EKONOMSKI FAKULTET

NASILJE U PORODICI -seminarski radPredmet : Sociologija

MENTOR

STUDENT

Uvod
Pod porodinim nasiljem podrazumjevamo napad bilo koje vrste verbalni, fiziki, emocionalni, seksualni kao i aktivnu i pasivnu nebrigu koju vri osoba ili osobe na nekoga iz porodice, bilo da su u braku ili rodbina, bilo da ive zajedno ili odvojeno, ili su razvedene. Trenutna meunarodna istraivanja pokazuju da je porodino nasilje globalni problem. Ono je prisutno kod pojedinaca bez obzira na starosnu dob i nacionalnost, drutveno-ekonomski poloaj, i u porodicama, bez obzira odrasli u religioznom ili nereligioznom domu. Pokazalo se da je postotak incidenata slian u gradskim, prigradskim i seoskim zajednicama. Nasilje u porodici vidi se na vie naina. Na primjer, ono moe biti fiziki napad na branog druga. Zlostavljanje su i emocionalni napadi kao verbalne pretnje, izlivi besa, omalovaavanje i nerealni zahtjevi za savrenstvom. Ono moe imati oblik fizike prisile i nasilja u branim polnim odnosima ili prijetnje nasiljem zastraivajuim verbalnim ili neverbalnim ponaanjem. U njega ubrajamo rodoskvrnue i zlostavljanje ili zanemarivanje maloletne dece od strane roditelja ili drugog staratelja, a koje dovodi do ozljeda ili povreda. Nasilje nad starijima vidljivo je u fizikom, psiholokom, seksualnom, verbalnom, materijalnom i zdravstvenom zlostavljanju ili nebrizi. Po definiciji nasilje je Ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava tjelesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice.1

Specifinost nasilja

Slika rtve2

Nasilje koje se ini prema lanovima porodice uvek predstavlja zloupotrebu moi i vrenje kontrole lanova porodice koji imaju manje moi ili raspolau manjim resursima. U veini drutava, naroito u tradicionalnim i patrijarhalnim zajednicama, mukarci imaju znatno vie moi (ne samo fizike, ve i ekonomske i drutvene). Zbog toga, nasilju u porodici najee su izloeni: ene, djeca, stara, bolesna lica ili lica sa invaliditetom, odnosno osobe koje zavise od drugih lanova porodice. Specifinost odnosa izmeu lanova porodice (emotivne veze, zajednike vrijednosti, istorija i sl.), osobeni mehanizmi (naini i taktike) nasilja i specifina ciklina dinamika ispoljavanja nasilnog ponaanja, ini ovaj vid nasilja razliitim od drugih vidova nasilnog ponaanja.

Vrste i oblici nasilja u porodici

Fiziko nasilje podrazumjeva (ali ne iskljuuje i druge manifestacije): guranje, upanje, udaranje, ugrize, davljenje, ubode, muenje, premlaivanje i ubistvo. Teina povreda varira od minimalnih do ozbiljnih, trajnih povreda i smrti. Seksualno nasilje predstavlja svaku seksualnu aktivnost bez pristanka, to ukljuuje zadirkivanje, 1Porodini zakon ( Sl. glasnik RS br. 18/2005) lan 197
2 http://www.womenchalet.com/UserFiles/2007/9/4/violence.jpg

nepoeljne komentare i predloge, prisilu na uee ili gledanje pornografije, neeljeno dodirivanje, bolni i poniavajui seksualni in, prisilan seksualni odnos, silovanje, incest. Psihiko nasilje (mentalno, emotivno) podrazumjeva (ali ne iskljuuje i druge oblike): omalovaavanje, vrijeanje, ignorisanje, korienje privilegija, psovke, ismjevanje, podrugivanje, prigovaranje, pretnje i prinude, zastraivanje, izolaciju, prezir, maltretiranje, okrivljavanje, manipulacije decom, verbalne napade. Ekonomsko nasilje predstavlja nejednaku dostupnost zajednikih sredstava, uskraivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, spreavanje zapoljavanja ili obrazovanja i strunog napredovanja, uskraivanje prava na vlasnitvo, prisiljavanje da se odrekne ili da trai vlasnitvo kojeg se odrekla/nameravala da se odrekne, prodaje stvari bez saglasnosti vlasnika/ce, prodaju pod prinudom itd. Duhovno nasilje (specifini vid psihikog nasilja) ukljuuje nametanje ili unitavanje kulturnih ili religijskih uverenja/verovanja ismevanjem, omalovaavanjem, zabranom upranjavanja obiaja i rituala ili prisilom da se usvoji drugi sistem vrednosti.

Kampanja Stop nasilju3

Rodno nasilje; oblici i manifestacije rodno zasnovanog nasilja

Rodno zasnovano nasilje je svako delo nasilja zasnovano na rodnoj osnovi, koje ima, ili moe imati za posledicu fiziku, seksualnu ili psiholoku povredu ili patnju, ukljuujui pretnje takvim delima, prisiljavanje ili oduzimanje slobode, bez obzira da li se nasilje dogaa u javnom ili u privatnom ivotu4. Rodno zasnovano nasilje nastaje kao izraz dominacije jednog pola nad drugim (najee se izjednaava sa nasiljem prema enama), a drutvo ga obino vie tolerie od drugih vidova nasilja. Definie sledee pojave: - Nasilje koje se dogaa u porodici ili domainstvu, ukljuujui fiziku i mentalnu agresiju, emocionalno i psiholoko zlostavljanje, silovanje i seksualno zlostavljanje, incest, silovanje meu suprunicima, stalnim ili povremenim partnerima i ukuanima, zloine poinjene u ime asti, ensko genitalno sakaenje i ostale tradicionalne obiaje tetne za ene, kao to su prisilni, ugovoreni i rani brakovi. - Nasilje koje se dogaa u zajednici, ukljuujui silovanje, seksualno zlostavljanje, uznemiravanje i ucenjivanje (na radu i u institucijama), trgovinu enama (i decom) u svrhu
3 http://www.well.org.yu/stop-nasilju.jpg 4 Deklaracija UN o eliminaciji nasilja prema enama iz 1993. godine

