Geoekologija

Geoekologija

Geoekologija 1. ivotna sredina , definicija i predmet prouchavanja 2. Osnovni pojmovi ekologije, definicija i predmet prouchavanja 3. Ekoloki faktori, pojam , znachaj i podela 4. Abiotichi faktori definicija pojma i podela 5. Voda (u podlozi i vazduhu) i vlanost (zemljita, vazduha, transpiracija, isparavanje) 6. Ciklus kruenja vode u prirodi 7. Zemljite kao komleks ekolokih faktora 8. Vazduh kao komleks ekolokih faktora 9. Procesi zagrevanja i hladjenja vazduha i zemljita. Radijacioni bilans 10. Uloga klimatskih elemenata 11. Temperatura i njen znachaj 12. Vanost vazduha i padavine 13. Barometarski pritisak i vetrovi 14. Trajanje sunchevog sjaja i oblachnost 15. Klasifikacija klimata na Zemlji po Kepenu 16. Biotichki faktori. Uzajamni odnosi izmedju biljaka i ivotinja 17. Antropogeni faktori 18. Biodiverzitet pojam i definicija 19. Geodiverzitet pojam i definicija 20. Biogeografski aspekt i osnovni pojmovi biogeografije (flora, fauna i vegetacija) 21. Golosemenice opte karakteristike i podela 22. Klasa Pinopsida 23. Skrivenosemenica opte karakteristike i podela 24. Pojam biocenoze, njihova organizacija i promenljivost 25. Osnovne zakonitosti rasprostranjenja vegetacija na Zemlji. Zonalna, azonalna, intrazonalna i ekstrazonalna vegetacija 26. Biomi, poja, definicija i rasprostranjenost na Zemlji 27. Ekoloke posledice kiselih kia 28. Pojam i vrste zatichnih dobara Srbije 29. Nacionalni parkovi Srbije 30. Nacionalni park Fruka Gora 31. Nacionalni park Djerdap 32. Nacionalni park Tara 33. Nacionalni park Kopaonik 34. Nacionalni park ar planina 35. Specifichni rezervati prirode Srbije 36. Pojam i znachaj Crvenih knjiga i lista 37. Bioloki monitoring i bioindikatori 38. Pojam sistema i funkcija zelenih povrina

Geoekologija 39. Drveche kao osnovni element sistema zelenila 40. Sistem zelenila i zatita ivotne sredine 41. Geografski omotach, pojam , struktura i velichina 42. Zakonomernosti geografskog omotacha 43. Ciklichnost i ritmichnost geografskog omotacha 44. Landaft, pojam , definicija, struktura i tipologija 45. Morfologija landafta 46.Geografski pojasevi 47. Geografske zone 48. Tropske kine ume 49. Pustinjske zone 50. Zone tajgi 51. Zone tundri 52. Zone savana 53. Zone stepa 54. Efekat staklene bate, pojam, pojave i posledice 55. Gasovi efekta staklene bate 56. Ekoloke posledice efekta staklene bate 57. Mare za suzbijanje efekta staklene bate 58. Tropski cikloni, pojava i posledice 59. Medinarodne konvencije od Rio de eneira do Kjoto protokola 60. Ozonski omotach, funkcija i znachaj 61. Problemi i posledice ozonske destrukcije 62. Mere za suzbijanje ozonske destrukcije 63. Sunchev spektar 64.Bioklimatske posledice otopljavanja klimata i ozonske destrukcije 65. El Njinjo, La Njinja pojava i geografske posledice

Geoekologija

1. ivotna sredina , definicija i predmet prouavanja

ivotna ili spoljanja sredina obuhvata komleks svih uticaja koji na biljke i ivotinje deluju na onom mestu na kome oni ive. Ti uticaji dolaze kako od neive tako i od ive prirode. Ove uticaje oznaavamo kao ivotne ili ekoloke faktore. Razlikujemo itav niz ekolokih faktora, kao to su npr toplota, vlaga , svetlost ... Za razliita iva bia ekoloki faktori imaju nejednak znaaj u pogledu svoga kvaliteta i inteziteta. Neki su neophodni uslov ivota i opstanka vrste, i oni se oznaavaju kao neophodni ivotni uslovi. Za druge vrste ti isti faktori mogu imati daleko manji znaaj, ili mogu biti ak bez ikakvog znaaja.

2. Osnovni pojmovi ekologije, definicija i predmet prouavanja

Ekologija je nauka koja prouava odnose izmeu biljaka, ivotinja, mikroorganizana i ivotne zajednice (biocenoze) prema uslovima spoljanje sredine, kao i odnose koji postoje izmeu samih ivih bia u biocenozama. Ime ekologia potie od grkih rei ojkos to znai dom , stanite i logos to znai nauka. Prema tome moemo rei da je ekologija nauka o domainstvu. Termin ekologija uveo je Ernest Hekel 1869 godine, ali je tu ukljuivao samo prouavanje ivotinja koje je naravno kasnije shvaeno ire. Ekologija se uslovno moe podeliti na dve discipline : autoekologiju i sinekologiju. Autoekologija prouava odnose pojedinih biljaka i ivotinja prema spoljanjoj sredini, dok se sinekologija bavi ispitivanjem odnosa ivotnih zajednica prema faktorima sredine. ivotna ili spoljanja sredina obuhvata komleks svih uticaja koji na biljke i ivotinje deluju na onom mestu na kome oni ive. Ti uticaji dolaze kako od neive tako i od ive prirode. Ove uticaje oznaavamo kao ivotne ili ekoloke faktore. Razlikujemo itav niz ekolokih faktora, kao to su npr toplota, vlaga , svetlost ... Za razliita iva bia ekoloki faktori imaju nejednak znaaj u pogledu svoga kvaliteta i inteziteta. Neki su neophodni uslov ivota i opstanka vrste, i oni se oznaavaju kao neophodni ivotni uslovi. Za druge vrste ti isti faktori mogu imati daleko manji znaaj, ili mogu biti ak bez ikakvog znaaja. U prostoru koja naseljavaju iva bia zapaamo da se pojedina mesta odlikuju specifinim kompleksom ekolokih faktora. Takvi posebni delovi naseljenog prostora oznaena su kao biotopi ili ivotna stanita. Kao primeri ivotnih stanita mogu se navesti: reka, jezero, pustinja, uma ... Sistem vieg reda koji izgrauju , proimajui se intimno, biotop i biocenoza naziva se ekosistem. Biocenoza predstavlja jedinstvo populacija svih vrsta organizama koji nastanjuju odreenu geografsku jedinicu, razlikujui se od susednih po hemijskom sastavu kao i nizu fizikih pokazatelja.

Geoekologija Biom je ivotna zajednica koju karakterie specifinost ivotnih formi vanih klimaksnih vrsta. Najee se izdvaja devet osnovnih tipova bioma: tundra, tajga, listopadne ume umerenih irina, trave umerenih irina, tvrdolisna suptropska vegetacija, vegetacija pustinja, savane, tropske sezonske kine ume i tropske kine ume. Biosfera je jedna sfera Zemlje u kojoj egzistiraju biljke, ivotinje na Zemlji. To je jedinstven termodinamiki prostor u kome egzistira ivot i postoji konstantno meudejstvo ivih bia i neorganske sredine. Obuhata : gornji sloj litosfere, celu hidrosferu i pedosferu i donje delove atmosfere.

3. Ekoloki faktori, pojam, znaaj i podela

U bitopu ekoloki faktori deluju komleksno. Oni se uzajamno menjaju i uslovljavaju tako da je izolovano dejstvo samo jednog faktora nemogue. Primer: temperatura zemljita zavisi od insolacije. Ekoloke faktore delimo na : abiotike i biotike, a kao poseban faktor tretira se antropogeni. Sve ekoloke faktore moemo podeliti i jo na : posredne (nadmorska visina, ekspozicija) i neposredne (toplota , svetlist, vlaga) Abiotiki faktori predstavljaju kompleks faktora neive prirode. To su: Klimatski faktori : odreuju osnovni karakter klime neke oblasti. To su: svetlost, vlanost, vazduh. Edafski faktori : obuhvataju fizike, hemijske i bioloke osobine zemljita i stena. Orografski faktori: obuhvataju osobine reljefa, To su: nagib, nv, ekspozicija ...

Biotiki faktori predstavljaju uzajamne uticaje organizama. Tu moemo razlikovati uticaje izmeu samih biljaka , a s druge strane uticaje izmeu biljaka i ivotinja. Antropogeni faktori predstavljaju uticaj oveka na ivi svet i to na dva naina: Posredno . Menjajui fiziko-hemijske i bioloke uslove sredine Neposredno . Delujui direktno na organizme (krenje uma i stvaranje obradivih povrina)

4. Abiotiki faktori, definicija pojma i podela

Abiotiki faktori predstavljaju kompleks faktora neive prirode. To su: Klimatski faktori : odreuju osnovni karakter klime neke oblasti. To su: svetlost, vlanost, vazduh. Edafski faktori : obuhvataju fizike, hemijske i bioloke osobine zemljita i stena. Orografski faktori: obuhvataju osobine reljefa, To su: nagib, nv, ekspozicija ...

Geoekologija

5. Voda (u podlozi i vazduhu) i vlanost (zemljita, vazduha, isparavanje, transpiracija)

Voda u podlozi i vazduhu. Treba razlikovati s jedne strane vlanost zemljita, a s druge vlanost vazduha. Zemljite je onaj medium iz koga biljke crpe vodu, dok od vlanosti vazduha zavisi obim i karakter transpiracije. U nekim sluajevima vlanost vazduha i vlanost podloge ne idu uporedo, pa se deava na primer da pod istim klimatskim prilikama jedno zemljite bude suvo, a drugo vlano. Vlaznost zemljita.U zemljitu voda je vezana razliitim silama, tako da korenovi biljaka prilikom upijanja vode moraju savladati vei ili manji otpor. U odnosu na mogunost korenovog sistema da savlada ove otpore razlikujemo dve vrste zemljine vode : dostupnu i nedostupnu. Uzrok zbog kog je mogue onemoguavanje dostupnosti vode je visok osmotski pritisak rastvora u zemljitu. Vlanost vazduha.U vazduhu uvek postoji izvesna koliina vodene pare i njena veliina zavisi pre svega od temperature. Pri opadanju temperature vazduh u jednom trenutku nije vie u stanju da primljenju vodu zadri u obliku vodene pare, pa se tada njen viak izluuje u vidu vodenih taloga. Vodeni talozi imau pre svega znaaj za snabdevanje zemljita vodom. Za procenu stepena vlanosti vazduha slue nam tri vrednosti : 1.Apsolutna vlanost vazduha predstavlja broj grama vodene pare u jednom kubnom metru vazduha na izvesnom pritisku. 2.Relativna vlanost vazduha je odnos apsolutne vlanosti vazduha i one koliine vodene pare koja je potrebna za maksimalno mogue zasienje vazduha na datoj temperaturi i pritisku 3.Deficit vlanosti daje razliku izmeu one koliine vodene pare koja je nephodna da se isti vazduni prostor zasiti pri istoj temperaturi i pritisku i apsolutne vlanosti. Transpiracija je proces odavanja vika vlage putem isparavanja sa povrine biljaka, ivotinja i zemljita. Uslovenja je spoljnim prilikama, jer je njen dnevni tok uslovljen ritmikom dana, ali je uslovljen i unutranjim faktorima koji pripadaju biljci. Sa poveanjem temperature poveava se i transpiracija. I sa poveanjem vetra, takoe.

