Analiza troškova i koristi

Sadržaj predavanja

• Sadašnja vrednost
• Interna stopa prinosa
• Odnos koristi i troškova
• Vrednovanje državnih projekata u praksi
• Razmatranja raspodele
• Neizvesnost i sigurni ekvivalent
• Primena
 Analiza troškova i koristi

• Pojam
– Niz postupaka koji su zasnovani na ekonomiji blagostanja, a
služe kao smernice prilikom odlučivanja o javnim rashodima

• Metode za ocenu ekonomske isplativnosti investicionih

projekata
• Problemi sa analizom troškova i koristi u javnom sektoru
– Izbor diskontne stope
– Vrednovanje troškova i koristi
– Pitanje raspodele…
 Sadašnja i buduća vrednost novca

Projektovanje sadašnjih Projektovanje budućih

dolara u budućnosti dolara u sadašnjosti
R0 = $1000 R0 = $1000
R1 = $1000*(1+.01) = $1010 R1 = $1000*(1+.01) = $1010
R2 = $1010*(1+.01) = $1020.10 R2 = $1010*(1+.01) = $1020.10
R2 = $1000*(1+.01)2 = $1020.10 R2 = $1000*(1+.01)2 = $1020.10
RT = R0*(1+r)T RT = R0*(1+r)T
1
R0  RT x
(1  r ) T
 Diskontna stopa i diskontni faktor

• Diskontna stopa
– Kamatna stopa koja se koristi za izračunavanje sadašnje
vrednosti
• Diskontni faktor
– Broj kojim neki iznos budućeg dohotka treba da se podeli kako
bi se izračunala njegova sadašnja vrednost.
– Ako je kamatna stopa r, a prihod se može ostvariti kroz T
perioda u budućnosti, diskontni faktor je
(1 + r)T.

sadašnja 1
vrednost
R0  RT x diskontni faktor
(1  r ) T
diskontna stopa
 Sadašnja vrednost novčanog toka

• Sadašnja vrednost novčanog toka

R1 R2 RT
PV  R0    . . .
(1  r ) (1  r ) 2
(1  r ) T

• Sadašnja vrednost novčanog toka…uz uračunavanje inflacije

• Nominalni vs. realni iznosi

(1   ) R 1 (1   ) 2 R 2 (1   ) T R T
PV  R0    . . .
(1   )(1  r ) (1   ) (1  r )
2 2
(1   ) T (1  r ) T
 Ocena projekata privatnog sektora

B1  C1 B2  C 2 B3  C3 BT  CT
PV  B0  C 0     ... 
(1  r ) (1  r ) (1  r )
2 3
(1  r ) T

Godišnji neto prinos PV

god Istraživanje i Reklamna R= Istraživanje Reklamna

razvoj kampanja i razvoj kampanja
0 -$1,000 -$1,000 0 $150 $200
1 600 0 0.01 128 165
2 0 0 0.03 86 98
3 550 1,200 0.05 46 37
0.07 10 -21
 Kriterijumi zasnovani na sadašnjoj
vrednosti
• Projekat je prihvatljiv samo ako je sadašnja vrednost
pozitivna

• Kada se dva projekta međusobno isključuju, poželjniji je

onaj s većom sadašnjom vrednošću
 Interna stopa prinosa

B1  C1 B2  C 2 BT  CT
PV  B0  C 0    ...  0
(1   ) (1   ) 2
(1   ) T

• Interna stopa prinosa

– Diskontna stopa pri kojoj je neto sadašnja vrednost projekta
jednaka nuli.

• Kriterijum:
– Projekat je prihvatljiv ako je interna stopa prinosa veća od
oportunitetnih troškova sredstava firme, r.
 Odnos koristi i troškova
B1 B2 BT
B  B0    ... 
1  r (1  r ) 2
(1  r )T

C1 C2 CT
C  C0    ... 
1  r (1  r ) 2
(1  r )T
Odnos koristi i troškova = B/C
- Projekat prihvatljiv kad je B/C>1
Metod B C B/C
I $250 $100 2.5
II $200 $100 2.0
I: Oduzimanje $40 od $210 $100 2.1
B
I: Dodavanje $40 na C $250 $140 1.79
 Diskontna stopa za državne projekte

• Stope zasnovane na prinosima u privatnom sektoru

• Društvena diskontna stopa

– Stopa po kojoj je društvo spremno da sadašnju potrošnju
zameni za buduću

• Diskontovanje od strane države u praksi

 Vrednovanje javnih koristi i troškova

• Tržišne cene
• Korigovane tržišne cene
– Cena u senci:
• Stvarni društveni granični trošak nekog dobra.
– Monopol
– Porezi
– Nezaposlenost
• Potrošačev višak
Vrednovanje javnih koristi i troškova

funte avokada
Cena jedne e

b d Sa
$2.89
potrošačev
višak
c g Sa ’
$1.35

Da

A0 A1
Funti avokada
godišnje
Specifična pitanja kod analize troškova i
koristi u javnom sektoru
• Vrednovanje vremena
• Vrednovanje života
– Izgubljena zarada
– Verovatnoća smrti

• Vrednovanje nematerijalnih dobara

• Igre koje igraju analitičari troškova i koristi:
– Igra lančane reakcije
– Igra zapošljavanja
– Igra duplog računanja
 Razmatranja raspodele

• Hicks-Kaldorov kriterijum
– Projekat treba da se realizuje ako ima pozitivnu neto
sadašnju vrednost, bez obzira na distributivne posledice.

