Вы находитесь на странице: 1из 12

Seminarski_rad_______________________________________________________________

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU SPOLJNO TRGOVINSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ OSNOVA IMOVINSKOG PRAVA TEMA: MODIFIKACIJA PRAVNIH POSLOVA

STUDENT: Bonjak Nikola CT322-081

MENTOR: Prof. dr Aleksandar Radovanov

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________

SADRAJ: UVOD U GRAANSKO PRAVO Pojam Osnovna naela Privatna autonomija Savesnost i potenje Imovinska odgovornost Naziv Sistematika Izvori MODIFIKACIJA PRAVNIH POSLOVA 1. USLOV 2. ROK 3. NALOG 4.FORMA LITERATURA
podnaslovi podnaslovi

STR.

3. 3. 4. 4. 4. 4. 5. 5. 5. 7. 7. 9. 10. 11. 12.

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Razrada

deoUvodni

Seminarski_rad_______________________________________________________________

UVOD U GRAANSKO PRAVO Graansko pravo je grana jedinstvenog pavnog sistema kojim se utvruju imovinski odnosi graana.Ono sadri opte pavne norme o regulisanju imovinskih odnosa, pa se veoma esto naziva imovinskim pravom. Moe se podeliti u sledee oganke: -opti deo (lino i statusno pravo) -stvarno pravo -obligaciono pravo -nasledno pravo U optem delu tumai se mesto i uloga graanskog prava u sistemu prava, zatim njegovi izvori, subjekti i objekti graanskog prava,zastupnitvo,vrenje i zatita prava.Ovaj deo prava nalazi se linim ili statusnim pravom. Stvarno pravo ine opte pravne norme kojima se reguliu meusobni odnosi izmeu ljudi. Obligacionim pravom regulite se pravni poloaj ljudi u imovinskom pravu,izvori obligacija,njihovo pravno dejstvo i njegov postanak. Nasledno pravo kao deo graanskog pravautvruje nasleivanje na osnovu testamenta i zakona, kao i raspravljanje o zaostavtini. Pojam Pravo (kao pravna nauka) se uopteno deli na privatno i javno pravo. Graansko pravo je deo privatnog prava koji izuava i ureuje subjektivna graanska prava i graanskopravne odnose, kao i poloaj subjekata u tim odnosima. Graansko pravo je suprotno javnom pravu, jer je njegova osnovna karakteristika jednakost stranaka i ravnopravnost njihovih volja. Kod javnog prava postoji odnos subordinacije (potinjavanja), jer jedna strana - drava (odn. neki njen organ) nareuje, dok drugi subjekt tome mora da se pokorava (tipian primer je Poresko pravo - koliki porez razree Poreska uprava, toliko MORA da se plati). U privatnom pravu, ak i kada se kao jedna od strana ugovornica pojavljuje drava (npr. kupuje zemljite od privatnog vlasnika), obe strane imaju potpuno jednaka prava. Inae, nekada je Graansko pravo bila veoma iroka oblast i gotovo se poklapala sa privatnim pravom, ali se kasnije, sa veim uplitanjem drave u neke oblasti, poinju da izdvajaju nove pravne grane. Tako da privatno, pored Graanskog, ine i Trgovinsko, Menino i ekovno pravo, Pravo osiguranja. Pored njih iz Graanskog prava izdvojile su se i neke druge ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 3