6. Ciklus kruenja vode u prirodi

Glavna masa vode na Zemlji nalazi se u morima i okeanima. Pod uticajem suneve toplote voda se isparava sa povrine mora i okeana, pri emu se stvaraju oblaci koje vetar zahvata i donosi iznad kopna. To je poetak kruenja vode. Hlaenjem se vodena para zgunjava u oblake i u vidu kie, snega ili drugih taloga pada na Zemlju. Jedan deo padaina otie po povrini Zemlje skuplja se u vodotoke kojima se neposredno vraa u more i okeane. Drugi deo padavina upija zemljite, odakle opet dolazi na povrinu preko izvora ili putem transpiracije koju vri vegetacija. Na kraju se sva voda ponovo vraa u mora i okeane to je i zavrna faza ciklusa.

Geoekologija

7. Zemljite kao komleks ekolokih faktora

Pod zemljitem podrazumevamo rastresiti povrinski sloj Zemljine kore koji se, za razliku od masivne stene, odlikuje plodnou. Ovaj povrinski sloj Zemljine kore izmenjen je i neprestano se dalje menja pod uticajem atmosferskih i biolokih faktora. Plodnost zemljita izraena je u njegovoj sposobnosti da zadovolji potrebe biljaka u mineralnim materijama i vodi. Stepen plodnosti moe da bude razliit, a neko zemljite moe da bude ak i neplodno. U drugim sluajevima , kada je zemljite potpuo razvijeno i obilno, ono prua svojom plodnou uslove za razvitak izvanredno bujne vegetacije u kojoj je produkcija organske mase veoma intenzivna i vrlo velika. Za veinu biljaka potrebno je da zemljite sadri kiseonik oko korenovog sistema, kao i da ne sadri materije tetne za biljke. Postoje specijalni ekoloki tipovi biljaka koji su prilagoeni i na podlogu u kojim odsustvuje kiseonik (movarne i barske biljke), odnosno na zemljite sa raznim zagaenjima npr halofite.

8. Vazduh kao komleks ekolokih faktora

Delovanje vazduha na biljke uslovljeno je njegovim hemijskim sastavom, vlanou i vazdunim strujanjima. Hemijski sastav vazduha je najspecifiniji faktor kojim vazduh deluje na biljke. Fizike osobine vazduha kao to su : barometarski pritisak, estice praine, vodena para menjaju itav niz osnovnih faktora kao to su npr intenzitet svetlosti. Hemijski sastav vazduha . Vazduh se sastoji od 78% N, 21% 0, 1% Ar, 0,03%CO2 . Azot nema nikakvog znaaja za veinu biljaka poto ga biljke ne mogu koristiti u slobodnom stanju. Samo neke nie biljke uzimaju slobodan azot pretvarajui ga u azotne kisiline koje kasnije koriste vie biljke. Poto je kiseonika u vazduhu mnogo on za bljke nema ekolokog znaaja, meutim sadraj kiseonika u vodi i zemljitu je minimalan. Za razliku od kiseonika koji se nalazi u viku, uglenik se nalazi na minimumu tj na onoj granici koja je potrebna za normalno odvijanje fotosinteze. Zbog toga i najmanje odstupanje od 0.03% CO2 dovodi do promene u procesu fotosinteze. Sa smanjenjem koliine fotosinteza se smanjuje, a sa poveanjem konentracije CO2 u poetku dolazi do naglog poveanja fotosinteze da bi se posle nekog vremena ujednaila. Koliina CO2 u vazduhu proistie pre svega od heterotrofnih gljiva i bakterija , pa tek onga od antropogenih zagaenja. Otrovni sastojci vazduha. U oblastima gde je razvijena industrija zastupljeni su dimni gasovi od kojih je najtetniji sastojak SO2 koji se na vlanom vazduhu pretvara u sumpornu kiselinu. Ovi gasovi nisu tetni samo za biljke u okolini fabrike nego i za vegetaciju u irim podruijima. Naravno nisu sve biljke osetljive na dimne gasove. Liajevi su neobino osetljivi tako da ih nema u velikim gradovima. Isto tako i Evropska jela je veoma osetljiva i ne moe da ivi ako u atmosferi ima i makar tragova SO2.

Geoekologija

9. Procesi zagrevanja i hlaenja vazduha i zemljita. Radijacioni bilans

Osnovni izvor toplote na Zemlji je sunevo zraenje ili radijacija. Suneva radijacija ne dospeva u celini do Zemljine povrine ve se prolaskom kroz atmosferu gubi na razliite naine. Poto je intenzitet sunevog zraenja najvei u letnjim danima za vreme najvieg poloaja sunca tada je i radiacioni bilans najpozitivniji. 33% sunevog zraenja se odbija sa povrine oblaka i vraa natrag u vasionu Jedan deo radijacije se prolaskom kroz atmosferu preobrazava od direktnog na difuziono 9% difuzionog zraenja se vraa u vasionu 15% se gubi u atmosferi apsorbovana od strane ozona Tako da na kraju imamo ukupne gubitke od 57% Do Zemlje dolazi 43% od ukupne suneve radijacije od ega na difuzionu svetlost otpada 16% , a na direktnu 27%. Dospevi do povrine Zemlje sunevi zraci se delimino odbijaju, a veim delom se pretvaraju u toplotu, to upravo i jeste osnovni proces zagrevanje perifernih delova Zemlje i prizemnih slojeva atmosfere. Povrina Zemlje ima na taj nain najvaniju ulogu u dnevnom termikom prometu, dok je povrinski sloj vazduha onaj deo atmosfere na koji povrina Zemlje najjae i najneposrednije deluje. Poto pretvara sunevu svetlost u toplotnu energiju, povrinski sloj Zemlje oznaen je kao aktivna povrina. Zagrejana povrina zemljita gubi tokom dana jedan deo svoje toplote dugotalasnim izraivanjem, ali ti gubici u toku leta su naznatni zbog dotoka ogromne koliine energije. Zato je za vreme leta radijacioni bilans pozitivan. Deo toplote sa Zemljine povrine prenosi se u dublje slojeve zemljita, deo toplote se troi i za zagrevanje prizemnog sloja vazduha. Kako tokom dana zagrevanje poinje od Zemljine povrine, u toku noi njeno hlaenje takoe potie od povrine. I dok je u toku dana on najtopliji, u toku noi on je najhladniji, dok su dublji slojevi topliji. To je temperaturna inverzija.

10.

Uloga klimatskih elemenata

Zajedno sa vegetacijom klima ini onu aktivnu, inzvanredno snanu grupu faktora u evoluciji zemljita, koji utiu na pravac i intenzitet formiranja pedolokog pokrivaa. U okviru klimatskih uslova najznaajniju ulogu imaju : padavine, temperatura i vetar. Veliki znaaj padavina lei u toj injenici da su vodeni talozi glavni izvori vlanosti zemljita, koja je sa svoje strane najvazniji faktor plodnosti zemljita. Voda u zemljitu omoguuje stvaranje rastvora odereenih zemljinih materija i njihovo ispiranje , to za pedoloke procese ima inzvanredno veliki znaaj. Ona koja otie po povrini samo delimino rastvara materije zemljita, dok najveim svojim delom uslovljava pojavu erozije, spirajui mehanikim putem zemljine

Geoekologija estice. Treba rei da za proces formiranja zemljita nije toliko vazma opta godinja koliina padavina, ve pre svega nain na koji vodeni talozi padaju kao i njihov raspored tokom godine. Temperatura vazduha utie na intenzivnost procesa fizikog i hemijskog raspadanja povrinskih slojeva litosfere kao i zemljita. Uslovljava brzinu hemijskih i biohemojskih procesa u unutranjosti zemljita. Temperatura vazduha je takoe i regulator vlanosti zemljita, poto utie na isparavanje. Pri niskim temperaturama svi hemijski i bioloki procesi u zemljitu se usporavaju, a za vreme mrazova, u toku zime, dinamika zemljinog razvoja gotovo se u potpunosti prekida. Dejstvo vetra na zemline procese ogleda se pre svega u izduvavanju estica iz zemlje, odnosno u nanoenju na njegovu povrinu razliitih estica sa strane. Izduvavanju su naroito podlona ona zemljita i rastresite povrine stena koje nisu pokrivene vegetacijom. Vetar je takoe i regulator toplote i vlanosti, poveavajui svojim dejstvom isparavanje zemljita ili pak donosei vlane mase vazduha iz maritimnih oblasti. Isto tako, vetar transportuje sneg sa jednog mesta na drugo, pri emu se na pojedinim delovima podloge sneni pokriva vie ili manje u potpunosti ili delimino odnosi, a na drugom opet manje ili vie nagomilava.

11.

