Вы находитесь на странице: 1из 133

KORPORACIJE I KORPORACIJSKO PRAVO

Statusni deo privredna drutva

Trgovako pravo
je skup pravnih normi koje reguliu status trgovakih drutava,pojedinaca i drugih uesnika u trg.prometu i pravne trgovake poslove koje zakljuuju i izvravaju; dobit. U pravu EU trg.pravo- kompanijsko pravo i kao kod nas je samostalna grana prava; U angloamerikom pravu je to graansko pravo koje je komercijalizovano, te se naziva komercijalno pravo.

Koncepcije preduzea
Ugovorna koncepcija u osnovi ima ugovor kao izraz slobode volje; Institucionalna koncepcija. Pravno lice je institucija utvrena kogentnim propisima, koja svoju volju izraava preko organa u propisanom postupku; Funkcionalna koncepcija meovita, drava utvruje okvir u kom osnivai vre izbor mogueg delovanja.

Trgovako pravo obuhvata


1. Statusno trgovako pravo (trgovca, preduzetnika,trg. drutava i dr.subjekata; 2. Ugovorno trgovako pravo (poslove prometa robe, novca i HoV); 3. Reglementarno ili upravno, prouava odnose privrednih subjekata i drave

Samostalne discipline trgovakog prava


Pravo industrijske svojine; Pravo osiguranja; Meunarodno trgovinsko(privredno) pravo; Saobraajno pravo; Bankarsko pravo; Menino i ekovno pravo; Turistiko pravo.

Odnos trgovakog i drugih grana prava


Trgovako i graansko pravo ; Pragmatinost trgovakog prava; Trgovako i upravno pravo; Trgovako i samostalne grane trg. prava; Trgovako i meunarodno trg. pravo; Istorijski razvoj: Hamurabijev zakonik, Fenianipomorstvo,rimsko pravo,srednji vek sajmovi, Novi vek kodifikacije; integracioni procesi XX vek- unifikacija.

Izvori trgovakog prava


Zajedniki izvori Zakon, meunarodne konvencije, Podzakonski akti (uredbe, pravilnici, naredbe,zakljuci), Sudska praksa i pravna nauka su interpretativni izvori.

Autonomni izvori Obiaji, opti i posebni Uzanse, opte i posebne Opti uslovi poslovanj Trgovake klauzule i termini.

Trgovac i trgovaki posao


Subjektivni, objektivni i meoviti sistem odreivanja pojma trgovca; Trgovac je pravno ili fiziko lice (trgovac i proizvoa, preduzetnik,posrednik u prometu) koji se trgovinom bavi trajno u vidu zanimanja radi sticanja dobiti. Preduzetnik:punoletan,poslovno sposoban u vidu zanimanja,registar,trgov.knjige,poseban fiskalni reim, lan trg. Komore.

Slobodna zanimanja. Radnja


Slobodna zanimanja (lekari,advokati...) mogli imati status trgovca, ako se na njih primenjuju odredbe zakona o preduzeima Radnja lokal,delatnost (biro, kancelarija, servis, agencija ili zajednika radnja); Osnivaju je fizika lica. Ima pravni subjek. i samo u sluaju probijanja pravne linosti osniva odgovara celom imovinom. R. ima firmu,sedite,raun,delatnost,zastupnika, a prestaje steajem,likvidacijom i statusnim promenama i posebno kao i sva drutva lica.

Zadruge
Je samostalna, otvorena, dobrovoljna organizacija ravnopravnih zadrugara zasnovana na principima uzajamnosti i solidarnosti u ostvarivanju eko. interesa; Zadruge mogu biti: zemljoradnike,tedno kreditne,zanatske,potroake,omladinske.. Osnivaju se pisanim ugovorom najmanje 3 zadrugara sa ulogom.

Zadruge
Obavezni organ zadruge je skuptina, a fakultativni organi su upravni i nadzorni o. Akti zadruge su:ugovor o osnivanju,statut i ugovor o meusobnim pravima i obaveza Z. koristi zadrunu, svojinu i sredstva zadrugara i dr.pravnih i fizikih lica; Z.ima rezervni i fond za pokrie rizika poslovanja.

Zadruge
Odgovaraju za obaveze svojom imovinom a zadrugari supsidijarno saglasno statutu; Zadruni savezi predstavljaju zadruge pred dravom i imaju svojstvo pravnog lica. Zadruni savezi organizovani su na granskom ili teritorijalnom principu i pruaju strunu pomo lanicama.

Preduzea trgovaka drutva


Preduzee je pravno lice koje obavlja priv. delatnost (proizvodnja,promet roba ili vri usluge) radi sticanja dobiti na tritu. Preduzee je trg. drutvo po Zakonu o preduzeima RS.Na Zapadu drugi koncept Svojstvo pr. subjekta stie se upisom, a gubi ga brisanjem iz sudskog registra. Ekonomsku funkciju preduzea odreuje organizacija i ciljna funkcija (profit).

Preduzee sadri
1. Materijalni supstrat imovinu (ukupnost imovinskih prava), Pravo svojine, Obligaciona prava, Prava ind. svojine, pravo zakupa 2. Personalni supstrat Osnivai (vlasnici), Radnici, Rukovodioci,

Preduzee poseduje:
Organizacija je jedinstvo materijalnog i personalnog supstrata sa cilj. funkcijom; Delatnost je priv.aktivnost koja se obavlja profesionalno na naelima dobrog privrednika Firma je ime elemenat individualizacije preduzea u pravnom prometu; Skraena oznaka firme; Sedite je mesto upravljake i proizvodne funkcije preduzea, vie pogona sedite je mesto uprave; Nacionalnost je pripadnost prav. sistemu jedne drave prema mestu sedita; iro raun je sredstvo za poslovno-pravne aktivnosti

Imovina preduzea
Je ukupnost prava koja pripadaju preduz. kao privrednom subjektu i obuhvata stvari, opremu, novac, imovinska prava, prava industrijske svojine (pokretna i nepokre.) Prezaduenost je stanje preduzea u kom su obaveze (tereti) vei od prava; Insolventnost je platena nesposobnost preduzea, ali vrednost imovine moe biti i vea i manja od dugova (obaveza).

Imovina preduzea
Poetna imovina je osnivaki kapital, a ako je u stvarima izraava se novano; Obavezna rezerva drutva kapitala iznosi 5% godinje dobiti (do 10%osnovnog kap.) Preduzetnik za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom,a akcionari, lanovi i osnivai u skladu sa Zakonom o preduzeima.

