Вы находитесь на странице: 1из 13

UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

Seminarski rad Tema: Meunarodni monetarni fond

MMF

Mentor: Prof. Dr Miroljub Hadi

Student: Vanja Alini

Beograd, 2006. ______________________________________________________

SADRAJ:

UVOD...............................................................................................................................................................3 ULOGA MMF-A U MEUNARODNIM EKONOMSKIM TOKOVIMA............................................3 FUNKCIJE MMF-A......................................................................................................................................5 NADGLEDANJE NACIONALNOG, REGIONALNOG I GLOBALNOG PRIVREDNOG I FINANSIJSKOG RAZVOJA .........................5 Nadgledanje nacionalnog nivoa (country surveillance)....................................................................6 Nadgledanje na globalnom nivou (global surveillance)....................................................................6 Nadgledanje na regionalnom nivou (regional surveillance).............................................................7 IZVRNI BORD MMF-A..............................................................................................................................7 FINANSIJSKA POMO...................................................................................................................................8 TEHNIKA POMO......................................................................................................................................9 BUET MMF-A I SDR............................................................................................................................10 ZAKLJUAK...............................................................................................................................................12 LITERATURA:............................................................................................................................................13

Uvod

Sedite MMF u Vaingtonu

MMF je svetska centralna organizacija za sprovoenje meunarodne monetarne saradnje i ujedno predstavlja jednu od dve Bretonvudske institucije . Osnovan je u julu 1944. u Breton Vudsu, gde su se elnici 45 zemalja, osnivaa MMF, sloili oko glavnih okvira u sprovoenju budue meunarodne ekonomske kooperacije. Utvreni okviri imali su za cilj da unaprede i podstaknu meunarodnu monetarnu saradnju, olakaju ekspanziju i balansirani rast meunarodne trgovine, pomognu zemljama lanicama u korigovanju deficita platnog bilansa i promoviu stabilnost deviznog kursa.

Uloga MMF-a u meunarodnim ekonomskim tokovima


Tokom tridesetih godna XX veka, velika depresija u SAD i naputanje zlatnog standarda obeleili su poetak tetne fragmentacije meunarodnog monetarnog sistema, to je izazvalo kolaps cena i svetske trgovine. Kako se svaka drava za sebe borila protiv ovih deflatornih pritisaka, pojedinani napredak jedne drave je nastajao na utrb druge, to je tetilo svetskoj ekonomiji kao celini. Kurs je bio glavno oruje mnogih politika u odbrani izvoza, to je tetilo drugima. Ovo je rezultiralo prelivanjem u ostale drave i dovelo do jo dublje depresije, koja je poprimila svetske razmere. Zbog toga glavni cilj MMF bio je da se novostvorenim okvirom izbegnu krize nalik ovoj. Svrhe MMF-a po 1. lanu sporazuma o MMF su:

Unapreivanje meunarodne monetarne saradnje kroz stalnu instituciju koja obezbeuje mehanizam za konsultacije i meusobnu saradnju u pitanjima meunarodnih monetarnih problema;

Olakavanje razvoja i odrivog rasta meunarodne trgovine i time doprinoenje odranju visoke zaposlenosti i realnog prihoda i razvoj produktivnih resursa svih lanica kao primarni cilj ekonomske politike;

Promocija stabilnosti kursa da bi se odrali urednim dogovori o razmeni meu lanicama i izbegla konkurentska depresijacija kursa; Pomo u uspostavljanju multilateralnog sistema plaanja u pogledu tekuih transakcija meu lanicama i eliminacije ogranienja u spoljnotrgovinskoj razmeni koje ometaju rast svetske trgovine;

Pruanje pouzdanja lanicama davanjem privremenog pristupa sredstvima Fonda pod odgovarajuim obezbeenjem i time omoguavanje ispravke neregularnosti u njihovim platnim bilansima bez posledica po nacionalno ili internacionalno blagostanje.

Od toga MMF se najvie bavi: - Makroekonomskim politikama vezanim za budet, upravljanje novcem, kreditima i kursom; - Makroekonomskim performansama dravnom i privatnom potronjom, investicijama, izvozom i uvozom, GDP-jem, zaposlenou i inflacijom; - Platnim bilansom; - Politikama iz finansijskog sektora, ukljuujui nadgledanje banaka i ostalih finansijskih institucija; - Strukturnim politikama koje utiu na makoekonomske performanse, kao to su upravljanje tritem rada, energetskim sektorom i trgovinom.

