Вы находитесь на странице: 1из 48

SKRIPTA MEUNARODNO POSLOVNO PRAVO I KOLOKVIJUM

1.

Pojam i predmet meunarodnog poslovnog prava*

Pojam MPP je grana prava u kojoj se izuavaju pravila za regulisanje meunarodnih poslovnih odnosa kojima se ostvaruje promet imovinskih vrednosti izmeu subjekata koji pripadaju razliitim suverenitetima. Ove odnose uspostavljaju kroz konkretne meunarodne poslovne transakcije subjekti kojima je priznato svojstvo trgovca ili privrednika ija se sedita nalaze na teritorijama razliitih drava. Ukupnost odnosa koji nastaju prilikom zasnivanja i izvravanja takvih meunarodnih transakcija, moe se oznaiti kao meunarodno poslovanje. Otuda se skup pravnih i drugih pravila kojima je regulisano njihovo odvijanje, oznaava kao meunarodno poslovno pravo. Najznaajniji deo meunarodnih poslovnih odnosa ine poslovi kojima se neposredno vri razmena imovinskih vrednost prometom robe ili pruanjem usluga. Poto se ovi poslovi vre zakljuivanjem i ispunjavanjem odgovarajudih ugovora, samim tim osnovnu sadrinu MPP- a ine propisi koji reguliu razliitre vrste ugovora o meunarodnoj prodaji robe i ugovori o pruanju usluga. Neke usluge su samostalne i nezavisne od prodaje robe, a neke usluge imaju funkciju lakeg i breg obavljanja prometa robe i njihovo pruanje moe prethoditi zakljuivanju ugovora o prodaji ili pratiti njegovo izvrenje. Pruanje i jednih i drugih usluga u pravnom smislu pretpostavlja postojanje posebnih pravnih poslova. Primeri poslova pruanja usluga: usluge pedicije, meunarodnog prevoza, osiguranja, poslovi kreditiranja ili finansiraja, poslovii osiguranja investicija, prenos prava intelektualne svojine... STO organizacija usvojila opta pravila prometa usluga. Deo MPP-a u kome se izuavaju navedeni ugovori oznaava se kao meunarodno trgovinsko pravo i ine njegov posebni deo. Posebnom delu prethodi opti deo MPP-a koji ine pravila kojima se reguliu subjekti i pravni poloaj uesnika u meunarodnim transakcijama. Pravila kojima se ureuju pitanja ko moe biti uesnik u menarodnim poslovnim transakcijama i pod kojim uslovim se odvija meunarodni promet robe i usluga, ini tzv. statusni deo MPP-a i oznaava se kao meunarodno ekonomsko pravo. Predmet Uobiajeno je shvatanje da prdmet svake grane prava ini onaj deo drutvenih odnosa koji ona normativno ureuje. => Predmet MPP-a ine meunarodni poslovni odnosi, tj. odnosi u meunarodnoj razmeni robe i usluga. Sadrinu meunarodnih poslovnih odnosa ine meunarodne poslovne transakcije koje su uobliene u konkretnim pravnim poslovima. To su pre svega, pravni poslovi imovinskog karaktera ija povreda povlai naknadu tete kao imovinsku sankciju. (Privatnopavni odnosi u

kojima ugovorne strane nastupaju na osnovu autonomije volje, ak i kada su nosioci javne vlasti, tj suvereniteta) Predmet MPP-a karakterie funkcionalna i sutinska veza sa kogentnim reimom ekonomskih odnosa sa inostranstvom, to podrazumeva obavezu subjekata da prilikom zakljuivanja i ispunjenja meunarodnih poslova, potuju prinudno pravne propise koji ine ne samo domadi reim spoljne trgovine, ved i pravila koja su prihvadena u meunarodnoj trgovini. Predmet nauke MPP-a ine pravna i druga pravila kojima su regulisani meunarodni poslovni odnosi. *(DRUGA VERZIJA-KRADA) 1. POJAM: Medjunarodno poslovno pravo (MPoP) je grana prava u kojoj se izuavaju pravila za regulisanje medjunarodnih poslovnih odnosa kojima se ostvaruje promet imovinskih vrednosti izmedju subjekata koji pripadaju razlicitim suverenitetima. Ove odnose uspostavljaju kroz konkretne medjunarodne poslovne transakcije subjekti kojima je priznato svojstvo trgovaca ili privrednika sa sedistem u razliitm drzavama. Ovi odnosi se mogu drugacije nazvati medjunarodno poslovanje. Osnovu MPoP ine propisi koji reguliu razliite vrste ugovora o medjunarodnoj prodaji robe i ugovori o pruanju uslova. Postoje dva statusna dela MPoP-a : A) Medjunarodno ekonomsko pravo-kojim se reguliu subjekti i pravni poloaj uesnika u medjunarodnim transakcijama. *Osniva M. Ekonomskog Prava je Vladimir Koreckij. B) Medjunarodno trgovinsko pravo-kojim se izucavaju ugovori u pruzanju usluga (medjunarodni prevoz, osiguranje, spedicija) PREDMET: Predmet MPoP-a ine medjunarodni poslovni odnosi, tj. odnosi u medjunarodnoj razmeni robe i usluga. Predmet nauke MPoP-a su pravna i druga pravila kojima su regulisani medjunarodni poslovni odnosi. Pojam i predmet medjunarodnog poslovnog (privrednog) prava*

2.

Odnos medjunarodnog poslovnog (privrednog) prava sa srodnim disciplinama

Odnos prema: A) Granama unutranjeg prava: 1) MPoP i poslovno(privredno) pravo MPoP se oslanja na domade propise poslovnog prava I to esto jer se medj. ugovori i transakcije na kraju realizuju na teritorijama konkretnkih drava. Takodje MPoP mora potovati odredjene domade imperativne norme poput onih kojima se reguliu carine, devizno poslovanje i td. 2) MPoP i obligaciono pravo Izmedju MPoP-a I obligacionog prava slinost se javlja u posebnom delu MPoP-a kod M. trgovinskog prava jer neke ugovore MPoP-a reguliu obligacione nome domadeg prava.

3) MPoP i upravno pravo Izmedju MPoP-a i upravnog prava slinost se javlja u posebnom delu MPoP-a kod M. ekonomskog prava u polju koje ono regulie. B) Granama medjunarodnog prava 1) MPoP i M: Privatno Pravo U odnosu izmedju MPoP-a i M. Privatnog postoje i slinosti i razlike kako pie na Radovan. Slinosti: u predmetu (preklapa se) i izvorima (zajedniki izvori kako medjunarodni tako i unutranji) Razlike: u prirodi norma kojima reguliu svoje oblastii. Kod MPP-a koliziona (svima nam dobro poznata) a kod MpoP-a obrnuta situacija (dakle nije samo skretniarska kako Uro voli da je nazove J ved je vie materijalna, kojom se nastoji direktno regulisanje spornog odnosa) 2) MPoP i M. Javno Pravo Mnogi teoretiari zapravo smatraju da je MPoP samo grana MJP zbog slinosti u subjektima i izvorima.

4. Izvori Uopte

Meunarodnog poslovnog prava

Izvori MPP-a se mogu posmatrati u materijalnom i formalnom smislu. Karakteristika izvora MPPa u materijalnom smislu, meunarodnog karaktera, je to se u odnosu na izvore unutranjih grana prava tee mogu izdvojiti oni drutveni inioci ili snage ija je volja bila od presudnog znaaja za njihovo stvaranje. Osnovne pokretae stvaranja ovih pravila trebalo bi traiti u meunarodnoj zajednici i njenom nastojanju da ubrza i olaka meunarodnu trgovinu (pod terminom meunarodna zajednica podrazumevaju se prevashodno najrazvijenije i najuticajnije drave). Kada je re o stvaranju unutranjih izvora, odluujudu re imaju drave, ija je volja organiena njihovim meunarodnim obavezama. U daljem tekstu prevashodno de biti rei o izvorima u formalnom smislu. Prema subjektima koji su ih doneli i prema teritoriji na kojoj se primenjuju mogu se podeliti na nacionalne, meunarodne, autonomne i prave EU Izvori iz nacionalnog prava To su propisi sadrani u zakonskim i podzakonskim aktima koje donosi drava radi ureivanja uslova za zasnivanje i ispunjavanje poslova MPP-a. Neki se primenjuju na subjekte koji posluju na domadem tritu, dok drugi vae samo za subjekte koji stupaju u meunarodne poslovne odnose. Pod njima se podrazumevaju i propisi drugih drava koji se primenjuju kada su ih kao merodavno pravo izabrale same strane ili kada na njihovu primenu upuduju pravila meunarodnog privatnog prava. Mogu se podeliti prema predmetu regulisanja, poreklu i sadrini i, prema karakteru normi. Podela prema predmetu regulisanja Tu spadaju pravna i druga pravila prema kojima je regulisan poloaj subjekata MPP-a(statusni propisi) i propisi kojim je odreen pravni okvir za nastanak i realizaciju MP odnosa (propisi o pravnom reimu spoljnotrgovinskog poslovanja) na domadoj teritoriji. Statusnim pravilima se odreuju subjekti koji se mogu baviti poslovima spoljnotrgovinskog prometa, kao i granice njihovih ovladenja. Normama o reimu spoljnotrgovinskog poslovanja odreuju se blii uslovi za obavljanje konkretnih poslova prometa robe ili vrenja usluga sa inostranstvom Nacionalnim propisima su regulisani i ugovorni odnosi nastali u vezi sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, kao i bankarski poslovi i druga pitanja meunarodnog pladanja. Ipak i ovde je suverenitet drava ogranien i to kroz sve izraeniji uticaj MO kao to su GATT i STO. Podela izvora prema poreklu normi Ako se nacionalni propisi posmatraju sa stanovita tradicionalne podele na javno i privatno pravo, onda se njihove norme mogu podeliti na one koje potiu iz javnog prava (upravnog i administrativnog) i norme iz privatnog prava.

Ovi propisi se razlikuju ne samo po poreklu normi, ved i po njihovoj obaveznosti. Po pravilu su javno pravni propisi (upravni, devizni, poreski) imperativne prirode, dok su propisi privatnog prava u najvedem broju sluajeva dispozitivne prirode. Nacionalni propisi administrativnog karaktera To su propisi koji sadre norme kojima drave reguliu uslove za obavljanje meunarodnog ili spoljnotrgovinskog poslovanja. Skup ovih propisa ini pravo spoljne trgovine i ureuje pravni poloaj domadih i stranih trgovaca na domadoj teritoriji i pravni reim spoljnotrgovinskog poslovanja. Prema njima moe se oceniti mera intervencije domade drave u privredni ivot. Ova pravila su sadrana u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakonu o deviznom poslovanju, Zakonu o carinama, Zakonu o stranim ulaganjima, poreskim zakonima i odgovarajudim podzakonskim aktima. Nacionalni sudovi su duni da primenjuju samo nacionalno pravo, osim u izuzetnim sluajevima kada de drave tolerisati primenu stranog prava i tada je re o eksteritorijalnoj primeni stranih propisa. U teoriji se eksteritorijalna primena odreenih propisa na domade subjekte i kada posluju izvan domade teritorije opravdava pozivanjem na aktivni ili pasivni personalni princip, princip zatite ili na teritoriju dejstva. Propisi privatno pravnog karaktera To su propisi ije norme potiu iz privatno pravnih grana prava. Ove norme karakterie dispozitivnost i velika slinost u reenjima izmeu drava. Najvedi deo ovih propisa odnosi se na regulisanje ugovornih odnosa. Za MPP su od znaaja propisi koji reguliu ugovorne odnose (ugovorno pravo) i propisi kompanijskog (privrednog) prava. U domadem pravu to je ureeno Zakonom o obligacionim odnosima. Propisi kompanijskog prava su od znaaja jer ureuju uslove za osnivanje, poslovanje i prestanak preduzeda kao osnovnih subjekata MPP na domadoj teritoriji. Ovu materiju ureuje Zakon o privrednim drutvima. U pogledu naina primene i obaveznosti pravila nacionalnog privatnog ugovornog prava se prmenjuju na meunarodne poslovne transakcije kao dopunski izvori u sluajevima kada u meunarodnom izvoru ne postoji reenje za konkretno pitanje. Meutim, kako meunarodne poslovne trasakcije ulaze u sferu privatnog interesovanja vie drava, prethodno je neophodno odrediti pravila za utvrivanje merodavnog prava kako bi se odredilo konkretno nacionalno pravo koje de se primeniti na sporni odnos. U toj funkciji su pravila meunarodnog privatnog prava bitna za MPP. Dozvoljena ogranienja u primeni stranog prava Kada je re o primeni pravila iz nacionalnog privatnog prava na koje upuduju uniformna pravila meunarodnog privatnog prava, drave mogu ograniiti ili iskljuiti primenu odabranog stranog prava iz razloga domadeg javnog poretka i u sluaju primene domadih prinudnih normi. Domadi sudovi mogu odbiti da primene strano pravo i kada je definitivno utvren pokuaj zaobilaenja/izigravanja prava. Izvori prava meunarodnog karaktera U optem smislu u njih spadaju bilateralne i multilateralne konvencije donete od strane zainteresovanih drava prilikom regulisanja meusobnih odnosa, kao i akti doneti u okviru

meunarodnih organizacija. Ovde spadaju i druga pravila ponaanja koje su donele ili njihovu primenu toleriu i sankcioniu drave u meusobnim odnosima, tzv. meko pravo (soft law). O njima se moe govoriti samo uslovno, jer njihovo priznanje i primena zavise od priznanja i dozvole nacionalnih dravnih vlasti. Samo suverene drave imaju originerno pravo da neki akt proglase i oznae izvorom prava. Mogu se podeliti prema predmetu regulisanja na one koje reguliu pitanja iz meunarodnog ekonomskog prava (bilateralni i multilateralni sporazumi o makro uslovima za odvijanje meunarodne trgovine, poput pravila GATT-a, sporazumi o zatiti stranih investicija, izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o uspostavljanju zone slobodne trgovine, sporazumi o lanstvu u MOMMF, STO, EU i dr. ) i one koji reguliu pitanja iz meunarodnog ugovornog prava (ugovori o meunarodnoj prodaji robe, ugovori o prevozu, kao i poslovi kreditiranja i finansiranja). Meunarodni ugovori Prema broju uesnika koji su uestvovali u njihovom donoenju: bilateralni i multilateralni ugovori. Prema dejstvu, odnosno primeni: ugovori univerzalnog (opteg) znaaja (sporazumi o osnivanju optih tgovinskih organizacija-GATT, STO; organizacija koji se bave unifikacijom pravaUNCITRAL; organizacija koje se bave harmonizacijom prava-MMF, IBRD, EBRD) i ugovori regionalnog znaaja (ugovori o osnivanju regionalnih ekonomskih integracija-EZ/EU, EFTA, NAFTA). Prema sadrini: politiki (pitanja politike prirode na osnovu kojih se odreuju i opti okviri za privrednu saradnju-Zatita stranih ulaganja, izbegavanje dvostrukog oporezivanja, uspostavljanje zone slobodne trgovine) i privredni (ekonomski) ugovori (konkretna pitanja ekonomske saradnje: trgovinski ugovori i sporazumi o robnom prometu i pladanju). Stupanje na snagu i obaveznost meunarodnih sporazuma Postaju obavezujudi nakon stupanja na snagu (ratifikacija, protok odreenog vremena, prihvatanje, odobrenje i pristupanje). Postaju deo unutraweg prava. Odnos meunarodnih sporazuma i unutranjeg prava Nakon stupanja na snagu sporazumi postaju deo unutranjeg prava i obavezuju sve obuhvadene subjekte. Imaju vedu pravnu snagu od propisa unutranjeg prava. Obaveza drava da obezbede njihovo potovanje i jednoobrazno tumaenje. Tumaenje meunarodnih konvencija O jednoobraznom tumaenju se staraju nacionalni sudovi, a ree medjunarodni sudovi (Evropski sud pravde) i posebna tela (panel u GATT ili tribunal u okviru STO). Direktna primena i direktno dejstvo konvencija Konvencije, po pravilu, neposredno obavezuju drave ugovornice. Dok njihove graane tek nakon sprovoenja, osim kada je samim ugovorom propisano direktno dejstvo. Neke odredbe su tako formulisane da se na njih neposredno mogu pozivati i drave ugovornice i pojedinci (fizika i pravna lica). Takve odredbe se nazivaju samoizvravajude, a ovo je i direktno dejstvo.

