Вы находитесь на странице: 1из 130

MEUNARODNO POSLOVNO PRAVO

OPTI DEO subjekti meunarodnog poslovanja, drava, meunarodne organizacije, privredni subjekti POSEBNI DEO meunarodni ugovori

Pojam Meunarodnog poslovnog prava


skup pravnih pravila kojima se reguliu meunarodni ekonomski odnosi disciplina koja se povezuje sa privrednim pravom, meunarodnim javnim pravom, meunarodnim privatnim pravom, i drugim granama prava meunarodni pravni odnosi, promet roba i usluga - meunarodni ugovori

Predmet Meunarodnog poslovnog prava


meunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi meunarodni privredni ugovori koji se u vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu privrednih subjekata iz razliitih drava; meunarodna plaanja, meunarodno sudstvo i meunarodne privredne arbitrae; meunarodne privredne i ekonomske organizacije opteg i regionalnog karaktera; privredne organizacije jedne drave koje se kao subjekti javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima

Predmet Meunarodnog poslovnog prava


subjekti Meunarodnog poslovnog prava meunarodne organizacije, drava, kao i drutva koja obavljaju odreene privredne delatnosti norme i pravila dispozitivnog karaktera autonomija volja ugovornih partnera, ali je ona ograniena

Izvori
izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava: meunarodni ugovori (konvencije), meunarodno obiajno pravo, prometni obiaji, poslovni obiaji, kodifikovana pravila, opti pravni principi Izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava domae pravo zakoni, izvori koji reguliu meunarodni robni promet i usluga autonomno meunarodno trgovinsko pravo, arbitrana praksa

Naela meunarodnog poslovanja


Naelo slobode poslovanja (trgovine) sloboda trgovine sa stanovita meunarodnog privrednog prava, znai slobodu uvoza i slobodu izvoza roba i usluga, ali u realnosti potpunog ostvarenja naela slobode trgovine nema Naelo slobode saobraaja plovidba, kopneni prevoz, vazduni prevoz

Naela meunarodnog poslovanja


Naelo slobode transfera kapitala - pojavljuje se i kao pravilo slobodnog plasmana kapitala u inostranstvo i to, kako u smislu njegovog investicionog ulaganja, tako i poslovanja na meunarodnim inansijskim tritima Naelo minimalnog standarda ponaanja - skup pravila o zatiti stranih subjekata meunarodnog poslovanja, koje savremene drave moraju da obezbede i garantuju stranim privrednim subjektima

Naela meunarodnog poslovanja


Naelo univerzalne vanosti poslovnih aranmana - naelo autonomije volje ugovornih strana, pacta sunt servanda, ugovor poslovnih partnera predstavlja zakon za njih, te su te odredbe pravno obavezujue za ugovorne strane i moraju se izvravati u dobroj meri, pravna i poslovna sigurnost

Principi meunarodnog poslovanja


Princip najpovlaenije nacije - ugovorne strane e uzajamno priznati, u ugovorom odreenoj oblasti prava, povlastice i olakice koje su od bilo koje ugovorne strane date ili e biti date bilo kojoj treoj strani. Klauzula najpovlaenije nacije, po pravilu, daje se prilikom regulisanja odnosa izmeu drava, kao subjekata meunarodnog poslovanja, ali i efektivnih nosioca suverene vlasti na njihovoj teritoriji, dvostrani i viestrani sporazumi, moe u znatnoj meri biti ogranieno autonomijom volje ugovornih strana. U nekim sluajevima, ograniena primena ili iskljuena. To su sledei sluajevi: a) pogranini ili malogranini promet; b) postojanje carinske unije; i c)suprotnost domaem, odnosno meunarodnom javnom poretku

Principi meunarodnog poslovanja


Princip nacionalnog tretmana - drava stranim privrednim subjektima koji posluju u njoj obezbeuje isti poloaj koji obezbeuje i domaim privrednim subjektima, pristup domaim sudovima, jednak poloaj u finansijskim institucijama i dravnim organima, nekad je razlika u ekonomskim sistemima drava prepreka primeni principa nacionalnog tretmana

Principi meunarodnog poslovanja


Princip reciprociteta - identino postupanje od stane subjekata meunarodnog poslovanja (po pravilu drava ugovonica) u njihovim meusobnim privrednim odnosima, primena principa reciprociteta (uzajamnosti) moe biti ugovorena ili jednostrano utvrena Princip preferencijalnog (povlaenog) tretmana uvoenje razliitog tretmana subjekata meunarodnog poslovanja, zavisno od njihove nacionalne pripadnosti, obezbeuje se povlaeni poloaj privrednih subjekata iz odreene drave, prilikom poslovanja na teritoriji drave koja ga je odobrila, direktno naruavanje naela slobode trgovine

OPTI DEO Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog prava drava u meunarodnim poslovnim odnosima uestvuje u svojstvu nosioca suverenih ovlaenja i u tom svojstvu obezbeuje stvaranje unutranjih i meunarodnih pravnih okvira za nastanak meunarodnih poslovnih odnosa drava je ovlaena na preduzimanje niza mera kojima titi svoje unutranje trite, obezbeuje uravnoteen razvoj privrednih grana svoje privrede, odrava ravnoteu platno bilansne pozicije sa inostranstvom

Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog prava


drava stupa u razne poslovne odnose i to kako sa drugim dravama, tako i sa ostalim subjektima meunarodnog poslovanja, drava se pojavljuje kao subjekt meunarodnog poslovanja priznanje ex iure proprio (po sopstvenom pravu) statusa subjekta meunarodnog poslovanja

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA


osnovana 1945. godine od strane 51 drave 2011. godine, 193 zemlje su lanice UN, sedite Njujork naslednica Drutva naroda 25. aprila 1945. prva konferencija Generalni sekretar UN Sistem UN se finansira na dva naina: oporezivanjem i dobrovoljnim prilozima zemalja lanica

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA


Sistem UN Generalna skuptina OUN Savet bezbednosti OUN Ekonomski i socijalni savet OUN Sekretarijat OUN Meunarodni sud pravde

Generalna skuptina OUN


Sve zemlje Redovno godinje zasedanje Slui kao forum lanicama na kojima raspravljaju o pitanjima meunarodnog prava i donose odluke o daljem funkcionisanju organizacije Vana pitanja - dvotreinska veina prisutnih lanica na zasedanju Ostala pitanja prosta veina

Savet bezbedosti i Ekonomsko socijalni savet


Savet bezbednosti zaduen za odravanje mira i bezbednosti u svetu, ima ovlaenja da donosi odluke koje lanice moraju da potuju, predsedavanje se rotira i traje jedan mesec Ekonomsko-socijalni savet se bavi ekonomskim i socijalnim razvojem zemalja lanica, kao i promocijom socijalnih usluga i politike. Glavni ciljevi su globalno poveanje standarda stanovnitva, puna zaposlenost, socijalno zdravlje, ljudska prava i slobode i kulturni i obrazovni razvoj

Meunarodni sud pravde


glavni sudski organ, Hag, naslednik Stalnog suda za meunarodno pravo glavna funkcija je reavanje pravnih parnica koje podnose drave i davanje pravnih saveta meunarodnim organima i agencijama Sud ini petnaest stalnih sudija koje bira Generalna skuptina i Savet bezbednosti sa spiska lica koja nominuju nacionalne grupe u okviru Stalnog arbitranog suda sudije mogu izdati zajedniku presudu ili dati zasebna miljenja. Odluke i savetodavna miljenja donose se veinom, a u sluaju podjednake podele miljenja, odluka predsednika je odluujua. Sudije mogu dati i zasebna miljenja u suprotnosti sa ostalima

OPTI SPORAZUM O CARINI I TRGOVINI (GATT)


GATT je stupio na snagu 1. januara 1948. u procesu formiranja GATT-a, ostvareno je 45.000 carinskih koncesija, koje su obuhvatale 10 milijardi dolara do osnivanja Svetske trgovinske organizacije 1995. godine, GATT je ostao jedini multilateralni instrument koji regulie meunarodnu trgovinu

OPTI SPORAZUM O CARINI I TRGOVINI (GATT)


runde pregovora pod okriljem GATT-a prednost pregovaranja u okviru rundi, bez obzira na njihovo dugogodinje trajanje, nalazi se u sveobuhvatnom (paket) pristupu trgovinskim pregovorima tokom odravanja prvih pet rundi uglavnom se diskutovalo o pitanju sniavanja carina u meusobnoj trgovini strana potpisnica GATT-a Dilon runda (1960-1961) na kojoj je ostvaren mali uinak u pogledu carinskih koncesija, ali i kao prva runda pregovora nakon koje je bilo oigledno da e stvaranje Evropske ekonomske zajednice - EEZ, a jo vie Zajednike poljoprivredne politike, samo omoguiti jo izraenije poveavanje carina i trgovinskih barijera u sektoru osetljivih proizvoda, meu kojima poljoprivredni proizvodi zauzimaju dominantno mesto

OPTI SPORAZUM O CARINI I TRGOVINI (GATT)


- Kenedi runda, 1964-1967. godine. Pored pitanja carina voeni su pregovori u pogledu antidampinke politike. Pregovori su dali rezultate u pogledu sniavanja carina za industrijske proizvode za 35% - Tokijska runda (1973-1979) je ostvarila progresivno sniavanje carina i to za 30% u devet vodeih zemalja. Pregovori su voeni i u oblasti necarinskih barijera trgovini. Iako one nisu uklonjene, donet je niz sporazuma za ovu oblast

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA


Urugvajska runda Finalni akt, 15.04. 1994. Marake. Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije poela sa radom 01.01.1995., sedite eneva STO je regulator rada vlada zemalja koji se tie trgovine, kao i regulator uslova konkurencije sa kojim se na domaem tritu suoavaju uvezeni proizvodi STO je institucija nadnacionalnog i multinacionalnog karaktera koja kontrolie meunarodnu trgovinu robom, uslugama i intelektualnom svojinom

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA


Sporazumi koji reguliu meunarodnu robnu trgovinu se dele u tri grupe: Prva grupa se odnosi na sniavanje carinskih i necarinskih barijera u meunarodnoj trgovini, kako bi se omoguio jedan konkurentan pristup na trite zemalja lanica; Druga grupa sporazuma su sporazumi koji se odnose na unifikaciju pravnih normi u zemljama lanicama. Ovakvim ujednaavanjem nestale bi pravne barijere koje znaajno komplikuju dosadanju meunarodnu trgovinu; Treu grupu sporazuma ine sporazumi koji reguliu realizaciju spoljnotrgovinskog posla, gde su se do pojave ovih sporazuma javljala esta usporavanja u praksi.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA


Principi STO: - Princip nediskriminacije - Princip reciprociteta - Pristup tritu - Fer konkurencija Osnovni i vrhovni organ STO je Ministarska konferencija. Sastaje se najmanje svake druge godine. Izvrni organ STO je Opti savet koji izvrava zadatke poverene od strane Ministarske konferencije. Administrativni organ STO je Sekretarijat koji obavlja tehnike poslove i zaduen je za izvravanje odluka, a po potrebi se osnivaju i pomoni organi

MEUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)


osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u MMF-u je pripala uloga regulisanja meunarodnih monetarnih odnosa, imajui uvidu este poremeaje monetarnog sistema specijalizovana agencija UN sa seditem u Vaingtonu MMF ima 184 zemlje lanice Prema Statutu MMF-a ciljevi osnivanja Fonda su: Razvijanje meunarodne monetarne saradnje; Olakavanje irenja i ravnomeran rast meunarodne trgovine; Radi na stabilnosti kurseva; Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaanja; Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje ravnotee u platnom bilansu pojedinih zemalja

MEUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)


Razvoj Fonda moemo pratiti kroz dva perioda: U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledei: - Omoguiti ekspanziju uravnoteenog rasta meunarodne trgovine i time doprineti poveanju i odravanju visokog nivoa zaposlenosti i visokog nivoa realnog dohotka; - Utvrstiti stabilnost deviznih kurseva; - Uspostaviti multilateralni sistem plaanja tekuih transakcija Drugi period zapoinje i traje do danas kada MMF poetkom 70-ih godina 20.veka zapada u najveu krizu do tada. Odliv kratkoronog dolarskog kapitala u inostranstvo, dalje odravanje visoke stope inflacije u SAD-u izazvalo je brojne pekulacije na tetu amerikog dolara

MEUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)


Danas su ciljevi MMF-a u nekoj meri modifikovani, multilateralizam je ubedljivo dominantan sistem trgovine i plaanja. Okosnicu dananje aktivnosti MMF-a ini davanje kredita zemljama lanicama i podrka meunarodnoj monetarnoj saradnji. Njegove se aktivnosti i politika sprovodi na temelju Sporazuma, a izvrava se putem organizovanog vostva u formi Odbora guvernera, zatim Izvrnog odbora i Upravljackog direktora sa timom od oko 2000 zaposlenih iz oko 140 zemalja lanica

MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)


1944., sedite Vaington IBRD: Podstie dugoroni razvoj u sektorima ljudskih i socijalnih potreba za koji privatni kreditori najee nisu zainteresovani; Odrava finansijsku snagu zajmoprimaoca pruajui pomo u kriznim periodima, kada su siromani narodi najvie pogoeni; Koristi finansijsku mo za promovisanje kljunih politika i institucionalnihreformi; Kapitalizuje privatni kapital pomaganjem da se stvori pogodna investiciona klima; Obezbeuje finansijsku pomo za nabavku optih javnih dobara od kritinogznaaja za blagostanje siromanih slojeva u svim zemljama.

EVROPSKA UNIJA
meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drava zajednica je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992 Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviena je izmena sadanjih sporazuma kako bi se korigovale politike i pravne strukture Evropske unije EU je definisana kao: federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici; i kao meunarodna organizacija u spoljnoj politici.

EVROPSKA UNIJA
jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti, zajednikoj poljoprivrednoj politici i zajednikoj politici u sferi ribarstva Ugovor iz Pariza (1951) Rimski ugovor (1957) lanice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji e, ako se ratifikuje od strane lanica, postati prvi zvanini ustav EU zamenjujui sve dotadanje ugovore

EVROPSKA UNIJA
Evropski parlament je jedina neposredno birana, parlamentarna institicija Evropske unije. Zajedno sa Savetom Evropske unije, on ini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisivan je kao jedno od najmonijih zakonodavnih tela na svetu Parlament i Savet ine najvie zakonodavno telo unutar Unije. Meutim, njihove moi su ograniene na ovlaenja koja su zemlje lanice prenele na Evropsku zajednicu Evropski parlament, zajedno sa Savetom, ima kontrolu nad budetom EU Parlament ini 753 lanova, sedite Strazbur, sednice odbora, i dodatne plenarne sednice se odravaju u Briselu, Sekretarijat, koji upoljava najvei deo osoblja, nalazi se u Luksemburgu Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim birakim pravom, svakih pet godina od 1979.godine

EVROPSKA UNIJA
Savet EU ili Savet ministara EU je glavni organ za donoenje odluka u EU Savet ima izvestan broj obaveza: On je zakonodavni organ Unije, za irok domen pitanja, praktikuje tu zakonodavnu mo zajedno sa Evropskim parlamentom; Koordinira ekonomskim smerovima zemalja lanica; Zakljuuje, u ime EU, meunarodne dogovore sa jednom ili vie drava ili meunarodnih organizacija; Zajedno sa Parlamentom, rukovodi budetom; Donosi odluke potrebne za utvrivanje i sprovoenje zajednike meunarodne i bezbednosne politike, na osnovu optih regulacija koje je doneo Savet Evrope; Koordinira aktivnostima zemalja lanica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj saradnji u pitanjima kriminala

EVROPSKA UNIJA
Evropski savet je sastanak predsednika drava ili predsednika vlada drava lanica EU, ministara spoljnih poslova, kao i predsednika Evropske komisije Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita) predsednika drava i vlada drava lanica EEZ 60-ih godina 20. veka Unutar Evropskog saveta posebno je istaknuta uloga predsednika Saveta. Tu funkciju svakih est meseci vri predsednik one drave koja predsedava Evropskom unijom. Evropski savet moe da donosi pravno obavezujue akte, a tada se smatra da ih je doneo Savet EU u sastavu predsednika drava ili vlada budui da sam Evropski savet nije formalno telo koje moe samo da donosi odluke Stupanjem Lisabonskog sporazuma na snagu, Evropski savet je priznat kao jedno od tela u institucionanoj strukturi EU

EVROPSKA UNIJA
Evropska komisija je izvrni organ EU, svojevrsna Vlada EU Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu; Kao izvrno telo EU, odgovorno je za implementiranje Evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta; Ponaa se kao uvar Postupaka i, zajedno sa Sudom pravde, uverava se da se zakon Zajednice pravilno primenjuje; Predstavlja Uniju na meunarodnoj sceni i pregovara oko meunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje. Komisija EU ima 27 komesara. Meu njima se bira predsednik i potpredsednici Komisije. Kandidate za mesto komesara predlau vlade drava lanica. Mandat komesara traje pet godina.

EVROPSKA UNIJA
Evropski sud je institucija koja se od 1989. sastoji od dva suda: Suda EU i Prvostepenog suda Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora ime je pravni poredak EU stekao karakteristike koje ga razlikuju od sistema meunarodnog prava Sud EU ine po jedan sudija iz svake drave lanice Ravnopravan poloaj u Sudu ima osam nezavisnih advokata. Njihova je funkcija davati Sudu miljenje o tome kako reiti konkretni predmet, ne zastupajui pri tom niije interese u postupku Sud sudi u plenumu ili u sudskim veima Prvostepeni sud ini, prema Ugovoru iz Nice, barem jedan sudija iz svake drave lanice

EVROPSKA UNIJA
Nadlenosti Evropskog suda kao institucije su ograniene. Najvaniji su sledei postupci: Prethodni postupak. Postupak koji pred Sudom pokree nacionalni sud pred kojim se neko pitanje evropskog prava pojavi kao relevantno za odluivanje u predmetu. Nacionalni sudovi u tom postupku mogu Evropskom sudu postavljati pitanja tumaenja i pitanja valjanosti prava Zajednice; Tube protiv drave lanice. Evropski sud ovlaen je na zahtev Komisije ili drave lanice utvrditi da neka drava lanica kri neku od obaveza utemljenih u pravu EU. Postupak se pokree nakon prethodno neuspelog administrativnog postupka; Tube za ponitenje akta Zajednice. Evropski sud ovlaen je da poniti akt koji donese institucija EU ako je protivpravan iz nekog od razloga predvienih Ugovorom. Takav zahtev Sudu mogu podneti institucije EU - Savet, Parlament, Komisija i u odreenim sluajevima Evropska centralna banka, drave lanice, ali i pojedinci; Tube zbog propusta. Isti tuioci kao u postupcima povodom tube za ponitenje ovlaeni su pokrenuti i postupak zbog propusta neke od institucija EU da donese akt koji je putem neke postojee pravne norme obavezna da donese; Tube za naknadu tete. Institucije, drave lanice, kao i pravna i fizika lica ovlaena su pred Evropskim sudom da zahtevaju da im institucija EU naknadi tetu koju je uzrokovala protivpravnim delovanjem ili nedelovanjem.

EVROPSKA UNIJA
Raunovodstveni sud je osnovan je 1977. 27 lanova, po jedan iz svake drave lanice iji je mandat est godina. Njih biraju sporazumno drave lanice uz konsultovanje Parlamenta. Zadatak Raunovodstvenog suda je da brine o zakonitom i doslednom upravljanju budetom EU. Evropska centralna banka (ECB) formira i implementira Evropsku monetarnu politiku. Pored toga, upravlja operacijama meunarodne razmene i omoguuje nesmetan rad platnih sistema. Osnovana je 30. juna 1998. godine i nasledila Evropski monetarni institut. Od 1. januara 1999. godine je preuzela sve nadlenosti za primenu evropske monetarne politike koja je odreena od strane Evropskog sistema centralnih banaka.

EVROPSKA UNIJA
Evropska investiciona banka (EIB) je finansijska institucija EU. Osnovana u Rimu 1958. ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju. Akcionari EIB su zemlje lanice EU. EIB kao kreditni institut ima mogunosti da na kapitalnom tritu nabavi novac po veoma povoljnim uslovima. EIB nema klijente koju ulau novac nego iskljuivo kreditno finansira projekte koji na drugi nain ne bi mogli da se finansiraju ili bi po veoma skupoj ceni nabavili kredite. Projekti koje banka finansira moraju da imaju ciljeve razvoja Evropske unije: razvoj evropskih industrija, razvoj malih preduzea, stvaranje prekoevropskih mrea (transport, telekomunikacije, energija), podrka informacionim tehnologijama, zatita prirodne okoline, poboljanje zdravlja i obrazovanja.

EVROPSKA UNIJA
Donoenje propisa u okviru EU Evropska komisija predlae nove propise. U rukovodstvu komisije je po jedan predstavnik svake zemlje lanice koji se bira na period od pet godina. Predstavnici moraju da zastupaju interese EU, a ne interese svojih matinih zemalja. Savet ministara donosi pravila koja Komisija predlae. U mnogim pitanjima Savet ministara mora biti saglasan sa Evropskim parlamentom pre nego to donese odluku. U drugim pitanjima Savet ministara moe da donese odluku samostalno, ali tada Evropski parlament mora da se izjasni o predlogu pre nego to Savet ministara donese odluku. Sud EU tumai pravila i donosi presude u sporovima. Pravila EU primenjuju se isto na celoj teritoriji EU.

