PRAVOSLAVNI  maj/jun 2009.

misionar
Misionarsko glasilo Srpske Pravoslavne Crkve za mlade
cena 90 dinara

Tema broja
Problem narkomanije
 PRAVOSLAVNI

misionar Мај / Јун 2009.

Реч уредника стране

Про­блем нар­ко­ма­ни­је и ње­го­во ре­ша­ва­ње������������� 2-3

Ста­реч­ник

Аске­за љу­ба­ви��������������������������������������������������������������� 4-5 Бо­ле­сти за­ви­сно­сти���������������������������������������������������39-41

Реч па­сти­ра

Jе­шће убо­ги и на­си­ти­ће се������������������������������������������� 6-8 По­тра­га или бо­лест���������������������������������������������������42-43

Мисли
Лич­ни од­го­вор на по­тре­бу бли­жњег���������������������44-46
Бли­жњи и даљ­њи������������������������������������������������������� 8-10
Тај­на Цр­кве О фе­но­ме­ну нар­ко­ма­ни­је на ин­тер­не­ту���������������47-48
Све­та тај­на ми­ро­по­ма­за­ња�������������������������������������������11 Open Co­la���������������������������������������������������������������������49-50
Хри­шћан­ство и хе­ле­ни­зам

Хри­шћан­ска па­и­де­ја�������������������������������������������������12-13 Проширена свест - песма без свести... �����������������������51

Жи­вот у Хри­сту Сло­бо­дан иза ре­ше­та­ка
Од себе ка другима �������������������������������������������������14-16 Све­ште­нич­ко слу­же­ње ­
Хри­шћан­ски жи­вот
у за­твор­ским уста­но­ва­ма�����������������������������������������52-53
Слобода у Цркви�������������������������������������������������������17-18
Ин­тер­вју Републички фестивал ­
Пра­во­слав­на ми­си­о­нар­ска цр­ква у Тек­са­су ���������19-23 осуђеничко-литерарног стваралаштва�������������������54-56
Представљамо вам...

Те­ма бро­ја Параклис у Студентском граду�������������������������������������57

Мо­ти­ви и опи­ја­ти�������������������������������������������������������24-26 Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја

Људ­ско пра­во на кри­ви­цу ­

Љубав изгони страх напоље�����������������������������������27-29 и од­го­во­ран од­нос пре­ма кри­ви­ци �����������������������58-60
Што је љу­ди­ма не­мо­гу­ће, Бо­гу је мо­гу­ће�������������30-32 Хри­шћан­ство на ин­тер­не­ту

Mи­си­о­на­ри у бор­би про­тив нар­ко­ма­ни­је�������������33-36 КА­КО то, ЗА­ШТО то?���������������������������������������������������61-62

Из пот­пу­но дру­га­чи­јег угла

Нар­ко­ма­ни­ја – про­блем рас­по­лу­ће­не лич­но­сти���37-38 Ло­па­та�������������������������������������������������������������������������63-64

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на
насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Силом Крста Митрополит Трпеза љубави Детаљ из
против наркоманије црногорско-приморски Г. Амфилохије у манастиру Хиландару „Земље живих”
Фото: Данијела Олуић Фото: Данијела Олуић Фото: ђакон Драган Танасијевић Фото: Никола Каплановић
2 l
3/2009.

Реч уредника
PRAVOSLAVNI

misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:

Председник
Про­блем нар­к
У
Епископ бачки др Иринеј два­де­се­ти век су мно­ги упи­ра­ли по­глед са на­дом и
Досадашњи уредници оп­ти­ми­змом, а ње­га су, пак, обе­ле­жи­ле не­слу­ће­не
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), стра­хо­те: два свет­ска ра­та, кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри,
Епископ бачки Иринеј (1983-1994), атом­ске бом­бе, еко­ло­шка кри­за… Слич­но се де­си­ло и
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) на уну­тра­шњем пла­ну чо­ве­ко­ве лич­но­сти: мо­рал­на
еро­зи­ја, кри­за иден­ти­те­та, ду­бо­ке де­пре­си­је... са­мо су
Главни и одговорни уредник не­ки од про­бле­ма ко­ји су од­је­дном из­ро­ни­ли на по­вр­
ђакон Оливер Суботић ши­ну. Ме­ђу гло­бал­ним про­бле­ми­ма ко­је је „век на­прет­
ка“ до­нео је­ и про­блем нар­ко­ма­ни­је ко­јим су по­го­ђе­не
Оперативни уредник
Бранимир Нешић све дру­штве­не ка­те­го­ри­је: и бо­га­ти и си­ро­ма­шни, и
по­зна­ти и не­по­зна­ти, и му­шкар­ци и же­не.
Технички уредник По­сто­је раз­ли­чи­ти ме­то­до­ло­шки при­
М. Р. Марковић сту­пи у тра­же­њу ко­ре­на овог про­бле­ма и
ње­го­вом ре­ша­ва­њу. Ме­ђу њи­ма по­себ­но
Секретар редакције ме­сто за­у­зи­ма при­ступ пра­во­слав­не
Лидија Глишић ан­тро­по­ло­ги­је ко­ја про­блем открива у
не­до­стат­ку сми­сла жи­во­та са­вре­ме­ног
Уређивачки одбор Мисионара: чо­ве­ка, би­ло да он из­о­би­лу­је ма­те­ри­јал­ним
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Угрин Поповић,
јереј Горан Живковић,
јерођакон Јован (Панић),
ђакон Јован Бабић,
Татјана Радић,
Милана Вучићевић,
Александар Савић,
Илија Јокић

Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу

је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Фото: Д. Олуић

Текући рачун динарски број:

145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд

Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche

Bank AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Годишња претплата за иностранство:
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd Обична пошиљка:
20 EUR
271.222(497.11) авионска:
ISSN 0555-0122 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европe

