Seminarski_rad_______________________________________________________________

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU SPOLJNO TRGOVINSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ OBLIGACIONOG PRAVA TEMA: UGOVOR O DOIVOTNOM IZDRAVANJU

STUDENT: Bonjak Nikola CT322-081

MENTOR: Prof. dr Aleksandar Radovanov

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________

SADRAJ:
deoUvodni

STR.

OBLIGACIONO PRAVO (POJAM)

3.

POJAM, RAZGRANIENJE I OSNOVNE OSOBINE UGOVORA O IZDRAVANJU BITNI ELEMENTI DEJSTVO UGOVORA PRESTANAK UGOVORA NITAVOST UGOVORA I POSLEDICE RULJIVOST UGOVORA DEO ZAKONA O NASLEIVANJU KOJI SADRI LANOVE UGOVORA O IZDRAVANJU ZAKLJUAK LITERATURA

Razrada

4. 5. 5. 6. 8. 9. 10. 12. 12.

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________

OBLIGACIONO PRAVO (POJAM) To je deo imovinskog (graanskog) prava koje sadri pravila kojima se regulite prelaz dobara iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica i pruanje usluga jednog lica drugom licu, ime se uveava ili odrava imovina, a sve se to obavlja iz izvesnu naknadu ili besplatno. Razmena dobara i usluga predstavlja predmet obligacionog prava. Tu spada i razmena pri kojoj nije u pitanju davanje jednakih vrednosti, ve davanje samo jedne strane. Re obligacija potie od latinske rei obligatio koja u prevodu znai obaveza. U najirem smislu rei oznaava pravni odnos koji nastaje izmeu dunika i poverioca, a u uem smislu znai dug, obavezu dunika. Ona se upotrebljava da se pismeno konstatuje da dunik duguje poveriocu ispunjenje odreene obaveze. To je priznanica o dugu. U obligacionom odnosu moraju da uestvuju najmanje po jedan poverilac i dunik, a mogui su i odnosi sa vie lica. Za obligacioni odnos je karakteristino da je to odnos izmeu odreenih lica, koji ima odreenu sdrinu i koji je ralativnog karaktera. Vrste obligacija Podela obligacija na vrste obavljena je prema raznim odnosima : 1 prema sadrini radnje : Pozitivne u kojima je dunik obavezan da neto da ili uradi poveriocu. Negativne, drunik se obavezuje da ne ini nita to inae ima pravo da ini tj. da trpi neto to inae ne bi trebao da trpi. 2 Prema vremenu trajanja radnje : Trenutne, u kojima se dunik obavezuje da radnju obavi u jednom trenutku. Trajne , dunik se obavezuje na obavljanje neke trajne radnje ili na njeno proputanje 3 Prema licu koje obavlja obligacije : isto line, vezane za linost dunika, dunk je obavezan da ih sam obavi i neline, nisu vezane za linost dunika, moe da ih obavi neko drugi u ime dunika 4 Obligacije prema predmetu : - Deljive, iji je predmet deljiv, ali pod uslovom da se njegova sutina i vrednost ne menjaju, nedeljive iji predmet ne bi mogao da se rastavio na delove bez tete po njegovu sutinu i bez umanjenja vrednasti - Novane, ako predmet dunikove obaveze glasi da se preda odreena koliina novca, nenovane ako treba da se preda neka druga stvar u prometu. - Individualne, iji je predmet odreen pojedinano i genetike . Njen predmet je odreen po vrsti (rodu). 5 Obligacije s obzirom na zatitu koju uivaju : Potpune, sankcionisane, uivaju drutvenu zatitu, ako ih dunik ne obavi poverilac moe da ga na to natera podnoenjem tube sudu. Nepotpune ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 3

