FUNKCIJA BUBREGA I NEPROTEINSKA

AZOTNA JEDINJENJA
FUNKCIJA BUBREGA JE :

1) EKSKRETORNA
2) REGULATORNA
3) ENDOKRINA
 EKSKRETORNA ULOGA BUBREGA
EKSKRETORNA ULOGA BUBREGA SE
OSTVARUJE POMOU:
1) GLOMERULARNE FILTRACIJE
2) TUBULARNE SEKRECIJE
3) TUBULARNE REAPSORPCIJA
NA OVAJ NAIN SE ODRAVA KONSTANTNOST
SASTAVA TELESNIH TENOSTI
 REGULACIONA FUNKCIJA BUBREGA
DIREKTNO SE NADOVEZUJE NA EKSKRETORNU
ULOGU
REGULACIONA FUNKCIJA BUBREGA
PREDSTAVLJA MOGUNOST DIFERENCIJALNE
SEKRECIJE I REAPSORPCIJE NA NIVOU TUBULA
 ENDOKRINA FUNKCIJA BUBREGA
1) PRIMARNA
2) SEKUNDARNA

PRIMARNA FUNCIJA SE OGLEDA U DIREKTNOJ

SINTEZI I IZLUIVANJU HORMONA
SEKUNDARNA ULOGA SE OGLEDA U
AKTIVIRANJU I INAKTIVIRANJU HORMONA
SINTETISANIH NA NIVOU DRUGIH
ENDOKRINIH ORGANA
 PRODUKTI PRIMARNE SINTEZE
HORMONA
RENIN
PROSTANGLADINI
ERITROPOETIN

SEKUNDARNA ENDOKRINA ULOGA BUBREGA SE

OGLEDA U DEGRADACIJI:
INSULINA
GLUKAGONA
ALDOSTERONA,
ODNOSNO U SINTEZI 1,25-(OH)2D3, AKTIVNOG
OBLIKA VITAMINA D3
 PROCES STVARANJA URINA
FILTRACIJA PLAZME U GLOMERULU, PRI PRITISKU
OD OKO 2 kPa, UZ NASTAJANJE ULTRAFILTRATA
REAPSORPCIJA U PROKSIMALNOM TUBULU:
NATRIJUMA
BIKARBONATA
KALCIJUMA
FOSFATA
GLUKOZE
OD METABOLITA, NAJVANIJE JE IZLUIVANJE KREATININA
 U HENLEOVOJ PETLJI REAPSORBUJU SE
HLORIDI I Na (BEZ VODE)
U DISTALNOM TUBULU I SABIRNOM KANALU,
DOMINIRA REAPSORBCIJA VODE, IZLUIVANJE
H, REAPSORBCIJA Na, I POTRAIVANJE HCO
 NEPROTEINSKA AZOTNA JEDINJENJA
IZLUUJU SE PREKO BUBREGA, A NASTAJU PRI
KATABOLIKIM PROCESIMA PROTEINA I
NUKLEINSKIH KISELINA:
1) AMINOKISELINE
2) AMONIJAK-U URINU KAO AMONIJUM JON
3) UREJA
4) KREATININ
5) MOKRANA KISELINA
 UREJA
NH
C=O
NH

75% NEPROTEINSKI IZLUENOG AZOTA

90% UREJE SE IZLUUJE PREKO BUBREGA
SLOBODNO SE FILTRIRA POMOU GLOMERULA
OKO 50% PASIVNO PRELIZA IZ TUBULA U
INTERSTICIJALNI PROSTOR
 POVEANJE KONCENTRACIJE UREJE
PRERENALNO:
1) DEHIDRATACIJA
2) VISOKOPREOTEINSKA ISHRANA
3) POVEAN KATABOLIZAM PROTEINA
4) REAPSORBCIJA PROTEINA KRVI KOD
GASTROINTESTINALNIH KRVARENJA
POSTRENALNO
1. ZBOG OPSTRUKCIJE PROTOKA URINA
2. ZBOG RAZLIITIH OBOLJENJA BUBREGA
 ODREIVANJE UREJE
ENZIMSKA HIDROLIZA UREJE