о­ма­ни­је и ње­го­во ре­ша­ва­ње
до­бри­ма или да је под при­ти­ском ве­ли­ких ис­ку­ше­ња.
Про­блем сми­сла ко­ји та­да ис­кр­са­ва је за­пра­во не­ре­шен
про­блем смр­ти или, бо­ље ре­ћи, гу­бље­ње ста­рог ег­зи­
стен­ци­јал­ног ослон­ца ко­ји је био циљ­но усме­рен на
Жи­вот веч­ни. Нар­ко­ма­ни­ја, ал­ко­хо­ли­зам, уну­тра­шњи
или спо­ља­шњи су­ко­би, „тра­же­ња се­бе“ у ра­зним анар­
хо­по­кре­ти­ма... са­мо су не­ки од про­ма­ше­них од­го­во­ра
на им­пли­цит­но по­ста­вље­но пи­та­ње жи­во­та и смр­ти. У
том кон­тек­сту су не­ки пра­во­слав­ни те­о­ло­зи при­ме­ти­ли
да ал­ко­хо­ли­ча­ри за­пра­во не­све­сно из­ра­жа­ва­ју „ме­та­
фи­зич­ку жеђ“ за веч­ним жи­во­том. Исто би­смо мо­гли да
ка­же­мо и за нар­ко­ма­не, ко­ји та­ко­ђе же­ле да се ви­ну у
не­бе­ске ви­си­не, али са­мо јед­ним по­те­зом шпри­ца или
јед­ним уда­хом бе­лог пра­ха – без под­ви­га и пре­о­бра­жа­ја
во­ље и лич­но­сти, без де­лат­ног жи­во­та у Хри­сту. Пут
ко­ји би­ра­ју је тра­ги­чан и во­ди ди­рект­но у смрт – фи­зи­
о­ло­шка смрт је очи­глед­на, али је он­то­ло­шка смрт (у
кон­тек­сту уни­шта­ва­ња Бо­гом да­ро­ва­не сло­бод­не во­ље
опи­ја­ти­ма ко­ји је умрт­вљу­ју и оту­пљу­ју сва­ки осе­ћај за
ре­ал­ност, ства­ра­ју­ћи не­мо­гућ­ност за оства­ре­ње аутен­
тич­не лич­но­сти) да­ле­ко ве­ћи про­блем. Нар­ко­ма­ни­ја је
та­ко ди­рект­на де­ви­ја­ци­ја по­ру­
ке да је Цар­ство Бо­жи­је
уну­тра у на­ма (Лк 17,
21). За раз­ли­ку од
хри­шћа­на
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у „Мисионару“ представљају ставове аутора.
Штампа: Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
Православни Мисионар l 3
ко­ји ту по­ру­ку опи­ту­ју кроз за­јед­ни­цу са Хри­стом у
под­ви­жнич­ко-ли­тур­гиј­ском жи­во­ту, ре­ли­ги­ја опи­ја­та
ну­ди си­му­ла­крум пу­но­ће и пре­о­бра­жа­ја иза ко­га се
кри­је ру­жно де­мон­ско ли­це. Ка­ко се он­да из­бо­ри­ти са
овим про­бле­мом?
У про­на­ла­ску од­го­во­ра мно­го нам по­ма­же уче­ње све­
тих пра­во­слав­них иси­ха­ста, ко­ји по­себ­но ука­зу­ју на
по­тре­бу пре­у­сме­ра­ва­ња по­гре­шно усме­ре­них енер­ги­ја
чо­ве­ко­вих, што је за нар­ко­ма­не је је­ди­ни пут пре­о­бра­
жа­ја – пре­у­сме­ра­ва­ње те­жње ка дро­ги­ра­њу пре­ма са­гле­
да­ва­њу истин­ске сла­ве Бо­жи­је и уче­шћа у њој. То ни­је
ла­ко и јед­но­став­но, по­треб­но је до­ста мо­ли­тве, тру­да,
жр­тве љу­ди око њих... При том, основ­ни про­блем је­сте
ка­ко оја­ча­ти во­љу наркомана и по­вра­ти­ти ње­но при­
род­но стре­мље­ње. При­ме­ри оних ко­ји су у то­ме ус­пе­ли
охра­бру­ју и под­сти­чу на бор­бу. Они то, ме­ђу­тим, ни­ка­
да не би постигли без по­др­шке сво­јих бли­жњих (при­ја­
тељ­ске, по­ро­дич­не, ин­сти­ту­ци­о­нал­не, ду­хов­не...) – де­ло
и жр­тва љу­ди подршке је из­над сва­ке по­хва­ле.
По­ја­ва Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра у вре­ме ка­да је срп­
ска јав­ност ус­та­ла­са­на ско­ра­шњим до­га­ђа­ји­ма у ве­зи са
овом те­мом је крај­ње про­ми­са­о­ног ка­рак­те­ра. На­и­ме,
као што сви стал­ни са­рад­ни­ци и ауто­ри ча­со­пи­са зна­ју,
све те­ме Ми­си­о­на­ра за те­ку­ћу го­ди­ну се од­ре­ђу­ју већ на
ње­ном по­чет­ку да би ауто­ри мо­гли што бо­ље да се спре­
ме. Сам Про­ми­сао је учи­нио да се из­ла­зак овог бро­ја
го­то­во по­кло­пи са ско­ра­шњим не­ми­лим до­га­ђа­ји­ма и
то да­је ве­ћи ак­це­нат на овом про­бле­му и ње­го­вом ре­ша­
ва­њу. С тим у ве­зи, на­да­мо се да смо овим бро­јем ма­кар
ма­ло до­при­не­ли осве­тља­ва­њу и ре­ша­ва­њу про­бле­ма
нар­ко­ма­ни­је, пре­вас­ход­но из аспек­та пра­во­слав­не те­о­
ло­ги­је и ан­тро­по­ло­ги­је.
С љу­ба­вљу у Хри­сту Спа­си­те­љу
ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић
ТЕЛЕФОНИ:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 63 394 269
Претплата: +381 11 3025 113
Факс: +381 11 3285 519
e-mail: misionar@spc.rs
4 l
3/2009.
Пре­вод са грчког: Ми­ла­на Ву­чи­ће­вић 
Љ у­бав и сми­ре­ње иду за­јед­но. Ка­да во­лиш не­ког
чо­ве­ка не мо­жеш да бу­деш его­и­ста у од­но­су на
ње­га. Узми за при­мер де­те и мај­ку, бра­та и се­стру, оца
и мај­ку. Се­ћам се кад сам би­ла де­те, са сво­јом мај­ком
ко­ју сам мно­го во­ле­ла и са сво­јим оцем ко­ји је био
то­ли­ко не­жан и до­бар, ни­сам се усу­ђи­ва­ла да спро­во­
дим сво­ју во­љу ка­да би мој его­и­зам же­лео не­што...
Са­мо да их не бих жа­ло­сти­ла! Ни­је да ни­сам же­ле­ла
ово или оно. Же­ле­ла сам, али исто то се до­га­ђа и
да­нас. Ако не учи­ним не­ко ло­ше де­ло то је за­то што
не же­лим да „ожа­ло­стим“ Бо­га и да Га ти­ме „уз­не­ми­
ра­вам“. За­то што Га во­лим. Ни­сам за­ро­бље­ник Бо­га.
Ни­ти сам се „пре­да­ла“ као што се то де­ша­ва у ра­т у.
Же­лим да да­ру­јем се­бе сва­ки дан. Са свом сво­јом
љу­ба­вљу и са свом сво­јом во­љом, да­нас ка­да сам
жи­ва или су­тра ка­да не бу­дем би­ла, да бу­дем са­мо
јед­но те­ло по­слу­ша­ња. Ка­жем Му: „Же­лим оно што
же­лиш Ти, Бо­же мој.“ Не мо­гу да то осе­тим дру­га­чи­је.
Та­ко је и са љу­ди­ма. Же­лим свим сво­јим ср­цем да их
за­во­лим и да их во­лим. И не за­ни­ма ме уоп­ште ко је
чо­век. Чо­век је. Са ср­цем, са ду­шом, са умом, као и ја.
Крај!
О пре­пу­шта­њу у Бо­жи­је ру­ке
Че­сто је у мо­ју ам­бу­лан­ту до­ла­зио не­ко ко­га је мно­го
бо­ле­ла ру­ка. Ја бих му ра­ди­ла ма­са­жу, али он ни­је пу­штао
сво­ју ру­ку да бу­де опу­ште­на. Го­во­ри­ла сам му: „Пу­сти­те
ру­ку да бу­де сло­бод­на ка­ко бих мо­гла да ра­дим.“ Али овај
ни­је мо­гао, др­жао ју је на­пе­том. Та­да сам му го­во­ри­ла: „И
по­ред све до­бре во­ље, ис­ку­ства и љу­ба­ви ко­је имам пре­
ма овом по­слу и пре­ма чо­ве­ку, ако не пу­сти­те ру­ку да
бу­де сло­бод­на, не мо­гу да вам по­мог­нем.“ Пра­ти­ла сам
ово и схва­ти­ла сам да смо и ми та­ко по­ста­вље­ни пре­ма
Бо­гу. Ако ми пу­сти­мо се­бе да бу­де­мо сло­бод­ни та­да ће
нас Бог на­чи­ни­ти та­квим ка­квим же­ли да бу­де­мо. Пру­
жи­ће нам то­ли­ко при­ли­ка! Пред­ста­ви­ће нам сво­ја ли­ца!
На­пре­до­ва­ће­мо у жи­во­ту! И по­сти­ћи ће­мо да цве­та­мо у
Хри­сту, у Бо­гу. Ме­ђу­тим ка­да ми же­ли­мо да спро­во­ди­мо
Аске­за љу
Ста­ри­ца Га­ври­ли­ја
сво­ју во­љу и ка­же­мо Му: „Не, не же­лим“, та­да нам Бог
по­но­во го­во­ри: „Пре­пу­сти се­бе да бу­деш сло­бо­дан“...
„Не, учи­ни­ћу по сво­ме“... „Пу­сти да бу­деш сло­бо­дан“...
„Не! Ово же­лим“... И бу­ду­ћи да нас је ство­рио сло­бод­не,
ка­же нам: „Е, ако не же­лиш, сло­ми сво­ју гла­ву! И он­да
ћеш са сло­мље­ном гла­вом до­ћи и ре­ћи - Го­спо­де, опро­сти
ми, Го­спо­де по­ми­луј ме...“ Ка­мо сре­ће да то пре­тр­пи­мо, да
се вра­ти­мо и да Му ка­же­мо – Го­спо­де, по­ми­луј ме! За­то
што и та­да, ма­кар и са сло­мље­ном гла­вом, ако нам отво­
ри очи, би­ће до­бро.
О веч­ној са­да­шњо­сти Бо­га
Не мо­гу умом да идем у на­зад за­то што жи­вим у тре­нут­
ку... Ју­че не по­сто­ји. Су­тра при­па­да Бо­гу, као што је и Ју­че
при­па­да­ло... Се­дим мир­но! У веч­ној са­да­шњо­сти Бо­га! Ни
ми­сао, ни­ти би­ло шта. Не­мој­те бри­ну­ти, ка­же Го­спод... Ја
ћу се по­бри­ну­ти за све. Ја то пре­тва­рам у де­ло.
Сви ми го­во­ре: „Шта? Не раз­ми­шљаш да ли ће се до­го­
ди­ти то и то? Или, да ли ће те ис­те­ра­ти из ку­ће у ко­јој
бо­ра­виш? Или, да ли...?“ Ко ме је до­вео ов­де? Тај исти ће ме
од­ве­сти и не­где дру­где. Јер, зна­те, ка­да жи­ви­мо у ју­че­ра­
шњи­ци, за­о­ста­је­мо за су­тра­шњи­цом. За­то што не мо­же­мо
да жи­ви­мо у про­шло­сти, да­кле у не­ком при­ви­ђе­њу. То не
по­сто­ји. Ми му та­ко да­је­мо су­шти­ну ко­ју за­пра­во не­ма.
Та­ко ре­ци­мо про­жи­вља­ва­мо не­ку жа­лост и до­жи­вља­ва­мо
је из­но­ва и из­но­ва... Исто ва­жи и за Су­тра. Ка­да смо ис­пу­
ње­ни Сми­слом и Бо­жи­јим при­су­ством Да­нас, не ин­те­ре­
су­је нас Су­тра за­то што при­па­да Ње­му. Ка­же ти: Не­мој
бри­ну­ти за су­тра. Ми ће­мо при­пре­ма­ти Да­нас у скла­ду са
Ње­го­вим за­по­ве­сти­ма, Ње­го­вом љу­ба­вљу, на­шом љу­ба­
вљу и та­ко ће­мо на­пре­до­ва­ти, а Он ће ства­ра­ти Су­тра ко­је
је Ње­го­во. На­рав­но не­ће­мо га за­не­ма­ри­ти у пот­пу­но­сти.
На­пра­ви­ће­мо план. Али не­ће­мо се ни обес­ха­ра­бри­ти ако
се наш план не оства­ри бу­ду­ћи да ни­је био у скла­ду са
Ње­го­вом во­љом. Ипак, да би наш план ус­пео, не тре­ба
да­нас да же­ли­мо јед­но, су­тра не­што дру­го, пре­ко­су­тра
не­што тре­ће... Тре­ба пр­во да зна­мо шта же­ли­мо и да то
скру­ше­но ста­ви­мо пред Ње­го­ве но­ге, а Он ће бла­го­сло­ви­
 Православни Мисионар l 5

Ста­реч­ник

­ба­ви
(дру­ги део)
ти ако је то у Ње­го­вој
во­љи. Да­но­ноћ­но
на­ша мо­ли­тва тре­ба
да бу­де: „Тво­ја во­ља да
бу­де ја­сна у мом
жи­во­ту“. У сва­ком
слу­ча­ју, веч­ност је
веч­на Бо­жи­ја Са­да­шњост у ко­јој жи­ве Све­ти. Због
тог на­ша Цр­ква ка­же: Да­нас се ра­ђа Го­спод, да­нас вас­кр­са­ва
Го­спод, да­нас на­ше­га спа­се­ња...

