Вы находитесь на странице: 1из 66

ORGANIZACIONI DIZAJN

Vujii Slaana

1.Uvod u organizaciju 2.Osnovni pojmovi dizajna organizacije 3.Faktori organizacione strukture 4.Parametri organizacione strukture 5.Organizacione strukture 6.Organizaciona kultura 7.Upravljanje organizacionim promenama

Nain ocenjivanja

10 poena -prisustvo na nastavi 25 poena -kolokvijum 35poena -test

UVOD U ORGANIZACIJU -Definisanje organizacije (kao institucije ili funkcionalne grupe) -Organizacija kao sistem -Neki od pojmova organizacije: Organizacija je ema (mrea) veza i odnosa putem kojeg ljudi prema upustvima menadera ostvaruju zajednike ciljeve. Taylor: Unapred osmiljena forma odnosa gde rukovodstvo misli, a radnici samo izvavaju nareenja.
- 44

Iz navedenog proizilazi da karakteristike organizacije:

su

osnovne

-cilj odnosno zadaci koji se ele ostvariti, -usklaenost materijalnih sredstava i ljudskog potencijala i -njihovo racionalno korienje -Svaka organizacija ima svoju strukturu -Vanost strukture za organizaciju
5

Organizacija kao nauka (nauna organizacija) javlja se na prelazu 19. u 20. vek. Na pojavu organizacije kao nauke uticali su: -stepen razvitka proizvodnih snaga, odnosno razvoj tehnike i tehnologije, razvoj ljudskog znanja (to su proizvodne snage razvijenije, znaaj organizacije je vei), -drutveno-politike okolnosti i drutveno-politiko ureenje pojedine zemlje (dok se u SAD-u i Evropskim zemljama organizacija dosta intenzivno istraivala i primenjivala na poetku 20. veka, u SSSR-u je 30-tih godina prolog veka smatrana nepoeljnom buroaskom naukom).

-Prethodna prouavanja u organizaciji (do 1903. godine) -Klasina teorija organizacije (cca. 1903.1930.) -Neoklasina teorija organizacije (cca. 1930.-1950.) -Savremene teorije organizacije (cca. od 1950. do danas)
7

Prethodna prouavanja u organizaciji


-Adam Smit - istie princip podele rada, kao kljuni faktor porasta produktivnosti, itav vek pre Tejlora anticipirao odreene aspekte podele posla.

Klasina teorija organizacije


-Naglasak na tehnikom aspektu organizacije. SAD:mikroorganizacioni pristup i metoda indukcije( od pojedinanog i posebnog ka optem) Evropa: makroorganizacioni pristup i metoda dedukcije (izvoenje posebnog iz opteg) Klasina teorija-formalna organizacija sa dominantnom hijerarhijskom strukturom

Izdvajaju se tri najznaajnija pravca:


-Nauni menadment (F.W.Taylor, H.Gantt, H.Ford, suprunici Gilbreth) -Birokratska organizacija (M.Weber) -Administrativni menadment(H.Fayol)
10

-F. W. Taylor, H. Gantt, H. Ford, suprunici Gilbreth) Naglasak njihovog rada bio je na: -planiranje rada; -tehnike zahteve organizacije; -principe menadmenta; -postoji pretpostavka racionalnog i loginog ponaanja.
11

-Frederick Taylor(1856-1915)-otac naunog menadmenta -Mikroorganizacioni pristup( prouavao pojedine poslove i izvodio zakljuke o celoj organizaciji) indiktivni pristup

Taylorovi principi naunog menamenta:


-Nauno prouavanje dela zadatka -Paljiv izbor radnika -Puna saradnja sa radnicima -Podela rada i odgovornosti

12

Najvanija saznanja : ,, Pravi ovek na pravom mestu,, ,,Svaki radnik treba da da svoj maksimum,, H.Gant(1861-1919)-proirio Taylorove ideje Gantov dijagram(odnos izmeu planiranog i zavrenog rada na jednoj osi i protoka vremena na drugoj)

