KOMUNIKACIJA U

ORGANIZACIJI
Menadžment
Srednja škola za saobraćaj i komunikacije
2010/2011
 Uvod

• Hronika istorije ljudske civilizacije ukazuje na važnost komunikacije na

mnogo načina.
• Komunikacija utemeljuje veze i čini ljudsku organizaciju i saradnju
mogućom.
• Ako se izbegavanjem komunikacije izbegava odgovor na poruku, ipak će
se poslati poruka ali to neće biti željena ili nameravana. Komunikacija
je složen proces, u kome postoje mnoge mogućnosti za nastanak
greške.
• Ljudi su svesni da mnogi od njihovih problema u ličnim i profesionalnim
vezama jesu rezultat loše komunikacije.
• Kada imamo problem da razumemo druge ljude ili da nas drugi
razumeju, prirodna tendencija je da okrivimo drugu osobu.
• Jedini izbor koji se može napraviti kod komunikacije jeste da li će se
komunicirati efektivno.
• Efektivna komunikacija započinje uočavanjem činjenice da niko ne
doživljava svet na isti način i da pogledi drugih mogu biti isto toliko
ispravni, možda čak i ispravniji od našeg.
• Ljudi kreiraju interne mentalne mape realnosti bazirane na
sopstvenom iskustvu.
• Kada komuniciraju bez obzira da li neverbalno kroz gestove i akcije,
ili verbalno putem govora ili pisano, ljudi to rade na bazi svojih
mentalnih mapa. Kada ljudi dele zajednički jezik, kulturu ili religiju, ili
imaju zajedničke poslovne i druge interese, mogu da postave i lako
održavaju veze, tj. komunikaciju. Različitosti vode poteškoćama.
 Pojam i proces komunikacije
• Komunikacija je jedna od osnovnih kompetentnosti uspešnih ljudi i obuhvata
sposobnost slanja i primanja informacija i prenošenja i razumevanja tuđih
misli, osećaja i stavova.
• Komuniciranjem ljudi koordinišu svoje aktivnosti sa drugima.
• Ljudi imaju različito obrazovanje, iskustvo i lične potrebe.
• To utiče na njihovu sposobnost da shvate poruke koje primaju od drugih ljudi.
• Takođe utiče na značenje koje ljudi pridaju riječima ili izrazima lica.
• Uspješnost upravljanja zavisi od jasnog prenošenja i interpretiranja poruka
tako da ljudi mogu da rade zajedno.
• Komuniciramo kad god šaljemo poruku nekome i kada razmišljamo o tome šta
je neko zauzvrat rekao, odgovorio.
• Izvodimo zaključke i iz riječi i iz gestova, interpretiramo poruku osobe i u
odgovoru kreiramo svoju poruku.
• Kada se ostvari uzajamno razumjevanje, komuniciranje je efektivno.
• Zašto se javljaju problemi u komuniciranju, potreban je model koraka koji čine
proces komunikacije.
 Modeli procesa komuniciranja
• Model je pojednostavljeni simbolički prikaz.
• Većina modela je manja od realnih objekata i
ne sadrži sve detalje, neki izobličuju, a neki
generalizuju.
• Modeliranje je prirodan proces i modele
koristimo kao, fizičke modele, vizuelne
modele i verbalne modele, kako bi nam
pomogli u shvatanju kompleksnih subjekata.
 Model prenosa (transmisije)
• Većina modela komunikacionog procesa je bazirana na dvije
osnovne komponente modela psihologije ponašanja stimulus -
odgovor.
• Modeli transmisije podrazumevaju da pošiljalac pakuje ideju u
jezičku ambalažu i onda prenosi primaocu.
• Modeli prenosa (transmisije) predstavljaju način na koji obično
razmišljamo o govoru i komunikacionom procesu.
• Osnovni problem sa transmisionim modelom komunikacionog
procesa jeste da kreira pogrešan utisak, da je efektivna
komunikacija stvar pažljivog pakovanja ideja, što zapravo nije
slučaj.
• Uopšteno model nije dobar za razumevanje ljudske komunikacije.
 Model sistema-procesa
• Prikazuje da se smisao kreira u svesti primaoca. Značenje za pošiljaoca se fomira na osnovu
podataka dobijenih preko čula, tzv. čulnih podataka gledanjem, slušanjem, dodirivanjem,
mirisanjem ili probanjem.
• Ovi podaci se filtriraju kroz: verovanja, vrednosti, generičke i naučne modele ponašanja i
tekuće fizičko i emotivno stanje pošiljaoca.
• Proces komuniciranja zahteva najmanje dve osobe, pošiljaoca i primaoca.
• Pošiljalac inicira komunikaciju, pokušava da prenese informaciju iznoseći činjenice ideje ili
osećanja kreiranjem poruke, koristeći simbole kao što su reči, akcije ili izrazi.
• Pošiljalac prenosi simbole na primaoca preko nekog medija, vizuelno, govorno ili preko
nekog drugog kanala. Iz ove prenete poruke, primalac pokušava da restruktuira pravo
mišljenje pošiljaoca.
• Kada primalac odgovori pošiljaocu, uloge se menjaju. Ovi principi se primenjuju bez obzira
na to koji je broj pošiljalaca i primalaca.
• Tok informacija između učesnika je kontinualan i recipročan, svako odgovara drugom
davanjem povratne informacije.
• Osnovna svrha lanca je da prenosi ideje na način na koji će ih primalac shvatiti kako treba.
 Oblici komunikacije u organizaciji
• Dva osnovna oblika komunikacije u
organizaciji su formalna i neformalna
komunikacija.
• Izdvajaju se na osnovu medija koji se koriste
za prenos poruka.
 Formalna komunikacija
• Fomalni kanali su obično usklađeni sa
hijerarhijskom strukturom organizacije.
• Sa rastom organizacije, komunikacioni kanali treba
da pokriju veću oblast, čime se povećava i rizik
lošeg komuniciranja.
• Formalni kanali mogu da ometaju tok komunikacije
u organizaciji i ljudi će funkcionisati bez poznavanja
cele slike ako se oslanjaju samo na informacije koje
su vertikalne ili horizontalne po svom pravcu.
 Vertikalna komunikacija
• Vertikalnu komunikaciju obuhvata silazna i uzlazna komunikacija .
• Menadžeri koriste silaznu komunikaciju odozgo na dole, kako bi poslali
poruku ljudima koji se nalaze ispod njih u hijerarhijskoj strukturi.
• Jedan od problema silazne komunikacije jeste da ne dopušta komentare,
tako da menadžeri neće jasno znati kako primaoci reaguju na poruku.
• Uzlazna komunikacija odozgo na gore, odnosi se na sistematske metode
koje pomažu zaposlenima da prenesu svoja gledišta i ideje menadžmentu.
• Menadžeri se trude da ostvare koordinaciju ohrabrujući povratne veze.
• Ukoliko menadžment ne kreira mehanizme koji će dozvoliti informacijama
da se kreću na gore, njihovi odbori će svoje pona-šanje bazirati na
netačnim informacijama.
 Horizontalna komunikacija
• Horizontalna komunikacija duž odeljenskih ili funkcionalnih granica
povezuje ljude na istim hijerarhijskim nivoima unutar organizacije.
• Menadžment obezbeđuje koordinaciju ohrabrivanjem bočnih interakcija.
• Organizacije moraju međusobno da razmenjuju informacije u vezi sa
trenutnim stanjem stvari, kako bi svaka posebna jedinica bila spremna da da
svoj doprinos realizaciji projekta u skladu sa zahtevima.
• Postojeća struktura organizacije utiče na meru u kojoj će se vršiti
horizontalna komunikacija.
• Prenošenje planova predstavlja silaznu komunikaciju, povratna sprega
feedback obuhvata ulaznu komunikaciju, a bočna komunikacija obuhvata
horizontalnu komunikaciju.
• Ova tri tipa su povezana i nazvana kontigentnim modelom komuniciranja u
kome se pažnja menadžera pomera sa jednog vida na drugi kako se menja
okruženje.
 Neformalna komunikacija
• Neformalni sistem komuniciranja, putem koga ljudi prenose informacije i glasine. To se
dešava širom organizacije i duž svih hijerarhijskih nivoa.
• Informacije koje se prenose na ovaj način su drugačije, kvalitativne pre nego
kvantitativne, tekuće ideje i predloge pre nego ugovorene politike, necenzurisane su i
reflektuju opšte pogled zaposlenih i verovatno će davati verodostojniju sliku različitosti
mišljenja unutar kompanije.
• Mogu biti izvor ranih informacija u vezi sa tim šta se dešava negde drugde u organizaciji.
• Interpersonalna mreža je model komunikacionog toka između pojedinca tokom vremena.
• Mreža obuhvata tok govornih, pisanih i neverbalnih signala, tj. podataka, između dve
osobe ili između jedne osobe i svih ostalih članova mreže simultano.
• Prema stepenu centralizacije, mreže možemo podeliti u dve grupe.
• Prvu grupu čine centralizovane mreže komuniciranja, u koju spadaju lanac, Y i zvezda, a
drugu grupu decentralizovane čine krug, višekanalna mreža.
• Najviši stepen centralizacije ima mreža u obliku zvezde, zato što tok komunikacije ide
samo od jedne osobe i ka njoj. Najmanje centralizovana je višekanalna mreža, zato što
svaki član može da komunicira sa svim ostalim članovima.
 Problemi u komuniciranju
• Ako bi komunikacija bila savršena, primalac bi uvek shvatio poruku na način na koji je pošiljalac i
nameravao. Ne možemo pretpostaviti da je poruka koja je poslata ista kao i poruka koja je
primljena, zbog barijere koje narušavaju svaku vezu u lancu komunikacije.