О љу­ба­ви пре­ма бли­жњем

Љу­бав мо­же све да учи­ни! Она је та­ква си­ла! Љу­бав и
мо­ли­тва мо­гу уз­др­ма­ти цео свет а не зе­мљо­тре­си и по­то­
пи! Кад нас је Бог ство­рио, удах­нуо је у нас Дах Свој. Тај
Бо­жи­ји Дах је Љу­бав. Пре­ста­је­мо ли да во­ли­мо, пре­ста­је­
мо да жи­ви­мо. Без Да­ха не мо­же­мо.
Да­кле ка­да во­лиш јед­ног а не во­лиш дру­гог, зна­чи да
за­пра­во не во­лиш ни јед­ног. Схва­таш ли шта се до­га­ђа?
Бог нам је дао љу­бав, ср­це, очи, све те Ње­го­ве да­ро­ве са
овим ци­љем. Као пр­во да Га во­ли­мо свом си­ли­ном сво­је
ду­ше као што нам ка­же пр­ва за­по­вест, а као дру­го да
ни­ка­да не раз­два­ја­мо се­бе од дру­гих. Бли­жње­га сво­га као
са­мо­га се­бе, ка­же.
Ко сам ја да ка­жем: „Овај? Ма
овај је лош, не тре­ба да га
во­лим. Онај? Ма онај је
ла­жљи­вац. Ка­кве ја имам
ве­зе?“ А не, мој бра­те!
Љу­бав ни­је та­ква. Љу­бав
во­ли сва­ко­га као што Бог во­ли све нас са
свим глу­по­сти­ма ко­је чи­ни­мо! Бог јед­на­ко
да­је сун­це и ки­шу и пра­вед­ни­ма и гре­шни­
ма, и до­бри­ма и лу­ка­ви­ма.
Из књи­ге „Аске­за љу­ба­ви“ -
жи­вот и по­у­ке ста­ри­це Га­ври­ли­је
На­слов ори­ги­на­ла:
Η ΑΣΚΗΤΙΚΗ ΤΗΣ ΑΓΑΠΗΣ
6 l
3/2009.
Је­ро­ђа­кон До­си­теј (Ра­ди­во­је­вић) Хи­лан­да­рац
Jе­шће убо­ги и на­
Ту­ма­че­ње мо­ли­тве пред ве­ч
„Је­шће убо­ги и на­си­ти­ће се, и
хва­ли­ће Го­спо­да они ко­ји га
тра­же, жи­ва ће би­ти ср­ца
њи­хо­ва у ве­ко­ве ве­ко­ва“ (Пс. 21,27)
Т екст ове див­не мо­ли­тве, ко­ју је Цр­ква Хри­сто­ва усво­
ји­ла за мо­ли­тву пред ве­че­ру, ста­ри­ји је ско­ро хи­ља­ду
го­ди­на и од са­мо­га хри­шћан­ства. Пре­у­зет је из 21. Псал­
ма1, ко­ји се на­зи­ва и Ме­си­јан­ским Псал­мом због ја­сног
про­ро­штва о стра­да­њу Ме­си­је Ису­са Хри­ста. Бо­го­на­дах­
ну­ти Св. Про­рок и цар Да­вид (вла­дао је 1005–965. године
пре Христа) до де­та­ља је у овом псал­му опи­сао ка­ко стра­
да­ње Хри­сто­во, та­ко и спа­со­но­сност то­га стра­да­ња.
Ре­чи­ма „Бо­же, Бо­же мој! За­што си ме оста­вио“, по­чи­
ње овај Пса­лам. Сав род људ­ски, од Ада­мо­вог гре­ха и
из­гна­ња из Ра­ја, осе­ћао је ту бо­го­о­ста­вље­ност. Адам је
из Ра­ја из­гнан уве­че и то из­гна­ње је про­пра­ће­но при­
род­ним мра­ком но­ћи. Ту­гу­је и ва­пи­је Св. Про­рок Да­вид
ре­чи­ма: „Бо­же! Ти си Бог мој, к Те­би ра­ним, жед­на је
Те­бе ду­ша мо­ја, за То­бом че­зне те­ло мо­је у зе­мљи су­вој,
жед­ној и без­вод­ној“ (Пс. 62,1). А нај­при­род­ни­ји по­крет
бо­го­ли­ке људ­ске ду­ше је по­крет ка Бо­гу, по­крет да се
чо­век су­срет­не са сво­јим Твор­цем ли­цем к Ли­цу и да се
на­си­ти гле­да­њем ле­по­те Ли­ца Бо­жи­је­га. Пре­сту­пом
за­по­ве­сти Бо­жи­је по­га­жен је са­вез љу­ба­ви Бо­га и љу­ди,
гре­хом је на­стао ам­бис ко­ји је раз­два­јао Твор­ца и чо­ве­
ка. Кле­тва за­ко­на је оп­ту­жи­ва­ла и све­до­чи­ла да не мо­же
гре­шан чо­век ви­де­ти Пра­вед­ног Бо­га и оста­ти жив.
Де­ло Ме­си­је је би­ло да нас ис­ку­пи од кле­тве За­ко­на и
вра­ти у на­руч­је Твор­ца.
Те­шка је бо­го­о­ста­вље­ност ко­ју осе­ћа гре­шник, пре­
ступ­ник За­ко­на Бо­жи­јег. Но пра­вед­но је да он бу­де
бо­го­о­ста­вљен. Али од ове бо­го­о­ста­вље­но­сти те­жа је
бо­го­о­ста­вље­ност ко­ју осе­ћа пра­вед­ник. У нај­ве­ћој
на­прег­ну­то­сти да ис­пу­ни во­љу Бо­жи­ју и уго­ди Бо­гу
пра­вед­ник осе­ћа нај­ве­ћу бо­го­о­ста­вље­ност. Го­спод као
да је са­крио Сво­је Ли­це од ње­га и пра­вед­ник не ви­ди
раз­лог сво­је бо­го­о­ста­вље­но­сти и уз­ди­ше: „Бо­же, Бо­же
1 По пре­во­ду Ђу­ре Да­ни­чи­ћа то је 22. Пса­лам
мој! За­што си ме оста­вио?“ Нај­ду­бљу бо­го­о­ста­вље­ност
је до­жи­вео Бо­го­чо­век Исус Хри­стос на Кр­сту. И
ис­пив­ши гор­ку ча­шу по­ни­же­ња у ру­ке Оца је пре­дао
дух свој. У по­ни­же­њу Хри­сто­вом уки­ну­та је на­ша осу­
да, уки­ну­та је пре­гра­да ко­ја нас је раз­два­ја­ла од Бо­га.
У псал­му се при­ме­ћу­ју два раз­ли­чи­та то­на. У пр­вом
де­лу псал­ма од 1–22 сти­ха је на­гла­ше­на аго­ни­ја пра­
вед­ни­ка ко­ји стра­да за спа­се­њем. Тај Пра­вед­ник је
Ме­си­ја Хри­стос. Све­ти про­рок и цар Да­вид је го­то­во
хи­ља­ду го­ди­на уна­пред до де­та­ља про­ре­као стра­да­ње
Ме­си­је. У дру­гом де­лу псал­ма од 22. сти­ха па до кра­ја
до­ми­ни­ра тон по­бе­де, три­јум­фа и сла­во­сло­вља. То је
тон Но­вог За­ве­та (Но­вог Са­ве­за) Бо­га са љу­ди­ма.
У Сеп­ту­а­гин­ти је за реч „убог“ упо­тре­бље­на реч
πένης, ко­ја зна­чи „крај­ње си­ро­ма­шан“. Ма­да ов­де ре­чи
„Је­шће убо­ги“ («Φάγονται πένητες») не тре­ба схва­ти­ти у
сми­слу со­ци­јал­не ка­те­го­ри­је си­ро­ма­шних. Ти убо­ги су у
ства­ри ни­шти ду­хом, они ко­ји ве­ру­ју и жи­ве исти­ну да
су ни из че­га ство­ре­ни и да су ни­шта без Бо­га. Та­квих
убо­гих, та­квих ни­штих ду­хом је Цар­ство Не­бе­ско.
Хлеб на­су­шни за жи­вот све­та
А шта ће то је­сти и на­си­ти­ти се? И ка­ква је то хра­на
због ко­је ће хва­ли­ти Бо­га и због ко­је ће им би­ти жи­во
ср­це у ве­ко­ве ве­ко­ва? Очи­глед­но је да ре­чи ово­га сти­ха
усти­ма Св. Про­ро­ка Да­ви­да го­во­ри сам рас­пе­ти Ме­си­
ја са Кр­ста и да ну­ди сво­је те­ло као „хлеб на­су­шни“ за
жи­вот све­та. То је „хлеб Бо­жи­ји ко­ји си­ла­зи с не­ба и
да­је жи­вот све­ту“ (Јн 6,33). По ре­чи­ма Хри­сто­вим: „Ја
сам хлеб жи­во­та: ко­ји ме­ни до­ла­зи не­ће оглад­не­ти, и
ко­ји у ме­не ве­ру­је не­ће ни­кад ожед­не­ти“ (Јн 6,35).
Је­дан фи­ло­соф је ре­као: „Чо­век је оно што по­је­де“.
Је­де­ње је знак да је чо­век ство­ре­но би­ће, да ни­је сам по
се­би, да ни­је са­мо­би­тан, да по­тре­бу­је хра­ну у ма­те­ри­ји
из­ван се­бе. Али од та­кве хра­не по­но­во се глад­ни. А ко
је­де то Све­то је­ло и пи­ће, тј. Све­то При­че­шће, он по­ста­
је кост од ко­сти Хри­сто­ве, ме­со од ме­са Хри­сто­вог, крв
од кр­ви Хри­сто­ве, он по те­лу по­ста­је брат Бо­го­чо­ве­ка
Хри­ста. По том Те­лу Си­на Сво­га у на­ма Бог Отац нас и
 Православни Мисионар l 7

Реч па­сти­ра

­си­ти­ће се
е­ру
по­зна­је као сво­је си­но­ве и да­је нам се власт да га зо­ве­мо
„Оче наш“. Хри­стос је и је­ди­ни пут на­шег уси­но­вље­ња
Бо­гу по­све­до­чен од са­мо­га Хри­ста: „Ја сам пут и исти­на
и жи­вот; ни­ко не до­ла­зи Оцу осим кроз ме­не“ (Јн 14,6).

Тај­на Ве­че­ра
Уве­че је Адам из­гнан из Ра­ја и ли­шен за­јед­ни­це и
оп­ште­ња са Бо­гом. Уве­че нас Го­спод Исус Хри­стос и
вра­ћа у рај и за­јед­ни­цу са Бо­гом на Тај­ној Ве­че­ри. Тај­на
Ве­че­ра је би­ла пр­ва хри­шћан­ска Све­та Ли­тур­ги­ја. Ада­
мов Рај је при­ка­зан као не­што из­ван чо­ве­ка, док је
Хри­стов Рај при­ка­зан као Цар­ство Бо­жи­је уну­тар у
на­ма. Бла­жен­ство то­га Цар­ства Бо­жи­јег и жи­во­та веч­
ног оку­ша­мо пре­ко не­ство­ре­них Бо­жи­јих енер­ги­ја Псалам 21.
ко­је нам се да­ју у Све­том При­че­шћу и ко­је нас пре­о­ За крај, о заштити јутарњој, Псалам Давидов.
бра­жа­ва­ју и обо­жу­ју. Је­ди­но те веч­не не­ство­ре­не енер­ (МТ: Псалам 22)
ги­је Бо­жи­је да­ју чо­ве­ку да бу­де истин­ски сит, да се БОЖЕ, Боже мој, (чуј ме;) зашто си ме оставио?
на­си­ти, да има пу­но­ћу жи­во­та. Сто­га што су те не­ство­ далеко су од спасења мога речи падова
ре­не енер­ги­је Бо­жи­је жи­во­твор­не и веч­не ре­че­но је: (=крикова) мојих.
„Жи­во ће би­ти ср­це њи­хо­во у ве­ко­ве ве­ко­ва“. Боже мој, вичем у дану и не чујеш;
„Ко је­де мо­је те­ло и пи­је мо­ју крв има жи­вот веч­ни; и у ноћи, и нема (одговора) на агонију моју.
и ја ћу га вас­кр­сну­ти у по­след­њи дан“ (Јн 6,54) – го­во­ А Ти у светињи обитаваш, Хвало Израиљева.
ри Го­спод. Због то­га ми хва­ли­мо и бла­го­да­ри­мо Бо­гу. У Тебе се уздаше оци наши;
У кон­тек­сту ове мо­ли­тве реч хва­ли­ти (αἰνέω) је си­но­ уздаше се, и избавио си их;
ним за реч бла­го­да­ри­ти (εὐχαριστέω), по ко­јем је и Теби вапише и бише спасени,
Све­та Тај­на и до­би­ла на­зив Ев­ха­ри­сти­ја. Ев­ха­ри­сти­ја на Тебе се уздаше и не постидеше се.
је Но­ви За­вет, Но­ви Са­вез Бо­га са љу­ди­ма у кр­ви Ису­ А ја сам црв а не човек,
са Хри­ста, због то­га нам је Го­спод и за­по­ве­дио да је подсмех људима и руг народу.
стал­но вр­ши­мо до Ње­го­вог дру­гог до­ла­ска: „Ово Сви који ме видеше ругаше ми се,
чи­ни­те ме­ни за спо­мен“ (Лк 22,19). говораху устима, климаху главама:
„Је­шће убо­ги и на­си­ти­ће се“, је ду­бо­ко ли­тур­гиј­ски Уздао се у Господа, нека га избави!
уте­ме­ље­на мо­ли­тва и го­во­ри нам о цен­трал­ној Све­тој Нека се спасе, ако га хоће!
Тај­ни на­шег хри­шћан­ског бо­го­слу­же­ња. Сто­га су Оци Јер Ти си Који ме извади из утробе,
Цр­кве уста­но­ви­ли да се ова мо­ли­тва из­го­ва­ра пред нада моја од (времена) дојки мајке моје.
ве­че­ру да би се вер­ни увек се­ћа­ли Тај­не Ве­че­ре на ко­јој Теби сам привржен од материце,
је Го­спод наш Исус Хри­стос уста­но­вио ову спа­со­но­сну из утробе мајке моје Ти си Бог мој.
Све­ту Тај­ну При­че­шћа (Ев­ха­ри­сти­је). Она је и по­зив Немој одступити од мене, јер је невоља близу,
сва­ком хри­шћа­ни­ну да стал­но учествујe у Тај­ни ко­ја а нема помоћника.
охри­сто­вљу­је.
8 l
3/2009.
Опколише ме јунци многи,
бикови дебели окружише ме;
отворише на ме уста своја,
као лав који граби и риче.
Као вода разлих се,
и расуше се све кости моје;
поста срце моје као восак топљен у утроби мојој.
Сасуши се као опека снага моја,
и језик мој прилепи се за грло моје,
и у прах смртни низвео си ме.
Јер ме окружише пси многи,
збор лукавих опколише ме;
прободоше руке моје и ноге.
Избројаше све кости моје,
а они ме погледаше и презреше ме.
Разделише одећу моју мећу собом,
и за хаљину моју бацаху коцку.
А Ти, Господе, не удаљи помоћ Твоју од мене,
похитај да ме заштитиш.
Избави од мача душу моју,
и из руке псеће јединицу моју.
Спаси ме из уста лављих
и од рогова носорога смерност моју.
Казиваћу Име Твоје браћи мојој,
усред цркве хвалићу Те.
Који се бојите Господа, хвалите Га;
све семе Јаковљево прославите Га;
нека Га се боји све семе Израиљево.
Јер не понизи нити одбаци мољење убогог,
нити окрену лице Своје од мене;
и када завиках к Њему, услиша ме.
О Теби је похвала моја,
у цркви великој (исповедаћу Ти се);
завете моје испунићу пред онима који Га се боје.
Јешће убоги и наситиће се,
и хвалиће Господа они који Га траже;
жива ће бити срца њихова у век века.
Опоменуће се и обратиће се Господу сви крајеви
земаљски,
и поклониће се пред Њим сви родови народа.
Јер је Господње Царство,
и Он ће владати (свим) народима.
Једоше и поклонише се сви моћници земаљски;
пред Њим ће се поклонити сви који силазе у земљу;
а душа ће моја Њему живети.
И семе моје служиће Њему;
и јавиће се Господу нараштај долазећи.
И објавиће правду Његову,
народу који ће се родити, оно што учини Господ.
Алек­сан­дар Ми­лој­ков
Бли­жњ
„Бра­ћо мо­ја, не са­ве­ту­јем вам
љу­бав пре­ма бли­жњи­ма:
са­ве­ту­јем вам љу­бав пре­ма
нај­да­љи­ма.“
Фри­дрих Ни­че,
„Та­ко је го­во­рио За­ра­ту­стра“
К о је бли­жњи мој? - упи­та је­дан је­вреј­ски пи­смо­зна­
нац Хри­ста, на­кон што је чуо да ће љу­ба­вљу пре­ма
Бо­гу и пре­ма бли­жњем ис­пу­ни­ти За­кон и на­сле­ди­ти
жи­вот веч­ни (Лк 10, 25–29). Ка­ко је те­шко то пи­та­ње,
ма­да мно­ги ми­сле да на ње­га има­ју лак и по­знат од­го­вор.
Да ли је свет, па чак и онај ко­ји се­бе на­зи­ва хри­шћан­ским,
спре­ман да чу­је исти­ни­ти од­го­вор на ово пи­та­ње? Хо­ће
ли се хри­шћан­ски свет са­бла­зни­ти тим од­го­во­ром? Да
ли је спре­ман да за бли­жњег при­зна јед­ног, од ср­ца да­ле­
ког, „Са­мар­ја­ни­на“? То је упра­во Хри­стов од­го­вор на
пи­смо­знан­че­во пи­та­ње: „Са­мар­ја­нин“ (Лк 10, 30–37).
Ко су, за­пра­во, Са­мар­ја­ни? Асир­ски цар Сар­гон II,
на­кон осва­ја­ња Изра­и­ло­вог (се­вер­ног) цар­ства, 721.
го­ди­не пре Хри­ста, пи­ше сле­де­ће: „Оп­се­дах и осво­јих
Са­ма­ри­ју и од­ве­дох у роп­ство два­де­сет и се­дам хи­ља­да
две сто­ти­не и де­ве­де­сет ста­нов­ни­ка... На­се­лих га љу­ди­ма
из зе­ма­ља ко­је осво­јих...“ Од тих ко­ло­ни­ста ко­је је у по­ро­
бље­ном Изра­и­лу на­се­лио асир­ски цар и од пре­о­ста­лих
Изра­и­ла­ца ко­ји ни­су од­ве­де­ни у роп­ство, на­ста­де на­род
ко­га на­зва­ху Са­мар­ја­ни­ма. Је­вреј­ски на­род их је пре­зи­
рао, као и Са­мар­ја­ни њих. Ако би не­ко јед­ног Је­вре­ји­на
упи­тао ко му ни­је бли­жњи и ко му је ср­цу нај­да­љи, до­био
би од­го­вор да је то Са­мар­ја­нин, тачније „про­кле­ти и
лу­ка­ви Са­мар­ја­нин“. Ипак, Го­спод да­је од­го­вор, јед­ном
Је­вре­ји­ну пи­смо­знан­цу, да је даљ­њи Са­мар­ја­нин упра­во
тај бли­жњи ко­га тре­ба во­ле­ти јед­на­ко као Бо­га.
Чу­дан је овај Го­спод­њи од­го­вор пи­смо­знан­цу, баш као
што је чу­дан и Ни­че­ов са­вет да не љу­би­мо бли­жње већ
даљ­ње. Има­ју не­што за­јед­нич­ко ова два го­во­ра. И је­дан и
дру­ги збу­њу­ју. Сво­јом нео­че­ки­ва­но­шћу и из­не­на­ђе­њем
др­ма­ју из сва­ко­днев­не уљуљ­ка­но­сти и успа­ва­но­сти. Збу­
ње­ном чо­ве­ку оста­је да иза­бе­ре: да ли га са­бла­жња­ва Бог
или га са­бла­жња­ва чо­век. Ла­ко ће успа­ва­ни хри­шћа­нин