Temperatura i njen znaaj

Za rast i razvie svake biljke neophodno je potrebna izvesna minimalna koliina toplote; bez nje se osnovni fiziki procesi prekidaju i najzad nastupa i smrt biljke. U pogledu rasporeda temperature na Zemljinoj povrini uoavaju se velike razlike idui od polova ka ekvatoru. Oko polova je najhladnije, a na ekvatoru najtoplije, uzimajui u obzir ne samo minimalne i maksimalne temperature, ve i godinje temperaturne sume. Raspored temperature je zonalan iz koga i rezultira i postojanje razliitih klimatskih oblasti Zemljine lopte. Osim ovog horizontalnog zoniranja temperature postoji i visinsko u vezi sa poveanjem nadmorske visine. Na svakih 100mnv temperatura vazduha se smanjuje za oko 0.5 C. U vezi sa ovako jasnim irinskim i visinskim zoniranjem temperature stoji i veoma znaajna pojava horizontalnog i vertikalnog zoniranja razliitih tipova vegetacije, na odgovarajui nain prilagoenih odereenim klimatskim tipovima.

12.

Vlanost vazduha i padavine

Vlanost vazduha.U vazduhu uvek postoji izvesna koliina vodene pare i njena veliina zavisi pre svega od temperature. Pri opadanju temperature vazduh u jednom trenutku nije vie u stanju da primljenju vodu zadri u obliku vodene pare, pa se tada njen viak izluuje u vidu vodenih taloga. Vodeni talozi imau pre svega znaaj za snabdevanje zemljita vodom. Za procenu stepena vlanosti vazduha slue nam tri vrednosti : 1.Apsolutna vlanost vazduha predstavlja broj grama vodene pare u jednom kubnom metru vazduha na izvesnom pritisku.

Geoekologija 2.Relativna vlanost vazduha je odnos apsolutne vlanosti vazduha i one koliine vodene pare koja je potrebna za maksimalno mogue zasienje vazduha na datoj temperaturi i pritisku 3.Deficit vlanosti daje razliku izmeu one koliine vodene pare koja je nephodna da se isti vazduni prostor zasiti pri istoj temperaturi i pritisku i apsolutne vlanosti. Veliki znaaj padavina lei u toj injenici da su vodeni talozi glavni izvori vlanosti zemljita, koja je sa svoje strane najvazniji faktor plodnosti zemljita. Voda u zemljitu omoguuje stvaranje rastvora odereenih zemljinih materija i njihovo ispiranje , to za pedoloke procese ima izvanredno veliki znaaj. Ona koja otie po povrini samo delimino rastvara materije zemljita, dok najveim svojim delom uslovljava pojavu erozije, spirajui mehanikim putem zemljine estice. Treba rei da za proces formiranja zemljita nije toliko vaana opta godinja koliina padavina, ve pre svega nain na koji vodeni talozi padaju kao i njihov raspored tokom godine.

13.

Barometarski pritisak i vetrovi

Vazduh potiskuje svojom teinom na zemljinu povrinu. Pritisak vazduha na odreenu horizontalnu povrinu ravan je teina mirnog vazdunog stuba iznad ove povrine. Ako se kao horizontalna povrina uzme 1 cm2 , onda se pritisak vazduha na takvu povrinu zove barometarski ili amosferski pritisak. Merenje atmosferskog pritiska zasnovano je na odreivanju duine ivinog stuba i ona se izraava u milimetrima tj. barometarski pritisak se izraava u milibarima. Normalni barometarski pritisak iznosi 1013,25 mb. Vetar pre svega deluje na biljke isuujui, naroito kod visokih biljaka i drvea koje su njegovom dejstvu vie izloene. Ako su vetrovi jai oni vre veliki pritisak na tkiva listova, tako da dolazi i do njihove povrede, ime se olakava gubljene vode, to dovodi do izumiranja listova. Pri dejstvu vetrova sa velikom snagom dolazi do lomljena pojedinih stabala i grana i do izvaljivanja drvea iz korenja. Jedno od naroito tetnih dejstava vetrova jeste eolska erozija, pri kojoj se zemljite postepeno odnosi. Vetar i vazduna strujanja pokazuju i druga, vrlo raznovrsna dejstva. Suvi ili vlani, odnosno hladni ili topli vetrovi, od bitnog su znaaja i za formirane odreene klime date oblasti.

14.

Trajanje sunevog sjaja i oblanost

Trajanje sunevog sjaja. Za biljke , iji razvitak naroito zavisi od sunevog sjaja, kao to su : pirina, repa, razno voe, mogu se pomou podataka duine trajanja sunevog sjaja izvesti vani zakljuci o mogunosti uspevanja pojedinih biljaka u pojedinim rejonima. Trajanje sunevog sjaja moe se odrediti na dva naina : 1. Pomou broja asova koliko je sunce sijalo

Geoekologija 2. Pomou odnosa stvarnog trajanja sunevog sjaja i mogueg, odnosno potencijalnog trajanja sunevog sjaja. Veliina vidljivog nebeskog svoda prekrivena oblacima naziva se oblanost. To je meteoroloki elemenat i odreuje se slobodnim okom. Dnevni tok oblanosti zavisi od temperature vazduha na dva naina. U ranom jutru pri najnioj temperaturi vazduha , relativna vlanost vazduha je veoma velika i omoguuje obrazovanje magle i niskih slojevitih oblaka stratusa. U ranim popdnevnim asovima nastaju konvektivna strujanja vazduha, usled kojih se stvaraju gomilasti oblaci kumolosi. Zimi su najpovoljniji uslovi za stvaranje oblaka u najhladnijim asovima, a leti u najtoplijim. Vrste oblaka
Cirus Cirokumulus Cirostratus Altokumulus Altostratus Nimbostratus Stratokumulus Stratus Kumulus To su beli razdvojeni oblaci od ledenih kristala, perjastog izgleda. Donose lepo vreme I ne ostavljaju senku na zemlji To su tanki beli oblaci, bez sopstvene senke, sastavljeni od elemenata u obliku zrnca. Sastavljeni su od ledenih kristala,ali mogu da se nau i prehlaene vodene kapljice To su providni beliasti oblaci, koji potpuno ili delimino pokrivaju nebo. Sastavljeni su od ledenih kristala. To su slojevi belih ili sivih oblaka, obino imaju sopstvenu vrednost, a sastoje se od ljuspica,oblutaka, valjaka vodenih kapljica. To su plaviasti oblaci koji delimino ili potpuno prikrivaju nebo. Sastavljen je od vodenih kapljica i ledenih kristala. Iz njega padaju padavine. To su sivi oblaci, esto tamni, potpuno prikrivaju sunce i iz njih manje-vie neprekidno pada kia To su beliasti oblaci ili sivi. Iz njih pada kia i ree sneg. Sastoje se iz vodenih kapljica i snenih kristala To su sivi oblaci iz kojih padaju kia, ledene kie i sneg. Sastoji se od vodenih kapljica a kada su niske temperature od estica leda. To su razdvojeni gusti oblaci. Oni su sastavljeni od vodenih kapljica i ledenih kristala

Kumulonimbus To su moni i gusti oblaci . Sastavljeni su u obliku kapljica ili ledenih kristala. Sadre velike kine kapi i krupne pahuljice. Kumulonimbusi se razvijaju iz snanih kumulusa. Iz kumulonimbusa padaju pljuskovi kie, snega ili grada uz grmljavinu i sevanje.

Geoekologija

15.

Klasifikacija klimata na Zemlji po Kepenu

Klimat trpskih kinih uma Klimat tropskih monsuna Klimat savana Stepski klimat Pustinjski klimat Klimat toplih i suvih zima Klimat toplih i suvih leta (klima masline) Umereno vlani klimat Klimat hladnih i suvih zima Klimat hladnih i vlanih zima Klimat tundri Klimat veitog leda

Klimat tropskih kia Suvi klimat Toplo umereni kini klimat Borealni ili sneno umski klimat Hladni klimat

16.

Biotiki faktori. Uzajamni odnosi izmeu biljaka i ivotinja

Biotiki faktori predstavljaju uzajamne uticaje organizama. Tu moemo razlikovati uticaje izmeu samih biljaka , a s druge strane uticaje izmeu biljaka i ivotinja. Uzajamni odnosi. Izmeu biljaka i ivotinja postoje mnogobrojni i esto vrlo sloeni odnosi. Najvei deo ivotinjskih vrsta se hrani biljkama, a druge ivotinje biljojedima, te su i one posredno uslovljene onom organskom produkcijom koju ostvaraju zelene biljke. Biljke su i mnogim ivotinjama skrovite ili mesto na kome se nastanjuju. U upljinama drvea nalaze svoj stan mnogi sisari i ptice, dok se neke ptice gnezde na drveu. Mnoge druge ivotinje provode itav svoj ivot na biljkama, naroito na drveu. Na slatkovodnim i morskim makrofitskim algama nastanjuje se masa ivotinja. Na taj nain biljke pruaju ne samo hranu ivotinjama ve i mesto za stanovanje. S druge strane i mnoge biljke su u svojoj ishrani upuene na ivotinje. Tako se neke saprofitne gljive hrane leevima ivotinja. Mnoge patogene gljive i bakterije parazitiraju na ivotinjskim vrstama. ak izmeu cvetnicama ima primera da se biljke hrane ivotinjama. ivotinje mogu na biljke i biljne zajednice da deluju neposredno (opraivanje, rasprostiranje semena, korienje biljaka za ishranu) ili posredno u kom sluaju odreuju karakter pa ak i bitno menjaju uslove fizike sredine. U pogledu posrednog delovanja svakako da je uticaj ivotinja na zemljite najvei i najizrazitiji. Pedosfera je neprekidno pod uticajem onih ivotinjskih organizama koji stalno ili povremeno ive u zemljitu, a s druge u izvesnim sluajevima i pod uticajem ivotinja koje se nalaze na zemlji npr kopitara.

17.

Antropogeni faktori

ovek je na ivu prirodu imao oduvek odreenog uticaja, samo se taj uticaj menjao i po intezitetu i po karakteru, u skladu sa razvojem samog ljudskog drutva. oveanstvo se sve vie mnoi pa je

Geoekologija ovek prinuen da osvaja i pustinje, stvarajui na njima plodna kulturna polja. Prostrane oblasti pod movarama ovek je isuio i meliorisao, podiui na njima plantae. Na Zemlji je sve manje oblasti u kojima ovek nije ostavio svoj peat. Mogue je jedino u tropskim praumama June Amerike, Afrike i jugoistone Azije u zabaenim praumama kanadske i sibirske tajge, mada je pitanje jo koliko e jo ostati netaknute. Loi antropogeni uticaji su: erozija, unitavanje uma...

18.