13

Birokratska teorija organizacije


-M.Veber(1864-1920) "Teorije socijalne i ekonomske organizacije". Osnovne odrednice su: -specijalizacija na svim nivoima ponaanja, formalizovana pravila i procedure rada, -strogo definisana hijerarhija sa precizno odreenim ovlaenjima, -poloajni autoritet, i -depersonalizacija odnosa.
14

Administrativni menadment
H.Fayol(1841-1925) Makroorganizacijski pristup- metod dedukcije -Daje prvu zaokruenu teoriju menadmenta -Menadment definie kao : predvianje, planiranje, organizovanje, koordinaciju i kontrolu. -Prvi je poeo sistemsko prouavanje organizacije ponudio prvu klasifikaciju funkcija u preduzeu-

15

-Definie

14 optih principa menadmenta

-Podela rada, odnosno usmeravanje pojedinca iii grupe na odredjene specijalizovane aktivnosti. -Autoritet (vlast) podrazumeva pravo izdavanja naredbi, a neodvojivo je od odgovornosti onoga koji naredjuje. -Disciplina, koja se utvrdjuje ugovorom izmedju poslodavca i radnika. -Jedinstvo komandovanja - sistem bez dupliranih naredbodavnih linija. Jedan naredbodavac - jedan izvrilac. -Jedinstvo planiranja podrazumeva jedinstven plan za grupe aktivnosti koje imaju zajedniki cilj. -Podredjenost individualnih interesa optim interesima kompanije. Ovaj princip Fajol smatra najteim podrujem upravljanja. -Novana naknada za rad trebalo bi da bude prihvatljiva za radnika i za kompaniju.
16

-Centralizacija upravljaklh funkclja je neophodna zbog efikasnosti odluivanja. -Piramidalna struktura upravljanja: od vrha ka podnoju organizacije. -Poredak: pravi ovek na pravom mestu. -Pravinost podrazumeva ljubazan i pravedan odnos menadera prema zaposlenima -Vreme "uhodavanja" zaposlenih treba da bude dovoljno dugo da bi u potpunosti shvatili posao koji e obavljati i da bi se uspeno integrisali u organizaciju. -Inicijativa svih zaposlenih je veoma poeljna, ali u okvirima predvidjene discipline i pod kontrolom menadera. -Esprit de corps (korporativni duh) podrazumeva harmoniju organizacije i razvijanje i podsticanje timskog rada
17

Neoklasina teorija organizacije


-Neoklasina teorija organizacije ne odbacuje sasvim naela klasine teorije i njene metode ali unosi nov pogled na ovekovu ulogu u organizaciji -Ona polazi od tvrdnje da ponaanje radnika pri radu ne zavisi samo od ekonomskih motiva, ve i od odnosa koji vladaju u preduzeu, uslova rada, i emocija kojima je radnik izloen. - Transformacijom manufakturne proizvodnje u industrijsku, razvija se humanistika kola organizacije koja ini stoer neoklasine teorije
18

Glavni predstavnik E.Mayo (ispitivanje

zavisnosti izmeu uinka i uslova rada) -Hotorn efekat D.McGregor, A.Maslov,F.Herzberg (motivacija i motivacioni procesi) -Po Herzbergu postoje dve grupe motivacionih faktora: u prvu grupu spadaju plaanje, meuljudski odnosi, radni uslovi a u drugu grupu vrsta posla, uvaavanje, mogunost napredovanja. 19

-Mc. Gregor problem motivacije i participacije

objanjava u svojoj X Y teoriji. -Glavni principi neoklasine teorije su: neformalna organizacija, komunikacija, motivacija, i participacija (uee) u odluivanju.