и и даљ­њи
Све­те, хри­шћан­ски све­те,
је­смо ли спрем­ни да
за бли­жње при­хва­ти­мо
оне нај­да­ље, оне „пр­ља­ве и
лу­ка­ве Са­мар­ја­не“?
Православни Мисионар l 9
Мисли
да од­ба­ци ми­сли јед­но­га Ни­чеа. За Ни­чеа иона­ко ка­жу да
је са­мо је­дан „ужа­сни ан­ти­христ“, шта се од ње­га још
мо­же па­мет­но чу­ти?! Али, шта ће хри­шћа­нин пред ре­чи­
ма свог Го­спо­да? Гле, па и Он га учи да љу­би оне нај­да­ље
мо­гу­ће – сво­је не­при­ја­те­ље. Ах, ка­ко је ова бо­жан­ска
за­по­вест не­пра­вед­на и са­бла­жњи­ва! По­гну­ће хри­шћа­нин
гла­ву, окре­ну­ће се од овог пи­та­ња и на­ста­ви­ти да дре­ма,
да у сво­јим сно­ви­ма љу­би „бли­жње“ сво­је, ми­сле­ћи да
Бо­гу слу­жбу чи­ни. Тек је ма­ло оних ко­ји ће се озбиљ­но
трг­ну­ти из др­еме­жа и да­ти од­го­вор на озбиљ­но и те­шко
пи­та­ње: „Ко је бли­жњи мој?“
Све­те, хри­шћан­ски све­те, је­смо ли спрем­ни да за бли­
жње при­хва­ти­мо оне нај­да­ље, оне „пр­ља­ве и лу­ка­ве
Са­мар­ја­не“? Те­шко нам је да то при­хва­ти­мо, за­то и има­
мо све ма­ње бли­жњих јер смо од­ба­ци­ли оне да­ле­ке. Сва­
к о од нас има не­ке сво­је „Са­мар­ја­не“. Ко су, за­пра­во,
на­ши бли­жњи и ко су на­ши даљ­њи? Ка­кав смо то
рас­цеп на­пра­ви­ли те смо све ви­ше са­ми, оста­
вље­ни и са­бла­жње­ни? На­ши ар­ши­ни ко­ји­ма смо
љу­бав ме­ри­ли, учи­ни­ли су нас та­квим. Го­во­ри­ли
смо да су на­ши бли­жњи на­ши ро­ди­те­љи, на­ша
бра­ћа, на­ши до­бри при­ја­те­љи. И ни­смо ту
по­гре­ши­ли, јер нас је и Бог учио да љу­би­мо
ро­ди­те­ље сво­је, „да нам се про­ду­же да­ни на
зе­мљи“. Учио нас је Бог и да љу­би­мо бра­та и
при­ја­те­ља сво­га. Чак нас је то­ли­ко Бог учио тој
љу­ба­ви да нам је за­бра­нио да Му при­ла­зи­мо ако
та­кве љу­ба­ви не­ма­мо. Ако ли се ко др­знуо да,
мр­зе­ћи на бра­та, Бо­гу ипак при­ђе и да ка­же
ка­ко Бо­га во­ли, Бог би га на­звао ла­жо­вом:
„Ако ко ре­че: Љу­бим Бо­га, а мр­зи бра­та сво­је­га
ла­жа је; јер ко­ји не љу­би бра­та сво­је­га ко­је­га
ви­ди, ка­ко мо­же љу­би­ти Бо­га, ко­је­га ни­је
ви­дио?“ (1. Јов 4, 20). Оте­рао би та­квог ла­жо­ва
Го­спод овим ре­чи­ма: „Оста­ви он­дје дар свој пред
жр­тве­ни­ком, и иди те се нај­пре по­ми­ри са бра­том
сво­јим, па он­да до­ђи и при­не­си дар свој“ (Мт 5,
24).
И би­ва­ло је да смо се ми­ри­ли, те та­ко по­ми­ре­ни
за­јед­но Бо­гу вра­ћа­ли. Не пре­ста­ју­ћи да нас во­ли, Бог би
нас увек при­мао на­зад. И би­ва­ло је да смо и Бо­га мр­зе­ли,
те да смо се опет ка­ја­ли и Бо­гу вра­ћа­ли. А Бог ни­је пре­ста­
јао да нас во­ли, увек и без ика­квог раз­ло­га, чак и он­да ка­да
смо би­ли нај­да­љи од Ње­га. Во­лео нас је за­то што је хтео, а
не за­то што смо Га на то сво­јом до­бро­том при­мо­ра­ли. Ми
смо на­шим делима би­ли даљ­њи за Бо­га, али нас је Он увек
др­жао за сво­је бли­жње. Ни­је пре­ста­јао да нас во­ли, за­то
10 l
3/2009.
што се ни­ка­да ни­је пи­тао за­што нас во­ли. Бог ни­ка­да ни­је
знао од­го­вор на то пи­та­ње. Тај од­го­вор смо ми из­ми­сли­ли.
За­то, ка­ко вре­ме од­ми­че, у дру­ги­ма ви­ди­мо са­мо даљ­ње,
„пр­ља­ве и лу­ка­ве Са­мар­ја­не“.
Ми смо, за раз­ли­ку од Бо­га, увек зна­ли за­што во­ли­мо
сво­је бли­жње. Ро­ди­те­љи су нам да­ли по­сто­ја­ње, хра­ни­ли
нас и од­га­ја­ли, те их за­то во­ли­мо. Бра­ћа и се­стре су за­јед­
но ра­сли са на­ма и њих мо­ра­мо да во­ли­мо, јер нас на то
при­мо­ра­ва чи­ста би­о­ло­ги­ја. Во­ли­мо и сво­је при­ја­те­ље.
Ка­ко и не би, ка­да су нам то­ли­ко то­га до­брог
учи­ни­ли. Да­ва­ли су нам сво­је сло­бод­но вре­ме,
оба­си­па­ли нас пу­но пу­та див­ним да­ро­ви­ма,
ди­ви­ли се на­шим де­ли­ма и у све­му нас по­др­
жа­ва­ли. За­бо­га, па ка­ко он­да не во­ле­ти сво­је
при­ја­те­ље? Та и та­ква на­ша љу­бав пре­ма
бли­жњи­ма сна­жи­ла је у на­ма мр­жњу
пре­ма даљ­њи­ма. Ћу­та­ли смо и пра­
ви­ли се да не чу­је­мо Бо­жи­ји глас:
„Љу­би­те не­при­ја­те­ље сво­је, бла­го­
си­љај­те оне ко­ји вас ку­ну, чи­ни­те
до­бро они­ма ко­ји вас мр­зе и
мо­ли­те се за оне ко­ји вас ври­је­ђа­ју
и го­не“ (Мт 5, 44). Ми­сли­ли смо
да се то нас не ти­че, јер ми има­мо
ко­га да во­ли­мо, има­мо сво­је бли­
жње.
Глу­ви да чу­је­мо ове ре­чи, на­ша је
љу­бав увек би­ва­ла љу­бав пре­ма вла­сти­тој ко­ри­сти. Ми
ни­смо ни­ка­да сло­бод­но, без­у­слов­но во­ле­ли. Оту­да нам
мно­штво бив­ших при­ја­те­ља, чак и бив­ше бра­ће и се­ста­ра,
па и бив­ших ро­ди­те­ља. Та ла­жна љу­бав пре­ста­је оног тре­
нут­ка ка­да не­ста­не раз­лог због ко­га во­ли­мо. На­ша љу­бав
је ли­це­мер­је, јер има раз­лог за сво­је по­сто­ја­ње, јер има
оправ­да­ње. За­то и тра­је док има раз­ло­га, док има оправ­да­
ња. Кад не­ста­не раз­ло­га за љу­бав, он­да бли­жњи по­ста­ју
даљ­њи, ах, ти да­ле­ки, „пр­ља­ви и лу­ка­ви Са­мар­ја­ни!“
Та­ква је „љу­бав“ љу­ди­ма за­кло­ни­ла Бо­га. Мно­ги због
„хри­шћа­на“ и њи­хо­ве „љу­ба­ви“ не ви­де Бо­га. Не­срет­ном
Ни­чеу су та­кви „хри­шћа­ни“ и та­ква „љу­бав“ за­кло­ни­ли
Хри­ста. Ни­су му да­ли да Га упо­зна. Уби­ли су га ду­хов­но
сво­јим прин­ци­пи­ма и сво­јим раз­ло­зи­ма ко­ји­ма су прав­
да­ли љу­бав. А он је знао да љу­бав не­ма раз­ло­га и за­то је
пре­зи­рао њи­хо­ву „љу­бав“ пре­ма бли­жњи­ма. Пр­ко­сио им
је го­во­ре­ћи да не љу­бе бли­жње већ даљ­ње. Осу­ди­ли су га
због то­га и жи­го­са­ли, иако је мно­ге њи­хо­ве „хри­шћан­
ске“ иде­а­ле пре­ва­зи­шао (Ни­че је био дев­стве­ник и у
жи­во­ту ни мра­ва зга­зио ни­је). Љу­бе­ћи даљ­ње, Ни­че је
до­жи­вео мен­тал­ни и емо­тив­ни шок ка­да је јед­ном угле­
дао ко­чи­ја­ша ка­ко бе­со­муч­но би­је свог ко­ња. На­жа­лост,
„хри­шћа­ни“, ње­го­ви за­пад­ни зе­мља­ци, ње­го­ви бли­жњи,
ни­су му да­ли да угле­да Хри­ста. Умро је жи­го­сан као
„ан­ти­христ“, са убе­ђе­њем да тре­ба љу­би­ти даљ­ње, без­у­
слов­но и без раз­ло­га.
Упра­во та­кву љу­бав, без­у­слов­ну и без­раз­ло­жну, про­по­
ве­да Хри­стос, онај Хри­стос ко­јег Ни­че ни­је упо­знао јер му
је био за­кло­њен. Бог љу­би сло­бод­но и за­то је ка­дар да љу­би
и гре­шни­ка, оног нај­да­љег. Та­квој љу­ба­ви Бог учи чо­ве­ка и
та­квом љу­ба­вљу во­ли чо­ве­ка. Ко је он­да наш бли­жњи и ко
је наш даљ­њи? За­пра­во, по­сто­ји ли тај рас­цеп уоп­ште?
Не, не по­сто­ји и не сме да по­сто­ји. Уко­ли­ко тај рас­цеп
по­сто­ји, он­да љу­бав иш­че­за­ва и на­ста­је са­мо­љу­бље.
На­ста­је ли­це­мер­је и ко­ри­сто­љу­бље, са­кри­ве­но под
пла­штом љу­ба­ви. Ка­да се уга­се раз­ло­зи да се тај
плашт но­си на се­би, он­да би­ва ого­ље­на са­кри­
ве­на мр­жња: „Ко ти ис­ко­па око?“ –
„Брат“ – „Да, за­то је та­ко ду­бо­ко.“
Љу­бав не зна за раз­лог свог
по­сто­ја­ња, али не зна ни за ло­ги­ку
ко­јом би људ­ски ра­зум хтео да је кон­
тро­ли­ше. Љу­бав се опи­ре ло­ги­ци, она
је пре­ва­зи­ла­зи за­то што је љу­бав сло­
бо­да. Љу­бав по­зна­је „хо­ћу“, она не зна
за „мо­рам“. То од­ба­ци­ва­ње ло­ги­ке од
стра­не љу­ба­ви Го­спод је по­ка­зао у сво­
јој при­чи о ми­ло­сти­вом Са­мар­ја­ни­ну.
Ло­ги­ка би ре­кла да ће уне­сре­ће­ном Је­вре­
ји­ну, ко­га су раз­бој­ни­ци на­па­ли и опљач­ка­ли и ко­ји је
бес­по­мо­ћан ле­жао на пу­ту, по­мо­ћи ње­го­ви „нај­бли­жи“.
И про­ла­зи­ли су по­ред ње­га је­дан све­ште­ник и је­дан
ле­вит, упра­во они ко­је је ис­по­ве­дао као сво­је бли­жње.
Но, они са­мо про­ђо­ше и не пру­жи­ше му ни­ка­кву
по­моћ. На ње­га се са­жа­ли да­ле­ки Са­мар­ја­нин ко­ји је
ту­да про­ла­зио и он му ми­лост учи­ни. За­што се ми­ло­
сти­ви Са­мар­ја­нин са­жа­лио на не­срећ­ног Је­вре­ји­на?
Не­ма од­го­во­ра. За­то је да­ле­ки Са­мар­ја­нин бли­жњи
ње­гов, јер не­ма оправ­да­ња за сво­ју љу­бав, она је без­раз­
ло­жна и без­у­слов­на. „Иди па и ти чи­ни та­ко“, од­го­ва­ра
Го­спод је­вреј­ском пи­смо­знан­цу (Лк 10, 37).
То је Бо­жи­ји по­зив сви­ма ко­ји же­ле са Бо­гом, ко­ји же­ле
да се си­но­ви­ма Бо­жи­јим на­зо­ву: „Иди и ти чи­ни та­ко.“
Во­ли за­то што хо­ћеш а не за­то што мо­раш. Во­ли без раз­
ло­га, а не са раз­ло­гом. Во­ли без­у­слов­но и та­да не­ћеш
има­ти даљ­ње већ са­мо бли­жње. Упе­ри свој по­глед и сво­је
ср­це у те даљ­ње, у те сво­је „ду­жни­ке“, у ду­хов­не „Са­мар­
ја­не“. По­ку­шај да их без­раз­ло­жно за­во­лиш и би­ћеш
до­сто­јан пред Бо­гом ка­да у мо­ли­тви бу­деш го­во­рио:
„Опро­сти нам ду­го­ве на­ше као што и ми опра­шта­мо
ду­жни­ци­ма сво­јим.“ „Иди и ти чи­ни та­ко.“
 Православни Мисионар l 11

