Meunarodno privatno pravo

Predavanja, 31.5.2013.

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka

Priznati i izvriti stranu presudu: prihvatiti je kao pravnosnanu odluku i kao izvrni naslov izjednaiti je u dejstvima sa domaim odlukama (najvanija dejstva odluke: pravnosnanost, izvrnost, konstitutivnost i injenino i intervencijsko dejstvo). Sistemi priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka:
1. Sistem ograniene kontrole najire prihvaen u svetu i prihvata ga i nae pravo 2. Sistem neograniene kontrole 3. Sistem revizije iz osnova, po meritumu 4. Sistem novog postupka 5. Sistem nepriznavanja (ili neizvravanja) stranih odluka.

Doc. dr aklina Spalevi

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka

Pojam strane sudske odluke: odluka stranog suda i drugih, nesudskih organa (npr. upravnih) koje su po svom statusu i dejstvima izjednaene sa sudskim po pravu drave u ije ime su donete. Sudsko poravnjanje: izjednaeno je sa sudskom odlukom samo ukoliko je u zemlji porekla izjednaeno sa sudskom odlukom. Za podobnost za priznanje:
Nije bitno kako se naziva odluka stranog organa (presuda, reenje, ili se ona obeleava na neki drugi nain)

Nije bitna vrsta postupka u kome se o graanskopravnom pitanju odluivalo (parnini, vanparnini, krivini, administrativni...)
Meupresuda je snabdevena materijalnom pravnosnanou i podobna je za priznanje

Privremena mera nije konana odluka i nije podobna za priznanje.

Doc. dr aklina Spalevi

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka

Princip bilateralizacije: primena jednakih merila na simetrine situacije u zemlji, odnosno u inostranstvu. Odstupanja od principa bilateralizacije: kod zahteva domaeg dravljanina da se u domaoj dravi prizna odluka one strane drave u kojoj se ne priznaju domae odluke, i kod postavljanja normi o meunarodnoj nadlenosti ne izjednaavaju se merila o direktnoj i indirektnoj nadlenosti, ve se postavlja isljuiva nadlenost domaeg pravosua kao jedina prepreka za priznanje strane odluke. U vezi sa pitanjem po kom se pravu prosuuju dejstva stranih odluka na domaoj teritoriji, postoje tri shvatanja: 1. Sistem upodobljavanja priznata strana odluka se izjednaava sa odlukom zemlje priznanja (na sistem); 2. Sistem pozajmljivanja priznata strana odluka ima ista dejstva koja ima u zemlji iji ju je sud doneo; 3. Kombinovani sistem priznata strana odluka ima ista dejstva koja ima i po pravu zemlje odluke i po pravu zemlje priznanja.

Doc. dr aklina Spalevi

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka

Uslovi (smetnje) za priznavanje stranih odluka:
Meunarodna nadlenost suda koji je doneo odluku
Prema prvom (najstroijem) reenju strani sud ne moe da bude nadlean ako u datom sporu moe da sudi i domai sud (nije nigde u potpunosti prihvaeno) Prema drugom reenju pravila o direktnoj nadlenosti su izjednaena sa pravilima o indirektnoj nadlenosti (koncept bilateralizacije) Prema treem (najblaem) reenju priznae se nadlenost stranog suda u svakom sluaju, sem ako je strani sud postupio u sporu za koji je iskljuivo nadleno domae pravosue (prihvaeno u ZMPP) ZMPP postavlja i jedno pravilo o tome da u branim sporovima pod odreenim uslovima ni iskljuiva nadlenost domaeg suda ne predstavlja prepreku za priznanje odluke stranog suda.

Doc. dr aklina Spalevi

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka

Pravnosnanost, odnosno izvrnost strane sudske odluke

Potovanje prava odbrane

Odsustvo pravnosnane domae odluke u istoj stvari Odsustvo ranije zapoetog postupka pred domaim organom u istoj stvari

Uzajamnost
Potovanje javnog poretka.