seksualnog iskoriavanja, ekonomskog iskoriavanja i seks-turizma, nepotovanje slobode izbora u vezi sa reprodukcijom (prisilne sterilizacije i pobaaji, kontracepcija nametnuta pretnjom ili silom, uskravanje pobaaja, prenatalna selekcija pola i slino). - Nasilje poinjeno ili odobreno od drave ili njenih predstavnika/slubenika prema osobama u institucijama u kolama, uenikim domovima, domovima za smetaj dece bez roditeljskog staranja, domovima za stara i bolesna lica, u psihijatrijskim institucijama, pritvorskim ustanovama i zatvorima. - Krenje ljudskih prava u situacijama ratnog konflikta, posebno uzimanje za taoce, poniavanje, muenje, progon, sistemsko silovanje, seksualno ropstvo, prisilna trudnoa, trgovina u svrhu seksualne i ekonomske eksploatacije.

Uzroci nasilja
Teorije potvruju da postoji vei broj uzroka nasilja u porodici. Neke od njih nasilje posmatraju kao individualnu pojavu, naglaavajui osobine linosti ili patologiju kao kljune uzroke nasilja u porodici (psiholoke teorije). Iako psiholoke karakteristike ili bolesti mogu uticati na nasilno ponaanje, odgovornost za nasilje ne bi trebalo pomeriti sa nasilnika na rtvu. Istovremeno, trebalo bi imati u vidu ulogu drutvenih faktora i odgovornost drutvenih institucija za pomo i podrku rtvama. Psiholoke teorije o uzrocima nasilja u porodici ne mogu da objasne neke karakteristike ove pojave: zato su ene, deca i nemoni lanovi porodice najee rtve nasilja; kako objasniti 90% sluajeva nasilja u porodici u kojima ne postoji psihiki poremeaj uinioca; kako objasniti da vie od 50% uinilaca i/ili rtava nije imalo iskustvo frustrirajue zavisnosti ili iskustvo zlostavljanja u detinjstvu, kao uzrok nasilnog ponaanja, odnosno trpljenja, u odraslom dobu; kako razumeti da rtva aktivno i kontinuirano odgovara na nasilje, ulaui napore ka traenju pomoi i izlaza, iako u nasilju moe da ivi dugi niz godina. Druga grupa teorija (socioloka objanjenja) znaaj daju drutvenim konstrukcijama kljunih pojmova pol, porodica, druteni status i sl. One navode vei broj uzroka, potvrujui da je porodino nasilje proizvod drutvenog sistema u kojem je nasilje tolerisano; stereotipi porodinog nasilja su naueni; porodica poiva na sili ili pretnji silom, a osoba koja poseduje vie resursa u prilici je da kontrolie i izdaje nareenja; agresivno ponaanje moe proizvesti eljene efekte; porodino nasilje se deava kada je dobit vea od moguih gubitaka (kazne); nasilje je odobreno, a u odreenim aspektima i favorizovano ponaanje. Meutim, ni multifaktorski socioloki pristup ne moe da objasni zato se daleko najvei procenat nasilja u porodici deava prema enama i zato se nasilje deava samo u nekim porodicama. Feministike teorije ukazuju da je nasilje u porodici najoptija drutvena pojava, prisutna u svim vremenima i svim kulturama (prostorna i vremenska univerzalnost). Smatrajui da su prihvatljivi koncepti po kojima je sukob imanentan porodici, jer ona predstavlja zajedniki ivot vie lanova koji imaju razliite interese, kao i da je nasilje poslednji resurs osiguravanja podreenosti lanova, ove teorije ukazuju na injenicu da nije re o sukobu interesa jednakih, ve o borbi za mo izmeu unapred nejednakih. Drutvena konstrukcija pola igra kljunu ulogu, a patrijarhat je najiri kontekst zloupotreba i diskriminacija unutar porodice, koji proizvodi i odrava nasilje u porodici preko strukturalnog i ideolokog uticaja. Kontrola putem prinude osnovni je mehanizam nasilja u porodici. Feministiki pristup nasilju nad enama u porodici u osnovi je kljunih dokumenata Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope5 i primenjivan je u razliitim programima delovanja. esto se veruje da su socioekonomski i psihosocijalni problemi, kao to su gubitak posla, hronina nezaposlenost, duevne bolesti i bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija), hronine bolesti i smrt u porodici, posttraumatski stresni poremeaj i sl., glavni uzroci nasilja u porodici. Mada ovi faktori mogu doprineti nasilju, pojaati ga, uticati na neke njegove specifine izraze, ili se koristiti kao opravdanje i izgovor, oni nisu uzroci nasilja u porodici 5UN Konvencija o ljudskim pravima, Konvencija o pravima deteta, Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije
ena, Deklaracija protiv nasilja nad enama, Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama, Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope dravama lanicama (Rec(2002)5) i brojne druge.

