ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ''ВИСАН'' БЕОГРАД

КОМАРЦИ И ЊИХОВ
ЗДРАВСТВЕНИ ЗНАЧАЈ

МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. др Зденка Макуц Дуња Радовановић
КОМАРЦИ (lat. Culicidae)
• Комарци припадају :
реду - двокрилаца (lat. Diptera)

класи - инсеката (lat. Insecta)

типу - зглавкара (lat. Anthropoda)

царству - животиња (lat. Animalia)

• Инсекти са преко милион врста представљају

најбројнију класу живих организама на Земљи

• Комарци су за људе посебно важни

не због своје биолошке и еволуционе изузетности,
већ због здравственог значаја,
као преносиоци болести
ДВОКРИЛЦИ (lat. Diptera)
• До сада је описно више од 80.000 врста двокрилаца

• Важни су за опрашивање биљака

• Карактеристике:
 добри су летачи, активни су првенствено дању
 крила су им прозирна, једноставне нерватуре
 задњи пар је важан за балансирање током лета
 неке врсте су бескрилне
 имају сложене очи које покривају већи део главе
 пипци имају већи број сегмената
 усни апарат је за сисање и бодење, а код неких
врста за сркање и упијање
 преображај је холометаболан
КОМАРЦИ
• У оквиру фамилије комараца
постоји преко 3.000 описаних врста
• Живе у свим крајевима света, али су у
топлијим подручијима бројнији и постоји
већи број врста
• Истраживања су почела тек крајем 19. и
почетком 20. века, када је уочена њихова
улога у преношењу опасних заразних
болести (маларије, грознице...)
• Стално се откривају нове чињенице о њима
и нове врсте комараца
• Деле се на две подфамилије:

Anophelinae са 3 рода Culicinae са 31 родом

На нашем подручју присутни су родови:

Anopheles Aedes
Culex
Culiseta
Mansonia
Orthopodomyia
Uranotaenia
 КОМАРЦИ - КАРАКТЕРИСТИКЕ
• Тело и крила прекривена су љуспицама

• Величина комараца варира од 3 до 10 mm

• Женке сишу крв, а мужјаци се хране биљним соком

• Убоди комараца могу бити опасни због њихове улоге

као вектора многих обољења

• Нису толико болни, колико су непријатни, јер се јавља

мањи или већи свраб око убодног места
КОМАРЦИ - РАЗМНОЖАВАЊЕ
• Оплодња углавном у ваздуху
• Крвни оброк је важан за
добијање беланчевина
важних за изградњу јаја
• Јаја су углавном овалног или
цилиндричног облика са
ваздушном комором
• Женке полажу 200 до 400 јаја
директно на воду, појединачно
или у компактним групама
 КОМАРЦИ -
РАЗМНОЖАВАЊЕ
• Током живота женке могу
да пложе више пута јаја
• Полажу их најчешће у
вечерњим сатима на
површину мањих
стајаћих вода
• Јаја положена на земљу
могу дуго да опстану
на сувом
• Јаја положена на воду
могу да издрже само
неколико дана
• Оптимална температура
воде за развитак ларви
је 22 до 28 С
 ЖИВОТНИ ЦИКЛУС

• У току развића ларва се пресвлачи три пута и пролази кроз

четири ступња
• Ларве првог ступња се не хране, а касније се хране
планктоном, док су ларве појединих врста канибали.
• Престанком узимања хране, ларве четвртог ступња
припремају се да пређу у стадијум лутке.
 ЖИВОТНИ ЦИКЛУС

• Тело ларве се састоји од

- главе (head)
- груди (torax)
- трбуха (abdomen)
• Лутке су у облику запете
• Стадијум лутке траје 3 до 6 дана
• На леђној страни лутке се ствара пукотина, кроз коју се
извлачи одрасли комарац
 ГРАЂА ТЕЛА
• Тело комарца се састоји од:
- главе (head)
- груди (torax)
- трбуха (abdomen)
• Глава
- сложене очи од 300 до 1000 оматидија
- антене имају 15 сегмената
- усни делови формирају рилицу за
бодење (probocis) и усисавање крви
или биљних сокова
• Груди
могу да буду јединствене или троделне
• Крила
су релативно дугачка , а у стању
мировања су укрштена на леђима
• Ноге
су танке и дуге и нису подешене за ход
ГРАЂА ТЕЛА
• Абдомен
- издуженог
цилиндричног облика
- прекривен љуспицама
- састављен од 10
сегмената
- последња два сегмента
формирају генитални
апарат
• разликовање врста
комараца се поуздано
може извести управо на
основу грађе гениталија
 ЕКОЛОГИЈА КОМАРАЦА
• Избегавају директну сунчеву светлост, јаку топлоту и сув
ваздух
• Дужина живота зависи од врсте и услова средине, а
креће се од 3 до 9 месеци (женке живе дуже од мужјака)
• Прилагодљиви су условима средине, па за
презимљавање користе три могућа стадијума:
 стадијум оплођених женки
 стадијум ларви
 стадијум јаја
• Бирају и различите заклоне у које се повлаче крајем
октобра и мирују све до марта или априла
 ЗДРАВСТВЕНИ ЗНАЧАЈ
Векторске заразне болести
• Узрочници векторских заразних болести могу бити:
бактерије, вируси, рикеције или паразити
• Преносиоци су артроподе (зглавкари): комарац,
крпељ и др. инсекти
• Вектор убодом / уједом преноси узрочнике на тело
домаћина (човек, животиња )
• Вектори имају механичку и биолошку улогу у
преношењу заразних болести
• Сезонског су карактера, јер зависе од
активности вектора
• Kлиматске промене имају значајан утицај
на векторске заразне болести
 Маларија
(lat. malus aer – лош ваздух)
• Извор заразе су женке комараца које болест преносе убодом
• Резервоар заразе су људи оболели од маларије (носиоци паразита)