Seminarski_rad_______________________________________________________________ pravne grane, kao to su Radno, Stambeno, Autorsko, pa i Porodino pravo koje imaju tendenciju da "pobegnu" iz oblasti privatnog u javno pravo. Osnovna naela Iako o ovom pitanju vai ona narodna "koliko ljudi, toliko udi", pa svaki autor nabraja posebna naela, ipak je mogue izdvojiti 3 naela oko kojih ne postoji nikakav spor. To su: 1. privatna autonomija 2. savesnost i potenje 3. imovinska odgovornost Privatna autonomija ili autonomija volje je filozofska kategorija iji su znaaj naglaavali mislioci, poev od Sokrata i Aristotela, preko Huga Grocijusa, pa do filozofa-prosvetitelja: Voltera, Rusoa, Monteskjea. Autonomija volje se definie kao samoodreenje oveka kao individue koja predstavlja osnov svakog drutva. Volja ovakvog oveka ima kreativnu mo i ona je pretpostavka postojanja osnovih graanskopravnih instituta. Iz ovog naela proizlaze vrlo znaajne pravne posledice: ravnopravnost stranaka, prenosivost subjektivnih prava, sloboda da se zakljuuju ugovori, slobodan izbor saugovornika, slobodan izbor sadrine ugovora, itd. Savesnost i potenje je drugi fundamentalni princip graanskog prava. On predstavlja protivteu autonomije volje i koriguje je, odn. ograniava. Ogranienje privatne autonomije je potrebno, jer bi inae apsolutna sloboda u odluivanju jedne strane neminovno dovela drugu stranu u podreen poloaj. Savesnost i potenje su plod moralizacije, ond. socijalizacije prava i prisutni su, maltene, u svim pravnim sistemima. Ideja ovog naela je da se prui pojaana pravna zatita onoj strani koja ga se pridrava, na teret nesavesne/nepotene strane. Imovinska odgovornost (ili imovinska sankcija) predstavlja kamen temeljac modernog graanskog prava. Naime u Starom i Srednjem veku (pa ak i na poetku Novog) nije postojala svest o imovinskoj odgovornosti, ve se pravo temeljilo na personalnoj odgovornosti. Princip personalne odgovornosti kae: "Ako si nekom duan, i nema para da vrati dug - ili ostane bez nekog dela tela, ili ide u ropstvo, sve dok ne vrati taj dug". Zato se i najveim dostignuem starovekovnih zakonika (npr. Hamurabijevog) smatra upravo zabrana dunikog ropstva. Za razliku od personalne, imovinska odgovornost omoguava poveriocu da svoj dug naplati iz imovine dunika (razume se da mora da mu ostavi minimum sredstava za ivot). Koliko je ovo naelo vano vidi se iz naeg Zakona o obligacionim odnosima (koji sadri najvanije opte institute graanskog prava). ZOO nabraja veliki broj naela, ali ne i naelo imovinske odgovornosti, jer je ono toliko ulo u pore pravnog sistema, da se podrazumeva i uopte ne dovodi u pitanje.

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________

Naziv Termin graansko pravo potie iz rimskog prava i ve dve hiljade godina se koristi za oznaavanje one grane prava koja regulie imovinske odnose izmeu pojedinaca u drutvu koje ima robno-novanu privredu. Ali nije uvek bilo tako. U Rimu se ova grana prava oznaavala kao "privatno pravo", dok se naziv "graansko" (nasuprot "univerzalnom pravu") koristi da oznai pravo (itav pravni sistem) koji je dostupan samo rimskim graanima. Kada je, 212. god., imperator Karakala, po pravima, izjednaio sve podanike Carstva, naziv "graansko" je postao obesmiljen, jer su sada svi bili ravnopravni, pa se sve vie poinje da koristi u dananjem kontekstu. Kasnije su ovaj naziv prihvatili prvi moderni graanski zakonici, pa je i naziv ostao takav do dana dananjeg. Sinonimi za "graansko pravo" su: "buroasko", "imovinsko", "privatno", "civilno"... Sistematika to se tie sistematike graanskog prava, postoje dva reenja. Jedno je ponudio jo rimski pravnik Gaj, pa se ova sistematika naziva Gajeva (jo i Institucionalna i Triparticija). Drugo reenje je ono koje su razvili nemaki pravnici tokom 19. veka, a naziva se Pandektna sistematika. Prema Gajevoj sistematici sve pravo koje postoji se odnosi na stvari, lica i radnje (res, personae, actionem). U pravo koje se odnosi na stvari spadaju: Stvarno pravo, Obligaciono pravo i Nasledno pravo. U pravo koje se odnosi na osobe spadaju Statusno i Porodino pravo, a u ono koje se odnosi na radnje spada Parnini postupak. Pandektna sistematika deli graansko pravo na 5 delova: Opti deo, Stvarno, Obligaciono, Nasledno i Porodino pravo. Posle 1. svetskog rata, stvaranjem SSSR-a nastaje novi pravni sistem socijalistiki, koji zbog svojih specifinih pogleda na porodicu i vaspitanje omladine poinje da pridaje veoma veliki znaaj Porodinom pravu, to je uticalo na njegov nagli razvoj i izdvajanje u posebnu pravnu granu. Sline tendencije primeuju se i na Zapadu (npr. osnivanje posebnih administrativnih organa koji brinu o porodici, pa ak i zasebnih porodinih sudova), na ta je zapadna pravna teorija odgovorila reorganizacijom Graanskog prava koje sada prerasta u porodicu pravnih grana. Ovo je svakako bilo teorijski opravdano, ali e u daljoj budunosti ii na ruku tendenciji kontinuiranog izdvajanja "zrelih" pravnih grana, kao to su npr. Stvarno ili Obligaciono pravo. Izvori Pod izvorima prava podrazumevaju se one injenice koje presudno utiu na stvaranje prava. Izvori prava se uopteno dele na materijalne i formalne izvore.