Posebna pravila o priznanju odluka koje se tiu statusa:

Odluke koje se tiu linog stanja domaih dravljana strana odluka mora biti u saglasnosti sa domaim materijalnim pravom: samo u onim sluajevima u kojima bi, prema kolizionim normama ZMPP, merodavno bilo domae materijalno pravo; strana odluka se moe priznati i ako pri njenom donoenju nije primenjeno domae, ve strano pravo, ako ta odluka bitno ne odstupa od domaeg prava koje se primenjuje na takav odnos
Doc. dr aklina Spalevi

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka

Odluke koje se tiu statusa dravljana drave porekla odluke uslovi za priznanje su bitno uproeni, tj. olakani jer domai sud pred kojim se trai priznanje samo proverava da li su ispunjeni uslovi koji se tiu pravnosnanosti, prava odbrane i odsustva domae odluke ili ranije zapoetog postupka u domaoj zemlji u istoj stvari; ne insistira se na uslovima nadlenosti, javnog poretka i uzajamnosti Odluke koje se tiu statusa dravljana treih drava strana odluka e se priznati samo ako ispunjava uslove za priznanje koji se postavljaju u pravu drave o ijim se dravljanima radi, uz uslove koje postavlja ZMPP.

Postupak priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka: o priznanju stranih sudskih odluka u domaoj dravi moe odluivati samo sud, a ne i neki drugi organ opravdano obzirima sloenosti pitanja i stunosti koja se zahteva; o priznanju odluka sud moe raspravljati na dva osnovna naina: kao o glavnoj stvari i kao o prethodnom pitanju u drugim sudskim postupcima.
Doc. dr aklina Spalevi

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka

Pravila Brisel I Regulative (BR) o priznanju i izvrenju stranih sudskih odluka:
Kreiranje evropskog sudskog prostora u kojem e kretanje sudskih odluka biti nesmetano Olakan reim priznanja i izvrenja za sve odluke koje su donete u zemljama lanicama EU Nema preispitivanja meunarodne nadlenosti od suda zemlje priznanja izuzev kod sporova iz oblasti osiguranja, sporova iz potroakih ugovora i sporova koji su u reimu iskljuive nadlenosti

Priznanje odluka se u dravama ugovornica sprovodi bez neke posebne procedure

Ne zahteva se pravnosnanost kao uslov za priznanje ime je omogueno priznanje stranih privremenih mera.
Doc. dr aklina Spalevi

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka

Smetnje priznanju (a time i izvrenju), prema BR su:
Povreda javnog poretka zemlje priznanja
Efekat res judicata Nepotovanje prava na odbranu

Povreda odredaba BR o iskljuivoj nadlenosti, ili o nadlenosti u potroakim sporovima i sporovima koji se tiu osiguranja.

Doc. dr aklina Spalevi

Pitanje imuniteta
Imunitet: odreene kategorije stranih lica imaju privilegije u postupku pred domaim organima u smislu da ostaju van domaaja domae nadlenosti i postupka pred domaim pravosuem; na odreenom prostoru obziri meunarodnog javnog prava dobijaju primat pred logikom privatnopravnih odnosa i sporova, te neki subjekti koji imaju specijalan poloaj uivaju imunitet. Svrha imuniteta: obezbeivanje obavljanja funkcija i manevarskog prostora koje priznaje meunarodno javno pravo, a njegova posledica na terenu meunarodnog privatnog prava je izuzee od sudske nadlenosti i od izvrenja krug lica koja uivaju imunitet i granice tog imuniteta odreuje meunarodno javno pravo. Razlikujemo: Imunitet od sudske nadlenosti izuzee od nadlenosti domaeg pravosua inostranih ovlaenih subjekata, i imunitet od izvrenja titi od mera izvrenja (npr. plenidba, prodaja imovine).
Doc. dr aklina Spalevi

Pitanje imuniteta
Imunitet diplomatskih i konzularnih predstavnika:
Osnovni izvor normi Beka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i Beka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine
Diplomatski i konzularni predstavnici uivaju imunitet u onim dravama u kojima su akreditovani (u dravi prijema misije) ne mogu biti tueni pred sudovima drave u koju su akreditovani, ni po osnovu akata koje preduzimaju u obavljanju funkcije, ni po osnovu akata koje preduzimaju u linom svojstvu, bez obzira na predmet spora; imunitet se prostire i na izuzee od mera izvrenja Diplomatski i konzularni predstavnici nisu izuzeti od sudstva u svojoj dravi.

