Krativnost dece:

problemi vrednovanja
Jasmina Šefer

predmet: Predškolska pedagogija

student: Tijana Milić, 662
 Kreativnost ili stvaralaštvo
• Definicije stvralaštva su raznovrsne:
 Psihoanalitički pravac – izvore stvaralaštva nalaze u
nesvesnom;
 teorije crta - bave se faktorima;
 fenomenološke teorije - analiziraju sama dela preko koji
posredno zaključuju o karakteristikama stvaralačkog akta;
 humanističke teorije - izraz samoaktualizovane ličnosti;
 teorije razvoja - fenomen igre.
 Kreativnost je određena divergentnim mišljenjem, koje se
ispoljava na različite načine u različitim oblastima ljudske
delatnosti.
 Kriterijumi kreativnosti:
društveni i istraživački
1. Društveni kriterijum “Kaznite dakle
brata Đordana
blago i bez
prolivanja
krvi.”

Đordano Bruno
Nikola Kopernik Galileo Galilej

 kada se delo u vremenu definitrivno dokaže kao vredno,

stvaralac čeşto nije više živ, te se njegova ličnost ne može
neposredno ispitivati.
 Divergentno i konvergentno
mišljenje
• .
DIVERGENTNO KONVERGENTNO
MIŠLJENJE MIŠLJENJE
proizvodnja neobičnih, najkraći put do rešenja
udaljenih ideja
neisprobani put mišljenja produkcija iz poznatih
informacija
nastaje iz potrebe za poznati logički okvir
izazovom i radoznalosti
teži udaljavanju od teži logički tačnim i
uobičajnog toka ispravnim rešenjima
DIVERGENTO MIŠLJENJE PRETHODI
KONVERGENTNOM U RAZVOJU I U PROCESU
REŠAVANJA PROBLEMA, ALI SU OBA
NEOPHODNA ZA STVARALAČKU PRODUKCIJU.
 analiza stvaralačkog procesa pokazuje da u
različitimm fazama, sa više ili manje odstupanja,
Profil ličnost– zajedničke
dominiraju različiti oblici mišljenja
stvaralačke
da li če biti izražena asimilacija u fantaziji ili
karakteristike:
akomodacija u istraživaju realnosti, u inače
Osetljivost
dijalektičkom prožimanju ova dva, zavisi kakvu
Nezavisnost
sklonost individua nosi: više „umetničku“ ili više
Prodornost
„naučničku“. U oba slučaju mišljenje
Koje su zajedničke se realizuje
karakterne
Slonost ka
na fleksibilan način (Šefer, 2000:37).
osobine stvaralačke ličnosti?
preuzimanju rizika Koje su vaše asocijacije?
Samostalnost u
donošenju odluka
(Milnković prema Šefer,
2000:56).
 Divergentne sposobnosti
originalnost - podrazumeva sposbnost za
stvaranje neobičnih, udaljenih, divergentih ideja
ili sklopova ideja;
fluetnost – broj ideja;
fleksibilnost – broj upotrebljenih kategorija ili
klasa ideja;
 Faze stvaralačkog mišljenja
1. Faza preparacije – kod dece nema karakter
Zabeleženo je, takođe
ozbiljnosti; Dečije postignuće ne
da naučnici i umetnici i može biti nikada
2. Faza do svojih -utvrđeno je da su kreativnija
inkubacije društveno verifikovano
u snu dolaze
rešenja. Na primer,
ona dace jekoja
Mendeljejev u snu češće sanjare u toku
kao „novo dana;
i značajno“,
(Wallach
otkrio hemijskiprema niti po vrednosti
element Šefer, 2000:37);
upoređivano sa
koji upotpunjuje
3. Faza sistem (Šefer, – deca nemaju objektivne
prirodniiluminacije
2000:35). postignućem odraslih
kriterijume; (Šefer, 2000:42)
4. Faza realizacije ili elaboracije;
5. Faza verifikacije ili evaluacije.
 Ispitivanje stvaralačkog
mišljenja
Testiranje divergentnih sposobnosti
Testiranje ličnosti
Procenjivanje produkata
Posmatranje procesa stvaranja
Testovi divergentog mišljenja su
asocijativnog tipa.
 Preispitivanje testovnog i drugih
pristupa divergentnim sposobnostima
Predmet istraživanja: istraživanje divergentih
sposobnosti.
Ispitivanje je izvršeno na deci predškolskog
uzrasta
Longituidalna studija
Izabran je test asocijativnog tipa - cilj ove studije
da se utvrde divergentne sposobnosti koje
najmanje koreliraju sa inteligencijom (Šefer,
2000:63).
 Test se sastoji iz četiri
zadataka:
Prvi zadatak - krugovi
fluetnost – broj smislenih odgovora;
fleksibilnbost – prebrojavanje užih i širih kategorija;
originalnost – retki odgovori;
Drugi zadatak – bubreg, koji se odnosi na konstrukciju slike
fluetnost i fleksibilnost mišljenja se ne ocenjuju;
Originalnost se ocenjuje prema stepenu retkosti u uzorku;
Treći zadatak osnosi se na neobičnu upotrebu – detetu se daje u
ruke prazna otvorena limena konzerva
 Fluetnost se utvrđuje prebrojavanjem odgovora koji su zapisani;
 Fleksibilnost se ocenjuje prebrojavanjem upotrebljenih širih i užih kategorija;
Četvrti zadatak – majmun, odnosi se na usavršavanju predmeta
Fluetnost – prebrojavanjem odgovora
Fleksibilnost se utvrđuje prebrojavanjem upotrebljenih kategorija odgovora.
Originalnost – retki odgovori
(Šefer, 2000:63-81)
 Zaključci istraživanja
 Indikatori testa nisu dosledni, stabilni ili pouzdani u vremenu,
odnosno nisu pouzdani za predviđanje;
 na osnovu uspeha na testu divergentnih sposobnosti ne može se
predvideti eventualni uspeh u dečijoj slobodnoj produkciji ni u jednoj
od navedenih oblasti;
 na pojedinačnom nivou analize pokazuje se da strožiji procenjivači
bolje koreliraju s testom divergentnih sposobnosti
 ekspertsko procenjivanje dečije slobodne kreativne produkcije,
takođe nije dovoljno pouzdano ni valjano, jer se procenjivači ne
slažu u procenama;
 nalazi ove studije potvrđuju pretpostavke kao i mnoge prethodne
empirijske rezultate koje svedoče da inteligencija značajno ali nisko
korelira sa divergentnim sposobnostima.
 ASOCIJATIVNI TESTOVI KOJI MERE DIVERGENTNE
SPOSOBNOSTI NISU POUZDANI, NITI VALJANI, PA PREMA
TOME NI PREDIKTIVNI (Šefer, 2000:167).
 Hvala na pažnji 
• “Niko nikada neće moći da izmeri dužinu
Majine duge, mekoću dedinog snega i
boju Neninog cveta u tvom crtežu.” (Šefer,
2000:4).