20

Savremene teorije organizacije


U modernim teorijama se meaju i isprepliu doprinosi, saznanja i stavovi iz svih prethodnih teorija kao to su -Sistemska teorija organizacije -Socio-tehniki dizajn sistema -Kontingenciona teorija organizacije -Informacioni pogled na organizaciju -Institucionalna teorija organizacije -Populacijsko-ekoloka teorija organizacije -Teorija resursne meuzavisnosti itd.
21

Glavni principi moderne teorije su: sistemski pristup, zahtev za upravljanjem, otvorenost, adaptivnost, fleksibilne organizacione strukture, situacioni pristup, odriv razvoj, linovativna proizvodna doktrina, dinamiko angaovanje, i integrisani sistemi menadmenta.

22

4 pristupa dominiraju savremenom teorijom organizacije.


-klasini, -bihevioristiki, -sistemski, -kontingentni (situacioni).

23

24

Kontingentni (situacioni) pristup nastao pod uticajem klasinog, bihevioristikog i sistemskog pristupa.

25

2.Osnovni pojmovi dizajna organizacije


-Dizajn je proces donoenja serije odluka koje imaju za cilj konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje neega. -Svrha dizajna je realizacija plana ili ideje koji mogu biti uzrokovani potrebom da se rei odreen problem.

26

-Dizajn organizacije podrazumeva set menaderskih

aktivnosti na kreiranju modela organizacione strukture preduzea ili bilo koje organizacije, koji e u datim uslovima organizaciono osposobiti preduzee (organizaciju) da iskoristi anse koje mu se u tim uslovima pruaju -Konkurentska prednost organizacije -Organizaciono dizajniranje je sloen kognitivni proces koji zahteva razumevanje i poznavanje kako formalnog, tako i neformalnog dela organizacije, kako eksterne tako i interne konstelacije organizacije.

27

Sistem i sistemski pristup


-Sistem je skup elemenata povezanih tako da ine celinu. Sistem je skup elemenata koordinisanih na nain kojim se postie neki cilj. -Osnovne karakteristike sistema su kompleksnost i meuzavisnost elemenata sistema -Osnovni pojmovi iz teorije sistema su : komponente (elementi), struktura sistema, granice sistema, procesi u sistemu, veze, cilj itd.

28

29

-Komponente su pojedini delovi sistema

-Granica omeuje sistem -Strukturu sistema ine komponente i veze meu njima. -Procesi su nain kojim sistem ispunjava svoje funkcije i ostvaruje ciljeve pa su glavna osobina sistema.

30

31

-Svaki sistem je u stanju odreene nestabilnosti, ako se njegovo delovanje ne regulie on prelazi u stanje vee nestabilnosti. Mera neodreenosti situacije u kojoj se sistem nalazi je entropija.
-Entropija, termodinamika veliina vezana uz toplinu i temperaturu. Nosi informaciju o koliini nereda u sistemu i njegovoj mogunosti da obavlja koristan rad - to je nered vei to je sistem manje sposoban za obavljanje korisnog rada.

-Entropija se koristi i organizacionim sistemima kao kvantitativna mera neodreenosti, odnosno nereda u sistemu.
32

-Najstabilnije funkcionisanje ima sistem kod kojeg je

funkcionisanje postiglo najvei stepen razvoja, odnosno ono kod kojeg je najmanja mogua entropija stanja. Ako je vrednost entropije 0 onda je sistem potpuno odreen.

33

Sistemski pristup
-Sistemski pristup je nastao je pod uticajem opte teorije sistema. -U sreditu ovog pristupa je sistem kao misaona konstrukcija celine -Sistemski pristup ima sledee osnovne faze: -Razmiljanje o svrsi i ciljevima, -Razmiljanje o funkcijama kojima se ciljevi ostvaruju, -Razmiljanje o svim podsistemima i elementima sistema i -Razmiljanje o usklaivanju svih elemenata i svih funkcija itd.
34

-Sistemski pristup zahteva interdisciplinarnost i transdiciplinarnost u posmatranju.