Је­ро­ђа­кон Јо­ван Па­нић Тај­на Цр­кве

Све­та тај­на
ми­ро­по­ма­за­ња
О ва Све­та тај­на је јед­на од нај­ста­ри­јих, о
њој има­мо све­до­чан­ста­ва још од вре­ме­
на Све­тих апо­сто­ла. Јед­но од тих све­до­чан­
ста­ва је и оде­љак из Де­ла Апо­стол­ских, где
се ка­же да су Пе­тар и Јо­ван по­ло­жи­ли ру­ке
на Са­мар­ја­не да би они при­ми­ли на се­бе дар
Све­тог Ду­ха, „јер још ни на јед­но­га од њих
не бе­ше си­шао, не­го бе­ху са­мо кр­ште­ни у
име Го­спо­да Ису­са“ (Дап.8,16).
Из овог крат­ког одељ­ка ви­ди­мо да је дар
Све­то­га Ду­ха пред­ста­вља­ло по­ла­га­ње епи­
скоп­ских ру­ку на но­во­кр­ште­но­га. Ме­ђу­тим,
ка­ко је број вер­них у ра­ној Цр­кви ра­стао из
да­на у дан, ова прак­са по­ла­га­ња ру­ку и да­ва­
ња лич­ног бла­го­сло­ва за­ме­ње­на је ми­ро­по­
ма­за­њем. Ова све­та тај­на је да­нас спо­је­на са
Све­том тај­ном кр­ште­ња, док се код за­пад­них
хри­шћа­на вр­ши одво­је­но, као по­се­бан чин.
Све­то ми­ро при­пре­ма по­гла­вар по­ме­сне
Цр­кве (тј. па­три­јарх), нај­че­шће јед­ном у не­ко­
ли­ко го­ди­на и ка­сни­је се оно раз­де­љу­је свим
епар­хиј­ским ар­хи­је­ре­ји­ма за по­тре­бе њи­хо­
вих ди­ја­це­за.
Све­то ми­ро се спра­вља по по­себ­ној ре­цеп­
ту­ри од раз­ли­чи­тих вр­сти би­ља­ка, смо­ла,
уља и ње­го­во осве­ће­ње би­ва на Ли­тур­ги­ји
ко­ја се слу­жи на Ве­ли­ки Че­твр­так. По­след­
њи пут у на­шој Срп­ској Пра­во­слав­ној Цр­кви
Све­то ми­ро је осве­ће­но 2004. го­ди­не.
По­ма­зи­ва­ње све­тим уљем спо­ми­ње се и у
Све­том Пи­сму Ста­рог За­ве­та. Оно се вр­ши­
ло у два слу­ча­ја: при­ли­ком по­ма­зи­ва­ња
чо­ве­ка за ца­ра (1 Сам.10,1) и при­ли­ком по­ста­вља­ња на Алек­сан­дар Шме­ман, ту­ма­че­ћи ове ре­чи, сма­тра „да се
све­ште­нич­ку слу­жбу (2 Мој. 30, 23–26). У Но­вом За­ве­ ов­де не го­во­ри о раз­ли­чи­тим да­ро­ви­ма Све­тог Ду­ха,
ту сви су род иза­бра­ни, цар­ско све­штен­ство, та­ко да се већ о са­мом Све­том Ду­ху ко­ји се чо­ве­ку да­је као дар“.
по­ма­зи­ва­ње вр­ши на сва­ком пра­во­слав­ном хри­шћа­ А ко­ли­ко је бит­но сте­ћи и за­др­жа­ти овај дар, пе­чат
ни­ну. Ми­ро­по­ма­за­њем чо­век до­би­ја „дар Све­то­га Ду­ха Све­тог, нај­бо­ље нам по­твр­ђу­ју ре­чи Пре­по­доб­
Ду­ха“, ка­ко се и го­во­ри при­ли­ком вр­ше­ња ове Све­те ног Се­ра­фи­ма Са­ров­ског: „Циљ хри­шћан­ског жи­во­та
тај­не. Је­дан од нај­ве­ћих те­о­ло­га 20. ве­ка про­то­је­реј ни­је ни­шта дру­го до стек­ну­ти Ду­ха Све­тог“.
12 l
3/2009.
Ђа­кон Не­над Идри­зо­вић
Хри­шћан­ска
Хе­лен­ска па­и­де­ја
Школ­ско обра­зо­ва­ње у кла­сич­ној Грч­кој у по­чет­ку
се те­ме­љи­ло на из­у­ча­ва­њу Хо­ме­ра, а ка­сни­је и на из­у­
ча­ва­њу оста­ле по­е­зи­је. Хе­ле­ни ни­су има­ли све­ште­нич­
ке књи­ге и све­ште­нич­ку је­рар­хи­ју, та­ко да су Хо­ме­ро­
ви епо­ви по­ста­ли из­вор на ко­ме се ба­зи­ра­ла њи­хо­ва
тра­ди­ци­ја, јер су у њи­ма на­шли иде­а­лан од­раз сво­је
про­шло­сти и сво­га би­ћа. Вас­пит­на уло­га по­е­зи­је,
до­сто­јан­ство и са­мо­стал­ност обра­зо­ва­ли су се за­хва­
љу­ју­ћи Хо­ме­ру и ње­го­вом ка­сни­јем де­ло­ва­њу. Ова­кав
на­чин обра­зо­ва­ња Гр­ци су на­зва­ли па­и­де­ја (pa­id­ ei/a) -
обра­зо­ва­ње, од­гој, вас­пи­та­ње, тј. кул­ту­ра. У кла­сич­ној
Грч­кој, па­и­де­ја је има­ла две фор­ме.
У пр­вој фор­ми ко­ју је об­ли­ко­вао Исо­крат (436–338.
пре Хри­ста), па­и­де­ја се из­јед­на­ча­ва са оп­штим обра­зо­
ва­њем (pan­toi/a pa­i­dei/a) ко­је озна­ча­ва ти­пич­ни хе­лен­
ски „тип ду­ха.“ То зна­чи да се „Хе­ле­ном“ мо­же на­зва­ти
би­ло ко, ко је сте­као хе­лен­ско обра­зо­ва­ње, без об­зи­ра
на сво­је ет­нич­ко по­ре­кло:
„Наш град је то­ли­ко дао оста­лом де­лу чо­ве­чан­ства
у по­гле­ду ум­но­сти и ре­чи­то­сти да су ње­го­ви уче­ни­ци
по­ста­ли учи­те­љи сви­ма њи­ма, а име „Хе­лен“ ви­ше не
озна­ча­ва крв­но већ ин­те­лек­ту­ла­но по­ре­кло; пре се
на­зи­ва­ју Хе­ле­ни­ма они ко­ји има­ју уде­ла у на­шем обра­
зо­ва­њу, не­го они ко­ји са на­ма има­ју за­јед­нич­ку са­мо
фи­зич­ку при­ро­ду.“
Дру­гу фор­му об­ли­ко­вао је Пла­тон, где па­и­де­ја до­би­
ја ужи и спе­ци­фич­ни­ји сми­сао. Из­јед­на­ча­ва се са
фи­ло­со­фи­јом, ко­ју Пла­тон др­жи за је­ди­но истин­ско
обра­зо­ва­ње чо­ве­ка. Од­ба­цу­ју­ћи Хо­ме­ра, Хе­си­о­да и
оста­ле пе­сни­ке, не као пе­сни­штво, не­го баш као па­и­
де­ју, на њи­хо­во ме­сто ста­вља фи­ло­со­фи­ју. По­што
фи­ло­со­фи­ја зах­те­ва му­ко­трп­но ду­го­го­ди­шње под­у­ча­
ва­ње, Пла­тон као увод (pro­pa­i­dei¿a) по­ста­вља ма­те­ма­
тич­ке на­у­ке:
„Јер рат­ни­ку је то по­треб­но на­у­чи­ти (ма­те­ма­ти­ку)
ра­ди вр­ста­ња че­та, а фи­ло­со­фу за­то што му тре­ба
из­ро­ни­ти из по­сто­ја­ња и до­сег­ну­ти би­ће (ou)si/a) или
ина­че не­ће ни­ка­да по­ста­ти ми­сли­лац.“
Пла­тон је са сво­јом пе­да­го­ги­ком до­жи­вео не­у­спех
као и са сво­јом по­ли­ти­ком. Исо­крат је за раз­ли­ку од
Пла­то­на по­сре­до­вао у су­ко­бу из­ме­ђу фи­ло­со­фи­је и
оп­штег обра­зо­ва­ња та­ко што је „обе ове обра­зов­не
си­ле при­знао као рав­но­прав­не.“ Код Исо­кра­та, пред­
ме­ти оп­штег обра­зо­ва­ња тре­ба да слу­же као увод (pro­
pa­i­dei/a) за фи­ло­со­фи­ју. Без об­зи­ра на по­је­ди­нач­на
те­о­риј­ска про­ти­вље­ња, Исо­кра­тов на­чин обра­зо­ва­ња
прак­тич­но је остао ме­ро­да­ван за чи­та­ву ан­ти­ку.
Ан­тич­ко на­сле­ђе код
апо­сто­ла Па­вла
Пи­та­ње обра­зо­ва­ња у хри­шћан­ским оп­шти­на­ма
ни­је по­сто­ја­ло пре кра­ја II и по­чет­ка III ве­ка по­сле
Хри­ста. По­ста­вља се пи­та­ње ка­ко је апо­стол Па­вле
ус­пео да по­се­је Је­ван­ђељ­ску реч у Рим­ском цар­ству и
 Хри­шћан­ство и хе­ле­ни­зам
па­и­де­ја
да од хри­шћан­ства на­чи­ни ва­се­љен­ску ре­ли­ги­
ју? Па­вле је ово успе­вао за­хва­­љују­ћи Хри­сту
ко­ји му је да­вао моћ (Фил. 4, 13.) али не тре­ба
да за­бо­ра­ви­мо да Бог „ни у ком слу­ча­ју не
за­не­ма­ру­је и не ума­њу­је људ­ски чи­ни­лац и
ње­го­ве људ­ске спо­соб­но­сти у ми­си­о­на­ре­
њу.“ Ов­де на­ста­је но­во пи­та­ње да ли је Па­вле
осим ју­деј­ског обра­зо­ва­ња по­се­до­вао и
хе­лен­ско обра­зо­ва­ње (Дап. 22, 3.)? По­сто­је
два прав­ца у на­у­ци и оба су ису­ви­ше јед­но­
стра­на. Пр­ви је јед­но­стра­но на­гла­ша­вао
хе­лен­ски ути­цај на об­ли­ко­ва­ње ње­го­ве бо­го­
слов­ске ми­сли, а дру­ги је ис­кљу­чи­во под­вла­чио ути­цај
ју­деј­ске те­о­ло­ги­је у ње­го­вим де­ли­ма. Па­вле се ро­дио у
гра­ду Тар­су ко­ји је био по­зна­то сре­ди­ште хе­лен­ског
обра­зо­ва­ња и ме­сто у ко­ме су се су­сре­та­ли пу­ту­ју­ћи
фи­ло­со­фи. У то вре­ме у Тар­су хе­лен­ско обра­зо­ва­ње
мо­гло је да се стек­не не са­мо на уни­вер­зи­те­ти­ма не­го
и од ра­зно­ра­зних сто­ич­ких или ки­нич­ких фи­ло­со­фа,
ко­ји су лу­та­ју­ћи од ме­ста до ме­ста про­по­ве­да­ли на
град­ским тр­го­ви­ма. У Па­вло­вим по­сла­ни­ца­ма мо­же­мо
при­ме­ти­ти да је он си­гур­но био по­зна­ва­лац на­род­не
му­дро­сти и вер­ско-фи­ло­соф­ских стру­ја­ња сво­га вре­