Meunarodni obiaji To je praksa prihvadena od vie strana kojoj se prema preovladavajudem miljenu (opinio iuris) priznaje snaga prava. nastaju faktikim ponaanjem drava koje nakon dueg ponavljanja postaje ustanovljena praksa pretoena u pravne norme. Za MPP vani samo oni obiaji meunarodnog prava koji se neposredno ili posredno odnose na nastanak ili realizaciju meunarodnih poslovnih transakcija (pravo drave na nacionalizaciju strane imovine na domadoj teritoriji, pravo imuniteta, pravo drave da izdaje sopstveni novac i regulie njegovo koridenje i sl.). Valja posebno razlikovati opta pravna naela meunarodnog prava, koja su po sadrini optija od obiaja i nastala su iz unutranjih prava drava koja su kasnije prihvadena kao optevaeda (naelo saradnje meu dravama, zabrana zloupotrebe prava, naelo reciprociteta, potovanje suvereniteta, postupanje u dobroj veri i sl.). Ostali akti meunarodnih organizacija soft law To su akti koji se ne mogu kvalifikovati ka meunarodni ugovori ili obiaji. To su: rezolucije, deklaracije, principi, programi, povelje, preporuke, meunarodni kodeksi ponaanja i sl. karakterie ih pravna neobaveznost, ali i veliki politiki uticaj soft law.

5. Autonomni izvori MPP-a ili lex mercatoria 6. Transnacionalno pravo trgovaca kao izvor prava (lex mercatoria)
Pojam U najopstijem smislu-> pravila koja ne poticu od drzavnog zakonodavca, koja se primenjuju na medjunarodne trgovinske ugovore. Autonomnost (nezavisnost) ovih izvora proizilazi iz cinjenice da ih stavraju sami ucesnici u trgovackom zivotu nezavisno od zakonodavca u granicama autonomije volje koja im je ostavljena nacionalnim propisima. Istorijske korene nastanka lex mercatoriae trebalo bi traziti u srednjem veku i aktivnostima ondasnjih trgovaca i zanatlija udruzenih u staleska udruzenja, cehove i gilde. Posto su u odnosu na centralnu feudalnu flast i zakonodavstvo uzivali znacajnu autonomiju, trgovci su na sajmovima i vasarima stvarli sopstvena pravila koja su ponavljanjem prerasla u trgovacke obicaje koje su primenjivali posebni trgovacki sudovi i arbitraze. Tako stvarano pravo trgovaca ili lex mercatoria bilo je nenacionalnog karaktera sve do stvaranja nacionalnih drzava i cvrste centralizovane vlasti. U 20. veku stvaraju se ideje o lex mercatoria kao posebnoj grani prava, pa se tako pored drzavnog prava, stvaraju i pravila cije se poreklo ne istrazuje. Njihov skup oznacava se kao pravo koje zivi (living law). Ako se ovi izvori primenjuju u okviru jedne drzave, onda cine domace autonomno pravo. Ako se primenjuju i u medjunarodnim okvirima, izmedju subjekata iz vise drzava, oznacavaju se kao medjunarodno autonomno pravo.

Termin U ovoj oblasti se koriste razliciti termini: neautoritativni izvori prava, transnacionalno trgovacko pravo, pravo koje snagu dobija iz medjunarodne trgovacke prakse, privatna legislativa ili savremeno, lex marcatoria. Takodje se oznacavaju i kao autonomno privredno (poslovno) pravo ili kao autonomno pravo trgovaca ili trgovine- lex mercatoria, s obzirom na to da se njima regulisu ugovorni odnosi izmedju privrednih subjekata ili trgovaca. Sadrzina U autonomne izvore ili lex mercatoria spadaju: Opsti uslovi poslovanja i formularni ugovori Model zakoni Medjunarodna kodifikovana praksa Medjunarodni obicaji i poslovna praksa Nacionalni obicaji i poslovna praksa (koja je nastala u unutrasnjem prometu, ali je prihvacena i od stranih trgovaca koji posluju u odnosnoj struci ili na odredjenom mestu i vodici.

Odnos autonomnog prava i drzavnog prava Veza se moze uociti: a) U pogledu nacina nastanka. Povezanost se vidi u pasivnom stavu drzave kod regulisanja pojedinih pitanja. Priznavanjem nacela autonomije volje u odredjenim oblastima, drzave priznaju da nisu zainteresovane da ta pitanja regulisu svojim propisima, tako da na posredan nacin omogucavaju i podsticu trgovce da to sami ucine. Ukoliko neposredni ucesnici pravnog prometa ne iskoriste svoju slobodu i odnos ne urede svojim pravilima, primenice se dispozitivna pravna pravila sadrzana u zakonima i ostalim izvorima drzavnog prava. b) U postupku njihove primene. Ovde se polazi od pretpostavke da postovanje autonomnog prava najcesce obezbedjuju sami trgovci: pretnjom primene posebnih autonomnih sankcija, kao sto je uskracivanje kredita, stavljanje na crne liste, bojkotom... Ovde postoji mogucnost da nezadovoljna strana (ukoliko ovaj sistem sankcija ne dovede do adekvatne zastite svojih ucesnika) zatrazi zastitu svojih prava zbog povrede pravila autonomnog prava pred sudovima kao drzavnim organima, Zakljucujemo da drzava zapravo ima kljucnu ulogu u prelomnim fazama: - u fazi stvaranja autonomnih pravila-> odredjivanjem granica u kojima se mogu kretati konkretna resenja - u zavrsnoj fazi-> njihovim priznanjem i izricanjem drzavnih sankcija u slucaju njihovog nepostovanja. Formularni ugovori i opsti uslovi poslovanja Opsti pojam i znacaj

Cine ih unapred odstampane zbirke ugovornih klauzula koje su stavila ili donela velika preduzeca ili njihova udruzenja. Njihov nastanak vezan je za pojavu tipizirane ili standardne robe koja se serijski proizvodi i masovno prodaje pa je trebalo tipizirati ili standardizovati i uslove prodaje u obliku posebnog formulara. (Zato se i nazivaju: formularni, standardizovani, sablonski, tipski ili ugovori po pristupu.) Koriscenjem ovih ugovora, proces pregovaranaj i zakljucivanja ugovora je maksimalno pojednostavljen i skracen, po pravilu i ne postoji. Formularni (standardni) ugovori Zbog svoje potpunosti mogu se neposredno koristiti kao ugovorni formulari koje druga strana moze ili samo potpisati, ili to cini, ako je tako predvidjeno, nakon sto popuni u formularu ostavljena mesta u pogledu, npr: opisa robe, kolicine, cene, vremena isporuke i drugih elemenata. Popunjavanjem odgovarajucih praznina i potpisivanjem druga strana iskazuje svoj prihvat tako ucinjene ponude, pa se obrazac (formular) pretvara u konkretan i kompletan ugovor. U ovom slucaju, sam formular pre popunjavanja i potpisa sluzi kao ponuda, tj nacrt buduceg ugovora, a nakon toga kao individualni ugovor. Odnos formularnih i tipskih ugovora Tipski ugovori posvojoj sadrzini i nacinu zakljucivanja dele karakteristike formularnih ugovora, i spadaju u ovu kategoriju, ali se od njih razlikuju po tome sto ponudilac vezuje zakljucenje ugovora prihvatanjem svih uslova sadrzanih u formularu. Pregovaranje je prakticno svedeno na potpuno prihvatanje ili potpuno odbijanje ponudjenih uslova. Inace, njihove elemente ne odredjuju ugovorne strane, vec su postavljeni od nekog treceg lica (od drzave, ili od profesionalne organizacije). Kada su tipski ugovori cije je elemente postavila drzava, kao npr kod obaveznog osiguranja, onda se oni kao imperativne odredbe moraju prihvatiti u celini bez obzira na samu tehniku prihvatanja. Formularni ugovori medjunarodnih organizacija Sama rec kaze da su to formularni ugovori koje stvaraju medjunarodne organizacije, pri cemu su narocito aktivne: Ekonomska komisija UN-a za Evropu, Medjunarodni trgovacki centar UNCTAD/ CTO, Udruzenje za trgovinu zitaricama i hranom GAFTA... Za MPP narocito su vazni tipski ugovori Ekonomske komisije UN-a za Evropu, tzv. zenevski tipski ugovori, koje (kao i opste uslove poslovanja) zainteresovane stranke mogu orihvatiti u celini, delimicno, ili im mogu posluziti kao model za zakljucivanje posebnog ugovora. Zenevske tipske ugovore od ostalih formalnih ugovora razlikuje nacin donosenja i sadrzina. Opsti uslovi poslovanja Imaju formu potpune zbirke (zakona) ugovornih klauzula. Ugovornim stranama kao pojedincima nije ostavljena bilo kakva sloboda ugovaranja. Pojedinci imaju slobodu da jedino u potpunosti prihvate, ili da u potpunosti odnace ovako formulisane uslove. Ako prihvataju uslove, onda zakljucuju poseban individualni ugovor. Primena formularnih ugovora i opstih uslova poslovanja

Smatra se da su dva faktora uticala na njihovu masovnu upotrebu: proces pregovaranja i predmet. Proces pregovaranja i zakljucivanja je maksimalno pojednostavljen i racionalizovan. Najcesce sveden ili na potpuno odbijanje, ili na potpuno prihvatanje unapred formulisanih uslova. Njihov predmet im obezbedjuje siroku primenu jer se odnose na trgovinu serijskom industrijskom i standardizovanom robom. Nacin ukljucivanja opstih uslova u individualni ugovor Opsti uslovi mogu biti u potpunosti sadrzani u formalnom ugovoru kao njegov opsti deo (opsti uslovi), ili se na njih ugovor moze pozivati, U drugom slucaju, upucujuca klauzula sa moze nalaziti na samom obrascu, u podnozju teksta, ili sa obe strane obrasca. Osnov primene Prema opstem pravilu, opsti uslovi obavezuju drugu ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u trenutku zakljucenja ugovora (ako su joj predati, ako joj je skrenuta paznja...). U praksi se pitanje obaveznosti svodi na odredjivanje nacina kako ih uciniti poznatim drugoj strani. Osnov primene opstih uslova poslovanja moze biti: a) izricito preuzimanje u ugovor ili pozivanje na njih u ugovoru b) prethodna ustaljena poslovna praksa zakljucivanja ugovora medju ugovaracima na osnovu opstih uslova c) konkludentnost d) obicaj. Pravna priroda opstih uslova poslovanja Tri shvatanja (teorije): a) ugovorna teorija b) notrmativna teorija c) mesovito shvatanje. Zakon o obligacionim odnosima prihvata ugovorno shavatanje, tako da klazuzule koje sadrze opsti uslovi poslovanja i standardni (tipski) ugovori obavezuju kao lex contractus. Opsti uslovi se nece smatrati opstom ponudom za zakljucenje ugovora: kada je to u njima izricito navedeno ako to proizilazi iz okolnosti slucaja

ako je samim zakonom odredjeno da objavljivanje opstih uslova nama karakter ponude za zakljucenje ugovora. Odnos individualnog ugovora i opstih uslova poslovanja

U praksi je ovaj odnos od posebnog znacaja u dve situacije: a) kada posoji neslaganje izmedju individualnog ugovora i opstih uslova poslovanja b) u slucaju nistavosti pojedinih klauzula opstih uslova poslovanja (npr, kada su protivne samom cilju zakljucenog ugovora ili dobrim poslovnim obicajima...). U prvom slucaju, prema nacelu lex specialis derogat legi generali, vaze odredbe individualnog ugovora. Drugi slucaj resava se u sklopu kontrole opstih uslova poslovanja. S obzirom na organe koji vrse kontrolu, postoje 4 vrste kontrole: upravna, sudska, javnog mnjenja i autonomna kontrola. Poslovni obicaji Predstavljaju komercijalnu praksu koja je u tako sirokoj primeni da ucesnici u poslovnom prometu ocekuju da ce ugovorne strane postupiti u skladu sa takvom praksom. Njihovu sadrzinu cine 2 elementa: a) odredjeno ponasanje izmedju trgovaca b) svest o obaveznosti takvog ponasanja. Oba uslova moraju biti ispunjena kumulativno. Fakticko ponasanje prerasta u poslovni obicaj ponavljanjem. Potrebno je da ucesnici odredjeno ponasanje ponavljaju iz ubedjenja u njegovu racionalnost, a ne iz straha od drzavne sankcije. Pravnu zastitu uzivaju samo dobri poslovni obicaji, a kriterijum u ovom smislu je korisnost koju primena takvog ponasanja donosi vecini ucesnika u prometu. Podela poslovnih obicaja Prema oblasti primene: a) Vertikalni - obicaji stuke; obuhvataju one koji vaze u nekoj struci ili za neku vrstu robe b) Horizontalni - obuhvataju obicaje koji su zajednicki svim strukama Prema teritoriji na kojoj se primenjuju: a) Unutrasnji b) Medjunarodni primenjuju se i izvan jedne drzave, nastaju uglavnom po vertiklanoj liniji zahvaljujuci radu medjunarodnih agencija za formulisanje i trgovackih asocijacija. Postoje u slucaju kada je neko ponasanje prihvaceno od trgovaca iz drugih drzav u toj meri da da je postalo siroko poznato u medjunarodnoj trgovini i da ga strane redovno postuju. => I lokalni obicaji mogu biti medjunarodni, ako ih siroko prihvate trgovci iz drugih drzava. U medjunarodnim izvorima se pod obicajima podrazumevaju: dobri poslovni obicaji, kodifikovana praksa i poslovna praksa. Dobri poslovni obicaji ili poslovni moral Skup pravila ponasanja u privrednom poslovanju koja proizilaze iz moralnih shvatanja poslovnog sveta. Osnov njihovog obavezivanja lezi u svesti poslovnih ljudi da u poslovnom ponasanju nije

dozvoljeno sve sto nije zabranjeno i da se moraju ponasati u granicama onih pravila koja se od vecineposlovnih ljudi smatraju moralnim u odnosnoj struci i na odnosnoj teritoriji. Obaveznost primene dobrih poslovnih obicaja DPO su pravna pravila koja cine izvore autonomnog prava, jer njihovu povredu prate pravne sankv=cije. O njihovom postovanju staraju se trgovci preko sudova casti prof organizacija, pa i preko redovnih sudova. Na primenu dobrih poslovnih obicaja upucuju kako unutrasnji, tako i medjunarodni izvori MPPa. Sto se tice pravnog osnova obaveznosti DPO, postoje 2 shvatanja: subjektivno (obicaj ce se primenjivati samo ako postoji izrazena volja strana, jer svoju snagu crpe iz volje ugovornih strana) objektivno (obicaj ce se primenjivati ne samo kada je ugovorena njegova primena, vec i ako to nije ucinjeno, ako ga strane nisu izricito iskljucile i ako nije suprotan imperativnim propisima; obicaji vaze i bez volje stranaka, ali nikada protiv nje) Obicaji se primenjuju i kao sredstvo tumacenja nejasno formulisanih ugovornih odredbi i kao dopunska pravila za resavanje onih pitanja koja ugovorom nisu regulisana. Kodifikovani obicaji Ako se nepisani dobri poslovni obicaji sakupe, sistematizuju i objave,onda postaju kodifikovani obicaji ili kodifikovana pravila. Formulisanjem kodifikovanih pravilabave se trgovacka ili privredna strukovna udruzenja na nacionalnom (komore i berze koje donose uzanse) i medjunarodnom (Medjunarodna trgovinska komora iz Pariza) planu. Poslovna praksa Nacin postupanja koji se razvio u utvrdjenu praksu ili uobicajene postupke medju strankama. Sudska i arbitrazna praksa Sudska praksa predstavlja stavove koje su u sudskim odlukama zauzeli, pre svega, visi i vrhovni sudovi. Arbitrazna praksa predstavlaj stavove koje su arbitri zauzeli, pre svega u medjunarodnim arbitrazama, a zatim i u nacionalnim arbitrazama u resavanju konkretnih sporova. 7. Meunarodni

sporazumi EZ-EU kao izvor MPP?

