Вы находитесь на странице: 1из 38

Meunarodno privredno pravo osnovna pitanja

Termin, pojam, predmet i metod Odnos MPP i drugih grana prava Naela

Terminoloko odreenje meunarodnog privrednog prava


Meunarodno trgovinsko pravo Uzor: Komisija UN za me trgovinsko pravo Usko: samo me trgovinski; a ne i drugi privredni odnosi i odnosi javnopravnog karaktera. Meunarodno ekonomsko pravo preirok termin, ekonomska nauka, ne odnosi se samo na pravne odnose Opti deo mpp Transnacionalno pravo i Pravo meunarodne trgovine
2

Pojmovno odreenje meunarodnog privrednog prava


Dva suprotstavljena shvatanja Prvo, mpp nije samostalna pravna grana, ved deo meunarodnog javnog prava ili posebno razvijena oblast prava Mpp predstavlja pravnu oblast koja prouava pravne aspekte meunarodne trgovine, odn. meunarodnih poslovnih (ekonomskih) odnosa. Samostalno ureuje pojedina pitanja, ali se koristi i primenom pravila trgovinskog, mjp i mpp. Dinamino potrebe me trgovine i brzo se menjaju.
3

Pojam mpp
Ureuje meunarodnu trgovinu (robom), odnosno meunarodne poslovne odnose:
Meunarodna prodaja robe Prevoz robe Osiguranje robe od gubitka i otedenja Pladanje i finansiranje robe Reavanje nastalih sporova

Osim trgovine robom, obuhvata i trgovinu uslugama i novcem. Ureivanje meunarodnih poslovnih odnosa putem standardizacije (ujednaavanja-unifikacije) i harmonizacije.

Pojam mpp
Prema drugom shvatanju, mpp je posebna grana prava, koja ima svoj 1. predmet (meunarodne privredne transakcije), 2. naela ( i zatita slabije strane), 3. izvore (paralelizam nacionalnih i meunarodnih), 4. arbitrano reavanje sporova i 5. autonomne sankcije. MPP je posebna grana prava, koja obuhvata dva dela: 1. opti (me ekonomsko pravo) i 2. posebni (me poslovno pravo: trgovinsko, transportno i finansijsko)
5

Predmet meunarodnog privrednog prava


Razliito shvaden predmet meunarodnog privrednog prava:
1. Me poslovna operacija = pravni posao (u domadem
pravu)

Realizacija meunarodne razmene robe, usluga, znanja i kapitala Pravni osnov ugovor

2. Meunarodni ekonomski odnosi

Metod meunarodnog privrednog prava


Materijalnopravni normativni metod Metod tumaenja dogmatski metod Uporednopravni metod (poreenje prava i formulisanje naela i principa koji su svojstveni meunarodnoj trgovini) Specifinost pravila: formulisanje unifikovanih i harmonizovanih pravila privatnom inicijativom
Veliki znaaj, pored meunarodnih konvencija, imaju modeli zakona, standardne klauzule, jednoobrazna pravila i principi

Odnos mpp i drugih grana prava


1. Meunarodno javno i me privredno pravo Komplementarne grane naela i izvori: imaju mnoge
zajednike principe i naela, od kojih se posebno izdvaja klauzula najvedeg povladenja. Pored toga, drava je jedan od subjekata meunarodnog privrednog prava kada deluje kao iure gestionis a ne iure imperii ( u meunarodnom javnom pravu), ali ona i zakljuuje i ratifikuje meunarodne ugovore kojima se ureuju meunarodni privredni odnosi.

2. Meunarodno privredno i meunarodno privatno pravo Srodne grane po elementu inostranosti. Meutim, me privatno pravo je deo domadeg prava, koje se primenjuje na sve odnose koje imaju element inostranosti Meunarodno privredno pravo skoro u celosti regulie meunarodne privredne odnose, pa je otuda malo prostora za koridenjem meunarodnog privatnog prava.