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________ Materijalni izvori su sve one drutvene injenice i snage koje dovode do stvaranja prava (klasna borba, bioloko-drutveni, ekonomski, politiki. kulturni i drugi odnosi). Formalni izvori podrazumevaju formu u kojoj drava donosi pravne norme. Prema tradicionalnoj podeli, formalni izvori prava su: zakon i podzakonski akt, obiaj, sudska praksa i pravna nauka. Neki autori (npr. Radomir Luki) ovoj dvodeobi pridodaju i vrednosne izvore prava. Vrednosni ili idejni izvori prava su drutvene vrednosti iz kojih "izvire" pravo. U sutini, oni i nisu pravi izvori, jer oni samo osmiljavaju, odn. daju ideoloku podlogu postojeim pravnim normama. To su npr. socijalizam, faizam, demokratija, pravna drava, itd. Nauka koja prouava vrednosti naziva se aksiologija. Za Graansko, pa i celokupno pravo (naravno u evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu) relevantni su samo formalni izvori i to samo zakon (ili zakonik), a ostali izvori samo izuzetno. U naem pravu, poto ne postoji jedinstven Graanski zakonik, kao relevantni izvori pojavljuje se 4 zakona: Zakon o obligacionim odnosima - ZOO iz 1978. g., Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa - ZOSOPO iz 1980. g., Zakon o nasleivanju - ZON iz 1995. g. i Porodini zakon - PZ iz 2005. g. Obiaj se u dananjem pravu ree pojavljuje kao izvor prava. U staroj Jugoslaviji, u vreme kada obligacioni odnosi nisu bili regulisani zakonom, primenjivale su se uzanse, odn. trgovaki obiaji. ZOO je kasnije u svoj integralni tekst inkorporisao sve odredbe koje su postojale u tzv. Optim uzansama za promet robe, tako da je podruje njihovog regulisanja znatno ogranieno. to se tie ostalih pravnih grana u okviru Graanskopravne porodice, samo je Zakon o braku i porodinim odnosima (u SFRJ) sadravao odredbe (i to jednu jedinu) koja je omoguavala primenu obiaja pre pisanog prava. Ta je odreba dozvoljavala sklapanje braka izmeu brae i sestara od strieva (tetki, ujaka), ako postoji takav obiaj, a inae je to bilo zabranjeno. To je bio ustupak katolikim krajevima SFRJ, jer je sklapanje braka izmeu tih srodnika uobiajeno i dozvoljeno od strane Katolike crkve. Sudska praksa predstavlja primenu, a ne stvaranje prava, te tako ne moe da bude ni izvor prava. Meutim, postoje i neki izuzeci. Npr. u bivoj Jugoslaviji, posle 2. svetskog rata, ukinuti su svi pravni propisi Kraljevine Jugoslavije, ali je ostavljena mogunost da se primenjuju kao pravna pravila ako nisu u suprotnosti sa socijalistikim poretkom, vrednostima, Ustavom i kasnije donetim zakonima. O njihovoj primeni odluivale su sudije i na taj nain popunjavali pravne praznine, te faktiki stvarali pravo. Njihove odluke su kasnije inkorporisane u odgovarajue zakone koji su donoeni. Drugi izuzetak je taj da se, pri sudovima, odravaju zajednike sednice i donose uputstva i razne odluke, koje slue racionalizaciji i efikasnosti u odluivanju sudova. Naime, nii sudovi nisu obavezni da donose odluke koje su u skladu sa odlukama viih sudova, ali time se poveava rizik da njihova odluka bude ponitena od strane vieg suda. Zbog toga nii sudovi izbegavaju da donose odluke koje su suprotne uobiajenima, tako da faktiki odluke viih sudova postaju izvor prava. ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 6