-Interdisciplinarnost se odnosi na istovremeno posmatranje istog fenomena sa stanovita razliitih nauka a transdisciplinarnost predstavlja prevladavanje granica izmeu postojeih nauka razvijanjem novih ideja i fundiranjem novih naunih disciplina, koje delimino ukljuuje postojee naune discipline.

35

-Sistemski pristup tretira organizaciju kao otvoren sistem

i u prvi plan istie znaaj interakcije preduzea sa njegovim bliom i daljom okolinom. -Sa aspekta sistema, organizacija je, organizovana struktura, otvorena prema okruenju s kojim vri razmenu materije, energije i informacija

36

37

Kontigentni (situacioni) pristup


-Kontigencija se tumai kao neto to moe da se dogodi, ali generalno nije predvieno. -Kontingentni dogaaj je dogaaj koji se dogodio, ali koji i nije morao da se dogodi. -Kontingentna pretpostavka je pretpostavka koja ne mora da bude niti tana niti netana.

38

Kontingentni pristup, po kojoj organizacionu strukturu preduzea odreuju konkretne situacije u kojima se ona nalaze. -Ovaj pristup svako preduzee posmatra kao proizvodni sistem u stalnoj interakciji sa svojim relevantnim okruenjem, koje presudno utie na njegovu organizacionu strukturu. -To znai da dizajn organizacije savremenog preduzea kreiraju faktori, koji kao situacione varijable utiu na odluke o dizajnu strukturnih parametara

39

Delo znaajno za razvoj kontingentne teorije bilo je ,,Menadmentinovacija ,, T. Burnsa i G. M. Stalkera koje je objavljeno 1961. godine. Oni su identifikovali dva tipa organizacija: -Mehanike organizacije, koje posluju u stabilnom okruenju gde preduzee ne mora da inovira da bi opstalo i - Organske organizacije, koje posluju u uslovima brzih promena, gde se zahteva brz i fleksibilan odgovor na zahteve okoline.

40

-Henri Mintzberg u svom kapitalnom delu Organizaciona struktura: sinteze istraivanja identifikovao 5 osnovnih komponenti kontingentne organizacione strukture: strateki vrh, srednji nivo, operativno jezgro , tehnostrukturu i osoblje podrke . Mnogi autori predlau model koji istie pet grupa varijabli vanih za funkcionisanje organizacije i to: -situacione (okruenje, veliina organizacije, vlasnitvo i ), -strategijske (ciljevi, strategija rasta i razvoja preduzea), -strukturne (infrastruktura organizacioni tokovi i tehnologija), -varijable ponaanja (motivacija, moral, inovacije i konflikti), i -varijable performansi (efikasnost, stopa rasta, profitabilnost).

41

Mehaniki i organski dizajn


Teorije o organizacionom dizajnu polaze od uslova ili situacije u kojoj se preduzee nalazi i sugeriu dva mogua teorijska izbora: -mehaniki dizajn za stabilne uslove i -organski dizajn za nestabilne uslove.

42

43

-Po pravilu, najuspenija su ba ona preduzea koja balansiraju izmeu mehanikog i organskog modela -Mehaniki dizajn se primenjuje u stabilnim uslovima. Uslovisustabilnikada su promene u sredini evolutivnog karaktera, odnosno, odvijaju se prema oekivanjima i mogu se uspeno predvideti i planirati. Mehanikidizajnima sledea obeleja: -uska specijalizacija zaposlenih, -visoka centralizacija autoriteta, -funkcionalno grupisanje poslova i -koordinacija putem standardizacije.
44

-Pojavni oblici mehanikog dizajna su modeli birokratske organizacione strukture.

-To su tradicionalne, klasine, krute strukture, sa strogim pravilima i usko definisanim zadacima linijska, funkcionalna, divizione strukture i sl.).

