Вы находитесь на странице: 1из 85

TEORIJE U KRIMINOLOGIJI

Pojava, razvoj i osnovne ideje glavnih kriminolokih orijentacija

Od kraja 18. i tokom 19. veka razvija se klasina orijentacija u kriminologiji. Sa Klasinom kolom poinje

sistematsko razmiljanje o zloinu i nainima njegovog suzbijanja (ovo je pre krivinopravna nego kriminoloka kola; ona se ne bavi izriito uzrocima niti pojavnim oblicima kriminalnog ponaanja; u okviru ove kole se smatra da je zloin rezultat racionalnog izbora pojedinaca, kao i da do njega dolazi ne zato to su loi ljudi, ve zato to su loi zakoni i njihova primena)

Od druge polovine 19. veka - razvija se pozitivistika orijentacija u kriminologiji. U okviru ove orijentacije

nastoji se da se kriminalitet prouava metodama prirodnih nauka i ukazuje se da on nije puki rezultat racionalne motivacije odnosno slobodne volje pojedinaca, ve da na njegovo javljanje utiu odreeni unutranji i spoljni inioci

Od 60-ih godina 20. veka razvijaju se teorije drutvene reakcije i radikalna (kritika) kriminologija.

Fokus se prebacuje sa uinilaca zloina na nain na koji drutvo reaguje na kriminalitet, odnosno nain na koji ga sistemski proizvodi i odrava

KLASINA ORIJENTACIJA U KRIMINOLOGIJI

KLASINA KOLA ezare Bekarija


/Cesare Beccaria, 1738-1794/

Italijan ezare Bekarija se smatra osnivaem Klasine kole, kao i krivinih nauka uopte Autor je knjige O zloinima i kaznama (Dei Delitti e Delle Pene, 1764) u kojoj je podvrgao kritici sistem srednjovekovnog krivinog pravosua i sistem sankcija (posebno je kritikovao smrtnu kaznu, beastee kazne i kaznu konfiskacije) Bio je uasnut stanjem u evropskim krivinopravnim sistemima u 18. veku Kao i drugi mislioci u doba prosvetiteljstva, smatrao je da ljudi postupaju racionalno, tj. da slobodnom voljom biraju ponaanje Zalagao se za naelo zakonitosti i jednakost graana pred zakonom. Smatrao je da kazne treba da budu nune, srazmerne, hitne, neizbene, javno izreene i da imaju lini karakter. One treba da budu samo onoliko otre koliko je to nuno da bi se potencijalni prestupnici odvratili od vrenja zloina. Bio je veliki protivnik torture i smrtne kazne Smatrao je da je prevencija najefikasniji nain borbe protiv kriminaliteta - dobri i jasni zakoni su najbolje sredstvo spreavanja zloina Bekarijine ideje su postavile temelj svih krivinih nauka ukljuujui i kriminologiju, a veina evropskih krivinih zakonodavstava je ubrzo primenila osnovne njegove postavke

KLASINA KOLA Deremi Bentam


/Jeremy Bentham, 1748-1832/

Engleski filozof Deremi Bentam je zastupao utilitaristiki pogled na ljudsko ponaanje. Smatrao je da su ljudi racionalna bia koja tee to veoj koristi, te da unapred vagaju dobit i tetu koja e proistei iz odreenog ponaanja ljudi postupaju shodno proraunu korisnosti, odnosno hedonistikom proraunu Zato, zapreena kazna mora biti dovoljno teka da bi odvratila potencijalnog uinioca od vrenja zloina zlo koje se uiniocu nanosi kaznom treba da nadilazi prijatnost ili dobit koje mu vrenje dela donosi Kazna treba da zastrai potencijalne uinioce zloina (odvrati ih od vrenja zloina), ali i da omogui popravljanje onih koji su ih uinili Cilj kanjavanja jeste da:

sprei krivina dela, i to na najjednostavniji mogui nain ako ih ne sprei, da utie na uinioca da izvri delo manje teine da utie da uinilac ne upotrebi vie nasilja nego to je to (za izvrenje dela) neophodno umerenost i opozivosti kazne popravljanje uinilaca (smatra da bi osnovna kazna bi trebalo da bude osuda na kazneni zavod za popravljanje )

Bentam se zalae za:


Bentamove ideje su inspirisale promene engleskog krivinog zakonodavstva poetkom 19. veka, doprinele uobliavanju razvoja prve moderne policije u Londonu 1829. godine i uticale na formiranje modernog zatvorskog sistema

KLASINA KOLA Anselm Fojerbah


/Anselm Feuerbach, 1775-1813/

Nemaki pravni teoretiar Anselm Fojerbah utemeljuje teoriju o generalnoj prevenciji psiholokom prinudom propisivanje kazne, samo po sebi, treba da deluje na potencijalne uinioce tako da se uzdre od vrenja zloina

Fojerbah se zalagao za dosledno sprovoenje principa zakonitosti

da bi kazna odvraala od izvrenja zloina, ona mora biti zakonom unapred propisana pretpostavka kanjavanja je da je izvren zloin pretnja kaznom mora biti ozbiljna
Iz ova tri stava Fojerbah je formulisao osnovno naelo savremenog krivinog prava: nullum crimen, nulla poena sine lege

Zasluge i kritika klasine kole

Zasluge:
U svoje vreme, ova kola je odigrala progresivnu ulogu doprinela je naputanju feudalnog i izgradnji novog kaznenog sistema u okviru kojeg se polazi od naela zakonitosti i jednakosti graana, naputaju se telesne kazne i suava primena smrtne kazne

Glavni nedostaci:

Klasinoj koli se prebacivalo da je suvie pojednostavljeno gledala na ljudsko ponaanje Ova kola je je zastupala aprioristiko shvatanje o slobodi volje i rigidan stav o racionalnosti uinilaca, zanemarujui razmatranje ostalih uzroka zloina (znaaj slobodne volje i racionalnosti uinilaca je
prenaglaen; racionalnost ne karakterie odreene kategorije uinilaca (npr. decu, senilna lica, lica sa tekim duevnim poremeajima i dr.); ljudi se ne ponaanju uvek shodno proraunu dobiti i tete, u mnogim je situacijama njihovo ponaanje voeno emocijama)

Neoklasicizam

Interesovanje za povratak idejama klasine kole tokom poslednjih decenija 20. veka mnogi poinju da zastupaju stav da nije previe vano tragati za uzrocima kriminaliteta, ve je najvanije iznalaziti reenja koja vre posao kod njegovog spreavanja Predstavnici neoklasicizma se zalau za naputanje tretmana i rehabilitacije i povratak na stari model kanjavanja (zasnovan na razmatranju hedonistikog prorauna) Ne odmerava samo zloinac ta gubi i dobija, ve to ini i drava Harris tvrdi da bi drutvo zaista moglo da eliminie sve zloine ukoliko bi bilo spremno da za to plati cenu (cena se pre svega sastoji u poveanju budeta pravosua i porastu neosnovano optuenih lica)

Po pravilu, drutvo nije spremno da plati ovu cenu jer bi teta bila vea od koristi; Zato organi krivinog pravosua tee postizanju optimalnog nivoa progona, kod kojeg je gubitak za drutvo najnii

Desni realizam

Desni realizam je neoklasini smer iji je utemeljiva Dejms Vilson /James Wilson, 1985/. U okviru ove koncepcije zastupaju se sledee ideje:

Bioloki i psihiki inioci kriminaliteta odluujue utiu na procenu oekivane koristi i tete od vrenja zloina
Kada je kriminalitet rezultat izbora pojedinca, treba preduzimati pragmatine mere u SAD je uvedena praksa da se viestrukim prestupnicima koji se trei put osuuju za teko krivino delo izrie mera doivotnog zatvaranja (three strikes and you are out / tri greke i ispada)

Kritika desnog realizma: Zamera mu se to to se bavi samo ulinim kriminalitetom zanemarujui ostale oblike, kao i socijalne inioce kriminaliteta

POZITIVISTIKA ORIJENTACIJA U KRIMINOLOGIJI

POZITIVISTIKA ORIJENTACIJA

Javlja se u drugoj polovini 19. veka* (u vreme koje je obeleilo pojaano interesovanje za bioloka i medicinska istraivanja, kao i pojava sociologije kao nove akademske discipline)

U okviru pozitivistike orijentacije odbacuje se stanovite Klasine kole o slobodnoj volji i panja se preusmerava na istraivanje uzroka zloina, odnosno faktora koji doprinose njegovom javljanju smatra se da je neophodno primeniti naune metode u izuavanju biolokih, psiholokih i socijalnih obeleja prestupnika
Dve osnovne struje unutar rane pozitivistike orijentacije:

Koncepcije o zloincu kao patolokom pojedincu Stanovita prema kojima je zloin neumitna posledica delovanja spoljnih, pre svega socijalnih inilaca

* Opti socijalni kontekst doba u kojem se razvio rani pozitivizam obeleavale su: nagle drutvene i ekonomske promene; razvoj kapitalizma i industrijske proizvodnje; migracije seoskog stanovnitva u velike gradove; nagli rast stanovnitva i ogromni porast gustine naseljenosti u gradovima