Mehanizmi nasilja u partnerskoj relaciji

Slika iz kampanje NVO organizacija6

Nasilje u partnerskoj relaciji moe se razumeti kao model ponaanja kojim nasilni partner ostvaruje (zloupotrebljava) kontrolu i ispoljava mo nad partnerkom. Strategije i taktike kojima se nasilnik slui najee ukljuuju: izolaciju, zastraivanje, psiholoko zlostavljanje, pretnje i prinudu, korienje dece (manipulacija decom), korienje mukih privilegija, ekonomsko zlostavljanje, umanjivanje ili poricanje nasilja i okrivljavanje rtve. Ove radnje, i bez upotrebe fizikog nasilja, mogu dovesti do eljenog cilja (kontrole i moi), mogu biti koriene istovremeno, u razliitim kombinacijama, ili pojedinano. Izbor, nain primene, intenzitet i uestalost strategija i taktika zavise od procene nasilnika i cilja koji trenutno eli da postigne. Fizikom i seksualnom nasilju pribegava se kada navedene strategije ne daju eljeni efekat, ili kada nasilnik eli da njihovo sprovoenje olaka i/ili uvrsti. Nasilnik bira osobe koje e podnositi nasilniko ponaanje ili koje e mu pratati. On veto kamuflira svoje ponaanje, jer e malo ljudi poverovati da se osobe konvencionalnog tipa ponaaju nasilno u porodici. Ali, teko se zadovoljava pukom poslunou, te od ene trai izraze potovanja, zahvalnosti, ak i ljubavi. Njegov krajnji cilj je stvaranje (dobro)voljne rtve, zahteva se pokornost i lojalnost partnerke, kao i rtvovanje svih ostalih odnosa sa ljudima. Veina ena vezuje oseanje vlastite vrednosti (i ponos) za svoju sposobnost da odri odnose (partnerske, sa decom, roditeljima). Nasilniku zato nije teko da rtvu uhvati u zamku vrednosti do kojih joj je najvie stalo. Patrijarhalni obrazac, koji ukljuuje hijerarhiju moi i polne/ rodne stereotipe, ima presudnu ulogu u oblikovanju mehanizama i ponaanja u partnerskim relacijama i porodicama sa problemom nasilja. Kontrola svih aspekata ivota (ukljuujui kontrolu tela) rtvu onesposobljava, te ona poinje da veruje da ne ume samostalno da izvede osnovne ivotne aktivnosti, ima snaan doivljaj posramljenosti i krivice, demoralisana je. Pretnje odravaju rtvu odravati u stalnom stanju straha, koji se pojaava hirovitim nametanjem besmislenih zahteva i pravila (muke privilegije) ili nasiljem koje je nepredvidivo i nije izazvano odreenim ponaanjem. Hirovito udeljivanje sitnih milosti podriva psihiki otpor rtve i stvara nadu da e se desiti promena (da e se odnos vratiti na staro stanje). Ovo ponaanje je mnogo delotvornije nego pretnje ili nasilje. Nasilnk pokazuje da moe da bude drugaiji, a ena veruje da je u dubini due on ipak dobar ovek, te se odgovornost za nasilje esto locira u spoljne faktore (alkohol, frustracije, gubitak posla, neposlunost dece, ekonomsku situaciju i sl.). Ovo ponaanje ima za cilj da rtvu vee uz nasilnika. Nasilnikova mo je ograniena sve dok rtva odrava veze s drugim ljudima. Zbog toga svaki nasilnik nastoji da rtvu izoluje: od izvora informacija, emocionalne podrke, konkretne pomoi. Izolacija se postie kontrolom i nadzorom, koji ukljuuju najrazliitije postupke: uhoenje, prislukivanje, oduzimanje pisama i predmeta, odgovaranje na telefonske pozive, tako da kua poinje da lii na samicu. Istovremene, stalne optube za neverstvo, vode: naputanju posla (odnosno gubljenju samostalnog izvora prihoda), raskidanju prijateljstava i rodbinskih veza. Ali fizika izolacija nije dovoljna za slamanje otpora. Potrebno je razoriti unutranje veze sa ljudima (i oduzeti sve predmete koji simbolizuju te veze). Izolacijom, ena postaje sve zavisnija od nasilnika, a to je vie izolovana i uplaena, to se vie vezuje za jedini doputeni odnos odnos sa partnerom, nasilnikom. Poto za nju ne postoji drugi svet, ona poinje da posmatra svet oima nasilnika. Strahovlada, kontrola, izolacija, nasumine milosti i nametnuta zavisnost uspeno stvaraju pokornu i poslunu rtvu, kao i uverenje da je nasilnik svemoan: da ga niko ne moe zaustaviti ili kontrolisati, da je otpor uzaludan, da ivot zavisi od njegove milosti koja e se dobiti kroz apsolutnu poslunost. Ipak, konana kontrola se postie kada ena izda/napusti svoja moralna naela (prinuena da lae, zataka ili uestvuje u nedozvoljenim radnjama svog partnera), ili svedoi
6 http://ssla.oneworldsee.org/ezimagecatalogue/catalogue/variations/14793-300x300.jpg

nasilnom ponaanju prema deci, ili drugim lanovima porodice, koje ne moe da sprei.