1. METODA PO BERTHLOT-u
ENZIMSKO ODREIVANJE UREE
SINTEZA KREATININA KREATININ
 KREATIN SE SINTETIE U BUBREZIMA, JETRI I
PANKREASU
TRANSPORTUJE SE DO MIIA I MOZGA GDE
SE FOSFORILIE DO FOSFOKREATINA
1 DO 2% MIINOG KREATINA SE DNEVNO
PREVODI U KREATININ
DNEVNA KOLIINA NAGRAENOG
KREATININA JE PROPORCIONALNA MIINOJ
MASI
 ZNAAJ ODREIVANJA KREATININA
KONCENTRACINA KREATININA JE MERA
EFIKASNOSTI GLOMERURALNE FILTRACIJE
NEZNATNO SE REAPSORBUJE U TUBULIMA, A
7-10% SE IZLUUJE TUBULARNOM
SEKRECIJOM

 ODREIVANJE KREATININA
REFERENTNA METODA JE HPLC
NAJEE KORIENA METODA U PRAKSI:

KREATININ+PIKRENSKA KISELINA
OBOJENI KOMPLEKS max=520 nm
NORMALNE VREDNOSTI: 80-130mol/L ZA
MUKARCE, A 62-115 mol/L, ZA ENE
INDIREKTNO ODREIVANJE PREKO
VODONIK PEROKSIDA
 AMINOKISELINE
FILTRIRAJU SE NA NIVOU GLOMERULA
NAJVEI DEO SE REAPSORBUJE NA NIVOU
TUBULA
CISTINURIJA- POREMEAJ U REAPSORBCIJI:
CISTINA, LIZINA, ARGININA, ORNITINA
KOD SMANJENE GLOMERULARNE FILTRACIJE,
DOLAZI DO ZADRAVANJA AMINOKISELINA
ZAJEDNO SA NEORGANSKIM JEDINJENJIMA
 RENALNA OBOLJENJA
SMANJENJE BROJA FUNKCIONALNIH
NEFRONA, TO VODI KA DISFUNKCIJI:

1. GLOMERULARNE FILTRACIJE
2. TUBULARNE FUNKCIJE
 GLOMERULARNA FUNKCIJA
EFIKASNOST GLOMERULARNE FILTRACIJE
(GFR) JE FUNKCIJA:
1. PRITISKA NA GLOMERULARNU
MEMBRANU
2. FIZIKE PRIRODE MEMBRANE,
UKLJUUJUI I POVRINU ISTE
3. BROJA FUNKCIONALNO SPOSOBNIH
GLOMERULA
 MERENJE BRZINE GFR
BRZINA GROMELULARNE FILTRACIJE SE
ODREUJE NA OSNOVU MERENJA
KONCENTRACIJE KARAKTERISTINIH
SUPSTANCI U PLAZMI I URINU, A KOJE IMAJU
SLEDEE OSOBINE:
1. BRZO SE FILTRIRAJU U TOKU GFR-a
2. NE REAPSORBUJU SE , NITI SE IZLUUJU
PUTEM TUBULA
3. KONCENTRACIJA IM JE KONSTANTNA U TOKU
SAKUPLJANJA URINA
4. MOGUE RUTINSKO ODREIVANJE
KONCENTRACIJA, U URINU I PLAZMI

GFR= KLIRENS SUPSTACE

KLIRENS NEKE SUPSTANCE JE TEORETSKI ONA
ZAPREMINA PLAZME KOJA SE U JEDINICI
VREMENA OSLOBODI TE SUPSTANCE.
 IZRAUNAVANJE KLIRENSA

GFR= Us
xV
Ps

Us xV IZLUENA KOLIINA SUPSTANCE

URINOM
Ps- KONCENTRACIJA SUPSTANCE U PLAZMI
 TUBULARNA FUNKCIJA
-PRIORITETNE ULOGE TUBULA:
1) REAPSORBCIJA VODE
2) REAPSORBCIJA JONA NATRIJUMA
3) IZLUIVANJE JONA VODONIKA

