Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

KOBALT
- seminarski rad -

Predmet: Mainski materijali

Profesor:
Profesor: Jasmina
dr Jasmina Pekez
Pekez Student: Marija Mladi
Broj indeksa: IM 45/15
Smer: Inenjesrki menader

Zrenjanin, 2015. godina

 Kobalt je 1739. godine otkrio
Georg Brand
Ime je dobio po nemakom duhu
koji uva metale u zemlji - kobold ili
od grke rei cobalos to znai
rudnik

Srebrnobeli metal srodan

niklu i gvou, magnetian i
na visokim temperaturama
U slobodnom stanju nalazi se
u meteoritima
Najvea nalazita kobaltne
rude su u Zairu, Zambiji,
Kanadi...
 Simbol kobalta je Co, a njegov atomski
broj je 27
On je feromagnetini prelazni metal iz
9. grupe periodnog sistema
Po starijem sistemu imenovanja,
ubrajao se u 8. sporednu grupu
 FIZIKA SVOJSTVA KOBALTA
Kobalt se nalazi u vrstom agregatnom stanju
Njegova gustina iznosi 8900 kg/m3, a
tvrdoa 5,0 (Mohsova skala)
Temperatura topljenja mu je 1495 C, a
temperatura kljuanja 2927 C
Kao tipini metal, kobalt
dosta dobro provodi
toplotu i elektrinu struju
(elektrina provodljivost
iznosi 26% provodljivosti
bakra)
 Osobine atoma
atomska masa 58,9332
atomski radijus 135 (152) pm
kovalentni radijus 126 pm
elektronska konfiguracija [Ar]3d74s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 15, 2
oksidacioni brojevi 2, 3
Osobine oksida amfoterni
kristalna struktura heksagonalna
 HEMIJSKA SVOJSTVA KOBALTA
U hemijskim reakcijama slian
je gvou i niklu
U vezama javlja se preteno u
oksidacijskim stanjima +2 i +3.
Meutim, u nekim vezama moe se
javiti i u oksidacijskim stanjima -1, 0,
+1, +4 i +5
Kobalt gradi veliki broj uglavnom
obojenih kompleksa.
Za razliku od kovalentnih veza, kod
njega je oksidacijsko stanje +3
mnogo ee i stabilnije od stanja +2
 U svojim vezama, kobalt se pojavljuje
uglavnom kao dvo- ili trovalentan, a njegovi
spojevi esto imaju vrlo izraajne boje
Kobalt gradi okside sledeih sastava
kobalt(II)-oksid CoO, kobalt(III)-oksid Co2O3,
kobalt(IV)-oksid Co3O4,kobalt(II)-nitrat,
kobalt(II)-sulfat
 Kobaltov(II)-bromid (CoBr2) jako je hidroskopan kristal
zelene boje ako je bezvodan, a otopljen u vodi je ruiast.
Upotrebljava se kao katalizator u hemijskoj industriji.
Kobaltov(II)-hidroksid (Co(OH)2) prah je koji, ovisno o
veliini estica, moe biti ruiast ili modar. Modri je manje
stabilan pa sitnije estice starenjem prelaze u ruiasti oblik
Kobaltov(III)-fIorid (CoF3) bledosme je, kristalian prah
koji potamni ve u prisutnosti tragova vode. Pri tom oslobaa
kiseonik, a ako reaguje s hlorovodinom kiselinom oslobaa
hlor

Kobalt (II) hlorid

 Poznato je ukupno 28 izotopa i 10 nuklearnih
izomera kobalta izmeu 47Co i 75Co
Prirodni kobalt se u potpunosti (100%) sastoji
iz izotopa 59Co pa je on jedan od 22
jednoizotopskih hemijskih elemenata
Najdugoveniji radioaktivni izotop kobalta
je 60Co
 LEGURE KOBALTA
Legure kobalta mogu se podeliti u etiri grupe:
1. Visokotemperaturne legure i kompoziti = to su legure
na bazi kobalta s dodacima nikla ili na bazi gvoa s
dodacima kobalta i hroma
2. Magnetske legure = uz gvoe kobalt je najvaniji
feromagnetski materijal iz kojeg se, u kombinaciji sa
gvoem, izrauju permanentni magneti
3. Supertvrde legure i kompoziti otpotni na habanje =
slino visokotemperaturnim i ovo su obino
etverokomponentne legure kobalta, hroma, volframa i
neto veeg sadraja ugljenika
4. Kobaltom legirani elici = kobalt se dodaje elicima da
bi im poveao tvrdou pri povienim temperaturama
 Kobalt spada meu relativno retke
elemente, uz prosenu zastupljenost
u Zemljinoj kori od oko 0,004%
Tako on stoji na 30. mestu spiska
najeih hemijskih elemenata na
Zemlji.
U elementarnom stanju javlja se
izuzetno retko, samo u
nekim meteoritima i moda u
Zemljinom jezgru
Kobalt je prisutan u mnogim
mineralima, ali su njegove koliine
uglavnom vrlo male
esto se javlja zajedno sa niklom, a
ponegde i bakrom, srebrom i gvoem
 Od srednjeg veka kobalt se koristi za
proizvodnju obojenih staklenih predmeta
Predmeti su obicno plave ili ljubicaste
boje
 Drava 2006. godina 2013. godina
Australija 6000 6400
Brazil 1000 3000
Demokratska Republika
22000 54000
Kongo
Druge drave 1200 8000
Filipini 3000
Junoafrika Republika 3000
Kanada 5600 6920
Kina 1400 7200
Kuba 4000 4200
Maroko 1500
Nova Kaledonija 1100 3190
Rusija 5100 6300
Zambija 8600 5200
 LITERATURA
http://www.pse.pbf.hr/hrvatski/elementi/co/s
pojevi.html
https://bs.wikipedia.org/wiki/Kobalt

http://www.periodni.com/hr/co.html

http://stari.svethemije.com/node/1850

http://www.amqat.bioskener.com/hemijski-
elementi/