Razlog ostanka ene u nasilnim vezama

Slika sa demonstracija u organizacijiAutonomnog enskog centra u Niu 2005.7

Mnoge ene u dugom periodu ostaju u nasilnim vezama. Istraivanja i iskustvo iz rada sa enama pokazuju da se razlozi koje ene navode u osnovi uklapaju u specifinosti emotivnog, partnerskog odnosa i mehanizma nasilja, ili u uobiajene predrasude koje pojedinci i drutvo imaju o partnerskom nasilju i nasilju u porodici. Ekonomska zavisnost Nezaposlenost, nemogunost nalaenja posla, nemogunost izdravanja dece, nereeni stambeni problemi, mala materijalna podrka drutva (socijalna pomo), nesigurna i neredovna alimentacija zadravaju ene u nasilnim partnerskim odnosima. Roditeljstvo - Deci je potreban otac verovanje rasprostranjeno kod ena, ali i u konceptima profesionalaca. Nasilan partner ne mora nuno biti lo otac verovanje prisutno i kod profesionalaca, iako znaju za meugeneracijski prenos nasilja i teorije socijalnog uenja. Strah ena da nee dobiti starateljstvo nad decom (i pretnje nasilnika da e im oduzeti decu). Nasilnici primenjuju brojne mehanizme kontrole preko dece. Porodica i rodbina - Postoji pritisak (direktni i indirektni) na enu da sauva brak. Njoj se pripisuje mnogo vea odgovornost ako doe do razvoda. Neke porodice nisu spremne da prihvate povratak razvedene erke. Porodice koje su se protivile braku sada optuuju enu za izbor, podseajui je da nikoga nije sluala kada su joj govorili. Nasilnici prete porodicama i rodbini supruge, a pretnje, ukljuujui i najtee, ponekad se i ostvare. Mehanizmi kontrole i izolacije - Sve taktike koje koristi nasilnik u funkciji su uspostavljanja potpune kontrole i izolacije rtve, kako bi se ona uinila ranjivom i kako bi se umanjili njeni resursi za otpor i izlazak iz nasilja. Spasiteljski sindrom - ene veruju da mogu pomoi nasilniku da se promeni ako ostanu sa njim (da e ga spasti od potpunog propadanja, samoubistva itd.). Poricanje - Dugo vremena ene negiraju i poriu probleme, verujui da partner, kao i njihov brak, nisu tako loi, da svi parovi imaju krize koje su prolaznog karaktera. Ljubav - Iako deluje paradoksalno, ena voli svog partnera, razmilja o njegovim pozitivnim osobinama i veruje da se on pod odreenim okolnostima moe promeniti. Sea se starih vremena, poetaka veze, kada su se voleli i kada je on bio sasvim drukiji. Krivica - Jedno vreme ena smatra da je kriva zbog nasilnog ponaanja svog partnera, da nije odgovorila njegovim oekivanjima, da je uradila neto pogreno, loe, ak da nije sposobna da uradi nita dovoljno dobro, te su njegova stalna ljutnja i nasilje na neki nain opravdani. Odgovornost, dunost - Smatra da je njena odgovornost da umanji ili otkloni uzroke nasilnog ponaanja, da rei probleme i spase partnersku vezu i porodicu; obeala je da e ostati sa njim dok ih smrt ne rastavi. Sramota, ponienje - ena ne eli da bilo ko sazna za ono to joj se deava, najee verujui da se to samo njoj deava i da je i sama kriva. Situacije koje preivljava su tako poniavajue da ne
7 http://www.danas.co.yu/20060227/img/terazije1_1.jpg

zna kome i kako da kae i kako da zatrai pomo. Nisko samopotovanje - Veruje da je sve njena krivica, greka, da se drugim enama to ne dogaa, te da je zasluila takvo ponaanje svog partnera. Zbog neverice u sebe i svoje sposobnosti moe da misli da nikada nee nai boljeg ili drugog partnera, da ne moe sama da ivi i da je i malo ljubavi bolje nego samoa.

Zlostavljanje i zanemarivanje dece

Zlostavljanje i zloupotrebu dece sainjava sve ono to pojedinci, institucije ili procesi ine ili ne ine, a to direktno ili indirektno teti deci ili oteuje njihove izglede na bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dob8. Zanemarivanje predstavlja izostanak aktivnosti roditelja ili staratelja koje bi zadovoljile detetove osnovne potrebe. Osnovne fizike potrebe su hrana, ''krov nad glavom'', odea, zdravstvena briga, zatita i higijena. U elementarne (psiholoke) potrebe spadaju potreba za sigurnou, prihvatanjem, potovanjem, ljubavlju. Izostanak aktivnosti koje zadovoljavaju ove potrebe izlae dete riziku od oteenja. S obzirom na to koji aspekt brige i nege je izostao, zanemarivanje delimo na: zdravstveno, fiziko, emocionalno i obrazovno. Zlostavljano dete osea da se njemu deava neto to nije u redu, ali ono to ne ume da imenuje. Poto se o tome ne pria, ono misli da je u svom iskustvu usamljeno, i plai se kako e sredina odreagovati ako o tome bude prialo da li e ga osuditi da je samo izazvalo takvu reakciju odraslog, da li e ga proglasiti loim detetom i odbaciti (zlostavljai upravo na ovaj nain zaplauju decu, insistirajui na tajnosti). Dete se vrlo esto i samo osea odgovornim za zloupotrebu, a zlostavlja to koristi, pravdajui svoj postupak time da ga je dete samo izazvalo i podstie njegov oseaj krivice. Uz to, dete je uplaeno, jer ne zna kojoj odrasloj osobi sme da veruje, naroito ako je zlostavlja roditelj ili neko detetu blizak. Jednom izgubljeno poverenje u odrasle teko se ponovo stie. Dete se plai da e biti izdvojeno iz porodice, da e mu oduzeti oba roditelja, brau/sestre, da e ga izbaciti iz kole.