Personalna odgovornost kod zloupotrebe


1. za osnivae,lanove i akcionare, lanove uprave i izvrne direktore celokupnom imovinom predviena je u sluajevima: Ako su zloupotrebili preduzee da bi postigli zabranjeni cilj; Ako su preduzee zloupotrebili da bi otetili poverioce; Ako su smanjili imovinu preduzea radi line koristi ili Ako su postupali sa imo.suprotno propisima kao svojom.

2.
3.

4.

Imovinska odgovornost lanova,osnivaa i akcionara


Srazmerna je njihovim udelima i akcijama u preduzeu, upravljanju, dobiti i snoenju rizika poslovanja; Dividende i posebne nagrade se ne mogu isplaivati na teret osnovnog kapitala; Preduzeem upravljaju vlasnici, samo ili preko predstavnika, osim ako poseduju akcije bez prava upravljanja.

Vlasnici preduzea
Ulaga je vlasnik preduzea srazmerno svojinskom udelu u preduzeu i odgovara u visini uloga; Uzajamna odgovornost vlasnika i preduze. postoji ortakog i komanditnog drutva i ona je neograniena i solidarna (komple.); Prednosti privatne svojine:reproduktivnost i bolji sistem pravne zatite. Vlasnik raspolae imovinom, uspostavlja radne odnose, upravlja organizacijom,odgovara visinom udela.

Sistemi osnivanja preduzea


Zakonski P. se osniva zakonom ili aktom uprave donetim na osnovu zakona; Normativni P. osniva pravno ili fiziko lice kad ispuni zakonske uslove i propisani postupak, to utvruje organ registracije; Sistem dozvole nadleni dravni organ ocenjuje opravdanost osnivanja i daje ili ne dozvolu (Centralna banka-poslovne b.)

Sistemi osnivanja preduzea


Sistem koncesija eksploatacija prirodnih bogatstava-koncesija Vlade; Sistem prijave kod stranih ulaganja, zajednikih ili drugih neophodna je prijava dravnom organu za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Uslovi za osnivanje preduzea


Opti materijalni uslovi (sredstva); Posebni uslovi: tehniki, prostorni,kadrovi sanitarni, zatita ivotne sredine. Sankcija je odgovornost za privredni prestup. Formalni akt o osnivanju(odluka,ugovor), uz prijavu za upis pored akta podnosi se dokaz o uplati uloga,saglasnost. Upisom u registar se stie pravni subjektivitet.

Osnivaki akti
Odlukom o osnivanju se osniva jednolano drutvo, ostala se osnivaju ugovorom; Ugovor o osnivanju sadri: firmu,sedite, osnivae, delatnost, vrednost imovine,kao obavezne elemente, kao i organe, trajanje drutva, nain utvrivanja i rasporeivanja dobiti, ovlaenu banku, nain reavanja sporova,prava i obaveze osnivaa...

Preduzetnik, pojam i znaaj


Preduzetnik je fiziko lice koje trajno obavlja delatnost proizvodnje i prometa robe ili vrenja usluga u vidu zanimanja radi sticanja dobiti. Nema status pravnog lica. Individualni i kolektivni (ortaka radnja) graanski ortakluk. Slobod.profesij Uslovi: punoletnost,poslovna sposobnost, neosuivanost, nije obavezan konkurentnou

Uslovi za preduzetnika
Delatnost se odnosi na proizvodnju i promet roba i vrenje usluga na tritu; Ispunjavanje zakonskih uslova tehnikih, sanitarnih, kadrovskih, zatite... P.koji ima god.prihod vei od 200000 KM upisuje se u sudski registar, u kom ostaje i ako u nekoj od godina ne ostvari predvieni prihod.

Prestanak obavljanja delatnosti preduzetnika


Pismenom odjavom; Istekom vremena na koji je osnovan; Gubitkom poslovne sposobnosti; Smru; Ponitenjem reenja o upisu; Zabranom obavljanja delatnosti; Nevrenjem delatnosti due od 2 godine; Prestankom prirodnih i drugih uslova; Svojstvo pred. gubi brisanjem iz registra.

Radnja
Radnja je organizaciona forma za vrenje delatnosti preduzetnika i nema svojstvo pravnog lica. Firma radnje je personalna (sadri ime preduzetnika,prebivalite i delatnost); Osniva se podnoenjem prijava optinsk. organu uprave za poslove privrede; Prestaje odjavom i po sili zakona. Uproeno knjigovodstvo.

Pojam i odlike preduzea


Preduzee je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti; Preduzee je ekonomskopravni institut; Sinonimi su: privredni subjekti i privredna organizacija koja obuhvata i banke, osiguravajue organizacije, banke. P je privredna organizacija, pravno lice, poseduje im ovinu

Oblici preduzea
su privredno drutvo i javno preduzee; Drutvo lica se osniva kao: ortako drutvo i komanditno drutvo; Drutva kapitala su: akcionarsko drutvo i dru. ograniene odgovornosti; Osnivai su pravna i fizika lica,doma i strana na bazi reciprociteta.

Firma preduzea
Je ime,oznaka drutva u pravnom prometu Firma ortakog drutva sadri ime najmanje 1 lana i oznaku o.d. Firma komanditnog drutva sadri ime 1 komplementara i oznaku k.d.,ne komand. Akcionarsko drutvo A.d.,drutvo sa ogranienom odgovornou D.o.o., j.p. je oznaka javnog preduzea, a firma preduzetnika sadri njegovo lino ime.

Firma preduzea
Sadri i oznaku delatnosti i sedite preduz. Moe da sadri i oznaku holding, koncern, korporacija,poslovni sistem,matino pred. Firma ne moe da sadri: ime drave,grb, zastavu i dr. oznake drave,naziv i oznake meunarodne organizacije. Ako ima skraenu oznaku i ona se upisuje u registar. Nema dva ista naziva firme.

Firma preduzea
Upisom u registar firme, preduzee stie pravo na tubu za zatitu protiv preduzea Prenos firme se vri samo zajedno sa preduzeem pod njenim imenom. Preduzee ima matini broj pod kojim se vodi kod nadlenog organa za statistiku.

Organi preduzea
Skuptina, kao organ vlasnika; Upravni odbor, kao organ upravljanja; Direktor, kao organ poslovoenja; Nadzorni odbor, kao organ nadzora. Upravu preduzea ine direktor i upravni odbor. Direktor ne moe biti lan upravnog odbora. Statut moe predvideti i odbor izvrnih direktora.