Seminarski_rad_______________________________________________________________ (prirodne) obligacije koje se ne mogu utuiti, ije obavljanje ne bi moglo da se obezbedi drutvenom prinudom. POJAM, RAZGRANIENJE I OSNOVNE OSOBINE UGOVORA O IZDRAVANJU Ugovor o doivotnom izdravanju je ugovor obligacionog prava u kome se jedna strana (primalac izdravanja) obavezuje da se posle njene smrti na drugu sranu (davaoc izdravanja) prenese pravo svojine tano odreenih stvari ili kakva druga prava, dok je obaveza davaoca izdravanja da primaoca izdrava, da se brine o njemu i da ga neguje do kraja ivota, i da ga posle smrti sahrani. Obaveze davaoca izdravanja strane odreuju svojom voljom, tako se moe ugovoriti i zajednica ivota ugovorenih strana. Ako strane neto drugo ne ugovore, obaveze izdravanja obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, negu bolesti i sarosti i trokove leenja. Ugovor o doivotnom izdravanju razlikuje se od ogovora o nasleivanju i doivotnog izdravanja iz l. 188. ZON. U pravima u kojima je dozvoljeno njegovo zakljuivanje ugovor o nasleivanju je najjai osnov pozivanja na naslee. Nae pravo zabranjuje takav ugovor. Ugovor o doivotnom izdravanju, predvien l. 188. ZON je akcesorni ugovor koji se zakljuije prilikom ili nakon zakljuenja samostalnog ugovora o usupanju i raspodeli imovine za ivota. Na osnovu tog ugovora pravo svojine na stvarima prelazi na potomke odmah nakon zakljuenja ugovora. Dok se kod ugovora o doivotnom izdravanju svojina nad stvarima ili kakva druga prava prenosi na davaoce izdravanja tek nakon smrti primaoca izdravanja. Ovaj ugovor je dvostrano obavezan i teretan jer jedna strana prima protiv inidbe za prestaciije koje ine drugoj strani. Ugovor se uvrtava u ugovore sa dugotrajnom ispunjenjem obaveze. Shodno tome ovaj ugovor se moe raskinuti ili izmenuti zbog promenjenih okolnosti. Takve ugovore zakljuuju agencije, bolnice i sl. Posebne ugovore davalac izdravanja moe zakljuiti sa dvoje ili vie lica. Obaveze ugovornih strana nisu u potpunosti poznate u vreme zakluenja ugovora. Prestacije davaoca zavisne su od duine ivota primaoca, tako da mogu biti i nejednake, ali ugovor ne moe biti pobijan zbog prekomernog oteenja. Stoga on ima elemente aleatornosti. Ali na zahtev zakonskih naslednika primaoca sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili sarosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca. Ugovor o doivotnom izdravanju je strogo formalan i mora biti sainjen u zakonskoj formi odreenoj koja je bitan satojak ugovora. Ispravu o ugovoru moe sainiti bilo koje lice. Pre nego to sudija overi ugovor duan je da ga stranama proita i upozori ih da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u sastv zaostavtvine, a da se iz nje mogu namiriti ni nuni naslednici. Ako nakon toga strane pristanu, ugovor se potpisuje, sudija ugovorom konstatuje da je strane upozorio na njegove posledice, a zatim svijim ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 4

Seminarski_rad_______________________________________________________________ potpisom i peatom suda overava ugovor. Nije puno vana overa koji je izvrio neki drugi radnik suda. Ugovor koji nije zakljuen u formi odreenoj ovim ugovorom je nitav. Roditelji maloletnog ili punoletnog deteta nad kojim je produeno roditeljsko pravo i staralac taj ugovor mogu zakljuiti po odobrenju organa starateljstva, za ovakav ugovor vai ista ovakva forma kao ona predviena za ugovor o doivotnom izdravanju. Ugovor o doivotnom izdravanju moe biti zaskljuen i u korist treeg lica. Ovim ugovorom se jedna strana obavezuje drugoj da e prestacije koje su predmet ugovora ispuniti treem licu. Ovlaenje treeg lica nastaje nakon zakljuenja ugovora i on moe od tog trenutka zahtevati doivotno izdravanje. Ugovor se ne moe raskinuti niti izmeniti bez odobrenja treeg lica. BITNI ELEMENTI Izdravanje Osnovna obaveza davaoca je da izdrava primaoca do kraja njegovog ivota. Obaveze izdravanja obuhvataju obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, negu bolesti i sarosti i trokove leenja. Pojam izdravanja bi trebalo ekstenzivno tumaiti. Tako je u sudskoj praksi opravdano zauzet stav da: predmet ugovora o doivotnom izdravanju moe biti i samo pruanje odgovarajue nege od strane davaoca izdravanja. Prenoenje imovinskih prava Ovim ugovorom primalac se obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca prenesu sva imovinska prava ili bar deo. Poto je prenos prava svojine na pokretnim i nepokretin stvarima odloen do smrti primaoca, postoji mogunost da primalac svari prenese pravnim poslom meu ivima na neko drugo lice. A davalac izdravanja u takvoj situaciji moe zahtevati da se u zemljinom registru zabelei da je odreena nepokretnost predmeta o doivotnom izdravanju. Nuni naslednici se ner mogu namiriti imovinom koja je predmet ugovora. DEJSTVO UGOVORA Ako to drugo nije predvieno davalac na osnovu ugovora o doivotnom izdravanju stie obligaciono pravo, da se na njega prenese pravo svojine ili druga imovinska prava tek posle smrti primaoca. U to sluaju primalac izdravanja zadrava pravo svojine na svi stvarima i prava koja su predmet ugovora. Strane mogu uigovoriti da e pravo svojine i druga imovinska prava davalac stei u trenutku zakljuenja ugovora, pa je ovaj ugovor pravni osnov za sticanja prava svojine na stvarnim pravima za vreme ivota primaoca. ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 5