Za meunarodne pravne odnose vai itav niz specifinih pravnih pravila. Ali, u pogledu svih onih pitanja koja nisu posebno regulisana, vae i u oblasti meunarodnih privrednih odnosa, primenom pravila meunarodnog privatnog prava o sukobu zakona, odgovarajuda pravila internog privrednog prava. Naime, u takvim sluajevima kada pitanja nisu regulisana, pravila meunarodnog privatnog prava odreuju da li de odreeni odnos s elementom inostranosti biti raspravljen prema pravilima privrednog prava drave jedne ili druge ugovorne strane.
10

3. Me privredno pravo i domade zakonodavstvo


Domade zakonodavstvo odreuje opti pravni okviru kome se subjekti koji potpadaju pod suverenost jedne drave mogu ukljuiti u meunarodne ekonomske odnose. Domade pravo regulie spoljnotrgovinske odnose i pravni poloaj privrednih subjekata Na meunarodne ugovore primenjuju se, kao dopunske norme, dispozitivni propisi.

11

Odnos izmeu privrednog i meunarodnog privrednog prava, je relativno lako odrediti. Meunarodno privredno pravo sadri pravila o pravnom poloaju i pravnim odnosima uesnika u meunarodnim privrednim poslovima. Meunarodno privredno pravo obuhvata dve grupe pravila, i to: prva, pravila o pravnom poloaju subjekata meunarodnog privrednog prava (statusni deo ) i druga, pravila o pravnim odnosima u koje stupaju ovi subjekti ( ugovorni deo ).

12

Razvoj MPP - istorijat nastanka pravila mpp


Ius gentium ius civile Ius mercatorium pravo trgovaca Naroito razvijali slobodni italijanski gradovi i anglosaksonska praksa Dravne intervencije i protekcionizam u spoljnotrgovinskim odnosima Kodifikacije trgovakog prava XIX veka Afirmacija slobode ugovaranja i trgovine, klauzula najvedeg povladenja u me. trg. ug. Razvoj mpp naroito u XX veku i posle II svetskog rata (potrebe i mogudnost unifikacije i harmonizacije)

13

Naela mpp
Pod optim pojmom naela podrazumevaju se principi koji ne podleu estim promenama i koji predstavljaju osnovu nekog poretka. Dakle ,to su trajnije vrednosti, koje slue da se, polazedi od njih, preciznije i potpunije urede odreeni odnosi. U meunarodnom javnom pravu su utvrena opta naela u odnosima izmeu drava. Politika naela meunarodnog prava nemaju neposrednu primenu, ali stvaraju uslove za me ekonomske odnose.

14

Ekonomska naela su, temelj slobode me privrednog poslovanja, i to su: naela slobode trgovine, saobradaja i transfera novca. 1. Naelo slobode trgovine Apsolutno shvatanje naela slobode trgovine bi znailo pravo na razmenu dobara unutar jedne drave i izmeu drava bez ikakvih ogranienja. Meutim, nema apsolutne sloboda trgovine, pa je i Meunarodni sud pravde formulisao naelo slobode trgovine bez ogranienja u principu.
15

Sloboda meunarodne trgovine (freedom of international trede), podrazumeva nesmetan protok dobara i usluga izmeu drava. Pravo na slobodnu i fer konkurenciju privrednih subjekata na meunarodnom tritu treba da obezbedi iste uslove za sve uesnike meunarodnih trgovinskih odnosa.

16

Sloboda trgovine podrazumeva minimalno uplitanje drave u me trgovinske odnose, koje se, prema tome, razvijaju na osnovama zakona ponude i tranje na tritu. Protekcionizam je suprotan principu slobode trgovine. On se zasniva na unilateralnim administrativnim merama drave, kojima ona ograniava plasman stranim proizvodima na domadem tritu. Cilj ovih mera je zatita domadih proizvoda, pojedinih privrednih grana, kao i privrede drave u celini.