Seminarski_rad_______________________________________________________________

MODIFIKACIJA PRAVNIH POSLOVA


Pravni posao moe biti modifikovan nekim sluajnim sastojkom kao to je uslov, rok i nalog. 1.USLOV 1.1. Pojam

Uslov (lat. Conditio) je budua i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenastupanjem utie na pravni posao. Uslovom se zaljueni pravni posao modifikuje. Pravni posao u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim principima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav u celosti. Takoe je nitav taj pravni posao koji je zakljuen pod nemoguim, odlonim, uslovima ili nemoguim raskidnim ugovorom. Ako je uslov unesen u pravni posao on postaje vrlo bitan i vaan deo, sastojak. Da bi se uslov uneo , mora iti odreena okolnost objektivno neizvesna. Naime , ne postoji uslov u pravotehnikom smislu, ako neka okolnost ve potoji, ali je stranama nepoznata, to se naziva subjektivna neizvesnost. To propisuje lan 74. stav 2. ZOO, Ugovor zakljuen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne injenice. Znai da neizvesnost mora biti objektivna. Stoga nisu nepunovane odredbe pravnog posla o uslovu koji ima u vidu subjektivnu neizvesnost. Ako je uslov unesen u pravni posao pod uticajem volje, on je, u celosti ili delimino ruljiv. 1.2. Vrste uslova

Uslov se moe podeliti na suspenzivni (odlovi), rezalutivni ( raskidni), potestativan, kauzalan, meovit, nepravi, pozitivan i negativan Suspenzivni (odloni) uslov odlae dejstvo pravnog posla sve dok se uslov, u odreenom roku, ne ispuni. Ako se uslov ne ispuni, pravni posao ne proizvodi dejstvo. Kada je pravni posao zakljuen pod suspenzivnim uslovom, poverilac ije je pravo uslovljeno moe zahtevati odgovarajue obezbeenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroeno (lan 76. ZOO). Rezalutivni (raskidni) deluje na punovano zakljueni pravni posao tako da nastupanjem uslova pravni posao prestaje , a ako ne nastupi, on nee ni delovati. Potestativan uslov postoji kada ispunjenje budue i nezavisne okolnosti zavisi od volje jedne strane u pravnom poslu. Kauzalan uslov je odreen ukoliko je ispunjenje uslova zavisno od volje lica van pravnog posla ili objektivnih okolnosti. Meoviti uslov zavisi jednovremeno od volje ugovorene strane i radnje treeg lica, odnosno objektivnih okolnosti. 7

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________ Nepravi uslov je kada okolnost oreena kao uslov nije budua i neizvesna nego samo budua ili samo neizvesna Pozitivni uslov je ostvaren ako nastupe uslovom predviene okolnosti (prodiranje vode u stan, diplomoranje na fakultetu...) Negativni uslov se ostvaruje kad ne nastupi udua i neizvesna okolnost predviena pravnim poslom ( ako ne nastupi teta na vozilu, ako fiziko lice ne diplomira na fakultetu...) Dejstvo suspenzivnog i rezalutivnog uslova

1.3.