Seminarski_rad_______________________________________________________________

PRESTANAK UGOVORA Smrt primaoca izdravanja Ugovor o doivotnom izdravanju prestaje smru primaoca izdravanja. Imovinska prava primaoca ne prelaze na njegove naslednike ako su predmet ovog ugovora. Kada su primaoci izdravanja brani drugovi pa jedan od njih umre, ugovor ne prestaje. Pre smrti primaoca ovakav ugovor moe prestati raskiodom ili ponitenjem. Raskid ugovora Raskid ugovora je najei odustanak jedne ili obe ugovorene strane od punovanog ugovora zbog neizvrenja. U pojedinim sluajevima raskid ugovora izrie sud, koji od tada vie ne postoji. Po pravilu, raskid ugovora deluje retroaktivno (lat.ex tunc) jer se smatra kao da je ugovor nije ni zakljuen. Ugovor stvara dugotrajne obaveze i raskid tog ugovora moe delovati samo ubudue ( lat. ex nunc). 1.Sudski raskid ugovora Sud e izrei raskid ugovora ako su meusobni odnosi ugoverenih strana postali nepodnoljivi ili ako su posle zakljuenja ugovora nastupile promenjene odgovornosti. Prestacije davaoca ispunjavaju se sa vie akata davanja i injenja u ralativno duem vremenskom periodu, a esto se ugovara i zajednica ivota ugovornih strana. Njihov meusobni odnos, ako ive zajedno, mogu se poremetiti do te mere da postanu nepodnonjivi. Za raskid ugovora iz ovog razloga potrebno je da se ispune dve predpostavke: objektivna (poremeenost meusobnih odnosa) i subjektivna ( nepodnonjivost zajednikog ivota). U svakom pojediom sluaju sud procenjuje datu situaciju. Ako utvrdi da su odnosi meu ugovornicima poremeeni izrei e raskid ugovora, ne zavisno od toga ko je krivac. Strane se u napred ne mogu odrei prava na raskid ugovra o doivotnom izdravanju zbog promenjenih okolnosti. 2.Raskid ugovora po sili zakona i posledica Ako je nastupila smrt davaoca izdravanja njegove obaveze po odredbama zakona prelaze na njegovog branog druga ili potomcima koji su pozvani na naslee, ako pristanu. Ako oni ne pristanu na produenje ugovora o doivotnom izdravanju, ugovor se raskida po samom zakonu a oni, prema reima zakona, ne mogu zahtevati naknadu za ranije izdravanje. Naknadu za izravanje mogu dobiti samo ako brani drug ili potomci nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze. Sud e tu naknadu odrediti prema slobodnoj ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 6