Kartografska kola
Pripadnici ove kole zastupaju socijalni determinizam: prema njima, zloin je posledica delovanja spoljnih, socijalnih inilaca Najznaajniji predstavnici: Geri (Andr-Michel Guerry) i Ketle (Adolphe Quetelet) Geri (1802-1866) je istraivao distribuciju kriminaliteta u Francuskoj po regionima; Znaajnim iniocima kriminaliteta smatrao je nivo ekonomskog razvoja i gustinu naseljenosti Ketle (1796-1874) je, koristei grau o kriminalitetu u Francuskoj, zakljuio da na njega utiu: starost, fizika snaga, pol, klima, godinje doba, zanimanje, siromatvo i alkoholizam. Drutvene faktore je naglasio kao presudne - drutvo priprema zloin, pojedinci su samo instrumenti koji ga vre

Rani bioloki determinizam: fiziognomiari i frenolozi


(prethodnici Antropoloke kole)

Fiziognomiar anbatista dela Porta /Giambattista della Porta/ (16. vek) je istraivao povezanost odreenih fizikih crta, naroito crta lica (velike usne, iljato lice itd.) sa kriminalnom predisponiranou

Jedno od najranijih biolokih objanjenja zloina frenologija (u okviru koje su prouavani oblik i veliina lobanje), bila je popularna od polovine 18. do polovine 19. veka

Frenolozi Franc Gal /Franz Joseph Gall/ i Johan purchajm /Johann Kaspar Spurzheim/ bili su usredsreeni na istraivanje veze izmeu veliine, oblika i deformacija na lobanji i kriminalne delatnosti

Antropoloka kola
ezare Lombrozo
/Cesare Lombroso, 1835-1909/

Pravi nastanak kriminologije vezuje se za Lombrozovo uenje - Lombrozo je stavio zloinca u prvi plan interesovanja i utemeljio antropoloku kolu (Lombroza mnogi nazivaju ocem kriminologije)

Lombrozo, kao i ostali predstavnici antropoloke kole, bio je pod snanim uticajem uenja arlsa Darvina. Prema Lombrozovoj teoriji o ,,atavistikom zloincu, kriminalci su atavistiki tipovi, odnosno nii oblik u evoluciji oveka
Atavistiki tipovi se mogu identifikovati preko odreenih telesnih znakova (stigmata degeneracije) - npr. iroka vilica, velike ui, sitne oi, ogromne ake, preterana maljavost itd.

Italijanska antropoloka kola


(Lombrozijanska kola: Garofalo i Feri)

1. Garofalo /Raffaele Garofalo, 1852-1934/


razlikuje prirodni i zakonski kriminalitet Prirodni zloin je onaj ijim se vrenjem ispoljava odustvo bazinih moralnih oseanja: saoseanja i potenja Sve zloince (prema stepenu odsustva moralnih oseanja) deli na:

Ubice Nasilnike Kradljivce Pohotljive

Garofalo je smatrao da su kriminalne crte linosti nasledne (uroene) ili steene u ranom detinjstvu. Ukazao je da:
- Uticaj porodice i crkve je najefikasniji u detinjstvu - Najopasnije prestupnike treba eliminisati iz drutva

2. Feri /Enrico Ferri, 1856-1929/


Feri je utemeljiva socio-antropoloke varijante Italijanske pozitivne kole

Smatrao je da je kriminalitet rezultat delovanja biolokih predispozicija i socijalnih inilaca (multifaktorska etioloka koncepcija) Faktore je podelio na:

antropoloke (uzrast, pol, psihika obeleja itd.) fizike (klima, geografska lokacija, temperatura itd.) i drutvene (gustina naseljenosti, obiaji, religija, ekonomski uslovi itd.)

Prestupnike je klasifikovao na:


Lude (zloince sa mentalnim oboljenjem) Roene zloince Zloince iz navike Zloince iz strasti Sluajne krivce

Feri (nastavak)
Feri je smatrao da izvrioci krivinih dela ne mogu biti krivi za zloine jer nisu slobodnom voljom odabrali da ih vre i zalagao se za neodreenu osudu i individualizaciju sankcije Verovao je da odreene socijalno-politike mere (npr. poboljanje stambenih i materijalnih uslova) mogu spreiti kriminalno ponaanje Istakao je etiri vrste zatitnih mera:

Preventivne (najvanije mere) Reparatorne Represivne Eliminatorne

Zasluge i kritika Antropoloke kole


Zasluge:

Stavljanje linosti prestupnika u fokus Ukazivanje na drutvenu opasnost prestupnika Isticanje da kazna ne moe biti jedina mera suprotstavljanja kriminalitetu

Ferri je razradio sistem mera koje e fon List kasnije nazvati merama bezbednosti

Razraen je koncept individualizacije krivinih sankcija

Kritika:

Upueni su joj prigovori metodoloke prirode (reprezentativnost uzoraka itd.) Zameren joj je ekstremni determinizam koji oveka svodi na nivo pasivnog objekta, kao i to to je nedovoljno uvaila uticaj socijalnih i ekonomskih faktora kriminaliteta

BIOLOKA SHVATANJA

Zloin i fizika konstitucija

Jedno od znaajnijih istraivanja povezanosti somatskih osobina i sklonosti ka kriminalnom ponaanju sproveo je antropolog Huton /Earnest Hooton, 1887-1954/ 1937. godine sa 14.000 zatvorenika i 3.200 obinih graana

Utvrdio je znaajne razlike izmeu ovih grupa u pogledu mnogih osobina i zakljuio da su kriminalci moralno, intelektualno i morfoloki inferiorni, a da je njihova inferiornost najverovatnije nasledna Primarnim uzrokom kriminaliteta smatra bioloku inferiornost Huton je predloio primenu eugenikih mera* (kontrolu reprodukcije ovih lica)

* Eugenike mere podrazumevaju mere poboljanja ljudske vrste (tj. poboljanja njenih naslednih kvalitetata). One, pored ostalog, mogu ukljuivati spreavanje inferiornih ljudi da imaju decu (negativna eugenika), kao i podsticanje onih superiornih da ostave to brojnije potomstvo (pozitivna eugenika).

BIOLOKA SHVATANJA Zloin i fizika konstitucija


eldon /William Sheldon, 1898-1977/ je smatrao da je oblik tela oveka utie na obeleja njegove linosti. Razlikovao je tri tipa telesne konstitucije:

Ektomorfni tip (vitke i krhke osobe) Endomorfni tip (nie i punije osobe) Mezomorfni tip (snane, miiave osobe atletske grae)

Za svaki navedeni tip telesne grae vezuje se osoben tip temperamenta: cerebrotonini
(introvertne, osetljive osobe umetnikih sklonosti); visceralni (oputene i drueljubive osobe sklone uivanju u hrani), i somatotonini (energine, odvane i samouverene osobe)

Uporeujui grupu od 200 mukaraca prestupnika sa kontrolnom grupom od oko 4.000 studenata mukog pola, eldon je utvrdio da postoji veza izmeu telesne grae i delinkventnog ponaanja. Osobe sa mezomorfnim tipom konstitucije sklonije agresivnom i kriminalnom ponaanju, a naroito vrenju nasilnikih i drugih zloina koji zahtevaju brzinu i snagu

BIOLOKA SHVATANJA
Uticaj genetskih faktora
Prouavanje porodinih istorija

Dagdejl /Richard Dugdale, 1877/ - izuavao lanove


porodice Duk u kaznionicama drave Njujork i utvrdio:


na vrenje zloina odluujue deluju i naslee i sredina zloin obino prati muku liniju, a najstarije dete u porodici ima tendenciju da postane zloinac

Godar /Henry Goddard, 1912/- prouavajui porodicu

pod pseudonomom Kalikak (potomke iz brakova jednog mukarca sa dve ene), utvrdio je da se inteligencija, duevno zdravlje i moralnost (a time i kriminalne sklonosti) nasleuju

1957/ su na osnovu svojih istraivanja utvrdili da je kriminalnost oca najbolji prediktor delinkvencije dece, ali da je takoe vaan i nadzor majke nad decom i materijalni status porodice. Naglasili su znaaj multidisciplinarnog pristupa u prouavanju etiologije delinkvencije, odnosno nunost prouavanja meuuticaja naslea i sredine

Brani par Glik /Sheldon & Eleanor Glueck, 1950,

BIOLOKA SHVATANJA

Uticaj genetskih faktora


Prouavanje porodinih istorija (nastavak)

Goring /Charles Buckman Goring, 1870-1919/ je


tvrdio da se osobine linosti prestupnika i neprestupnika znaajno razlikuju i da su te razlike rezultat naslea, a ne uticaja sredine

Kontrolu kriminaliteta bi, prema Goringu, trebalo zasnivati na kombinaciji drutvenih mera sa medicinskim zahvatima (koji ukljuuju i zabranu reprodukcije slaboumnih, epileptiara i lica sa defektnim socijalnim instinktima) Pod uticajem ovih ideja, u mnogim zemljama je vrena prisilna sterilizacija tekih zloinaca Kljuni prigovor Goringovim tezama nije pouzdano utvreno odsustvo uticaja sredine na kriminalno ponaanje