Funkcije MMF-a
U tenji da ostvari sve prethodno pomenute ciljeve, MMF vri sledee funkcije: 1. Nadgleda nacionalni, regionalni i globalni kako privredni tako i finansijski razvoj, obzirom na tesnu povezanost i meuzavisnost nacionalnih priveda na dananjem globalizovanom tritu; 2. Prua finansijsku pomo zemljama koje imaju platnobilansne probleme . Finansijska pomo MMF iskljuivo se koristi za odravanje potrebnog nivoa deviznih rezervi, plaanje dospelih potraivanja u inostranstvu, odravanje stabilnosti valute i kao rezultat svega toga podravanje privrednog rasta. 3. Prua strunu pomo kroz obuku kadrova i savetovanjem nacionalnih vlada o tome kako bolje koristiti nacionalne resurse kroz efikasnije ekonomske politike i bolje upravljanje finansijskim resursima.

Nadgledanje nacionalnog, regionalnog i globalnog privrednog i finansijskog razvoja

Prilikom pristupanja MMF-u zemlje su dune da podvrgnu svoju ekonomsku i finansijsku politiku ispitivanju od strane meunarodne zajednice redovnim podnoenjem izvetaja o postignutim rezultatima. Na ovaj nain zemlje su u obavezi da streme politikama koje su pogodne za stabilan ekonomski rast, cenovnu stabilnost i stabilnost kursa.

Nadgledanje nacionalnog nivoa (country surveillance)


Saradnja MMF i svake zemlje lanice pojedinano ogleda se u redovnim i sveobuhvatnim konsultacijama, koje se najee odravaju jednom godinje, sa svakom zemljom pojedinano i obuhvataju sve neophodne diskusije u zavisnosi od potreba date zemlje. Ove konsultacije se jo nazivaju i Article IV consultations. Tokom ovih konsultacija tim ekonomista iz MMF-a poseuje zemlju kako bi prikupio sve potrebne podatke o prethodno postignutim rezultatima u domenu privrede i finansija, a potom slede razgovori o ekonomskim politikama sa odgovornim ljudima iz vlade i centralne banke te zemlje. Ne retko se deava da tim iz MMF-a ne zavri razgovore samo sa ljudima iz vlade i centralne banke ve se konsultuju i sa nekim znaajnijim privrednicima, sa predstavnicima sindikata i sl. Svi zakljuci ovih razgovora se prosleuju Izvrnom bordu, koji se potom predstavljaju svim zemljama lanicama radi daljeg razmatranja i preuzimanja odgovarajuih mera. Na kraju celog ovog sloenog procesa doneti zakljuci se prenose vladi zemlje. Na ovaj nain se omoguuje korienje meunarodnog iskustva pri kreiranju nacionalnih politika.

Nadgledanje na globalnom nivou (global surveillance)


Ovaj vid nadgledanja podrazumeva preispitivanje globalnih ekonomskih trendova od strane Izvrnog borda MMF-a. Glavna istraivanja bazirana su na Svetskom ekonomskom pregledu (World Economic Outlook) i Izvetaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti (Global Financial Stability Report), koji obuhvataju razvoj, perspektive i pitanja vezana za meunarodna finansijska trita. MMF je 2006. uveo novi instrument, multilateralne konsultacije, koje imaju za cilj okupljanje manjih zemalja da diskutuju o specifinim meunarodnim ekonomskim i finansijskim problemima koji e ih opredeliti po pitanju voenja sopstvenih ekonomskih politika a istovremeno ih direktno integrisati u meunarodne tokove.

Nadgledanje na regionalnom nivou (regional surveillance)


Regionalni nivo se odnosi na razliite tipove regionalnih sporazuma poput valutnih unija(currency union) kao to je euro zona, Zapadnoafrika ekonomska i monetarna unija, Centralnoafrika ekonomska i monetarna zajednica. Sve vea meuzavisnost nacionalnih ekonomija i potencijalni uticaj nacionalne ekonomske politike na svetsku i obrnuto, podstie MMF na integrisanje sva tri nivoa nadgledanja. Kroz ve pomenute Article IV consultations, MMF posveuje veliku panju uticaju veih privreda na manje. On se takoe bavi uticajem globalnih ekonomskih i finansijskih uslova na ekonomske performanse pojedinanih zemalja i reperkusijama nacionalnih politika na itav region.