Kampanja za prevenciju i zatitu dece od nasilja9

Porodino nasilje predstavlja hronian stres. Dugotrajna izloenost stresu dovodi do oteenja imunolokog sistema organizma, to dalje olakava pojavu niza bolesti. Najei su (nespecifini)
8 Nacionalni komitet Velike Britanije za zatitu dece 1996. godine 9 http://www.politika.co.yu:8080/uploads/rubrike/39031/i/1/deca%20u%20srbiji.jpg

psihosomatski simptomi: glavobolja, bolovi u vratu, ramenima i leima, tikovi, nesanica, koni osipi, anemija, respiratorni problemi, menstrualne tegobe, ea razboljevanja, pogoranje zdravstvenog stanja ili bolesti, bolovi u stomaku, dijareja, uestalo pojavljivanje herpesa itd. Psihike posledice nasilja u porodici su brojne: napetost, nemir, oseaj slabosti, oseanje straha (za sebe, za decu), srama, krivice, samozanemarivanje, gubitak samopouzdanja, nesigurnost, oseanje bespomonosti i beznadenosti, neurotske reakcije (depresivnost, anksioznost, napadi panike), poremeaji spavanja (nesanica, none more), poremeaji u ishrani (anoreksija, bulimija, pothranjenost, dehidriranost), nedostatak tolerancije i strpljenja, zloupotreba duvana, alkohola i droga, zavisnost od lekova, destruktivno ponaanje prema drugima (nasilje prema deci, ubistvo nasilnika), samodestruktivno ponaanje (pokuaj samoubistva i samoubistvo, pokuaj i ubistvo deteta). Prenaglaavanje teine traume nasilja moe da rezultira oekivanjem stereotipne slike rtve, koja je pasivnija i bespomonija nego mnoge ene koje su izloene nasilju. To dalje moe da utie na nepovoljnu procenu kapaciteta ene, posebno kapaciteta za roditeljstvo (npr. Da se zakljui da je majka nesposobna da brine ili zatiti decu, ili da e se ona stalno vraati nasilniku i time ugroziti interes dece, te da se predloi lienje roditeljskih prava). Posebna tekoa uklapanja u stereotip rtve je kada ena pokazuje otpor, nezavisnost, borbenost ili agresivnost (u funkciji odbrane), to se prepoznaje i tumai kao izazivanje ili njeno nasilje. Nerazlikovanje primarnog nasilja od odgovora, kao i neuklapanje ene u ''sliku.

Meugeneracijski prenos nasilja u porodici

Deca koja su bila oevici (svedoci) nasilja meu roditeljima, ili su i sama bila rtve, pod rizikom su da u odraslom dobu ee budu nasilna prema partnerima, ostarelim roditeljima ili prema svojoj deci18. Reakcija enske i muke dece obino je razliita, tako da se deaci ee identifikuju sa ulogom nasilnika, a devojice sa ulogom rtve, ali ovo pravilo nije potvreno u svakom sluaju. Nasilje u partnerskoj relaciji prema majci ee je povezano sa njenim zlostavljajuim ponaanjem prema deci. Takoe, majke koje su izloene partnerskom nasilju u psiholokom smislu su ''manje na raspolaganju deci'' i imaju nedosledniji stil roditeljstva. Deca koja svedoe o nasilju prema majci imaju smanjen doivljaj line vrednosti, anksiozna su i zastraena, doivljavaju svet kao nesigurno i neprijateljsko mesto za ivot. U zavisnosti od uzrasta i karakteristika okolnosti dete e se sa situacijom nasilja u porodici suoavati na razliite naine: u predkolskom uzrastu, kada dete nije u stanju da u dovoljnoj meri verbalizuje oseanja i doivljaje, potrebno je obratiti panju na ponaanje i telesne simptome (koji nisu specifini, ve naprotiv, vrlo razliiti); u osnovnokolskoj dobi takoe su mogue razliite manifestacije ponaanja i prisustvo krajnosti od povuenosti, potpune adaptacije, perfekcionizma, preterane odgovornosti i odlinog kolskog uspeha, do neprilagoenog ponaanja razliitog tipa; u adolescenciji su realni i imaginarni beg i tekoe u adaptaciji, odnosima i formiranju ''vlastite slike'', este posledice ivota u nasilju.

Institucionalno nasilje
Institucionalno nasilje predstavlja nasilje uinjeno od profesionalaca u institucijama, a ono doprinosi daljnjem nasilju nad rtvom: direktno nasilje (psihiko, fiziko, seksualno i/ili ekonomsko), koje primenjuju predstavnici institucija nad korisnicim usluga; stavovi i ponaanja koji vode uskraivanju pomoi, umanjivanju uinjenog nasilja ili posledica nasilja, okrivljavanju rtve, nedelotvornosti i neefikasnosti postupanja, ili nepovezanosti slubi u pruanju zatite koja dovodi do ''sekundarne viktimizacije'' rtve.