Suspenzivni dejstvo je kada pravni posao zasnovan pod suspenzivnim uslovom, dok se uslov ne ostvari, postoji neizvesnost. Tako da ukoliko je naslednik postavljen testamentom pod suspenzivnim uslovom, zaostavtina pripada na uivanje ostavievim zakonskim naslednicima ako iz testamenta ako iz testamenta ne sledi neto drugo. Naime neizvesno je da li e postavljeni naslednik naslediti zaostavtinu, to zavisi od ostvarenja uslova, i za to vreme zakonski naslednici samo uivaju zaostavtinu, ne stiu nasledna prava. Kada se suspenzivni uslov ispuni, pravni posao deluje od trenutka njegovog zasnivanja osim ako iz zakona ne proistie to drugo. U naslednom pravu naslednik konano stie nasledna prava ako se uslov ostvari. Zakonski naslednik kod koga je zaostavtina bila na uivanju duan je predati testamentom postavljenom naslediku u stanju u kojem je primio. Kupac koji je sa prodavcem zakljuio ugovor o prodaji utomobila, pod uslovom da na tritu ne nae jeftiniji automobil iste marke i svojstva u odrrenom roku, a taj uslov se ispuni moe od prodavca zahtevati predaju automoila. Ako se suspenzivni uslov ne ostvari smatra se da pravni posao nije ni nastao. U naslednom pravu, ukolko se odloni uslov postavljenim testamentom ne ostvari, zaostavtinu ne nasleuje tesamentarni naslednik nego zakonski naslednici, ako iz testamenta ne sledi neto drugo. Rezalutivan dejstvo je kada pravni posao koji sadri raskodni uslov punovano proizvodi dejstvo od poetka. Nije izvesno da li e taj posao punovano delovati do svog izvrenja ili e njegovo dejstvo iti prekinuto u nekom trenutku u budunosti. Dalja vanost pravnog posla zavisi od ispunjenja ili neispunjenja raskidnog uslova. Ukoliko raskidni uslov nije ispunjen, zasnovani pravni posao ostaje i dalje punovaan. Ako je testamentarni naslednik potavljen pod raskidnim ugovorom, pa se taj uslov ne ostvari, postavljeni nasledik nasleuje zaostavtinu u svojinu. Ako je raskidni uslov ispunjen, pravni posao prestaje, samim nastupanjem okolnosti, bez ikakve radnje subjekta u pravnom postupku. Ispunjenjem raskidnog uslova prestaje za ubudue dalje dejstvo zasnovanog pravnog postupka. Dejstva koj aje pravni posao proizveo pre nastupanja raskidnog uslova punovana su. Kada je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom, pa se taj uslov ostvari, testamentnom ostavljeni naslednik bi svojstvo naslednika i zaostavtinu u svojinu nasleuju zakonski naslednici ako iz zavetnja ne sledi to drugo. 1.4. Fikcija o ispunjenju (neispunjenju) uslova ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 8