Biodiverzitet, pojam i definicija

Biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) je raznolikost organizama u okviru vrste, meu vrstama i meu ekosistemima. Podrazumeva sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji. On je sveprisutan u prostornom i vremenskom kontinuumu, kao rezultat evolutivnih promena i procesa i izraen je hijerarhijski kroz tri osnovna nivoa : genetiki, specijski i ekosistemski.

19.

Geodiverzitet , pojam i definicija

Geodiverzitet (geoloka raznovrsnost) je prisustvo ili rasrostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geoloke grae, struktura i procesa, geohronolokih jedinica, stena i minerala razliitog sastava i naina postanka i raznovrsnih paleoekosistema manjanih u prostoru pod uticajem spoljanjih i unutranjih geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena.

20. Biogeografski aspekt i osnovni pojmovi biogeografije (flora, fauna i vegetacija)

Objekti ispitivanja biogeografije su flora i fauna. Pod florom neke oblasti podrazumevamo celokupnost svih biljnih vrsta u njoj, a pod faunom celokupnost svih ivotinjskih vrsta. Vegetaciju neke oblasti ine sve biljne zajednice koje pokrivaju datu oblast . Poto biljne zajednice obavezno ukljuuju u sebi i ivotinje, vegetacija je stvarno predstavljena skupom razliitih biocenoza. Biogeografija se bavi prouavanjem rasprostranjenja flore i faune, to znai i rasprostiranjem flore i faune, to znai i rasprostiranjem poedinanih biljnih i ivotinjskih vrsta, koje ulaze u sastav odreenih flora i fauna.

21.

Golosemenice, opte karakteristike i podela

Odeljak golosemenica obuhvata drvenaste biljke sa sekundarnim debljanjem. Razmnoavaju se semenom, ree vegetativnim putem, cvetovi su im jednopolni, a biljke su jednodome ili dvodome. Graa cvetova kod mukih i enskih biljaka se razlikuje, tako to su enski cvetovi sabrane u cvasti

Geoekologija poznate kao iarke, dok su muki pojedinani ili grupisani u muke cvasti. Golosemenice su podeljene u est kategorija : Semene paprati Cikasi Benetiti Gnetopside Ginko etinari

22.

Klasa Pinopsida(etinara)

Klasa etinara je najmnogobrojnija neu golosemenica i njeno poreklo datira jo od donjeg karbona. Odlikuje se sitnim listovima (mikrofilija) to predtavlja unikatno obeleje u odnosu na ostale golosemenice. Rod etinara obuhvata drvenaste i ree bunaste vrste umerenog i hladnog pojasa severne hemisfere. Listovi etinara su igliasti ili ljuspasti, spiralno, naspramno ili prljenasto rasporeeni i esto pokazuju polimorfizam. Klasa etinara obuhvata sledee rodove : Rod jela (Abies Alba Mill i dinovska jela) Rod kedrova (atlaski, himalajski i libanski kedar) Rod kleka Rod aria (evropski i japanski ari) Rod smra (smra i panieva omorika) Rod borova (beli bor, crni bor, munika i molika) Rod sekvoja Rod tuja (istona, zapadna i dinovska tuja) Rod tisa

23.

Skrivenosemenice, opte karakteristike i podela

Od golosemenica, skrivenosemenice se razlikuju po prisustvu tipskog cveta i plodnika u kojem je zatvoren i zatien semeni zametak. Skrivenosemenice imaju kod najveeg broja vrsta dvojni cvetni omota koji je sastavljen od asice i krunice. aica je zatitni omota cveta, krunica je esto upadljivo obojena i slui kao organ za privlaenje insekta opraivaa tako da u nainu razmnoavanja kod skrivenosemenica dominira entomofilija. Rod skrivenosemenica obuhvata drvee, bunje i zeljaste biljke. Skrivenosemenice datiraju od gornje krede. Obuhvataju 226 000 vrsta ili preko dananje flore. Dele se u dve klase : monokotile (65 familija) i dikotile (325 familija). U okviru oeljka skrivenosemenica obuhvatano sledee rodove : Rod javora (poljski, planinski, mle, javorac, gorski) Rod kestena (divlji kesten)

Geoekologija Rod breza Rod grabova Rod leski (meja leska) Rod koprivia Rod bukvi (evropska, balkanska i kavkaska bukva) Rod jasena Rod platana Rod topola (bela topola) Rod hrastova (crveni hrast, cer, hrast kitnjak, hrast lunjak) Rod bagrema Rod lipa (sitnolisna i srebrnolisna lipa) Rod brestova

24.

Pojam biocenoze, njihova organizacija i promenljivost

iva bia su grupisane u ivotne zajednice ili biocenoze. Njihov zajedniki ivot poiva na vrlo sloenim uzajamnim odnosima, koji su nastali kao rezultat dugotrajnog istorijskog procesa meusobne konkurencije i uzajamnog prilagoavanja. Organizmi i njihove zajednice nalaze se u vrlo sloenim odnosima prema spoljanjo sredini to je takoe rezultat dugotrajnog istorijskog procesa prilagoavanja organizama na sredinu. Biocenoze nisu sluajan skup vrsta na jednom mestu, ve naprotiv vrlo integrisane i sloene celine, nastale potpuno zakonomerno kao rezultat dugotrajnih i uporedih ekolokih procesa i evolucije pojedinih vrsta. Postoji itav niz zajednikih osobina koji ih povezuju. Zajedniki ivot biljaka mogu je jedino zahvaljujui odreenoj organizaciji koja karakterie svaku biocenozu. Sve ivotne zajednice organizovane su kako prostorno tako i vremenski. U prostornom pogledu organizacija biocenoze ogleda se u njenoj strukturi, a vremenska u odreenom dinamizmu, odnosno promenljivosti i smeni vrsta i njihovih fenofaza. Osim toga svaka biocenoza karakterie se i specifinim vrstama biljaka i ivotinja koje je izgrauju ili njegovim karakteristinim kombinacijama. Sve to, odreen sastav vrsta, odreena struktura i odreena dinamika. Nema sumnje da u biocenozama, u pogledu strukture i fizionomije, bitna uloga pripada biljkama. Poto su biljni organizmi i proizvoai organske materije, one ine onu neophodnu osnovu itave biocenoze, koja i stvara mogunost za opstanak ivotinjskih organizama. Jedna od najvanijih pojava u strukturi biocenoze raspored organizama po spratovima, tako da se ivotne zajednice odlikuje spratovnou.

Geoekologija

25. Osnove zakonitosti rasprostranjena vegetacije na Zonalna, azonalna, intrazonalna i ekstrazonalna vegetacija

Zemlji.

Pod zonalnom vegetacijom podrazumevamo takvu vegetaciju koja je uslovljena pre svega optim klimatskim prilikama, te je zato rasprostranjena u vidu zone koja se prua po pravilu u pravcu istokzapad ili u pravcu sever-jug u sluaju delovanja drugih faktora koji na odreen nain menjaju karakter zonalnog rasporeda klime. Ovde je naravno re o horizontalnoj zonalnosti vegetacije, nasuprot visinskoj zonalnosti koja se javlja u planinskim oblastima. Intrazonalna vegetacija nikada obrazuje svoju sopstvenu zonu, ve je ukljuena u neku drugu zonalnu vegetaciju samo odreenih vegetacijskih zona. Azonalna vegetacija moe biti ukljuena u svaku , bilo koju vegetacijsku zonu. Ekstrazonalna vegetacija podrazumevamo onaj deo zonalne vegetacije koji je izaao izvan granica svoje zone i razvio se u neku drugu zonu. To su ustvari delovi ili ostrvca neke zonalne vegetacije koji su se zahvaljujui specifinim lokalnim uslovima mogli da razviju i izvan svoje zonalne oblasti.

26.

Biomi, pojam , definicija i rasprostranjenost na Zemlji

Biom je ivotna zajednica koju karakterie specifinost ivotnih formi vanih klimaksnih vrsta. Najee se izdvaja devet osnovnih tipova bioma: tundra, tajga, listopadne ume umerenih irina, trave umerenih irina, tvrdolisna suptropska vegetacija, vegetacija pustinja, savane, tropske sezonske kine ume i tropske kine ume.

27.

Ekoloke posledice kiselih kia

Kisele kie su kie ija je pH manja od 5. Nastaju os sumpor-dioksida i azotovih oksida. Ponekad se priroda moe prilagoditi kiselom atmosferskom talogu npr u podruijima gde je sadraj krenjaka u zemljitu vrlo visok. Kisele kie se lako i brzo neutraliu u reakciji sa krenjakom. Na alost nije uvek priroda takvih kapaciteta da se odupre kiselim kiama, one tada izazivaju oteenja u prirodi kode oveku i oteuju objekte koje je ovek sagradio. Neke ivotinje, ribe ili abe ne mogu da se razmnoavaju ili ive u kiselim sredinama. Lie biljaka je takoe ugroeno pod dejstvom kiselih kia. Mobilizacija aluminijuma iz zemljita u kiseloj sredini ima za posledicu transport aluminijuma u vodene tokove u kojima aluminijum neretko prouzokuje mukozno oboljenje ribljih krga to ima fatalne posledice . Konano i graevine stradaju od kiselih kia jer kiseline iz padavina napadaju kamen, beton ili metal to ima za posledicu njihovu koroziju, degradaciju i razaranje.

Geoekologija

28.

