Вы находитесь на странице: 1из 27

Stari Bliski

Istok

SUMERSKA UMETNOST

Mesopotamija
Periodizacija civilizacije na prostoru
Mesopotamije

 Sumerska ( 3500 – 2300. g.pre n.e.), gradovi


Uruk i Ur;
 Akadska (2300 - 2100. g.pre n.e), vladaju
Saragon i njegovi naslednici ;
 Novosumerska ( 2100-1900. g.pre n.e), grad
Lagaš;
 Amoriti ( 1900-1225. g.pre n.e), grad Vavilon,
osnivač Hamurabi;
Sumerska Sumerska umetnostUmetno

Mapa stare Mesopotamije

U dolini reka Tigra i Eufrata, na teritoriji današnjeg Iraka, istočne


Sirije i Irana, rodila jedna velika civilizacija, Sumerska civilizacija.
Osnivači mesopotamske civilizacije, koje zovemo Sumercima
prema oblasti Sumeru.
Sumerska ( 3500 – 2300. g.pre n.e.), gradovi Uruk i Ur;

Sumerska civilizacija
 Sumerci su bili snažan i disiplinovan
narod , obdareni pronalazačkim duhom.
Došli su iz Persije u južnu Mesopotamiju
4000. godina pre n.e. Veoma su bili
posvećeni radu i planiranju, njihov uspeh
se ogledao u razvoju arhitekture,
trgovine, klinastog pisma, umetnosti,
izgradnja brane, kanala za
navodnjavanje.
Primer:Klinasto pismo
Sumerska arhitektura -
Zigurat
Beli Hram na svom ziguratu, Uruk(Warka) oko 3500-3000 g.pre n.e.

o Zigurat- stepenasti
hram
o Čerpić i drvo su bili glavni
građevinski materjali,
pošto u Mesopotamiji nije
bilo kamena.
o Sumerici su bili planirano
društvo, čije je središte
Osnova „Belog hrama“, na njegovom ziguratu. bilo u hramu.
 
Uglasta spirala,
“prilazak po
lomljenoj osi“ je
fundamentalna
karakteristika
mesopotamske
arhitekture.
Ženska glava iz Uruka
Oko 3500-3000.godine pre n.e.

o Meko zaobljeni
obrazi, fini
lukovi usana,
kombinovani sa
nepomičnim
pogledom
ogromnih očiju
stvaraju
ravnotežu
između čulnosti
i strogosti,
dostojnu svake
boginje.

Mermer, visina 20 cm. Irački muzej, Bagdad


Vaza od alabastera

Vaza je napravljena od
alabastera, visine (jedan
metar). Pronađena u
hramu Inanna, (boginja
ljubavi, plodnosti i rata) i
glavna zaštitnica grada
Uruka. Bila je to jedna od
par vaza koje su
pronađene u kompleksu
hrama Inanna (ali jedina
na kojoj je slika još uvek
bila čitljiva), zajedno sa
drugim vrednim
predmetima.

Oko 3500 – 3000.g. pre n.e.


Kipovi iz Abuovog hrama, Tell Asmar

Mitologija- verovalo se da su bogovi


prisutni u svojim likovima.
Abu – bog vegetacije i boginja majka

o 2700-2500 god. pre n.e. Mermer, visina najviše figure oko 76 cm. Irački muzej B
Kipovi iz Abuovog hrama
 Figure predstavljaju božanstva, sveštenike i
vernike. Najviša među njima je Abu - bog
vegetacije, visoka 76 cm. Druga po veličini je
boginja majka. Dva božanstva razlikuju se od
ostalih figura, pored visine i većim prečnikom
zenica. Cela grupa je verovatno stajala u celi
Abuovog hrama. Sveštenici i vernici su stajali
pred božanstvima i očima razgovarali sa njima.
Verovalo se da su bogovi prisutni u svojim
likovima, a da statue vernika zamenjuju
portretisane osobe i u njihovo ime čitaju molitve.
Abu i boginja majka
Cilindrični pečat, sumerski
period

Oko 2500.god. pre n.e. Ur, Irak. Lapis lazuli

o Najviši stalež je koristio pečate koji su bili valjkastog oblika


obično izrađivani od dragog kamenja kojima su zaštitili
dokumente, posude i prostorije.
Sumerijska zlatna čaša

Zlatna čaša je
izvađena iz "jame
smrti" kraljice Puabi u
drevnom gradu Ur -
moderni Irak - tokom
iskopavanja koju je
između 1922. i 1934.
vodio arheolog
Leonard Voollei.
Najverovatnije je
korišcćena za ispijanje
piva Pronađena je na
kraljevskom groblju.

Oko 2600 pre n.e. Britanski muzej.


