VRSTE BAZA

PODATAKA
Definisani odnosi izmeu
podataka u bazi podataka
odreuju globalnu logiku
strukturu.
Odnosi izmeu podataka mogu
se predstaviti odreenim
strukturama podataka.
 Postoje sledee logike
strukture baza podataka:

hijerarhijski model baza podataka

mreni model baza podataka
relacioni model baza podataka
objektno-orijentisani model baza
podataka
objektno-relacioni model baza podataka
deduktivi model baza podataka
 Hijerarhijske baze podataka

Hijerarhijske baze podataka zasnivaju

se na hijerarhijskim strukturama
podataka koje imaju oblik stabla.

Primer hijerarhijske strukture

podataka prikazan je na slici.
U terminologiji matematikog drveta,
element na jednoj strani relacije jedan-
prema-vie naziva se element vieg
nivoa ili roditelj,
roditelj koji je povezan sa
elementima nieg nivoa ili decom.
decom U
hijerarhijskoj bazi podataka, koren, po
definiciji treba da bude samo roditelj, a
svaki ne-korenski element je dete u
tano jednoj i to direktnoj roditelj-dete
relaciji.
Dakle, hijerarhijska baza podataka je
drvo aplikacionih elemenata, gde
relacija jedan-prema-vie povezuje
svakog roditelja i dete.
U nekim zadacima sa posebnim
atributima moe se drvo obrnuti, tako da
vrh bude na dnu, tako da imamo
generalno sliku piramide sa vrhom u
nultom nivou. Ovako definisano drvo
predstavlja linearan niz sa nadrednom
transverzalom (preorder traversal).
traversal Moe
se preokrenuti proces, ako se znaju nivoi
podstruktura hijerarhijske strukture.
Za svaku vrednost kljua postoji
jedna struktura.

Ta struktura ima nivoe.

Na prvom nivou je osnovni ili koreni

segment.
Od kljua nadreenog segmenta
moe da zavisi jedan, nijedan ili
vie podreenih segmenata, a
podreeni segment moe da ima
samo jedan nadreeni segment.
 Hijararhijska struktura

Student

Adresa Predmet

Ocjena Profesor
Hijerarhijski model baze podataka je takva struktura
podataka u kojoj je odnos izmeu pojedinih tipova
slogova 1:n.
Na primjer, tipu sloga UNIVERZITET odgovara vie
tipova slogova FAKULTET (mainski ekonomski,
pravni, matematiki itd), a tipu sloga FAKULTET
mogu se pridruiti tipovi slogova: STUDENTI,
NASTAVNICI, PREDMETI itd.
Za slogove koji su na viem nivou hijerarhije kae se
da su nadreeni, a slogovi na niem nivou su
podreeni slogovi (vorovi). Ovakva struktura
ponekada se naziva i struktura stabla. Slog na
najviem nivou hijerarhije naziva se korijen, a slogovi
na najniem nivou hijerarhiie nazivaju se listovi
stabla.
Ovakav model baze podataka esto se i danas
upotrebljava.
Prilikom hijerarhijske organizacije podataka treba
uzeti u obzir sljedee injenice:
da se traenje i obrada podataka obavlja sa lijeva
na desno i od korijena ka listovima stabla,
da se smanjenjem broja nivoa i razliitih
vrsta segmenata poboljava pristup podacima,
da se obrada podataka bre obavlja ako su razni
segmenti, koji se koriste u jednom programu,
sukcesivno memorisani,
da se zavisni slogovi (segmenti) pravilno
rasporede,
da se polja, koja su sklona estim
promjenama, smjeste u odvojene segmente i
slogove ili segmente ne treba stavljati u
podreeni poloaj ako se mogu smjestiti na vii
hijerarhijski nivo.
 Mrene baze podataka

