You are on page 1of 30

Klasični sistemi i BP

Predavanja 1
 Početak primena računara za obradu
podataka
◦ Nisu postojale BP
 Klasični sistemi – datoteke i programski jezici
 Kompleksnije poslovne aplikacije
◦ Brojne mane sistema zasnovanih na datotekama i
programskim jezicima

Predavanja 2
Aplikacija Y
Aplikacija X Aplikacija Z

Datoteka X1 Datoteka Z1
Datoteka Y1
Datoteka X2 Datoteka Z2
Datoteka Y2
Datoteka X3 Datoteka Z3
Datoteke – podaci na disku

Predavanja 3
Odeljenje prodaje Računovodstvo Finansije

Program A Program B Program C Program A Program B Program A Program B

Porudžbine Naplate Plate

Podaci o kupcu Podaci o Podaci o Podaci o


proizvodima porudžbinama Podaci o kupcu Cene proizvoda
zaposlenima

Predavanja 4
 Zavisnost između programa i podataka
◦ Svaki program mora da poznaje detaljan opis
datoteka
 Redudansa podataka
◦ Pojavljivanje istih podataka u različitim datotekama
 Ograničenost deljenja podataka
◦ Zasebni podaci odeljenja, nema integrisanih
izveštaja
 Dugo vreme za razvoj
◦ Nema nastavka razvoja, najlakše je ispočetka
 Teško održavanje programa
◦ 80% budžeta za razvoj se troši na održavanje

Predavanja 5
 Potencira integraciju i deljenje podataka između
svih odeljenja jedne organizacije
 Zahteva potpunu promenu u načinu razmišljanja,
na svim nivoima upravljanja
 Podaci koji su prethodno čuvani u više različitih
datoteka, sada su integrisani u jedinstvenu BP
 Zajedno sa podacima čuvaju se i metapodaci
 Postoji posebna softverska komponenta – DBMS
(SUBP) – interfejs između programa i podataka

Predavanja 6
ODELJENJE
PRODAJE

Metapodaci
Metapodaci

RAČUNOVODSTVO
APLIKACIJE BAZE
DBMS Kupci
PODATAKA
Zaposleni
Proizvodi
Porudžbine
FINANSIJE ...

Predavanja 7
1. Nezavisnost između programa i podataka
◦ Odvajanje meta-podataka od aplikacija koje koriste
podatke
◦ Omogućen prenos podataka organizacije na druge
računarske sisteme bez potrebe za promenom
programa
2. Minimalna redudansa podataka
◦ Podaci su integrisani u jedinstvenu logičku celinu
◦ Svaki podatak se nalazi samo na jednom mestu u BP
3. Poboljšana konzistentnost podataka
◦ Ne postoji redudansa podataka, i smanjene su greške

Predavanja 8
4. Poboljšana razmena podataka
◦ BP je resurs cele organizacije
◦ Korisnici imaju različite poglede na jedinstvenu
BP
5. Povećana produktivnost u razvoju aplikacija
◦ Smanjeni su troškovi za razvoj novih aplikacija
◦ Programeri razmišljaju o funkcijama, a ne o
detaljima opisa podataka ili implementaciji
6. Smanjena potreba za održavanjem
programa
◦ Moguće je nezavisno promeniti format podataka
ili aplikaciju

Predavanja 9
1. Novo, obučeno osoblje
• Promene tehnologije, neprekidne obuke
2. Troškovi i složenost instaliranja, upravljanja
i rada sistema sa bazama podataka
• Dodatni hardver i softver
3. Troškovi konvertovanja podataka
4. Potreba za izradom sigurnosnih kopija i
oporavkom podataka (backup)
5. Konflikti u organizaciji

Predavanja 10
 Lične BP
 BP za radne grupe
 BP odeljenja
 BP organizacija
 Internet, intranet i extranet BP

Predavanja 11
ADMINISTRATORI
PODATAKA I BAZA PROJEKTANTI SISTEMA KRAJNJI KORISNICI
PODATAKA

CASE KORISNIČKI APLIKATIVNI


ALATI INTERFEJS PROGRAMI

SKLADIŠTE DBMS BAZA


PODATAKA PODATAKA

Predavanja 12
 Istorija – Omogućava da se shvati gde smo
danas u informacionim tehnologijama
 Ako znamo istorijske podatke, lakše je
shvatiti gde smo danas i lakše je rešavati
probleme u budućnosti
 Moguće je da prvi poslovi u IT, koji će se
obavljati posle studiranja, budu prevaziđeni
(zaboravljeni) posle npr. 10 do 20 godina