Skuptina preduzea
Utvruje poslovnu politiku; Donosi statut i poslovnik o radu; Usvaja godinji obraun i izvetaj o poslov Odluuje o raspodeli godinje dobiti Odluuje o osnivanju novih preduzea; Odluuje o statusnim promenama,promeni oblika i prestanku preduzea. Bira i opoziva l.upravnog, nadzornog odbora

Upravni odbor
Priprema predloge odluka, godinji izvetaj, predlae raspodelu dobiti skupt. Bira predsednika UO; Postavlja i razreava direktora; Odluuje o trajnoj poslovnoj saradnji; Donosi investicione odluke i opte akte koji nisu u nadlenosti skuptine; Odluuje o osnivanju novih preduzea.

Direktor i nadzorni odbor


Direktor: Organizuje i vodi poslovanje; Zastupa preduzee; Stara se o zakonitosti rada; Vri i dr.poslove u skladu sa zakonom, statutom i dr.aktima. Nadzorni odbor: Vri nadzor nad radom uprave; Pregleda izvetaje godinje i periodine; Razmatra izvetaje revizora; Podnosi izvetaj o radu skuptini.

Trgovako zastupanje
je pravni posao profesionalnog lica koji nastupa u ime i za raun 2. pr.subjekta; Osnov prava za zastupanje je: 1. Zakon (uprava dru.kapitala,komplemen) 2. Akt ovlaenog organa (sud-steaj.upra); 3. Punomo data od strane zastupnika u okviru njegovih prava.

Zastupnici i punomonici
Preduzee po zakonu zastupa direktor; Statutom mogu i druga lica biti zastupnici; Zastupnici preduzea mogu dati drugim L punomo za zastupanje u svom okviru; Prokura jeposebna trgovaka punomo koju daje direktor uz saglasnost organa upravljanja-upisuje se u registar i on ne moe otuivati imovinu ni na sud.

Prokura i trgovaka punomo


Moe da bude pojedinana i kolektivna (dva ili vie lica moraju se saglasiti). Trgovaka punomo moe biti opta i posebna. Opta punomo se protee na voenje preduzea bez prodaje imovine, menice i eka, jemstva, kredita i sporova. Posebna pun.se daje za gornje poslove.

Trgovaki putnik
Je lice koje u ime i za raun trgovca na osnovu pismene punomoi (kao stalno zaposleni ili ne)sklapa ugovore o prodaji robe, isporuuje istu, naplauje cenu i prima izjave od kupaca. Punomonik po zaposlenju je zaposleni koji po prirodi posla zakljuuje ugovore i iste ispunjava (trgovac, voza).

Opti akti preduzea


1. 2. 3. 4. statut ; pravilnik; poslovnik; i odluke kojim se n a opti nain ureuju odnosi. Statut je osnovni opti akt preduzea u skladu sa kojim moraju biti ostala opta i pojedinana akta.

Prestanak preduzea
Odlukom skuptine odnosno lanova; Istekom vrema na koje je osnovano; Izricanjem mere zabrane vrenja delatnos. Prestankom prirodnih i drugih uslova; Smanjenjem broja lanova na 1 osim a. d. Bez javnog upisa akcija i d.o.o. Odlukom suda o nitavosti upisa u registar Ako nije organizovano u skladu sa zakonom;

Prestanak preduzea
Ako ne obavlja delatnost due od dve godine neprekidno; Spajanjem odnosno podelom preduzea; Steajem; Ako se glavnica smanji ispod minimalnog iznosa; Preduzee prestaje brisanjem iz registra.

Steaj
Regulisan je Zakonom o steajnom post.; Vodi se radi grupnog namirenja steajnih poverilaca kroz unovenje dunikove imo. Organi SP su: steajni sudija, privremeni steajni upravnik, skuptina poverilaca, privremeni odbor poverilaca i odbor poverilaca. Platena nesposobnost dunika osnovni je razlog za otvaranje SP.

Steajni postupak
Je hitan postupak na naelima parninog; Otvara se zbog nesolventnosti dunika u trajanju od 60 dana i zbog pretee platen nesposobnosti pokree sam dunik. SP se sastoji iz prethodnog i SP. U prethodnom SP se utvruje osnovanost predloga od strane privrem. steaj. uprav. koji to utvruje u roku od 30 dana izvetaj.

Steajni sudija u roku od 3 dana od roita donosi odluku o pokretanju SP,imenuje S upravnika i poziva poverioce da prijave potraivanja u roku od 30 dana; Izvetajno i roite za ispitivanje potraiva. Na postupke SU potrebn a je saglasnost odbora ili skuptine poverilaca za unovavanje S mase.

Namirenje poverilaca
Vri se iz steajne mase sledeim redom: 1. Trokovi steajnog postupka; 2. Dugovi S mase nastali nakon otvaranja S 3. Ostali dugovi.

Likvidacija
Likvidacioni postupak se sprovodi: Ako je PL izreena mera zabrane obavlja. delatnosti, pa u roku ne ispuni uslove; Prestankom prirodnih uslova; Istekom roka na koji je PL osnovano; Odlukom suda o nitavosti upisa u registar Odlukom skuptine odnosno lanova; Ako PL nije organizovano u skladu sa zak.

Likvidacija
Predlog za likvidaciju podnosi: Ovlaeni organ zastupanja, Osniva ili ovleni lan pravnog lica, Sud koji vodi registar i drugi. Organi LP su likvidacioni sudija i upravnik. Izmiruju se trokovi LP,pa potraivanja. Za sporna potraivanja poverioci se upuuju na parnicu 15 dana i ako je ne pokrenu potraivanje se nee uzeti u obzir.

Sudski registar
je javna knjiga koja sadri identifikacione i statusne podatke,delatnost pr. subjekata; Preduzee stie svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar; SR regulisan je Zakonom o registraciji poslovnih subjekata Republike Srpske,koji je slian Okvirnom zakonu o registraciji poslovnih subjekata BiH.

Sudski registar naela registracije


vode osnovni sudovi (optinski u BiH); SR se sastoji od Glavne knjige i Zbirke isprava za svakog pojedinanog subjekta; Naela registracije: obaveznost,javnosti, oficijelnosti, zakonitosti, konstitutivnosti, prioriteta, formalnosti, jednoobraznosti; Glavna knjiga SR vodi se u elektronskom obliku, a atarne imaju pravo uvida u isti.