Pojam i vrsta zatienih prirodnih dobara Srbije

Zatieno prirodno dobro je ouvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika zbog kojih ima trajni ekoloki, nauni, kulturni, obrazovani, zdravstveno-rekreativni, turistiki i drugi znaaj, zbog ega kao dobro od opteg interesa uiva posebnu zatitu. Postoje razne vrste zatienih prirodnih dobara i one su po hijerarhijskom nizu poreane : 1. Nacionalni park je vee podruije sa prirodnim ekositemima visoke vrednosti u pogledu ouvanosti, sloenosti grae i biogeografskih obeleja, sa raznovrsnim oblicima izvorne flore i faune, reprezentativnim fiziko-geografskim objektima i pojavama i kulturnoistorijskim vrednostima koje predstavljaju izuzetnu prirodnu celinu od nacionalnog znaaja. 2. Park prirode je podruije dobro ouvanih prirodnih svojstava voda, vazduha i zemljita, preovlaujuih prirodnih ekosistema i bez veih degradacionih promena predeonog lika i u celini predstavlja znaajan deo ouvane prirode i zdrave ivotne sredine. 3. Predeo izuzetnih prirodnih odlika je relativno manje podruije , ivopisnih pejzanih obeleje, nenaruenih primarnih vrednosti predeonog lika sa prisustvom obika tradicionalnog naina ivota i kulturnih dobara, a takoe i zatiena okolina nepokretnih kulturnih dobara. 4. Rezervat prirode je izvorni ili neznato izmenjeni deo prirode, osobitog sastava i odlika biljnih i ivotinjskih zajednica, kao delova ekosistema, namenjeni prvenstveno odravanju genetskog fonda. 5. Specijalni rezervat prirode je predeo u kome je izraena jedna ili vie prirodnih vrednosti koje treba posebno tititi ili prirodnih pojava koje treba pratiti ili usmeravati. 6. Spomenik prirode je prirodni objekat ili pojava, fiziki jasno izraena i prepoznatljiva, reprezentativnih geomorfolokih, botanikih i drugih obeleja, po pravilu atraktivnog i markantnog izgleda ili neobinog naina pojavljivanja, kao i ljudskim radom formirana botanika vrednost ukoliko ona ima poseban znaaj. 7. Prirodne retkosti su biljne ili ivotinjske vrste ili njihove zajednice kojima je ugroen opstanak u prirodnim stanitia ili im populacije brzo opadaju i podruje rasprostranjenosti se smanjuje, ili su pak, retke po rasprostranjenju, kao i vrste koje imaju poseban znaaj sa ekolokog, genetskog, privrednog, zdravstvenog i drugog stanovita.

29.

Nacionalni parkovi Srbije

God proglaenja povrina
25 393 63 680 19 175

Fruka gora erdap Tara

1960 1974 1981

Geoekologija
Kopaonik ar planina 1981 1986 11 810 39 000

30.

Nacionalni park Fruka Gora

Proglaen je 1960 godine za Nacionalni park. Zauzima povrinu od 25 393 ha i prema naoj kategorizaciji je od izuzetnog znaaja. On je pod trostepenim reimom zatite. Osnovne vrednosti : - Nalazite fosilne flore i faune - Visoki stepen biodiverziteta sa visokovrednim umskim i livadskim ekosistemima (uma zauzima preko 90% ukupne povrine) - Ima preko 1500 vrsta viih biljaka - Prisustvo lipe na preko 30% povrine pod umama - Preko 60 vrsta sisara, 23 vrsta vodozemaca i gmizavaca - Preko 200 vrsta ptica od kojih su brojne na nacionalnoj, evropskoj i svetskoj Crvenoj listi - Kulturna batina od nacionalnog znaaja komleks od 17 pravoslavnih manastira

31.

Nacionalni park erdap

Za nacionalni park proglaen je 1974 godine. Zauzima povrinu od 63 680 ha i on je na najvei nacionalni park. Prema kategorizaciji je prirodno dobro od izuzetnog znaaja. Pod trostepenim je reimom zatite. Osnovne vrednosti : - Bogatstvo flore sa preko 1100 vrsta (meja leska, jorgovan, koprivi, zelenika, tisa, orah ) i 50 biljih zajednica od koijh je 35 reliktno. - Brojna i raznovrsna fauna (ris, vuk, jelen, orao, divokoza, vidra) - Raznovrsnost geomorfolokih oblika , kompozitna dolina Dunava, karstifikovani tereni Severnog Kuaja i Miroa na kojima je evidentirano preko 25 peina i jama. - erdapsko jezero je najvee vetako jezero u Srbiji - Brojno kulturno-istorijski spomenici : lepenski vir, Trojanova tabla, Golubaki grad

32.

Nacionalni park Tara

Proglaen za nacionalni park 1981 godine i zauzima povrinu od 19 175 ha. Proglaen za prirodno dobro od izuzetnog znaaja. Obuhvata trostepeni reim zatite. Osnovne vrednosti : - Preko 1100 vrsta biljaka. Stanite je endemo-relikta Panieve omorike. Pored omorike reliktni karakter imaju i tisa, zelenika, orah, crni grab, crni jasen, javor ...

Geoekologija Dominira polidominantna zajednica smre, jele i bukve, vie od 40 razliitih biljnih zajednica Bogatstvo faune ptica sa preko 170 vrsta , od kojih je za est u meunarodnim razmerama ovaj prostor znaajno stanite (suri orao, sivi soko, uk, siva i zelena una i vrtna crvenperka) 25 vrsta vodozemca i gmizavca, 53 vrste sisara (medvedi, divokoze, vukovi , divlje svinje, kune i vidre). Stanuje i endemorelikt Paniev skakavac i preko 110 vrsta dnevnih leptira. Ima 27 vrsta riba meu kojima su i one najplemenitije. Brojni speleoloki lokaliteti i karstna vrela. Arheoloki lokaliteti iz 7 pre ne ali i srednjovekovne graevine (manastir Raa)

33.

Nacionalni park Kopaonik

Proglaen za nacoinalni park 1981 godine i zauzima povrinu od 17 810 ha. Prema klasifikaciji proglaen je za prirodno dobro od izuzetnog znaaja. Obhvata trostepeni reim zatite. Osnovne vrednosti : - Zabeleeno je prisustvo preko 825 vrsta biljaka. - Faunistiki biodiverzitet sa izrazitom zastopljenjiu ortofaune (jarebica, kamenjarka, uata eva , sivi soko, orao miar) - Istraeno je pet jama, tri peine i tri snanija karstna vrela. - Bogatsvo rudama metala i nemetala kao i termomineralnim vodama

34.

Nacionalni park ar planina

Proglaen za nacionalni park 1986 godine i zauzima povrinu od 39 000 ha. Ovo je na najvii nacionalni park jer su njegove granice izmeu 842 i 2 640 mnv. Prema kategorizaciji je dobro od izuzetnog znaaja. Obuhvata trostepeni reim zatite. Osnovne vrednosti : - Sloenost i raznovrsnost biljnog bogatstva. Brojne endemine i reliktne vrste (molika, munika, planinski javor, tisa, alpska rua) - Zastupljene zajednice bora, smre i jele - Raznovrsnost gmizavca i vodozemaca, ptica (veliki i maki tetreb, orao bradan) ali i brojne vrste sisara (medved, vuk, lisica, rovice, kune , tvorovi, ris) - Geomorfoloka raznovrsnost i dinamika uslovljena tektonikom, glacijacijom , ali i karstifikacijom (Govedska peina, Zgatarska jama) - Glacijalno poreklo ima 19 jezera , od kojih je Livadiko najvie(na 2 200 mnv) i najvee (21 ha)

Geoekologija

35.

Specifini rezervati prirode

Deliblatska peara Gornje Podunavlje Karaorevo Stari Begej- Carska bara Selevenjske pustare

Alibunar, Vrac, Kovin Apatin, Sombor Baka Palanka Zrenjanin Kanjia, Subotica

Ljubovija Klisura reke Trenjice Koviljsko Petrovaradinski Novi Sad, Inija, Titel rit Ni Jelanika klisura Klisura reke Uvac Slano Kopovo Obedska bara Nova Varo, Sjenica Novi Beej Ruma

Flora-900 vrsta, rariteti- pustinjski mravi, banatski soko, orao krsta, mladi kormoran Ritovi, beli i uti lokvanj, retke vrste orhideja Krupna divlja ugroene vidra, kuna, divlja maka, 135 vrsta ptica Flora 500 vrsta, ptice 250 vrsta, ribe 24 vrsta, fauna vidra i divlja maka Fauna- kuna zlatica, lasica i jazavac, bogata flora, ptice ... Beloglavi sup (14 ptica) 46 vrste riba, 172 vrste ptica, beli i uti lokvanj Endemorelikt srpska i natlijina ramondija, geomorfoloka vrednost klisure Jelanike reke Beloglavi sup (80 ptica), ukljeteni meandri reke Uvac Sivi dral, sabljarka, morski alar 500 vrsta biljaka, 50 vrsta mahovina , 180 vrsta gljiva, preko 1200 insekata, 50 vrsta sisara (vidra, akal, kuna zlatica, divlja maka), 220 vrsta ptica aplja, bela i crna roda Riba ulma krameri endem, hranilite ljukarica i bele i crne rode 214 vrsta ptica, 18 vrsta riba, fauna - barska kornjaa, vidra, salai Velika droplja, retka flora, specifinost faune insekata, vodozemaca, gmizavca, ptica i sisara (2/3 ptica ima status prirodne retkosti)

Zasavica Ludako jezero Panjaci velike Drpolje

Sremska Mitrovica Subotica oka, Kikinda

36.

Pojam i znaaj Crvenih knjiga i lista

Crvena knjiga i crvene liste predstavljaju dokumente o vrstama koje su isezle , i vrstama koje su krajnje ugroene i kojima preti nestajanje ukoliko se ne pristupi njihovoj zatiti. Na taj nain mogue je odrediti prioritetne vrste flore i faune ijoj zatiti treba posvetiti posebnu panju i ustanoviti najadekvatnije reavanje problema njihovog opstanka u prirodi. Ove knjige svojim sadrajem ali i svojom crvenom bojom , ukazuju na opasnost nestajanja i ugroavanja vrsta, stanita i biodiverziteta u celini. Da bi Crvena knjiga mogla da ispuni ulogu u aktivnostima koje se odnose na zatitu prirode, ona mora biti realizovana kroz : Evidentiranje ugroenih vrsta u odreenim regionu ili dravi

Geoekologija Utvrivanje stepenosti ugroenosti vrsta prem prihvaenim meunarodnim kriterijumima Ukazivanje na opasnost nestajanja i ugroavanja vrsta, njihovih stanita i biodiverziteta u celini Identifikovanje faktora i uzroka koji su doveli do ugroenosti vrsta u odreenom regionu Prikazivanje globalnog, regionalnog i lokalnog znaaja odreenih vrsta i biodiverziteta Predlaganje adekvatnih mera zatite vrsta, njihovih stanita i predela znaajnih za ouvanje biodiverziteta Uspostavljanje monitoringa stanja populacija vrsta koje su u opasnosti

Crvenim knjigama su najee prethodile Crvene liste koje predstavljaju njihov osnov jer sadre procenu floristikog stanja odreene oblasti, popis biljnih vrsta u opasnosti i kategorizaciju nihove ugroenosti. Iako nisu kompleksne i sadrajne kao crvene knjige, one su prveukazivale na promene i naruavanje biodiverziteta nekog podruja.