Izvrni bord MMF-a

Finansijska pomo
lanice Fonda imaju pristup finansijskim sredstvima Fonda kada im je potrebna privremena pomo u reavanju problema platnog bilansa. U sluaju da deficit u tekuem raunu naraste do te mere da je drava u riziku da ne moe da pokrije meunarodne obaveze prema poveriocima, sredstva iz Fonda im omoguavaju da prebrode taj period. Za to vreme moraju da izvre izmene u svojim ekonomskim politikama koje e olakati pritisak u platnom bilansu. Pruanje kratkorone pomoi smanjuje rizik da se jednostranim reenjem problema platnog bilansa poremeti meunarodni sistem. Zauzvrat za tu pomo vlada mora da preduzme sva podeavanja politike koja su neophodna. Cilj da se preduprede potencijalne potekoe i unapredi makroekonomska stabilnost i rast. Veinom, pozajmljivanje od MMF-a potpada pod jednu od sledee tri kategorije: Stand-by aranmani, koji su osmiljeni da se bave uglavnom kratkoronim problemima u platnom bilansu zemalja lanica. Najvei zajmovi MMF-a spadaju u ovu grupu. 1997. MMF je uveo dopunske rezervne olakice (Supplement Reserve Facility), kojima moe brzo da obezbedi velike zajmove sa jako kratkim rokom dospea dravama koje prolaze kroz krizu kapitalnog bilansa. MMF je uveo produene (dopunske,dodatne) rezervne olakice (Extended Reserve Facilities) kako bi pomogao dravama u reavanju tekoa u platnom bilansu koje su izazvane strukturnim problemima koji iziskuju vie vremena za ispravljanje makroekonomskih debalansa. Program podran produenim rezervnim olakicama obino ukljuuje mere unapreivanja trita i strane ponude, kao to su reforme poreskog sistema i finansijskog sektora, privatizacija. Olakicama (podrkom) za smanjenje siromatva i rast (Poverty reduction and growth facilities) MMF prua koncesione zajmove - zajmove sa godinjom kamatnom stopom od 0.5% i rokom dospea od 10 godina svojim najsiromanijim lanicama. Veina zajmova MMF-a spada u ovu grupu. Godine 2005. odobreno je osnivanje olakica za egzogene okove (Exogenous Shocks Facility) kojima se zemljama koje ne primaju pomo iz Olakica za smanjenje siromatva i rast, a imaju niske prihode i trpe

posledice problema u platnom bilansu, koji su izazvani okovima van njihove kontrole, prua brz pristup sredstvima na koncesionoj osnovi. Na odobrena sredstva MMF naplauje kamatu koja se utvruje godinje, a na sredstva iz dopunskog i proirenog finansiranja naplauje se trina kamata uveana za administrativne trokove Fonda.

Tehnika pomo

injenica je da je MMF u vreme ekonomskih kriza poznatiji po svojoj finansijskoj pomoi i savetodavnoj ulozi nego po tehnikoj asistenciji. Meutim MMF takoe i tehniki pomae zemljama lanicama u oblasti monetarne i devizne politike, poreske politike i administracije i centralnog bankarstva. Cilj je da pomogne pri kreiranju i implementaciji ekonomskih politika svojih lanica, ukljuujui institucionalno jaanje zemalja. MMF je prvi put otpoeo sa ovom vrstom pomoi sredinom ezdesetih godina, kada su mnoge zemlje stekle svoju nezavisnost i zatraile pomo pri osnivanju svojih centralnih banaka i ministarstva finansija. Drugi talas ove vrste pomoi bio je poetkom devedesetih, kada su zemlje Centralne i Istone Ervrope zapoele tranziciju iz planske u trinu privredu. Nedavno, MMF pojaao svoju tehniu asistenciju kao vid jaanja arhitekture meunarodnog finansijskog sistema. To se pre svega odnosilo na zemlje kojima je bilo potrebno jaanje finansijskog sistema, poboljanje prikupljanja i diseminacije ekonomskih i finansijskih podataka, jaanje poreskih i zakonskih sistema i poboljanje bankarske regulative i supervizije. 75% tehnike pomoi odlazi u zemlje sa niskim ili srednjim dohotkom, posebno u podsaharski deo Afrike i Aziju. Tehnika pomo ima vie oblika, od posete MMF-eksperata i savetovanja nadlenih u vladama i centralnim bankama o specifinim pitanjima do pomoi, obuke domaih strunjaka u kraem ili duem roku.

MMF nudi kurseve za vladine zvaninike i zvaninike centralne banke u svojim seditima u Vaingtonu i regionalnim centrima u Austriji, Brazilu, Kini, Indiji, Singapuru, Tunisu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tehnika pomo obezbeuje se od strane nekoliko zemalja gde Japan predstavlja najveeg donora kao i od strane meunarodnih agencija poput Afrike banke za razvoj, Azijske banke za razvoj, Evropske komisije, Ujedinjenih Nacija, Svetske banke i dr.