-ISPITIVANJA TUBULARNE FUNKCIJE

1) PAH TEST (PARAAMINO HIPURNA KISELINA)
2) MERENJE OSMOLALITETA URINA
(NORMALNE VREDNOSTI 300-900 mOsm/kg
3) MERENJE SPECIFINE TEINE URINA (1,010-
3
TRANSPORTNI PROCESI U NEFRONU
 NORMALAN PROTOK KRVI KROZ BUBREG: 600 ml/min
OKO 20 % SE FILTRIRA KROZ GLOMERURALNU
MEMBRANU SA PROTEINIMA U TRAGU
60-80 % OD UKUPNOG FILTRATA SE IZOOSMOTSKI
REAPSORBUJE U PROKSIMALNOM TUBULU
U HENLEOVOJ PETLJI SE STVARA HIPOOSMOLALNI
URIN
U DISTALNOM TUBULU SE TAKOE STVARA
HIPOOSMOLALNI URIN
ADH ISPOLJAVA DEJSTVO NA DISTALNIM IZUVIJANIM
KANALIMA I SABIRNOM KANALU
 RENALNA TUBULARNA ACIDOZA
(RTA)
RTA ZA POSLEDICU IMA.
1) NEDOVOLJNU ACIDIFIKACIJU DISTALNE
TUBULARNE TENOSTI
2) UMANJENJE REAPSORBCIJE BIKARBONATA
NA NIVOU PROKSIMALNIH RENALNIH TUBULA
 PODELA (RTA)
1) DISTALNA
2) PROKSIMALNA
3) KOMBINOVANA
 DISTALNA TUBULARNA ACIDOZA
NASLEDNI POREMEAJ, ILI POSLEDICA
STEENOG OBOLJENJA BUBREGA
JON NATRIJUMA I JON KALIJUMA SE
NEKONTROLISANO GUBE URINOM
VODONIKOV JON SE PUFERUJE POVEANOM
OSTEOMALACIJOM
Ph SE RETKO SPUTA ISPOD 6,0
 PROKSIMALNA RENALNA
TUBULARNA ACIDOZA
MNOGO REA OD DISTALNE RTA
NEKONTROLISAN GUBITAK BIKARBONATOG
JONA
 POREMEAJ PROKSIMALNE
TUBULARNE FUNKCIJE
POREMEAJI VEZANI ZA REAPSORBCIJU:
1) AMINOKISELINA
2) GLUKOZE
3) FOSFATA
 AMINOACIDURIJA
NORMALNO SE SKORO CELOKUPNA KOLIINA
FILTRIRANIH AMINOKISELINA
REAPSORBUJE NA NIVOU TUBULA
AMINOACIDURJA SE JAVLJA ZBOG:
1)POVEANOG UNOSA AMINOKISELINA
2)OBOLJENJA RENALNIH TUBULA
 TIPOVI AMINOACIDURIJA
1) HARTNUPOVA BOLEST
2)CISTINURIJA
3)CISTINOZA
4)FANCONIJEV SINDROM
 HIPOFOSFATENEMIJA
POSTOJI SAMO JEDAN IZOLOVAN DEFEKT NA
NIVOU TUBULA KOJI VODI KA
HIPOFOSFATEMIJI
KOD RAHITISA REZISTENTNOG NA VITAMIN D
 PROTEINURIJA
DNEVNO PROTEINSKO BUBRENO
OPTEREENJE IZNOSI OKO 5 g/24 sata
IZLUUJE SE URINOM SAMO OKO 300 mg PO
24 SATA
VRLO EFIKASNA TUBULARNA REAPSORBCIJA
PROTINURIJA KAO POSLEDICA OBOLJENJA
BUBREGA MOE BITI:
1)GLOMERURALNA
2)TUBULARNA
 GLOMERULARNA PROTEINURIJA
1) PROLAZNA (ORTOSTATSKA)
2) PERZISTIRAJUA (SVI OBLICI
GLOMERULONEFRITISA), KAO I KOD
IZMENJENE HEMODINAMIKE BUBREGA
 TUBULARNA PROTEINURIJA
NASTAJE KOD:
1) TUBULARNE NEKROZE
2) HRONINOG NEFRITISA
3) PIJELONEFRITISA
4) TRANSPLATACIJE BUBREGA
5) TROVANJE TEKIM METALIMA
 RENALNA OBOLJENJA
AKUTNA
HRONINA