Pravo koje se stvara u okviru EZ naziva se komunitarno pravo. U okviru svog postojanja EZ je donela niz akata komunitarnog prava. U cilju njihovog sprovoenja drave lanice su donele veliki broj implementirajucih propisa. Ovi propisi se dele na dve grupe: PRIMARNE i SEKINDARNE. U primarne izvore spadaju: 1.Ugovori o osnivanju

2.Opta pravna naela 3.Meunarodni sporazumi EZ 4.Sporazumi izmeu drava lanica Primarnim izvorima se regulie vertikalna i horizontalna podela vlasti.Ugovori o osnivanju reguliu osnovna pitanja nastanka i rada zajednica. Reguliu pitanja uspostavljanja zajednikog trita. Voenje zajednike trgovinske i poljoprivredne politike, kao i jedinstvene monetarne i politike konkurencije. Sporazumi koje EZ zakljuuje sa tredim dravama i meunarodnim organizacijama nazivamo meunarodnim sporazumima EZ. Za drave nelanice od vanosti su etiri vrste sporazuma: Trgovinski sporazumi- reguliu pitanja carina na robu, najznaajniji je sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (STO) Sporazumi o saradnji reguliu trgovinske odnose i predviaju finansijsku saradnju 1980. Sporazum o saradnji izmeu EEZ i SFRJ 3. Sporazumi o pridruivanju za cilj imaju da u potpunosti osposobe dravu za ulazak u zajednicu 4.Sporazumi o stabilizaciji i pridruivanju reguliu odnose sa zemljama Zapadnog Balkana , stabilizacija institucija tredih drava 5. Sporazumi o evropskom privrednom prostoru- 1985. EZ i EFTA Sekundarni izvori su nie pravne snage od primarnih, donose ih organi EU (parlamenr, savet i komisija).U sekundarne izvore spadaju: 1.Uredbe-obavezuju u potpunosti i direktno se primenjuju u svim dravama lanicama 2. Uputstva- pravni akti koji obavezuju drave lanice na koje su adresirani u pogledu cilja koji treba ostvariti, ali je adresatima ostavljena sloboda da izaberu sredstvo i oblik njihovog sprovoenja u ivot (jedan od mogudih oblika sprovoenja je implementacija) 3.Odluke- pojedinani administrativni akti, obavezuju samo one adresate koji su u njima naznaeni , nakon to su im saopteni. Odluke su obavezujude, samim tim proizvode direktno dejstvo za adresate.

8.Direktna primena

i direktno dejstvo prava EU?

Kako zajednica ne raspolae aparatom prinude, to se komunitarno pravo sprovodi tolerancijom njegovih subjekata, a u sluaju povrede, drave su dune da obezbede njegovo potovanje i sprovoenje prema pravilima unutranjeg prava. Zavisno od vrste, komunitarni propis moe biti prihvaden neposredno(direktno) ili posredno (putem implementacije). Direktno prihvatanje znai da su drave lanice i pridruene drave priznale pravnu snagu propisa takvu kakva jeste, bez njegovog transponovanja u domadi pravni poredak. Posredni nain prihvatanja sastoji se u tome to trede drave prenose sadrinu komunitarnog prava u unutranji pravni poredak donoenjem nacionalnog propisa.

Naelo direktne primene: Pod direktnom primenom se podrazumeva podesnost odredbi pravnih normi komunitarnog prava da budu neposredno ili direktno primenjene od strane nacionalnih sudova, a posredno i od Suda pravde i Prvostepenog suda, bez donoenja naknadnih legislativnih ili upravnih akata. U ugovoru o osnivanju, jedino je UREDBAMA priznata direktna primena u svim dravama lanicama. Ugovori o osnivanju imaju direktniu primenu na osnovu akta o ratifikaciji, a odluke na osnovu ratifikovanog ugovora. Uputstvima nije priznata direktna primena, postaju vaede pravo tek na osnovu akta o implementaciji. Naelo direktnog dejstva: Pod direktnim dejstvom komunitarnog prava se podrazumeva sposobnost i podesnost odredbi da neposredno stvaraju prava i namedu obaveze na koje se mogu pozvati pojedinci, bez intervencije upravnih ili sudskih organa. Moe se razlikovati: Direktno dejstvo ugovora o osnivanju- ugovorom o osnivanju nije na nedvosmislen nain odreeno koje njegove odredbe mogu direktno stvarati prava i obaveze pojedincima, pa je o tome odluivao Sud pravde. U poetku je Sud pravde pod direktnim dejstvom podrazumevao samo vertikalno dejstvo, odnosno, pravo pojedinca da pokrene postupak protiv drave ili njenih organa u sluaju kada su mu povreena subjektivna komunitarna prava. Kasnije je Sud priznao i horizontalno dejstvo, odnosno pravo pojedinaca da pokrenu postupak i protiv privatnih lica koja su im povredila komunitarna prava. Direktno dejstvo sporazuma sa tredim dravama- za subjekte iz tredih drava od praktinog znaaja mogu biti samo neke odredbe iz one vrste sporazuma kome je Sud pravde priznao direktno dejstvo( za Srbiju je to SSP). Direktna primena i direktno dejstvo uredbi- uredbama je priznata direktna primena u svim dravama lanicama. Direktno dejstvo uputstava- odredbe uputstava de postati izvor konkretnih prava tek nakon donoenja nacionalni mera, odnosno njihove implementacije. Direktno dejstvo odluka- Sud pravde je direktno dejstvo priznao onim odredbama odluka ako su ispunjavale uslove koji su bili propisani za uputstva. Odluke obavezuju samo neposredne adresate, koji se na takva prava i obaveze mogu neposredno pozvati i traiti zatitu od nacionalnih sudova. 9. Naela

meunarodnog privrednog prava?

1. Naelo slobodne trgovine- moe se odrediti u irem smislu ( obuhvata slobodu razmene robe i usluga, slobodu prometa kapitala i investiranja, slobodu kretanja radne snage i slobodu preduzimanja trgovinskih i privrednih delatnosti na teritoriji druge drave) i u uem smislu (obuhvata slobodu razmene robe i usluga bez zabrana i ogranienja u uvozu i izvozu). Carine, dabine i akcize se uvode sa ciljem ogranienja i kontrolisanja trgovinske razmene, a kao razlozi se navode zatita nacionalne privrede. 2.Naelo slobode saobradaja- podrazumeva, u teorijskom smislu, potpunu slobodu svih subjekata koji se bave meunarodnim transportom da vre usluge prevoza na teritoriji domade ili strane drave.

a) Sloboda saobradaja vodenim putem- ureena odredbama Konvencije o otvorenom moru iz 1958. I Konvencije o pravu mora iz 1982. Potpuna sloboda saobradaja je dozvoljena na otvorenom ili slobodnom moru. Koridenje unutranjh voda je regulisano internim propisima svake drave. Pravni reim plovidbe na Dunavu regulisan je Konvencijom iz 1948. (sloboda plovidbe trgovakim brodovima. Dravljanima i robama svih drava). b)Slooboda saobradaja na kopnenim putevima- obuhvata saobradaj meunarodnim drumskim i meunarodnim eleznikim putevima konkretnih drava.(u SR Nemakoj nema pladanja putarina na autoputevima) c)Sloboda saobradaja vazdunim putem- 1919. Pariska Konvencija koja je 1944. dopunjena ikakom Konvencijom. Dravama je priznato pravo iskljuivog suvereniteta nad vazdunim prostorom iznad sopstvene teritorije i sloboda mirnog prolaza vazduhoplova drava ugovornioca iznad teritorije drugih drava ugovornica iznad teritorije drugih drava, kao i pravo na koridenje javnih aerodroma tih drava lanica. 3. Naelo slobode transfera novca i novanih vrednosti- u teorijskom smislu, ovo naelo podrazumeva potpunu slobodu kretanja novca. Meutim drave su ovu slobodu ograniile nizom propisa. Donoenjem propisa, drave su nastojale da uspostave sistem kontrole kretanja noanih sredstava i da svojim subjektima obezbede podsticajne uslove za ukljuivanje u meunarodnu trgovinu. Kako su drave u velikoj meri na razliitim stepenima privrednog razvoja, danas se naelo potpune slobode kretanja novca, primenjuje samo u Evropskoj Uniji. Naelo slobodne meunarodne konkurencije- sloboda konkurencije se obezbeuje potovanjem meunarodnih pravila, koja su obino doneta kao nacionalna pravila konkretnih drava(SAD) ili kao pravila odreenih regionalnih ekonomskih integracija(Evropska unija).

10.

Naelo slobode transfera novca

Naelo slobode transfera novca i novanih vrednosti podrazumeva pravo uesnika u meunarodom prometu da slobodno raspolau novanim sredstvima u smislu unoenja i iznoenja iz svoje drave po bilo kom osnovu. Meutim ovakvu slobodu drave nikada nisu ostavljale svojim subjektima, ved su koristedi svoju monetarnu suverenost donoenjem unutranjih propisa i preuzimanjem odgovarajudih meunarodnih obaveza odreivale granice ove slobode. Na unutranjem planu o sadrini i domaaju primene naela slobode novca suvereno odluuje drava. Pravno posmatrano drava ima punu slobodu i potpuno je nezavisna da na domadoj teritoriji propisuje novano sredstvo i sve uslove pladanja. Drave to ine donoenjem zakonskih i podzakonskih akata imperativne prirode. Najvedi stepen slobode transfera novca omoguavaju

najrazvijenije drave, a danas je potpuna sloboda kretanja svih vrsta kapitala obezbeena samo u okviru EU.

11.

Naelo slobodne trgovine

Naelo slobodne trgovinie znai da se trgovina izmeu drava oslobodi prepreka: (carine, dazbine, akcize i necarinske mere - kvote, kontrola kvaliteta) Ovo naelo se moe odrediti u irem i u uem smislu. U irem smislu ono obuhvata slobodu razmene robe i usluga, slobodu prometa kapitala i investiranja, slobodu kretanja radne snage i slobodu preduzimanja trgovinskih i privrednih delatnosti na teritoriji druge drave. U uem smislu ovo naelo obuhvata samo slobodu razmene robe i usluga bez zabrana i ogranienja u izvozu i uvozu. Kroz istoriju ovo naelo je pretrpelo razna ogranienja i izuzetke koji su kasnije bili prihvadeni u Optem sporazumu o carinama i trgovini i ono nikada vie nede funkcionisati u punom teorijskom znaenju. Stoga je naelo slobodne trgovine svedeno na iskljuenje izvoznih i uvoznih zabrana, pa se ovo naelo moe odrediti i kao pravo slobodne i fer konkurencije svih privrednih subjekata na meunarodnom tritu. Slobodna i fer konkurencija podrezumeva postojanje istih uslova za sve uesnike na odnosnom tritu bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Meutim, ogranienju i kontrolisanju trgovinske razmene danas pribegavaju u vedoj ili manjoj meri sve drave. To se pravda razlozima koji se uopteno oznaavaju kao razlozi zatite nacionalne privrede. Uvozna ogranienja tj. nametanje carina i drugih uvoznih formalnosti pravda se fiskalnim razlozima, prikupljanjem raznih statistikih informacija, razlozima zdravstvene zatite ili bezbednosnim razlozima drave. Nametanje izvoznih ogranienja ili potpuna zabrana izvoza se opravdava potovanjem sankcija koje mogu nametnutu UN, unutranjim bezbednosnim razlozima, ili politikim merama ako su u pitanju proizvodi visoke vojne tehnologije ili roba tzv. dvostruke namene.

12.

Naelo slobode saobradaja

Pod ovim naelom u teorijskom smislu se podrazumeva potpuna sloboda svih subjekata koji se bave meunarodnim transportom da vre usluge prevoza na teritoriji domade ili stranih drava. Sloboda saobradaja vodenim putevima- Prema odredbama Konvencije o otvorenom moru iz 1958. godine i Konvencije o pravu mora iz 1982. godine celokupna morska povrina se deli na unutranje more, teritorijalno more, ekskluzivne ekonomske zone, arhipelako more i otvoreno more. Potpuna sloboda saobradaja je jedino priznata na otvorenom moru. Sloboda saobradaja u

teritorijalnim vodama je odreena Konvencijom o otvorenom moru i teritorijalnom pojasu i Konvencijom UN o pravu mora iz 1982. godine. U skladu sa ovim konvencijama pribrene drave su dune da dozvole nekodljiv prolaz kroz svoje teritorijalne vode trgovakim i ratnim brodovima pod uslovom da se tim ne dovodi u pitanje bezbednost pribrene drave. Pravni reim meunarodnih renih puteva- pod pojmom meunarodna reka podrazumeva se plovna reka koja preseca teritorije dve ili vie drava i koja je otvorena za plovidbu trgovakih brodova svih drava saglasno meunarodnom ugovoru drava ijim teritorijama protie reka. U sluajevima kada se na meunarodnu reku ne odnosi bilo koja konvencija, ili ako njen poloaj nije na drugi nain pravno regulisan, Udruenje za meunarodno pravo je donelo i preporuilo Helsinka pravila o koridenju vode meunarodnih reka. Plovni reim na Dunavu je regulisan Konvencijom o reimu plovidbe na Dunavu od 1948. godine. Sloboda saobradaja na kopnenim putevima- saobradaj kopnenim putevima obuhvata saobradaj meunarodnim drumskim i meunarodnim eleznikim putevima konkretnih drava. Iako je donet niz meunarodnih izvora, malo panje je posvedeno pitanju definisanja naela slobode saobradaja i nainima njegovog ostvarivanja. Otuda je sadrina naela slobode kopnenog saobradaja praktino odreena nainom ureivanja prava i mesta ulaska stranih vozila na domadu teritoriju i uslova koridenja puteva na domadoj teritoriji, kod drumskog saobradaja, a u eleznikom saobradaju i sistemom eleznikih tarifa i vozarinskih refakcija. Naelo slobode saobradaja vazdunim putevima- drave imaju potpuni i iskljuivi suverenitet nad vazdunim prostorom iznad svojih teritorija. Da bi se uredio nain koridenja ovog prostora doneta je 1919. godine Pariska konvencija, koja je 1944. godine dopunjena ikakom konvencijom. Prema odredbama Pariske konvencije, dravama je priznato pravo iskljuivog suvereniteta nad vazdunim prostorom iznad sopstvene teritorije i sloboda mirnog prolaza vazduhoplova drava ugovornica iznad teritorije drugih drava, kao i pravo na koridenje javnih aerodroma tih drava lanica. Jedino se iz odbrambenih razloga i u interesu javne bezbednosti vazduhoplova, domadim i stranim vazduhoplovima moe zabraniti preletanje odreenih zona dravne teritorije. Pravo svake drave da raspolae iskljuivim suverenitetom nad vazdunim prostorom iznad svoje teritorije kasnije je potvreno i ikakom konvencijom. Sadraj naela suvereniteta nad vazdunim prostorom je pomenutim sporazumima konkretizovano kroz 5 sloboda, od kojih su dve tzv. tehnike, a tri komercijalne slobode. Tehnike slobode obuhvataju pravo prolaza ( preleta) bez sputanja i pravo sputanja bez komercijalnih saobradajnih razloga , npr. zbog popravke ili pruanja servisnih usluga, ali bez prava primanja putnika, robe ili pote. Pod komercijalnim slobodama podrazumevaju se pravo ukrcavanja i prevoza putnika, pote, tereta iz zemlje kojoj pripada vazduhoplov za drugu dravu; pravo ukrcavanja putnika, pote i tereta u jednoj dravi i prevoz u svoju dravu; i pravo ukrcavanja putnika, pote i tereta u jednoj dravi radi prevoza u trede drave ili prevoza iz tredih drava putnika, robe i pote. Ostala pitanja komercijalnog koridenja vazdunog prostora se reguliu bilateralnim ugovorima izmeu zainteresovanih drava na bazi uzajamnog reciprociteta i unutranjim propisima svake drave. Tako se ugovorima odreuju marute vazdunih letova (linije), obim komercijalnih prava, politika i uslovi pruanja tehnike i druge pomodi, izvravanje finansijskih obaveza, poreski reim, itd.