Seminarski_rad_______________________________________________________________ proceni cenei imovinsko stanje primaoca i onih koji su bili ovlaeni na produenje ugovora. lanovi 204. i 205. reguliu posledice raskida ugovora o doivotnom izdravanju i sluaj kada je mogu povraaj (restitucija) datog (ispunjenog) 3.Sporazumni raskid ugovora ZON ne regulie sporazumni raskid ugovora, ali takva mogunost proistie iz autonomne volje ugovorenih strana. Ugovorene su ovlaene da sporazomno, rukovoenjem autonomne volje, raskinu ugovor o doivotnom izdravanju. Poto je ugovor obligacionog prava, odnosi koji nisu posebno ureivani ZON primenjuju se opte odredbe dela. Strane iz ugovora su shodne tome da ovlaene sporazumom, rukovoene autonomijom volje, raskinu ugovor o doivotnom izdravanju. Raskid se obavlja u istoj formi koja je predviena za zakljuenje ugovora. On ne moe biti punovano raskinut neformalnim sporazumom poto je cilj zbog koga je propisana forma za zakjuivanje za zakljuivanje ugovora zahteva da raskidanje bude obavljeno u istoj formi, lan 68. ZOO. Mora se u pisanom obliku sainiti ugovor o sporazumnom raskidanju tog ugovora, koga e sudija proitati a zatim svojim potpisom i peatom overiti. Taj ugovor e biti osnov za raskidanje i brisnje zabelebe izvrene u zamljinim knjigama, ako su bile predmet ugovora nepokretne stvari. 4. Posledice raskida i naknada tete Raskid ugovora tako deluje da sve obaveze koje iz njega proistiu prestaju i samim tim ugovor prestaje. Osim za obavezu naknadu tete ( lan 132. ZOO). Ako je ugovor raskinut sporazumno a strana ga nisu poele ispunjavati, tada ne proizvodi dejstva i smatra se da ugovor nije ni bio zakljuen. Ako je ugovor raskinut a jedno vreme bio izvravan od strana, shodno svojoj prirodi nema retroaktivno dejstvo. Sporazumni raskid deluje samo na budunost, sa obzirom da nije mogue povraaj datog, usluga nege, hrane, odee... Ukoliko je davalac izdravanja primaocu vrio isplatu iznosa ovlaen je da zahteva vraanje plaenog. Strana koja vraa novac , duna je da osim glavnice plati i zateznu kamatu od dana kad je isplatu primilac. Zatezna kamata tee po sili zakona i ne moe se ugovorom unapred odrediti da nee tei. Stopa zatezne kamate se sastoji iz, mesene stope rasta cena na malo i fiksne kamatne stope od 0.5% meseno. Vri se primenom komforne metode. U sluaju da sud izrekne raskid ugovora zbog poremeenih odnosa , nastaje obaveza primaoca izdravanja da isplati davaocu novanu naknadu za usluge (jednostavna retitucija). Meutim obaveza primaoca izdravanja se realizuje nakon smrti u vidu prenoenja na davaoca tano odreenih stvari ili kakvih drugih prava. Ako je do raskida stiglo zbog krivice jednog od strana, druga strana,oteena, ima pravo na pravinu naknadu, lan 201. stav 3, ZON. ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 7

Seminarski_rad_______________________________________________________________ Stav 2. lana 201. oreuje jednostranu restituciju primalac izdravanja je duan dati naknadu za primljena davajna i usluge, restitucija je vraanje svega onog to je dato, neizvesno od krivice jedne ili druge strane iako stav 3. lana 201. govori o pravinoj naknadi, ima sve u vidu naknadu tete, s obzirom na to da restitucija ima u vidu vraanje svega onog to je dato neizvesni od privlanosti. Princip privlanosti moe biti od uticaja na iznos naknade tete. Strana koja je kriva za raskid ugovora odgovara drugoj strani za tetu koja joj je time prouzrokovana u skladu sa l. 262. do 269. teta prouzrokovana raskidanjem ugovora , po prirodi prestacija koja proizilazi iz ugovora, ne moe se naknaditi uspostavljanjem stanja koje je bilo pre nego to je nastala teta ( naturalna naknada). Dunik nakande za tetu se moe osloboditi odgovornosti ako nije u mogunosti ispunjenja obaveze koja, time naneta teta. NITAVOST UGOVORA I POSLEDICE ZON je propiso formu ugovora o doivotnom izdravanju koja je bitan uslov njegove punovanosti. Mora biti zakljuen u pisanom obliku i overen kod sudije koji je duan da sve proita obema stranama ugovora pre potpisa i overe, gde su strane upozorene na teinu ugovora i posledice ugovora. Nitav je ugovor koji nije zakljuen u ovom obliku. Ugovor o doivotnom izdravanju moe biti zaskljuen i u korist treeg lica. Ovim ugovorom se jedna strana obavezuje drugoj da e prestacije koje su predmet ugovora ispuniti treem licu. Ovlaenje treeg lica nastaje nakon zakljuenja ugovora i on moe od tog trenutka zahtevati doivotno izdravanje. Postoje jo sluajeva kada je ugovor nitav: -Kada je predmet obaveze nemogu (lan 47.ZOO) -Kada je predmet obaveze nedoputen(lan 47.ZOO) -Kada je predmet obaveze neodreen(lan 47.ZOO) -Zbog nesporazuma (52.ZOO) -Ako je u ugovoru o doivotnom izdravanju postavljen oloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim oblijima(lan 75.ZOO) U sluaju nitavosti primalac izdravanja je duan da vrati sve to je primio po osnovu takvog ugovora. To najee nije mogue pa se daje odgovarajua naknada u novcu prema cenama odluke suda. Ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran je svom sugovarau za tetu nanetu nitavim ugovorom, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka nitavosti ugovora o izdravanju (lan 108.ZOO).