17

2. Naelo slobode saobradaja


Ovo drugo ekonomsko naelo, je neophodan uslov slobode trgovine i podrazumeva slobodu plovidbe, kopnenog i vazdunog prelaza. Naelo slobode plovidbe jeste sloboda trgovake plovidbe. Konvencije reguliu slobodu plovidbe otvorenim morem, teritorijalnim morem i unutranjim vodama. Naelo slobode kopnenog prelaza omogudava internacionalizacija glavnih saobradajnica. O slobodi vazdune plovidbe postoje dva podeljena miljenja: prema prvom, vazduni prostor treba tretirati kao i morski, a prema drugom ovaj prostor treba da bude slobodan.

18

3. Naelo slobode transfera novca


Ovo trede ekonomsko naelo, prati slobodu trgovine.
Jedno od kljunih pitanja meunarodne trgovine je pitanje naplate za izvrene razmene roba i usluga. Ipak, ne postoji ni danas u svetu opteobavezan sistem, koji bi propisivao potpunu slobodu transfera novca, kao i odravanje potpune monetarne stabilnosti. Relativna sloboda transfera novca danas se obezbeuje na vie uporedo postojedih naina.

19

U odnosima izmeu kluba desetorice postignut je visok nivo slobode transfera novca, a gotovo potpuna sloboda trgovinskih operacija. U odnosima drugih drava se primenjuje pladanje preko posebnih aranmana za pojedine operacije.

20

4. Ugovorni principi kao naela meunarodnog privrednog poslovanja


Razvoju naela meunarodnog privrednog prava u velikoj meri doprinose meunarodni ugovori u ekonomskoj sferi, koji razvijaju odreene principe koji presrastaju u opta naela Ono to ove principe razlikuje u odnosu na izvorna naela meunarodnog privrednog prava jeste da su oni prevashodno fakultativnog karaktera. Najvanija naela meunarodnog privrednog poslovanja su uzajamnost, nacionalni tretman, preferencijalni sistem i naelo najvedeg povladenja.

21

1. Princip uzajamnosti
Prvi princip uzajamnosti se zasniva na reciprocitetu, to znai da su odnosi izmeu dve drave meusobno uslovljeni; tako da od ponaanja jedne zavisi i odgovor druge strane Taj princip se esto moe sresti u meunarodnim ekonomskim ugovorima, kao osnova za ureivanje odnosa izmeu drava. U takvim sluajevima se govori o ugovornom ili formalnom reciprocitetu. Meutim, reciprocitet kao princip odnosa se, ne retko, primenjuje i kad to nije ureeno posebnim ugovorom i u takvim sluajevima se govori o faktikom reciprocitetu.
22

2. Princip minimalnog sistema


Minimalni sistem je skup minimalnih pravila koja predstavljaju civilizacijski standard u ekonomskim odnosima izmeu drava, odnosno koji drava priznaje stranim privrednim subjektima. Meutim, ponekad drave moraju da stranim privrednim subjektima prue i vie prava, ak vie od prava koja uivaju domadi privredni subjekti, ako su zainteresovane za unapreivanje stanja u nekoj privrednoj oblasti.

23

Minimalni standard (tretman) je, dakle, minimalna norma po kome sve drave moraju da postupaju da bi uestvovale u meunarodnoj trgovini
Izuzetak od principa da standard mora da bude predvien meunarodnim ugovorom

Opti principi priznati od civilizovanih naroda lanom 38.1.c Statuta Meunarodnog suda pravde prava koja proizlaze iz njega a imaju uticaja na meunarodnu trgovinu
Primena obavezna na sve strane dravljane Standard pravinog tretmana: drava primenjuje svoje zakone na sva lica na pravian, razuman i jednak nain.

