Obnavljanje - testovi

Kolokvijum 24-25. april

Ne treba tekui studenti
da se prijavljuju
Ako zemlja izvozi
dvostruko vie nego to
uvozi
T- indeks je :
trostruko!!!!
a. 1.00
b. 0.67
c. 0.50
d. 0.25
1-1

Porast dinarske vrednosti strane

valute (apresijacija dinara):

a. Dobra je za uvoznike

b. Dobra je za izvoznike

c. Dobra je i za jedne i za druge

d. loa je i za jedne i za druge


,
10,4 ,


,



?
1-2

2 ta je istinito u vezi meunarodne

ekonomije?
a. To je relativno nova oblast

b. To je relativno stara oblast

c. Najvei broj osnivaa nisu bili

ekonomisti
d. Nita od toga nije istina
1-3
3. Meunarodna razmena
najvanija je za ivotni standard:
a. SAD
b. vajcarske

c. Nemake

d. Engleske
1-4

4. Meuzavisnost u razmeni:
a. Raste
b. Pada
c. Ostaje ista
d. Ne moe se rei
1-5

5. Gruba mera meuzavisnosti u

razmeni je:
a. Broj stanovnika
b. Udeo stanovnika u BDP
c. Udeo izvoza i uvoza u BDP
d. Sve zajedno: to je kompozitni
indeks
Kako izvoze u svetu
A u Srbiji - PREMALI IZVOZ
2-1

1. Merkantilisti NISU zastupali:

a. Slobodnu trgovinu
b. Izvozne podsticaje
c. Uvozne restrikcije
d. Akumulaciju zlata
2-2

2. Prema Adamu Smitu, meunarodna

razmena bazirana je na:
a. Apsolutnim prednostima
b. Komparativnim prednostima
c. I apsolutnim i komparativnim
prednostima
d. Ni na apsolutnim ni na
komparativnim prednostima
2-3

3. Koji se deo razmene bazira na

apsolutnim prednostima?
a. itava razmena
b. most
c. Deo
d. Nema toga vie u savremenom
svetu
2-4

4. Roba u kojoj zemlja ima najmanju

apsolutnu slabost (zaostajanje) je
roba u kojoj zemlja ima:
a. Apsolutnu prednost

b. Apsolutnu slabost

c. Komparativnu slabost

d. Komparativnu prednost
2-5
5. Ako imamo dve zemlje (A i B),
dve robe- (X i Y), onda e zemlja
A imati komparativnu prednost u
robi X, onda zemlja 2 ima
a. Apsolutnu prednost u robi Y
b. Apsolutnu slabost u robi Y
c. Komparativnu slabost u robi Y
d. Komparativnu prednost u robi Y
3-1

1. Proizvodni blok je konkavan u

odnosu na koordinatni poetak i
pokazuje da u zemlji vladaju rastui
oportunitetni trokovi u proizvodnji :
a. Samo robe X
b. Samo robe Y
c. Obe robe
d. Nijedne robe
3-2
2. Granina stoa transformacije je:
a. Koliina Y koje se zemlja mora
odrei da bi proizvela dodatnu
jedinicu X
b. Oportunitetni troak X
c. Apsolutna vrednost nagiba u taki
proizvodnje
d. Sve navedeno
3-3
u odnosu na dobit od specijalizacije
dobit od razmene uvek je:
a. Vea
b. Manja
c. Jednaka
d. Ne moe se rei dok ne dobijemo
jo informacija
 Dobici od razmene (AT) i
dobici od specijalizacije
(TE) AT - od razmene
Dobit od razmene TE od specijalizacije
(AT) uvek je:
a. Vea od TE
b. Manja od TE
c. Ista kao TE
d. Ne moemo rei
bez dotatnih
informacija
3-4

4. Drutvene krive indiferencije:

a. Su negativnog nagiba

b. Su konveksne prema
koordinatnom poetku
c. Ne smeju da se seku

d. Sve je ovo tano

3-5

5. marginalna stopa supstitucije X za Y j e:

a. Koliina X koje se zemlja mora odrei radi dodatne
jedinice Y i da se spusti na niu krivu indiferencije
b. Koliina Y koje se zemlja mora odrei da bi dobila
dodatnu jedinicu X a da ostane na istoj krivoj
indiferencije
c. Koliina X koje se zemlja mora odrei radi dodatne
jedinice Y a da pree na viu krivu indiferencije
d. Koliina Y koje se zemlja mora odrei radi dodatne
jedinice X a da pree na viu krivu indiferencije
4-1

Pretpostavite da su odnosi
razmene jedne zemlje
poboljani u odreenom
vremenskom periodu sa
189.2 na 189.8