BIOLOKA SHVATANJA
Uticaj genetskih faktora
Prouavanje blizanaca i usvojenika
Poreenje jednojajanih blizanaca idealan nain da se ispita
uticaj naslea. Nekoliko istraivanja je ukazalo na slinost ponaanja (prisustvo/odsustvo delinkvencije) jednojajanih blizanaca, koja prevazilazi takvu slinost izmeu dvojajanih blizanaca, kao i izmeu obine brae i sestara

Prouavanje usvojenika - Mednik i saradnici su, nakon

sprovedenog istraivanja nad vie od 14.000 usvojene dece u Danskoj, upozorili da se uticaj genetike ne sme zanemariti kriminalne sklonosti biolokih roditelja pouzdanije odreuju ponaanje dece nego takve sklonosti usvojilaca

Koncepcije o uticaju hromozomskih aberacija


Sindrom XYY, odnosno viak mukog polnog hromozoma, dovodi se u vezu sa kriminalnim ponaanjem. Rezultati istraivanja sprovedenog u Danskoj nad vie od 30.000 mukaraca pokazali su da su lica sa ovom hromozomskom aberacijom sklonija vrenju (nenasilnih) krivinih dela u odnosu na ostala lica istih godina, inteligencije i socijalnog statusa

Kritika biolokih shvatanja

Pored nesumnjivog doprinosa biolokih koncepcija naunom saznanju u oblasti kriminologije, ovim koncepcijama su upueni i brojni prigovori

Pitanje reprezentativnosti uzoraka na kojima su sprovoena neka od istraivanja na osnovu kojih su potvrivane bioloke koncepcije
Rezultatima istraivanja nije pouzdano iskljuen znaajan uticaj faktora sredine na kriminalno ponaanje Jednostranost uticaj biolokih inilaca je apsolutizovan

PSIHOLOKA SHVATANJA Psihoanalitika objanjenja


Prema psihoanalitikom uenju koje je utemeljio Zigmund Frojd /Sigmund Freud, 1856-1939/, linost je sainjena od tri meusobno povezane komponente: Ida, Ega i Superega Id predstavlja osnovne fizioloke potrebe i nagone i nesvesne tenje oveka i neprestano tei njihovom zadovoljenju (princip zadovoljstva). Ego je segment linosti koji je svestan i racionalan i deluje kao posrednik izmeu nesvesnih impulsa Ida i zahteva Superega (princip realnosti). Superego predstavlja moralnost i savest i obuhvata drutvena ogranienja i zahteve; on se gradi socijalizacijom, odnosno internalizacijom drutvenih vrednosti u periodu detinjstva Psihoanalitiari smatraju da zloin moe biti posledica nerazvijenog Superega ili previe slabog Ega, nemonog da kontrolie instinktivne impulse Sam Frojd je pak verovao da vrenje zloina moe biti posledica preterano aktivnog Superega zloinci oseaju krivicu i anksioznost pa podsvesno tee tome da budu kanjeni kako bi se rasteretili neprijatnih oseanja
Kljuna zasluga psihoanalitikih objanjenja je u tome to su naglasila znaja iskustva u ranom detinjstvu na kasnije ponaanje Prigovori upueni ovom objanjenju su prvenstveno metodoloke prirode: uoptavanja iz malih uzoraka i nemogunost operacionalizacije kljunih kategorija

PSIHOLOKA SHVATANJA
Teorija inteligencije

Mnogi istraivai su smatrali da je kriminalno ponaanje posledica niske inteligencije. Nizak kolinik inteligencije zatvorske populacije utvrivan je u brojnim istraivanjima sprovoenim poetkom 20. veka

Godar /Henry Goddard/ je 1914. godine utvrdio da je oko 70% zloinaca je maloumno, te da su slaboumna lica potencijalni prestupnici

Hiri i Hindelang /Travis Hirschi & Michael Hindelang, 1977/ ponovo oivljavaju teoriju inteligencije krajem 70-ih godina 20. veka. Oni, naime, utvruju da je proseni kolinik inteligencije (IQ) kod delinkvenata za oko 8 poena nii nego kod nedelinkvenata

Niska inteligencija je znaajan faktor prestupnitva; osobe nie inteligencije ne uviaju posledice (tetnost) svog ponaanja

Prigovori:

Kritika testova inteligencije (ta uistinu oni mere: inteligenciju ili znanje?) Postavljeno je pitanje reprezentativnosti uzoraka (budui da je u istraivanja obino ukljuena samo zatvorska populacija)

PSIHOLOKA SHVATANJA
Ajzenkova teorija linosti

Prema Ajzenku /Hans Eysenck/, postoje tri bazine dimenzije (temeljne crte) linosti: psihoticizam, neuroticizam i ekstraverzija. One su u velikoj meri nasledne

Ekstraverzija drueljubivost, prodornost, impulsivnost Neuroticizam - emocionalna nestabilnost, sklonost anksioznosti, ljutnji i sl. Psihoticizam sklonost psihopatolokim ponaanjima, impulsivnosti, krenju normi, neosetljivost za druge

Ekstraverti se tee uslovljavaju (usled specifinih obeleja biohemijskih procesa u mozgu) i teko ue, tako da su skloniji kriminalnom ponaanju od introvertnih osoba Ekstraverzija, neutoricizam i psihoticizam su izraeniji kod zatvorenike populacije, a na prvom mestu je psihoticizam Linost prestupnika po pravilu karakteriu: potraga za uzbuenjima, nemogunost kontrole impulsa, hostilnost, agresivnost, neprilagoenost, potiskivanje, poricanje i nezrelost

PSIHOLOKA SHVATANJA
Psihopatija i zloin
Psihopatija (ili antisocijalni poremeaj linosti) predstavlja specifian sklop linosti koji u prvom redu karakteriu: nedostatak empatije, impulsivnost, agresivnost, sklonost rizicima i neodgovorno ponaanje Mnogi istraivai su konstatovali da ovakav sklop linosti nosi visok rizik nasilnikog recidivizma Rezultati brojnih istraivanja govore da je kod psihopata povrat etiri puta ei nego kod ostalih prestupnika

SOCIOLOKA SHVATANJA

kola drutvene sredine


1. Tard /Gabriel Tarde, 1843-1904/

1905. godine u Parizu objavio knjigu (La psichologie penale) u kojoj predstavlja zakon imitacije; smatrao je da se devijantno ponaanje isprva imitira iz mode, a da potom prelazi u naviku Imitacija se pojavljuje u 2 oblika: kao moda u gradu i navika na selu Zloin se javlja kao moda i vremenom postaje navika (nii slojevi drutva oponaaju vie slojeve) Kriminalitet je pojava okrenuta protiv drutva i nuno je preduzeti sva sredstva borbe protiv njega (veruje u zastraujui efekat kanjavanja i sugerie iru primenu smrtne kazne)

kola drutvene sredine (nastavak)


2. Dirkem /Emile Durkheim, 1858-1917/

Prema Dirkemu, ljudska priroda je u osnovi sebina, a aspiracije ljudi su neograniene i one mogu da, ukoliko se ne kontroliu, dovedu do haosa. Socijalizacija i socijalne veze su mehanizmi pomou kojih drutvo uspeva da ogranii impulse i aspiracije ljudi i sprei haos. Putem socijalizacije, ljudi usvajaju drutvene norme i postaju dobri lanovi drutva, umesto sebinih jedinki. Neophodni preduslovi stabilnog drutva jesu vrst set drutvenih normi (snano kolektivno nesvesno) i vrste socijalne veze (socijalna integracija) Anomija (odsustvo, nejasnoa ili neefikasnost drutvenih normi) dovodi do dezorganizacije drutva, konfuzije u moralnoj svesti pojedinca i delinkventnog ponaanja Stanje anomije je naroito karakteristino za periode naglih i brzih drutvenih promena. U tim periodima, norme koje su tradicionalno bile smernice ponaanja postaju manje jasne, budui da iskrsavaju nove okolnosti na koje se one ne mogu primeniti. Aspiracije, koje su ranije drane pod kontrolom, sada su nesputane; mnogi ljudi poinju da se oseaju kao da ih nosi stihija i suoavaju se sa sve veim tekoama pri reavanju svojih problema; mnogi oseaju sve snaniju frustraciju usled nemogunosti da ostvare sve svoje aspiracije Dirkem je zastupao funkcionalistiku perspektivu i smatrao je da je kriminalitet neizbean i normalna drutvena pojava; Kriminalitet postaje patoloka pojava tek onda kada poprimi preterane razmere

Socioloka kola
(kola drutvene odbrane)

Formirana je krajem 19. veka, sa idejom da bude most izmeu pozitivizma i Klasine kole Njeni utemeljivai su: Prins /A. Prins/, Fon List /F. von Liszt/ i Van Hamel /van Hammel/ Fon List smatra da na kriminalitet deluju dve grupe inilaca:

individualna svojstva uinilaca (nasleena i steena) i drutveni inioci


Prestupnike deli na:


Zloince iz navike (popravljive i nepopravljive) Sluajne krivce (krivina dela vre uglavnom pod uticajem spoljnih inilaca)

Zalae se za dualitet kazni i mera bezbednosti; najvanijom smatra specijalnu prevenciju i prilagoavanje sankcije linosti prestupnika (individualizacija) Smatra da meu prestupnicima postoje oni koje treba samo zastraiti, oni koje treba popraviti i oni koji su nepopravljivi