24

3. Princip nacionalnog tretmana


Ovaj princip, najjednostavnije reeno, podrazumeva nacionalni tretman stranih privrednih subjekata, tako da je njihov poloaj isti kao i domadih. Ovo naelo moe se predvideti i zasniva se na jednostranom aktu drave, dakle, bez ugovorne obaveze. ili meunarodnom ugovoru. U nekim oblastima, princip nacionalnog tretmana ima poseban znaaj. Na primer, od znaaja je za strane privredne subjekte da imaju pristup domadim sudovima, da imaju jednak poloaj u finansijskim institucijama i pred dravnim organima i sl. U tom pogledu, princip nacionalnog tretmana moe da obezbedi stranim privrednim subjektima i vie prava nego to bi to mogao najpovladeniji tretman.
25

Nacionalni tretman svaka od drava ugovornica


obezbeuje nacionalni tretman (isti poloaj kao i domadih dravljana) stranaca koji obavljaju privrednu delatnost u domadoj zemlji. Ne sme da ide ispod minimalnog tretmana

26

4.Princip povladenog poloaja


Princip povladenog poloaja (preferencijalni sistem) dat privrednim subjektima nekih drava, posledica je dobrih politikih odnosa, na pr. u okviru regionalne zajednice. Preferencijalni sistem iskljuuje mogudnost primene naela najvedeg povladenja

27

Preferencijalni tretman pogodnosti koje se daju


dravi ugovornici vede od onih koje su date tredim dravama i njenim subjektima. Suprotnost standardu najpovladenije nacije Dozvoljen za trgovinske ugovore sa zemljama u razvoju, unutar carinskih unija i zona slobodne trgovine (GATT, STO

28

5.Princip pravinog tretmana


Princip pravinog tretmana podrazumeva jednak postupak prema svim stranim privrednim subjektima na tritu; njegova sutina je nediskriminacija prema bilo kom kriterijumu, bez obzira na dravu iz koje dolaze. Sve povlastice stranim privrednim subjektima se odnose na sve njih. To, naravno, ne znai obavezno da stepen tih povladenja mora da bude znaajan i da nema restrikcija. Ovaj princip nije ugovorni odnos i drava iji privredni subjekti uivaju odreene pogodnosti nije obavezna da daje reciprone pogodnosti. Zbog toga je moguda paralelna primena i najpovladenijeg tretmana, koji je ugovorne prirode i principa pravinog tretmana
29

6. Princip otvorenih vrata


Ovaj princip drave primenjuju kad ele da ubrzaju i podstaknu ekonomski razvoj, posebno u nekim privrednim granama Njegova sutina principa je da drava privrednim subjektima nudi odreene povlastice, u poreskoj politici, taksama, slobodnom pristupu tritu itd. Princip se primenjuje na sve privredne subjekte koji se javljaju na tom tritu. Pri tome, drava jednostrano nudi te povlastice i bez zahteva strane drave. Ovaj princip iskljuuje primenu najvedeg povladenja

30

7. Princip najpovladenije nacije


Klauzulom najvedeg povladenja se, u (bilateralnom ili multilateralnom) meunarodnom ugovoru, drava ugovornoca obavezuje da de drugoj u pogledu uvoza ili izvoza robe dati (carinske i druge) povlastice koje je dala ili de dati tredoj dravi. Ova klazula obezbeuje jednak tretman drava u meunarodnoj trgovini na osnovu reciprociteta, nediskriminacije i uzajamnih koristi. Savremena svetska privreda organizovana je na dva uzajamno oprena sistema: klauzula najvedeg povladenja i preferencijalni sistem. O odnosu ova dva sistema postoje tri miljenja. Prema prvom, ova dva sistema se, kao prtivreni, meusobno iskljuuju. Prema drugom, preferencijalni sistem treba da zameni klauzulu najvedeg povladenja, a po tredem, preferencijalni sistem je izuzetak samo za drave u razvoju