13.

Naelo nacionalnog tretmana i preferencijalni sistem

Klauzula nacionalnog tretmana (jednakosti/ izjednaavanja sa domadim privrednim subjektima / klauzula pariteta) podrazumeva pravno izjednaavanje stranih pravnih i fizikih lica i inostrane robe na domadem tritu sa odgovarajudim privrednim subjektima i domadom robom u pogledu primene domadih zakonskih i podzakonskih propisa i drugih administrativnih mera (to znai da unitranje mere nede tititi nacionalnu proizvodnju). KNT je u GATT-u ustanovljena kao jedna od osnovnih klauzula (ali je oznaena kao princip). Njena primena u praksi moe dovesti do razliitih efekata kada se uzmu u obzir predmet i privredna razvijenost drava. Progresivna uloga KNT se uoava kada se ona odnosi na predmete kao to su zatita ivota, slobode, imovine i asti stranaca, prava pristupa stranaca domadim sudovima... Ali kada se ona odnosi na odreene oblasti koje su nabrojane u ugovoru treba imati u vidu da onda moe dovesti i do favorizovanja ekonomski jae drave i njenih privrednih subjekata (nejednaki subjekti su stavljeni u iste uslove). Onda je logino zbog ega su KNT najede ugovarale SAD sa zemljama u razvoju. J

14.

Naelo pravinog tretmana (i minimalni tretman)

Minimalni standard podrazumva obavezu svih drava koje uestvuju u meunarodnim privrednim odnosima da stranim subjektima i stranoj robi na domadoj teritoriji obezbede one uslove koji se smatraju minimalnim i pravinim. Obim prava i sloboda koje su obuhvadene ovim standardima nisu precizno nabrojana, ved se odreuju u skladu sa konkretnim prilikama i prema ciljevima koji su prihvadeni kao minimalni i pravini. Poto su sa jedne strane minimalna, a sa druge pravina, drave su obavezne da ih postuju prema stranim subjektima bez obzira da li se ista primenjuju i na domade subjekte.

15.

Naelo najpovladenije nacije

Klauzula najpovladenije nacije je ugovorna odredba kojom se drave ugovornice meusobno obavezuju da de u odreenoj oblasti meusobnih odnosa jedna drugoj priznati prava, preimudstva, povlastice i olakice koje su dale ili de ubudude dati bilo kojoj tredoj dravi. Klauzulom najpovladenije nacije ne odreuju se konkretne povlastice i ostale privilegije, ved samo oblasti u kojoj de one vaiti. Efekat ove klauzule nije da se odreenoj dravi da najpovladeniji poloaj u odnosu na trede drave, ved da drave budu izjednaene. Karakteristike klauzule najpovladenije nacije

1.Dispozitivnost Klauzula najvedeg povladenja je ugovornog karaktera, stoga obavezuje samo drave koje su je potpisale i u obimu koji je naveden u ugovoru. 2.Nediskriminacija odnosi se na poloaj tredih drava. Podrazumeva da su privredni subjekti iz tredih drava u istom poloaju u pogledu uslova trgovine sa privrednim subjektima iz drava sa kojima su zakljueni ugovori o najvedem povladenju. Meutim, privredni subjekti iz tredih drava nisu izjednaeni sa domadim subjektima. 3.Bezuslovnost sve prednosti, pogodnosti, privilegije i imunitete koje jedna strana ugovornica odobri ma kom proizvodu poreklom iz druge zemlje, ili namenjenoj drugoj zemlji, bide odmah i bezuslovno proirene na slian proizvod koji je poreklom iz ili je namenjen teritoriji svake druge strane ugovornice. ILI JEDNOSTAVNIJE: ugovorna strana mora da sve povlastice, koje odobri ma kojoj tredoj zemlji, odmah i bez uslova prizna i drugoj strani ugovornici. Oblast primene o oblasti primene klauzule najpovladenije nacije odluuju ugovorne strane, ali obino se odnosi na olakice u pogledu carinskih dabina, uslova uvoza i izvoza, uslove pomorskog saobradaja, tranzita, slobode investiranja... Ogranienja (suavanje dejstva klauzule) 1.Teritorijalna ogranienja - Klauzula moe biti tako formulisana da ugovorne strane priznaju prava na povlastice koje su odobrene ili de biti odobrene , odreenim, ali ne svim tredim dravama. To moe biti posledica postojanja posebnih ekonomskih odnosa izmeu odreenih drava, kao to su npr. odnosi metropole i kolonija, ili odnosi izmeu saveznih jedinica u federativnim dravama, ili odnosi u ekonomskim integracijama. Prvi oblik teritorijalnog ogranienja- kolonijalne klauzule - podrazumevaju da druga strana ne moe da trai one povlastice koje je metropola dala ili de dati svojim kolonijama. Drugi oblik teritorijalnog ogranienja federalna klauzula ovom klauzulom se ograniava dejstvo najvedeg povladenja samo na teritoriju odreenih lanica savezne drave. 2.Stvarna ogranienja podrazumevaju da se klauzula ne odnosi na odreene robe, proizvode ili na odreene privredne oblasti. 3.Vremenska ogranienja - u naelu klauzula najpovladenije nacije se zakljuuje na neodreen vremenski period (nema vremenskog ogranienja), ali ona moe biti zakljuena: -na odreeni vremenski period, npr 99 god; - tako da se odnosi na odobravanje samo onih povlastica koje je neka drava dala nekoj tredoj dravi u prolosti; - tako da se odnosi samo na one povlastice koje de neka drava dati nekoj tredoj dravi u bududnosti- klauzula pro futuro. 4.Institucionalna ogranienja trede drave ne mogu traiti od drava ekonomske i politike integracije davanje povlastica koje oni imaju meu sobom. Povlastice koje vae meu dravama lanicama ne mogu se primenjivati na trede drave tj. drave nelanice. (pr. Unutar EU deluju

preferencijalni odnosi, ali u sluaju da lanica EU poput panije zakljui trgovinski ugovor koji sadri klauzulu KNP sa ileom, on nema prava da zahteva tretman u odnosima sa panijom kakav ima Nemaka u odnosima sa panijom) primer je moj J*1+, radi pojasnjenja. Izuzeci i rezerve- predstavljaju poseban nain suavanja dejstva klauzule najvedeg povladenja koji se sastoji u tome to se u potpunosti iskljuuje primena klauzule. Izuzeci se praktikuju za pojedine proizvode ili pojedine mere javnih vlasti: veterinarske i sanitarne mere, promet oruja i municije. Posebne vrste izuzetaka Carinska unija- je u GATT-u definisana kao zamena dveju ili vie carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom na kojoj su carine i drugi propisi o ograniavanju trgovine ukinuti u trgoviskoj razmeni izmeu lanica koje ine carinsku uniju, ili bar u pogledu trgovinske razmene proizvodima koji vode poreklo sa tih teritorija, kao i primena istih carina i drugih propisa u trgovini sa tredim dravama. U tom smislu carinsku uniju karakteriu dva elementa: unutranji i spoljni. Unutranji element obuhvata ukidanje carina na robu u uvozu i izvozu u prometu izmeu drava lanica. Spoljni element obuhvata obavezu drava lanica da prilikom uvoza na robu koja vodi poreklo iz tredih drava primenjuju istu carinsku stopu. Zona slobodne trgovine- prema GATT-u zona slobodne trgovine je definisana kao grupa dve ili vie carinskih teritorija izmeu kojih se carine i druga trgovinska ogranienja ukidaju za najvedi deo trgovinske razmene. U poreenju sa carinskom unijom, drave lanice u zoni slobodne trgovine uspostavljaju nii stpen ekonomske povezanosti jer se u unutranjim odnosima ne trai apsolutno ukidanje carina, dok u spoljnim odnosima ostaje potpuna sloboda. Zona slobodne trgovine je danas uspostavljena u okviru Evropske zone slobodne trgovine (EFTA), Centralno evropska zona slobodne trgovine (CEFTA) ili Severnoamerike zone slobodne trgovine (NAFTA). Od drugih oblika savremenih meunarodnih privrdnih integracija treba pomenuti: zajedniko trite, unutranje trite, monetarnu uniju i ekonomsku uniju. Zajedniko trite - kao oblik meunarodne ekonomske integracije karakteriu elementi carinske unije i zone slobodne trgovine, ali i ukidanje svih ne samo carinskih, ved i vancarinskih dabina i kvantitativnih mera koje predstavljaju prepreke slobodnom prometu robe izmeu drava lanica. Unutranje trite- predstavlja vii oblik saradnje u kome je izmeu drava lanica obezbeeno ne samo slobodan promet robe, ved slobodno kretanje i ostalih faktora proizvodnje: radne snage, usluga, kapitala. Uspostavljanjem unutranjeg ili jedinstvenog trita , prihvatanjem jedinstvene valute (evra), osnivanjem Evropske centralne banke i prihvatanjem jedinstvene monetarne politike poetkom 2002. godine uspostavljena je monetarna unija.

Rezerve- predstavljaju ogranienje dejstva klauzule u pogledu odreene kategorije korisnika.

16.

Naelo reciprociteta

Klauzula reciprociteta ili uzajamnosti u meunarodnim ekonomskim odnosima podrazumeva obavezu drava ugovornica da u meusobnim ekonomskim odnosima postupaju na isti nain. To se postie odobravanjem odreenih prava, privilegija i olakica stranoj dravi tj. njenim pravnim i fizikim licima na domadoj teritoriji pod uslovom da i druga drava to isto odobri domadim pravnim i fizikim licima u stranoj dravi. Najede se sadrina reciprociteta odreuje dvostranim ugovorom (ree jednostranim aktima). Sadrina klauzule obino se odnosi na oslobanje od carina za odreene proizvode, uzajamno priznavanje isprava u pomorskom prevozu i na druge komercijalne, finansijske i saobradajne operacije. 18. 18. Drava kao subject meunarodnog privrednog prava Na spoljnom in a unutranjem planu drava moe nastupiti kao subjekat optih meunarodnih ekonomskih odnosa, ili kao sujekat meunarodnih poslovnih (trgovinskih) odnosa. Vrenjem zakonodavne vlasti i donoenjem propisa kojima neposredno odreuje uslove i okvire za obavljanje meunarodnih privrednih poslova, drava praktino vodi unutranju i spoljnu ekonomsku politiku. Unutranjim propisima drava neposredno odreuje subjekte spoljnotrgovinskog poslovanja i uslove za njohov rad. Na meunarodnom planu je od znaaja aktivnost drave kao subjekta optih meunarodnih ekonomskih odnosa i kao subjekta meunarodnih poslovnih odnosa. Drava kao subjekat optih meunarodnih ekonomskih odnosa- nastupa u dva vida, kao ugovorna strana u meunarodnim sporazumima sa drugim dravama ili meunarodnim ekonomskim organizacijama( drave su slobodne da sklapaju dvostrane i viestrane meunarodne sporazume, nakon njihove ratifikacije ovi sporazumi obavezuju drave potpisnice na njihovo potovanje, ukoliko doe do krenja ovih sporazuma, predviene su sankcije) i kroz uede u radu meunarodnih ekonomskih organizacija( uedem u radu ovih organizacija drave doprinose usvajanju raznih akata kojima se reguliu pitanja meunarodnih privrednih odnosa; lanstvo u MMF podrazumeva pravo uzimanja kredita pod uslovima koji vae za lanice). Drava kao sujekat meunarodnih poslovnih odnosa-kao trgovac Moe imati aktivnu ulogu u meunarodnoj trgovini, zakljuuje trgovinske ugovore sa javnim i privatnim licima. U takvim ugovorima moe imati ulogu kupca, prodavca investitora, zajmodavca, garanta, akcionara i slino. Ugovore u ime drave zakljuuju njihove vlade ili drugi ovladeni organi kao to su resorna ministarstva. Svi uesnici su ravnopravni, u sluaju povrede ugovora drava de morati da nadoknadi tetu. Protiv drave se moe voditi sudski i arbitrani postupak.

17, 19, 20. SUBJEKTI MPP

Pojam i vrste Subjekte MPP ine lica koja su nacionalnim propisima ovladena, a u meunarodnoj praksi su prihvadena da uestvuju u poslovima koji spadaju u pojam MPP. U uem smislu uestvovanje u poslovima u kojima se preuzimaju imovinska prava, u irem smislu stvaranje pravila MPP. Kao subjekti nastupaju drave, meunarodne organizacije, preduzda i multinacionalne kompanije +pojedinci i trgovci. Meunarodne organizacije kao subjekti MPP MO nastaju na osnovu viestranih me.ugovora, koji odreuju sastav, nadlenost, zadatke i nain rada. (Nastanak meunarodnih org.od znaaaja za MPP: Hamburka berza za trgovinu sa itaricama 1866, Bremenska berza za pamuk 1872, Ameriko udruenje za svilu 1873, Londonsko udruenje za itarice 1877, u to vreme nastaje i institut za meunarodno pravo i udruenje za meunarodno pravo). Godine 1865. nataju Meunarodna telekomunikaciona unija i Univerzalna potanska unija pretee modernih MO. Prva vladina agencija posvedena pitanjima unifikacije Meunarodnog privatnog prava bila je Haka konferencija o meunarodnom privatnnom pravu 1893. Nakon II svetskog rata javila se potreba za uspostavljanje ekonomskog poverenja i podsticanje trgovine. To se moglo postidi na tri naina koja su uslovila nastanak redom MMF, Svetske banke i Meunarodne trgovinske organizacije (ITO): 1. ustanovljavanje pravila me.pladanja, na taj nain to bi se utvrdila ravnotea, tj.sistem koji bi poivao na stabilnim valutnim kurevima 2.osnivanje meunarodnih organizacija od poverenja koje bi radile na unapreivanju i podticanju meunarodnih investicija 3.formulisanje novih pravila meunarodne trgovine, smanjivanje postojedih trgovinskih barijera. *Kako stvaraju pravila MPP (i prema ovoj podeli) - Za razliku od drava meunarodne organizacije rspolau ogranienim subjektivitetom, iji je obim odreen osnivakim aktima i zavisi od zadataka i funkcija meunarodnih organizacija. U tom smilu se moe govoriti o funkcionalnom subjektivitetu. Podela MO: S obzirom da je uloga meunarodnih organizacija da podstiu stvaranje meunarodnih pravila u zajednikoj trgovini, pod MO se smatraju ne samo meudravne, meuvladine, ved i organizacije privatnog nevladinog karaktera. Kriterijumi za klasifikaciju MO: teritorija i otvorenost za lanstvo, karakter lanova i predmet delatnosti. 1. Prema teritoriji na kojoj ispoljavaju aktivnost, meunarodne organizacije se dele na univerzalne/svetske i regionalne.