SAVET EVROPE
regionalna meunarodna organizacija, Strazbur Evropska konvencija o ljudskim pravima, Evropski sud za ljudska prava 47 lanica U okviru Saveta Evrope, nadlenost je podeljena izmeu est osnovnih institucija u koje spadaju: Parlamentarna skuptina, Kongres lokalnih i regionalnih vlasti, Komitet ministara, Generalni sekretar i Sekretarijat, Komesar za ljudska prava, Evropski sud za ljudska prava

SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)


sporazum o ekonomskoj saradnji zemalja srednje Evrope nastao 1992. trgovinska integracija, nastala sa ciljem da se razvoj preduzea i privrede podstakne porastom intraregionalne trgovine sve zemlje CEFTA imaju visoke deficite tekueg rauna platnog bilansa, pre svega, uzrokovane visokim spoljnotrgovinskim deficitima novi sporazum CEFTA 2006., koji su ratifikovale zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija, regulie, na multilateralnoj osnovi, formiranje zone slobodne trgovine u Regionu, do 2010. i odnosi se, ne samo na robnu trgovinu, ve i na trgovinu uslugama

SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)


CEFTA je sporazum kojim se danas definie jedinstvena zona slobodne trgovine u Jugoistonoj Evropi. Sporazum donosi ukidanje barijera u trgovini na tom podruju, usklaivanje carinskih i drugih administrativnih propisa sa standardima Svetske trgovinske organizacije, uvodi arbitrau za reavanje sporova jedan od najznaajnijih koraka uinjen je potpisivanjem jedinstvenog regionalnog Sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA, kojim je predvieno da se uspostavi zona slobodne trgovine

ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD)


osnovana 14. decembra 1960. Maralov plan za rekonstrukciju Evrope OECD je jedinstveni forum za analiziranje, raspravljanje, razvijanje i profilisanje ekonomskih i socijalnih politika Sedite OECD je u Parizu

MEUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA (ICC)


Komora je osnovana 1919., karakter savetodavnog organa UN i sedite u Parizu U dravama lanicama Komore deluju nacionalni komiteti Komore Nacionalni komitet okuplja privredna preduzea, udruenja privrednika, strukovna udruenja, naune ustanove Veliki broj kodifikacija Meunarodne trgovinske komore, kao to su: Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije, Arbitrana pravila iz 1988., Pravila za borbu protiv mita i korupcije iz 1999., Meunarodna pravila za direktnu prodaju iz 1999.

KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU (UNCTAD)


Osnovana 30. decembra 1964. Glavni cilj aktivnosti UNCTAD-a je unapreivanje meunarodne trgovine u cilju breg razvoja zemalja u razvoju, ostvarivanje pravednih i stabilnih cena primarnih proizvoda (sirovina), olakavanje trgovine i podsticanje breg ekonomskog napretka zemalja u razvoju kroz otvoreniji pristup tritima industrijskirazvijenih zemalja Usvojen je opti sistem preferencijala, kao i principi solidarnosti i saradnje meu zemljama u razvoju Glavni organi UNCTAD-a su: Konferencija lanica i Odbor za trgovinu i razvoj UNCTAD je stalni organ Generalne skuptine OUN kojoj podnosi izvetaje o svom radu

KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA MEUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO (UNCITRAL)


1966. cilj stvaranja Komisije je unifikacija prava koje se odnosi na promet robe, usluga i novca, odnosno postupno usaglaavanje i unifikacija prva meunarodne trgovine u Komisiji su predstavnici 36 drava, lanica UN Komisija se sastaje na redovna zasedanja jednom godinje, naizmenino u Njujorku i u enevi, a sedite Sekretarijata Komisije je u Beu radne grupe Komisija je pripremila Konvenciju UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe, usvojenu 1980. Komisija je usvojila i nekoliko model zakona, sa osnovnim ciljem da se, u tim domenima, unifikuje nacionalno zakonodavstvo i olaka meunarodna trgovina

MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT)


1926. god. u okviru Drutva Naroda, sedite Rim Generalna skuptina sastavljena od diplomatskih predstavnika svih drava lanica Institut ima i Predsednika, Upravni savet i Sekretarijat Osnovni zadatak Instituta je utvrivanje i razmatranje potreba za modernizacijom, koordinacijom i unifikacijom privatnog prava, a naroito trgovinskog UNIDROIT ukljuuje i objavljivanje strunih studija i analiza, pored toga redovno se izdaju i veoma znaajne strune publikacije od kojih su najvanije Godinjak Instituta

MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT)


proces unifikacije se odvija u dve faze: preliminarnoj (pripremnoj) i diplomatskoj (pregovarakoj) znaajan doprinos na polju unifikacije ostvaren je i u oblastima zastupanja (u meunarodnoj prodaji), meunarodnog prevoza robe, odgovornosti preduzetnika transportnih terminala. Znaajne domete unifikacija je dostigla i u oblasti finansiranja investicija (finansijski leasing), zatim lizing poslovanja, u oblasti poslovnog odnosno bankarskog finansiranja

OSTALE ORGANIZACIJE
SEVERNO-AMERIKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINSKOJ RAZMENI (NAFTA) SAD, Kanada, Meksiko ORGANIZACIJA ZEMALJA IZVOZNICA NAFTE (OPEC) - 1960., osnovni cilj da ouva zalihe nafte, proizvodnju zadri na odreenom nivou, koji bi obezbedio da se rezerve ovog ogranienog resursa racionalno koriste, Be MAGREB - Alir, Maroko, Tunis i Libija. Optereenost meusobnim sukobima izmeu drava.

EKONOMSKE INTEGRACIJE
Ekonomske integracije obino nastaju na dva naina. Prvi je politikom voljom drave koja je dovoljno snana da takvu ideju nametne. Drugi je na bazi sporazuma izmeu suverenih drava Po metodama ostvarivanja ekonomska integracija moe biti : - Institucionalna ili formalna - zahteva zvanini sporazum izmeu vlada kako bi se uklonila odabrana ili sva ogranienja na trgovninu i kretanja faktora u njihovim ekonomskim odnosima; - Spontana ili trina - nastaje pod uticajem banaka i drugih finnansijskih instiutcija esto bez uea njihovih vlada domaina.

EKONOMSKE INTEGRACIJE
Postoji nekoliko tipova ekonomskih integracija: Sporazum o preferencijalnoj trgovini Zona slobodne trgovine Carinska unija Zajedniko trite Ekonomska unija Politika unija

CARINSKA UNIJA
predstavlja oblik ujedinjenja dva ili vie samostalnih nacionalnih carinskih podruja u podruje sa jedinstvenom carinskom tarifom razlika izmeu slobodne trgovinske zone i carinske unije je u tome to unutar slobodne trgovinske zone ne postoji odreena zajednika spoljna carinska tarifa optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto korist koja je rezultat razlike izmeu poboljanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta do koga dolazi usled smanjenja obima trgovine. To je stopa carinskog optereenja koja maksimira neto dobitak koji je posledica poboljanja uslova razmene zemlje u odnosu na negativne uinke koji su posledica smanjenja volumena trgovine.

SLOBODNE ZONE
Slobodne zone predstavljaju prostorno ua podruja, odvojena od ostale dravne i carinske teritorije u kojima su, vie ili manje, suspendovani nacionalni, carinski,devizni, spoljnotrgovinski i poreski propisi domicilne zemlje U slobodnim zonama postoje posebni reimi poslovanja koje karakteriu brojne poreske i druge olakice kao i slobodan odnos tih zona prema inostranstvu U slobodnim zonama se obavljaju delatnosti u sferi trgovine, proizvodnje, finansija i usluga Slobodna zona se moe definisati sa dva stanovita, sa teritorijalnog i reimskog. Teritorijalno - slobodna zona predstavlja jasno omeeni prostor za koji vai poseban pravni status i privredno-sistemski tretman. Reimski - pogodnosti i status se odobravaju preduzeima koja obavljaju odreene oblike poslovanja potpuno nezavisno od njihove fizike lokacije

SLOBODNE ZONE
Vrste slobodnih zona: A) Obzirom na nain osnivanja: 1) one koje su osnovane autonomnim aktima jedne drave i 2) slobodne zone koje se osnivaju meunarodnim multilateralnim ili bilateralnim ugovorima; B) Prema vrsti delatnosti : 1) slobodne zone sa ogranienim funkcijama i 2) slobodne zone sa potpuno slobodnim funkcijama; C)Prema nainu upotrebe slobodne zone koje su namenjene optoj upotrebi (namenjene upotrebi svih zemalja ili pojedinih) i slobodne zone koje su namenjene posebnim upotrebama; D) Obzirom na istorijski karakter: 1) na one koju su nastale i razvile se iz slobodnih luka, 2) one koje se nisu razvile iz slobodnih luka; E) Obzirom na stepen povlaenosti carinskog nadzora i reima, : 1) one koje uivaju velike privilegije ili beneficije za strane investitore i korisnike zone i 2) zone koje imaju manji stepen privilegija i povlastica i takve zone se manje bave industrijskom proizvodnjom;

SLOBODNE ZONE
Vrste slobodnih zona: F)Prema tome da li su sastavni dio carinskog podruja zemlje ili su one izvan tog podruja : 1) slobodne zone koje su sastavni deo podruja zemlje, ali u njima vae odreene privilegije i stimulansi (slobodne zone se ne smatraju carinskim iskljukom, tj. primjenjuje se carinski sistem drave u kojoj se nalaze ali uz niz pogodnosti), 2) slobodne zone koje su sa carinskog aspekta iskljuene iz carinskog podruja zemlje; G) Prema vrsti delatnosti: 1) slobodne trgovinske zone (trgovinskotranzitne zone, tranzitne, tranzitne i zone spoljne trgovine), 2) slobodne proizvodne zone, 3) kombinovane slobodne zone; H) Prema geografskom kriterijumu : prema mestu lokacije (luke slobodne zone, rene slobodne zone, slobodne zone na veim transportnim centrima), prema regionima i zemljama; I) Obzirom na delatnosti slobodne zone: 1) zone za smetaj robe i uvanje iste, 2) proizvoake i izvozno orijentisane, 3)slobodne

PRIVREDNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Prilikom obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu, preduzea mogu sa odreenom dravom biti povezana na osnovu sledea dva bazina principa. Teritorijalni princip podrazumeva uvaavanje i potovanje propisa drave na ijoj se teritoriji realizuje privredna aktivnost. Personalni princip upuuje na obaveze shodno kojima preduzea, koja obavljaju privredne delatnosti u inostranstvu, moraju da potuju propise zemlje porekla, a to je, popravilu, drava u kojoj su registrovana, odnosno iju dravnu pripadnost poseduju, kao i da prilikom preduzimanja poslovnih aktivnosti postupaju u skladu sa utvrenom ekonomskom politikom te drave

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Od posebnog uticaja na nastanak multinacionalnih kompanija, imala je okolnost nivoa fiskalnog zahvatanja na teritoriji odreene drave, koji podruje te drave moe uiniti privredno atraktivnijim u odnosu na druga podruja - Propisi koji reguliu pitanje registracije i oblika privrednih subjekata na teritoriji BiH. To su: - Okvirni zakon o registraciji poslovnih subjekata Bosne i Hercegovine (Sl.glasnik BiH br. 42/04), - Zakon o registraciji poslovnih subjekata u Republici Srpskoj (Sl.glasnik RS br. 42/05, 118/09), - Zakon o registraciji poslovnih subjekata u FBiH (Sl. novine FBiH br. 27/05; 68/05, 43/09). - Entitetski zakoni su usklaeni sa Okvirnim zakonom o registraciji poslovnih subjekata, u smislu procedure i dokumentacije.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Registracija stranog ulaganja se vri pri Ministarstvu za spoljne poslove i ekonomske odnose u Bosni i Hercegovini sa seditem u Sarajevu, s tim to ovu registraciju vri nadleni sud kod kog se upisuje privredni subjekt sa elementom stranog ulaganja Strana fizika i pravna lica mogu u BiH registrovati svoje predstavnitvo, to je regulisano Zakonom o spoljnotrgovinskoj politici BiH i Odlukom o osnivanju i radu predstavnitva stranih lica u BiH Osnivanje preduzea u inostranstvu. Prvi uslov je da se preduzee osniva radi obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu. Drugi uslov je da se preduzee osniva kao strano pravno lice, s ciljem obavljanja pretenog dela svog poslovanja na stranom tritu. Trei uslov odnosi se na reim, po kome posluje preduzee koje je osnovano u inostranstvu. etvrti uslov, koji se postavlja pred osnivaa preduzea u inostranstvu, kao i prema tako osnovanom preduzeu, odnosi se na odgovornost za obaveze.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Otvaranje predstavnitava i poslovnih jedinica u inostranstvu. Ona su sastavni deo preduzea, odnosno drugog pravnog lica koje ih je osnovalo. Obaveza predstavnitva, odnosno poslovne jedinice da osnivau redovno podnose izvetaje o svom radu. Prestanak rada predstavnitva, odnosno poslovne jedinice u inostranstvu, vezuje se za osnivaa. Oblici stranih ulaganja su: 1. osnivanje pravnog lica u potpunoj svojini stranog ulagaa, 2. osnivanje pravnog lica u zajednikoj svojini domaeg i stranog ulagaa, 3. ulaganje u postojee pravno lice, 4. posebni oblici ulaganja.

MULTINACIONALNA PREDUZEA
Status filijale. Status filijale u jednoj dravi, zavisi od pravnog sistema te drave. Pripadnost pravnog lica po pravu drave, po kome je ono osnovano. Ako pravno lice ima stvarno sedite u drugoj dravi, a ne u onoj, u kojoj je osnovano i po pravu te druge drave ima njenu pripadnost, smatrae se pravnim licem te drave

REAVANJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA


sudski i arbitrani meunarodni privredni sporovi se mogu reavati pred sudom zemlje stranog ulagaa, zatim pred sudom zemlje, gde je odnosni strani ulaga uloio sredstva, kao i pred sudom neke tree zemlje neizvrenje ugovornih obaveza priznanje, strana isprava, legalizacija Zakon o Meunarodnom privatnom pravu

REAVANJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA


Stranke kod odreivanja arbitrae, kao nadlene za reenje jednog spora, moraju odrediti niz elemenata, koja e biti sastavni deo sporazuma. To se odnosi na sledee elemente: a) mesto arbitrae; b) pitanje imperativnih procesnih normi zemlje u kojoj se vodi postupak; d) merodavno materijalno pravo; e) pitanje spora koji se reava pred arbitraom; f) izbor arbitrae; g) plaanje naknade arbitrima; h) jezik na kojem se vodi arbitraa; i) primena ex aequo et bono (princip pravinosti); j) oblik arbitrane odluke (pismena forma); k) pitanje nitavosti; i l) pravo na pokretanje arbitranog postupka Tri sistema za priznanje dejstava tih odluka: 1) asimilacija strane arbitrane odluke i ugovora, 2) poistoveivanje strane arbitrane odluke sa stranom sudskom odlukom, 3) izjednaavanje strane arbitrane odluke sa domaom arbitranom odlukom

REAVANJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA


Pretpostavke za priznanje stranih arbitranih odluka, Zakon o MPP 1) nadlenost arbitrae arbitrani sporazum
2)odluka pravosnana i izvrna 3) potovanje prava odbrane 4) potovanje javnog poretka 5) sastav arbitrae u skladu sa arbitranim sporazumom 6) prekoraenje ovlaenja od strane arbitara 7) izreka protivrena ili nerazumljiva 8) materijalni reciprocitet

REAVANJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA


1) enevski protokol o arbitranim klauzulama od 1923. godine; 2) enevska Konvencija o izvrenju stranih arbitranih odluka od 1927. godine; 3) Njujorka Konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka od 1958. godine; i 4) Evropska Konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 1961. godine.

REAVANJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA


Meunarodne arbitrae Arbitrani sud Meunarodne trgovinske komore u Parizu 1923., njegovo meunarodno obeleje. Njegovo delovanje nema nikakvog dodira sa nekom dravom ili vladom. Arbitrani postupak se moe sprovesti u bilo kom mestu, u bilo kojoj dravi, arbitri mogu biti bilo kog dravljanstva, arbitrani postupak se moe voditi na bilo kom jeziku, u zavisnosti od volje stranaka Arbitraa Trgovinske komore Ciriha 1911., Pravilnik, arbitrani postupak, koji nije javan, moe se odrati i u nekom drugom mestu. Jezik arbitrae je nemaki, mada arbitrano vee moe odluiti da se postupak vodi i na nekom drugom jeziku. Karakteristina primena procesnih pravila. Ako u Pravilniku o mirenju i arbitrai nedostaju pravila za voenje postupka, primenie se Graanski procesni zakonik kantona Cirih i vajcarski zakon o meunarodnoj arbitrai

REAVANJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA


Arbitraa Amerikog arbitranog udruenja u Njujorku. Reava meunarodne poslovne sporove, ali i druge sporove, kao to su graevinski sporovi. Isto tako, ova arbitraa prua pomo u predmetima gde je ugovorena primena Modela Zakona o meunarodnoj trgovakoj arbitrai - UNCITRAL 1985. Meunarodni sud pravde, organ UN, Hag. Aktivnu i pasivnu legitimaciju imaju samo drave. Drava zastupa preduzee, ako je to preduzee povreeno aktom drave. Po lanu 36. Statuta Sud je nadlean za sporove za koje su se drave saglasile. Ova saglasnost moe biti ili jednostrana ili uslovljena prihvatanjem druge strane. Sud moe dosuditi naknadu tete, obavezu drave da otkloni uzroke ili da se uzdri od odreenog ponaanja. Sud se u reavanju oslanja na meunarodne ugovore, meunarodne obiaje, opte principe, praksu, a moe suditi i po principu pravinosti. Odluka Suda obavezna je za stranke, ali te odluke imaju vei znaaj.

REAVANJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA


Svetska banka - Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova, Vaingtonska Konvencije o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava iz 1966. Centar ima sopstvena pravila o konstitusanju centra, zatim arbitrana pravila, kao i listu sudija, ali strane same odluuju da li e arbitre birati sa liste ili drugaije. Ako drugaije nije utvreno postupak e se voditi u Vaingtonu seditu Centra.

STALNI ARBITRANI SUD


Na I Hakoj konferenciji 1899., osnovan je Stalni arbitrani sud koji ima fakultativnu nadlenost Konvencija o mirnom reavanju sprova od 29.jula 1899. i Konvencija o mirnom reavanju sporova od 18.oktobra 1907. 2009. Sud ima 109 drava lanica. Inae, Sud je 1998. imao 86 drava lanica krajem devedesetih godina XX veka unapreeno je funkcionisanje Suda

STALNI ARBITRANI SUD


Struktura Suda je organizovana u tri dela. 1)Administrativni Savet, koji se stara o radu Suda i njegovom budetu, 2) Lista arbitara, koja u stvari predstavlja lanove Suda, 3)Sekretarijat, koji je poznatiji kao Meunarodni biro, na ijem je elu Generalni sekretar. Posebno se izdvaja lista arbitara za specijalizovane sporove u oblasti zatite ivotne sredine i prirode. Lista arbitara Suda sastoji se od spiska imena arbitara koje drave lanice Suda Sekertarijatu. Svaka drava lanica Suda dostavlja spisak od etiri imena lica, koja moraju imati odreene kvalitete za obavljanje funkcije arbitra

STALNI ARBITRANI SUD


Drave u sporu zasnivaju nadlenost arbitrae svojom voljom, a to se definie zakljuenjem arbitranog kompromisa Postupak pred Sudom mogu voditi samo drave, odnosno subjekti meunarodnog prava Kada strane u sporu, drave lanice Suda, iznesu spor pred arbitrau, tada su dune da izaberu sa liste arbitara, one koji e voditi arbitrani postupak Postupak pred Sudom se pokree predajom formalnog akta Meunarodnom birou Arbitrani postupak se sastoji iz dve faze. Jedna je pismena, a druga usmena. U usmenoj fazi bi se izneli odrereni dokazi i sasluala odreena ovlaena lica. U praksi je, ipak, bilo drugaije. Usmena faza je izostavljana. Ako bi traili razlog izostavljanjui ove faze, nali bi ga u potovanju naela ekonomije postupka

STALNI ARBITRANI SUD


Uloga zastupnika je ograniena, obzirom da je njihov glavni zadatak da posreduju izmeu stranaka u postupku i arbitar, kao i organa Suda Opte pravilo definisano Konvencijom iz 1899.godine jeste da arbitrani postupak obuhvata dve faze: preliminarno ispitivanje i raspravu. Prelimirano ispitivanje se sastoji, pre svega, u uzajamnom dostavljanu svih dokumenata koji e se koristiti u postupku. Rasprava je predviena za usmenu komunikaciju zastupnika.