BUET MMF-a I SDR


Fond se oslanja na priloge zemalja lanica i pozajmice za finansiranje svojih aktivnosti. Prilozi lanica, koji se plaaju u vidu SDR, u valuti ostalih zemalja lanica ili u sopstvenoj valuti, odreuje se po sistemu kvota kojim se svakoj zemlji dodeljuje kvota u skladu sa nacionalnim dohotkom, monetarnim rezervama, raciju izvoza i nacionalnog dohotka i ostalim ekonomskim pokazateljima. Kvota lanice, koja se periodino pregleda i revidira, takoe odreuje i njena prava na povlaenje sredstava i to pod uobiajenim i specifinim uslovima, njenu alokaciju SDR i njeno glasako pravo. Od ukupnog obima kvota u Fondu na deset najrazvijenijih zemalja odlazi 55%, a preostalih 45% ine kvote ostalih zemalja. MMF je uveo SDR zbog brige da trenutno stanje i budui rast rezervi nee biti dovoljni da podre ekspanziju svetske trgovine. SDR je uveden kao dodatno sredstvo rezervi koje bi MMF mogao da dodeljuje periodino lanicama kad za to postoji potreba. Na sastanku MMF-a u Rio de aneiru 1967. godine, napravljen je predlog za program Specijalnih prava vuenja (Special Drawing Rights). 1969. godine lanice su se saglasile sa predlogom i prva alokacija SDR-a obavljena je 1970. SDR je raunovodstveni instrument, bez osiguranja, koji uz zadovoljenje razliitih uslova zemlje mogu koristiti za izmirenje svojih dugova. Dunici smanjuju svoja prava na vuenje, dok se bilansi kreditora poveavaju. SDR je prihvaen od strane drugih meunarodnih i regionalnih finansijskih institucija. Inicijalno, vrednost SDR-a bila je ekvivalentna vrednosti amerikog dolara. Nakon uspostavljanja plivajuih deviznih kurseva 1973. godine, vrednost SDR je bazirana na ponderisanoj korpi 16 valuta, gde

10

ponderi reflektuju vanost valute lanice prema relativnom udelu njene ekonomije u obimu svetskog izvoza.1 SDR-ovi nisu bili toliko uspeni koliko su se njihovi tvorci nadali, poto imaju minornu ulogu u ukupnom obimu meunarodnih transakcija, a i poveanje meunarodne likvidnosti je dosta skromno (udeo SDR-a u monetarnim rezervama je 2%).

1981. grupa valuta korienih za odreivanje vrednosti SDR je promenjena, tako da je sainjavaju samo ameriki dolar, nemaka marka, francuski franak, japanski jen i britanka funta.

11

Zakljuak

Uloga MMF-a kao uvara meunarodne finansijske stabilnosti je, kao to su njegovi tvorci eleli, bila presudna u ekspanziji prosperiteta u svetu posle drugog svetskog rata. Osvrui se na prethodnih ezdeset godina, od prvobitne ideje o osnivanju MMF-a pa do danas, svakako emo se sloiti da je MMF veim delom ispunio svoju primarnu svrhu postojanja. U tom periodu i pored recesija i kriza kakve su bile u Aziji 1997. ili SAD 2001. i njihovog uticaja na ostale privrede, koji je globalizacijom iz dana u dan vei usled sve vee povezanosti i interakcija meu razliitim privredama, nije se ponovila takva recesija poput one iz tridesetih, to svakako potvruje injenicu da je kakva takva stabilnost uspostavljena, ali svakako da to nije samo zasluga MMF-a. U devedestetim, Fond se naao pred najveim izazovom do tada. MMF je odigrao kljunu ulogu u pomaganju bivim socijalistikim dravama da se izbore sa dramatinim promenama koje su ih zadesile. Ovim dravama je bila potrebna pomo finansijske prirode, ali na dugi rok jo znaajnije, trebala im je pomo u tranziciji da postanu funkcionalne trine ekonomije. Ovo je bila ekonomska transformacija dotad neviena i neoprobana, koja je svakako potvrdila znaaj ove institucije u dananjoj svetskoj privredi.

12

Literatura:
1. www.imf.org About the IMF What the IMF Does

2. Miroljub Hadi- Bankarstvo, Beograd 2006. 3. Mekmilanov renik- Moderna ekonomija 4. Mihailo Crnobrnja- Ekonomija tranzicije-skripte 5. Branislav Pelevi- Uvod u meunarodnu ekonomiju

13