Subjekti registracije
su svi oblici privrednih drutava,preduzea ukljuujui i javna i preduzea sa javnim ovlaenjima,ustanove, javne korporacije, poslovna udruenja, zadruge ; Na subjekte iji prevashodni cilj nije ostvarivanje profita vai obaveza registracije po ovom zakonu.

Predmet registracije
su osnivanje, povezivanje, prestanak subjekta ili njegovog dela, statusne i promene oblika organizovanja, podaci u vezi sa steajnim i likvidacionim, te postupkom brisanja subjekta iz registra; U SR se upisuju i pravosnana zabrana obavljanja delatnosti;

Obavezni podaci registra


Opti podaci: Firma, sedite, osnivai, skraena firma, visina kapitala u novcu, stvarima i pravima, delatnost, zastupnik, obim Posebni podaci: se odnose na naknadne upise pravnih fakata, spajanje,pripajanje, podelu, upis dela ili poslovne jedinice, prestanak subjekta

Registarske isprave
se podnose SR radi utvrivanja injenica; Identifikacione isprave (LK,PI,izvod iz registra); Akt o osnivanju, statut, potvrdu o izvrenoj uplati,odluku o imenovanju zastupnika, potvrdu banke o izvrenoj uplati, odobrenje Komisije za HoV ili drugog nadlenog organa, ako treba.

Postupak registracije
Se vodi po pravil,im a vanparninog post.; O zahtevu za upis odluuje sudija pojedina bez odravanja rasprave. Po albi odluuje 2-stepeni sud; Po prijemu prijave sud e traiti dobijanje jedinstvenog poreskog identifikacionog br. odnosno od carinskog organa carinskog broja za spoljnotrgovinsku delatnost.

Preporuke EU u postupku registracije


Smanjiti administrativne procedure; Efikasnije i operativnije delovati; Uvesti jedinstven formular i identifikacioni sistem za dodelu brojeva firmama; Odreivanje rokova za obradu zahteva, a u sluaju utanja administ.-pozitivan ishod; Izbei dupliranje davanja istih informacija dravnim organima.

Pojam trgovakog drutva


Romanski sistem razlikuje trgovaka (cilj je dobit) i graanska drutva-udruenja; Germanski sistem i drutva i udruenja se osnivaju radi dobiti,razlika u organizac.; Angloameriki sistem korporacija i kompanija, cilj je dobit. Trgovaka drutva se dele na: 1. Drutva lica i 2. Drutva kapitala.

Trgovaka drutva
Drutva lica su: - Ortako drutvo, i - Komanditno drutvo. Drutva lica odlikuju lina svojstva, poverenje i neograniena solidarna odgovornost Drutva kapitala su: - AD, - Komanditna drutva na akcije, i - D.o.o. U DK dominira interes kapitala,udeo je lako prenosiv,odgovornost do visine udela.

Elementi trgovakih drutava


Ugovor o osnivanju drutva odnosno odluka kod jednopersonalnih drutava; Ulog (novac, stvari,prava), kredit ne ulazi u osnovni kapital jer ne moe biti predmet izvrenja; Uee u dobiti dividenda, ne iz kapitala, jednakost uz izuzetke (povlaene akcije), uee u gibitku u visini udela.

Probijanje pravne linosti


Jednopersonalno trgovako drutvo moe biti drutvo sa organienom odgovornou i akcionarsko drutvo; Probijanje pravne linosti kod A.d., D.o.o, i komanditnog drutva gde akcionari lanovi i komanditori u poslovanju sa 3. licima prevarno postupaju sa imovinom drutva kao da je njihova. Sudska zatita i solidarna odgovornost.

Ortako drutvo
Osnivaju ga 2 ili vie fiz.(RSrpska) ili pravnih lica ugovorom u pisanoj formi radi obavljanja privredne delatnosti, pod posebnom firmom; Odgovornost je neograniena solidarna; Pravni subjektivitet stie upisom u registar Imovina OD odvojena je od imovine lanova ija je odgovornost neograniena. Minimalan boj lanova je dva ugovor,a maximlaman nekoliko.

Interni odnosi izmeu lanova


Ureeni su ugovorom o osnivanju OD; Ulozi osnivaa mogu biti i u linom radu i uslugama i ako nije naznaeno ulozi su =; Nenovani ulozi se procenjuju u novcu i unose u drutvo pre upisa u registar; Bez odobrenja dugih ortak nema pravo da smanji,povue,otui ili optereti svoj ulog; Savesno i poteno princip poslovanja.

Interni odnosi izmeu lanova


Obaveza ortaka je da rade u interesu OD; Nespojivo je sa lanstvom u OD: biti lan drugog OD,komplementar KD, lan Doo, lan uprave ili nadzornog odbora DOO, AD i javnog drutva,biti prokurista u drugom pravnom licu ili preduzetnik.

Prava lanova OD
Pravo na upravljanje i voenje poslova (sami, 1 lan,nekolicina,neki poseban organ ili lice i prokurista); Poslovodstvo moe biti individualno i kolektivno; Kolektivno poslovodstvo se mora ugovoriti Za vanredne poslove potrebna je saglasnost svih ortaka.

Prava lanova OD
Pravo na dobit na kraju poslovne godine; Pravo na obavetavanje, regulisano je ugovorom-izvetaj o poslovanju; Pravo na povraaj uloga u sluaju da OD prestane da radi (kod otkaza i smrti lana, iskljuenja lana; Pravo na deo imovine OD po prestanku rada drutva.

Odgovornost za obaveze OD
Ortaci odgovaraju poveriocima, pa i lanu OD u tom svojstvu; Odgovornost ortaka je opta i odnosi se na sve obaveze drutva i sve poverioce; Novi lan OD odgovara isto kao i ostali; Ortak koji izmiri obaveze OD ima pravo regresa od OD odnosno od lanova srazmerno udelima u drutvu.

Iskljuenje iz OD
Dobrovoljno (uz preuzimanje od dr.ortaka; Iskljuenje zbog vanog razloga i na osnovu sudske odluke- bilans razlaza; Sluaj drutva sa dva lana,rok od 6 mes. ili 1 god. da OD obezbedi minimum lanova ili likvidacija; moe i transformacija u jednopersonalno drutvo (A.D. ili D.O.O.).