Istorijski materijalizam
Utemeljivai: Marks /Karl Marx/i Engels /Friedrich Engels/
Engels je naroitu panju posvetio uslovima ivota radnika u velikim gradovima, pre svega u Manesteru

Skrenuo je panju na demoralizujue dejstvo siromatva, socijalnu nesigurnost i eksploataciju radnika, kao sigurne faktore prestupnitva Zloin je izraz revolta radnika, vid klasne borbe

Reenje: ukidanje kapitalistikog naina proizvodnje - osnovne protivrenosti drutva se, kako su smatrali predstavnici ove kole, ne mogu reiti na terenu prava, ve klasnom revolucijom Shvatanja Marksa i Engelsa uticala su na mnoge kriminologe neki su uzrok porasta kriminaliteta traili u propadanju linosti u uslovima buroaskog drutva, a drugi u drutvenoj strukturi i ekonomskoj sferi. Bonger /Willem Bonger/ je najvanijim iniocem kriminaliteta smatrao siromatvo koje degradira linost bilo direktno (razvijanjem sebinosti i parazitizma), bilo u sadejstvu sa alkoholizmom. Vee uee pripadnika pojedinih rasa u kriminalitetu tumaio je nepovoljnim ekonomskim i socijalnim uslovima njihovog ivota
Bongeru se zameralo da je apsolutizovao dejstvo ekonomskih inilaca

RANE AMERIKE SOCIOLOKE TEORIJE

Prva istraivanja u SAD (s poetka 20. veka) bavila su se, pod uticajem evropske kriminoloke tradicije tog doba, prouavanjem pojedinca 20-ih godina 20. veka, pod uticajem Tardovog i Dirkemovog uenja, razvija se socioloka orijentacija, koja je od tada dominantna u amerikoj kriminologiji

Ekoloka teorija

Vodei predstavnici: o i Makej /Shaw & McKay/ Oni su 20-ih godina 20. veka zapoeli prouavanje distribucije drutveno nepoeljnih ponaanja u ikagu, gradu koji je u to doba karakterisao veliki priliv stanovnitva iz unutranjosti, kao i imigranata Odbacivi tada popularna rasna i kulturalna objanjenja delinkvencije, o i Makej su verovali da je ona rezultat specifinih sredinskih uslova ivota. Prouavajui gradsku socijalnu ekologiju ustanovili su da su faktori delinkvencije vezani za razvoj grada, odnosno drutvenu dezorganizaciju do koje dolazi u odreenim gradskim podrujima

Postoji pet jasno odeljenih podruja grada koja se prostiru oko jezera Miigen; u oronulim zgradama u centralnim zonama grada (oko poslovnog jezgra) ivi sirotinja i doseljenici; slamove u kojima oni ive karakterie drutvena dezorganizacija i tu je kriminalitet najvei, dok je u rezidencijalnoj zoni koja je udaljena od centra i nastanjena pripadnicima bogatijih drutvenih slojeva, kriminalitet daleko nii Drutvena dezorganizacija je ono to vodi u delinkvenciju. Nju karakterie: raspad socijalnih institucija i organizacija; neefikasnost socijalne kontrole; postojanje kriminalnih podruja i kulturna transmisija delinkventnih obrazaca ponaanja. Kljuni elementi drutvene dezorganizacije su: heterogenost i smenjivost stanovnitva, siromatvo i rasturene porodice

Teorije kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka

Ideje o sukobu izmeu kulturnih normi razliitih drutvenih grupa koje imaju vlastite vrednosne i normativne sisteme, teorijski je uobliio Selin /Thorsten Sellin, 1938/. Prema njemu, do kulturnog konflikta dolazi kada ljudi (pripadnici odreene grupe/zajednice) potujui svoje, dou u sukob sa normama ponaanja drugih

Od posebnog znaaja za kriminologe su sledee dve vrste kulturnih sukoba: Primarni kulturni sukobi, koji nastaju kada se pravne norme jedne kulture primene na ljude odrasle u drugoj Sekundarni kulturni sukobi, koji nastaju kada lanovi jedne ue kulturne grupe stvaraju vrednosti koje su oprene pravnim normama Teorija kulturnog raskoraka tvrdi da se delovi kulture menjaju nejednakim tempom, to dovodi do poremeaja ravnotee kulturnog sistema u celini

Iz ovih shvatanja, nastale su teorije potkultura i kontrakultura. U amerikoj sociologiji se tradicionalno pravi razlika izmeu opte kulture (zajednike za celo drutvo) i potkulture (kulture posebne drutvene grupe, koja sadri norme koje su suprotne optepriznatim)

Teorije kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka


Sukob sa kulturom srednje klase

Koen /Albert Cohen, 1955/ smatra da je fenomen supkulture (specifini kulturni milje u kome odrastaju mladi) glavni faktor delinkvencije. Osnovni uzrok nastanka prestupnikih bandi i njihove supkulture jeste otpor radnike omladine prema vrednostima i kulturnim obrascima koje namee srednja klasa, kao dominantna u drutvu Radnika omladina, naime, ne uspeva da te modele usvoji (deca iz radnike klase ne uspevaju da tokom kolovanja dostignu status koji je nametnut kao poeljan) i doivljava statusnu deprivaciju koja proizlazi iz frustracija Supkultura i identifikacija s alternativnim vrednostima postaju reenje za statusne probleme mladih iz niih drutvenih slojeva Drutvo tei da konformizuje mlade uveravajui ih u vrednosti srednje klase (materijalno blagostanje, stabilna porodica, uspean posao itd.). No, znatnom delu omladine je nedostian stil ivota srednje klase (oni nisu socijalizacijom opremljeni osobinama i znanjima potrebnim za uspeh prema njenim standardima), pa nastaje dubok jaz izmeu elja i mogunosti Oni iz viih slojeva imaju drugaiju startnu poziciju: socijalizacijom im se podstie samopouzdanje i ambicioznost, usmerenost ka cilju, sticanju znanja i diploma, snana volja, suzdravanje radi kasnijeg dobitka itd.

Sukob sa kulturom srednje klase (nastavak)

Kod mladih iz niih slojeva nastaju frustracije i odbacivanje uobiajenih sredstava za postizanje ciljeva Premda je stil ivota srednje klase privlaan, postoje prepreke vertikalne socijalne pokretljivosti Na strukturne drutvene smetnje reaguje se identifikacijom sa supkulturom (ukljuujui i delinkventnu) Delikventnu supkulturu Koen vidi kao negativistiku supkulturna grupa odbacuje konvencionalne vrednosti i usmerava svoje lanove prema vandalizmu, nasilnitvu i preduzimanju rizika

Teorije kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka (nastavak)


Kultura nie klase
Miler /Walter Miller, 1958/ kulturu nie klase vidi kao kontekst koji proizvodi delinkvenciju gangova. Ta potkultura poiva na sopstvenim vrednostima koje Miler naziva fokusnim interesovanjima i navodi ih est:

Nevolja (biti u nevolji najee za omladinu iz nie klase znai imati posla sa krivinopravnim sistemom; roditelji ele da njihova deca izbegnu nevolju, ali adolescenti ponekad stiu presti upadanjem u nevolju) vrstina (preokupiranost isticanjem vlastite muevnosti i ekstremnom homofobijom (mrnjom prema homoseksualcima); Miler je smatrao da je to posledica odrastanja u porodicama bez oca, odnosno nedostatka muke figure za identifikaciju) Kefalo (imati kefalo u potkulturi nie klase znai biti snalaljiv i uspeti nadmudriti druge, a ne biti nadmudren od strane drugih) Uzbuenje (mnoge aktivnosti ljudi iz nie klase ukljuuju uzbuenje i rizino ponaanje; nakon dosadne svakodnevice tokom radne nedelje, vikendom ljudi izlaze u grad, opijaju se, kockaju, tuku) Sudbina (ljudi iz nie klase imaju naroito fatalistiki pogled na ivot, vie veruju u sreu nego u vlastite napore) Autonomija (ovo fokusno interesovanje koje podrazumeva odbacivanje autoriteta i nenaklonost prema svakom ko pokuava da kontrolie njihovo ponaanje pomae da se opravda krenje zakona i drugih normi)

Miler smatra da u veini radnih porodica dominira majka, te da je prezauzetost oca na poslu dovela deake u tekou da izgrade svoj identitet mukarca Zato su za maloletnike tue i drugi oblici antisocijalnog ponaanja sredstvo izgradnje identiteta mukarca

Teorije kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka (nastavak)


Potkultura nasilja

Volfgang /Marvin Wolfgang/ i Ferakuti /Franco Ferracuti/ su u knjizi Potkultura nasilja (1967) opisali nasilniku potkulturu urbanih maloletnika Potkultura nasilja ukljuuje norme koje nalau da se na odreene stimuluse (npr. uvredu) reaguje fizikom agresijom, kao oekivanom i socijalno poeljnom reakcijom Volfgang i Ferakuti su ukazali na to da uinioci ubistava koji pripadaju nasilnikoj potkulturi daleko vie vrednuju ast nego to se to ini u okviru dominantne kulture. S druge strane, oni daleko manje vrednuju ljudski ivot