ме­на и то до те ме­ре да се у по­сла­ни­ца­ма и бе­се­да­ма
ко­ри­стио из­ре­ка­ма хе­лен­ских пи­са­ца. Па­вле је сто­је­ћи
на уз­ви­ше­ном тлу атин­ског Аеро­па­га про­по­ве­дао
хе­лен­ским фи­ло­со­фи­ма (сто­и­ци­ма и епи­ку­реј­ци­ма),
ко­ји су има­ли оби­чај да сво­је рас­пра­ве во­де у са­мом
сре­ди­шту хе­лен­ског све­та (Дап. 17, 22 и да­ље). У тој
про­по­ве­ди Па­вле ци­ти­ра по­след­њи од са­чу­ва­на че­ти­
ри сти­ха еп­ског пе­сни­ка Епе­ме­ни­да: „Јер у ње­му жи­ви­
мо, ми­че­мо се и је­смо“; и хе­ме­стих из Ара­то­вих Не­бе­
ских по­ја­ва: „Јер и род смо ње­гов“; из­ме­ђу ова два
ци­та­та је умет­ну­то: „Ка­ко и не­ки од ва­ших пе­сни­ка
ре­ко­ше.“ У По­сла­ни­ци Ти­ту по­сто­ји још је­дан ци­тат од
пе­сни­ка Епе­ме­ни­да, дру­ги од че­ти­ри са­чу­ва­на сти­ха
овог епи­ча­ра: „Кри­ћа­ни су сваг­да ла­жљи­ви, зле зве­ри,
бес­по­сле­ни тр­бу­си (Тит. 1, 12.).“ По­сто­ји још је­дан
ин­ди­рек­тан на­вод у Пр­вој по­сла­ни­ци Ко­рин­ћа­ни­ма из
ко­ме­ди­је Та­и­да нај­по­пу­лар­ни­јег пи­сца но­ве хе­лен­ске
ко­ме­ди­је Ме­нан­дра: „Рђа­ви раз­го­во­ри ква­ре до­бре
оби­ч а­ј е
(Кор. I, 15,
33).“ На осно­ву
ових при­ме­ра у ко­ји­
ма апо­с тол Па­вле
ци­ти­ра хе­лен­ске
пи­сце, Ка­ра­ви­до­
пу­лос да­је свој
за­кљу­чак: „Ови
ма­ло­број­ни при­ме­ри
по­ка­зу­ју да Па­вле ни­је рав­но­ду­шан пре­ма хе­лен­ском
пре­да­њу и обра­зо­ва­њу сво­га вре­ме­на, и да је до­бро
умео да га упо­тре­би, ка­да би му за­тре­ба­ло да се њи­ме
по­слу­жи за­рад ми­си­о­нар­ских ци­ље­ва.“
Пр­ви по­мен о па­и­де­ји
код апо­сто­ла Фи­ли­па
Пр­ви по­мен о па­и­де­ји код хри­шћа­на има­мо у апо­
криф­ним Де­ли­ма апо­сто­ла Фи­ли­па, по­зни­јој хри­
шћан­ској књи­жев­но­сти, где аутор по­не­кад на­сто­ји да
ва­ри­ра си­ту­а­ци­је ко­је се ја­вља­ју у де­лу ње­го­вог прет­
ход­ни­ка, апо­сто­ла Па­вла. Као и Па­вле, Фи­лип до­ла­зи
у Ати­ну и про­по­ве­да хе­лен­ским фи­ло­со­фи­ма. У тој
про­по­ве­ди, Фи­лип им је ре­као да је Хри­стос до­шао да
све­ту до­не­се но­ву кул­ту­ру (он ка­же pa­i­dei/a) да би
до­вр­шио и на­до­ме­стио ста­ру кул­ту­ру. На­зи­ва­ју­ћи
хри­шћан­ство Хри­сто­вом па­и­де­јом, Фи­лип на­гла­ша­ва
на­ме­ру да хри­шћан­ство пред­ста­ви на­став­ком хе­лен­ске
па­и­де­је. Ста­вља­њем Хри­ста у сре­ди­ште но­ве кул­ту­ре,
хе­лен­ска па­и­де­ја је по­ста­ла ин­стру­мент тј. увод (pro­pa­
i­dei/a) за хри­шћан­ску па­и­де­ју.
14 l
3/2009.

Свештеник Угрин В. По­по­вић

Од себе ка
Ч о­век, као би­ће од­но­са – дру­штва, гра­ди се пре­ма
окру­же­њу у за­ви­сно­сти од то­га ка­ко се од­но­си пре­
ма са­мо­ме се­би. За­то је Хри­стос и на­гла­сио у Је­ван­ђе­љу
се оти­шло до Ме­се­ца и иако је сав свет от­кри­вен и
упо­знат, ми­сте­ри­ја зва­на чо­век и да­ље оста­је не­до­ку­
чи­ва, не­спо­зна­та. „Спо­знај са­мог се­бе“ – је­сте мак­си­
да тре­ба да љу­би­мо бли­жње сво­је као са­ми се­бе. Јер је ма ста­ра ко­ли­ко и чо­век али по­тра­га као да се об­у­ста­
је­ди­но та­кав на­чин не­ли­це­ме­ран, ви­ла и сам чо­век као да је по­ве­ро­вао да
це­ло­вит, па са­мим тим и при­јем­чив је тех­но­ло­шким до­стиг­ну­ћи­ма пре­ва­
за јед­ну ду­хов­ну раз­ме­ну ко­ја би Иако се оти­шло до зи­шао по­тре­бу за са­мо­спо­зна­ва­њем.
уз­во­ди­ла ка обо­стра­ном на­пре­до­ва­ Ме­се­ца и иако је сав За­то се ни­је ни за­чу­ди­ти са­вре­ме­ним
њу, с об­зи­ром да љу­бав ни­је са­мо од­но­си­ма ме­ђу љу­ди­ма, оту­ђе­њу и
пу­ка емо­ци­ја већ на­чин жи­во­та, свет от­кри­вен и упо­ су­ро­во­сти, јер ако чо­век не во­ли се­бе
мо­дел оп­хо­ђе­ња, ко­ји ако оства­ри­ знат, ми­сте­ри­ја зва­на не мо­же ни дру­го­га во­ле­ти. Ако у се­би
мо у се­би мо­же­мо де­ли­ти са дру­ги­
ма. Што је је­ди­но и ло­гич­но, у крај­
чо­век и да­ље оста­је ни­је от­крио лик Бо­жи­ји не­мо­гу­ће му је
да га и у дру­го­ме пре­по­зна. А он­да
њој ана­ли­зи, по­што оно што не­ма­ не­до­ку­чи­ва, не­спо­зна­та. ли­це­мер­је, а он­да за­ме­на те­за, од­но­сно
мо не мо­же­мо ни да­ти, од­но­сно про­гла­ша­ва­ње За­ко­на Бо­жи­јег за но­во­
по­де­ли­ти, та­ко да нас то во­ди до јед­ га Бо­га, а чо­ве­ка за сред­ство – ни­ка­ко
не дру­ге исти­не а она је да чо­век су­штин­ски ни­је свој за циљ. У та­квој кон­ста­ла­ци­ји од­но­са пут ка Хри­сту
ако не љу­би се­бе. А во­ле­ти се­бе зна­чи зна­ти за се­бе, сво­ди се на ме­ха­нич­ки ри­там ис­пу­ња­ва­ња од­ре­ђе­них
осве­сти­ти се, при­хва­ти­ти се­бе. нор­ми, док се Цар­ство ту­ма­чи као на­гра­да за оства­
ри­ва­ње кво­те пра­вед­но­сти. Та­ква, го­то­во ро­бот­ска
При­ча о та­лан­ти­ма ло­ги­ка, све ви­ше уда­љу­је чо­ве­ка од Бо­га, али и од
ње­га са­мог, што ће ре­ћи и од дру­гих. Но, ка­ко је лак­
При­ча о та­лан­ти­ма је­сте по­твр­да ре­че­ног а све­до­чи ше при­хва­ти­ти ту ме­ха­нич­ку ло­ги­ку, у ко­јој го­то­во да
још и о по­тре­би уз­ра­ста­ња ко­је, да би би­ло мо­гу­ће, и не уче­ству­је­мо, не­го ли ствар­ни, лич­но­сни раст, као
нео­п­ход­но је от­кри­ти – са­зда­ти те­мељ. Нео­пх­ од­но је про­дукт раз­ми­шља­ња ср­цем (а у од­но­су и опи­то­ва­њу
зна­ти са чим се рас­по­ла­же не би ли се то исто умно­ са дру­гим на на­чин ли­т ур­гиј­ског са­о­ства­ри­ва­ња),
жа­ва­ло, на­до­гра­ђи­ва­ло. Љу­би­ти се­бе - је­сте упра­во та­ко и ста­за ко­ја је во­ди­ља ка Хри­сту би­ва уска јер се
по­зив на от­кри­ва­ње тог те­ме­ља ка­ко би се, да­ље, њо­ме ре­ђе иде, а не сто­га што је пре­ви­ше зах­тев­на
мо­гла на тим осно­ва­ма гра­ди­ти кон­струк­ци­ја хри­ или оп­те­ре­ћу­ју­ћа за чо­ве­ка. Њо­ме мо­гу ко­ра­ча­ти
шћан­ског на­чи­на бив­ство­ва­ња. Ме­ђу­тим, ма ко­ли­ко оства­ре­ни, са­мо­спо­зна­ти љу­ди, с об­зи­ром на то да
то у те­о­ри­ји јед­но­став­но и по­зна­то зву­ча­ло, у прак­си Хри­стос по­тре­бу­је це­лог чо­ве­ка, за­о­кру­же­ну лич­
се то по­ка­зу­је ско­ро као не­мо­гу­ћа ствар, не­до­се­жан ност; то ће ре­ћи – чо­ве­ка са име­ном, у од­но­су ко­ји је,
по­ду­хват. За­што је то та­ко, мно­ги би зна­ли да ка­жу, са­мим тим, спо­со­бан и за од­нос са Њим. А тај од­нос
чак и да да­ју при­ме­ре, да на­ве­ду по­ку­ша­је, али са­мо је­сте нај­бит­ни­ји, њи­ме да­је­мо, њи­ме се оства­ру­је­мо
рет­ки ће о то­ме ћу­та­ти и са­мо ти рет­ки ће на том – ме­ња­мо, њи­ме чи­ни­мо Цр­кву, њи­ме пред­о­ку­ша­мо
те­ме­љу гра­ди­ти. Уска ста­за и ма­ли број љу­ди ко­ји Цар­ство.
њо­ме ко­ра­ча, ни­је уска, као што ни број ни­је ма­ли, Ка­ко ни­шта у на­у­ци Хри­сто­вој ни­је тек пу­ке фор­ме
због то­га што је она пре­ви­ше зах­тев­на, оп­те­ре­ћу­ју­ћа ис­ка­за­но, то по­тре­ба лич­но­сног од­но­са је­сте у су­шти­ни
за чо­ве­ка, већ је она та­ко уска а број је та­ко ма­ли из ег­зи­стен­ци­јал­на по­тре­ба чо­ве­ка за Бо­гом, чо­ве­ка за
раз­ло­га што је сам чо­век се­би по­нај­ма­ње ја­сан. Иако Жи­во­том. Иден­ти­тет, оно ко смо ми, гра­ди се од­но­сом
 Православни Мисионар l 15