Principi profesionalnog postupanja

Profesionalno postupanje bazirano je na opteprihvaenim principima koji orijentiu praksu i

koji predstavljaju sastavni deo internih uputstava o radu, obaveznih za sve zaposlene, koji se koriste i za uvoenje u posao novozaposlenih strunjaka. Opti principi trebalo bi da ukljuuju: postizanje bezbednosti (bezbedne zatite) rtve je prioritet u radu strunih slubi, to podrazumeva znanje o specifinim karakteristikama razliitih oblika rodno zasnovanog nasilja, sposobnost da se proceni stepen opasnosti (rizika), donesu adekvatne odluke i znanje o procedurama i postupcima svih relevantnih. Lociranje odgovornosti za nasilje na onog ko ga ini (nasilnika) iskljuuje tehnike negiranja, umanjivanja, podele odgovornosti i okrivljavanja rtve; prioritet intervencije je zaustavljanje nasilja, to odreuje vrstu i sled intervencija. Hitnost postupaka se usaglaava sa procenom opasnosti situacije i ugroenosti rtve. Nejednakost moi izmeu rtve i nasilnika trebalo bi da uzimaju u obzir sve intervencije to ukljuuje privremeno odustajanje od principa ''jednakog tretmana''; institucije su odgovorne da zaustave nasilje i preduzmu sveobuhvatne, specifine i delotvorne mere zatite rtava.

Plakat koji poziva na borbu protiv nasilja u porodici10

Vanost dravne podrke

Traumatski ivotni dogaaji nuno naruavaju ljudske odnose, ali ljudi iz okruenja imaju mogunost da utiu na konaan ishod traume. rtvama nasilja je potrebno razumevanje, osnaivanje i podrka okoline porodice, ali i svih profesionalno angaovanih lica. Podrka ublaava posledice dogaaja, dok odbijanje, negiranje ili umanjivanje traume uveava tetu, odnosno oteava traumatski sindrom. Najznaajnije reakcije okoline ukljuuju: garantovanje sigurnosti i zatite; podrku koja vraa poverenje u svet, ljude, pravdu i vrednosti. Kod nasilja u porodici (i seksualnog nasilja) upravo su mogunosti obezbeivanja sigurnosti, zatite i podrke dovedene u pitanje, jer rtva esto: ostaje u istom prostoru ili je dostupna nasilniku; nasilnik esto ima vii poloaj u zajednici od rtve, ili raspolae boljim resursima; ljudi bliski rtvi nee znati kako da joj prue pomo; zajednica moe pruiti podrku nasilniku, okrivljujui rtvu. Oekuje se da, nakon priznavanja da je rtvi naneta teta, zajednica pristupi utvrivanju odgovornosti i naknadi za povredu. Ta dva odgovora priznanje i obeteenje, nuni su za obnovu doivljaja reda i pravde. Navedeni su konkretni pokazatelji koji omoguavaju identifikovanje stanja i praenje promena u politici i sistemu zatite za koji je odgovorna drava. Neki od njih ukljuuju pitanja: da li drava ima usvojenu strategiju protiv nasilja nad enama, da li je utvren nacionalni akcioni plan, postoji li vladino telo za koordinaciju akcija, izdvajaju li se sredstva iz budeta, kako je organizovana podrka
10 http://i10.tinypic.com/2py6l48.jpg

rtvama, postoje li programi za nasilnike, kakva je obuka profesionalaca, kakvo je medijsko izvetavanje i javna svest, kako se sakupljaju podaci i organizuju istraivanja.

Prikaz politike i sistema zatite ena od nasilja u porodici u Srbiji

Srbija nema Nacionalni plan za borbu protiv nasilja u porodici i/ili nasilja nad enama, niti posebno telo koje bi se bavilo ovom problematikom, U Srbiji postoje solidne zakonske pretpostavke, ali je nakon izmena i dopuna Krivinog zakona (2005) vidljiva tendencija ublaavanja kaznene politike. Novim Porodinim zakonom uvedene su mere zatite od nasilja u porodici u postupku koji je naroito hitan. Novi Zakon o prekrajima, iako specifino ne regulie tematiku nasilja u porodici, predvia zatitne mere koje se mogu koristiti u situacijama krenja javnog reda i mira uinjenog u porodici Izreene kazne za krivino delo nasilja u porodici ukazuju na tendenciju blagog kanjavanja uinioca. Mere zatite se nedovoljno primenuju, posebno iseljenje nasilnika, a parnini postupci pokazuju neefikasnost dugo trajanje i visoke trokove procesa, ime se bitno umanjuje svrha mera i njihova dostupnost najsiromanijim enama . Nema dovoljno slubi za pruanje podrke enama, koje finansira drava, ukljuujui besplatnu pravnu pomo i zastupanje na sudu za ene rtve nasilja u porodici. Usluge enskih organizacija su gotovo iskljuivo zavisne od stranih donacija. Drava nema programe za rad sa nasilnicima. Nije organizovana adekvatna i sistematska edukacija zaposlenih u javnim slubama, nadlenim za zatitu rtava nasilja. Nastavni planovi na veini viih kola i fakulteta koji obrazuju za pomaue struke24 ne ukljuuju relevantne informacije o rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju, kao ni procedure postupanja u sluajevima porodinog nasilja i svih ostalih oblika rodno zasnovanog nasilja. Ne postoje programi u redovnom obrazovanju dece i mladih na temu rodne ravnopravnosti, nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Uprkos nesagledivim posledicama, nasilje u porodici nije bilo predmet sistematskih istraivanja. Javne slube ne vode standardizovanu evidenciju sluajeva, vrsta i oblika nasilja, pola rtve i uinioca, te njihovog srodstva. Ne postoje valjani slubeni podaci o obimu i karakteristikama nasilja u porodici. Srbija nema strategiju predstavljanja nasilja u medijima, te se ono (esto) predstavlja senzacionalistiki, bez potovanja zatite linih podataka, uz zloupotrebu rtve, iz pogrene perspektive, kao iskljuivo socijalni i humanitarni problem, bez preispitivanja javne odgovornosti. Drava do sada nije organizovala nijednu nacionalnu kampanju protiv nasilja nad enama.