Predmet Predmet 1 Predmet 2

Student Student 1 Student 2 Student 3 Student 4

Mreni modeli baza podataka formiraju se nad tipovima
slogova iji su meusobni odnosi tipa n : m. Na primjer, nad
tipovima slogova STUDENT i PREDMET, jer jedan student
izuava vise predmeta, a jedan predmet prouava vie
studenata.
Takve strukture podataka mogu se razloiti na vie
hijerarhijskih.
Razlaganje mrenih na hijerarhijske strukture mogue je
obaviti preko zajednikog podreenog sloga, sloga veze.
Zajedniki podreeni slog za tipove slogova STUDENT i
PREDMET mogao bi da bude ISPIT.
Ukoliko postoje dvije ili vie baza podataka sa zajednikim
slogovima ili segmentima, one se mogu povezivati preko sloga
veze u jedinstvenu bazu, pri emu se slogovi, koji se
ponavljaju, evidentiraju samo jedanput. Na taj nain se
izbjegava redundancija podataka.
Meutim, prikazivanje odnosa (n:m),
koji je veoma est, ne moe se dobro
izvesti.

Posebnu panju treba posvetiti

formiranju hijerarhijskog redosleda.
U praktinoj primeni, predstavljanje
odnosa (n:m) hijerarhijskom
strukturom ima nedostatke.

Osnovni nedostaci hijerarhijskog

modela su vrlo komplikovano
unoenje, brisanje i auriranje
podataka.
Nedostatak unoenja ogleda se u
tome to nije mogue uneti neki
segment ukoliko nije poznat njegov
nadreeni segment.
Nedostatak brisanja ogleda se u
tome to se brisanjem nadreenih
segmenata gube podaci o
podreenim segmentima.
Nedostatak auriranja ogleda se u
tome to u nekim sluajevima
auriranje nekog podatka zavisi od
auriranja drugih podataka.
Auriranje predstavlja izmenu
ili brisanje sadraja zapisa ili
polja, ili upisivanje novog zapisa.
MRENE BAZE PODATAKA

Za razliku od hijerarhijske baze

podataka i hijerarhijske strukture
podataka, mrena baza
podataka zasniva se na mrei
podataka povezanih tako da ne
postoje ni osnovni ni podreeni
segmenti.
Odvojene veze iz iste mrene postavke
ne mogu imati zajednike zapise. Veze
iz razliitih mrenih postavki mogu se
ukrtati, to daje priliku za mreno
upravljanje relacionim zapisima. U
mrenom modelu, moe se kontrolisati
mrena navigacija kroz program host
programskog jezika, koji upuuje pozive
mrei DBMS za informacije potrebne za
upravljanje zajedno sa vezama mrene
postavke.
Mrene baze podataka skladite
elementarne podatke isto kao i zapise.
One klasifikuju te zapise pod brojevima
vrsta zapisa, koji predstavljaju
aplikacioni domen. Za datu aplikaciju,
definie se mrena baza podataka sa
mrenom emom, koja odreuje vrstu
zapisa i daje definiciju mrene postavke.
Mrena struktura sloenija je od
hijerarhije i u praksi se baze
podataka mogu prevesti iz
hijerarhijskog oblika u mreni i
obrnuto.
U mrenoj strukturi ne postoje
nedostaci koje ima hijerarhijska
struktura i odnos (n:m) moe se
uspeno predstaviti.
Ti odnosi mogu se predstaviti
hijerarhijskom strukturom, ali to
moe da dovede do ponavljanja
podataka, jer bi isti podaci bili vie
puta zapisani na nosiocu podataka.
Mrena struktura u takvim
sluajevima znatno smanjuje
dupliranje podataka i skrauje
vreme odziva sistema pri traenju
podataka.
Mrene baze podataka odreuju relacije
sa mrenim postavkama gde jedan zapis
poseduje nekoliko lanaca drugog zapisa.
Svaka postavka predstavlja linearnu
relaciju jedan-prema-vie
jedan-prema-vie izmeu vrste
zapisa koji poseduju i vrste zapisa koji su
posedovani.
Klju mrene baze podataka je
jedinstveni identifikator, gde DBMS
odreuje gde e se svaki zapis u bazi
podataka uvati. Zato to DBMS stvara
klju baze podataka, to je garancija da
e sauvani zapis biti jedinstven.