KOD AKUTNIH RENALNIH OBOLJENJA SE MENJA

HOMEOSTAZA BUBREGA, A ISPOLJAVA SE U 3
FAZE:
1) OLIGURINA
2) DIURETIKA
3) FAZA OPORAVKA
 OLIGURINA FAZA
KOLIINA URINA MOE BITI MANJA OD 400
ml, URINA
VISOK SADRAJ Na+ U URINU, A NIZAK U
PLAZMI
POVEAN NIVO K+ U PLAZMI
TENJA KA ACIDOZI
POVEANO ZADRAVANJE: UREJE,
KREATININA, SULFATA I DRUGIH KRAJNJIH
PROIZVODA METABOLIZMA
 DIURETIKA FAZA
POVEAVA SE ZAPREMINA URINA U ODNOSU
NA OLIGURINU FAZU
GUBE SE VELIKE KOLIINE ELEKTROLITA
URINOM
PADA NIVO KALIJUMA U PLAZMI
KLIRENSI KREATININA I UREJE SE ZNAAJNO NE
POBOLJAVAJU
HRONINA OTEENJA BUBREGA
NASTANAK FUNCIONALNIH PROMENA UZ
PROGRESIAVN PAD BROJA FUNKCIONALNIH
NEFRONA
SMANJENJE GLOMERULARNE FILTRACIJE
RETENCIJA UREJE, KREATININA, MOKRANE
KISELINE, FENOLA, INDOLAI DRUGIH
METABOLITA
RELATVNO DOBRA REGULACIJA NIVOA
NATRIJUMA, KALIJUMA I VODE
 SMANJENA SPOSOBNOST IZLUIVANJA
VODONIKOVOG JONA ZBOG SMANJENE
SINTEZE AMONIJUM JONA
SNIEN NIVO KALCIJUMA
POVEAN NIVO FOSFATA
SMANJENA HIDROKSILACIJA
25-HIDROKSIHOLEKALCIFEROLA
 POVEAVA SE NIVO:
1) AMINOKISELINA
2) UREJE
3)KREATININA
4) AMINODERIVATA GVANIDINA
5) PARATIROIDNOG HORMONA
6) GLUKAGONA
BIOHEMIJSKE KARAKTERISTIKE
UREMIJKOG SINDROMA
AKUTNA BUBRENA INSUFICIJENCIJA
SMANJENJE GLOMERULARNE FILTRACIJE NA
OKO 10 ml/min, KOJU PRATI:
1) AZOTEMIJA
2) METABOLIKA ACIDOZA
3) HIPERNATRIJEMIJA
4) HIPERKALIJEMIJA
5) OLIGURIJA, ILI AK
6) ANURIJA
 GLOMERULARNA OBOLJENJA
1) AKUTNI NEFROTSKI SINDROM, ILI AKUTNI
GLOMERULONEFRITIS:
- HEMATURIJA
- PROTEINURIJA
- RETENCIJA NATRIJUMA
- RETENCIJA VODE
- OLIGURIJA
2) PROGRESIVI GLOMERULONEFRITIS
3) HRONINI GLOMERULONEFRITIS
4) NEFROTSKI SINDROM
- MASIVNA PROTEINURIJA ( 3,5 g/L)
- HIPOALBUMINEMIJA (MANJE OD 30g/L)
- SMANJENA GFR
- HIPERLIPIDEMIJA
- SNIENA VREDNOST IMUNOGLOBULINA G
 TUBULARNA OBOLJENJA
IZMENJENA FUNKCIJA TUBULA
LEUKOCITNA INFILTRACIJA NA NIVOU TUBULA I
INTERSTICIJUMA BUBREGA
- AKUTNI PIJELONEFRITIS
- SMANJENA GFR
- SMANJENA TUBULARNA REAPSORPCIJA
- SMANJENO IZLUIVANJE VODONIKOVOG JONA
- SMANJENA SPOSOBNOST
UKONCENTROVAVANJA URINA