• Izbegavanje problema raspodele – država da

ispravi sve nepoželjne distributivne aspekte
projekta
– To podrazumeva odgovarajući transfer između dobitnika i
gubitnika.
 Neizvesnost i sigurni ekvivalent

Projekat Korist Verovatnoć Očekivana

a vrednost
X $1,000 1.00 $1,000
0 0.50 $1,000
$2,000 0.50
Y
• Sigurni ekvivalent - Vrednost neizvesnog projekta
merena iznosom sigurnog dohotka kojeg bi pojedinac
bio spreman da se odrekne u zamenu za neizvesne
ishode koje generiše projekat.
 Izračunavanje vrednosti sigurnog
Korisnost ekvivalenta

U(E + y)

U*

U(E)
Sigurni ekvivalent

Očekivani dohodak

E C I* E+y Godišnji dohodak

Case study – Ekonomska opravdanost
izgradnje mosta preko Save kod Ade
 Case study – Ekonomska opravdanost
izgradnje mosta preko Save kod Ade

• Investicioni troškovi – 127.118.644 EUR

(2006, 2007, 2008)
• Troškovi održavanja – 148.305 godišnje
• Ušteda vremena (2009-2039)
- od 07.00 do 09.00 i od 15.00 do 17.00 (24% saobraćaja)
- 1,88 EUR/h (prosečna neto zarada u Beogradu) x 4.600h/dan
do 18.200h/dan
• Ušteda goriva – 8% svih koristi
• Ušteda na održavanju – 8% svih koristi
 Case study – Ekonomska opravdanost
izgradnje mosta preko Save kod Ade
• Diskontna stopa = 6,5%

• SVK=271,747 HEUR
• SVT=114,237 HEUR
• NSV=157,510 HEUR

• Odnos B/C=2,379

• ISP=12,4%
 Case study – Ekonomska opravdanost
izgradnje mosta preko Save kod Ade
• Društvene koristi
- prodaja izgrađenog komercijalnog prostora 450.000 m2
- davanje u zakup zemljišta
- preduzetnička dobit
- porezi i doprinosi

• Procena društvenih koristi = 46 MEUR

Zadatak 5, str. 190

• Bil se vozi podzemnom železnicom za 75 centi po vožnji, ali bi

promenio način prevoza ukoliko bi se cena povećala. Jedinu
drugu mogućnost predstavlja autobus koji putuje pet minuta duže,
ali košta samo 50 centi. Bil se vozi 10 puta godišnje. Grad
razmatra rekonstrukciju sistema podzemne železnice, što će
putovanje skratiti za 10 minuta, ali će radi pokrivanja troškova
povećati cene za 40 centi po vožnji. Povećanje cene i smanjenje
vremena vožnje dogodiće se iste godine i trajaće zauvek.
Kamatna stopa je 25%.
a) Što se tiče Bila, kolike su sadašnje vrednosti koristi i troškova od
projekta?
b) U gradu živi 55.000 pripadnika srednje klase, koji se ni po čemu ne
razlikuju od Bila, i 5.000 siromašnih. Siromašni su ili nezaposleni ili
rade u blizini svojih kuća, tako da uopšte ne koriste javni prevoz.
Kolike su ukupne koristi i troškovi od projekta za grad u celini? Kolika
je neto sadašnja vrednost projekta?
Zadatak 5, str. 190

c) Neki članovi gradskog veća predlažu alternativni projekat koji se

sastoji od direktnog poreza u iznosu 1,25 $ po pripadniku srednje
klase, u cilju obezbeđenja „besplatnih“ pravnih usluga za siromašne
tokom naredne dve godine. Ocenjuje se da pravne usluge
siromašnima vrede ukupno 62.500 $ godišnje (Pretpostavite da se
ovaj iznos prima na kraju svake godine.) Šta je sadašnja vrednost
projekta?
d) Ako grad mora da bira između podzemne železnice i projekta
pružanja pravnih usluga, šta bi trebalo da izabere?
e) Koji je „ponder raspodele“ svakog dolara koji dobije neka siromašna
osoba, koji obezbeđuje da sadašnje vrednosti dva projekta budu
jednake? Dakle, koliko svaki dolar dohotka namenjen siromašnom
čoveku treba da se ponderiše u odnosu na dolar namenjen pripadniku
srednje klase? Objasnite svoj odgovor.