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________

RULJIVOST UGOVORA Pojam i razlozi ruljivosti Ruljivost je ustanovljena u pojedinanom interesu, u korist strane ije je subjektivno pravo povreeno. I na ruljivost se primenjuju opta pravila o ruljivosti odreena ZOO, izuzev u sluajevima koji su izriito regulisani ZON. Ponitenje ruljivog ugovora moe zahtevati strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena. Isticanje ruljivosti vezano je za rok: jednu godinu od saznanja za razlog o ruljivosti, odnosno prestanka ponude (subjektivni rok, (lan 117.ZOO)) istekom roka u kome se ugovor mogao ponititi se od poetka smatra punovanim. Zavisnost duine ugovora zavisi od duine ivota primalaca, stoga prestacije ugovorenih strana mogu biti nejednake, ugovor se ne moe pobijati zbog prekomernog oteenja. Ali na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja, sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. Ponitaj ugovora mogu traiti samo zakonski naslednici i to u roku od jedne godine od saznanja za ugovor ili tri godine u sluaju smrti od smrti primalaca izdravanja. Ugovor je ruljiv ako je strana koja ga je zakljuila ogranieno poslovno sposobna i kad je pri njegovom zakljuivanju bilo mana u pogledu volje strana. Posledice ponitenja i naknada tete Ako je po tubi strane u ijem je interesu ruljivost ustanovljena, ruljiv ugovor poniten, posledice ponitenja zavise od injenice da li je, na osnovu ponitenog ugovora, neto bilo ispunjeno. Ukoliko na osnovu ponitenog ugovora davalac izdravanja nije ni poeo ispunjavati svoje obaveze, po prirodi ovog odnosa iskljuena je restituacija jer nita nije primenjeno. U sluaju da je na osnovu ponitenog ugovora neto bilo ispunjeno, izvrie se vraanje, a ako to nije mogue, dae se naknada u novcu. Ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovorau za tetu koju trpi zbog ponitenja ugovora. Takoe ogranieno poslovno sposobno lice, ako je svojom lukavou ubedilo saugovoraa da je poslovno sposobno, odgovara za tetu nanetu. Po pravilu tetnik e biti obavezan da oteenom naknadi celokupnu tetu koja je nastala zbog ruljivosti ugovora, jer je na njegovoj strani uzrok ruljivosti ( analogna i odgovarajua primena lana 266. stava 1. i 2. ZOO)

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________ DEO ZAKONA O NASLEIVANJU KOJI SADRI LANOVE UGOVORA O IZDRAVANJU ZAKON O NASLEIVANJU
("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS)

