave za ukradenim predmetima, opisi nacina izvrsenja krivicnih dela modus operandi.3

ULOGA EVROPOLA U PREVENCIJ KRIMINALITETA

3

prof. dr Vladimir Krivokapic, Prevencija kriminaliteta, Beograd, 2006. godine, str. 245..

Seminarski rad

Medjunarodna saradnja na prevenciji kriminaliteta

Policijske aktivnosti u okviru Medjunarodne organizacije kriminalisticke policije odnose se i na formiranje posebnih antiteroristickih grupa. Na primer, radna grupa TREVIEVROPOL (terorizam, radikalizam,ekstremizam, nasilje) predstavlj formu za policijsku kooperaciju u zemljama clanicama Evropske zajednice. Formirana je jos 1976. godine, a odluku o formiranju Evropola doneta je na sastanku ministara Evropske zajednice u Mastrihtu 1991. godine. Evropol predstavlja posebnu policijsku jedinicu za clanice Evropske zajednice, a njegov razvoj odvija se u dve faze: Evropol kao centralno telo za razmenu informacija izmedju nadleznih organa u zemljama-clanicama i Evropol kao telo sa izvrsnim policijskim fungcijama. Osim rada na otkrivanju i suzbijanju rasturanja opojnih droga Evropol kao centralno telo, ima za cilj da olaksava razmenu i koordinaciju informacija o kriminalnoj delatnosti i da pojacava sposobnost i spremnost drzava clanica EEZ u vezi sa svim oblicima kriminaliteta s medjunarodnim elementom, bilo da potice iz Evrope, ili izvan nje. Jedinica za droge u sastavu Evropola fungcionise kao sistem u okviru kojeg su sadrzani nacionalni podaci iz svih zemalja-clanica.

ZAKLJUCAK

Seminarski rad

Medjunarodna saradnja na prevenciji kriminaliteta

Osnovni problem prevencije je, medjutim, u njenoj koncepciji i primeni. Opste je misljenje da je osnovni uslov za uspesnu prevenciju sustinsko poznavanje korena, uslova i uzroka u kojima kriminalitet nastaje. Sardnja policije i drugih drzavnih organa u pojedinim zemljama vrlo je razlicita kada je u pitanju njihov odnos prema prevenciji kriminaliteta i istrazivackom radu na tom planu. Jedan broj zemalja ovom problemu orilazi formalisticki, o cemu svedoce mnogobrojni medjunarodni kongresi i savetovanja. Na medjunarodnom planu, osim Interpola, postoje mnogobrojna udruzenja i multilateralne organizacije osnovane na bazi policijske saradnje ili je policija jedan od clanova tih asocijacija: grupa Trevi, Sistem Sengena, Evropol, Lagoski sporazum, saradnja ministra unutrasnjih poslova arapskih zemalja, nevladine organizacije I dr. Interpol ima status medjudrzavne organizacije. Nasa zemlja uziva ugled jedne od osnivaca Interpoloa i izuzimajuci krace prekide veoma je aktivan clan te organizacije. Centralni nacionalni biro (CNB) je na nacionalnom planu sluzba koju zemljaclanica odredjuje kao operativni organ medjunarodne saradnje iz blasti policije. Centralni nacionalni biro obezbedjuje veze sa drugim organima u svojoj zemlji, sa ostalim CNB drugih zemalja i sa Generalnim sekretarijatom. Organizacija MOKP-INTERPOL poseduje autonomnu i savremenu mrezu telekomunikacija koja pokriva ceo svet, odnosno obuhvata sve zemlje clanice.

LITERATURA

Seminarski rad

Medjunarodna saradnja na prevenciji kriminaliteta

prof. dr Vladimir Krivokapic, Prevencija kriminaliteta, Beograd, 2008. godine prof.dr Mico Boskovic,Kriminalisticka metodika, Policijska akademija, Beograd, 2005 godine prof. dr Vladimir Krivokapic, Prevencija kriminaliteta, Beograd, 2006. godine Beleske sa nastave Veb sayt: http//www.google.com