37.

Bioloki monitoring i bioinikatori

Biomonitoring predstavlja praenje stanja ivotne sredine putem bioindikatora, kako bi se povremeno reagovalo u sluaju poveanog zagaenja. Biomonitoring moe postajati na svim nivoima biotikih komponenti tj. na nivou ekosistema, zajednice, populacije, jedinke, tkiva i elije. Biljne vrste mogu posluiti kao indikatori zagaenosti neke sredine, to se ogleda na osnovu oteenosti koju ovi organizmi trpe. Osnovni cilj biomonitoringa je da deluje kao sistem ranog upozorenja koji signalizira mogue poremeaje. Ono to se prati kod biomonitoringa je : Praeenje efekta zagaivaa na prisustvo ili odsustvo vrsta sa lokacije ili promena u kompoziciji vrste Merenje koncentracija zagaivaa u indikatorskim vrstama Odreivanje efekta polutanata na organizme i njihovo povezivanje sa koncentracijama u organizmima i drugim biotikim i abiotikim indikatorima Detektovanje genetskih razlika kod vrsta koje su razvile otpor prema polutantu

Bioindikatori predstavljaju organizme koji svojim prisustvom ukazuju na odreene karakteristike sredine koja ih okruuje. Ove metode imaju niz prednosti jer obezbeuju da se prati trajnost zagaivanja, kao i neka ekstremna stanja koja ostavljaju posledice po iva bia. Putem bioindikatora mogue je pratiti zagaenje vazduha, vode i zemljita. Osetljivost biljaka je razliita na pojedine zagaivae pa ih moemo podeliti na : vrlo ostljive, osetljive, otporne, dosta otporne i vrlo otporne vrste. Osnovne karakteristike koje jedan organizam treba da poseduje da bi se uspeno primenjivao kao bioindikator su : Da ima znaajnu ulogu u funkcionisanju i opstajanju ekosistema koji se prouava Da se jedinke lako dostupne istraivaima, odnosno da ih je mogue lako prikupiti za istaiv Da ta vrsta bude iroko rasprostranjena i u drugim, slinim, ekosistemima kako bi se omoguila komparacija izmeu njih

Geoekologija Da budu dovoljno otporni na zagaivae kako ne bi ni najmanje koncentracije bile letalne ime bi se izgubila mogunost monitoringa. Da budu odreene starosti , pri emu je potrebno koristiti one organizme koji su zreli i samim tim otporniji na negativne spoljne uticaje

Bioindikatorima se smatraju organizmi koji izraavaju specifine simptome i daju odgovore koji pokazuju promene u nekom ambijentalnom dejstvu, generalno u kvalitativnim oblicima. Biomonitori su organizmi iji se raspored i populacija prouavaju tokom odreenog vremenskog perioda i koji slue za poreenje sa modelom da bi se procenilo variranje od oekivanih rezultata. U zavisnosti od vrste i karakteristika zagaujuih materija promene na biljaka se mogu manifestovati smanjenjem inteziteta rasta, opadanjem reproduktivne moi, oteenjem i opadanjem listova, promenama na drugim organima biljke, sve do izumiranja biljke na ugroenom podruju.

38.

Pojam sistema i funkcija zelenih povrina

Pojam sistema zelenih povrina. Sistem zelenila odreenog naselja predstavlja komleks prostorno povezanih gradskih i prigradskih zelenih povrina svih kategorija, sa odreenom funkcijom i namenom. Zelene povrine kada su organizovane kao sistem, imaju odreene karakteristike kako bi ispunile zadatak svog postojanja. Zelene povrine treba : Da su prostorno i organizaciono povezane u jedintven sistem na principu ravnomernosti i neprekidnosti Da stvaraju optimalnu ekoloku, drutvenu i estetski ureenu ivotnu sredinu Da imaju bitnu ulogu u razdvajanja gradske makrostrukture Da odgovaraju savremenim svetskim normativima, prema koliinskim i kvalitativnim pokazateljima Da se neguju i odravaju u okviru kompeksnog zelenila grada Da su u skladu sa karakteristikama prirodnog predela okoline i ireg podruja

Kvalitet i kvantitet zelenila zavisi od klimatski osobina, karakteristika reljefa, prisustva vodenih povrina, obima, vrste i rasporeda biljnih vrsta u okolini naselja, ali zavisi i od naseljenosti, vrste delatnosti stanovnitva ... Faktori koji uslovljavaju formiranje i razvoj sistema zelenih povrina mogu da se podele na prirodne i antropogene. Prirodni faktori su osnovna grupa faktora koja utie na formiranje zelenih povrina, njihov karakter i raspored ali i kompenzaciono reenje zelenila u gradu. To su : nadmorska visina, geografska irina, temperatura, padavine, vetar, insolacija, geoloka graa, karakter i sastav zemljita, podzemne i povrinske vode ... Antropogeni faktori su uslovljeni ovekovom delatniu i , kao i prirodni, utiu na prostornu i funkcionalnu stukturu zelenih povrina. To su : veliina, broj i gustina stanovnika, naselja (industrijska, poljoprivredna, banjska, letovalita), nain izrade i spratnost naselja, postojee

Geoekologija zelene povrine, stepen ugroenosti ivotne sredine (aerozagaenje, buka, zagaenost voda i zemljita), ivotni standard drutva ... Funkcije zelenih povrina Arhitektonska funkcija. Slui da definie neki prostor, obezbede privatnost objekata ili kompeksa u prostoru i unapredi vizuelni utisak prostora Tehnika funkcija. Sastoji se u spreavanju erozije , ublaavanju buke, usmeravanju i razdvajanju saobraaja i peaka Mikroklimatska funkcija. Podrazumeva upotrebu zelenila za zasenavanje, sniavanje temperature vazduha, zatitu od vetrova... Estetska funkcija . Ogleda se u oblikovanju granica parka, park-ume i drugih zelenih povrina, ralanjuje parkovski prostor na pojedinane prostorne celine ...

39.

Drvee kao osnovni elemenat sistema zelenila

Drvee predstavlja navaniji strukturni element sistema zelenih povrina. Habitus svake vrste drvea je specifian za datu vrstu. Vrednost drvea se poveava sa uzrastom, pa se iz tih razloga, pri planiranju i podizanju zelenih povrina treba teiti dugovenim vrstama. Za bilo kakvu funkciju drvea u urbanim sredinama, najznaajniji su veliina i oblik vrste, zatim oblik stabla i nain granjanja, oblik, boja i mozaik lista, cveta i plodova. Panju treba posvetiti otpornosti drveta na uslove sredine i injenici da je drvo promenljivo u toku rasta i u odnosu na godinje doba. Osnovna podela drvea je na listopadno i etinarsko. Listopadno drvee gubi svoje lie u jesen i na prolee ga ponovo dobija. Veina listopadnog drvea ima jasno razgraniena etiri pojavna oblika u zavisnosti od godinjeg doba. Za nae uslove, listopadno drvee je brojnije i zastupljenije i lake se prilagoava prirodnim i stvorenim uslovima sredine. etinarsko drvee zadrava svoje igliaste listove tokom cele godine. Odlikuje se tamnijom bojom listova u poreenju sa drugim vrstama drvea, pa zbog toga drvee ima masivan izgled.

40.

Sistem zelenila i zatita ivotne sredine

Zelenilo u pogledu njegove uloge u saniranju nepovoljne komunalne sredine moemo posmatrati sa stanovita zatite ivotne sredine. Zelenilo vezano za zagaenje moe se posmatrati sa dva aspekta. Prvi sluaj je kada u ve zagaenu sredinu postavljamo biljne vrste (drvee, bunje, iblje) koje su veoma otporne na izmenjene tj zagaene elemente ivotne sredine vodu, zemljite, vazduh itd ime pokuavamo da izvrimo regeneraciju gradskog prostora uz minimalan rizik da e se dovesti u pitanje opstanak zasaenih biljnih vrsta. Drugi aspekt posmatranja predstavlja uloga tako prilagoenog zelenila na stanite u okviru grada. Ova prilagoenost je odreena pojedinoj vrsti ili

Geoekologija vrstama zagaenja koja su prisutna u naselju. Na prostorima sa visokom koncentracijom zagaenosti vazduha bie zasaene takve vrste zelenila koje e imati sposobnost vezivanja zagaivaa. Takvo zelenilo predstavlja filter za gradsku atmosferu. Zeleni zasadi tite okolinu od aerosedimenata i talonih materija tako to svojim liem sainjavaju neku vrstu pregrade protiv ovih materija koje se potom taloe ili pak ostaju prilepljene na liu. Kao oigledan dokaz za ovu konstataciju jeste pojava da je praine u vazduhu manje ispod samog drvea nego na otvorenim prostorima u okviru grada. U urbanim sredinama u ulicama, naroito prometnijim, pored ostalih negativnih posledica po ivotnu sredinu javlja se i buka. Ona moe u mnogome biti smanjena zelenim zidom u koji su ugraene irokolisne biljne vrste razliite spratovnosti, irine i poloaja u odnosu na izvore buke, bilo da je on stacioniran ili mobilan u gradskoj sredini. Ukoliko je povrina pod zelenilo vea, ima vie drvoreda i zemljite je pokriveno travnatim tepihom buke e sigurno biti manje . Zelenilo apsorbuje zvuk ili ga moe usmeriti u drugom pravcu. Zagaene povrinske i podzemne vode, tokom prolaska kroz biljku, osim transformacije tokom fotosinteze, doivljavaju i poboljanje kvaliteta. Odreene biljne vrste imaju tu sposobnost da predstavljaju biofilter za nehigijensku vodu to nije zanemarljivo u planiranju podizanja zelenih povrina na lokacijama sa velikim zagaenjem vode u naselju. Neke vrste zelenila u urbanim sredinama imaju bakterioloko dejstvo u zagaenoj sredini i da neutraliu neprijatne mirise. Usled ovih svojstava zapaeno je da u vazduhu iznad parka ima nekoliko puta manje bakterija i mikroorganizama nego u vazduhu iznad kolovoza.

41.