Жи­вот у Хри­сту

другима
и прет­по­став­ка је су­сре­та са Бо­гом. То је ве­о­ма
би­тан, чак пре­ло­ман, сег­мент хри­шћан­ског
уз­ра­ста­ња. Се­ти­те се бо­га­та­ша и Ла­за­ра; оно
што је су­штин­ска раз­ли­ка из­ме­ђу њих дво­ји­це
је­сте то да Ла­зар има име, а бо­га­таш је тек
оп­шти по­јам, је­дан од мно­гих - ано­ни­мус. Ако
кре­не­мо тим то­ком да раз­ми­шља­мо он­да се
мо­же­мо за­пи­та­ти да ли је За­кон тај ко­ји је пре­
су­дан (с об­зи­ром да је бо­га­таш знао за Авра­а­
ма, а ка­ко мо­же­мо на­слу­ти­ти из тек­ста имао је
и од­ре­ђе­но по­што­ва­ње тог За­ко­на, по­го­то­во
ако зна­мо да је ал­тер­на­ти­ва по­што­ва­њу За­ко­на
у том вре­мен­ском пе­ри­о­ду по­вла­чи­ла за со­бом
ка­ме­но­ва­ње као по­сле­ди­цу), или је ипак
по­треб­но не­што ви­ше - дру­го, а за­рад че­га је
Ла­зар имао име, а бо­га­таш не. То нас по­но­во
вра­ћа од­но­су, за­пра­во по­тре­би за њи­ме као
прет­по­став­ци из­град­ње иден­ти­те­та; да­кле,
лич­но­сти.

Ро­бот­ски си­стем
Гре­шка ме­ха­нич­ког при­сту­па хри­шћан­ском
на­чи­ну жи­во­та је упра­во у то­ме што апо­стро­
фи­ра За­кон, нор­му, као оно нај­бит­ни­је у чо­ве­
ко­вом хо­ду ка Хри­сту, а гра­ди се у ме­ђу­људ­
ским од­но­си­ма из­ла­жу­ћи оно шта не тре­ба,
шта се не сме...чи­ни­ти, као фор­му при­др­жа­ва­
ња том истом За­ко­ну, нор­ми. Ме­ђу­тим, то је
по­гре­шно ба­рем из два раз­ло­га. Пр­ви би био
тај да оно што је нај­бит­ни­је би­ва за­там­ње­но
ма­ње бит­ним ства­ри­ма ко­ји уме­сто да бу­ду
из­раз, у ова­квом ре­ду ства­ри, за­у­зи­ма­ју ме­сто
су­шти­не; док је дру­ги раз­лог тај што чо­век не
би­ва упу­ћен у оно шта тре­ба, већ се ис­кљу­чи­во
Фото: Д. Олуић

тро­ши у уз­др­жа­ва­њу од оно­га шта не тре­ба,

шта не сме, не по­ку­ша­ва­ју­ћи да до­гле­да за­што
то не тре­ба, од­но­сно, шта за­пра­во тре­ба.
У да­на­шње вре­ме из­у­зет­но бр­зог на­чи­на
жи­вље­ња ова ло­ги­ка је­сте из­у­зет­но опа­сна
16 l
3/2009.
јер, већ не­за­ин­те­ре­со­ва­ног чо­ве­ка гу­ра још ви­ше у
ро­бот­ски си­стем „здра­во за го­то­во“ на­чи­на усва­ја­ња
би­ло че­га. По­ме­ну­ти пр­ви раз­лог због че­га ова­ква
ло­ги­ка ни­је пре­по­руч­љи­ва је­сте упра­во и у то­ме што
та­кав на­чин мо­же по­да­ри­ти са­мо јед­но­стран иден­ти­тет
чо­ве­ку, из­ра­жен од­го­во­ром на пи­та­ње шта сам – до­бар
чо­век, пра­ве­дан, рђав, по­ква­рен... за­кри­љу­ју­ћи со­бом
оно нај­бит­ни­је (чи­ји од­го­вор је­сте ујед­но и су­штин­ска
раз­ли­ка из­ме­ђу бо­га­та­ша и Ла­за­ра) из­ра­же­но од­го­во­
ром на пи­та­ње ко сам – Угрин, Је­ле­на, Го­ран, Та­ња... ко­је
нас и опре­де­љу­је за су­срет са Хри­стом; шта ви­ше –
ње­го­ва је прет­по­став­ка.
Да би се до­шло до пра­вил­ног при­сту­па од­но­су са дру­
ги­ма, мо­ра се нај­пре има­ти пра­ви­лан при­ступ од­но­су
пре­ма се­би што нас до­во­ди до по­тре­бе за пре­ва­зи­ла­же­
њем оног дру­гог, го­ре по­ме­ну­тог, раз­ло­га због че­га
ро­бот­ска ло­ги­ка ни­је до­бра. Пре све­га и због то­га што
чо­век ни­је ро­бот, Бог га ни­је та­квим ство­рио, па са­мим
тим ве­ро­ват­но и не оче­ку­је да чо­век сам од се­бе то се­би
на­пра­ви. За­то је бит­но да сам чо­век зна шта тре­ба, шта
Пра­во­слав­ни на­чин жи­во­та ни­је иде­ја
са ко­јом се сла­же­мо већ ре­ал­ност у ко­јој
уче­ству­је­мо при­пре­ма­ју­ћи свет, це­ло­
куп­ну тво­ре­ви­ну, за су­срет са Твор­цем
сме, шта хо­ће... јер на та­кав на­чин уче­ству­је, гра­ди се,
са­зре­ва.
Са­свим је ло­гич­но да чо­век ко­ји зна шта тре­ба, и чи­ни
то, не­ће, ни­ти мо­же, да ра­ди оно шта не тре­ба. Са дру­ге
стра­не, ако са­мо из­бе­га­ва оно шта не тре­ба ни­је из­ве­сно
да ће до­ћи и до оно­га шта тре­ба, а са­свим је ве­ро­ват­но да
у то­ме не­ће уче­ство­ва­ти јер, ако не жи­ви­мо на ули­ци не
зна­чи да ће­мо жи­ве­ти у па­ла­ти, док го­то­во увек ако
жи­ви­мо у па­ла­ти, са­свим је си­гур­но да не­ће­мо жи­ве­ти
на ули­ци.
Да­нас ни­је ни­шта ви­ше до из­раз оно­га ју­че, као што и
оно су­тра не­ће би­ти ни за јо­ту дру­га­чи­је од оно­га ка­квим
га учи­ни­мо да­нас, јер ће то би­ти не­чи­је ју­че као што је и
ово са­да би­ло не­чи­је су­тра. Пра­во­слав­ни на­чин жи­во­та
ни­је иде­ја са ко­јом се сла­же­мо већ ре­ал­ност у ко­јој уче­
ству­је­мо при­пре­ма­ју­ћи свет, це­ло­куп­ну тво­ре­ви­ну, за
су­срет са Твор­цем. Да ли ће то би­ти Ра­до­сни су­срет или
ту­га су­о­че­ња са ни­шта­ви­лом, од­го­нет­ну­ће­мо оног
мо­мен­та ка­да су­штин­ски бу­де­мо схва­ти­ли да од нас
за­ви­си. Мир Вам.
 Православни Мисионар l 17

Или­ја Јо­кић Хри­шћан­ски жи­вот

Слобода ­
у Цркви
О бич­но се ка­же да жи­ви­мо у вре­ме­ну ка­да је чо­ве­
чан­ство до­сти­гло нај­ве­ћи сте­пен сло­бо­де, нај­бо­ље
усло­ве за жи­вот, да сва­ко од нас жи­ви мно­го сло­бод­ни­
Ка­да по­сма­тра­мо ко­смо­ло­шко уче­ње пр­вих хри­шћа­на и
од­нос Бо­га и све­та, схва­та­мо це­ло­куп­ну прет­по­став­ку
уче­ња Цр­кве о сло­бо­ди. Да бисмо то раз­у­ме­ли мо­ра­мо
је не­го што су жи­ве­ли на­ши ста­ри. Ро­бо­вла­снич­ки по­ћи од са­мог ства­ра­ња све­та. Обич­но се ка­же да Бог
на­чин дру­штве­ног уре­ђе­ња је одав­но иш­че­зао, за­шти­ ства­ра свет из љу­ба­ви, схва­та­њем те љу­ба­ви до­ла­зи­мо
ће­не су на­ци­о­нал­не и сва­ке дру­ге ма­њи­не, љу­ди ужи­ва­ до исти­не. Кон­ста­ту­је­мо да је Бог ство­рио свет ни из
ју у свим ово­зе­маљ­ским бла­го­де­ти­ма.
Да­нас углав­ном све ре­ли­ги­је про­по­ве­да­ју не­ко
ви­ђе­ње сло­бо­де, али хри­шћан­ство је сво­је
основ­но дог­мат­ско уче­ње за­сно­ва­ло на
сло­бо­ди. Код са­мог на­ста­ја­ња ове ре­ли­
ги­је од­мах се при­ме­ћи­вао њен
су­коб са та­да­шњим вер­ским
уче­њи­ма. За раз­ли­ку од ста­
ро­рим­ске ре­ли­ги­је хри­
шћан­ство је уки­да­ло
не­јед­на­ко­сти, ни­је би­ло
ро­бо­ва, си­ро­ма­шних,
бо­га­тих, пред Бо­гом
су сви јед­на­ки. То
се Ри­мља­ни­ма
ни­ка­ко ни­је
до­па­да­ло и за­то
је хри­шћан­ство
то­ли­ко и стра­
да­ло у пр­ва
три ве­ка. За
раз­ли­к у од
њих, Је­вре­ји­ма
се ни­ка­ко ни­је
сви­де­ла иде­ја о
Цар­ству Не­бе­
ском, о веч­ном
жи­во­ту, о јед­ном
на­ро­ду, о то­ме да
ви­ше не­ма иза­бра­
ног на­ро­да, да је Бог,
Бог свих љу­ди. Фото: Д. Олуић