Transformacija OD
Predstavlja promenu pravnog oblika OD. OD se moe transf.u komanditno drutvo na osnovu odluke, s tim da budui komanditori do regist.= odgovaraju kao I komplementari. Transf.u A.d. odlukom,potreban osnivaki kapital i naravno izmena firme. U D.o.o., odreenjem udela, glavnice,firme.

Prestanak OD
Protekom vremena na koje je osnovano; Odlukom lanova o prestanku rada; Otkazom nekog od lanova; Smru ortaka ili padom pod steaj; Odlukom suda po tubi lana drutva kad: se neuspeno posluje, neotklonjivi nesporazum, postupanje protivno cilju OD.

Likvidacija OD
Postupak moe biti redovan i skraen. U redovnom postupku likvidatori mogu da budu svi lanovi OD, ako ugovorom nije drugaije odreeno, ili tree lice koje imenuje sud. Sud moe i sam sprovesti L. Odluka o prestanku OD likvidacijom se objavljuje u Sl.gl.sa pozivom poveriocima da u roku od 30 dana prijave potraivanja.

Likvidacija OD
OD u likvidaciji u nazivu firme; Poetni i zavrni likvidacioni bilans; Po izmirenju poverilaca preostala imovina se raspodeljuje na lanove drutva; Po okonanju postupka brisanje iz registra.

Skraeni postupak likvidacije OD


Se primenjuje kada ortaci daju izjavu pred nadlenim sudom o izmirenju svih obaveza OD prema poveriocima i zaposle. Obaveza lanova OD je za eventualne obaveze od brisanja iz registra u roku od tri godine; Odluka o prestanku rada u skraenom postupku se objavljuje u Sl.gl sa imenima lanova OD.

Komanditno drutvo (KD)


Je priv.drutvo, koje se osniva ugovorom 2 ili vie lica, 1 neogranieno solidarno i 1 ogranieno odgovara-komanditor. Nastalo u Srednjem veku,pomorstvu gde je roba davana trgovcu i brodaru, koji su snosili rizik opasnosti prevoza robe. Odgovornost je po prvi put ograniena.

Odlike komanditnog drutva


Osniva se ugovorom kao trajno drutvo; Komplementari i komanditori,bez min.ulog KD je drutvo lica koje vode komplementa. lanovi su pravna i fizika lica; Ulog u novcu, pravima,radu,stvarima; Nema obaveznih organa<, Ima pun pravni subjektivitet.

Osnivanje i registracija KD
Osniva se ugovorom kao osnivakim aktom, koji mora biti u pismenoj formi Komplementar FL, a komanditor F i PL; Firma KD moe biti lina (komplementar) i stvarna (unosi se oznaka k.d.); Ima osobine i drutva lica i dru.kapitala; Komanditori ne zastupaju KD, ali imaju pravo kontrole knjiga i poslovanja.

lanstvo u KD
Komanditori odgovarju do visine udela, a komplementari neogranieno solidarno; Ulog komand.ne moe biti u radu i usluga. Ustupanje uloga komple. komanditorima moe samo uz saglasnost komplementara Komplem.i komandritori imaju pravo pree kupovine; Postoji mogunost probijanja pravne lino.

Poslovodstvo i odnos sa treim licima


Komplementar upravlja i vodi poslove KD, a poalovodstvo se moe poveriti i 3. licu; U R Srpskoj kompl.moe biti samo FL; Komand.odgovara neogranieno, kada je ime u firmi,kad je prokurista ili punomon. Raspodela dobiti i snoenje rizika se vri u skladu sa ugovorom o osnivanju; Ako komanditor nije ueno ceo ulog dobit ide na ime uloga do konane isplate istog.

Prestanak i transformacija KD
Ako iz KD istupe svi komplementari ono delatnost moe nastaviti kao d.o.o., a.d. Ili kao preduzetnik; Ako iz KD istupe svi komanditori ono delatnost moe nastaviti kao ortako dru. ili kao preduzetnik. Promene statusa se obavezno upisuju u registar.

Komanditno drutvo na akcije


KD na A je oblik KDkoje osnivaju najmanje dva P ili FL pod firmom komplementara i njegovom neogran. solidarnom odgovorn. i ogranienu odgovornost komanditora, koji imaju akcije- nema ga u Zakonu R Srpske I komplementari pored udela mogu imati A Ima status pravnog lica, a za A se primenjuju pravila osnivanja a.d.

Komanditno drutvo na akcije


Organi KD na A su skuptina akcionara (komanditora i komplementara) i nadzorni odbor(najmanje 3 komanditora); Postojei akcionari imaju pravo pree kupovine akcija; Moe se transformisati u a.d. ili d.o.o. Prestaje odlukom skuptine uz saglasnost svih komplement.i istupanje m svih la nova osim jednog.

Drutvo ograniene odgovornosti (d.o.o.)


Je spoj drutva lica (line osobine bitne za nastanak,rad i prestanak)i drutva kapitala (nebitnost pers.elemenata); Odgovornost za rizik u visini uloga; Osnivai su F i PL; Prvo d.o.o. Nemaka 1892. JU 1937. godine. R Srpska. Nastaje kao pravni subjekt upisom u registar privrednih drutava.

Odlike d.o.o.
Imovina drutva je odvojena od imovine lanova,pa d.o.o.samostalno odgovara; Osnovnu glavnicu ini zbir uloga lanova; Udeo u drutvu je srazmeran ulogu i riziku; Firma d.o.o.moe biti personalna ili realna; i sadri skraenicu d.o.o.; Neke delatnosti (banke) u ovoj formi ili u formi a.d.,

Osnivanje d.o.o.
Osniva se ugovorom (2 ili vie) odnosno odlukom o osnivanju (1 osniva); Posle ug.(odluke) vri se upis i uplata lanova, te upis u sudski registar. Reenje nadlenog organa o ispunjenju teh.uslova zatite na radu i ivotne sredine Ako je 1 lan postoji mogunost proboja pravne linosti neogran. solidarno odg.

Vlasniki reim i lanstvo


D.o.o. se moe osnovati u svim svojinskim oblicima:drutvenoj, dravnoj,zadrunoj, privatnoj i meovitoj svojini; Osnivai:sva domaa i strana P i FL; Najvie 30 lanova osim ako su zaposleni kupili udele pod povlaenim uslovima; Knjiga lanova sa svim podacima, sa pravom na uvid u istu.

Ulozi i osnovni kapital d.o.o.