Predavanja 13
 Nastanak BP se vezuje za Herman-a
Holerith-a
◦ 1884 – patent za AOP
◦ Svaki stanovnik je predstavljen sa 80 karaktera
◦ Unos podataka bušenim karticama
◦ Programiranje – vrsta prebrojavanja izabrana
preklopnikom
◦ Dotadašnja obrada podataka o popisu je sa 10
godina smanjena na 6 nedelja

Predavanja 14
 Specifični programi za tačno određene
podatke
 Obrada podataka na mainframe računarima
 Sistemi zasnovani na datotekama
 Pojava sistema za upravljanje bazama
podataka, ali samo u istraživačkim projektima
◦ Upravljanje velikom količinom podataka
 Prvi koraci u standardizaciji
◦ DBT Grupa (Data Base Task Group)

Predavanja 15
MAINFRAME Dumb Terminals

Database

Predavanja 16
 Komercijalizacija DBMS
 Relacioni model je prvi put definisan od strane
Edgar.F.Codd 1970. godine
◦ Odvajanje logičkog modela od fizičkog načina
smeštanja podataka
 Pojava hijerarhijskih i mrežnih modela
podataka
◦ Za pristup i najjednostavnijim podacima bili su
potrebni izuzetno složeni programi
◦ Ograničena nezavisnost programa i podataka
◦ Nije bila prihvaćena ni jedna teorijska podloga

Predavanja 17
 Široka primena relacionog modela
 ER (entity relationship) modelovanje
 Relacioni model je 2. generacija DBMS-a
 Pojava SQL-a
 Pogodan za klijent/server obradu
 Paralelni prenos podataka
 Primena grafičkog korisničkog interfejsa
(GUI)

Predavanja 18
• Kako su personalni računari (PC) Server Computer:
postali brži i dostupniji, obrada Software
Smart Clients:
podataka (procesiranje) se preselilo
GUI Interface and Softw are
sa mainframe-a na PC
• Takvi PC računari su nazvani “smart
clients” ili “workstations”
Database
• Razvoj aplikacija sa GUI (graphical
user interface). Word, Excel,
PowerPoint, ... nastaju u to vreme

Database

Predavanja 19
 Razvoj računarskih mreža i klijent/server
obrada
 Pojava multimedijalnih podataka (grafika,
zvuk, slika i video zapis)
 Pojava objektno orijentisanih BP – treća
generacija modela
 Pojava WWW
 Razvoj aplikacija zasnovanih na
WWW/Internet/DB osnovi

Predavanja 20
Problemi: Izolovani neintegrisani sistemi
• Veliki broj različitih aplikacija na klijentima
• Različiti softveri na različitim sistemima
zahtevaju integraciju
• To je često teško i veoma skupo
• Ako se izvrši poboljšanje u nekoj
softverskoj aplikaciji vrlo često se vrši Database Database Database
upgrade servera i svih klijenata
• Poznato je da su poslovni procesi
dinamični i da zahtevaju česte promene
poslovne politike

Proizvodnja
Računovodstvo Marketing

Predavanja 21
Razvoj aplikacija BP od 90’
• Na DB serveru je softver koji upravlja
Višeslojna arhitektura
podacim (skladištenje podataka i
dobijanje informacija)
• Na aplikacionom serveru je softver
kojim se rešavaju poslovne aplikacije
(kreiranje dokumenata, poslovna
logika, manipulacija podacima itd.)
Database
• Klijent može da bira aplikacije za rad,
ali se poslovnim aplikacijama pristupa
preko Internet browser-a
Database Server:
Software
Application Server:
Software
Thin Clients:
GUI Interface,
Browser

Predavanja 22
 Upravljanje složenim tipovima podataka
 Distribuirane baze podataka nasuprot
centralizovan (zbog sniženja cene
komunciranja)
 Primena veštačke inteligencije će olakšati
pristup podacima i neobučenim korisnicima
 Razvoj novih tehnika i algoritama za analizu
podataka – analiza skladišta podataka
 Širenje ličnih baza podataka, zbog novih
standarda u bežičnim komunikacijama
 Zaštita podataka
Predavanja 23
Mrežno računarstvo (Grid Computing):
DATABASE powers the Web
Novi model
• Svi računari neke organizacije su
korisnici usluga NEWS
• Gradi se softverska infrastruktura koja SPORTS
radi na velikom broju umreženih računara ENTERTAINMENT
• Korisnik (klijent) postavlja zahteve koji se HOROSCOPES
obrađuju “negde” u mreži na najefikasniji Database
PICTURES
mogući način WEB USERS
• Kao kod električne struje: U domovima MOVIES

postoji električna mreža (220 V), a gde CHAT ROOMS


se su generatori i kako je izvedena GAMES
električna mreža to se ne zna.

Predavanja 24
Predavanja 25
Predavanja 26
Predavanja 27
Predavanja 28
Predavanja 29
Predavanja 30