prema univerzalnosti delovanja -MO opsteg znacaja -STO, GATT (trgovina) -MMF, IBRD, MFK, IDA, MIGA, ICSID (finansije) -Formulating agencies UNCITRAL; UNIDROIT (komisija za kodif. MPP); UNCTAD, ICC (medj. Trg. Komora u Parizu) -Regionalne organizacije neposredno usmerene na odreeni region. -EU, NAFTA, LAFTA, CEFTA, ASEAN... 2. Prema karakteru lanova , mo mogu biti javno pravnog ( nastaju meudravnim ili meuvladinim ugovorima, njihovi lanovi su drave) i privatno pravnog karaktera (nevladina ili nedravna tela. Za mpp od znaaja su: UNIDROIT, Haka akademija za meunarodno pravo, Udruenje za meunarodno pravo ILA, Komitet za unapreenje pomorskog saobradaja IMCO i Meunarodna trgovinska komora u Parizu MTK) 3. Prema kriterijumu delatnosti, MO se mogu podeliti na opte i posebne. Opte su one koje se bave optim pitanjima meunarodne trgovine, dok se posebne bave pojedinanim pitanjima, npr. Invetsicije, pladaanja i sl.. U prve spadaju OUN i STO, a u drugu grupu sve ostale. *Mogu li da ucestvuju u privrednim delatnostima? MMF 1.Nastanak i razvoj Osnovan jula 1944.g., usvajanjem Bretonvudskog sporazuma koji je u osnovi razvio ideje amerikog plana. Potpisivanjem posebnog sporazuma sa OUN 1947. dobija status specijalizovane agencije. Organi fonda su savet guvernera (najvii organ, koji odluuje o osn.pitanjim delatnosti, prijemu novih lanova i sl.), izvrni odbor direktora, generalni direktor i Privremeni savetodavni komitet. 2. Izvori sredstava Osnivaki kapital + sopstveni prihodi Osnivaki kapital se obrazuje iz uloga ili kvota drava lanica, ija se visina odreuje u zavisnosti, izmeu ostalog, od nacion.dohotka konkretne drave lanice, obima spoljnotrgovinske razmene i visine raspoloivih sredstava. Uplata delom u zlatu 25%, a delom u nacionalnoj valuti 75%. Kvote odreuju odnos ueda u osnivakom kapitalu, broj glasova kojima drave rapolau u organima upravljanja i gornju granicu koridenja sredstava. 3.Nain rada

Svaka lanica raspolae sa po 250 glasova plus po jedan na svakih 100 hiljada specijalnih prava vuenja (spv). 4. Zadaci ( utvrivanje stabilnih valutnih kuresva kao sistema po kome de se menjati nacionalne valute, finansijska pomod dravama u cilju reavanja platno bilansnih odnosa i obavezivanje drava lanica da se u spoljnim monetarnim odnosima pridravaju odreenih pravila) Odredbe l 1. Statuta Fonda: -razvijanje medj. monetarne saradnje -pospeivanje i ravnomerni razvoj medj.trgovine,odravanje visokog stepena zaposlenosti i realnog dohotka -stabilnost valutnih kurseva, odravanje realnih platnih odnosa izmeu drava lanica -pomaganje uvoenja multilateralnog sistema pladanja po tekudim transakcijama izmeu drava lanica i ukidanju deviznih ogranienja -ulivanje poverenja dravama lanicama, stavljanjem svojih sredstava na raspolaganje, dajudi im mogudnost da uravnotee svoj platni bilans -ravnoteza platnih bilansa preko pozajmica (trane) -Fond je univerzalna MFO otvorena za lanstvo svim zaintersovanim dravama lanicama. 5. Poslovi odravanja stabilnih valutnih kurseva U poetku su valutni kuresvi bili fiksirani na principu zlatnog vaenja, tj. fiksnog odnosa amerikog dolara prema zlatu. To se naputa 1970.godine, drave prelaze na sistem individualnog odreivanja pariteta svojih valuta uz obavezu da o nainu obraunavanja obaveste druge drave. Uloga fonda je bila obavetavanje, konsultacije i nadgledanje. 6. Poslovi pozajmljivanja Drave lanice mogu koristiti sredstva fonda u inostranoj valuti za pokrivanje povremenih deficita u platnim bilansima. Obim sredstava koja mogu da koriste je ogranien nacionalnom kvotom, platnobilansnim potrebama, i politikom prilagoavanja. Drugim reima to se oznaava kao vuenje u okviru kreditnih trani. Krediti se odobravaju zvaninim organima drava lanica centalnim bankama ili valutnim stabilizacionim fondovima sa rokom otplate od 3 do 5 godina. SPV predstavljaju obraunsku vrednost dobijenu na osnovu vrednosti korpe valute vodedih lanica (evra, engleske funte, japanskog jena i amerikog dolara). Pozajmice se odobravaju preko dva mehanizma: 1. standby aranzmani za pozajmice od 1 do 2 godine 2. produzeni aranzmani za pozajmice od 3 do 5 godina -Krediti po komercijalnim uslovima, kratkorone pozajmice, pre svega davama radi: 1.reavanja platnobilansnih teskoca

2.odravanja valutnih kurseva

Svetska banka lanice: Medjunarodna banka za obnovu i razvoj* Medjunarodna finansijska korporacija IDA Meunarodno udruenje za razvoj* IBRD- Multilateralna agencije za osiguravanje invetsicija ICSID Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova

* U literature se pod Svetskom bankom podrazumevaju samo navedene dve organizacije 1.MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ - Status spec. agencije OUN. - Osnovana 1944. g. Bretonvudskim sporazumom zajedno sa MMF. Organi: Savet guvernera (odluuje o lanstvu, raspodeli dobiti...), bord direktora (izvrni odbor), i predsednik Banke (funkcije rukovoenja i predstavljanja). - Odluke se donose vedinom glasova, ali za posebne odluke je neophodna kvalifikovana vedina. Izvori prihoda: ulozi lanica, garancijski kapital, kapital pribavljen na svetskom tritu (ulaganja na berzi, investicioni prihodi) i sopstveni neto prihod. Poslovi Banke: - podstie privatne investicije u inostranstvu davanjem svojih garancija ili uedem u zajmovima -Zamenjuje privatne investicije u inostranstvu obezbeenjem novanih sredstava za proizvodne svrhe iz svojih sredstava kad privatni kapital pod razumnim uslovima nije raspoloiv - pomae obnovu i razvoj podsticanjem investicija kapiatla u proizvodne svrhe i podstie razvoj proizvodnih mogudnosti i prirodnih bogatstava u manje razvijenim zemljama -Pomae ravnomerno razvijanje meunarodne trgovine i podrava ravnoteu u bilansima pladanja Ove poslove banka obavlja posredno posredujudi izmeu privatnih invetsitora na tritu kapitala, i neposredno, davanjem finansijskih sredstava

Poslovi kreditiranja Danas banka odobrava dve vrste zajmova: 1. investicione odobravaju se na period od 5 do 10 godina za finansiranje robe, usluga ili rada i kao pomod ekonomskim i socijalnim projektima 2. razvojne odobravaju se na period od 1 do 3 godine kao pomod za politike i institucionalne reforme Kriterijumi za zajmove Banka odobrva zajmova ako su ispunjena dva uslova: Zajam se ne moe dobiti na drugoj strani pod povoljnijim uslovima i ako je uverena da de se preuzete obaveze i ispuniti. 1. Zajmovi se odobravaju samo dravama lanicama, njenim telima i privatnim preduzedima sa seditem na njihovim teritorijama garanciju prua drava. 2. Zajmovi se odobravaju u komercijalne svrhe, za proizvodne i ekonomski profitabilne projekte. 3. Prilikom odobravanja Banka posebnu panju obrada na mogudnost vradanja pozajmljenih sredstava. Razmatra ekomomsku strukturu i prilike u konkretnoj dravi, njenu industriju, poljuprivredu, prirone izvore... 4. Kod odobrenih zajmova, Banka ima pravo kontrole naina koridenja sredstava. Banka svoja srestva pozajmljuje na tri naina 1. zakljuivanjem klasinih ugovora o zajmu 2. zakljuivanjem sporazuma o garanciji 3.zakljuivanjem posebnog sporazuma sa dunikom 2.IFC - MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA 1. Osnivanje i zadaci - Osnovana 1956.godine sa osnovnim zadatkom da promovie privatni sektor i da privatnim preduzedima u zemljama u razvoju neposredno odobrava zajmove za unapreenje i podsticanje njihovog poslovanja u oblastima infrastrukture, istraivanja i eksploatacije rudnog bogatstva, hemije i petrohemije, industriji cementa, konstrukcionih metala i sl. Osim poslova pozajmljivanja fin.sredstava, Korporacija obavlja i savetodavne poslove i poslove tehnike pomodi preduzedima i vladama. 2.lanstvo - Korporacija je otvorena za lanstvo svim dravama, a uslov je prethodno lanstvo u Meunarodnoj banci za obnovu i razvoj i uplata odgovarajude kvote u fond Korporacije. 3. Organi

- Pravno lice sa sopstvenim sredstvima i samostalnim poslovanjem, ali Savet guvernera i Izvrni odbor MbzaOiR su istovremeno organi upravljanja Korporacijom. 4. Principi finansiranja Korporacija odobrava fin. sredstva pod slededim uslovima: ako preduzede dokae da traena sredstva nije moglo da pribavi na drugaiji nain pod primerenim uslovima, ako se finansiranju ne protivi drava iju pripadnost ima to preduzede. Krediti se odobravaju do 50 % vrednosti inv.ulaganja, odobrena sredstva se ne moraju utroiti samo na teritoriji odreene drave, korporacija ne preuzima obavezu upravljanja preduzedem u koji je uloila sredstava, zajmovi se odobravaju pod komercijalnim uslovima. 3.IDA MEUNARODNO UDRUENJE ZA RAZVOJ 1.Osnivanje i zadaci Osnovano 1960.g. kao afilijacija MBzaOR. Osnovni zadatak Udruenja je da odobravnjem kredita i zajmova podstie priuvredni razvoj i produktivnost, i da podie ivotni standard u najmanje razvijenim zemljama. Zajmovi se odobravaju pod povoljnijim komercijalnim uslovima i za projekte koji nisu neposredno komercijalno rentabilni kao to su obrazovanje, zdravstvena zatita i reforma dravne uprave... (samo se napladuju mminimalni trokovi, ne i kamata). Krediti se odobravaju na duge rokove koji se kredu od 20 do 50 godina, sa poklonjenim periodom od 5 do 10 godina. 2. lanstvo i organi lanstvo u Udruenju je uslovljeno prethodnim lanstvom u MbzaOiR i uplatom odreene kvote. Status pravnog lica, organi Banke su istovremeno i organi ove organizacije.

4.MIGA AGENCIJA ZA MULTILATERALNO OSIGURANJE INVESTICIJA Agencija je osnovana sa osnovnim ciljem da podstie investicije u i izmeu zemalja u razvoju kao i da osigura strane investicije od nekomercijalnih rizika (ratovi, pol.krize i previranja, prir. Nepogode) Specijalizovana agencija IBRD-a Delatnosti: 1. Poslovi osiguranja i reosiguranja - daje garancije protiv nekomercijalnih rizika za investicije u i iz zemalja lanica i obezbeuje reosiguranje za garancije koje su izdate od drugih tela protiv takvih rizika (reosiguranje kada npr. Osiguravajuca kuca DDOR, zeli da reosigura neki posao osiguranja koji u slucaju da dodje do isplate ne bi mogla samostalno da pokrije, pa samim tim ona sebe osigurava u MIGA-i)

2. Komplemetarni poslovi - komplementarne aktivnosti radi podsticanja kretanja kapitala u i izmeu zemalja lanica u razvoju 3. Pratedi poslovi U Srbiji Fond za osiguranje izvoznih poslova (nekada Jubmes banka) Osigurani rizici Agencija vri osiguranje odgovarajudih investiciaja protiv gubitaka koji nastanu zbog nekomercijalnih rizika: 1.Rizik valutnog transfera 2. Od eksproprijacije i slinih mera svaku zakonodavnu, upravnu radnju koja se moe pripisati domadoj vladi kojom se spreava korisnik garancije da kontrolie materijalne koristi svojih invetsicija... 3.Povrede pravno preuzetih obaveza koji se mogu pripisati vladi domade drave ako je takva povreda: -nesporna od strane domade drave -ako je osporena bez pravno valjanog razloga -ako tek treba da bude utvrena konanom odlukom arbitranog, sudskog organa 4. Rizici rata i prirodnih katastrofa tete od navedenih rizika de se nadoknaditi ako nastanu u odgovarajudim investicijama. Pod investicijama koje slue razvoju, podrazumeva se: svaki transfer strane valute uinjen u cilju modernzacije, produenja ili razvoja postojedih investicija i 2. koridenje zarada od postojedih invetsicija koje se mogu na drugi nain transferisati izvan domade zemlje Garancije se daju odgovarajudim investitorima svako fiziko lice, dravljanin drave lanice i svako pravno lice koje je osnovano u dravi lanici, ako vedinu njegovog kapitala kontrolie drava ili drave lanice, ili njihovi dravljani, osim ako nisu u pitanju domade drave, ili njihovi dravljani i ako takva pravna lica posluju na komercijalnim principima. - Agencija ima Savet guvernera, Upravni odbor i Predsednika 5. ICSID MEUNARODNI CENTAR ZA REAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA Osnovan Konvencijom o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava, 1966.g. Investicione sporove ne reava sam Centar, ved pomiritelji ili arbitri koje imenuju stranke u sporu, pri emu je zadatak Centra da pomae u pokretanju i voenju postupka. Organi Administrativni savt, sekreterijat i raspolae listama pomiritelja i arbitara.