UGOVOR O DOIVOTNOM IZDRAVANJU Pojam ugovora lan 194 Ugovorom o doivotnom izdravanju obavezuje se primalac izdravanja da se posle njegove smrti na davaoca izdravanja prenese svojina tano odreenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrava i da se brine o njemu do kraja njegovog ivota i da ga posle smrti sahrani.Primalac izdravanja ugovorom moe obuhvatiti samo stvari ili prava postojea u trenutku zakljuenja ugovora.Ako to drugo nije ugovoreno, obaveza izdravanja naroito obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, odgovarajuu negu u bolesti i starosti, trokove leenja i davanja za svakodnevne uobiajene potrebe. Oblik lan 195 Ugovor o doivotnom izdravanju mora biti zakljuen u pismenom obliku i overen od sudije koji je duan da pre overe proita strankama ugovor i primaoca izdravanja naroito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavtinu i da se njome ne mogu namiriti nuni naslednici.U suprotnom, ugovor je nitav. Poseban sluaj nitavosti ugovora lan 196 Nitav je ugovor u kome je davalac izdravanja fiziko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdravanja (medicinsko osoblje, bolnice, razliite agencije i slino), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadlenog organa starateljstva. Doivotno izdravanje vie lica lan 197 ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

10

Seminarski_rad_______________________________________________________________ Kad je doivotno izdravanje ugovoreno za dvoje ili vie lica, svako od njih ima zasebno pravo na odreena davanja i injenja. Doivotno izdravanje u korist treeg lica lan 198 Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, davalac izdravanja stie svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovaraa ako ugovorom nije odreeno da svojina prelazi u trenutku smrti treeg lica.Obaveza izdravanja traje do smrti treeg lica. Obezbeivanje prava iz ugovora lan 199 Davalac izdravanja moe svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi.Isto pravo posle smrti saugovaraa davaoca izdravanja ima i tree lice u iju je korist izdravanje ugovoreno. Neprenosivost prava lan 200 Potraivanja primaoca izdravanja ne mogu se preneti na drugoga. Raskid ugovora zbog poremeenih odnosa lan 201 Ako se meusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnoljivi, svako od njih moe zahtevati da sud raskine ugovor.Kad sud izrekne raskid, primalac izdravanja je duan dati naknadu za primljena davanja i usluge.Ako je do raskida dolo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravinu naknadu.Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovaraa davaoca izdravanja moe zahtevati i lice u iju je korist izdravanje ugovoreno. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti lan 202 Ako se posle zakljuenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno oteano, sud moe, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.Sud moe pravo primaoca izdravanja preinaiti u doivotnu rentu ako se saglase ugovornice.Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, ________________________________________________________________________ 11 kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________ raskid ugovora posle smrti saugovaraa davaoca izdravanja moe zahtevati i lice u iju je korist izdravanje ugovoreno. Pravo zakonskih naslednika primaoca izdravanja lan 203 Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja, sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja.Zakonski naslednici mogu ponitaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoeve.Rok od jedne godine ne moe poeti da tee pre smrti primaoeve.

Smrt davaoca izdravanja lan 204 Posle smrti davaoca izdravanja njegove obaveze prelaze na njegovog branog druga i potomke koji su pozvani na naslee, ako pristanu.Ako oni ne pristanu na produenje ugovora o doivotnom izdravanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdravanje. lan 205 Ako brani drug i potomci davaoca izdravanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdravanja.Sud e tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni cenei imovno stanje primaoca izdravanja i onih koji su bili ovlaeni na produenje ugovora. ZAKLJUAK Ugovor o doivotnom izdravanju je ugovor obligacionog prava u kome se jedna strana obavezuje da se posle njene smrti na drugu sranu prenese pravo svojine tano odreenih stvari ili kakva druga prava, dok je obaveza davaoca izdravanja da primaoca izdrava, da se brine o njemu i da ga neguje do kraja ivota, i da ga posle smrti sahrani. Ovaj ugovor je dvostrano obavezan i teretan sa dugotrajnom ispunjenjem obaveze. Shodno tome ovaj ugovor se moe raskinuti ili izmenuti zbog promenjenih okolnosti. Ugovor o doivotnom izdravanju je strogo formalan i mora biti ________________________________________________________________________ 12 kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________ sainjen u zakonskoj formi odreenoj koja je bitan satojak ugovora. Njega mora overiti sud i pirpisati obe strane u zanak saglasnosti i slaganja oko termina pomenutih u ugovoru.

LITERATURA - Babi,I.,Obligaciono pravo,JP Slubeni glasnik, Beograd, 2004. godine. - Radovanov,A.,Skripta iz obligacionog prava, Privredna Akademija, Novi Sad, 2008. godine. - Babi,I.,Osnovi imovinskog prava, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2008. godine. -Luki, Kouti - "Uvod u pravo", Beograd 2004, ISBN 86-7630-014-3

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

13