РАЗВОЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И

ПИСМА
• СВИ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ СУ ДО 4. ВЕКА ЖИВЕЛИ
ЗАЈЕДНО У ПРАСЛОВЕНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ И
ГОВОРИЛИ ИСТИМ ПРАСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ.
• БИЛИ СУ ПАГАНИ, ВЕРОВАЛИ СУ У ВИШЕ БОГОВА
( ПЕРУН, СВЕВИД, ТРИГЛАВ, ВЕСНА)
• ЗБОГ ЛОШИХ УСЛОВА ЖИВОТА И НАЈЕЗДЕ ХУНА , У
4. ВЕКУ ПОЧИЊЕ ВЕЛИКА СЕОБА СЛОВЕНА НА
ИСТОК, ЗАПАД И ЈУГ.
• ТАКО НАСТАЈУ ТРИ ГРУПЕ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА И
ТРИ ГРУПЕ СЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА
 СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ
• 1. ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ: РУСКИ,
УКРАЈИНСКИ, БЕЛОРУСКИ
• 2. ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ: ЧЕШКИ, ПОЉСКИ,
СЛОВАЧКИ, ЛУЖИЧКО-СРПСКИ
• 3. ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ: СРПСКИ,
СЛОВЕНАЧКИ, ХРВАТСКИ, МАКЕДОНСКИ,
БУГАРСКИ , ( БОШЊАЧКИ, ЦРНОГОРСКИ )
 СРПСКИ ЈЕЗИК
• НАРЕЧЈЕ- ШТОКАВСКО
• ИЗГОВОРИ ( ПРЕМА НЕКАДАШЊЕМ ГЛАСУ
„ЈАТ“ ) :
• 1. ЕКАВСКИ (МЛЕКО)
• 2. ИЈЕКАВСКИ (МЛИЈЕКО)
• 3. ИКАВСКИ (МЛИКО)
• ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ЧИНЕ ОСНОВУ
СРПСКОГ КЊ. ЈЕЗИКА
 • НАРОДНИ ГОВОРИ ИЛИ ДИЈАЛЕКТИ :

• А) МЛАЂИ ГОВОРИ ( ЧИНЕ ОСНОВИЦУ

СРПСКОГ КЊ. ЈЕЗИКА):
• 1. ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ( ИЈЕКАВСКИ)
• 2. ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ ( ЕКАВСКИ)
• Б) СТАРИЈИ ГОВОРИ :
• 1. КОСОВСКО- РЕСАВСКИ ( ЕКАВСКИ )
• 2. ПРИЗРЕНСКО- ТИМОЧКИ( ЕКАВСКИ )
• 3. ЗЕТСКО- ЈУЖНОСАНЏАЧКИ ( ИЈЕКАВСКИ )
 ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
• • СВЕ ДО 9. ВЕКА СЛОВЕНИ НЕМАЈУ СВОЈЕ
ПИСМО, АЛИ ПОЧИЊУ ДА ПРИХВАТАЈУ
ХРИШЋАНСТВО.
• • ЗБОГ ПРЕТЕРАНЕ ГЕРМАНИЗАЦИЈЕ И
ЛАТИНИЗАЦИЈЕ, ПОТРЕБНО ЈЕ СТВОРИТИ
ПРВО СЛОВЕНСКО ПИСМО И ПРЕВЕСТИ
БИБЛИЈУ НА СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
 ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
• • МОРАВСКИ КНЕЗ РАСТИСЛАВ (ДАНАШЊА
ЧЕШКА) ТРАЖИ ПОМОЋ ОД ВИЗАНТИЈСКОГ
ЦАРА И ОВАЈ ШАЉЕ ДВОЈИЦУ УЧИТЕЉА,
ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА (ПРВИ УЧИТЕЉИ ИЗ
СОЛУНА КОЈИ СУ СА ГРЧКОГ ПРЕВЕЛИ
ЦРКВЕНЕ КЊИГЕ И ПРОПАГИРАЛИ
ХРИШЋАНСТВО МЕЂУ СЛОВЕНИМА ).
• • СРЕДИНОМ 9. ВЕКА, 863. ГОДИНЕ
ПОЧИЊЕ ЊИХОВА МОРАВСКА МИСИЈА
• • СТАРОСЛОВЕНСКИ- ГОВОР СЛОВЕНА ИЗ ОКОЛИНЕ
СОЛУНА УЗ ДОСТА РЕЧИ ИЗ ГРЧКОГ КОЈИ ЈЕ ПОСТАО
ПРВИ ПИСАНИ ЈЕЗИК СВИХ СЛОВЕНА ( 9. ВЕК ) И НИКО
ГА НИЈЕ КОРИСТИО У ГОВОРУ.
• • ГЛАГОЉИЦА- ПРВО СЛОВЕНСКО ПИСМО, СТВОРИО
ЈЕ ЋИРИЛО КАКО БИ ПРЕВЕО ЦРКВЕНЕ КЊИГЕ ( 9. ВЕК)
• • ЋИРИЛИЦА- ЈЕДНОСТАВНИЈА И ПРАКТИЧНИЈА,
ЗАМЕЊУЈЕ ГЛАГОЉИЦУ У 10. ВЕКУ, СТВОРИЛИ ЈЕ
УЧЕНИЦИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА КОЈИ НАСТАВЉАЈУ
МИСИЈУ ОПИСМЕЊАВАЊА И ШИРЕЊА ХРИШЋАНСТВА
ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ (1787-1864)
• 1813. – ОДЛАЗИ У БЕЧ, УПОЗНАЈЕ ЈЕРНЕЈА КОПИТАРА,
ЖЕНИ СЕ АНОМ КРАУС
• 1814. – ШТАМПА „ МАЛУ ПРОСТОНАРОДНУ
СЛАВЕНОСЕРБСКУ ПЈЕСНАРИЦУ“ ( ПРВУ ШТАМПАНУ
ЗБИРКУ СРПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА
• 1814. – ШТАМПА „ ПИСМЕНИЦУ СЕРБСКОГА ЈЕЗИКА“ ( ПРВУ
СРПСКУ ГАРМАТИКУ)
• 1818.- ПРВО ИЗДАЊЕ „СРПСКОГ РЈЕЧНИКА“ , 26000 РЕЧИ,
САРАДНИК ЈЕРНЕЈ КОПИТАР РЕЧИ ПРЕВОДИ НА ЛАТИНСКИ
И НЕМАЧКИ
• • 1823. – ШТАМПА ТРИ КЊИГЕ „СРПСКИХ
НАРОДНИХ ПЈЕСАМА“
• • 1836.- ШТАМПА „СРПСКЕ НАРОДНЕ
ПОСЛОВИЦЕ“ И ПОЧИЊЕ ПИСАТИ ГЛАС Х
• • 1839. – ПРЕСТАЈЕ ПИСАТИ ЂЕЦА, ЋЕРАТИ ,
ТЈ. НЕ ЈОТУЈЕ ПОЧЕТНО ДЈ И ТЈ
• • 1847. – ГОДИНА ПОБЕДЕ ВУКОВИХ
ИДЕЈА , НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ
 хвала на пажњи
• постени момци:
• Милан
• Дарко