Nadlenost centra Centar je nadlean da reava sve sporove koji direktno potiu iz investicija izmeu drave ugovornice i dravljana druge drave ugovornice, ije su se strane pismeno saglasile da iznesu spor pred Centar. Tri uslova za zasnivanje nadlenosti: 1. da postoji saglasnost stranaka 2. da su drava porekla investitora i drava domadin ratifikovale Konvenciju i 3.da spor potie iz invetsicija. Sporovi se reavaju po principu delokalizacije nezavisnost Centra od nacionalnih pravnih sistema, pravo stranaka na neposredan pristup pravdi i iskljuivi karakter nadlenosti ICSID arbitrae. Nezavisnost centra je ostvarena preko prava stranaka da samostalno odrede pravila postupka i merodavno materijalno pravo. 6.BIS BANKA ZA MEUNARODNA PORAVNJANJA Osnovana je 1930. godine kao akcionarsko drutvo iji su akcionari centralne banke drava lanica , koji su upisali 84 % akcija, ostatak privatni akcionari. Banka ima generalnu skuptinu, bord direktora i upravu na elu sa menaderom Banke. Banka je osnovana sa prvobitnim ciljom da olaka izvravanje nemakih reperacija nakon I svetskog rata. Posle II sv.rata, zadaci: 1.Da radi kao svetska centralna banka Kao svetska centralna banka , Banka pomae centarlnim bankama i drugim finansijskim vlastima u upravljanju i investiranju njihovih monetarnih rezervi na meunarodno trite kapitala 2.Da promovie me.monetarnu saradnju periodinim sastancima min.finansija, guvernera centralnih banaka... podstie saradnju izmeu nacion.banaka 3. Da radi kao agent u me.poravnjanjima 7. EBOR EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Osnovana 1991.godine u Londonu. Statutom je kao osnovni cilj banke odreeno podsticanje na prelazak na trino privreivanje i unapreivanje privatnog preduzetnitva u zemljama centralne i istone Evrope, koje su opredljene za viepartijsku demokratiju, pravnu dravu i potovanje ljudskih prava. U tom cilju Banka pomae zemljama korisnicima njenih sredstava u sprovoenju neophodnih privrednih reformi radi ukljuivanja sopstvenih privreda u me.privredu, i to: -razvojem privatnog sektora -mobilizacijom dom.i stranog kaptala

-podsticanjem privrednih investicija i investicija u oblasti usluga - pruanjem tehnike pomodi ORGANI -Odbor guvernera upravlja bankom. Sastoji se od po jednog guvernera i njegovog zamenika iz svake drave lanice -odbor direktora -predsednik banke

Nain poslovanja Svoje ciljeve Banka ostvaruje odobravanjem zajmova, zajednikim finansiranjem i davanjem garancija i tehnike pomodi, pre svega privatnim preduzedima, a dravnim preduzedima samo u odreenom obimu. Banka moe u dravni sektor zemlje korisnice odobriti samo 40% od ukupnih plasmana, pod uslovom da preduzeda iz ovog sektora posluju po trinim principima, tj. da nemaju monopolski poloaj, ne uivaju dravne subvencije i sl. Pomod se sastoji u neposrednom odobravanju finansijskih sredstava, njihovom investiranju u preduzeda, kupovinom hartija od vrednosti... Krediti se odobravaju pod komercijalnim uslovima, sa kamatom, rokom otplate i provizijom koji obezbeuju ostvarivanje dobiti. Finansiraju se samo oni projekti koji su dobili podrku domade drave lanice u kojoj se nalazi sedite zajmoprimca. Takoe jedan od uslova za koridenje sredstava je da zajmoprimac nije u stanju da traena sredstava dobije na drugi nain.

21. Organizacije za unifikaciju pravila MPP-a ( Formulating agencies)


UNCITRAL Komisija UN-a za meunarodno trgovinsko pravo Osnovana je 1966. u Beu, kao specijalizovana agencija OUN-a. ine je predstavnici 60 drava svrstanih u 5 grupa, sa mandatom od 6 godina. Zadaci : harmonizacija i unifikacija prava meunarodne trgovine, to podrazumeva odreivanje prioritetnih oblasti i pitanja i odgovarajuda pravna sredstva za njihovo reavanje. Rezultati : u oblasti meunarodne prodaje robe ( Konvencija o zastarelosti u oblasti meunarodne kupoprodaje robe 1974., Konvencija UN o ugovoru o meunarodnoj prodaji robe iz 1980.) u oblasti meunarodnog transporta robe

u oblasti meunarodne trgovake arbitrae i mirenja ( UNCITRAL Arbitrana pravila (1976.), UNCITRAL pravila o mirenju (1980.) u oblasti javnih nabavki i razvoja infrastrukture u oblasti meunarodnih pladanja ( Konvencija UN o meunarodnim transiranim i sopstvenim menicama (1988.) u oblasti elektronske trgovine ( Model-zakon o elektronskoj trgovini (1996.), model zakon o elektronskom potpisu) u oblasti steaja sa inostranim elementom

UNIDROIT Meunarodni institut za unifikaciju privatnog prava Osnovana je 1926. u Rimu. Radi kao nezavisna me. org.i otvoren je za za clanstvo svim dravama koje pristupe njegovom statutu. Zadatak ove institucije je da razmatra potrebe i metode modernizacije, harmonizacije i koordinacije privatnog, aposebno trgovakog prava izmeu drava ili grupa drava. Najvedi uspeh institut je ostvario u oblasti unifikacije pravila za meunarodnu prodaju. Bitne su i sledede konvencije: Konvencija o zastupanju u meunarodnoj prodaji robe u enevi 1973., Konvencija o meunarodnom finansiskom lizingu u Otavi 1988., Konvencija o meunarodnom faktoringu u Otavi 1988. i Konvencija o meunarodnom garancijama kod mobilne opreme u Kejp Taunu 2001. UNCTAD Konferencija za trgovinu i razvoj Osnovana je 1964. sa zadatkom da unapreuje saradnju izmeu zemalja u razvoju. To je pomodni organ GS UN-a i sastaje se svake etvrte godine. Raspravlja o pitanjima unapreenja saradnje izmeu zemalja u razvoju. Rezultati su robni sporazumi. MTK Meunarodna trgovinska komora Osnovana je u Parizu 1919., vodede zapadnoevropske drave i SAD. Organi: kongres, savet, izvrni komitet i sekretarijat. Delatnosti: - unapreivanje meunarodne trgovine pomaganje slobodne trine privrede ubrzanje privrednog rasta i razvijenih i zemalja u razvoju

Rezultati: Imeunarodna pravila za tumaenje trgovakih termina INCOTERMS, poslednji iz 2006. Regionalne ekonomske komisije Osnovane su od strane Ekonomskog i socijalnog saveta UN- a sa zaduenjem da sprovode donete mere za ekonomsku saradnju izmeu drava odreenih regiona - Evropa, Azija, Pacifik, Latinska Amerika i Karibi. Ekonomska komisija za Evropu Osnovana je 1947. Radi preko komiteta zaduenih za crnu metalurgiju, ugalj, elektro energiju, industriju i dr. Posebno je znaajan komitet za razvoj spoljne trgovine. Rezultati: Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 1961., Pravila arbitrae od 1966., Konvencije o ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu ribe, 1956. Sarauje sa MTK i UNCITRAL-om.

22. Preduzeda kao subjekti meunarodnog privrednog prava


Privredna drutva (raniji naziv preduzeda nije pravni i u osnovi oznaava preduzetnitvo kao delatnost radi sticanja profita) su osnovni subjekti meunarodnog poslovnog prava. Spoljnotrgovinsko poslovanje koje se sastoji iz spoljnotrgovinskog prometa i obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu se obavlja preko privrednih drutava koja su ovladena za obavljanje spoljnotrgovninskog poslovanja. lan 1, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ovako kod nas definie spoljnotrgovinsko poslovanje : Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domadeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. lan 2, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju definie obavljanje privrednih delatnosti: Obavljanje privrednih delatnosti obuhvata direktno ulaganje i investicione radove stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domadeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. U smislu stava 2. ovog lana: 1) direktno ulaganje je osnivanje privrednog drutva, ogranka, predstavnitva, kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog drutva, dokapitalizacija privrednog drutva i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domadeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji. 2) investicioni radovi su projektovanje, graevinski i zanatski radovi, inenjerski radovi i svi ostali radovi i usluge na objektima koje vri, odnosno prua strano lice u Republici Srbiji, odnosno domade lice u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji.

Deo razmene koji obavljaju fizika lica koja nemaju status trgovca ne spada u pojam spoljnotrgovinskog prometa i nije od interesa za meunarodno poslovno pravo. Ipak pored svoje internacionalne uloge privredna drutva su pre svega pojave nacionalnog karaktera, osnivaju se i posluju kao preduzeda konkretne drave i predstavljaju osnovne subjekte unutranjeg privrednog prava. Jedini izuzetak predstavljaju evropska preduzeda koja bez obzira to su osnovana u nekoj od drava lanica EU, pravno ne pripadaju nijednoj od njih, ved se tretiraju kao evropska. Pravo na obavljanje poslova u meunarodnom trgovinskom prometu, privredna drutva stiu automatski sa sticanjem prava na obavljanje privredne delatnosti u svojoj dravi. PRIPADNOST PRIVREDNIH DRUTAVA odreivanje pripadnosti je od znaaja kako za drave, tako i za sama privredna drutva. Za drave je od znaaja jer preko svojih privrednih drutava mogu da sprovode ekonomsku politiku, a za privredna drutva zbog toga to unapred znaju uslove osnivanja i poslovanja. 1956.g. u okviru Hake konferencije o meunarodnom privatnom pravu usvojena je Konvencija o priznanju pravnog subjektiviteta stranim kompanijama, udruenjima i institucijama, meutim zbog malog broja drava koje su ratifikovale, Konvencija nije stupila na snagu, tako da danas ne postoje meunarodni izvori kojima bi to bilo regulisano na jedinstven nain. Primenjuje se nekoliko kriterijuma na osnovu kojih se odreuje pripadnost: mesto osnivanja, mesto registracije, centar glavne delatnosti, mesto nalaenja organa upravljanja, dravljanstvo lica koja ine upravu. Najede se koriste dva kriterijuma: mesto sedita glavne uprave i mesto osnivanja preduzeda. U nekimi zemaljama kontinentalne Evrope (Nemaka, Francuska, vajcarska i Austrija) pripadnost se odreuje prema mestu sedita preduzeda, pod ime se podrazumeva mesto njegovog administrativnog centra. U zemljama common law-a pripradnost pravnog lica se odreuje na osnovu domicila, pod kojim se podrazumeva mesto osnivanja pravnog lica, odnosno mesto registracije osnivakog akta. U domadem pravu pripadnost pravnog lica se odreuje na osnovu lana 3, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju: Domade lice je pravno lice i preduzetnik sa seditem i fiziko lice sa prebivalitem u Republici Srbiji. Strano lice, u smislu ovog zakona, je: 1) pravno lice i preduzetnik sa seditem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji, 2) fiziko lice sa prebivalitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji i 3) domade fiziko lice sa prebivalitem, odnosno boravitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji duim od godinu dana. ORGANIZACIONI OBLICI postoje napori da se unifikuju oblici organizovanja trgovakih drutava, posebno u okviru EU. Za mpp su od znaaja razlike koje postoje u nacionalnim propisima u pogledu uslova koje domadi subjekti moraju da ispune da bi mogli da uestvuju u

meunarodnom prometu. Razlikuju se dva sistema, jedan je normativni (karakteristian za trine privrede) i drugi je sistem dozvola (karakteristian za privrede bivih socijalistikih drava, meutim danas je ovaj sistem naputen).

23. Multinacionalne kompanije


Izraz multinacionalna ili transnacionalna kompanija je novijeg datuma i pripisuje se Dejvidu Lilijenholu. Danas u pravnoj teoriji ne postoji jedinstveno prihvaden termin multinacionalne ili transnacionalne kompanije. Pa tako u publikacijama UN se pravi razlika izmeu ova dva pojma na osnovu porekla kapitala kojim su osnovane. Multinacionalna kompanija je definisana kao grupa preduzeda razliite nacionalne pripadnosti koja predstavlja ekonomsko jedinstvo obezbeeno dranjem akcija, upravljakom kontrolom ili zakljuenim ugovorom. Transnacionalne kompanije su definisane kao preduzeda koja imaju poslovne entitete u dve ili vie zemalja, nad njima imaju vlasnitvo ili vre kontrolu, od strane jednog preduzeda. Predstavljaju sloene oblike povezivanja preduzeda koja imaju svoja sedita u razliitim dravama i koja mogu bitno uticati na delatnost drugih preduzeda jer raspolau znaajnim znanjem i materijalnim sredstvima. Oblici transnacionalnih kompanija u sutini predstavljaju oblike koncentracije i cenatralizacije kapitala meusobnim udruivanjem radi zajednikog ostvarivanja nekog zajednikog interesa. Vrste: 1) TRUST predstavlja poseban oblik udruivanja vedeg broja trgovakih drutava kojima upravlja neko trede lice ili drutvo. Nastao je iz posebnog instituta angloamerikog prava trustee kojim je nekom licu od poverenja data na uvanje i upravljenje odreena imovina. Postoje 2 naina nastanka trusta: konsolidacijom (kod spajanja drutava dolazi do otkupa njihovih akcija, pri emu ona i dalje ostaju posebna pravna lica) i otkupom vedine glasova (vodede drutvo otkupljuje samo pravo glasa od lanica, to postie emitovanjem posebnih akcija). 2) KARTEL pod kartelom se podrazumeva pravno i privredno povezivanje samosatalih preduzeda sa ciljem spreavanja ili ograniavanja meusobne konkurencije preduzeda izvan kartela. Udruuju se preduzeda sa istim ili slinim predmetom poslovanja i u tom smislu predstavljaju oblik horizontalnog povezivanja. Udruivanjem u kartel lanice gube svoju ekonomsku samostalnost i dune su da potuju obaveze preuzete kartelnim sporazumom. 3) KONCERI nastaju udruivanjem dva ili vie pravno samostalnih preduzeda koja su obuhvadena jedinstvenim kapitalom tako da matino preduzede kontrolie njihovo poslovanje svojim kapitalom koji je u njih uloen i uedem u njihovoj upravi.

4) SINDIKATI predstavljaju poseban oblik kartela kod kojih se stvara nova organizacija sa svojstvom pravnog lica koja za svoje lanice obavlja odreeni deo njihove privredne delatnosti. 5) KONZORCIJUMI predstavljaju oblike ugovornog udruivanja lanica radi zajednikog obavljanja odreenih privrednih poslova. Po pravilu ih osnivaju banke i druge finansijske institucije radi finansiranja, davanja kredita ili prodaje hartija od vrednosti. Takoe mogu se udruivati i velika privredna preduzeda radi izvravanja obimnijih i sloenijih poslova poput izvoenja investicionih radova, izvrenje obimnijih porudbina ili u cilju osnivanja novih preduzeda. 6) PULOVI predstavljaju oblik ugovornog udruivanja vie preduzeda koja i dalje zadravaju pravnu samostalnost, s tim to ugovorom preuzimaju obavezu zajednikog obavljanja odreenih delatnosti i uz zajedniko snoenje rizika i podelu dobiti srazmerno uestvuju u kapitalu. ULOGA TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA njihova uloga je od posebnog znaaja u meunarodnoj trgovini, one utiu na obim meunarodne trgovine jer koncentriu veliki deo svetske proizvodnje. Meutim njihova aktivnost nije ograniena samo na proizvodnju, ved obuhvata sve oblasti aktivnosti, pa tako transnacionalne kompanije menjaju model i strukturu svetske trgovine koju praktino svode na intrakompanijsku trgovinu, to utie na svetsko trite, a samim tim i na ukupnu politiku i ekonomsku strukturu drava. U okviru UN i UNCTAD-a 1975.g. osnovani su Komisija i Centar za transnacionalne korporacije. Njihov cilj je da pomognu u formulisanju jedinstvenih pravila ponaanja transnacionalnih preduzeda. Takoe i u okviru OECD-a 1976.g. usvojeni su Vodii za multinacionalna preduzeda. I pored ovih napora nije obezbeena efikasna i jedinstvena kontrola i nadzor nad radom ovih kompanija.

30. Obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu


Pojam Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu podrazumava se obavljanje proizvodnih, trgovinskih, uslunih, bankarskih i drugih finansijskih poslova u skladu sa propisima zemlje u kojoj se te delatnosti obavljaju. Osnivai mogu biti privredna drutva, drugo pravno lice, banke, osiguravajude i reosiguravajude organizacije upisane u registar za obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu. Organizaciono pravni oblici Privredne delatnosti u inostranstvu se mogu obavljati preko preduzeda, predstavnitava, poslovnih jedinica, poslovnica, banaka i dr. Finaksijskih organizacija, osiguravajudih i reosiguravajudih organizacija i drugih oblika obavljanja oprivrednih delatnosti u inostranstvu. Organizacioni oblik zavisi od vrste osnivaa i delatnosti kojom de se baviti u inostranstvu. Osniva moe odluiti da preduzede koje je osnovano u inostranstvu osnuje drugo preduzede u inostranstvu; da pristupi kao osniva preduzedu koje je osnovalo drugo preuzede; da otkupi osnivaki ulog stranog lica. Osniva moze odluiti i da preduzede osnovano u inostranstvu

otvoripredstavnitvo ili osnuje poslovnu jedinicu u toj ili drugoj zemlji. Preduzede koje je osnovano u inostranstvu po zakona moe osnivati preduzeda, otvarati predstavnitva, ulagati sredstva i u Srbiji. Osnivanje i rad preduzeda u inostranstvu Na postupak osnivanja i nain poslovanja osnovanog preduzeda u inostranstvu primenjuju se propisi zemlje osnivaa ( kod nas Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju) i propisi zemlje u kojoj se preduzede osniva (tkz. teritorijalni princip). Naelno najvedi broj drava dozvoljava stranim licima da na domadoj teritoriji investiraju svoj kapital davanjem prava da osnuju sopstvena ili meovita preduzeda, ali se uslovi pod kojima je to dozvoljeno razlikuju. Oblik - Sopstveno preduzede u inostranstvu je osnovano sredstvima koja u potpunosti potiu od domadeg osnivaa, dok je meovito preduzede osnovano sredstvima i stranog osnivaa. Nain osnivanja preduzeda u inostranstvu - Domade privredno preduzede moe neposredno osnovati sopstveno preduzede u inostranstvu ili meovito preduzede uinostranstvu ili to moe uiniti preko svog preduzeda koje je ved osnovano u inostranstvu. Izvori sredstava - Za osnivanje preduzeda u inostranstvu povedanje osnivakog uloga ili druge sluajeve osniva moze koristiti : 1. 2. dobiti ostvarenu poslovanjem preduzeda u inostranstvu stvari i prava izraene u novcu.

Osniva koji prvi put osniva preduzede u inostranstvu moe koristiti i devize kupljene na deviznom tritu u skladu sa zakonom. Postupak Za osnivanje preduzeda u inostranstvu osniva je duan da nadlenom organu dostavi zahtev koji sadri: naziv osnivaa, firmu, sedite i predmet poslovanja preduzeda u inostranstvu, iznos i izvor sredstava osnivakog uloga i preduzeda po osnivaima, podatke o licu koje je odgovorno za poslovanje preduzeda u inostranstvu i negova ovladenja. Osniva je duan da u roku od godinu dana od dana dostavljanja reenja o upisu u registar dostavi nadlenom organu izvod iz registra da je preduzede u inostranstvu registrovano u skaldu sa reenjem kao i statut, ugovor ili drugi akt na osnovu koga preduzede posluje. Osniva moe osnivati preduzede u inostranstvu i za holding poslovanje ako ispinjava uslove propisane zakonom i ako u tom preduzedu raspolae sa vie od 50 % uedla u osnivakom ulogu. Pod holding poslovanje se podrazumeva osnivanje i finansiranje drugih preduzeda i upravljanje drugim preduzedima u inostranstvu. Nain rada osnovanog preduzeda i odnos prema osnivau Rezultqate poslovanje preduzeda u inostranstvu osniva utvruje po godinjem obrauni za kalendarsku godinu, kao poslovnu godinu.Godinji obraun preduzeda u inostranstvu osniva dostavlja slubi nadlenoj za platni promet i finansijski nadzor najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je godinji obraun prihvaden u zemlji u kojoj je preduzede osnovano. Raspodela dobiti i gubitaka Dobit koju ostvaruje preduzede u inostranstvu, utvruje se godinjim obraunom po propisima zemlje u kojoj je preduzede osnovano, a po izmirenju

obaveza predvienih tim propisima Zakonom je propisano da ostvarenu dobit osniva moze koristiti u inostranstvu za: 1. povedavanje osnivakog uloga u preduzedu u kome je dobit ostvarena ili drugom preduzedu; 2. naknadu umanjenog osnivakog uloga nastalog usled gubitka u poslovanju; 3. osnivanje novih preduzeda i za otkupljivanje drugih osnivakih uloga preduzeda u inostranstvu; 4. davanje kredita preduzedu u kome je dobit ostvarena ili drugom preduzedu u inostranstvu; 5. ulaganje u preduzede na osnovu ugovora o ulaganju. Dobit koja se po propisima strane zemlje ne moe transferisati, moe se uneti u robi u skaldu sa propisima kojima se ureuje uvoz te robe. Osniva je duan da o koridenju dobiti i unioenju dobiti obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 60 dana od dana dostavljanja godinjeg obrauna, odnosno 15 dana po unoenju dobiti. Dobit koju ne isoriti za zakonom odreene namene, osniva je duan da unese u zemlju u roku koji ne moe biti doi od 90 danan od dana obaveze dostave obrauna slubi nadlenoj za platni promet i finansijski nadzor. Prestanak osnovanog preduzeda Preduzede u inostranstvu moe prestati sa rodaom po odluci osnivaa, u sluajevima predvienim Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i po propisima zemlje u kojoj je osnovano. U svim sluajevima osniva je duan da obavesti nadleni organ o brisanju preduzeda iz registra. Nadleni organ de doneti reenje o brisanju preduzeda iz registra ako: 1. se prpoisima strane zemlje trajno ukine mogudnost za transfer dobiti; 2. preduzede ne vri transfer dobiti u zemlju u preeriodu duem od dve godine bez pribavljenog odobrenja Narodne banke Srbije. U ova sluaja osnova je duan da pokrene postupak likvidacije preduzeda u roku od 30 dana od dana dobijanja reenja i da o tome podnese dokaz nadlenom organu u roku od 30 dana. Najkasnije u roku od 90 dana osniva je duan da nakon okonanog postupka likvidacije preduzeda unese, uveze preostala predstva i prava likvidiranog preduzeda u inostranstvu.

31. Predstavnitva i filijale u inostranstvu


Osnivanje Osniva moe otvoriti predstavnitva i osnovati poslovnu jedinicu ( prodavnicum servis, konsignaciju, gradilite i slino), kao i drugi oblik obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu. Predstavnitva, poslovne jedinice i drugi oblici ine sastavni deo privrednog drutva koje ih je osnovalo, nemaju status pravnog lica i obavljaju poslove po nalogu Osnivaa. Zadatak

predstavnitva u inostranstvu je da istrauje inostrano trite, ibavlja prethodne pripremne radnje radi zakljuivanja ugovora o izvozu i uvozu robe i usluga, ugovara o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji, poslovno tehnikoj saradnji i ulaganju stranih lica u Srbiju. O svom radu podnose izvetaj osnivau. Kada su u pitanju predstavnitva domadih banaka, njihovo osnivanje i rad su regulisani Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijam. Predstavnitva u inostranstvu mogu osnivati i privredna komora Srbije. Prestanak sa radom Nadleni organ de doneti reenje o brisanju predstavnitva, odnosno poslovne jedinice iz registra ako: 1. predstavnitvo , odnosno poslovna jedinica mora da prestane sa radom po propisima zemlje u kojoj je otvoreno, odnosno osnovano i 2. po odluci osnivaa.

32. Meunarodno trgovinsko pravo


Grana prava u kojoj se izuavaju pravila za regulisanje meunarodnih poslovnih odnosa kojima se ostvaruje promet imovinskih vrednosti izmeu subjekata koji pripadaju razliitim suverenitetima. Sadrinu posebnog dela meunarodnog poslovnog prava ine pravila kojima su regulisani poslovi putem kojih se obavlja meunarodni promet imovinskih vrednosti i pratedi poslovi. Meunarodni promet imovinskih vrednosti se obavlja izvrenjem ugovora o meunarodnoj prodaji robe i ugovora o vrenje usluga. Pratede poslove ine ugovori o prevozu i osiguranju robe i poslovi pladanja i obezbeenja pladanja. Ovi poslovi se nazivaju meunarodni trgovaki poslovi pa se ovaj deo meunarodnog poslovnog prava oznaava kao meunarodno trgovinsko pravo iji predmet ine meunarodni poslovni odnosi kojima se ostvaruje meunarodni promet robe i usluga. Pod meunarodnim trgovakim poslom se podrazumeva posao zakljuen izmeu ugovornih strana kojima je priznato svojstvo trgovca, a ije se dejstvo prostire u najmanje 2 drave. Ovakve poslove karakteriu 2 element: prvi element je posebno svojstvo subjekata koji u njemu uestvuju i domaaj pravnog dejstva. Kada je re o prvom elementu ne postoje jedinstvena pravila kojima su odreeni uslovi za sticanje svojstva subjekta ved je to regulisano nacionalnim propisima. Ranije su koridena 2 kriterijuma za kvalifikovanje trgovakih poslova: objektivni i subjektivni. Prema subjektivnom kriterijum karakter posla kao trgovakog je odreivan prema svojstvu ugovornih strana, dok se kod objektivnog naina polazilo od prirode samog posla. Meutim sa liberalizacijom uslova za obavljanje trgovine, gube se razlike izmeu graanskih i trgovakih poslova. Iz tog razloga se kao savremena tendencija u nacionalnim zakonodavstvima smatra brisanje razlike izmeu trgovakih i graanskih poslova po osnovu svojstva subjekata i njihovo regulisanje zajednikim pravilima, ali se kao posebni poslovi izdvajaju tzv. Potroaki ugovori.

Moderan pristup u kome trgovaki ili graanski karakter ugovornih strana nije od znaaja za kvalifikaciju posla prihvaden je u novijim izvorima meunarodnog karaktera kao to je Konvencija UN o meunarodnoj prodaji robe. Drugi element se odnosi na meunarodni karakter trgovakog posla. Isticanje elementa inostranosti ima za cilj da naglasi da se ovi poslovi razlikuju od unutranjih koji proizvode dejstvo unutar jedne drave dok se dejstvo meunarodnih poslova prostire u najmanje 2 drave. U rezoluciji UN 2102 iz 1966. meunarodno trgovinsko pravo je definisano kao skup pravila kojima se ureuju trgovaki odnosi privatnopravne prirode koji ukljuuju razliite drave. Ovako odreeno meunarodno trgovinsko pravo ine pravila koja reguliu: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. meunarodnu prodaju (o prodaji, zastupanju i zakljuivanju ugovora) vrednosni papiri i dokumentarni akreditiv propisi o poslovanju u meunarodnoj trgovini osiguranje prevoz pomorskim, vazdunim, eleznikim, drumskim i unutranjim vodama pravo industrijsku svojine i autorsko pravo trgovaka arbitraa

Iz ovako odreenog predmeta izostavljeni su javno-pravni meunarodni trgovaki odnosi (npr. kada drava na teritoriji ureuje trgovinsko poslovanje ili kada drava zakljuuje bilateralne i multilateralne ugovore kao to su ugovori o osnivanju GATT, MMF, STO). Ipak obuhvadeni su meunarodni privatno-pravni ugovori koje zakljuuje drava ili druga javna tela sa ostalim subjektima koji se nazivaju javni ugovori. U izvore tako odreenog meunarodnog trgovinskog prava spadaju konvencije meunarodnih organizacija bez obzira da li sadre materijalna ili koliziona pravna pravila.

33. Opti sporazum o carinama i trgovini GATT


GATT ITO Havanska povelja o stvaranju MO za trgovinu 1948. UN Konferencija o trgovini i zaposljavanju -pravila o zaposljavanju -robni sporazumi -restriktivna poslovna praksa

Zenevski pregovori o Opstem sporazumu o carinama i trgovini kao IV delu Povelje (misli se na ITO) 1947. Usvojen GATT (23 drzave) Ciljevi i principi Cilj: sloboda trgovine zasnovana na tri principa: KNP, zabrana kvantitativnih ogranicenja i ukidanju preferencija Sadrzina: osnovni tekst, amandmani, interpretativne odredbe, protokol o privremenoj primeni aneksa ugovora I deo: KNP Popis koncesija II deo: KNT, sloboda tranzita, antidampinske i kompenzatorske carine, odredjivanje carinske osnovice III deo: Teritorijalna primena, zajednicke akcije ugovornih strana, prihvatanje, opoziv i izmena koncesija, carinski pregovori, nacin izmene sporazuma IV deo: Trgovina i razvoj, principi i ciljevi, obaveze i akcije I deo: KNP Lista ugovornih koncesija -popis konkretnih privilegija i pogodnosti koje drzave jedna drugoj odobravaju Dozvoljene uvozne dazbine -carine -druge dazbine ekvivalentne unutrasnjim porezima - antidamp i kompenzat mere - takse i druge dazbine II deo: KNT Klauzula slobodnog tranzita Klauzula nediskriminacije Polozaj drzavnih trgovinskih preduzeca (kontrolisana je mera uticaja drzave)

Drzavne mere pomoci privrednom razvoju Vanredne mere na uvoz posebnih proizvoda Antidampinske i kompenzatorne obaveze -zabrana prodaje robe po dampinskim cenama -odredjivanje vrednosti robe za carinske (ne znam sta ) III i IV deo: Primena Sporazuma u pojedinim oblicima ekonomskih integracija Runde pregovora, Kenedi, Tokijska (mozda posebno vazne) sporazumevanje o industrijskim proizvodima je bilo manje-vise uspesno, kamen spoticanja su bile subvencije na poljoprivredne proizvode, Sukob SAD EU, Japan

34.Svetska trgovinska organizacija


STO WTO Nastanak Urugvajska runda 1986-1992 Finalnim aktom formirana kao naslednik GATT-a, Marakes 1994. Sadrzina finalnog akta: Sporazum o STO, o GATT-u ( ovaj sporazum o GATTu se odnosi samo na industrijske proizvode, doslo je do ogranicenja funkcije GATTa samo na industriju, koji je potpao pod regulaciju STO ) Protokol Urugvajske runde, o poljoprivredi, i fitosanitarnim merama, o tekstilu i odeci, o pravilima porekla robe, o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, o tehnickim barijerama u trgovini, o subvencijama i kompenzatornim merama (ujedno i nazivi Sporazuma koji cine danas deo STO) Podela ostalih MO: Medjunarodne finansijske: MMF; IBRD; IFC; IDA; MGA; ICSID; EBRD (formirane radi pospesivanja medjunarodne trgovine) Postavljanje pravila koja bi vazila svugde kako bi pospesila trgovinu Sve sto treba o njima da se zna i za kolokvijum i za ispit je sta su, pod kojim uslovima i kome daju kredite i to je to. Formulating agencies: UNCITRAL, UNIDROIT, UNCTAD; ICC Svetska trgovinska organizacija pojavljuje se kao '' naslednica '' sledbenica GATT-a. Od 1. januara 1995. godine, stupio je na snagu Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije kojoj su pristupile sve ranije lanice GATT-a. Osnovne funkcije STO-a su: nadzor i sprovoenje