STALNI ARBITRANI SUD


Sud je doneo niz pravila postupka opciona: - Opciona pravila Suda o arbitranim sporovima izmeu dve drave; - Opciona pravila Suda o arbitranim sporovima izmeu dve strane, od kojih je jedna strana drava; - Opciona pravila Suda o Arbitrai koja ukljuuje meunarodne organizacije i drave; - Opciona pravila Suda o Arbitrai izmeu meunarodnih organizacija i privatnih lica; - Opciona pravila Suda o mirenju; - Opciona pravila Suda koji se odnose na postupak koji sprovode Komisije za ispitivanje injenica; - Opciona pravila Suda o arbitranim postupcima koji se odnose na zatitu prirodnih izvora i sredine; - Opciona pravila Suda o mirenju u postupcima koji se odnose na zatitu prirodnih izvora i sredine; - Vodi za prilagoavanje arbitranih pravila Suda za reavanje sproova koji proizlaze iz multilateralnih sporazuma i ugovora zakljuenih izmeu vie stranaka.

STALNI ARBITRANI SUD


Sud je definisao i Model klauzule za arbitrane postupke. Oni su definisani u skladu sa napred navedenim Opcionim pravilima postupka, odnosno, razlikuju se po subjektima izmeu kojih se ti sporovi vode Arbitrana pravila (Model pravila) donesenih od strane Komisije UN za meunarodno trgovako pravo UNCITRAL 1976. Arbitrana pravila UNCITRAL predviaju da, ako stranke u sporu, ne bi imenovale sastav arbitrae, odnosno, kada nema dogovora o treem arbitru, a imenovana su dva, Generalni sekretar Suda odredi organ imenovanja, koji e umesto stranaka, odrediti sastav arbitrae

STALNI ARBITRANI SUD


Arbitri donose odluku primenom pravnih, na osnovu injenica iznesenih u raspravi i to, veinom glasova. Vrlo interesantno za Sud je to to je veliki broj odluka (preko polovine) donesen od strane arbitara pojedinaca. Presude su konane, jer protiv njih nije mogue uloiti albu. Arbitrane odluke su obavezujue, ali samo za stranke u sporu. Kad je u pitanju izvrenje odluka, opte prihvaen princip je princip dobrovoljnog izvravanja odluka i obaveza iz izreka odluka.

STALNI ARBITRANI SUD


Sporovi koji se sada vode pred Sudom - Spor Eurotunel; - Spor Vito G. Gallo protiv Kanade; - Spor izmeu Vlade Sudana i Sudanske Narodne Slobodne Armije u vezi razgranienja teritorije Abyei. To razgranienje je definisano arbitranim sporazumom koji je deponovan kod Suda 11.jula; - Spor izmeu kompanije Centerra Gold Inc. Iz Kanade i Kumtor Gold Company iz Kirgistana, sa jedne strane i Republike Kirgistan, sa druge strane; -Spor izmeu kompanije TCW Group, Inc. i Dominican Energy Holdings, sa jedne strane i Dominikanske Republike, sa druge strane.

STALNI ARBITRANI SUD


Sud je fakultativne prirode Sud reava i javne i privatne sporove izmeu stranaka u sporu Sud ima veoma mali broj stalno zaposlenih Obzirom na duinu postojanja, pred Sud je izneseno veoma mali broj sporova Sud, izmeu ostalih pravila, primenjuje Arbitrana pravila UNCITRAL Definisanje posebnih pravila za razliite vrste postupka, u zavisnosti koje vrste subjekata se pojavljuju, kao stranke u sporu

POSEBNI DEO ZAKLJUENJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH UGOVORA


Distancioni ugovori, adhezioni ugovori Kod tipskih ugovora su mogua odstupanja od ponuenih ugovornih elemenata Standardni ugovori, najee, nastaju u odreenoj oblasti poslovanja sa standardnim klauzulama Ponuda za zakljuenje meunarodnog privrednog ugovora predstavlja izjavu volje odreenog lica ponudioca Razlikuje se ponuda za zakljuenje ugovora od ponude za pregovore Prihvat ponude po svojoj sadrini mora da bude saglasan ponudi

ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE UGOVORA U MEUNARODNOM POSLOVNOM PRAVU


subjektima ovih ugovora smatraju se spoljnotrgovinska preduzea i spoljnotrgovinska drutva predmet ovih ugovora je promet roba interesi ugovornih strana nego i iri interesi drutvene zajednice ugovori su neformalnog karaktera pootrena dgovornost ugovornih strana u ugovorima u meunarodnom poslovnom pravu zahteva se pojaana panja prilikom njihovog zakljuivanja naelo savesnosti i potenja za sporove koji nastaju predviena je posebna nadlenost privrednih sudova prekomerno oteenje u ugovorima u meunarodnom poslovnom pravu

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE


pravni posao na osnovu kojeg se jedna strana (prodavac) obavezuje da drugoj ugovornoj strani (kupcu) prenese pravo svojine na robi i da tu robu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme robu bitni elementi ugovora o meunarodnoj prodaji robe su su roba (stvar) i cena ugovor ima obligacionopravno dejstvo predmet ovog ugovora je roba cena robe je ekvivalent vrednosti za kupljenu robu koju plaa kupac prodavcu ugovor je neformalan Ako su obe strane prisutne, ugovor se smatra zakljuenim u momentu kada obe strane postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora, tj. kada ponueni prihvati ponudu

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE


ponuda i prihvatanje ponude mogu se izvriti linim putem, putem punomonika, telefonom, faksom obaveze prodavca se odnose na isporuku robe, rok isporuke, mesto isporuke i nain isporuke obaveze kupca su da kao uvoznik, pribavi odgovarajue dozvole o uvozu, da plati kupovnu cenu u vreme kada je to ugovorom predvieno i na nain na koji je predvieno, kao i da primi robu koju mu isporuuje prodavac i pri tome utvrdi da li su koliina i kvalitet saglasni ugovoru Kod docnje prodavca sa isporukom robe, kupac moe da zahteva ispunjenje ugovora i naknadu tete zbog kanjenja, moe odustati od ugovora i traziti naknadu tete, moze izvriti kupovinu radi pokria, tj. kupiti robu od treeg lica i traiti naknadu tete

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE


docnja prodavca sa prijemom kupovne cene nastupa kada prodavac bez opravdanih razloga odbije da primi isplatu cene. Tada je on u poverilakoj docnji i kupac tada moe da trai naknadu tete, da deponuje iznos kupovne cene kod suda na troak i rizik prodavca, da obustavi plaanje ugovorne kamate kada kupac utvrdi neispunjenje prodaveve obaveze u pogledu koliine robe i to prodavcu stavi do znanja, dolazi do odgovornosti prodavca zbog neurednog izvravanja obaveze isporuke robe prodavac odgovara za sve mane na robi koje su nastale u trenutku prelaska rizika sa prodavca na kupca, kao i nakon prelaska, ako su posledica nekog uzroka koji je postojao pre prelaska kupac je duan da prodavca obavesti o pravnom uznemiravanju od strane treih lica, u suprotnom prodavac nije odgovoran za tetu od evikcije

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE


kada kupac ne plati cenu, tada je on u dunikoj docnji. Ako je kupac robu primio, prodavac moe traiti samo plaanje kupovne cene i naknadu tete zbog kanjenja, kao i plaanje zatezne kamate. Ako kupac jo uvek nije primio robu, prodavac moe odustati od ugovora i traziti naknadu tete, zatim moe traiti isplatu ugovorene cene i naknadu tete, moe izvriti prodaju treem licu radi obezbeenja i traiti od kupca koji je u docnji, razliku izmedju ugovorene i postignute cene docnja kupca sa prijemom robe kad bez opravdanih razloga odbije da primi isporuenu robu ili ne preduzme potrebne radnje, kako bi prodavcu omoguio da izvri isporuku rizik prelazi na kupca u momentu kada on robu primi - ako zadocni sa prijemom, rizik prelazi na kupca u momentu njegovog zadocnjenja

UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE


Posebni oblici ugovora o meunarodnoj prodaji robe: Meunarodna prodaja investicione opreme Fiksna prodaja Prodaja na kredit Prenumeraciona prodaja Prodaja po uzorku Prodaja na probu Specifikaciona prodaja Prodaja sa pravom ponovnog otkupa Ugovor o sukcesivnoj isporuci

TRANSPORTNE KLAUZULE
posebni trgovaki termini koji reguliu niz pitanja koja se odnose na ugovor o prodaji robe, kao ina ugovore o prevozu robe Meunarodna trgovinska komora u Parizu 1936. , INCOTERMS meunarodni obiaji iz oblasti trgovine 1990., 2000., 2010. Franko fabrika (naziv mesta) Franko prevoznik (naziv mesta) Franko uz bok broda (naziv luke otpreme) Franko na palubi broda (naziv luke otpreme) Trokovi i vozarina (naziv luke odredita) Trokovi, osiguranje i vozarina (naziv luke odredita) Vozarina plaena do (naziv mesta odredita) Vozarina i osiguranje plaeno do (naziv mesta odredita)

TRANSPORTNE KLAUZULE
Dostavljeno na granici (naziv mesta) Dostavljeno na brodu (naziv luke odredita) Dostavljeno na obali (naziv luke odredita) Dostavljeno - carina nije plaena (naziv mesta odredita) Dostavljeno - carina plaena (naziv mesta odredita) Dostavljeno na terminalu (naziv terminala u luci ili mestu odredita) Dostavljeno u mestu (naziv mesta odredita) Transportne klauzule prema Optim uzansama za promet robom, nisu potpuno identine sa klauzulama u Incoterms

TRANSPORTNE KLAUZULE
Obaveze prodavca prema kupcu i obaveze kupca prema prodavcu su definisane u deset elemenata: Opte obaveze prodavca i kupca Dozvole, odobrenja, saglasnosti i druge formalnosti Ugovori o prevozu i osiguranju Isporuka i preuzimanje isporuke Prelazak rizika sa prodavca na kupca Raspodela trokova Obavetenje drugoj ugovornoj strani Dokumenti i dokaz o isporuci Kontrola, pakovanje, obeleavanje i Pomo drugoj ugovornoj strani.