Geografski omota, pojam, struktura i veliina

Pod geografskim omotaem ili landaft sferom podrazumeva se kompleksna geografska sfera sastavljena od litosfere, hidrosfere, atmosfere i biosfere. Ona predstavlja najvei prirodni teritorijalni komleks na planeti Zemlji. Sastoji se od tri agregatna stanja i visoke agregiranosti materije. Sve komponente koje ulaze u njen sastav meusobno se proimaju i utiu jedne na drugu razmenjujui pri tome materiju i energiju. U njoj se pojavljuju dva osnovna izvora energije : kosmiko-solarna i terestriko planetarna. Pored ova dva izvora energije u njij se nalaze velike koliine slobodne energije. Ona je sposobna da transformie i konzervira energiju. Na vertikalnom profilu ona se defirencira na geosfere koje su poreana po specifinoj teini : atmosfera, hidrosfera, biosfera i litosfera. Svaka od ovih sfera sa takoe diferencira na slojeve : litosfera (stratosferu, granatski i bazaltski omota), atmosfera (protonosfera, jonosferu, mezosferu, stratosferu, toposferu), biosfera (nadzemni, prizemni i podzemni deo). Svaka od pomenutih sfera sastavljena je od jedne glavne komponente : molekularnog gasa u atmosferi, stena i minerala u litosferi, vode u hidrosferi, biljaka , ivotinja i tla u biosferi. Komponente jedne sfere prodiru u sve druge sfere landafta. Pored vertikalne diferencijacije landaftna sfera se deferincira i horizontalno, tako da imamo podelu na geografske pojaseve, zone, podzone, neki su azonalni : kontinenti, fiziko geografske strane, oblasti, provincije, okruzi ...

Geoekologija Granice landaft sfere postavljaju se u razne dubine i visine. Veina istraivaa za donju granicu uzima Moho-diskontinuet , a gornju ozonski sloj.

42.

Zakonomernosti geografskog omotaa

1. Zakon celovitosti integralnosti. Neprekidna razmena materije i energije meu komponentama uslovljava celovitost landaftnog omotaa Zemlje. 2. Zakon krunoh tokova . Karakteristina osobina landaftnog omotaa je pojava krunih tokova u njemu materije i energije, koje obezbeuju viekratnost procesa i njihovu visoku sumarnu efektivnost pri oganienim poetnim koliinama materije i energije. 3. Zakon ritmike. Za landaft omota karekteristina je periodska i ciklika ponovljivost razliitih procesa i pojava u vremenu. 4. Zakon polarne asimetrije Zemlje. Severna polulopta se razlikuje od june po rasporedu kopna i mora, strukturi landaftnog omotaa, formama zaleenja, geolokoj istoriji... 5. Zakon teritorijalne diferencijacije. Prostorna izmena geografske strukture landaftnog omotaa, ustanovljene tokom njenog razvoja ima za posledicu raslanjivanje omotaa na geokomlekse raznog taksonomskog ranga. 6. Zakon zonalnosti. Sve geografske komponente i geografski landafti zakonomerno se menjaju po irini tj od ekvatora do polova. 7. Periodiki zakon geografske zonalnosti. Geografske zone istog tipa ponavljaju se u raznim geografskim pojasevima. 8. Zakon azonalnosti. U strukturi i razvoju landaftnog omotaa sutinsku ulogu , osim zonalnih procesa, igraju azonalni faktori. Osnovne manifestacije azonalnih pojava su : sektornost geografskih pojaseva, visinska pojasnost ... 9. Zakon jedinstva zonalnosti i azonalnosti. U strukturi razvoju landaftnog omotaa zonalni i azonalni faktori su jedinstveni u protivurenosti i neraskidivi su. 10. Zakon razvitka. Landaftni omota se nalazi u stanju neprekidnog razvoja. Glavna pokretna sila razvoja je borba zonalnih i azonalnih tendencija, a forma razvitka je ritmina. 11. Zakon heterotrofnosti razvoja. Usled prostorne raznorodnosti landaftnog omotaa njegov razvoj potie neravnomerno od mesta do mesta. Pored naziva geografski omota u literaturi se sreu i drugi nazivi: fiziko-geografski omota, landaftni omota, landaft sfera, geografska sfera, biogeosfera, fitosfera... Landaftnom sferom je zovemo zato to je u njoj prisutan najvei i najsloeniji prirodni teritorijalni komleks shvaen u optem smislu.

43.

Ciklinost i ritminost geografskog omotaa

Pod ritmikom podrazumevamo ponovljivost komleksa pojava tokom vremena, koja se razvijaju u jednom pravcu. U geografskom omotau razlikujemo dve forme riminosti : periodinu i ciklinu. Pod periodom se podrazumeva ritam jednake duine, kakvi su npr rotacija i revolucija Zemlje.

Geoekologija Ciklusi predstavljaju vremenske raspone u kojima se promenljivom duinom dogaaju odreene pojave. Duina trajanja ritmova je razliita. Tako imamo dnevnu i sezonsku ritmiku, unutarvekovnu, vievekovnu i geoloki ciklusi kroz koje priroda prolazi. Krai ritmovi su posledica narevnomernog zagrejavanja Zemlje . Dnevna ritmika ispoljava se u smeni dana i noi , utiui na izmene u geografskom omotau. Tako su opte poznati dnevni tokovi temperature, vlanosti vazduha, fotosinteza ... Dnevni ritam je naroito vaan u ivotu oveka. Ispoljava se u dnevnim aktivnostima i nonom odmoru. Sezonska ritmika je u vezi sa izmenama u geografskom omotau koje su rezultat smene godinjih doba. Ovu ritmiku karakterie irinska kontrasnost u toplotnom reimu. Ona je najmanja u ekvatorijalnim irinama i uveava se sa udaljavanjem od ekvatora dostiui maksimalnu vrednost na polovima. Sezonska ritmika se moe pratiti u godinjem hodu klimatskih elemenata, hidrolokih pojava, zatim u selidbi ptica ... Ciklusi Suneve aktivnosti. Suneva radijacija je pokreta skoro svih procesa koji se dogaaju u atmosferi, sasvim je logino traiti uzrok klimatskih promena u koliini primljene energije. Tako je utvrena veza izmeu pega na Suncu sa temperaturama i padavinama. Ovakvu helioklimatsku vezu utvrdio je Kepen statikim putem. Ona je poznata kao 11-to godinji ciklus Suneve aktivnosti. Vremenski broj pega raste na Suncu prvih 4,6 5 godina kada dostie maksimum, da bi slediih 6,5 godina imala minimalnu vrednost. Temperature vazduha neto su vie u periodu minimalnog broja pega i neposredno nakon njega. Suprotno je kada imamo maksimum aktivnosti. Ustanovljeno je da maksimum Suneve aktivnosti prate razne epidemije, zbog povoljnih klimatski-biolokih uslova za razmnoavanje bakterija i virusa. Na osnovu toga je prognozirano i predvieno 9 pandemija gripa i epidemija kolere. Pored navedog ciklusa poznati su : 35, 80-90, mnogovekovni.

44.

Landaft, pojam , definicija, struktura i tipologija

Landaft je nemaka re . Landaft geografski je prirodni teritorijalni komleks ili geokompleks u kome su komponente-elementi vrsto povezane u jedinstvenu celinu. To je najpotpuniji komleks, jer u njegov sastav ulaze skoro sve komponente zemne prirode: vazduh, voda, stene-minerali, ivotinje, biljke, tlo, odnosno komponente geosfere ; litosfere, hidrosfere, atmosfere, biosfere, kao i komponente antroposfere. Prema ovom tumaenju landaft predstavlja opti pojam i odnosi se na sve vrste potpunih geografskih kompleksa. U ovoj interpretaciji landafa mogua je njegova klasifikacija na tipoloke i individualne jedinice. Tipoloke jedinice su po klasifikaciji razvrstane u klase, rodove, vidove landafta i druge tipoloke jedinice , a individualna klasifikacija obuhvata zonalne i azonalne jedinice u regionalnom tj individualnom smislu.

45.

Morfologija landafta

Geoekologija Hemijski i mineroloko-petrografski sastav geografskog omotaa je sloen. Preovlauju elementi : O, Fe, Q, Al, Mg, Ca, Na, C, K ... Ovako sloen hemijski sastav rezultat je razvoja geografskog omotaa. Osnovna fizika svojstva materije u geografskom omotau su : gustina, flidnost, toplotni kapacitet, toploprovodljivost, sposobnost odraavanja, stepen razdrobljenosti i turbolentnosti. Navedena fizika svojstva utiu na osnovna karakteristike geografskog omotaa i skupa sa hemijskim i biolokim procesima i pojavama , kao i ljudsko proizvodnom delatnou , geografski omota ine jednom od najsloenijih utvrenih proizvoljnih sistema u kosmosu. Gustina materije u atmosferi opada sa visinom, to dovodi do pojave takozvanih adijabatskih procesa, pri emu se vri premetanje i razmena u gravitacionom polju Zemlje. Rezultat ovoga je zagravanje vazdunih masa prilikom sputanja i hlaenja prilokom uzdizanja, bez dotoka toplote sa strane. U okeanima izmena gustine sa dubinom na raun sabijanja praktino nije izraen, ali gustina okeanske vode, vie zavisi od temperature i slanosti koji i odreuju gravitaciona premetanja. Svojstvo geografskog omotaa je i stepen razdrobljenosti materije. Fluidnost tj sposobnost premetanja estica u odnosu jedna prema drugoj, to se naroito pojavljuje kod vazduha i vode, a to opet izaziva znaajnu destrukciju aktivnost (erozija, deflacija, abrazija itd). Ova osobina izaziva i turbulentna kretanja u tim sredinama. Uopte govorei kretanje u okeanima i atmosferi su uglavnom turbulentna. Ovim oblikom kretanja prenosi se : toplota, vlaga, mineralne estice, organska materija u obliku spora, bakterije, semena biljaka itd. Ovo svojstvo karakteristino je i za astenosferu , stene, led i dr U procesima razmene toplote veliku ulogu igra sposobnost refleksije toplote (albedo) razliitih povrina. Albedo predstavlja odnos izmeu reflektovane radijacije i ukupne radijacije na odreenoj povrini. Svei sneg ima albedo ak i do 95 % , uma 10-25 %, polja pod itom 20-30%, voda ima mali albedo ... Ovo bitno utie na klimatske raznolikosti. Posebno su znaajna svojstva vode. Ona je na Zemlji jedinjenje koje se nalazi u tri agregatne stanja, to uslovljava veliku raznovrsnost uzajamnog dejstva sa drugim materijama. Ovo je u vezi posebno sa njenom rastvarajuom sposobniu tako da u prirodi iste vode nema. Vodu karakterie velika dinaminost: kretanje pod uticajem sile tee, kapilarnih sila, osmotskih sila itd. Poznato je da voda ima veliki toplotni kapacitet. Prelaz vode iz jednog agregatnog stanja u drugo prati oslobaanje ili pak primanje toplote (energije) to izaziva grandiozne promene u geografskom omotau.