Ulozi ne mogu biti u radu i uslugama; Nenovani ulozi moraju biti procenjeni; Zakonom je propisana minimalna glavnica; lanovi imaju pravo pree uplate tj.unosa novih uloga u roku od 30 dana od izmene ugovora; Odluka o poveenju i smanjenju kapitala uvodi se u registar.

Upis i unoenje uplata, statut


Do prijave upisa u registar ulozi lanova d.o.o. moraju bitim upisani u registar; Do upisa u registar 50% uloga mora biti uplaeno na privr.raun,ostalo u roku 2 g. Odgovornost lanova doo pri upisu za obaveze drutva je do punog uloga; Statut je pored osnivakog akta obavezni akt d.o.o.

Organi d.o.o., skuptina


su:direktor, upravni odbor,nadzorni odbor i skuptina (ako je to predvieno osn.ugov); U jednolanom doo vlasnik = direktor= skuptina (organ vlasnika); Skuptina donosi:statut, usvaja izvetaje o poslovanju,utvruje politiku,rasporeuje dobit,pokriva gubitke,bira i opoziva UO,NO revizora,odluuje o statusu doo.

Upravni odbor,direktor,nadzorni odbor


UO ima najmanje 3 lana, bira ga skuptin Odluke donosi veinom glasova; Direktor predstavlja i zastupa doo; NO bira skuptina,ima najmanje 3 lana i stara se o zakonitosti rada i obavetava o eventualnim nepravilnostima organe.

Prava lanova d.o.o.


Imovinska prava (pr.uea u dobiti,steej) Upravljaka pr.glasa u organima,obavet. pobijanje odluka,pr.na informisanje); - Actio pro socio tuba 1. lana protiv 2. la. drutva zasnovana na ug.o osnivanju; - Actio negatoria tuba lana protiv drutva kod protivprav. prekoraenja ovlaenja; - Specijalna pr. data ug.o osnivanju(pr.veta) - Pr.iz obligacionih odnosa kroz mogunost sklapanja poslova lana sa drutvom.

Obaveze lanova d.o.o.


O dodatnih uplata,pored uplate uloga; O ispunjenja dodatnih inidbi (kroz o rada u doo,pruanje usluga ili pr.poslasa doo; O nekonkurencije po ugovoru o osnivanju i statutu lanova prema doo. Raspolaganje udelima vri se pr.poslom i mora biti u pismenom obliku, a promene se unose u knjigu udela. Doo moe stei sopstveni udeo koji u roku od 1 g.se mora otuiti ili ponititi.

Prenos udela
Prenos udela 3.licu je mogu, ali uz pravo pree kupovone ostalih lanova doo; Smru ili prestankom lana doo njegov udeo se prenosi nasledniku ako ugovor ili statut nisu predvideli drugaije postupanje; Povlaenje udela moe biti besteretno ili teretno i prati ga gubitak pr.i obaveza;

Prestanak lanstva u d.o.o.


Pravo na raskid ug. je autonomno pravo; Za istupanje iz doo potrebna je saglasnost ostalih l. U suprotnom sudski postupak; Odlukom skuptine lan moe biti iskljue iz lanstva- alba spor u roku od 30 dana; Ug.o osnivanju se moe izmeniti samo saglasnou svih lanova; Neke drave predviaju veinu.

Transformacija drutva
Predvia se statutom i mogua je u: Komanditno drutvo uz zakljuenje novog ugovora i odreenje statusa kompl.i koma. Akcionarsko drutvo udeli se pretvaraju u akcije; Ortako drutvo malo prisutan,siguran. D.o.o. Prestaje likvidacijom(cilj, nema uslova),steajem,transformac.i statusnim promenama(spajanje,podela i pripajanje).

Akcionarsko drutvo (AD)


Je trgovako dr. sa kapitalom podeljenim na A, odgovara za obaveze svojom imov. Osnivai su pravna i fizika lica; AD je drutvo kapitala podeljenog na A; posluje pod realnom firmom,izutetno personalnom AD je subjekt prava, AD, zakonom fiksiran osnivaki kapital; Glavnica je podeljena na = delove A izraene u novcu.

Osnivanje AD
Sistem koncesija osnivanje AD potrebna dozvola dravnog organa uprave; Sistem slobodnog udruivanja nastaje AD organizovanjem osnivaa, a ne upisom koji ima deklaratorni, a ne konsitutivni znaaj; Sistem normativnog akta kada ispuni predviene uslove AD nastaje momentom registracije.

Osnivanje AD
AD se osniva ugovorom ili odlukom (1lan) Osnivai su domaa i strana PL i FL; AD moe biti u svim svojinskim oblicima; Mininalni osnovni kapital garancija 3.licima Ulog:novac,stvari (pokretne i nepok,prava) Osnovni kapital 50000KM Simultano AD; Osnovni kapi. 100000KM sukcesivno AD.

Simultano i sukcesivno osnivanje


Kod simultanog osnivanja AD osnivai otkupljuju odmah sve A prilikom osnivanja: Kod sukcesivnog osnivanja AD osnivai raspisuju javni poziv za otkup akcija i pored faza prisutnih i kod simultanog osnivanja AD sazivaju i odravaju osnivaku skuptinu.

Privredni znaaj AD
Forma AD kroz manji ulog manji poslovni rizik,te njegova disperzija; AD je oblik koncentracije sitne i krupne tednje i novca za velike projekte,rizik je ogranien na ulog,anonimnost ulagaa; Loe strane AD: vode ga veliki akcionari,a ne mali,prenosivost A uzrok pekulacija na berzi;

Postupak osnivanja AD
Statut je osnovni i konstitutivni akt AD; Ima obavezne (firma, sedite, delatnost, vrednost,broj A i glavnice,broj lanova UO,rok trajanja ad,raspodelu dobiti,gubit),i fakultativne elemente (odredbe o ulozima u stvarima i pravima kroz A); AD bez javnog upisa moe imati najvie 50 akcionara izuzev kada je re o otkupu A po povlaenim uslovima.

Postupak osnivanja AD
Upis i uplata akcija vre se preko ov.banke a o izvrenoj uplati izdaje se potrvda; Rok za upis A ne moe biti dui od 3 mes; Po uplati A osnivai sazivaju osnivaku skuptinu na kojoj donose statut; Registracijom Ad stie poslovnu sposob., a registracija je mogua i bez osni.skupt. ali sa aktom o osnivanju i svim prilozima.