Zakoni Republike Srbije i nasilje u porodici

Prvi put se nasilje u porodici imenuje kao krivino delo izmenama i dopunama Krivinog zakona iz 2002. godine11, uvoenjem lana 118a nasilje u porodici. Ova izmena bila je rezultat dugogodinjeg zalaganja enskih grupa. Zakon je takoe (prvi put) definisao silovanje brane supruge, kao i seksualno uznemiravanje na radnom mestu, kao kriminalne aktivnosti. Nakon 2004. vidljiva je tendencija nazadovanja u pogledu zakonske regulative u oblasti kaznene politike u odnosu na nasilje u porodici, seksualno nasilje i seksualno uznemiravanje. Izmenama i dopunama Krivinog zakona umanjene su kazne za krivino delo nasilje u porodici, a seksualno uznemiravanje na radnom mestu prestalo je da bude krivino delo. Zakoni kojima se u Srbiji tite rtve nasilja u porodici i kanjavaju nasilnici su Krivini zakonik, Porodini zakon i Zakon o prekraju.

Krivini zakonik
11Slubeni glasnik RS br. 10/2002

Krivini zakonik propisuje ponaanja koja drutvo/drava ne dozvoljava, te se stoga ona smatraju krivinim delima. Za izvrioce krivinih dela propisane su sankcije (uslovna osuda, novana kazna, zatvor itd.), koje se izriu u sudskom postupku. U lanu 19412. spominje se nasilje u porodici; 1) Ko primenom nasilja, pretnjom da e napasti na ivot ili telo, drskim ili bezobzirnim ponaanjem ugroava spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana svoje porodice, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana korieno oruje, opasno orue ili drugo sredstvo podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. 3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja ili su uinjena prema maloletnom licu, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. 4) Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog lana nastupila smrt lana porodice, uinilac e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina. 5) Ko prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.

Porodini zakon
Porodinim zakonom donetim 2005. godine (Sl. glasnik RS br. 18/05) usvojen je sistem porodinopravnih mera zatite od nasilja u porodici: zabranjeno je nasilje u porodici; svako ima pravo zatite od nasilja u porodici u skladu sa zakonom (PZ, l. 10); IX deo PZ odnosi se na ''zatitu od nasilja u porodici'', 9. odeljak X dela PZ na ''postupak u sporu za zatitu od nasilja u porodici''. lan 197. opisuje nasilje u porodici 1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. 2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se naroito: 1. nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede; 2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanoenja telesne povrede lanu porodice ili njemu bliskom licu; 3. prisiljavanje na seksualni odnos; 4. navoenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navrilo 14. godinu ivota ili nemonim licem; 5. ograniavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa treim licima; 6. vreanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaanje. 3) lanovima porodice u smislu stava 1. ovog lana smatraju se: 1. suprunici ili bivi suprunici; 2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. lica koja ive ili su ivela u istom porodinom domainstvu; 4. vanbrani partneri ili bivi vanbrani partneri; 5. lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu. lan 198. propisuje mere zatite 1) Protiv lana porodice koji vri nasilje sud moe odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosa sa drugim lanom porodice. 12Nasilje u porodici Krivinopravni sistem zatite, Krivini zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005)

2) Mere zatite od nasilja u porodici jesu: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. izdavanje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 3. zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti; 4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice; 5. zabrana daljnjeg uznemiravanja lana porodice. 3) Mera zatite od nasilja u porodici moe trajati najvie godinu dana. 4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lienje slobode u vezi s krivinim delom odnosno prekrajem uraunava se u vreme trajanja mere zatite od nasilja u porodici. 5) lanom 199. i 200. tie se produavanja i prestanka zatite od nasilja u porodici

Zakon o prekrajima
Zakon o prekrajima (Sl. Glasnik RS 101/05) iako specifino ne regulie tematiku nasilja u porodici (ve krenje javnog reda i mira), predvia zatitne mere (l. 46) obaveznog leenja alkoholiara i narkomana i zabranu pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja, to se moe koristiti i u sluajevima nasilja u porodici.

Porodica pod rekonstrukcijom13

Istraivanje nasilja u porodici

Istraivanje prekraja sa elementom nasilja u porodici u pravosnano okonanim predmetima iz 2004. godine14 predstavlja nastavak prethodnog istraivanja sprovedenog u 2003. godini. Prvenstveni cilj bilo je sagledavanje razmera nasilja u porodici kada ono prolazi kroz prekrajni postupak za podruje cele Srbije, statistiko poreenje dobijenih rezultata sa onima iz prethodne 2003. i sagledavanje ove pojave kroz rad policije i drugih nadlenih institucija. Trebalo je proceniti i znaaj i eventualni uticaj prethodnog istraivanja na relevantne inioce u zemlji, i posredno samo nasilje u njegovim pojavnim oblicima. Prva tri cilja su u potpunosti ispunjena. Broj predmeta prekaja sa elementom nasilja u porodici bio je 7080. U njima se pojavilo 7542 izvrilaca i, prema dostupnim podacima, 7493 rtve. Prema istom broju (7080) nasilje se dnevno dogaalo u priblino 19 sluajeva. Ovi podaci odnose se samo na sluajeve iji je postupak okonan. Najvei procenat predmeta nasilja u porodici, prema broju predmeta javnog Udruenje sudija za prekraje Republike Srbije reda i mira, ima region Uice 20,16%. Nevezano sa bilo kojim uporeujuim pokazateljem, samo po broju predmeta u 2004. na prvom mestu po zastupljenosti prekraja sa elementima nasilja je Novi Sad, a slede Beograd, Valjevo, Ni, Uice, Kragujevac, Smederevo, pa Zajear, Kraljevo i Leskovac. Ukupno je 6728 izvrilaca
13 http://www.prizma-nis.co.yu/App_Themes/Granite/Images/under_construction.jpg 14 Istraivanje je obavilo Udruenje sudija za prekraje Republike Srbije a objavljeno je na http://www.usudprek.org.yu/nasilnik.html