46.

Geografski pojasevi

Najkrupnije prostorne celine koje se saglasno zakone geografske zonalnosti javljaju u geografskom omotau su geografski pojasevi. Geografski pojasevi nemaju pravilnu prstenastu grau zbog uticaja: - reljefa na kontinantima (visoki planinski venci ne daju prolaz vazdunim masama u unutranjost) -morskih struja mora i okeana (golfska topla struja) Polarni pojasevi : arktiki i antarktiki. Radijacioni bilans ovih pojaseva je najmanji 40x103 J/cm2 . Rezultat su niske temperature koja ne prelaze 10 C. Padavina ima manje pd 200 mm zbog male energije. Domoniraju lednici i izraen je albedo (% odbijanja suneve svetlosti) . Isparavanje

Geoekologija je svedeno na minimum. Dominiraju liajevi mahovine. Izdvajaju se zone arktikih pustinja i arktikih tundri. Subpolarni pojasevi : subantarktiki i subarktiki. Radijacioni bilans ovih pojaseva je vei od 8,4x103 J/cm2 . Temperature u unutranjosti se sputaju ak i ispod -40 C, a u priokeanskim do 10C. Padavine su vee od 200 mm. Izraene su pojave zamrznutog tla. Izraene su movare i jezera. Bioloki ciklus je kratak, svega 70-110 dana. U okviru ovih pojaseva izdvajaju se zone tundri i umskih tundri. Juna granica se podudara sa rasprostranjenjem leda. Subantarktiki pojas je okeanski. Umereni pojasevi : su izmeu subpolarnih i subtropskih. Oni su povrinski najvei pojasevi. Radijacioni bilans je (8.4-21)x103 J/cm2 . Preteno je zastupljen na severnoj polulopti, dok je juna samo 2% okeanska. Ta ove pojaseve karakteristina je pojava monsuna i javljaju se zapadna strujanja. Na severnoj polulopti dominiraju umske zone : zone etinara (tajge), zona listopadnih uma, umske stepe, stepe, polupustinje i pustinje. Ova podruja su bogata biodiverzitetom. Subtropski pojasevi smeteni su izmeu umerenih i tropskih. (30-40 sg). Radijacioni bilans 300x103 J/cm2 . Zime su blage sa neprekidnom vegetacijom i temperature retko padaju ispod 0. Otre su razlike izmeu zapadnih, centralnih i istonih delova. Izdvaau se zone: u zapadnim sektorima (zona veno zelenih uma i grmova), centralni sektor(zone pustinja i polupustinja, zatim zone umske stepe i stepe), istoni sektor(meovite ume). Tropski pojasevi. Visoka vrednost radiacionog bilansa 250-300x103 J/cm2 . Izraene su dnevne i godinje amplitude. Pasatska cirkulacija uslovljava malu koliinu padavina do 2000mm u istonom i centralnm delu. Izuzima se oblast sa tropskom klimom. Tla su slabo razvijena zbog erozije. Izdvajaju se zone: tropskih letnjih zelenih uma koje uslovljavau monsuni, zone savana, zone retkih uma, zona tropskih pustinja i polupustinja. Subekvatorijalni pojasevi. Radijalni bilans (300-400)x103 J/cm2 . Godinja smena i vlanog perioda , godinja sua, padavina je preko 1000 mm. Izdvajaju se zone : sezonskih vlanih listopadnih uma i zaona savana i retkih uma. Dominiraju pasati. Ekvatorijalni pojas. Prostire se od 5-8 sg i 4-14 jg. Radijacioni bilans 680x103 J/cm2 . Temperaturne amplitude ne prelaze 4 C. Poveana je koliina padavina (1500-3000 mm). Temperatuni srednjaci su od 24-28 C. Rena mrea je gusta. Izdvajaju se zone : praume. Fauna je raznovrsna. Fitomasa dostie maksimalni vrednost preko 500t/ha.

Geografske zone
Unutar geografskih pojaseva izdvajaju se geografske zone. Njihovo izdvajanje je posledica razliitog radijacionog bilansa i padavina, to se odreuje preko radijacionog indeksa sue, koji predstavlja odnos izmeu toplote i vlage i izraava se numeriki. Radijacioni indeks sue se za

Geoekologija razliite geografske zone, od tundri do pustinja, iskazuje veliinama indeksa od 0 3,5. Na Zemlji je izdvojeno 57 zona.

47.

Tropske kine ume

Tropske kine ume se odlikuju izrazitom visinom, spratovnou i diverzitetom vrsta. Kod najveeg broja vrsta lie je zimzeleno. Lie je esto koasto, otporno na suu i jak intentitet svetlosti. Epifite i epifile imaju veliku raznovrsnost. Opraivanje i rasprostiranje semena biljaka obavlja se putem zoofilije. Proces raspadanja organske materije je usled konstantno visokih temperatura i postojano velike vlanosti vazduha skoro trenutan tako da se u umama ovog tipa teko formira umska stelja. Ovo je vegetacija sa veitozelenim umama sa mnogobrojnim palmama i drugim drveem, obavijenim masom lijana. Kultiviu se kokosova palma, indijski orai, biber , kakao ... Veliki ekonomski znaaj ima kauukovo drvo. Tropske kine ume rasprostranjene su oko ekvatora i generalno od 10 ili 20 stepeni severne i june geografske irine. Obuhvataju sliv Amazona, basen Konga i priobalni pojas zapadnog dela Gvinejskog zaliva, kao i priobalni pojas i ostrva june i jugoistone Azije. Na prostoru Australije tropske kine ume nalaze se na severoistoku.

48.

Pustinjske zone

Vegetacija pustinja je otorenog sklopa, bunastih formacija koje se esto granaju od povrine i imaju tanke, redukovane listove. Listovi su malih dimenzija , spolja zatieni materijama koje spreavaju transpiraciju. Semena pustinjskih biljaka su dugovena, otporna na suu i sposobna su da povoljne peride za razmnoavanje i rast maksimalno brzo iskoriste. Pojava drvea je retka i mogua samo du povremenih renih tokova i u oazama. Vegetacija pustinja rasprostranjena je na svim kontinentima sem evropskog. Najpoznatije pustinje su : dolina smrti, atakama, sahara, kalahari, takla makan, gobi, arabijska pustinja, namib , simpsonova ....

49.

Zone tajgi

Vegetacija tajgi odgovara klimatskim uslovima borealnog tipa koji su zastupljeni u dva kontinentalna pojasa na prostoru Severne Amerike i Evroazije. Diverzitet vrsta je smanjen , (dominantne su etinarske vrste : smra, jela, ari) usled slabe hranljivosti zemljita i nepovoljnih klimatskih uslova. Lie je modifikovano u obliku etina, koje su esto presvuene slojem voska. U zavisnosti od inteziteta svetlosti, trave se mestimino javljaju, dok prizemnim spratom tajgi dominiraju mahovine i liajevi. U tajgama se od listopadnih vrsta javljaju : breze, niske vrbe, jasike ili druge vrste topola koje ka junim geografskim irinama preuzimaju dominaciju u odnosu na etinarske vrste i ine prelaznu zonu ka listopadnim umama umerenih irina.

Geoekologija

50.

Zone tundri

Vegetacija tundri se odlikuje dvospratovnou, prizemni sprat izgrauju mahovine i liajevi dok je na viem nivou zastupljena vegetacija bunova ili niskog zakrljalog drvea. Listovi su dlakavi, ak i cvetovi (adaptacija koja spreava negativni uticaj hladnih vetrova). Cvetovi su esto heliotropni, specifinog oblika parabole zbog bolje refleksije svetlosti. Stanita vegetacija tundri su uglavnom otvorena, vetrovita i iz tih razloga biljke se razmnoavaju uz pomo anemofilije ali su vrste vegetacije tundri najee viegodinje. Rasprostranjene su na severnoj hemisferi u oblastima koje se nalaze severnije od stoernika.

51.

Zona savana

Savane su predstavljene vegetacijom visokih trava sa usamljenim drveem. Pojava i rast drvea su kontrolisani reimom padavina. Drvee je srednje visine sa kronjom u obliku kiobrana razgranatog korenovog sistema, tanke kore, stabla esto slue kao skladite vode kao kod baobaba. Kod mnogih vrsta zapaena je pojava listopada ili je lie adaptirano na uslove sue svojom malom veliinom ili modifikacijom u vidu trnova. Kod trava su adaptacije na egzogene uslove usmerene tako to se mnoge vrste obnavljaju direktno iz osnove, imaju vegetativne organe za skladitenje hrane i vode u vidu bobica i mehura. Tipina vrsta trava koja dominira u savanama Afrike je slonovska trava koja moe dostii visinu i do 5 m. U oblasti ove klime gaji se veina tropskih kulturnih biljaka : pirina, eerna trska, kafa, banane ... Savane su rasprostranjene na velikoj povrini u Africi, Brazilu (kamposi), prostor Venecuele i Gvajane (ljanosi).

52.

Zona stepa

Stepe ili trave umerenih irina zastupljene su u kontinentalnim suvim predelima, leta su topla, relativno bogata vodenim talozima, zime prohladne, ponekad ak i otre ili tople. Vegetacija je zeljasta ili bunasta. Na prostoru S.Amerike vegetacije ovoga tipa ine prerije, a na prostoru Argentine pamposi, dok je u kontinentalnom delu Evroazije na zemljitu tipa ernozema zastupljena autohtona vegetacija stepa. Vegetacija trava umerenih irina je kompaktnog tipa , niskog rasta bez drvea sa vrstama kod kojih lie raste od osnove ime se omoguava brz rast i oporavak biljke posle oteenja. Oblasti pod travama ovog tipa su u sadonjosti veim delom pretvorene u antropogene itarice, tako da je prvobitna vegetacija u povlaenju ili iezavanju.