BEKA KONVENCIJA O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBA


donesena je 1980., a na snagu je stupila 1988. ublaavanje tekoa koje se javljaju kad je ugovor sklopljen izmeu prodavca i kupca stvari sa seditem u razliitim dravama i pruanje savremenih pravila za meunarodnu prodaju; smanjenje potrebe iznalaenja prava po kojem e se ugovor reavati; izbegavanje primene kolizionih normi. Beka konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe, sklopljene izmeu strana koje imaju svoja sedita na teritorijima razliitih drava: - kad su te drave ugovornice, ili - kad pravila Meunarodnog privatnog prava upuuju na primenu prava jedne drave ugovornice. u pogledu oblika ugovora, Beka konvencija stoji na stanovitu neformalnosti ugovor o prodaji ne mora se sklopiti niti potvrditi pismeno, niti je podvrgnut bilo kakvim drugim zahtevima to se tie oblika

BEKA KONVENCIJA O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBA


Beka konvencija se ne primenjuje na ugovore u kojima se preteni deo obaveza strane koja isporuuje robu sastoji u obavljanju nekog rada ili pruanja nekih usluga. Isto tako, ona se ne odnosi, osim ako konvencijom nije izriito drugaije predvieno, na: - pravovaljanost ugovora, to se odnosi na bilo koju od odredaba ili obiaja navedenih u ugovoru; - dejstvo koje bi ugovor mogao imati na svojinu prodate robe. Beka konvencija se ne prmenjuje na odgovornost prodavca za smrt ili telesne povrede koje bi roba uzrokovala bilo kom licu

UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM POSREDOVANJU


ugovor kojim se meunarodni trgovinski posrednik obavezuje da e drugu ugovornu stranu, svog nalogodavca, komitenta, dovesti u vezu sa nekim treim licem, po pravilu iz zemlje u kojoj nije sedite nalogodavca, u cilju zakljuenja nekog privrednog ugovora iz oblasti spoljnotrgovinskog prometa roba ili usluga, a nalogodavac se obavezuje da e posredniku platiti proviziju Vrste posredovanja Obavljanje u ime i za raun firme poslova koji prethode zakljuivanju ugovora, Dovoenje u vezu inostrane firme sa domaom privrednom organizacijom radi zakljuenja meunarodnog ugovora Poslovi koji se odnose na izvrenje ugovora

UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM POSREDOVANJU


Meunarodnim posrednikim poslovima, po pravilu, bave se spoljnotrgovinska posrednika preduzea i drutva, kao i trgovinske agencije. Ugovor je neformalan Meunarodni posrednik je obavezan da postupa sa panjom dobrog privrednika, zatim da vodi posredniki dnevnik i izda posredniki list, da izda zakljunicu Nalogodavac ima obavezu plaanja naknade (provizije) za uinjenu uslugu, kao i naknade trokova koji su ugovoreni.

UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM ZASTUPANJU (AGENTURI)


zastupnik (agent) se obavezuje, da e u ime i za raun nalogodavca zakljuiti jedan ili vie meunarodnih privrednih ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu za svaki zakljueni ugovor isplati proviziju Vrste zastupanja Unutranje i meunarodno zastupanje; Opte (generalno) i specijalno (posebno) zastupanje; Obino i del credere meunarodno zastupanje; Prema podruju obavljanja delatnosti: mesno (u jednom mestu); oblasno (u jednom irem podruju); generalno (u jednoj ili vie drava); Prema obimu ovlaenja: posebno (odnosi se samo na odreene pravne poslove) i opte (odnosi se na sve poslove); Prema nainu obavljanja delatnosti stalna, putujua i kombinovana zastupnitva

KOMISIONI POSAO U MEUNARODNOM POSLOVANJU


ugovor kojim se komisionar obavezuje da u svoje ime, a za raun komitenta, obavi jedan ili vie poslova, a komitent se obavezuje da e komisionaru za to platiti odreenu naknadu proviziju prodaja i kupovina robe, investicija, hartija od vrednosti, prevoz, osiguranje Vrste ugovora o komisionu Prodajni komision, gde komisionar preuzima na sebe obavezu da nastoji da robu komitenta proda treem licu; Kupovni komision, gde se komisionar obavezuje da kupi odreenu robu za raun komitenta; Komision u meunarodnom transportu, gde se komisionar obavezuje da, u svoje ime, a za raun komitenta zakljui ugovor o meunarodnom prevozu robe sa vozarom; Komision sa klauzulom star del credere, gde komisionar garantuje da e ono ispuniti obaveze iz ugovora.

UGOVOR O MEUNARODNOM USKLADITENJU ROBE


ugovor o trgovinskim uslugama, kojim se skladitar obavezuje da primi i uva odreenu robu i preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju i da je na zahtev ostavioca ili drugog ovlaenog lica preda, a ostavilac se obavezuje da za to plati odreenu naknadu Vrste skladita Javno skladite; Carinsko skladite; Carinsko smestite; Konsignaciono skladite; Specijalizovana skladita strane robe i robe domae proizvodnje; Slobodne carinske prodavnice; Slobodne zone; Carinske zone koje su deo carinskog podruja, gde se primenjuju posebne mere carinskog nadzora.

MEUNARODNI UGOVOR O OSIGURANJU


ugovor na osnovu kojeg se jedna ugovorna strana (osigurava) uz naplatu odreene cena (premije osiguranja), obavezuje da drugoj ugovornoj strani (ugovarau) tj. odreenom licu (osiguraniku ) naknadi tetu do odreene visine koja nastane na robi ili licima (predmetu osiguranja), a koja se dogodi usled ugovorom predvienih uzroka Elementi ugovora: ugovorne strane: osigurava i ugovara osiguranja, korisnik osiguranja pojavljuje se kada je osiguranje ugovoreno za neko tree lice, predmet osiguranja - podrazumeva rizik koji preti nekoj imovini, osigurana suma ili suma osiguranja , premija osiguranja

MEUNARODNI UGOVOR O OSIGURANJU


Vrste meunarodnog osiguranja: meunarodno transportno osiguranje gde razlikujemo: meunarodno osiguranje robe - kargo osiguranje robe; meunarodno osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje) obuhvata osiguranje pomorskih brodova, renih brodova i drugih objekata u meunarodnim vodama; meunarodno osiguranje robe u pomorskom transportu; osiguranje imovine, osiguranje lica i osiguranje od odgovornosti: osiguranje imovine je osiguranje stvari i prava; osiguranje lica je osiguranje ivota i od nesrenog sluaja osiguranje od odgovornosti; dobrovoljno i obavezno osiguranje; obavezno osiguranje ; dobrovoljno osiguranje.

MEUNARODNI UGOVOR O LIZINGU


ugovora u kojem se jedna ugovorna strana davalac lizinga, obavezuje da ustupi odreenu stvar na korienje i da obavi odreene radnje. Razlikuje se od ugovora o zakupu, jer se zakupodavac ne liava svojine na svojoj stvari, dok je kod lizinga to esto situacija Vrste meunarodnog lizinga: Prema osobinama: - Meunarodni lizing potronih dobara,Meunarodni investicioni lizing, - Meunarodni lizing pokretnih i nepokretnih stvari. Prema duini trajanja ugovora: - Kratkoroni, - Dugoroni. Shodno poloaju davaoca meunarodnog lizinga: - Lizing preko lizing drutva, -Meunarodni koncern lizing, - Proizvoaki lizing, Meunarodni proizvodno finansijski lizing, - Sale-and-lease-back lizing

UGOVORI O MEUNARODNOM PREVOZU


ugovori koji imaju za predmet obavljanje meunarodnih transportnih usluga, odnosno, prevoz stvari (robe) i prevozu lica (putnika) iz jedne u drugu zemlju i da se kao ugovorne strane osim poiljaoca i prevoznika pojavljuje i primalac robe, ako je u pitanju prevoz stvari meunarodni prevoznik vozar je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost visina naknade za prevoz ne moe biti ugovorena u veem iznosu od onog iznosa koji je odreen tarifom

UGOVOR O MEUNARODNOM PREVOZU ROBE U POMORSKOJ PLOVIDBI


Ugovor o prevozu robe u pomorskoj plovidbi podrazumeva takav ugovor, gde se jedna ugovorna strana - brodar, obavezuje da e izvrsiti prevoz robe pomorskim putem sa mesta ukrcaja do mesta iskrcaja, a krcatelj sa obavezuje da e za to platiti odreenu naknadu - vozarinu. Razlikujemo 2 oblika pomorske plovidbe: slobodna plovidba - to su brodovi koji nemaju vozni red ve idu od luke do luke u potrazi za teretom; linijska plovidba- to su brodovi sa voznim redom, povezuju luke veeg opsega i koje imaju razvijenu industriju, tako da u takvim lukama imaju obezbeen teret za ukrcavanje Pomorski agent pomae brodaru u pronalaenju tereta

UGOVOR O MEUNARODNOM PREVOZU ROBE U POMORSKOJ PLOVIDBI Vrste ugovora su:


ugovor o meunarodnom plovidbenom poslu - gde se brodar obavezuje da za naruioca obavi uslugu transporta; ugovor o meunarodnom arteru - gde se brodar obavezuje o prevozu robe i to celim brodom, jednim delim broda ili odreenim brodskim prostorom, a naruilac se obavezuje da za to plati zakupninu za brod Kod brodskog ugovora javljaju se odreeni podoblici: ugovor o najmu broda u celosti, o zakupu broda bez posade i opreme, vremenski arter, podarter, brodarski ugovor na putovanje Bitni elementi ugovora su: ugovorne strane (brodar i krcatelj), predmet ugovora i vozarina

UGOVOR O MEUNARODNOM KOMBINOVANOM PREVOZU ROBE


posebna vrsta ugovora gde se organizator obavezuje da preveze odreenu robu od mesta otpreme do mesta dopreme sa najmanje dva prevoza, sa jedinstvenom ispravom i odgovornou, a naruilac se obavezuje da za to plati odreenu prevozninu Postoji vie oblika odgovornosti organizatora meunarodnog kombinovanog prevoza i to: - jedinstvena odgovornost-organizator kombinovanog prevoza odgovara nezavisno od pravila o odgovornosti; - mreasta odgovornost - organizator kombinovanog prevoza odgovara po propisima prevozioca na ijem je delu puta teta nastala; - meovita odgovornost - predstavlja kombinaciju prethodne dve odgovornosti, prema kojem, ako bi se moglo ustanoviti na kom delu puta je nastala teta, primenjivao bi se sistem mreaste odgovornosti, a ukoliko se to ne bi moglo uiniti, primenjivao bi se sistem jedinstvene odgovornosti.