TEORIJE O UENJU Teorija diferencijalne asocijacije


Utemeljiva: Saderland /Edwin Sutherland, 1883-1950/

Saderland je smatrao da je kriminalitet proizvod diferencijane asocijacije (razliitog povezivanja) sa kriminalnim i nekriminalnim normama osoba postaje prestupnik zato to u njenim socijalnim kontaktima preovlauju pro-kriminalne, nad anti-kriminalnim definicijama i obrascima Prestupniko ponaanje se, kao i svako drugo ponaanje, ui u procesu komunikacije, odnosno u interakciji s drugima. Ue se kako tehnike vrenja krivinih dela, tako i specifina opravdanja njihovog injenja Tokom ivota pojedinac se identifikuje sa razliitim grupama i potkulturama, ali postaje delikvent onda kada socijalizacijom usvoji devijantne (prestupnike) vrednosti Asocijacije, odnosno grupe koje generiu delinkventnu potkulturu mogu biti: porodica, vrnjake grupe, susedstvo itd. Raznolikost, anonimnost i promenljivost urbanih drutava pogoduju stvaranju potkultura u koje pojedinac esto stupa igrom sluaja

Teorija diferencijalne asocijacije


(nastavak)
Saderlend je svoja shvatanja izneo u 9 taaka:
1. Kriminalno ponaanje se ui (kriminalno ponaanje nije bioloki
determinisano, odnosno uroeno)

2. Kriminalno ponaanje se ui u interakciji sa drugima, kroz komunikaciju (uenje kriminalnog ponaanja se obavlja kroz
interpersonalnu interakciju)

3. Glavni deo uenja se odvija u okviru prisnih grupa (ljudi ue

kriminalno ponaanje od ljudi sa kojima su emocionalno povezani; ono se ne ui posredstvom mas-medija)

4. Uenje kriminalnog ponaanja obuhvata: savlaivanje tehnika vrenja zloina i specifinu usmerenost motiva, opravdavanja i stavova (ui se kako da se izvri zloin i kako da se njegovo
vrenje opravda)

5. Nain usmeravanja motiva se usvaja iz definicija kojima se krenje zakona smatra poeljnim ili nepoeljnim (u

interakcijama se ui i to da li e se pravne norme odrediti kao vredne potovanja ili kao one koje zasluuju da budu prekrene)

6. Pojedinac postaje prestupnik zato to je izloen veem broju

definicija kojima se kriminalno ponaanje odreuje kao poeljno, nego definicija kojima se ono odreuje kao nepoeljno (ljudi kre zakonske norme onda kada usvoje vie stavova

kojima se kriminalno ponaanje odreuje kao poeljno, nego stavova kojima se favorizuje potovanje zakona)

7. Asocijacije [kontakti, druenja] variraju po intenzitetu, uestalosti,

trajanju i prvenstvu (efekti asocijacija variraju po etiri dimenzije; one

zavise od toga koliko u proseku traju, koliko su uestali, koliku vanost neko pridaje odreenom kontaktu (intenzitet) i na kom uzrastu je do asocijacije dolo (prioritet); asocijacije e imati vei uticaj ukoliko su uestalije, due traju, dogaaju se rano u ivotu i ukljuuju osobe ije stavove i prijateljstvo pojedinac visoko vrednuje)

8. Proces uenja kriminalnog ponaanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo svakog uenja (pro-kriminalna
socijalizacija ukljuuje iste mehanizme kao i socijalizacija kojom se usvaja potovanje zakonskih normi)

9. Premda je kriminalno ponaanje izraz optih potreba i vrednosti, ono se ne moe njima objanjavati, jer je i nekriminalno ponaanje izraz tih istih potreba i vrednosti (motivi nisu
dovoljni da objasne kriminalno ponaanje; primera radi, elja za novcem neke e ljude motivisati da prekre zakon, dok e veinu motivisati da se dobro obrazuju i marljivo rade; zato se i drugi faktori moraju uzeti u obzir)

Ocena doprinosa teorije: Teorija diferencijalne asocijacije je ostvarila ogroman uticaj u kriminologiji i doivela brojne empirijske potvrde: ona predstavlja uverljivo objanjenje mnogih oblika delinkvencije. Jedan od glavnih prigovora koji su joj upueni tie se uzronog redosleda (dileme tipa kokoka-jaje) odnosno pitanja do ega je prvo dolo: do druenja sa delinkventim vrnjacima ili vlastitog delinkventnog ponaanja? Drugi prigovor odnosi se na neuspeh teorije da objasni odreena kriminalna ponaanja npr. zloine koje samostalno vre odreene individue, a za koje se ne moe rei da su nauena ponaanja (npr. mnoga ubistva, silovanja i dr.). Saderland je kritikovan i zbog zanemarivanja znaaja mas-medija za uenje kriminalnog ponaanja

TEORIJE O UENJU
Akersova teorija socijalnog uenja

Akers /Ronald Akers/ je proirio teoriju diferencijalne asocijacije tako to je ukljuio i aspekt pojaavanja (koncept teorije socijalnog uenja). Prema Akersu:

Uvrivanje nekog ponaanja zavisi od posledica (nagraivanja ili kanjavanja) koje ga prate (operantno uslovljavanje). Kanjavanje nekog ponaanja dovodi do njegovog izbegavanja, dok pozitivan ishod dovodi do njegovog uvrivanja Da bi subjekt neto uinio, potrebno je najpre da bude motivisan bilo nagradom (pozitivno pojaavanje), bilo uklanjanjem neega za njega neprijatnog (negativno pojaavanje) Poseban proces u kome devijantno ponaanje postaje preovlaujue u odnosu na konformistiko naziva se diferencijalno pojaavanje (devijantno ponaanje se vie nagrauje nego konformistiko)

TEORIJE DRUTVENOG PRITISKA

Mertonova teorija anomije


Robert Merton je smatrao da je uzrok zloina anomija. Svoju teoriju je izloio u eseju Drutvena struktura i anomija (1938). Anomija je drutveno stanje koje karakterie nemogunost da se kulturom nametnuti drutveni ciljevi ostvare legalnim sredstvima. Ona, dakle, oznaava neusklaenost ciljeva (vrednosti) i sredstava za njihovo postizanje

Merton stavlja naglasak na individualnu reakciju pojedinca na stanje anomije i iznosi 5 tipova adaptivnih modela:

Konformizam (prihvataju se i ciljevi kulture i institucionalizovana sredstva) Inovativnost (prihvataju se ciljevi, ali se odbacuju sredstva) Ritualizam (odustaje se od ciljeva, ali se ritualno pridrava pravila) Povlaenje (odustaje se i od ciljeva i sredstava) Pobuna (odbacuju se i ciljevi i sredstva i zamenjuju se

Mertonova teorija anomije (nastavak)

Nasuprot prvom modelu prihagoavanja (konformizmu), preostali podrazumevaju devijantno ponaanje. Poslednji tip prilagoavanja pobuna, karakteristian je za pripadnike revolucionarnih i teroristikih grupa koje tee da stvore novo drutvo Kritika Mertonove teorije: Neki autori su osporili zakljuak koji proistie iz Mertonove koncepcije da su devijantnosti i kriminalitetu najskloniji pripadnici niih slojeva. Pored toga, neki kritiari ukazuju da je Mertonovo shvatanje anomije koncipirano u doba Velike krize i da ono ne odgovara amerikom drutvu iz druge polovine 20. veka Ipak, ini se nespornim da se Mertonova teorija generalno moe primeniti u objanjavanju odreenih tipova kriminalne aktivnosti

TEORIJE DRUTVENOG PRITISKA Delinkvencija i mogunost


Klauard /Cloward/ i Olin /Ohlin/ su 1960. godine dalje razvili Mertonovo uenje, posebno ukazujui na uticaj supkulture mladih: delinkventima su nepristupana legitimna sredstva za postizanje kulturalno postavljenih ciljeva, pa oni zadovoljenje svojih potreba pokuavaju da ostvare ukljuivanjem u supkulture Postoje tri vrste supkulture mladih: Kriminalna supkultura (u podrujima gde postoji
organizovani kriminal)

Konfliktna supkultura (nezadovoljstvo se izraava kroz


nasilje maloletnikih bandi)

Supkultura povlaenja (nisu uspeli ni legitimnim niti


alternativnim sredstvima, pa se povlae i stvaraju grupe ije pripadnike obino povezuje zloupotreba droga)

Na odluku mladih o ulasku u svet kriminalaca u velikoj meri utiu uzori koji im se nameu bilo u neposrednim kontaktima sa starijim prestupnicima, bilo posredstvom medija i popularne kulture (koji esto kao da tee popularisanju poznatih lica iz kriminalnog sveta)

Tehnike neutralizacije
Odgovarajui na pitanje: zato ljudi kre norme u iju osnovanost veruju, Sajks i Maca /Sykes & Matza, 1957/ ukazuju na to da delikventi zapravo nisu okrenuti protiv normi i vrednosti drutva, ve da uspevaju da neutraliu moralne konice. Prestupnik mora opravdati svoje delinkventno ponaanje i osloboditi se oseanja krivice. On to postie posredstvom neutralizacija, kojih ima 5 osnovnih vrsta:

Poricanje odgovornosti za delinkventni in (doveden sam u ovu situaciju bez svoje krivice) Poricanje povrede (ma nije to nita; niko nee biti povreen) Poricanje rtve (to je i zasluila; sama je to traila) Osuda onih koji osuuju (policija i pravosue su korumpirani, gori od mene; zato ne bih i ja mogao prekriti zakon) Pozivanje na viu lojalnost (prijatelj se mora braniti)

KONTROLNE TEORIJE Spoljanja i unutranja kontrola


Rajs /Albert Reiss, 1951/ smatra da delinkvenciju izaziva odsustvo line i drutvene kontrole. Prva je internalizovana, dok se druga realizuje delovanjem pravnih i neformalnih drutvenih sankcija Naj /Ivan Nye, 1958/ ukazuje da na spreavanje delinkvencije utiu tri vrste kontrole:

direktna kontrola (povezana sa kanjavanjem od strane pravosudnih organa) indirektna kontrola (od vrenja zloina se odustaje da se time ne bi izazvali patnja i razoaranje blinjih), i interna kontrola (delovanjem savesti)

KONTROLNE TEORIJE Teorija suzdravanja


Rekles /Walter Reckless, 1961/ smatra da snane unutranje i ojaane spoljanje brane doprinose tome da se pojedinac uzdri od delinkventnog ponaanja Postoje dve vrste brana od uputanja u prestupniko ponaanje:

unutranje brane (osobine linosti snaan ego; razvijen superego; jaka samokontrola, visoka tolerancija na frustracije itd.) i spoljanje brane (drutvena kontrola; efikasni mehanizmi jaanja normi itd.)

KONTROLNE TEORIJE Hirijeva kontrolna teorija


Hiri /Travis Hirshi, 1969/ smatra da je delinkventni akt rezultat kidanja veza izmeu pojedinca i drutva Ta veza ima sledee elemente:

Povezanost (ljudima je vano miljenje onih koje vole i potuju; elja da ih ne razoaraju moe uiniti da se uzdre od delinkventnog ponaanja) Posveenost (to vie energije i emocija ljudi uloe u prosocijalne aktivnosti, vie mogu izgubiti ukoliko se upuste u delinkventno ponaanje) Angaovanost (okupiranost konvencionalnim aktivnostima onemoguava mnoge da se delinkventno ponaaju) Verovanje (osobe koje prihvate konvencionalni sistem vrednosti u niem su riziku od uputanja u delinkventno ponaanje nego oni koji ovaj sistem vrednosti odbace)

Za Hirija, dakle, pravo pitanje nije zato neko vri zloin, ve zato se mnogi uzdravaju od njegovog vrenja. Povezanost sa drugima uinie da se delinkventim ponaanjem moe previe izgubiti u socijalnom smislu, to e doprineti da se ljudi sa socijalnim vezama uzdre od prestupnikog ponaanja

TEORIJE DRUTVENE REAKCIJE

Nova drutvena odbrana

Nastaje nakon II svetskog rata - godinom zaetka smatra se 1946. godina, kada je Filipo Gramatika u enovi osnovao Centar za prouavanje drutvene odbrane Deli se u 2 struje:

ekstremnu (glavni predstavnik: Gramatika) i umerenu (glavni predstavnik: Ansel)


Pripadnici ekstremne struje zagovaraju dejuridizaciju (nepotrebnim su proglaeni pojmovi poput: krivinog prava, kazne, zloina, prestupnika, a uvode se pojmovi antisocijalnog ponaanja i kurativnih, vaspitnih i mera odvajanja prilagoenih linosti uinioca) Umerena struja ne odbacuje krivino pravo, ali favorizuje specijalnu prevenciju i rehabilitaciju prestupnika

Kritika ove kole: ostalo je otvoreno pitanje uinka

resocijalizacije kao svrhe kanjavanja; vodi preteranoj blagosti prema uiniocima koji se tretiraju kao pacijenti koje treba leiti

Interakcionizam

Osnovna teza: Pojedinac nije devijantan zato to je izvrio odreeno delo, ve zato to je drutvo to delo i tog uinioca oznailo devijantnim (Tannenbaum) Dominantne drutvene grupe su te koje imaju mo da neka ponaanja oznae/definiu kao devijantna Devijanti (i delinkventi) dolaze u sukob sa dominantnim drutvenim grupama i u toj interakciji nastaje i uvruje se odstupajue ponaanje

Teorija etiketiranja
Predstavlja konkretizaciju teorije socijalnog interakcionizma

Teorija upuuje na tri osnovna pitanja:


Definicije devijantnosti i kriminaliteta Diskriminaciju u primeni zvaninog etiketiranja i sankcija Posledice etiketiranja na nastavak kriminalnog ponaanja

Definicije kriminaliteta i devijantnosti su relativne

Devijantnost se ne tie ponaanja, ve je rezultat toga kako drugi ocenjuju to ponaanje

Lepljenje etikete devijantnosti


Neki ljudi i neka ponaanja imaju vie anse da budu stigmatizovani i ocenjeni kao devijantni Ljudi koji imaju mo stigmatizuju i lepe etikete onima bez moi

Teorija etiketiranja (nastavak)


Negativne posledice etiketiranja:

Interakcije sa drugima oblikuju subjektovo poimanje samog sebe Pojaavanje devijacije Dramatizovanje zla

epmen /Denis Chapman/ ukazuje da se stvara stereotip kriminalca kao lica koje pripada niim drutvenim slojevima. Stereotip izaziva odbojnost kod viih slojeva, razvija kod njih oseanje ugroenosti, dok sa druge strane upuuje organe formalne socijalne kontrole da potencijalne uinioce zloina trae meu pripadnicima tih grupa

Lemert /Edwin Lemert/ razlikuje:


Primarnu devijaciju primarno devijantno ponaanje , i Sekundarnu devijaciju koja nastupa kod osobe koja je uhvaena i etiketirana i koja nastavlja sa devijantnim ponaanjem jer joj drutvo sve vie onemoguava povratak meu konformiste i uvruje njen devijantni identitet kanjavajui je svaki put sve tee

Teorija etiketiranja stoji nasuprot postavkama o efektu zastraivanja krivinopravne reakcije. Dok teorije o zastraivanju kau da na opadanje kriminaliteta utie pretpostavljeni rizik hapenja i kanjavanja, teorija etiketiranja upuuje da oznaavanje nekog lica prestupnikom pojaava rizik njegovog daljeg prestupnikog ponaanja

Zasluge i kritika teorije etiketiranja


Zasluge: Doprinela realnijem sagledavanju prestupnikog ponaanja Skrenula panju na mehanizme stigmatizacije Kritika:

Istraivanja nisu uspela da konzistentno podre njene argumente Pojedinac se vidi kao pasivan Nije uspela da objasni primarnu devijaciju Zanemaruje kriminalitet monih

RADIKALNA KRIMINOLOGIJA

Nastaje krajem 60-ih godina 20. veka na Zapadu (najpre u Engleskoj, pa u SAD i drugim zapadnim zemljama) Za teorijski okvir uzima se teorija konflikta Postoje dva bazina pogleda na drutvo: 1) drutvo je okvir i izraz konsenzusa i 2) drutvo je kontekst konflikta Perspektiva konsenzusa - drutvene institucije pomau da se izgradi drutvena stabilnost Konfliktna perspektiva

konflikt je fundamentalni aspekt drutva koji nikada nee biti potpuno razreen drutvene institucije slue interesima monih, a drava ne reprezentuje zajednike interese svih (opti interes), niti pravdu

RADIKALNA KRIMINOLOGIJA
(nastavak)

Osnovna teza - klasni odnosi proizvode prestupnitvo

Nekolicina ljudi u kapitalistikom drutvu ima bogatstvo i mo Bogati koriste svoju mo da siromane zadre u toj poziciji Krivino pravo reflektuje interese monih Prestupnici su normalni ljudi koji vre zloine zato to su pritisnuti bedom Krivinopravni sistem ne deluje na uzroke kriminaliteta Sistem mora postati praviniji nuna je socijalna i ekonomska reforma

RADIKALNA KRIMINOLOGIJA
(nastavak)

Za radikalne kriminologe kriminalitet predstavlja:

Krenje politiki definisanih prava (prava na pristojnu ishranu i stanovanje, ljudsko dostojanstvo i samoodreenje) Izraz protivrenosti kapitalizma; Kriminalitet je vid klasne borbe, a pravo je sredstvo u rukama vladajuih

Kvini /Quinney/ deli kriminalitet na:

kriminalitet represije i dominacije (vre ga pripadnici vladajuih slojeva) kriminalitet eksploatisanih drutvenih klasa (ine ga krivina dela prilagoavanja (npr. imovinski kriminalitet) i krivina dela otpora)

Radikalni kriminolozi smatraju da je neophodno istraivati imperijalizam, rasizam, kapitalizam, seksizam i druge sisteme eksploatacije

Istraivanja bazirana na postavkama teorije konflikta pokazala su da:

Delinkventi iz niih drutvenih slojeva imaju znatno vie anse da budu registrovani od strane policije nego to je to sluaj sa delinkventima koji pripadaju viim drutvenim slojevima Sudovi ee tee kanjavaju ljude bez moi i pripadnike niih slojeva/marginalnih grupa

