E-управа

Појам е-управа односи се на пружање сервиса јавне администрације грађанима и

предузећима електронским путем. Е-управа омогућава реализацију пословних трансакција
између владе и њених служби, агенција и партнера.
Основни циљеви е-управе су повећање ефикасности пословања, доступност информација,
лакоћa приступа и могућност одговора на тражене захтеве физичких и правних лица. Ови
циљеви се могу остварити применом информационо-комуникационих технологија.
Развој е-управе има за циљ и остваривање општих економских и друштвено-политичких
циљева, као што су: модернизација државне управе, развој националне економије и веће
учешће грађана у демократским процесима
Форме и сервиси е-управе
G2G (Government to Government). Форма е-управе која представља сарадњу органа државне управе у циљу
пружања сервиса грађанима и другим субјектима. Сервиси G2G омогућавају дељење података и
интероперабилност пословних процеса електронским путем између запослених у влади на свим нивоима
управе.
G2E (Government to Employee). Форма е-управе која представља интеракцију владе и запослених у јавној
управи. У основне сервисе које користе запослени у јавној управи спадају: електронске огласне табле,
интерни сервиси, сервиси јавне управе, сервиси за обуку и други.
G2B (Government to Business). Форма е-управе која означава комуникацију јавне управе с предузећима.
Сервиси G2B омогућавају пружање поузданих података предузећима, једноставну и брзу реализацију
административних послова. На овај начин могуће је извршити регистрацију предузећа, статистичке анализе,
приступити базама података и слично.
G2C (Government to Citizen). Форма е-управе која означава комуникацију јавне управе с грађанима. У G2C
сервисе спадају: подношење захтева за издавање личних докумената, конкурси за посао и образовање, и
друго. Основи циљеви G2C форме су креирање јединствених места с којих грађани могу добити електронске
услуге и подстицање учешћа грађана у демократским процесима.
Форме и сервиси е-управе
Форме и сервиси е-управе
Нивои електронске
администрације
На првом нивоу се налазе информациони подсистеми државних органа који могу
самостално да функционишу у оквиру једног министарства или другог државног органа.
Ови подсистеми се могу до извесне мере развијати независно, односно упоредо с
развојем основа заједничког информационог система. Ови системи, на пример, укључују
систем за обраду судских предмета у Министарству правде, систем државног трезора у
Министарству финансија, информациони систем апотекарске установе, општински систем
издавања грађевинских дозвола итд.
Нулти ниво и ниво један електронске администрације представљају систем за
комуникацију и размену докумената унутар државне администрације путем државног
интранета. Овај систем је основа да се сав посао по једном предмету може завршити на
једном шалтеру.
На нивоу два се пружају информације специфичне за подсистеме или поступке који се
обављају на првом нивоу. Грађани путем Интернет презентација појединих органа државне
управе могу добити информације о поступку, преузети формуларе, информисати се о месту и
радном времену одређеног органа итд.

Ниво три уводи двосмерну комуникацију између државне администрације, грађана и

предузећа. Грађани и предузећа имају могућност добијања и достављања информација.
Овакав начин интерактивности смањује потребу за одласком на шалтер. Поднесци, молбе и
захтеви могу се послати електронским путем, а на исти начин се може добити и одговор или
решење. С аспекта информационо-комуникационих технологија нивои два и три се
истовремено реализују, јер су технoлошки захтеви готово идентични. За њихову реализацију
је потребна измена закона, како би пријем захтева и издавање решења електронским путем
имало исту правну важност као и када се поступак обавља у папирној форми.
На четвртом нивоу омогућено је самостално обављање управних поступака без
интервенције државног службеника. Прелазак с нивоа три на ниво четири је комплексан,
скуп и дуготрајан процес.
Чак и за најједноставнији управни поступак, на пример, промену адресе становања,
потребно је да се остваре законски и технички предуслови. Прво, потребно је да сваки
грађанин може са апсолутном сигурношћу да буде позитивно идентификован, што се
може постићи коришћењем идентификационих докумената са чипом (смарт картице).
Затим, потребно је остварити безбедну електронску комуникацију између грађана и
система. Уколико се за управни поступак плаћа надокнада, потребно је имати установљен
и разрађен систем за безготовинско електронско плаћање.
Неопходно је да се у потпуности комплетирају мрежни, хардверски и софтверски пројекти
на нивоима нула и један.
Архитектура система е-управе
Портал е-управе
За једноставан приступ информацијама и сервисима е-управе за грађане, предузећа,
запослене, странце, појединце и организације, неопходно је постојање адаптивног
Интернет портала.
Портал е-управе представља јединствену тачку приступа за грађане и предузећа. Приступ
сервисима је омогућен коришћењем веб или мобилних клијената, телефона, SMS-а, путем
дигиталне телевизије или другим каналима комуникације.
Једна од основних функционалности јединственог портала е-управе је инфраструктура е-
идентификације. Оваква инфраструктура омогућава централну аутентикацију и
ауторизацију корисника онлајн сервиса е-управе. Ова функционалност је неопходна у
случају двосмерне интеракције и реализације онлајн трансакција с електронским
плаћањима. У савременим системима е-управе неопходно је да се е-идентификација
базира на квалификованим електронским сертификатима издатим од стране
акредитованих сертификационих тела у складу са законом
Е-демократија
Е-демократија је концепт који се односи на унапређење директног политичког учешћа
грађана.
Применом Интернета, мобилних комуникација, друштвених мрежа и других канала
комуникације, грађани стичу могућност да се детаљније упознају с предлозима закона и
одлука на локалном и републичком нивоу, да учествују у јавним расправама, да прате
спровођење донетих закона и одлука и да покрећу сопствене иницијативе.
Могућност масовног учешћа грађана требало би да омогући већи утицај на политичке
институције.
Е-демократија
Најзначајнији алати е-демократије су:

• Е-избори. Реализују се коришћењем апликације за гласање преко електронских терминала,

Интернета или мобилних телефона.
• Е-референдуми. Грађани имају могућност изјашњавања за или против неке одлуке.
• Покретање иницијативе. Грађани имају могућност да директно предложе закон или расписивање
референдума.
• Е-петиције. Омогућују прикупљаање потписа заинтересованих особа путем Интернета.
Закључак
Главни циљ електронске управе је да омогући једноставну испоруку сервиса грађанима и
предузећима. Будући развој предвиђа утемељење е-демократије која омогућава
електронско гласање, електронско потписивање петиција, електронске јавне расправе и
партиципацију грађана. Концепт електронске управе треба да води ка већој ефикасности и
потпуној транспарентности у пословању јавне администрације, што даље утиче и на
привреду, политику и друштво.

Препреке у примени електронске управе односе се на недостатак равноправно

омогућеног јавног приступа Интернету за све грађане, чиме се ствара дигитални јаз између
корисника сервиса е-управе и оних којима приступ сервисима није омогућен. Ограничења
се односе и на поузданост информација на вебу, приватност грађана и рањивост система
е-управе на сајбер нападе.
Литература
Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Богдановић, З., Бараћ, Д., Лабус, А. „Електронско
пословање“. Факултет организационих наука Универзитет у Београду, 2015.