mukog pola i 814 enskog pola. U okviru dostupnog broja rtava, mukaraca je bilo 2581, a ena 4912. Po starosnoj strukturi, u broju od 7542 uinilaca prekraja sa elementom nasilja u porodici, najzastupljenija je kategorija stanovnitva u dobu od 40 do 50 godina, a od navedenih statistikih podataka odstupaju Valjevo i Smederevo (starosna grupacija od 50 do 60 godina). Najvie trpe lica starosti od 40 do 50 godina (Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Uice), u dobu od 30 do 40 godina znatniji je broj u Valjevu i Kraljevu, a u sluaju Zajeara, Nia i Smedereva najvie trpi grupacija od 18 do 30 godina. U Leskovcu je kod starosnih kategorija od 18 do 30 i od 30 do 40 godina odnos ujednaen. Naveemo i neke zanimljive podatke iz sveta15: U Rusiji se 80% svih zloina deava kod kue. 1992. godine na Kubi je provedena anketa koja je pokazala da su 26,2% ispitanica rtve fizikog, a 33,5% prihikog nasilja od strane njihovih suprunika. Sudei po rezultatima ankete provedene u Beijingu petina ispitanica je rtva zlostavljanja kod kue. U Egiptu jedna od tri ene biva najmanje jednom u ivotu pretuena od strane svog supruga. U Kuvajtu je oko 15% ena izloeno nasilju u kui. U Pakistanu je 80% ena izloeno nasilju u kui U Papua Novoj Gvineji dve treine svih ena bivaju pretuene u braku. U Litvaniji 34,5% svih rtava ubistava su ene ubijene od njihovih supruga. U Junoj Africi svaki esti dan bar jedna ena biva ubijena od strane njenog mua ili deka. U Nemakoj i SAD-u svaka trea ena bar jednom u ivotu biva zlostavljana od mukih lanova svoje porodice, od strane supruga ili njenog partnera,

Zakljuak
Umesto nekog klasinog zakljuka, naveemo primer Nacionalna strategija za poboljavanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova (2008-2014)16 Viegodinja borba protiv nasilja u porodici, predstavljanje alternativnog (Drugaiji glas iz Srbije) i inicijalnog izvetaja u Njujorku na 38. sesiji Ujedinjenih nacija Komiteta za eliminicaju svih oblika diskriminacije ena i Preporuka Komiteta ministara prethodili su usvajanju Nacionalne strategije za poboljavanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova Vlade Republike Srbije. Strategija je zasnovana na Pekinkoj platformi i Konvenciji za eliminicaju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW). Od 2000. godine dravni organi se intenzivnije ukljuuju u borbu protiv nasilja; formira se Savet za ravnopravnost polova (Vlada), Sektor za rodnu ravnopravnost (Ministarstvo rada i socijalne politike) i Odbor za ravnopravnost polova (Narodna Skuptina). U svim navedenim telima uestvovali su predstavnici iz razliitih politikih stranaka to je dovelo do velikih sukoba kada je trebalo donositi jednoglasne odluke (sukob u Odboru za ravnopravnost u vezi sa smenom Aleksandra Tijania). Ipak, nadamo se da slinih nesuglasica nee biti u primeni Strategije jer bi se time onemoguio bri ulaz u Evropsku uniju. Strategijom su definisane sistemske mere kako bi se lake primenili meunarodni standardi u zatiti ena. Meunarodna dokumenta koje je Srbija potpisala: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Konvencija o politikim pravima ena Konvencija o graanskim i politikim pravima Konvencija o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Konvecija za eliminicaju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) Pekinka deklaracija Deklaracija o zatiti ena i dece u sluajevima opasnosti i oruanog sukoba

15 Izvor: http://www.dadalos.org/srbija/frauenrechte/warum/familie.htm 16 http://www.bgcentar.org.yu/documents/NASILJE%20U%20PORODICI%20-izvestaj-AVGUST%202008.htm

8. Deklaracija o zlostavljanju ena 9. Univerzalna deklaracija o demokratiji 10. Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija Ova Nacionalna strategija bi pomogla razvoju efikasnog mehanizma odbrane rtava od porodinog nasilja, ali bi pomogla u suzbijanju korena nastanka ovog nemilog drutvenog fenomena.

Literatura
Nasilje u porodici, grupa autora, Autonomni enski centar, Beograd, 2008. godina Krivinopravni sistem zatite, Krivini zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005) www.coe.org.yu http://www.womenngo.org.yu http://www.dadalos.org http://www.usudprek.org.yu/ http://www.bgcentar.org.yu