• Етиологија
Узрочник маларије је крвна протозоа
из класе спорозоа Plasmodium
Има их 50 врста, али су за човека патогене само четири, које
преносе најтежи облик болести тропску маларију, која може
имати и смртни исход уколико се не лечи на време
Остали облици имају блажу клиничку слику
 Маларија
Фазе болести према развоју паразита у организму човека:
• спорогонија (развој паразита у телу женке комарца)
када се незрелни полни облици паразита развијају у телу женке
комарца, а када сазру разносе се до жлезда (тада се зову
спорозоити)
• шизогонија (развој паразита у телу човека)
када женка поново сише крв убризгава и један број спорозоита,
који доспевају у крв и јетру где се брзо размножавају и тако
почиње испољавање болести
 Маларија
Дијагноза
главобоља
дрхтавица
карактеришу је: знојење
• главобоља, периодични грозница
напади грознице и
дрхтавице, висока умор суви кашаљ
температура са обилним бол
знојењем, умор, бол у
стомаку, мучнина, увећана
слезина
повраћање, увећана
слезина, суви кашаљ бол у
стома
Ови симптоми нису поуздани ку
за дијагнозу. мучнина
Тек на основу налаза паразита повраћање
у крви може се успоставити
поуздана дијагноза.
 Распрострањеност

• Ризична подручја обухватају 2,5 милијарде људи

• У европским земљама је искорењена после Другог св. рата
• Последњи случај у Србији је забележен 1964. године, а од тада
се региструју само импортовани случајеви
 Вирозе
• Арбовируси које преносе зглавкари на кичмењаке
• Постоји око 100 арбовируса који паразитирају на људима и
око 40 који паразитирају на домаћим животињама

Врсте вироза:
Грозница западног Нила (lat. Encephalitis Nill occidentalis)
• Преноси се убодом зараженог комарца из рода Culex (тзв.
кућни комарац)
• У Србији је последњих неколико година регистровано
годишње од 40 до 205 случајева од који са смртним исходом
од десетак до 24
• Дијагноза 80% асимптоматски, а код 20% је реч о благој
клиничкој слици са главобољама, грозницом, мучнином и
повраћањем
• Тек 1 од 150 оболелих има теже облике болести
 Денга грозница
Позната је као ’’грозница која ломи кости’’ јер изазива јаке
болове у костима
Резервоар и извор заразе је комарац из рода Аеdes
• Дијагноза
Карактеришу је грозница, главобоља, мијалгија, осип...
• Распрострањеност
Појављује се у више од 100 држава са 50 до 100 милиона
оболелих. У Европи је импортована болест

Чикунгуња грозница
Извор заразе је комарац који преноси вирус рода Alphavirus
Резервоар заразе су мајмуни, глодари и птице
• Дијагноза
Повишена температура, главобоља, бол у зглобовима и мишићима
• Распрострањеност
Африка, Индија, Југоисточна Азија, Филипини, Аустралија
 МЕРЕ ЛИЧНЕ ЗАШТИТЕ
Најлакши и најефикаснији начин
превенције наведених болести је спречити убод комарца

Зато се препоручује:

• Избегавање подручја са великим бројем инсеката

• Сузбијање комараца
• Употреба репелената, заштитних мрежа и уређаја за
заштиту
• Придржавање упутстава у случају путовања у ризична
подручја
• Одлазак код лекара у случају појаве симптома
 ЗАКЉУЧАК
• Преко 2 милијарде људи на свету потенцијално је
угрожено болестима које изазивају комарци као вектор

• У новије време због све већег броја туриста и

климатских промена расте и ризик од повећане
распрострањености ових болести.

• Због оваквог стања је контрола бројности комараца

неопходна мера превенције: маларије, грознице
Западног Нила и других арбовирусних обољења,
чији су преносиоци комарци.