45

46

Organski dizajn -Organski modeli se primenjuju u nestabilnim uslovima, u kojima je nuno brzo donoenje poslovnih odluka u skladu sa promenama u okruenju. Organski dizajn ima sledea obeleja: -ira specijalizacija zaposlenih, -delegiranje autoriteta (decentralizacija odluivanja), -grupisanje poslova oko procesa rada i -koordinacija putem neposrednog komuniciranja.

47

48

Najvea

mana organskog modela je eliminacija srednjeg menadmenta koji je, u evropskim, a naroito nemakim, kompanijama bio tradicionalno osnovni izvor za regrutovanje vodeih menadera.

49

Karakteristike
Definisanje zadataka i potrebno znanje Doprinos pojedinca organizacionom cilju Fleksibilnost zadatka Specifikacija pravila, obaveza i prava Stepen hijerarhijske kontrole Komunikacija Stil odluivanja Potovanje hijerarhije

Mehanika(birokrat Organska ska) organizacija Usko, tehniko iroko, sveobuhvatno organizacija


Neodreen, indirektan Mala Odreena Visok Vertikalna Autokratski Velika Direktan, jasan, nedvosmislen Naglaena Opta Nizak Horizontalna Demokratski Mala
50

3.Faktori organizacione strukture


-Faktori organizacione strukture su razliiti i zavise od delatnosti u sektoru privrede -Svaki organizacioni (usluni) sistem poseduje svoje karakteristike koje se iskazuju kroz specifine sektore. -Svakako da organizaciona struktura zavisi od vie sektora koji posluju u okviru kompletnog proizvodno/uslunog sistema

51

To se prvo odnosi na: tehnologiju, strategiju, lokaciju i okolinu, organizacionu kulturu, veliinu i starost proizvodno/uslunog sistema. Tehnologija je re grkog porekla i znai uenje o postupcima pomou kojih se prerauju sirovine. -Svakim danom se usavrava tehnologija, a to znai da se vreme proizvodnje/usluga smanjuje, tj. unapreuje postojea tehnologija, to je i cilj svake proizvodnje/usluge.

52

Jedan od moguih pristupa da se tehnologija posmatra kroz tri kljune oblasti, a to su: -tehnologija proizvoda, -tehnologija procesa, -informacione tehnologije.

Tehnologija proizvoda/usluga

-Proizvodi po svom sastavu i obliku mogu biti: prosti, srednje sloeni i sloeni.

53

Tehnologija procesa

Tehnoloki proces se moe deliti na vie manjih, tehnolokih i organizaciono definisanih celina: -operacija, -zahvat (sloen, grupni), -prolaz, -pokret, -alat, -pomoni pribor.

54

Informacione tehniologije Svaki tehnoloki proces poseduje svoj informacioni sistem Savremena proizvodnja poseduje umreen raunarski (kompjuterski) sistem, koji je povezan kako sa tehnologijom, tako i sa savremenim proizvodnim mainama, koj se nazivaju CNC, jer sadre raunarsko upravljanje. Dokumenti koji sainjavaju strukturu tehnoloke pripreme su speciifini u zavisnosti od obima i strukture proizvodnje. Ukoliko se radi o masovnoj proizvodnji onda su sve pozicije proizvoda do detalja razraene, jer se uvek ponavljaju
55

Dokumenti koji se formiraju u tehnolokoj pripremi su: -instruktorski list, -specifikacija reprodukcionog materijala, -tehnoloki list, -krojne liste, -zahtev za izmenu tehnolokog procesa, -prijemnica o zavretku izrade tehnolokog procesa, -zahtev za konstrukcijom specijalnog alata ili pribora, -zahtev za nabavkom maina, ureaja ili opreme, -zapisnik o realizaciji novog tehnolokog procesa-utede, -neki specifian dokument u zavisnosti od tehnologije proizvodnje.
56

Najvaniji faktori pri izradi tehnoloke dokumentacije su: -izraditi kvalitetnu specifikaciju reprodukcionog materijala sa krojnim listama, gde je tenja da otpadni materijal bude to blii nuli (najbolje je da nema otpadanog materijala), -sainiti tehnoloki postupak izrade elemenata, podsklopova, sklopova i kompletnog proizvoda, iji su trokovi minimalni, a to znai sve komponente tehnolokog postupka moraju da budu optimalne (vreme rada radnika, stepen korienje kapaciteta maina, ureaja i opreme, onoliki broj specijalnih alata i pomonih pribora, koji e se brzo isplatiti i ije e uee u ceni kotanja proizvoda biti optimalno-minimalno i dr.).