Za koliko su pogorani odnosi razmene njegovog

trgovinskog partnera?
Indeksnih poena?
procenata?
4-2
Kriva izvozne ponude pokazuje:
a. Izvoznu ponudu
b. Uvoznu tranju
c. Uvoznu tranju i izvoznu ponudu
partnera
d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu
ponudu zemlje 2 za nekim
proizvodom
4-3
4. Kriva izvozne ponude nagnuta
je ka osi koja meri
a. Uvoznu robu
B. Izvoznu robu
c. Obe robe
d. Nerazmenljivo dobro
 1. H-O model proiruje klasini
model tako to :
a. Objanjava osnove nastanaka
komparativnih prednosti
b. Ispituje efekte razmene na
faktorske cene
c. a. i b.
d. Nita od ovoga nije tano
 2. ta nije
pretpostavka H-
O modela
a. Ista tehnologija u
obe zemlje
b. Konstantni prinosi
c. Potpuna
specijalizacija
d. Jednaki ukusi
 3. Uz istu tehnologiju, zemlje e
imate isti K/R ako su:
a. Faktorske cene iste
b. Ukusi isti
c. Proizvodne funkcije iste
d. Sve navedeno je tano
 4. Kaemo da je roba Y K-intenzivna u
odnosu na robu X kada:
a. vie K koristimo u proizvodnji Y nego
u proizvodnji X
b. Manje L koristimo u proizvodnji Y
nego u proizvodnji X
c. Manja R/K se koristi u proizvodnji Y
nego u proizvodnji X
d. Vea K/R se koristi u proizvodnji X
nego u proizvodnji Y
 5. kada w/r pada, R/K
a. Pada u oba sektora
b. Raste u oba sektora
c. Moe rasti ili padati
d. Nema uticaja na R/K
6. Kae se da zemlja ima
relativno obilje kapitala ako
ima :
a. Veu apsolutnu koliinu K
b. Manju apsolutnu koliinu L
c. Veu stopu L/K
d. Niu stopu r/w
 7. razlika izmeu relativnih
robnih cena moe se zasnivati na
razlikama u:
a. tehnologiji
b. Faktorskoj raspoloivosti
c. Ukusima
d. Svemu navedenom
 8. U H-O modelu, meunarodna
razmena se zasniva na razlikama
u:
a. Tehnologiji
b. Faktorskoj raspoloivosti
c. Ekonomiji obima
d. ukusima
 9. Prema H-O modelu, razmena
izjednaava (teorija), odnosno smanjuje
razlike u:
a. Relativnim, ali ne i apsolutnim
faktorskim cenama
b. Apsolutnim, ali ne i relativnim
faktorskim cenama
c. I u relativnim i u apsolutnim
faktorskim cenama
d. Nita od ovoga nije tano
 10. Prema H-O modelu, meunarodna
razmena e:
a. Smanjiti meunarodne razlike u per
capita dohotku
b. Poveati meunarodne razlike u per
capita dohotku
c. Moe poveati ili smanjiti razlike u per
capita dohotku
d. Vodi potpunoj specijalizaciji
 Japan Rezultat

Stopa participacije Vie ljudi radi Vei broj zarada

Kv/nkv Vie valifikovanih Vei broj

radnika Visokih zarada
Stopa izdravanog Manje izdravanog Vei broj zarada
stanovnitva stanovnitva
Odanost poslu Vea efikasnost Ovo je posebno
 11. H-O model spada u modele
opte ravnotee jer:
a. Ukljuuje obe zemlje
b. Posmatra potronju u obe
zemlje
c. Posmatra razmenu u obe zemlje
d. Sve ovo je tano
 12. H-O model je simplifikacija
pravog mogela opte ravnotee
jer posmatra a. Samo dve zemlje
b. Samo dve robe
c. Samo dva proizvodna faktora
d. Sve ovo je tano
 13. Paradoks Leontijeva odnosi se na
empirijski nalaz prema kome su u
SAD
a. Uvozni supstituti K-intenzivniji od
izvoza
b. Uvoz je K-intenzivniji od izvoza
c. Izvoz je L intenzivniji od uvoza
d. Izvoz je K-intenzivniji od uvoznih
supstituta
 14. Iz empirijskih nalaza
zakljuujemo da H-O teorema:
a. Mora da se odbaci
b. Mora da se prihvati bez rezerve
c. Moe biti prihvaena samo
nakon dopune
d. Dobro objanjava celokupnu
meunarodnu razmenu
 15. Da bi se reverzibilnost
faktorske intenzivnosti, robe se
moraju proizvoditi sa
a. Dovoljno razliitom
elastinou supstitucije
b. Istom K/R
c. Fiksnim proporcijama
d. Istom elastinou supstitucije
15.Pokretljive grane su one
gde proizvod

a. U preradi dobija na teini

b. U preradi gubi na teini
c. I jedno i drugo
d. Ni jedno ni drugo
 Sa istom tehnologijom, dve zemlje e
imati isti odnos K/L ako su:
a. Faktorske cene iste
b. Ukusi isti
c. Proizvodne funkcije iste
d. Ako je sve isto
 Ako poraste tranja za
uvoznim dobrom

a. Kriva izvozne ponude rotira se ka uvoznom dobru

b.Kriva naeg partnera rotira se ka uvoznom dobru
c.Kriva naeg partnera rotira se ka izvoznom dobru
d. Kriva izvozne ponude rotira se ka izvoznom
dobru