multilateralnih i plurateralnih trgovinskih sporazuma koji svi skupa predstavljaju STO. Sporazum o stvaranju STO nastao je iz Urugvajske runde pregovora i sadri vie sporazuma, kao sastavnih delova nove organizacije. Radi se o slededim sporazumima: Finalnom aktu Urugvajske runde koji sadri akte multilateralnih trgovinskih pregovora, Sporazum iz Marakea o osnivanju STO, Optem sporazumu finalnog akta Urugvajske runde o trgovini i uslugama iz 1994.god. Uz sporazum o osnivanju STO dodati su u posebnim aneksima i Sporazum o trgovini uslugama, Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, kao i Opti sporazum o carinama i trgovini. STO nije prosto proirenje GATT-a. Izmeu GATT-a i STO postoje i odreene razlike: 1) GATT je predstavljao meunarodni multilateralni sporazum, dok je STO pravno lice-organizacija sa svojim sekretarijatom; 2) GATT se primenjivao na privremenoj osnovi, a obaveze STO su stalne i potpune; 3) pravila GATT-a su se primenjivala na trgovinu robom, dok se pravila STO a primenjuju ne samo na robu ved i na usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine; 4) sistem reavanja sporova u STO je mnogo bri i manje podesan za blokiranje u odnosu na GATTov raniji sistem; 5) GATTje imao i sporazume multilateralnog i plurateralnog karaktera dok STO ima skoro sve sporazume multilateralnog karaktera i predstavljaju obavezu za sve zemlje lanice. Osnovni organ STO je Ministarska konferencija koju sainjavaju su predstavnici zemalja lanica STO. Ista konferencija sastaje se najmanje svake druge godine gde se donose odluke o svim pitanjima. Treba istadi da Generalni savet ine sve zemlje lanice STO-a. On ispoljava svoje funkcije putem organa nadlenog za reavanje sporova na nain to prati primenu procedure za reavanje sporova i kroz telo nadleno za reviziju trgovinskih politika-koje sprovodi koristan nadzor nad politikama zemalja lanica. Ministarska konferencija STO-a je osnovala jo tri tela i to: Komitet za trgovinu i razvoj, Komitet za platno-bilansna ogranienja, Komitet za budet, finansije i administraciju. STO pored meunarodne trgovine, pod svoj reim ukljuuje i poljoprivredu, tekstil, usluge, direktne investicije.STO se rukovodi slededim principima: status najpovladanije nacije, nacionalnom tretmanu odnosno trgovini bez diskriminacija, podsticaju razvoja i ekonomskih reformi, koncesijama u meunarodnoj trgovini. Klauzula najpovladenije nacije podrazumeva da sva prava, prednosti, pogodnosti, privilegije i imuniteti koje jedna strana ugovornica odobri jednom proizvodu poreklom iz odreene zemlje bide odmah i bezuslovno proirene na slian proizvod koji je poreklom iz te zemlje ili je namenjen teritoriji svake druge strane ugovornice. Nacionalni tretman podrazumeva da se takse i ostale unutranje dadbine kao i zakoni, propisi koji se odnose na prodaju, transport, kupovinu, stavljanje u prodaju, nede primenjivati na uvozne ili domade proizvode kako bi se na taj nain vrila zatita nacionalne proizvodnje.. STO posebno vodi rauna o podsticanju razvoja i ekonomskih reformi, posebno kod zemalja u razvoju, a zemljama u razvoju daje odreeni rok za prilagoavanje, s tim to im daje i odreenu tehniku pomod. Vedi deo lanica STO su bile lanice GATT-a., nekoliko zemalja pristupilo je kasnije. Procedura pristupa novih zemalja bi se ogledala u slededem: u prvoj fazi Vlada drave podnosi zahtev, mora dostaviti STO-u memorandum koji bi obuhvatio sve aspekte nacionalne trgovinske i ekonomske politike, to se odnosi na STO sporazume. Vlada stupa u pregovore sa zainteresovanim zemljama lanicama STO-a u cilju davanja koncesija u sferi roba i usluga. Prilikom ponovnog stupanja nae zemlje u meunarodne organizacije posebno u STO, nuno je prilagoavanje nae zemlje zahtevima STO-a, to se pre svega ogleda u prilagoavanju spoljnotrgovinskog reima nae zemlje zahtevima STO-a, razrade legalnih mera zatite, carinskih i vancarinskih instrumenata

35.pitanje fali!

36. Izvozno- uvozni poslovi

Osnovni promet robe sa inostranstvom se obavlja putem izvoza i uvoza. Izvoz i uvoz robe se redovno obavlja zakljuivanjem ugovora o prodaji izmeu domadih lica koja su ovladena za obavljanje spoljno trgovinskog prometa i stranih pravnih i fizikih lica. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju propisuje obavezu uesnika u spoljnotrgovinskom prometu da prilikom izvoza i uvoza potuju propisani reim izvoza i uvoza robe, da zakljueni posao prijave nadlenim organima, da na uvezenu robu plate carine i druge dabine, da pladanja vre u skladu sa deviznim propisima, da vode posebnu evidenciju o zakljuenim poslovima i da pribave potrebna uverenja koja prate u izvozu i kod uvoza. Izvoz robe je iznoenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike na teritoriju druge drave, u skladu sa carinskim propisima Republike. Uvoz robe je unoenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge drave na teritoriju Republike, u skladu sa carinskim propisima Republike. Nacionalni tretman Na strana lica koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno koja sa teritorije Republike izvoze robu, primenjuju se propisi koji se primenjuju na domada lica. Na uvezenu robu primenjuju se propisi koji se primenjuju na domadu robu, osim propisa kojima se utvruje domade poreklo robe. Domada roba, u smislu stava 2. jeste roba poreklom iz Republike, u smislu propisa o poreklu robe. Za razliku od slobodnog prometa robe u unutranjem prometu izvoz i uvoz robe svaka drava u vedoj ili manjoj meri kontrolie. Koliinsko ogranienje je najvedi ukupan obim pojedine robe, odreen po vrednosti ili po koliini, koji moe da se uveze ili izveze u odreenom roku, ukljuujui i zabranu uvoza ili izvoza. Koliinsko ogranienje se raspodeljuje na kvote. Kvota je udeo u koliinskom ogranienju dodeljen odreenom licu ili grupi lica. Kvote mogu biti odreene po vrednosti (vrednosne kvote Kv) i po koliini (koliinske kvote KK). Utvrivanje kvota vri Vlada Republike Srbije. Koliinsko ogranienje izvoza moe da se uvede samo: 1) u sluaju kritine nestaice bitne robe ili potrebe za otklanjanjem posledica takve nestaice 2) radi zatite neobnovljivih prirodnih bogatstava, ako se ograniavanje izvoza primenjuje uporedo sa ograniavanjem domade proizvodnje ili potronje. Koliinsko ogranienje uvoza moe da se uvede kao mera zatite: 1) od prekomernog uvoza, u skladu sa l. 55. do 64. ovog zakona, ili

2) platnog bilansa, u skladu sa l. 65. i 66. ovog zakona.

Na restriktivnijem obliku uvoza i izvoza se nalazi ona roba za iji je uvoz ili izvoz je potrebno dobiti posebnu dozvolu. Dozvola je isprava koja se izdaje na zahtev podnosioca za uvoz, tranzit ili izvoz pojedine robe. Dozvoila za uvoz samo radi zatite: javnog morala, ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatastava, nacionelne bezbednosti i zbog primene posebnih pravila trgovine zlatom i srebrom Dozvolu izdaje vlada Republike Srbije i dozvola vai do 6 meseci. Uvoz robe koja se nalazi na reimu kvota podrazumeva da nadlezni organ prvo utvrdi kvote i nakon toga da kvote budu raspodeljene zainteresovanim uvoznicima. Carinskim zakonom dato je ovladenje Vladi da u skladu sa ciljevima utvrene ekonomske politike usvaja kriterijume na osnovu kojih se odreuju carinski kontigenti, odnosno odobrava uvoz odreene robe bez pladanja carine ili uvoz robe uz pladanje carine po stopi nioj od stope utvrene u Carinskoj tarifi. Da bi se odobrio carinski kontigent za uvoz nove opreme, lice odnosno korisnik opreme, pored navedenih uslova mora ispunjavati i jedan od kriterijuma koji se odnosi na: 1. uspostavljanje nove proizvodnje, modernizacija proizvodnje 2. uvoenje nove tehnologije 3. tehniko tehnoloke karakteristike uvozne opreme znaajne za zatitu ivotne sredine zahtev za odobrenje carinskog kontigenta podnosi se Ministarstvu finansija. Prema odredbama zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju izvoz odnosno uvoz je izvren kada je roba ocarinjena i kad je prela carinsku liniju, odnosno kada je usluga pruena. Kao dan izvoza, odnosno uvoza robe smatra se dan kad je izvreno carinjenje robe. Roba koja se uvozi u carinsko podruje Republike Srbije podlee pladanju carina koje su odreene Carinskom tarifom ili Carinskim zakonom. Carine se po pravilu napladuju na svu uvezenu robu, osim za robu koja je zakonom taksativno nabrojana. Prema odredbama vaedeg Carinskog zakona, pladanju carine ne podleu: 1. roba u tranzitu preko carinskog podruja 2. izvezena roba koja se u zemlju vrada neprodata ili se vrada jer ne odgovara obavezama koje proizilaze iz ugovora 3. roba koju su domadi dravljani prijavili prilikom izlaska iz zemlje koja se vrada iz inostranstva 4. dokumentacija koja se alje u vezi sa meunarodnim licitacijam i konkursima 5. tampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke kao i dokumentacija koju lica primaju na osnovu meunarodnog ugovora 6. televizijske, filmske ili na drugi nain snimljene vesti ili slike i programski prilozi za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja 7. potroni materijal koji se besplatno prima iz inostranstva, a koji je namenjen uesnicima simpozijuma, konferencijama u Srbiji 8. poljoprivredni proizvodi koji ostaju u Srbiji kao rezultat umnoavanja u procesu proizvodnje semenske robe od privremeno uvezenog semenskog materijala Vlada moe da uvede sledede mere zatite:

Antidampinke Kompenzatorne Mere za zatitu od prekomernog uvoza Za zatitu ravnotee platnog bilansa Carinski obveznik je primalac robe; vlasnik robe ili lice koje on ovlasti; lice na koje glasi prevozna isprava; lice na koje su prenesena prava iz prevozne isprave, lice koje robu unosi u carinsko podruje Srbije ili iznosi robu iz carinskog podruja Srbije, kao i druga lica koja su, u sluajevima predvienim zakonom duna da plate carinu. Samo carinjenje robe sastoji se od: prijema uvozne carinske deklaracije, pregleda robe i svrstavanja robe po Carinskoj tarifi, utvrivanje carinske osnovice, iznosa carine i drugih uvoznih dabina koje terete robu kao i napladivanja utvrenih iznosa carine i drugih uvoznih dabina. Uverenja koja prate robu pri izvozu i uvozu su: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) Uverenje o domadem poreklu robe Uverenje o injenicama o kojima Privredna komora vodi evidenciju Uverenje o vioj sili Uverenje o poreklu robe iz trede zemlje Uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu Uverenje o direktnoj poiljci Uverenje o krajnjem korisniku za robu koja se uvozi Uverenje o zdravstvenoj ispravnosti ivotinja, mesa i proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla Uverenje o bezbednosti, nutritivnim i senzornim svojstvima mesa, proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla Sertifikat o poreklu

Uprava carine izdaje: 1. uverenje o domadem poreklu robe Form A 2. uverenje o domadem poreklu robe EUR. 1 3. uverenje o direktnoj poiljci

Privredna komora izdaje: 1) 2) 3) 4) 5) uverenje o domadem poreklu robe uverenje o injenicama o kojima Komora vodi evidenciju uverenje o vioj sili uverenje o poreklu robe iz trede zemlje uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu 6) uverenje o krajnjem korisniku robe kaja se uvozi

Ministarstvo poljoprivrede izdaje:

1) uverenje o poreklu 2) uverenje o zdravstvenoj ispravnosti ivotinja, mesa i proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla 3) uverenje o bezbednosti, nutritivnim i senzornim svojstvima mesa, proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla

Za proizvode poreklom iz Srbije radi koridenja carinskih povlastica prilikom uvoza u EU poterbno je podneti: 1) uverenje o domadem poreklu robe EUR 1 ili 2) izjavu koju daje izvoznik na fakturi, dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu koji sadri dovoljno podataka o robi na osnovu kojih roba moe da se identifikuje

Da bi izvoznici prilikom izvoza robe domadeg porekla u EU mogli da koriste povlastice potrebno je da: 1) se roba direktno prevozi u EU 2) nadlena carinska ispostava na teritoriji Srbije izdala uverenje o domadem poreklu robe EUR 1; 3) se carinskim organima EU omogudi da provere autentinost dokumenata ili podataka o poreklu proizvoda. Za robu koja se izvozi u drave sa kojima su zakljueni i ratifikovani sporazumi o slobodnoj trgovini ova uverenja se izdaju u skladu sa pravilima o poreklu koja ine sastavni deo tih sporazuma.

37. Kompenzacioni poslovi sa inostranstvom

Preduzede (privredno drustvo) ili drugo pravno lice moze na osnovu odobrenja nadlenog saveznog organa, zakljuiti ugovor o izvozu robe i usluga koji se napladuju uvozom robe i usluga u istoj vrednosti. Osobenost kompenzacionog posla se ogleda u nainu napladivanja vrednosti tako izvezene robe I u vrsti robe koja se po tom osnovu moe uvesti. Zakonom je propisano da ce nadleni organ odobriti kompenzacioni posao samo ako se: - izvoz u zemlje sa platnobilansnim tekodama ne moe naplatiti u devizama,; - ako se izvozom robe i usluga plada izvoz energetskih I drugih sirovina i reprodukcionog materijala; - uvoz ili zakupnina opreme koja je u funkciji izvoza; - uvoz robe od znaaja za snabdevanje domadeg tista Preduzedima koja izvode investicione radove u zemljama koje su unapred navedene, moe se odobriti da zakljue ugovor sa naplatom tih radova u robi I uslugama ako sa preduzedem koje koristi robu ili usluge iz izvoza meusobna prava i obaveze uredi ugovorom. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom je duno da odlui u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje odobrenja.

* ovo je jako kratko pitanje, i to je sve to smo nasle vezano za kompenzacione poslove

38. Konsignaciona skladita

Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, privredna drutva i druga pravna lica koja su upisana u registar za obavljanje poslova spoljnotrgovinskog prometa mogu sa stranim licem zakljuiti : Ugovor o zastupanju stranih lica u Srbiji , Ugovor o prodaji strane robe sa kosignacionog skladita u zemlji i Ugovor o pruanju usluga odravanja uvezene opreme i trajnih dobara za linu potronju. Pod zastupanjem stranih lica smatra se obavljanje od strane ovladenog domadeg lica u ime i za raun stranog lica, poslova koji prethode zakljuivanju ugovora o prodaju robe ili pruanju usluga, zakljuivanju tih ugovora, kao i obavljanje pratedih poslova koji se odnose na izvravanje tih ugovora Kada je rec o ugovoru o zastupanju, Uredbom je propisana obaveza domadim licima da zakljuuju samo ugovore o generalnom zastupanju za ceo proizvodni program stranog lica. Samo izuzetno, u sluajevima kada strano lice ima vie proizvodnih programa, domadi zastupnik moze zakljuiti ugovor o zastupanju i dela proizvodnog programa. Ugovor o zastupanju stranih preduzeda redovno prati ugovor o prodaji strane robe sa konsignacionog skladita. Uredbom je odreeno da domade preduzede kao zastupnik moe sa stranim licem zakljuiti ugovor o prodaji robe sa konsignacionog skladita i na osnovu njega prodavati stranu opremu, trajna dobra za linu potronju, rezervne delove, sirovine, i reprodukcioni materijal, gotove lekove i medicinski i sanitetski potroni materijal. Ovim ugovorom potrebno je regulisati vrednost robe koja ce konsignaciono prodavati, trokove njihovog transporta i osiguranja kao i trokove njihovog uskladitenja i odravanja konsignacije. Prodaja se obraunava i placa stranom licu u stranoj valuti. U sudskoj praxi je zauzet stav da konsignacija nije vrsta kupoprodajnog odnosa ved vrsta: prodajnog komisiona kombinovanog sa uskladitenjem robe u kome konsignat preuzima obavezu da posalje konsignataru odreenu robu, pri cemu konsignatar uva u svom skladitu i prema ukazanoj prilici je prodaje tredim licima u svoje ime a za raun konsignata. Kada su generalni zastupnik i konsignater duni da obezbede servis, potroni materijal, pribor za rezervne delove i odravanje uvezene opreme, domade privredno drustvo zakljuuje tredi navedeni, ugovor o pruanju usluga odravanja. Ugovor o prodaji strane robe sa konsignacionog skladita i ugovor o pruanju usluga odravanja zakljuuju se na rok koji ne moe biti kradi od jedne godine.