57

58

TRADICIONALN SAVREMENA A TEHNOLOGIJA TEHNOLOGIJA


SPECIJALIZACIJA DECENTRALIZACIJA BROJ HIJERARHIJSKIH NIVOA GRUPISANJE JEDINICA KOORDINACIJA UKUPNA STRUKTURA
VISOKA NISKA VELIKI NISKA VISOKA MALI

FUNKCIONALNI HIJERARHIJSKA KONTROLA, STANDARDIZACIJA PROCESA BIROKRATSKA

PROIZVODNI TIMOVI MEUSOBNO KOMUNICIRANJE ORGANSKA

59

Strategija -Strategija preduzea se definie kao skup pravila odluivanja i vodi koji vodi preduzee u budunost radi dostizanja buduih ciljeva preduzea -Strategija je faktor koji oblikuje organizacionu strukturu. -Diversifikacija je strategija razvoja prema kojoj preduzee proizvoda i prodaje nove proizvode na novim trinim segmentima. -Strategija praenja trokova omoguava odgovarajuu organizacionu strukturu

60

POSLOVNA FUNKCIJA PROIZVODNJA UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

STRATEGIJA TROKOVIMA

VOSTVA

U STRATEGIJA DIFERENCIRANJA RAZVOJ SPOSOBNOSTI PROIZVODNJE FLEKSIBILNE

UNAPREENJE PRODUKTIVNOSTI SNIAVANJA FLUKTUACIJE POVEANJE PRODAJE ODSUSTVOVANJA

I PRIVLAENJE I EDUKACIJA VISOKOKVALIFIKOVANIH STRUNJAKA I RADNIKA

PRODAJA I MARKETING

TRANJE

OBIMA TARGETIRANJE GRUPA KUPACA. PRILAGOAVANJE PROIZVODA KUPCIMA. IZGRADNJA BRANDA PROIZVODA I KVALITETA

ISTRAIVANJE I RAZVOJ

UNAPREENJE EFIKASNOSTI KREIRANJE NOVIH PROIZVODNE TEHNOLOGIJE UNAPREENJE POSTOJEIH

UPRAVLJANJE MATERIJALIMA

SNIAVANJE TROKOVA OBEZBEENJE NAJKVALITENIJIH METERIJALIMA KROZ JUST-IN-TIME IMPUTA KROZ DUGORONU SARADNJU SISTEM I KOMPJUTERSKO SA DOBAVLJAIMA UPRAVLJANJE MATERIJALIMA

61

Lokacija sa okolinom -Izbor lokacije je veoma vaan -Organizacija i njena okolina su meusobno uslovljene, gde organizacija prua okolini odreene proizvode/usluge, dok okolina vraa vrednosti proizvoda koji se kroz resurse transformiu u novi proizvod, vie vrednosti.

62

Organizaciona kultura kao faktor organizacione strukture -Organizacijska kultura nam govori kako zaposleni karakteriu kulturu neke organizacije i da li se zadovoljavaju njihove potrebe. Da li se forsira timski rad, nagrauje inovativnost ili se rui svaka inicijativa? -Kultura se prenosi na zaposlene preko pria, rituala, mateijalni simboli i jezik.

63

Veliina i starost -Postoji velika meuvezanost organizacione strukture

izmeu

veliine

-Veliina i starost proizvodno/uslunog sistema su znaajniji faktori organizacionog stuktuiranja. -Starost organizacije je teko izolovati od uticaja drugih faktora.

64

65

66