UGOVOR O MEUNARODNOM TRANSPORTU ROBE UNUTRANJIM PLOVNIM PUTEVIMA


Plovidba Dunavom je ureena Bratislavskim sporazumima. Sporazumi se sastoje iz sporazuma o optim uslovima prevoza, sporazuma o jedinstvenim tarifama i sporazuma o remorkiranju, pomoi u sluaju havarija i agencijskim poslovima Konvencija o ugovoru o prevozu robe u unutranjoj plovidbi Budimpeta 2000. Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi Tovarni list izdaje brodar koji preuzima obavezu prevoza, a potpisuje ga i krcatelj, nema svojstvo vrednosnog papira Ukoliko se prevoze vee koliine robe, izdaje se teretnica brodar ne odgovara za oteenje, manjak, gubitak robe ili docnju u predaji tereta, ako dokae da su ti dogaaji nastali iz razloga koji nisu mogli da se otklone

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM


Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicom (COTIF) 1980.: Jednoobrazna pravila o ugovoru o meunarodnom eleznikom prevozu putnika i prtljaga i Jednoobrazna pravila o ugovoru o meunarodnom prevozu robe eleznicama. Prevoz zeleznicom se moe klasifikovati prema vie kriterijuma: Kolski prevoz podrazumeva da se roba prevozi po jednom tovarnom listu u koliinama koje su iznad 5.000 kg; Denane (komadne) poiljke su one koje su lake od 5.000 kg; Sporovozna poiljka je uobiajen nain prevoza robe eleznicom, bez obzira da li se odnosi na kolske ili denane poiljke; Brzovozna poiljka se predaje na eleznicu po tovarnom listu za brzovoz i podrazumeva krae vreme trajanja prevoza. Tarifa je vea 50% od sporovozne; Ubrzana brzovozna poiljka podrazumeva maksimalno moguu brzinu prevoza.

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM


Osnovna obaveza poiljaoca je da robu preda na prevoz u urednom pakovanju i da plati cenu prevoza Poiljalac ima pravo da izmeni ugovor o prevozu, na nekoliko naina: moe da zahteva da se roba zaustavi na prevoznom putu, u nekoj od stanica; moe zahtevati odlaganje isporuke robe; moe da naloi da se roba izda drugom primaocu, razliitom od onog oznaenog u tovarnom listu; moe izdati nalog da se roba izda u nekoj od usputnih stanica umesto u onoj koja je oznaena u tovarnom listu; moe da zahteva da se roba vrati u otpravnu stanicu.

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM


Tovarni list je dokument sa precizno uvtrenom sadrinom U tovarnom listu moraju da se navedu i podaci o nainu plaanja, odnosno pouzea i svi avansi koji su dati za prevoz, kao i ko plaa vozarinu Solidarno su odgovorne sve eleznice na prevoznom putu eleznica ne odgovara za tetu ako je do nje dolo usled krivice poiljaoca ili treih lica eleznica je duna da robu koju primi na prevoz preveze u predvienim rokovima i snosi odgovornost ako te rokove prekorai Oteenje robe u prevozu postoji kad se smanji kvalitet robe koji utie na smanjenje njene vrednosti Ako se radi o naknadi zbog prekoraenja roka isporuke, naknada tete se utvruje u procentu od iznosa vozarine za konkretni prevoz

MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM


Tuba za naknadu tete se moe podneti bilo protiv otpravne bilo protiv uputne stanice; izbor tuenog je na strani poiljaoca eleznica se oslobaa od odgovornosti za tetu koja je nastala zbog osobina robe same, odnosno, zbog njenog unutranjeg kvarenja, kaliranja eleznica se oslobaa od odgovornosti usled okolnosti ili dogaaja na koje nije mogla da utie

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ


Ugovorom o meunarodnom prevozu robe u drumskom saobraaju prevoznik se obavezuje da odreenu robu preveze od jednog do drugog mesta u drugoj dravi, koja nije drava ukrcaja i da je preda ovlaenom primaocu u stanju u kakvom je robu primio na prevoz, a naruilac prevoza se obavezuje da plati ugovorenu cenu prevoza Konvencija o ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu robe od 1956. Protokol 1978. i Konvencija o meunarodnom prevozu robe pod pokriem karneta TIR 1959. (efikasnije sprovoenje carinske kontrole i ubrzavanje obavljanja carinskih formalnosti u drumskom prevozu robe - karnet TIR)

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ


Karnet TIR se izdaje u onoliko primeraka koliko granica prelazi vozilo U karnetu se navode sledei podaci: 1) ime izdavaa karneta; 2) ime prevoznika i njegovo sedite; 3) polazna carinarnica i carinski dokument o vozilu; 4) odobrenje za vozilo; 5) vrednost robe koja je sadrana u popisu koji se prilae uz karnet. Tovarni list slui kao potvrda da je prevozilac robu predao na prevoz i sadri uslove pod kojima se prevoz vri, slui i kao potvrda o zakljuenju ugovora, izdaje se u tri primerka: prvi primerak se predaje poiljaocu, drugi prati robu u prevozu, a trei zadrava prevozilac.

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ


Prevoznik je obavezan da poiljaocu stavi na raspolaganje vozilo koje moe da izvri prevoz i odgovara za izvrenje prevoza Obaveza utovara robe je obaveza poiljaoca, ali pod nadzorom prevoznika Prevoznik moe da se oslobodi odgovornosti, ako je do tete dolo iz razloga predvienih Konvencijom: 1) ako je sporazumom ugovornih strana predvieno otvoreno umesto zatvorenog ili specijalnog vozila, pa je teta nastala zbog toga; 2) ako pakovanje robe za prevoz ne odgovara za takvu vrstu robe; 3) ako je do nastanka tete dolo pri utovaru, slaganju ili istovaranju robe i to krivicom poiljaoca, primaoca ili njihovih radnika; 4) ako je teta nastala zbog prirodnih mana robe; 5) ako su oznake na robi neispravne ili nisu potpune, pa ne upuuju na vrstu i prirodu robe;

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ


6) kod prevoza ivotinja, ako se gubitak ili teta nije mogao izbei i pored toga to je prevoznik preduzeo sve mere i pridravao se svih dobijenih uputstava i preduzimao sve neophodne mere. Smatra se da je roba izgubljena, ako se ne isporui u roku od 30 dana po isteku ugovorenog roka. Visina naknade tete se utvruje prema vrednosti robe i to prema cenama u mestu preuzimanja. U opte osnove za oslobaanje od odgovornosti spadaju postupci korisnika prevoza, svojstva stvari koje se prevoze i via sila. Posebni razlozi za oslobaanje prevoznika od odgovornosti za tetu su upotreba otvorenih vozila za prevoz, nedostaci ambalae za robu koja moe biti oteena, nedostatka pakovanja, posledice manipulacije robom

MEUNARODNI VAZDUNI PREVOZ


Vazduhoplovno preduzee se obavezuje da vazdunim putem preveze robu ili putnike, uz naknadu, od jednog mesta (aerodroma) u drugo mesto (aerodrom), na teritoriji neke druge drave, koja nije drava ukrcavanja, a naruilac posla se obavezuje da za to plati naknadu Varavska konvencija 1929. Vazduhoplovni tovarni list Carinska dokumenta Avionski manifest Vazduhoplovni prevoznik odgovara za gubitak robe i za tetu na robi, nastale u toku prevoza i za zakanjenje u prevozu robe Zahtev za naknadu tete se moe podneti na teritoriji ugovorne strane Varavske konvencije, i to prema domicilu prevoznika, tj. njegovog sedita, odnosno, sedita predstavnika preko koga je zakljuen ugovor ili pred sudom odredita navedenog u ugovoru

MEUNARODNI VAZDUNI PREVOZ


Vazduni prevoznik se moe osloboditi od odgovornosti za tetu ako dokae da ona nije nastala njegovom krivicom, odnosno, ako dokae da je preuzeo sve mere Montrealski protokol broj 4 predvia objektivnu odgovornost vazdunog prevoznika Prevoznik je duan da nadoknadi stvarni iznos pretrpljene tete ako je ta vrednost deklarisana od poiljaoca i ako je prema njoj naplaena vea vozarina, ako je tetu izazvao prevoznik, namerno ili grubom nepanjom i u sluaju da nije idat tovarni list uz pristanak prevoznika odnosno ako u tovarnom listu nisu navedene klauzule o ogranienoj odgovornosti predviene u Varavskoj konvenciji

UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU (MEUNARODNA PEDICIJA)


Meunarodni pediter se obavezuje da radi otpreme, dopremi odreenu robu i iz inostranstva, zakljui u svoje ime i za raun nalogodavca (komitenta) meunarodni ugovor o prevozu i druge ugovore koji su neophodni za izvrenje prevoza robe i da obavi ostale uobiajene poslove Unutranja i meunarodna pedicija Nepotpuna meunarodna pedicija i potpuna meunarodna pedicija Fiksna meunarodna pedicija Zbirna meunarodna pedicija Obaveze meunarodnog peditera su da primi robu, ako prima robu treeg lica, duan je da zatiti interese svog nalogodavca posebno ako je roba oteena

UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU (MEUNARODNA PEDICIJA)


pediterske potvrde FCR pediterska potvrda predstavlja potvrdu peditera da je robu primio na otpremu do odreenog mesta. FCT pediterska transportna potrvda, potvruje da je pediter robu primio i da e isporuiti u mestu opredeljenja podnosiocu ove potvrde, potvrda/prijema robe uz utvrivanje prevoznog puta i prevoznog sredstva. FBL pediterska potvrda je potvrda o prijemu robe kao i postojanju odgovornosti za meunarodnog prevozioca i robu

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU


Ugovor o meunarodnom kreditu je bankarski posao kod kojeg se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreen iznos novanih sredstava na odreeno ili neodreeno vreme za neku namenu ili bez utvrene namene, a korisnik kredita se obavezuje da banci plaa odreenu kamatu i dobijeni iznos vrati na vreme i nain kako je utvreno u ugovoru Predmet ugovora je odreena suma novca. Ovaj ugovor predstavlja adhezioni, pismeni i formularni ugovor U sluaju da je kredit korien suprotno njegovoj nameni, ako je korisnik insolventan ili ne plaa rate pri otplati kredita, meunarodni ugovor o kreditu banka moe da otkae i pre isteka ugovorenog roka

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU


Vrste ugovora o meunarodnom kreditu: 1.Meunarodni investicioni kredit - najee se odobravaju privrednim subjektima, preduzeima, drutvima u privredi, ali se mogu odobravati i pravnim subjektima u vanprivredi; 2. Kratkoroni meunarodni krediti - kredit koji banka daje na osnovu depozita po vienju ili na drugi nain, a kojim se utie na koliinu novca u opticaju; 3. Potroaki krediti - krediti koje banke odobravaju graanjima po posebnim propisima i slue za linu potronju graana i to u okviru jedne zemlje; 4. Ratni krediti - odobravaju ih privredna preduzea, drutva i druge organizacije pri isporuci svojih roba i za obavljanje odreenih usluga. Davalac kredita moe dobiti od banke i finansijski kredit da bi mogao finansirati proizvodnju roba;

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEUNARODNOM KREDITU


5. Meunarodni hipotekarni krediti - posebna vrsta investicionih kredita, a u korist davaoca kredita se konstituie odreena hipoteka na nepokretnoj imovini dunika; 6. Akceptni meunarodni krediti - posebna vrsta bankarskih kratkoronih kredita kojim meunarodne banke akceptiraju menicu komitentu, koju je on izdao, a u cilju da se povea bonitet i kvalitet komitentove menice; 7. Raznovrsni krediti kratkoroni bankarski krediti, koji se javljaju u spoljnotrgovinskoj razmeni. Oni su posebna vrsta akceptnog kredita, kod koga banka daje kredit izvozniku uz pokrie robnih dokumenata.