Poveanje osnivakog kapitala


Omoguuje razvoj AD i trai promenu stat Vri se: izdavanjem novih A, ukljuenjem rezervi i dividendi u osnovni kapital, konverzijom potraivanja u osnovni kapital uz saglasnost poverilaca. Efektivno poveane kapital vri se unosom novca,prava i stvari u osnovni kapital sa istom ili veom nominalnom vrednou A.

Poveanje osnivakog kapitala


lanovi AD imaju pravo pree kupovine novih A pod povoljnijim uslovima; Poveanje osnivakog kapitala registruje se u trg. registru; Uslovno poveanje kapitala je mogue kroz pretvaranje zemenjivih obveznica u A i ostvarenje prava prvenstva upisa novih A odreenim licima.

Smanjenje osnovnog kapitala


Kod poslovanja sa gubitkom, a vri se denominacijom vrednosti A,spajanjem A, preigosavanjem, oslobaanjem daljih uplata(kod uplata u obrocima),povlaenje odreenih A (rebanjem); Smanjenjem se ne sme naruiti princip jednakosti akcionara.

Pravni odnosi izmeu drutva i akcionara


Svi akcionari pod istim uslovima imaju isti poloaj u AD, o emu organi vode rauna; Poverenje, savesnost i lojalnost obaveza su akcionara; za jednak doprinos jednak tretman, a za tzv.pomona prava (na obavetavanje, pobijanje odluka)ista prava Pravo na razliito postupanje predvieno zakonom prvenstvene akcije bez prava glasa.

Prava akcionara
Imovinska :pravo na alikvotno uee u dobiti (dividenda); na deo likvidacione mase,pree kupovine novih A; Lina : pravo izbora u organe drutva, pr. glasa u skuptini,kontrole poslovanja AD,na informisanje,na sudsko pobijanje od Specijalna: vei broj glasova u odnosu na a kapital,prioritetnu dividendu, pravo postavljanja odreenog lana uprave.

Obaveze akcionara
Osnovna obaveza je uplata upisanih akcija Zabranjena je kompenzacija akcionarskih potraivanja u odnosu na AD; Zatita manjinskih akcionara (do 10% vred. kapitala)vri se preko privat. investic. Fondova; imaju pr. na kontrolu zakonitosti preko spec.vetaka,podneti zahtev za smenu revizora,pokrenuti postupak pred sudom i Komisijom za HOV.

Sudska zatita
Individualnu tubu podnosi akcionar protiv odluke organa Ad radi naknade tete; Derivatnu tubu podnosi skuptina Ad protiv uprave zbog nezakonite odluke za naknadu tete (najmanje 10%kapitala); Kolektivna tuba pokree je 1 akcionar protiv drutva ili uprave radi pov rede prava,a odluka deluje i prema drugim akc.

Raspodela dobiti AD
Vri skuptina Ad :najpre za pokrie gubit. u rezerve (do pola), pa tek onda dividenda u srazmeri sa nominalnom vrednou A. Sticanje sopstvenih a. ogranieno je na 10 %osnovnog kapitala uz uplatu celog iznos i obavezu otuenja u roku od 1 godine; ako se ne otue Ad je duno da ih poniti; Prinudno povlaenje vri se u skladu sa statutom, a dobrovoljno saglasno voljom a

Organi AD
U vlasnikom smislu-glavni organ je skup a u funkcionalnom uprava. Radno pravo je radi interesa zaposlenih; Sindikat,takoe. Prava zaposlenih ine:pr.na obavetavanj pr.na savetovanje i pr.na saodluivanje. U Ad razdvojena je svojina od upravljake funkcije.

Skuptina, upravni odbor AD


ine je akcionari sa pravom glasa; Moe biti osnivaka,redovna i vanredna; Donosi:statut,pravila Ad,program rada, plan razvoja, poslovnu politiku,vri izbor UO,NO, o dobiti,gubicima i statusnim prom UO odluke o poslovanju,postavlja izvrne direktore, kolegijalan organ.

Direktor, nadzorni odbor


Zajedno sa UO vodi poslovanje i zastupa Ad, struan, lojalan, bez sukoba interesa; Nadzorni odbor vri nadzor nad poslovanj. i podnosi izvetaje skuptini; NO moe da sazove vanrednu skuptinu Ad i uestvuje u njenom radu;

Transformacija AD
Vri se odlukom skuptine Ad i novo dru. Preuzima sve obaveze ranijeg; Moe se transformisati u Doo,K.d. i O.d.; Kod transf.u Doo akcije se pretvaraju u udele i nije potrebna puna saglasnost akc.; Kod transf.u K.d.potrebna saglasnost akci. koji postaju komplementari; Kod transf.u O.d. isto odlukom,saglasnost.

Prestanak akcionarskog drutva


Likvidacijom (zabranjeno vrenje delatnosti, prestali uslovi za rad,nitavost odluke o upisu u registar,istekom roka osnivanja); L.postupak pokreu vlasnik,osnivai,sud i dunik ili 10% akcionara,oznaka u likvid; L.postupak sprovodi L vee,i L upravnik; Kod steaja posle namirenja poverilaca,idu vlasnici prioritet.,pa redovnih akcija, a sopstvene A drut.preduzea idu u razvojni fond republike.

Evropsko akcionarsko drutvo (evropska kompanija)


Postoje tri koncepcije o nastanku drutva: Ugovorna po njoj drutvo nastaje ugovoro ali kako objasniti jednopersonalno drut. Institucionalna - D je institucija sa organim ustanovljena na osnovu zakona; Funkcionalna konzumira obe koncepcije, zakon je okvir za volju ugovaraa.

Drutva kapitala (javna drutva)


Evropska kompanija (Ek) je javno drutvo (kapitala).Izvor:Naredba i Smernic Saveta Osnivaki kapital 120000 evra podeljen na akcije;koji deo mora biti uplaen do upisa u registar odreuje svaka drava posebno Sedite Ek na podruiju zemalja EU; Ek nastaje fuzijom (spajanje i pripajanje) 2 ili vie drutava iz raznih zemalja Eu.

Evropska kompanija
Ek kao holding osnivaju Ad (javna) i Doo (priv.kompan.sa ograni.odgovornou) iz dve drave lanice EU; Ek moe da osnuje drutvo ker (ak i kao jednolano drutvo) na podruiju neke zemlje lanice EU; Organ vlasnika Ek je skuptina akcionara; Uee zaposlenih u upravljanju rezultat je pregovora vlasnika i zaposlenih.