Zasluge i kritika radikalnog pristupa


Zasluge:

Proiren je predmet kriminologije i na oblast reagovanja na kriminalitet Zalaganje za ukidanje kazne lienja slobode doprinelo je uvoenju alternativa kazni zatvora

Kritika:

Insistiranje na ekonomskim i politikim iniocima ovekauinioca krivinog dela, nigde nema: on je sveden na politiko bie, aktera klasne borbe

Kritika kriminologija - osnovne postavke

Kriminalitet je u funkciji kapitalistikog naina proizvodnje

Siromani (proletarijat) ukljueni su u ulini kriminalitet, dok bogati (buroazija) vre dela koja se ne definiu kao zloini (rasizam, seksizam itd.)
Siromani slojevi se kontroliu zatvaranjem, dok via klasa odvraa panju srednjoj klasi putem stvaranja straha od niih drutvenih slojeva

Kritika kriminologija danas


U njenom krilu moe se zapaziti nekoliko orijentacija kojima je zajedniko to to nastavljaju kritiku formalne socijalne kontrole kriminaliteta i trae njenu transformaciju anse i blagostanje moraju biti ravnomernije rasporeeni

Pravci:
Levi realizam Postmodernizam Mirotvorna kriminologija Abolicionizam/anarhizam i Feminizam

Levi realizam
Nastao 80-ih godina 20. veka kao reakcija na levi idealizam marksistiki orijentisanih autora koji su ulini kriminalitet tretirali kao politiku pobunu i neizbean ishod neprijateljstva i otuenja koje izaziva kapitalizam Predstavnici: Jang /Young/, Dons /Jones/ i Meklin /MacLean/

U okviru ovog pravca zahteva se da se kriminalitet sagledava kao realna pojava i to iz ugla onih koji od njega najvie stradaju, kao i onih koji su sa njim u najveem dodiru, ukljuujui: rtve i njihove porodice, prestupnike , policiju i predstavnike pravosua Siromani i marginalizovane drutvene grupe najvie pate od ulinog kriminaliteta i njihov strah od kriminaliteta je realan. Autori u okviru ovog pravca smatraju da su prevencija i kontrola kriminaliteta od sutinske vanosti Mere koje treba primeniti ukljuuju: unapreenje socioekonomskih uslova, razvijanje koncepta policijskog delovanja u zajednici, razvijanje mehanizama obeteenja rtava i primena kazne zatvora samo prema prestupnicima koji zaista predstavljaju pretnju bezbednosti zajednice Saznanja o zloinu i policijskom delovanju moraju biti utemeljena na empiriji

Kontrola kriminaliteta ne sme ignorisati stvarnu viktimizaciju radnika, ena, manjina (tj. onih segmenata populacije koji od kriminaliteta najvie stradaju)

Klasne razlike i siromatvo generiu kriminalitet relativna deprivacija i marginalizacija su kljuni faktori

Postmodernizam u kriminologiji

Ostvaruje uticaj krajem 20. i poetkom 21. veka


Odbacuje privilegovan status naune kriminologije (karakteristine za modernizam)

Zastupa relativistiki pristup devijantnosti


Kriminologija je produena ruka socijalne kontrole

Konstitutivni kriminolozi priznaju da su kriminolozi suodgovorni za nain na koji se o kategorijama zloina i njegove kontrole izvetava svakodnevno i nastoje da razviju praksu kriminologije stvaranja vesti, koja bi se suprotstavila mitovima, stereotipima i konstrukcijama koje su usmerene na odravanje nejednakosti i iskljuivanje pojedinih grupa ljudi

Mirotvorni pravac
Vodei predstavnik je Riard Kvini /Richard Quinney/, koji kombinuje ideje gandizma, marksizma i budizma U okviru ovog pravca istie se sledee:

Kriminalitet je jedan od mnogih oblika ljudske patnje Glavna uloga kriminologije jeste da promovie drutvo u kome vlada mir Kanjavanje pre podstie nego to zastrauje prestupnike Treba traiti humanistika reenja za problem kriminaliteta (izlaz je u socijalistikom humanizmu). Umesto negativnog mira kojim se red uspostavlja primenom nasilja i koji doprinosi porastu opteg nivoa nasilja u drutvu, potrebno je uspostaviti pozitivni mir pozitivni mir postoji samo onda kada je uspostavljena socijalna pravda

Abolicionizam
Nastao u evropskoj kriminolokoj tradiciji Predstavnici: Kristi /Nils Christie/ i Hulsman /Louk Hulsman/ Pristalice ovog pravca kritikuju tradicionalne oblike kanjavanja i promoviu ideje restorativne pravde Restorativna pravda, prema pripadnicima ovog pravca, ima kapacitet da bude adekvatan i dugotrajan odgovor na kriminalitet, jer zahteva uee rtve, prestupnika i zajednice u donoenje odluka

Feministiki pristup

Odbacuje se mukocentrina kriminologija, koja se proglaava slepom za rodne razlike


Pravci:

Liberalni feminizam: polne razlike u stopama kriminaliteta uzrokovane su rodnim razlikama u socijalizaciji Radikalni feminizam: patrijarhat prethodi kapitalizmu; polna pripadnost je vanija od klasne; muka dominacija, a ne klasno potinjavanje je izvor podreenosti ena Socijalistiki feminizam: kapitalizam i patrijarhat su podjednako vani Multikulturalni feminizam: naglaava vanost rasne i etnike pripadnosti, pored polne i klasne

Glavne teme feministikih istraivanja

Viktimizacija ena

70-ih godina 20. veka istraivanja su panju javnosti skrenula na probleme nasilja u porodici i silovanja, koje daleko ee trpe ene

Rodne razlike u pogledu kriminaliteta


Nie su stope prestupnitva ena Mukost i kriminalitet: rodna socijalizacija mukaraca je drugaija od rodne socijalizacije ena

Objanjenja kriminaliteta ena sa pozicija feministikog pristupa

Feministkinje najpre postavljaju pitanje generalizibilnosti mogu li se tradicionalne teorije primeniti na ene? Mukarci i ene u kriminalitetu uestvuju razliito, na razliit nain vre krivina dela (premda je nepoznanica kolike su zapravo stvarne razmere kriminaliteta ena)

Rodno podeljen proces porodinog ivota utie na kriminalitet i na uee mukaraca i ena u njemu

Patrijarhalni: otac radi, majka ostaje kod kue; polne razlike u stopama kriminaliteta su velike Demokratski: oba roditelja rade izvan kue; polne razlike s obzirom na uee u prestupnitvu su manje

NOVIJE KRIMINOLOKE TEORIJE

TEORIJA RACIONALNOG IZBORA


Teorija o zloinu kao odabranom ponaanju
Vilson i Hernstajn /Wilson & Herrnstein, 1985/ smatraju da ljudi imaju mogunost izbora ponaanja, a da na to kakav e izbor napraviti utiu kako bioloki faktori, tako i uenje. Razvijanje savesti pojedinca (uenjem unutar porodice i kroz razne drutvene interakcije), najbolja je prevencija vrenja krivinih dela

Teorija o rutinskim aktivnostima

Tvorci teorije o rutinskim aktivnostima, Koen i Felson /L. Cohen & M. Felson, 1979/ iznose sledee: da bi dolo do izvrenja kriminalnog ina, neophodno je da se steknu sledei uslovi:
Motivisani prestupnik Pogodna meta (osoba; objekat) Odsustvo uvara/zatitnika Ukoliko nije ispunjen neki od ova tri uslova, do izvrenja zloina nee doi, te s toga preventivne aktivnosti treba da budu usmerene na svaki od njih

NOVE TEORIJE IVOTNE SREDINE


Do aktualizacije ekoloke teorije i shvatanja ikake kole, dolazi u drugoj polovini 20. veka Neki autori ukazuju na prostor, kao posebnu (etvrtu) dimenziju kriminaliteta:

kriminalitet varira od naselja do naselja, kao i od jednog do drugog mesta unutar istog grada (uticaj velikih trnih centara, saobraajnih vorita, dezorganizovanih delova grada itd.) mogue je razvijati nove oblike prevencije zasnovane na saznanjima o prostornoj distribuciji kriminaliteta na nekom podruju

NOVE TEORIJE IVOTNE SREDINE


Zloin i prirodna okolina

Felson /Marcus Felson, 2006/ smatra da kriminalitet ima svoj sopstveni ekosistem Zloini proistiu iz ireg ekosistema unutar kojeg zloinac i rtva zavise jedan od drugog Meutim, ivot (tj. potreba za preivljavanjem) nagoni ljude i da tee sigurnosti, ime se otvaraju mogunosti za mere redukcije kriminaliteta Redukcija kriminaliteta ostvaruje se delovanjem na njegov ekosistem, odnosno otklanjanjem uslova i prilika za vrenje zloina

TEORIJE KULTURALNE KRIMINOLOGIJE


Zloin i njegova kontrola kao kulturni fenomeni
Kulturalni kriminolozi (Ferel /Jeff Ferrell, 2006/ i drugi) ukazuju na ulogu kulture (odnosno stilova, simbola, razliitih supkultura, mas-medija i dr.) u oblikovanju kako kriminalnog fenomena (obeleja krivinih dela i uinilaca), tako i krivinopravne reakcije. Oni smatraju da kriminologija ne treba da se bavi samo izuavanjem prestupnika i onoga to oni ine, ve mora ukljuiti i naine na koji se kriminalitet opaa od strane drugih, kao i naroita znaenja koja zloini imaju za uinioce, rtve, predstavnike krivinopravnog sistema i graane. Posebno je vano istraiti uticaj sredstava masovne komunikacije i popularne kulture na imid kriminaliteta i praksu organa formalne socijalne kontrole. Centralno pitanje je, dakle: kakav se imid zloina stvara u masmedijima.
Kulturalni kriminolozi primenjuju specifine metode istraivanja (u prvom redu etnografski metod koji podrazumeva dugotrajno, temeljno istraivanje na terenu i produbljenu analizu sadraja radi otkrivanja znaenja).