MEUNARODNI AKREDITIV
Pod akreditivom se podrazumeva odreeni instrument plaanja kojim se banka izdavalac akreditivna banka, domaa ili strana, obavezuje da po nalogu nalogodavca, klijenta (domaeg ili stranog) na osnovu ugovorenih dokumenata obavi plaanje ili ovlasti drugu banku korespondentnu banku, da izvri plaanje treem licu korisniku akreditiva ili po njegovom nalogu izvri prenos novca Kod ovog pravnog posla se pojavljuju tri lica, a nekada i etiri: klijent, nalogodavac, banka i korisnik akreditiva Akreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje ime, a za raun komitenta, kao komisionar Postoje dve osnovne vrste meunarodnih akreditiva: obini (neuslovljeni) i robni,dokumentarni (uslovljeni).

MEUNARODNI AKREDITIV
Obini meunarodni akreditiv: lini akreditiv, kreditno pismo, permanentni akreditiv Oblici meunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva: Opozivi i neopozivi meunarodni dokumentarni, robni akreditivi Odlazei (nostro) i dolazei (loro) akreditivi Prenosivi i neprenosivi akreditivi Jednokratni i revolving (rotativni) akreditivi Akreditivi po vienju i terminski akreditivi Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu Akceptni dokumentarni akreditivi Negocijabilni akreditivi Paking akreditivi i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom

MEUNARODNI AKREDITIV
Oblici meunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva: Reeksportni akreditivi Podakreditiv Glavni akreditiv

KLIRING
Kliring predstavlja posebnu vrstu meunarodnog kompenzacionog posla, kod koga se uzajamna potraivanja i dugovanja privrednih subjekata sa teritorija razliitih drava uzajamno prebijaju uz uee dravnih organa drava iju nacionalnu pripadnost poseduju poslovni partneri Klirinki nain plaanja najee se vri na osnovu meudravnog sporazuma Po svom obimu kliring moe biti: - pun, i delimian Prema kriterijumu predmeta plaanja, kliring moe biti robni i meoviti Realizacija bezgotovinskog meudravnog plaanja po osnovu prebijanja uzajamnih potraivanja ostvaruje se ustanovljenjem klirinkih rauna. Preko tih rauna se vre uplate dugovanih suma, odnosno, isplate iznosa koji se potrauje. Njih otvaraju i vode centralna obraunska mesta, najee emisione klirinke banke

KLIRING
Klirinki rauni mogu biti: - zbirni i posebni Klirinka valuta se odreuje saglasnou strana ugovornica. Praksa poznaje tri modaliteta, tako da se rauni mogu voditi: - u valuti jedne zemlje; - u valutama obe strane ugovornice; i u stabilnoj konvertabilnoj valuti neke tree zemlje Manipulativni kredit predstavlja dozvoljeni iznos obraunate vrednosti za odreeni vremenski period. On se odobrava klirinkim sporazumom kao prekoraenje dugovanja jedne strane ugovornice u odnosu na njena potraivanja prema saugovarau Prema broju subjekata (drava uesnika) postoje: - jednostrani kliring; - dvostrani (bilateralni) kliring; i viestrani (multilateralni) kliring

MEUNARODNI UGOVOR O FAKTORINGU


Sutina faktoring posla bi se mogla razumeti kao kupovanje potraivanja od klijenata. Kad jednom ustupi svoje potraivanje banci, pod uslovom da garantuje za njegovu istinost, klijent gubi bilo kakvu vezu sa svojim dunikom. Sva njegova prava iz biveg odnosa sa dunikom preuzima faktor (banka) Poslovanjem na osnovu ugovora o faktoringu, faktor ima i bolji uvid u mogunosti plasmana roba na odreenim tritima, pa je to njegova bitna prednost nad izvoznikom Ugovorom o faktoringu se banka obavezuje da preuzme nenaplaena potraivanja klijenta i da ih realizuje uz nagradu, koja se ugovara i ija visina zavisi od prirode i vrste potraivanja Ugovor o faktoringu se najee zakljuuje na neodreeno vreme ili na due periode vremena, od pet do deset godina

MEUNARODNI UGOVOR O FAKTORINGU


Najea podela je na otvoreni faktoring i skriveni (neotvoreni) faktoring). Otvoreni faktoring je, u sutini, pravi faktoring koji se sastoji u ustupanju potraivanja izvoznika faktoru, odnosno, faktor kupuje njegovo potraivanje prema kupcima Skriveni (neotvoreni) faktoring postoji onda kad izvoznik prodaje svoju robu namenjenu izvozu za gotov novac Prema vrsti usluga koje faktor vri, faktoring moe da bude faktoring sa uslugama ili faktoring sa uslugama i kreditiranjem Faktoring sa uslugama je onaj kod koga faktor vri samo uslugu naplate ugovorene cene izmeu izvoznika i kupca Faktoring sa uslugama i kreditiranjem podrazumeva da faktor preuzima sve finansijske poslove koji prate naplatu izvezene robe, koja se ne plaa odmah, pa izvoznik nije u stanju da eka na naplatu dui rok

MEUNARODNI UGOVOR O FAKTORINGU


Faktor ima sledee obaveze: - da preda naplaeni iznos cene klijentu, posle odbijanja svoje nagrade; - da kreditira izvoznika, ako je to ugovorom predvieno; - da izvri sve usluge predviene ugovorom; - da vodi knjige radi obrauna potraivanja i dugovanja; i - da prua strunu pomo izvozniku, u skladu sa ugovorom ili ako je deo prirode posla: Faktor ima sledea prava: - da proda robu u svoje ime; - da izda garant, da zaloi robu ako je uobiajeno u tom poslu; - da primi plaanje i da izvri naplatu, odnosno da proda robu na kredit; - da osigura robu od rizika koji su u tom poslu uobiajeni; i - da zadri robu izvoznika koju je dobio na osnovu faktoringa.

MEUNARODNI UGOVOR O FRANIZINGU


Davalac franizinga se obavezuje da e obavljati sukcesivno isporuku roba i pruati odreene usluge, prenosei svoja znanja i iskustva (know-how) u poslovanju na primaoca franizinga, koji se obavezuje da za to plati odreenu naknadu, a koji se po pravilu nalaze u dve razliite zemlje Postoje dve vrste franizinga: 1. prometni (ima se u vidu plasman robe, proizvoda krajnjem korisniku, gde se zakljuuju dva ugovora); 2. proizvodni (davalac franizinga ustupa primaocu ne samo pravo plasmana robe ve i pravo delimine proizvodnje.

MEUNARODNI UGOVOR O FORFETINGU


Banka (forfeter) iz jedne zemlje, preuzima od svog klijenta, komitenta iz druge zemlje, potraivanja koje on ima prema treem licu i istovremeno se odrie prava da postavlja regresivni zahtev u sluaju da isto potraivanje ostane neplaeno, a komitent-klijent je obavezan da banci preda odgovarajue isprave o dugu, da joj isplati eskontnu kamatu, trokove i proviziju. Meunarodni ugovor o forfetingu je aleatoran pravni posao i to iz razloga to banka kod preuzimanja potraivanja ulazi u rizik da li e isto potraivanje moi da realizuje od treeg lica Postoje vie oblika prenosa potraivanja: a) prenos potraivanja cesijom; b) forfetiranje po osnovu otkupa menice; c) prenos komitentovih prava na banku putem dokumentarnog akreditiva

MEUNARODNI UGOVOR O INENJERINGU


Konsalting inenjering Inenjerska organizacija se obavezuje da izradi ivensticioni program i svu potrebnu tehniku dokumentaciju, prenese pravo na korienje znanja i iskustva, organizuje poslove i rukovodi njima, pusti u probni rad i pogon investicioni objekat, za odreenu naknadu koju plaa investitor Ugovor o inenjeringu moe da bude ist inenjering ili inenjering klju u ruke Inenjerska organizacija odgovara za sve nedostatke u projektu koje je izradila. Ako je izvodila i pripremne radove, inenjerska organizacija odgovora i za sve nedostatke ili pogrene procene zemljita. Inenjerska organizacija odgovara i za izbor graditelja investicionog objekta, ako joj je taj izbor bio poveren, kao i za nedostatke u postupku nadzora.

MEUNARODNI UGOVOR O INENJERINGU


Ako je inenjerska organizacija ugovorila posao po sistemu klju u ruke, onda ona odgovara i za propuste u graenju, koji su rezultat ili neodgovarajueg materijala ili neodgovarajue izvedenih graevinskih radova Tokom izgradnje objekta po ugovoru o inenjeringu, inenjering organizacija ima sve obaveze izvoaa graevinskih radova: da obezbedi gradilita i primenjuje mere sigurnosti na radu; da nabavlja opremu i instalacije neophodne za izgradnju; da uredno vodi knjige koje ukazuju na nain graenja Po zavretku graenja, inenjerska organizacija je u obavezi da obezbedi tehniki pregled, kao i kod ugovora o graenju

MEUNARODNI UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJE


Ugovor u kojem davalac tehnologije ustupa pravo na privredno iskoriavanje prava intelektualne svojine, kao i nezatienih prava, zajedno sa opremom i tehnolokim postupcima, koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehniku pomo i to korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati naknadu Patent, model, uzorak, ig, znanje, iskustvo, kao i nezatieno pravo industrijske svojine i razne kombinacije zatienih i nezatienih prava Meunarodni ugovori o transferu tehnologije se, prema vremenu, dele se na vremenski ograniene i neograniene ugovore o transferu tehnologije Ugovor o transferu tehnologije moze biti ogranien na prostor teritoriju ili takvo ogranienje ne postoji. Prema intenzitetu ustupljenog prava: iskljuivi i neiskljuivi ugovori

MEUNARODNI UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJE


Obaveze davaoca tehnologije: predaja predmeta ugovora, predaja dokumentacije, ugovorene opreme i alata sa uputstvima za korienje. Garancija za tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta ugovora. Obaveza korisnika tehnologije: iskoriavanje predmeta ugovora na ugovoreni nain, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama, plaanje naknade za ustupljenu tehnologiju