Pojednostavljeno AD
Pored skuptine postoji i organ upravljanja - jednoslojni sistem, dok kod dvoslojnog sistema postoje organ upravlanjai kontrole Pojednostavljeno ad osniva 2 ili vie D (mogu i udruenja sa statusom PL) sa minimalnim osnivakim ulogom kao zatvoreno Ad i u Francus.se zove drutvo drutava.

Berze hartija od vrednosti (HOV)


Imaju tri organizaciona oblika: Specijalizovana Ad neprofitnog tipa (Nem) Dobrovoljna udruenja neprofitnog tipa VB Kao dravna sluba(organe i posrednike) U SAD berze su profitne organizacije (osim berze u ikagu);

Sistemi osnivanja berzi


Sistem dravne odluke (Francuska Italija); Normativni sistem ispunjavanjem zakons. Uslova (anglosaksonske zemlje); Sistem dozvole dr.organa pored uslova koje mora da ispuni po zakonu; Osnivai B.su:PL i FL u anglosaksonskom pravu, drava u romanskom i PL preko komora (germanske zem.) Kontrola B.: drava (germanske zem.) i Komisija za B. I HOV (poludravno samostalno telo).

Akcionarska drutva zaposlenih


Zaposleni u SAD ima opciju kupovine A po utvrenoj ceni-pravo(1 ili vie nedelja) i varantopcija kupovine A ispod trine cene (traje due),a prodaju po utvrenoj c. Pravo na besplatne ili povlaene akcije zaposlenim i penzionerima (privatizacija); Specijalni fond trast sa pojedinanim raunima zaposlenih koji otkupljuju te A.

Akcionarska drutva zaposlenih


Akcije trasta osloboene poreza... Zlatna akcija je upravljako pravo i pravo veta na odluke drutva iako je drava manjinski vlasnik ugovorom predvieno; Akcionarstvo menadera se ostvaruje isplatom naknade u A, sticanjem A pod povlaenim uslovima u privatizaciji, kupovinom A uz viegodinju otplatu.

Javno preduzee (JP)


JP osniva republika ili jed. lokal.samoupra. radi obavljanja delatnosti od opteg interes To su i preduzea sa vie od 50% vlasni. Republike i zapoljvaju vie od 50 lica; Javni interes(energetika,vodoprivreda,PTT umastvo, komunalije,javno inform.prevoz) Ima svojstvo PL i imovinu kojom odgovara Ureeno Zak.o JP,Z o pred. i dr.zakonima.

Javna preduzea
Organizaciju i delatnost utvuje statut; Sredstva za rad obezbeuje osniva; Akcenat je na ostvarivanju javnog interesa koji se ostvaruje kroz davanje saglasnosti na statut,izbor direktora,poveanje kapital statusne promene i cene roba i usluga JP Dobit nije osnovna svrha poslovanja, a rad mora biti u funkciji opteg interesa

Javna preduzea u uporednom pravu


JP su ili preduzea u dravnoj svojini ili u drugom svojinskom obliku koja obavljaju javne slube organizovane na razliite naine kao meovite ekonomije javni prevoz obavljaju privatne kompanije; U Eng.javne slube poveravaju se ugovor. O koncesiji preduz. u privatnoj svojini.

Javna preduzea u pravu EU


Definie Uputstvo o transparentnosti kao preduz.nad kojim javne vlasti imaju direk. iki indirektno dominantan uticaj na bazi svojine,finans.uea ili prava; Javna vlast=drava,regionalna i lokalna vl. Dominantan uticaj se ispoljava kroz: veinski kapital, kontrolu glasova na bazi a na osnovu postavljnja veine lanova UO.

Javna preduzea u pravu EU


JP je ono koje preduzima ekonomske aktivnosti na koga javne vlasti mogu vriti dominantan pravni i faktiki uticaj kod vrenja poslova u optem interesu; Preduzee u EU su trg.drutva graansko ili trg. prava i zadruna drutva i dr. PL koja posluju po principu sticanja doboti; Organizacione forme su:Ad,Doo,Kd,Od...

Javna preduzea u Republici Srpskoj


Regulisana entiteskim Zak.o JP; Osniva je R Srpska ili jedinica lokalne samouprave radi obavljanja delatnosti od opteg interesa sa najmanje 50%+ 1 akcija u svojini R Srpske i vie od 50 zaposlenih; Organi preduzea su:skuptina, nadzorni odbor i uprava (menadment);

Skuptina i nadzorni odbor JP


Donosi: statut, etiki kodeks, investicioni program,plan poslovanja,imenuje i razrea NO, odbor za reviziju, plan raspodele dobiti, osluku o osnivanju novih preduzea NO nadzire rad uprave, predlae statut,l. Odbora za reviziju, donosi odluke o investiranju, predlae osnivanje novih preduzea; NO ima 3 ili vie lanova, s tim da 5% kacionara ima pravo na 1 lana NO

Uprava JP
ine direktor i izvrni direktori,koje bira NO Uprava je solidarno odgovorna za izvrenj zadataka iz svoje nadlenosti; Odbor za reviziju imenuje skuptina i on je duan da:imenuje spoljnog revizora,direkt. za internu reviziju i prati njen rad,kao i plan revizije i rizika,podnese izvetaj NO; Posebni zakoni:o eleznici,poti,RT,EP...

Javna preduzea u BiH


Izvor Uredba sa zakon.snagom o JP, pa Zak.o potvrivanju uredbi sa zak.snagom; Osnivai:Republika, optina,grad Sarajevo domaa i strana pravna i fizika lica; Sredstva za osnivanje JP obezbeuje osniva, a sredstva poslovanja mogu biti u dravnoj,privatnoj i meovitoj svojini; Organi upravljanja su upravni odbor i direktor i skuptina (kod meovite svojine).

Izvori su i: Zakon o vodama, Zakon o eleznicama,Uredba sa zak.snagom o EP. Sporazum o osnivanju javnih korporacija predvia osnivanje Komisije za javne korporacije BiH koje e upravljati zajednikim javnim slubama (komunalije,PTT usluge, el. energija za potrebe oba entiteta); kao i Korporacije za saobraaj koja e upravljati sredstvima za saob (putevi,eleznice, luke). Na osnovu tih sporazuma doneti su u R Srpskoj i Federaciji BiH Zakoni o javnim korporacijama i prema Optem okvirnom sporazumu za mir u BiH izmeu F BiH i R Srpske zakljuen je Sporazum o uspostavljanju zajednike zeleznike javne korporacije kao dela transportne korporaci.