• Mikro- barijere se vezuju za neposrednu situaciju komuniciranja i obuhvataju:

• poruka pošiljaoca, sadržaj poruke i način na koji je pošiljalac prenosi čine veliki deo procesa
komuniciranja kao i sama poruka.

• opšta mišljenja pošiljaoca i primaoca, prilikom planiranja slanja poruke, pošiljalac ima svoje
mišljenje o primaocu, takođe primalac ima mišljenje i pošiljaocu koje će oblikovati značenje i
interpretaciju koje će on pridodati poruci.

• izbor medija, kanal koji koristimo za prenos poruke u velikoj meri utiče na poruku koju prenosimo.

• buka se odnosi na sve što ometa nameravani tok komunikacije.

• Makro - barijere su vezane za okruženje u kome se odvija komunikacija.
• Osnovne barijere su:

• pretrpanost informacijama, vodi sve većem broju komunikacija, čime se smanjuje efekat
komunikacija.

• brojnost medija, koji pružaju sve veći obim javnih, različitih informacija, postaju barijera
za njihovo korišćenje.

• pritisak vremena, komunikacija se mora uklopiti sa raspoloživim vremenom.

• departmentalizacija, ova segmentacija često vodi do toga da se ljudi fokusiraju previše

na svoj ugao posmatranja, a nedovoljno na ostale igrače.

• informacija kao novac , informacija ima veliku vrednost.

 Hvala na pažnji!
• Radili: Mario-Dino Hadžić III-1a
Amer Gazija III-1a
• Mentor: prof. Fadila Smajilović