Enheduanna
o Bila je vrhovna sveštenica
boginje Inanne i
mesečevog boga Nanna
(Sin). Živela je u
o sumerskom
Bila je prva gradu-državi
poznata žena
Ur.
koja je dobila titulu EN-a,
uloge od velikog
političkog značaja koju su
kraljevske kćeri često
imale. Njen otac , kralj
Sargon iz Akada
imenovao je kao
sveštenicu. Njena majka
je verovatno bila kraljica
Tašlultum. Enheduanna
je postavljena kao visoka
Disk Enheduanna, 23000. god. pre n.e. sveštenica u cilju da
pomogne u
Motivi životinja

o Drvo, lapsis lazuli, školjke,


crveni krečnjak.
o Sumeri su prvi uveli životinje
u svoju umetnost, i neki
autori smatraju da su to bile
preteče basni, životinje su
imale svoje uloge.

Umetak u korpusu
rezonatora jedne harfe iz
Ura. Oko 2600.g.pre n.e.
Zastava iz Ura

Prva
predstavlja rat.
Porobljene
neprijatelje,
dok je na vrhu
vladar okružen
vojskom

Druga
predstavlja mir.
Predstavljena je
gozba, a u
donjem robovi
koji donose jela.
 Tema je rat i mir, sa inkrustacijama. Sadrži friz od zlata i lapis lazuli
(kamen modar sa iskricama zlata). Ističe se sređenost, postignuta
uvođenjem linija tla. Prva gornja slika predstavlja stranu rata,
porobljene neprijatelje, dok je na vrhu vladar okružen vojskom. Na
drugom gornjem delu je predstavljena gozba, a u donjem robovi koji
donose jela. Dostojanstvenici koji sede su iste visine kao i oni koji
stoje, dok su robovi manji - hijerarhija predstavljena izokefalijom.
Materijalizacija je primitivna - na isti način se tretiraju ljudska koža i
haljine od kozije dlake.
 Smatralo se da je ovaj predmet bila zastava koja se nosila na koplju.
Umetnost livenja-pravo
majstorstvo
Akadska umetnost
o Lice je uokvireno
bogato
ukovrdžanom
kosom i bradom.
Modelovana sa
neverovatnom
preciznošću, ne
gubi organski
karakter i ne
postaje puki
ornament.
Složena tehnika
livenja i umetanja
dragog kamenja
govori o pravom
Glava akadskog vladara, iz Ninive (Kuyunik). Oko 2300-2200. g.pre n.e. Bronza
majstorstvu.
visina 30,50 cm. Irački muzej, Bagdad.
Spomenik u slavu osvajača
Akadska umetnost
Sargonov unuk, Naram-Sin,
ovekovečio j sebe i svoju
pobedonosnu vojsku u reljefu na
velikoj steli - uspravnoj kamenoj
ploči od ružičastog peščara, koja je
služila kao beleg. Odbačene su
ukočene linije tela. Kraljevi vojnici
napreduju između drveća na padini
planine. Iznad njih stoji Naram-Sin,
trijumfujići, dok pobeđeni
neprijateljski vojnici mole za milost.
Greju ga tri sunca - povoljne
zvezde, simboli božanske
vladavine. On je snažno aktivan,
kao i njegovi vojnici, ali njegova
veličina i izolovan položaj mu daju
nadljudskiPobednička stela krunu
status. Nosi Naram sa
Sina. Oko 2300-2200.g. pre n.e. Louvre.
ovosumerska umetnost
00-1900. g.pre n.e

LAGAŠ

Gudea sa arhitektonskim planom. Diorit.


Oko 2150 god.p.n.e. Visina 74 cm. Louvr
Vladar Gudea
 Vladar, Gudea, bio je dovoljno oprezan da
kraljevsku titulu vrati gradskom bogu i
obnovi njegov kult.

o Izrađena je od
diorita sa
naglašenom
prefinjenošću i
toliko uglačana
da izaziva
neobičnu igru
svetlosti na licu.

Glava Gudee iz Lagaša (Telloh). Oko 2150.god. p.re n.e. Diorit. Visina 23 cm.
Muzej likovnih umetnosti, Boston.
Amoriti ( 1900-1225. g.pre n.e), grad Vavilon, osnivač Hamurabi;

 U ovom periodu nastao je Hamurabijev


zakonik (oko 1760. godine p.n.e.).
Zakonik je isklesan na visokoj steni od
diorita, na čijem vrhu je predstavljen sam
Hamurabi oči u oči sa bogom Šamošem,
što predstavlja paralelu sa statuama iz
Abuovog hrama. Iako je isklesan četiri
veka posle Gudeinih statua, on je čvrsto
vezan za njih, kako stilom, tako i
tehnikom. Reljef je veoma visok, tako da
figure deluju izduženo u odnosu na figure
na Naram-Sinovoj steli.
Hamurabijeva stela
Druga strana stele

o stele sa Hamurabijevim
m. Oko 1760.god.pre.n.e. Diorit, visina stelo oko 2 m, visina reljefa 71 cm. Louvre
Sumerska umetnost

Harfa iz Ura, oko 2600.god. pre n.e. Univerzitetski muzej Filadefija


Lavlja kapija, Bogazkoy,
Anadolija

Oko 1400.godina pre n.e.

Оценить