Izuzee od graanskog pravosua diplomatskih predstavnika:

Imunitet diplomatskog agenta (ef misije ili lan diplomatskog osoblja misije) i Imunitet administrativnog, tehnikog, odnosno poslunog osoblja.

Doc. dr aklina Spalevi

Pitanje imuniteta
Diplomatski agenti: uivaju imunitet od graanskog sudstva kako u pogledu slubenih, tako i u pogledu privatnih akata, izuzev u tri sluaja:
1. Ako je re o stvarnopravnoj tubi koja se odnosi na privatne nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji drave prijema, osim ako diplomatski agent poseduje tu nekretninu za raun drave koju predstavlja, a za potrebe misije

2. U postupku koji se odnosi na naslee i u kojem se diplomatski agent pojavljuje kao izvrilac testamenta, upravitelj zaostavtine, naslednik, legatar i to po privatnoj osnovi, a ne u ime drave koja ga imenuje
3. U postupku koji se odnosi na profesionalnu ili trgovaku delatnost koju diplomatski agent obavlja u dravi u koju je akreditovan, a van svojih slubenih funkcija. Imunitet uivaju i lanovi porodice diplomatskog agenta, ako nisu dravljani drave u koju je diplomatski agent akreditovan.

Doc. dr aklina Spalevi

 Imunitet administrativnog, tehnikog, odnosno poslunog osoblja: uivaju imunitet samo u vezi sa radnjama i poslovima preduzetim u okviru svojih slubenih funkcija, i pod uslovom da nisu dravljani drave u koju je misija akreditovana, niti imaju domicil u toj dravi; kada je re o administrativnom i tehnikom osoblju (npr. tehniki strunjaci, daktilografi) imunitet se prostire i na lanove njihove porodice sa kojima ive u zajednikom domainstvu; takav poloaj nemaju lanovi porodice pomonog osoblja (npr. oferi, kuvari).

Pitanje imuniteta

Imunitet konzularnih funkcionera i slubenika je neto ue postavljen imaju imunitet samo u vezi sa obavljanjem konzularnih funkcija; nee uivati imunitet ako je re o: postupku pokrenutom na osnovu ugovora koji je konzularni funkcioner ili slubenik zakljuio, ako nije postupio izriito, ni preutno kao punomonik drave koja ga je imenovala; postupku koji je pokrenulo tree lice za tetu nastalu iz nezgode koju je u dravi prijema prouzrokovao brod, vazduhoplov ili vozilo; postupku u vezi sa privatnim zanimanjem lukrativnog karaktera koje obavlja konzularni slubenik ili pomono osoblje.
Doc. dr aklina Spalevi

Pitanje imuniteta
Imunitet meunarodnih organizacija i njihovih predstavnika: najvaniji izvori pravila o imunitetu Konvencija o privilegijama i imunitetima UN iz 1946. godine, Konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih ustanova iz 1947. godine, Beka konvencija o predstavljanju drava u njihovim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera iz 1977. godine. Imunitet drave: restriktivni ili funkcionalni imunitet koji uskrauje imunitet za akte ex jure gestionis dravu mogu da tue pred sudovima druge drave subjekti koji nisu dravljani tuene drave za akte komercijalnog karaktera; drava uiva imunitet samo u vezi sa aktima ex jure imperii; merilo za razluivanje poslova i radnji ex jure imperii od akata ex jure gestionis preputeno je principima meunarodnog javnog prava; u sluaju sumnje po pitanju da li drava ima jurisdikcioni imunitet objanjenje daje organ nadlean za poslove pravde.
Doc. dr aklina Spalevi

Pitanje imuniteta
Izvrni imunitet drave na imovini strane drave se ne moe odrediti izvrenje ili obezbeenje, uz dva izuzetka:
1. Kada sama strana drava da pristanak da se odredi izvrenje ili obezbeenje, s tim to taj pristanak mora biti izriit 2. Kada saglasnost da nadleni organ Ministarstvo pravde (nisu postavljena merila na osnovu kojih bi Ministarstvo dalo ili uskratilo saglasnost).

Doc. dr aklina Spalevi