Seminarski_rad_______________________________________________________________

Sa ciljem zatite savesnosti i potanja u ostvarivanju prava i obaveza u pravom poslu su odredili fikciju ispunjenja i fikciju neispunjenja. Kada ispunjenje uslova, protivno naelu savesnosti i potenja, sprei strana na ijoj je teret on odreen, smatra se da uslov nije ipunjen. Smatra se da uslov nije ispunjen ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, prouzrokuje strana u ijiu je korist odreena. 2. ROK 2.1. Pojam rokova Rok (lat. Dies) za razliku od uslova je izvesna budua injenica koja uvek nastupa. On je sluajni sastojak pravnog posla odreen voljom ugovornih strana kojim dejstvo pravnog posla nastaje od odreenog trenutka u vremenu ili traje do odreenod trenutka u vremenu. Odrivanje rokova dozvoljeno je u svim pravnim poslovima izuzev ako je to iskljuio zakon. Ukoliko to strane nisu odredile rok u pravnom poslu on odmah proizvodi dejstvo. Rok koji ne moe nastupiti ili je neprimereno dug je nitav. 2.2 Vrste rokova Rokovi mogu biti suspenzivni, rezolutivni, subjektivni, objektivni, imperativni, dispozivni, prekluzivni, materijalno pravni, procesno pravni, zakonski i sudski. Suspenzivni i rok je kada pravni posao deluje od odreenog trenutka u vremenu. Nastupanje rezolutivnog roka dejstvo pravnog posla prestaje. Na suspenzivne i rezolutivne rokove primenjuju se pravila o suspenzivnom uslovu, a kad ugovor prestane da vae po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o rezolutivnom uslovu. Subjektivni rok tee od dana saznanja subjekta prava za pravno relevantnu injenicu. Objektivni rok se rauna od nastanka objektivne pravno relevantne injenice. Subjektivni rok je uvek unutar objektivnog roka. Istekom objektivnig roka istekao je i subjektivni rok. Takvo pravo da se zahteva ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude, a ua objektivnom roku od tri godine od dana zakljuenja ugovora. Imperativni rokovi su odreeni prinudnim propisima i ne mogu se menjati voljom ugovornih strana. Pravnim poslom ne moe se odrediti due ili krae vreme zastaralosti od onog vremena koje je odreeno zakonom kao ni da zastaralost nee tei odreeno vreme. Obligacija postaje naturalna i nije utuiva. Ako dunik ne prigovori da je pretraivanje zataralo sud e ga obavezati da potraivanje ispuni. Ukoliko dunik istakne osnovan prigovor zastaralosti potraivanje sud 9

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

Seminarski_rad_______________________________________________________________ e odbiti tubeni zakon poverioca. Rokovi zastaralosti mogu biti prekinuti ili moe sastupiti zastoj. Dispozivni rokovi odreeni su dispozivnim propisima, mogu se odkloniti ugovornih strana. Prekuzivni rokovi zakonom su predvieni. U tom roku se moe stei neko pravo, preduzeti odreena radnja ili tititi prava. Protekom prekuzivnog roka u kome pravo nije steeno, ono se definitivni gubi ili po sili zakona prestaje mogunost preduzimanja radnje ili zatite prava. Zakonom mogu biti odreeni rokovi u materijalnom pravu ili mu procesnom pravu za podnoenje albe, revizije, predloga za povraaj u preanje stanje. Ovi rokovi u materijalnom pravu su krai od rokova zastaralosti i nije mogu prekid i zastoj roka. Prekuzivni rokovi su ustanovljeni za apsolutna prava i preobraajna prava i sud o njima vodi rauna o slubenoj dunosti za razliku od rokova zastaralosti. Materijalno pravni rokovi su odreeni odredbama materijalnog prava, a procesno pravni rokovi odredbama procesnog prava. Zakonski rokovi se ne mogu skraivati, produavati ili otklanjati, a sudski rokovi se mogu produiti novom sudskom odlukom.

2.3. Raunjanje rokova Rokovi se, po pravilu,odreuju u danima,nedeljama,mesecima,ili godima. To jest na osnovu kalendara civilno racunanje vremena(computatio civilis). U tom slucaju dan se uzma kao celina, od 00.00. do 24.00. as. Kad je odreen u danima rok pocinje teci prvog dana posle dogaaja od kog se rok racuna, a zavrsava se istekom posledenjeg dana roka. Rok odreen u nedeljama, mesecime, ili godinama zavrsava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastaka dogaaja od koga rok pocinje da tece, ako takvog dana nema u tom mesecu, kraj roka se racuna posledji dan tog meseca. Astronomsko raunanje vremena (computatio naturalis) je raunanje vremena u vremenskim razmacima kraci od jednog dana, u satim i minutima. Ovaj nacin nacin raunanja se primenjuje ako je to izriito propisano, ugovoreno ili proizilazi iz prirode nekog odnosa. U supratnom vazi civilno racunanje vremena. Raniji u vremenu, jaci u pravu (prior tempore, potior iure). 3. NALOG Nalog (modus) se moze satojati u bilo kojoj inidbi koj moze biti predmet navigasije a predstavlja obavezu sticaoca korist. On je uvek odreen u ogranicenje za korisnika dobrocinog raspolaganja. Punovazni su samo moguci razuni i jasni nalozi. Nalog moze biti nemogu, ako ga niko nemoe izavriti, i sujektivno ne mogu, ako ga ne moe izvriti odereno lice. Ne postojicim nalozima se smatraju on koji su protivni prirudnim propisima, javnom proretku ili dorim obiajima. On moze nastati na osnovu ugovora ili testamenta i moze iti ustanovljen u korist poklonodavca, testatora, teeg ________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 10