31

Naelo najpovladenije nacije ima etiri karakteristina elementa: 1) Poloaj najpovladenije nacije iskljuuje davanje preferencijala nekoj tredoj dravi 2) Naelo najpovladenije nacije ne iskljuuje davanje prednosti, van onih koje su date klauzulom najpovladenije nacije 3.) Prava i povlastice koje se daju klauzulom najvedeg povladenja se meusobno uporeuju 4.) Klauzula najvedeg povladenja zavisi od obima prava i obaveza koja su ved data tredim dravama ili koja de biti data tredim dravama.
32

Osnovne odlike klauzule najvedeg povladenja su: 1) princip dispozitivnosti, kao slobodno odluivanje o njenom koridenju; 2) Princip nediskriminacije garantuje drugoj dravi isti, a ne bolji (preferencijalni) tretman koji imaju trede drave; i 3) Bezuslovnost, kao pravilo, obezbeuje njenu automatsku, dakle, odmah i bez uslova, primenu. Klauzula najvedeg povladenja je ugovorni odnos izmeu dve ili vie drava, pa su rezultat volje drava i mogu sadrati odreena ogranienja i izuzetke, koji se mogu prevideti ugovorom. Dakle drave ugovornice slobodno odreuju domaaj, kao ogranienja i izuzetke, klauzule najvedeg povladenja
33

Ogranienja od klauzule najvedeg povladenja mogu biti: 1) teritorijalna kada se iskljuuje dejstvo ove klauzule u odnosu na odreene teritorije, kao to je ranije koridena kolonijalna klauzula, kao i tzv. federalna klauzula, 2) stvarna, kada se dejstvo klauzule iskljuuje u odnosu na odreene proizvode ili robu, pa se s toga i naziva ogranienja po listi; 3) vremenska ogranienja se tiu njenog vaenja, kao postojede, po pravilu, ali i pro future, privilegije i povlastice; i 4) institucionalna ogranienja koja se priznaju u okviru odreenih institucija ili regionalnih organizacija
34

Osim ogranienja, klauzula najvedeg povladenja poznaje i neke posebne izuzetke, koji suavaju domaaj klauzule. Najedi izuzeci od dejstva klauzule najvedeg povladenja su: 1) javni poredak (domadi i meunarodni); 2) malogranini (pogranini) promet kao posebne povlastice koje se daju susednim dravama i 3) carinske unije (ili carinski savezi) se izuzimaju od dejstva klauzule.

35

U meunarodnoj praksi se, kao suprotnost principima na kojima poiva klauzula najvedeg povladenja, primenjuju: 1) Protekcionizam, putem privremene carinske (visokim carinskim stopama), ali i necarinske zatite (aktivna zatita koja podstie izvoz, kao na pr. subvencije u poljoprivredi, povoljni krediti izvoznicima i sl.); 2) Monopol, kao iskljuenje konkurencije i kontrola ponude ili potranje robe ili usluga I 3) Preferencijalni sistem dat je zemljama u razvoju, na osnovu Opte sheme preferencijala, povodom proizvoda namenjenih razvijenom tritu.
36

Naelo najvedeg povladenja (Most favoured nation treatment) u pravu STO Nediskriminacija: jednak tretman proizvoda bez obzira na poreklo; jednakost mogudnosti za uvoz ili izvoz Zabrana: 1) de jure diskriminacije putem mera u pogledu porekla (origin based measures) i 2) de facto diskriminacije su na prvi pogled neutralne u pogledu porekla (origin neutral measures) ali njihov diskriminatoran efekat mogu da ustanove paneli ili Apelacioni organ STO.

37

Tri kumulativna uslova, prema l. I: 1 GATT-a,za nepotovanje naela najvedeg povladenja. Prvi uslov, u pitanju je mera koja konstituie prednost za jednu ili vie drava. Drugi uslov je da se radi o slinim proizvodima (like prodects). Tredi je uslov da prednost nije odmah i bezuslovno (immidiately and unconditionauy) odobrena svim slinim proizvodima iz poreklom ili iz namenjenih dravama lanicama.

38