Kriminalitet i mediji
U okviru kulturalne kriminologije, posebna istraivaka panja je usmerena na medije, odnosno nain na koji mediji predstavljaju kriminalitet, uinioce i krivinopravni sistem. Mediji su, kako smatra Kid-Hjuvit /David Kidd-Hewitt, 1995/, jedno od najznaajnijih sredstava manipulacije javnou, jer selektivno iskrivljuju podatke, stvarajui lanu sliku o kriminalitetu koja promovie stereotipe, pristrasnost, predrasude i grubo pojednostavljivanje stvari. Mediji su odgovorni za manipulacije i raspirivanja straha kod ljudi, kao i popularisanja nasilja

TEORIJE KULTURALNE KRIMINOLOGIJE


izofrenija zloina
Berk /Roger Burke, 2007/ ukazuje na kontradiktorni dualizam odnosa savremenih drutava prema kriminalitetu
Naime, s jedne strane se iri propaganda kojom se tvrdi da je jedini izlaz u ratu protiv kriminaliteta i donoenju zakona kojima se ljudska prava znaajno ograniavaju dok, s druge strane, kriminalitet dobija karakter univerzalne pojave. Tako isti oni ljudi koji zahtevaju da se rat sa kriminalcima dobije po svaku cenu, u realnom ivotu i sami vre brojne delikte (u oblasti biznisa, saobraaja prometa rekreativnih droga i dr.)

TEORIJE O MUKOSTI

Globalno i univerzalno, mukarci vre daleko vie (posebno nasilnikih) krivinih dela u odnosu na ene Postavlja se pitanje: da li je to rezultat biolokih polnih razlika ili pak vaspitanja, odnosno rodne socijalizacije?

Objanjenje muke nasilnosti koje daje Segalova


Smatrajui da je silovanje ena od strane njihovih mukih partnera vid terora kojim se one ine zavisnim, Segalova /Lynne Segal, 1990/ istie da je neophodno prouiti nain na koji drutvo posredstvom svojih kulturnih definicija, izjednaavajui mukost sa agresivnou, ohrabruje muko nasilje prema enama

TEORIJE O MUKOSTI

Mukost kao strukturna akcija

Mesermit /James Messerschmidt, 2006/ ukazuje da u svakoj sredini postoje drutveni obiaji koji nalau na koji se nain ispoljavaju mukost i enskost, a ljudi usklauju svoje aktivnosti sa tim modelima Mukost i enskost nisu bioloki odreeni rod je strukturna kategorija Inae, svaka aktivnost ljudi odvija se u odreenom ambijentu koji karakteriu socijalno-strukturna sputavanja

TEORIJE O POSTIIVANJU I KOMUNITARNOM PORETKU Teorija reintegrativnog postiivanja

Teoriju je utemeljio Brejtvejt /John Braithwaite, 1989/. Prema ovom autoru, postoje dve vrste postiivanja prestupnika unutar drutvene zajednice: reintegrativno i dezinegrativno Reintegrativno postiivanje je efikasnije od kanjavanja

Ono ne iskljuuje prestupnika, ve osuujuje samo njegov in, a prestupniku prua priliku da se reintegrie u zajednicu (reintegracija doprinosi spreavanju povrata)

Ove ideje snano uticale na afirmisanje restorativne pravde

Komunitarna teorija drutvenog poretka

Kordela /Peter Cordella, 1996/ razlikuje sledee tipove drutvenog poretka (i prateih obrazaca za uspostavljanje jedinstva):

Prvi, zasnovan na linoj osnovi (baziran na uzajamnom poverenju i zavisnosti lanova zajednice) Drugi, organski (baziran na oseanju drutvene dunosti) Trei, atomistiki (racionalno prilagoavanje kojim se uzima u obzir primena pravne prinude)

Birokratizovane pravosudne institucije mogu veoma malo da utiu na kriminalitet. Nasuprot njima, obrasci prilagoavanja zasnovani na linoj osnovi (koji ukljuuju dva bitna principa: jednakost i slobodu) imaju daleko vee izglede u prevenciji kriminaliteta. Meutim, pretpostavka za jaanje linih obrazaca za uspostavljanje jedinstva jeste promena postojeeg ekonomskog i politikog ivota u celini

TEORIJE IVOTNOG CIKLUSA Teorija o devijantnosti tokom ivotnog puta

ivotni put putanja kroz razliite ivotne dobi


Sempson i Laob /Sampson & Laub, 1990/ smatraju da vani ivotni dogaaji poput zaposlenja, stupanja u brak, roditeljstva mogu biti prekretnice kada je re o devijantnom i kriminalnom ponaanju, odnosno trenuci kada moe doi do odustajanja od kriminalnog ponaanja. U tom smislu naroito povoljan uticaj imaju zadovoljstvo poslom i privrenost branom partneru

Teorija o kriminalnim karijerama

Blamstajn i Koen /Blumstein & Cohen, 1987/ ukazuju da pokazatelji razvijenosti kriminalne karijere jesu: teina dela, intenzitet ktiminalne delatnosti, verovatnoa hapenja tokom ivota, , trajanje lienja slobode i trajanje kriminalne karijere. Veliki deo prestupnika okonava svoju kriminalnu karijeru do 30. godine oni koji i kasnije nastave sa kriminalnom aktivnou mogu se smatrati habitualnim kriminalcima

INTEGRATIVNE TEORIJE
Integrativne teorije nastoje da objedine polazna stanovita razliitih pravaca u kriminologiji, kako bi se izgradile uspenije etioloke koncepcije

1. Opta paradigma kriminalnosti

Vila /Bryan Vila, 1996/ smatra da su osobine oveka rezultat kumulacije kognitivnih, afektivnih, fizikih i socijalnih efekata niza dogaaja koji su doveli do izgradnje odreenog stratekog naina ponaanja tokom ivota Tako su neki ljudi razvili kriminalnost, ivotni stil koji karakterie naglaena primena sile, obmana, podmuklost, dok samog uinioca karakteriu egocentrinost, ravnodunost prema potrebama i patnji drugih i niska samokontrola Delovanje svakog faktora treba posmatrati u kontekstu svih drugih, a ne izolovano Vila smatra da e kriminaliteta uvek biti u drutvu - strategije vrenja zloina i strategije njegovog spreavanja (kontrastrategije) neprestano podstiu razvoj jedna druge. Ipak, razmere kriminaliteta je mogue uspeno kontrolisati primenom adekvatnih kontrastrategija

INTEGRATIVNE TEORIJE
2. Reciprona teorija o kriminalnosti i nekriminalnosti
Barak /Gregg Barak, 2004/ pristupa fenomenu nasilja interdisciplinarno i posmatra ga na interpersonalnom, institucionalnom i strukturalnom nivou. Upuuje na to da veliki broj unutranjih i spoljanjih inilaca grade ambijent koji vodi u nasilje ili nenasilje (uzajamno dejstvo sfera interpersonalnog, institucionalnog i strukturalnog nasilja i nenasilja ima reciprone i kumulativne efekte na nastanak i umnoavanje neprijateljskih ili solidarnih odnosa). Borba izmeu nasilja i nenasilja zapravo je borba izmeu tenzija neprijateljstva i kooperativnosti unutar jedne zajednice. to je vie pristunih osobina nasilja (ili nenasilja) na razliitim nivoima, to je vea mogunost njegovog pojavljivanja. Svaki je ovek manje ili vie sposoban da stekne karakteristike i prosocijalnog i antisocijalnog ponaanja, kao i da razvije puteve ka nasilju i nenasilju

3. Integrativno-sistemska teorija o antisocijalnom ponaanju


Robinson /Matthew Robinson, 2006/ navodi da ovek odluuje da li e izvriti zloin ili ne, a faktori koji na njega utiu mogu se podeliti na faktore rizika i faktore zatite On navodi vie od 60 takvih inilaca kriminaliteta koji uveavaju (faktori rizika) ili smanjuju (faktori zatite) verovatnou antisocijalnog ponaanja

TRIANGULACIJA TEORIJA

U irem smislu, triangulacija podrazumeva upotrebu razliitih teorijskih pristupa u konkretnom istraivanju Koristi od triangulacije:

Brana protiv teorijskog zastranjivanja Testira se vie teorijskih postavki odjednom Sistematski i stalni meuodnos teorija od znaaja za dalji razvoj kriminologije kao nauke

Jer: nijedan teorijski obezbeuje potpuno i objanjenje zloina

okvir ne univerzalno