Seminarski_rad_______________________________________________________________ lica ili u drustvenom intteresu. Naprimer testator moze nalogom opteretiti naslednika da ga posle smrti sahrani. Isto tako legatar posle smrti testatora moe omoguiti treem licu korisenje nesto od njegove imovine. U ugovoru o poklonu sa nalogom poklnodavac postaje ovlaen da raskine govor ako poklonoprimac ne ispuni svoju obavezu nalozenu nalogom. Ugovor o poklonu sa nalogom ima osnovno svojstvo poklona, uveanje imovine poklonoprimca. 4. FORMA PRAVNIH POSLOVA Pravni posao nastaje izjavljivanje volje. Unutranja volja ne proizvodi graansko - pravno dejstvo. Da bila opaena u spoljen svetu volja se moze izraziti u razliitim olicima. Oblik izjavljivanja volje razlikuje se od forme pravnog posla. Forma pravnog posla je ustari oblik izjavljivanje volje u kome se moe izrazti sadrina pravnog posla. Rimsko privatno pravo je dalo veliki znaaj u formi pravnih poslova. Da i posao bi zakljuen punovano, morale i se izgovarati odreene rei ili initi propisani gestovi.Najmanja greska u gestovima i recima za posledicu je imala nitavost pravnog posla. Savremeno pravo je potisnulo rimski princip formalizma uzasnivanju pravnih poslova. Danas je prihaen princip nerfolmanosti ugovora, da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odreena forma. U koliko je za zakljuenje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom strana predviena forma, on je formalan. Pravni poslovi se najee zakljuuju usmeno ili u pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna nego je potrbno uee odreenog broja svedoka, overa od strane dravnog organa i slino. Naputanje principa formalizma ogleda se, u mogunosti strana sa pravi posao zalkue u usmenoj formi: reima, znacima ili drugm ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti kakva je sadrina izjavljene volje. Pismena forma ugovora je ispunjena ako je sadrina pravnog posla izraena pisanim reima. Pravni posao je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njim obavezuju. Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma (klasina ili elektrondkim putem). Jedan broj pravnih poslova moe se punovano zakljuiti samo u pismenoj formi. Ugovori koji moraju biti zakljueni u pismenoj formi su ugovor o prenosu prava na nepokretnosti izmeu nosilaca prava, ugovor o grenju, o jemstvu, o kreditu, o licenci... Kada je voljom strana odreena ugovorena forma, tada ugovor ili drugi pravni posao moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom. Pismena forma pravnog posla predvia da sa ciljem zatiti ugovorene strane od brzopletosti, dokazivanja postojanja izraene volje, sa ozirom da se precizno formuliu prava i obaveze u toj ispravi u pravnom poslu.

LITERATURA
________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad 11

Seminarski_rad_______________________________________________________________ - Babi,I.,Osnovi imovinskog prava, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2008. godine. - Babi,I.,Obligaciono pravo,JP Slubeni glasnik, Beograd, 2004. godine. - Radovanov,A.,Skripta iz obligacionog prava, Privredna Akademija, Novi Sad, 2008. godine. -Luki, Kouti - "Uvod u pravo", Beograd 2004, ISBN 86-7630-014-3 -Stojanovi, Anti - "Uvod u Graansko pravo", Beograd 2004, ISBN 867630-017-8

________________________________________________________________________ kolska 2008/2009 godina Novi Sad

12