Мак­сим и Ире­на Мор­ган 
Пра­во­слав­на
ми­си­о­нар­ска
Цр­ква у Тек­са­су
З а­ми­сли­те ма­ли град у Тек­са­су ко­ји бро­ји 20.000 ста­
нов­ни­ка и ко­га ка­рак­те­ри­ше фра­за „Be­ing in the
buc­kle of the Bi­ble Belt“ (то је не­фор­мал­ни из­раз за
област у САД у ко­јој до­ми­ни­ра­ју со­ци­јал­ни кон­зер­ва­
ти­ви­сти еван­ге­ли­стич­ког про­те­стан­ти­зма). То је Кер­
вил у Тек­сасу, у ко­ме има бли­зу 80 цр­ка­ва. Мно­ге од
њих су ве­ли­ке, до­бро­сто­је­ће про­те­стант­ске цр­кве са
бли­зу 900 чла­но­ва у не­ки­ма од њих. Па­стор јед­не од
тих про­те­стант­ских цр­ка­ва се по­ја­вљу­је на на­ци­о­нал­
ној те­ле­ви­зиј­ској ста­ни­ци TBN. Ова ста­ни­ца но­си
на­зив Трој­ство и до­сти­же гле­да­ност од око ми­ли­он
љу­ди ши­ром све­та. Са­да за­ми­сли­те гру­пу ма­њу од 20
пра­во­сла­вних хри­шћа­на ко­ји уче­ству­ју у Све­тој
Ли­тур­ги­ји у днев­ној со­би јед­ног од па­ро­хи­ја­на. То је
на­ша ма­ла ми­си­о­нар­ска за­јед­ни­ца – По­кров Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це. Ова ми­си­о­нар­ска цр­ква ни­је дру­га­чи­ја од
оста­лих ко­ји ни­чу сву­да по Аме­ри­ци. Кер­вил је ло­ци­
ран при­бли­жно је­дан сат се­вер­но од Сан Ан­то­нија.
Пра­во­слав­на ве­ра ни­ка­да ни­је пред­ста­вље­на ов­де, а
нај­бли­жа Пра­во­слав­на цр­ква на за­па­ду на­ла­зи се у
гра­ду Ел Па­со, на мек­сич­кој гра­ни­ци уда­ље­ној од
нас 7 са­ти.
Овај раз­го­вор је во­ђен са оцем Па­влом
Бр­хол­том (Paul Bur­holt), ри­мо­ка­то­лич­
ким пре­о­бра­ће­ни­ком, ко­ји је од­ра­
стао у Ен­гле­ској и ко­ји је
дипломирао на Окс­форду.
Пре­се­лио се у Њујорк пре 20
го­ди­на. Пр­ви пут је до­шао у
Тек­сас ра­ди ле­че­ња.
То­ком тог пе­ри­о­да хо­до­
ча­стио је до Сан Фран­ци­
ска где је ис­це­љен над
мо­шти­ма св. Јо­ва­на
Православни Мисионар l 19
Ин­тер­вју
Мак­си­мо­ви­ћа. Мо­ли­мо се да овај ин­тер­вју не осве­тли
са­мо Пра­во­сла­вље у Аме­ри­ци, већ и да вас ин­спи­ри­ше
ста­ром из­ре­ком: „Увек је ко­ри­сно с вре­ме­на на вре­ме
вра­ти­ти се на осно­ву“.
zОче
z Па­вле, ре­ците нам ка­ко сте по­ста­ли пра­во­
слав­ни све­ште­ник.
- Ни сам не знам ка­ко сам по­стао пра­во­слав­ни све­
ште­ник. Би­ло је то по Бо­жи­јем про­ми­слу. Ни­је би­ла
мо­ја на­ме­ра да по­ста­нем све­ште­ник, ја сам са­мо по­же­
лео да по­ста­нем пра­во­сла­ван. За­пра­во, уко­ли­ко се
вра­тим у сво­је ра­но де­тињ­ство, бо­ље ре­ћи, ка­да сам
био ти­неј­џер, по­чео сам да чи­там о мо­ли­тви Ису­су, а
био сам и у бли­ским од­но­си­ма са не­ким љу­ди­ма у
Ри­мо­ка­то­лич­кој Цр­кви којој сам припадао те су ми
мно­ги од њих пре­по­ру­чи­ли да чи­там
пра­во­слав­ну ли­те­ра­т у­ру због
ду­хов­не ду­би­не, али и древ­не
кла­сич­не ду­хов­но­сти ко­ја је,
ка­ко сам ве­ро­вао, би­ла део
ри­мо­ка­то­лич­ке тра­ди­ци­је. У
на­ред­ним го­ди­на­ма то је би­ло
оно че­му сам се посветио. Са 32
го­ди­не сам по­се­тио Све­ту Го­ру у
Грч­кој, што се ис­по­ста­ви­ло као
ве­ли­ка тач­ка пре­о­кре­та. Имао
сам при­ви­ле­ги­ју да срет­нем
ис­так­ну­те лич­но­сти у ма­на­
сти­ру Си­мо­но-Пе­тра, али
и у дру­гим ма­на­сти­ри­
ма. Иако сам до­шао
са­мо као хо­до­ча­
сник же­ле­ћи да
на­у ­ч им о
20 l
3/2009.

мо­ли­тви Пра­во­слав­не Цр­кве, по­стао сам та­да убе­ђен

да је по­треб­но да бу­дем у тој Цр­кви, и да ни­сам баш у
све­му то­ме као што сам фор­мал­но ми­слио да је­сам.
Али окол­но­сти су би­ле ка­кве су би­ле, сво­ју од­лу­ку сам
од­ло­жио на не­ко­ли­ко го­ди­на, а ка­сни­је је мо­јој же­ни и
ме­ни да­та дру­га шан­са, ов­де у Аме­ри­ци, где нам је
Пра­во­сла­вље от­крио пре­ди­ван све­ште­ник отац Ан­дреј
Тре­гу­бов у Клер­мон­ту (Њу Хем­шир) и за­јед­ни­ца при
цр­кви Све­тог Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог. То је по­ста­ло и
ме­сто где сам, на кра­ју, и при­мљен у Пра­во­слав­ну
Цр­кву. Мно­го пу­та сам по­же­лео да сам то ура­дио
ра­ни­је, али очи­глед­но је то би­ло ис­пу­ње­ње мог ду­хов­
ног жи­во­та ко­ји сам по­ку­ша­вао да во­дим као и сту­ди­
ја ко­је сам за­вр­шио. И та­ко сам по­чео да под­у­ча­вам и
да де­лим сво­ју ве­ру са оста­ли­ма. По­ми­слио сам да би
би­ло до­бро да по­ста­нем ђа­кон, али сам на на­го­вор да
бу­дем пра­во­слав­ни све­ште­ник на кра­ју и по­стао.

zОче
z Па­вле, мо­же­те ли нам ре­ћи не­што о ка­пе­ли и
па­ро­хиј­ској за­јед­ни­ци у Кер­ви­лу?
- Ве­о­ма је ин­те­ре­сан­тан на­чин на који сам до­шао у
Тек­сас. Про­ла­зио сам кроз лич­не кри­зе у свом жи­во­ту
ко­је су ме на­те­ра­ле да уви­дим да је жи­вот кра­так и да
је по­треб­но да од­лу­чим ка­ко ћу на нај­бо­љи на­чин да
слу­жим Бо­гу. Са бла­го­сло­вом епи­ско­па, пре­ме­стио
сам се са се­ве­ро­и­сто­ка ка ју­гу и до­шао у Тек­сас. И та­ко
сам до­шао до цен­трал­не ре­ги­је Тек­са­са по­зна­ти­је као
Hill Co­un­try. На­ша Цр­ква је по­све­ће­на По­кро­ву Пре­
све­те Бо­го­ро­ди­це, што је ве­о­ма за­ни­мљи­во. Ова ико­на
го­во­ри о исто­ри­ји сло­вен­ског на­ро­да, ко­ји су та­да
би­ли па­га­ни, и ко­ји­ма се док су оп­ко­ља­ва­ли ве­ли­ки
град Кон­стан­ти­но­пољ, Мај­ка Бо­жи­ја по­ја­ви­ла као
ви­зи­ја шти­те­ћи на­род сво­јим по­кро­вом. Нај­за­ни­мљи­
ви­ји део у тој при­чи је онај ко­ји по­ка­зу­је да је сла­вље­
ње По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це израженије ме­ђу
Сло­ве­ни­ма ко­ји су би­ли па­га­ни, не­го ме­ђу Гр­ци­ма ко­ји
су та­да би­ли Хри­шћа­ни под оп­са­дом. Хте­ли смо да
бу­де­мо под за­шти­том Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и Ње­ног
По­кро­ва због ле­по­те зна­че­ња, Ње­ног бде­ња над на­ма.
На­ша цр­ква по­сто­ји ма­ло ви­ше од три го­ди­не. А све
је по­че­ло ве­о­ма си­ро­ма­шно, са са­мо не­ко­ли­ко љу­ди у
при­ват­ној ку­ћи. Са­да има­мо ле­пу ка­пе­лу. Сва­ко ко ју
је по­се­тио или је са­мо ви­део на на­шем сај­ту мо­рао се
сло­жи­ти да је под­јед­на­ко ле­па као и мно­ге дру­ге Пра­
во­слав­не цр­кве. Наш циљ као ми­си­о­нар­ске Цр­кве, али
и мој као све­ште­ни­ка, је­сте да слу­жи­мо дру­ги­ма. То
зна­чи да слу­жи­мо не­де­љом Све­ту Ли­тур­ги­ју али не
са­мо то, већ и да су­бо­том има­мо ве­чер­њу слу­жбу, а у
то­ку Ве­ли­ког Ча­сног по­ста ве­ли­ко Бде­ни­је. Та­ко­ђе,
то­ком Ча­сног по­ста слу­жи­мо и дру­ге ле­пе слу­жбе –
Ве­ли­ки ка­нон св. Ан­дре­ја Крит­ског као и Ли­тур­ги­ју
пре­ђе­о­све­ће­них Да­ро­ва. Ми­сли­мо да без об­зи­ра што
нас је ма­ло и што нам је за­јед­ни­ца та­ко си­ро­ма­шна
љу­ди­ма, не тре­ба да бу­де­мо по­ште­ђе­ни ових бла­го­сло­
ва. Ово је био наш циљ. Сви исто раз­ми­шља­мо на ову
те­му, иако не мо­же­мо увек сви да при­су­ству­је­мо слу­
жба­ма. Ов­де ну­ди­мо не­ка­кву дру­га­чи­ју Аме­ри­ку.
Ве­ћи­на љу­ди на Аме­ри­ку гле­да као на ма­те­ри­ја­ли­стич­
ки ори­јен­ти­са­ну и плит­ку. На­жа­лост, ово је оп­шта
сли­ка Аме­ри­ке, али за­пра­во по­сто­ји и она дру­га стра­
на, ду­бо­ко ре­ли­ги­о­зна Аме­ри­ка ко­ја је пре­зрена од
стра­не ин­те­лектуалних кругова. А ов­де, у цен­трал­ној
ре­ги­ји Тек­са­са, по­сто­ји око 80 цр­ка­ва и то са­мо у
ма­лом гра­ду Кер­ви­лу ко­ји бро­ји 20.000 ста­нов­ни­ка.
Мо­же­те ли да за­ми­сли­те: 80 цр­ка­ва! И то су љу­ди ко­ји
во­ле Го­спо­да и ко­ји ве­ру­ју у Го­спо­да Ису­са Хри­ста на
свој на­чин, не на пра­во­сла­ван. Оно што им не­до­ста­је
је­сте де­лић пра­во­слав­не ве­ре. Та­ко­ђе им не­до­ста­је и
аскет­ска и мо­рал­на од­го­вор­ност ко­ју је не­мо­гу­ће до­би­
ти у цр­кви у ко­јој се на­ла­зи са­мо не­ко­ли­ко ис­кре­них
љу­ди. А то је оно што ми мо­же­мо да по­ну­ди­мо тим
 Православни Мисионар l 21

љу­ди­ма – су­шти­ну. Тру­ди­мо се да то и ура­ди­мо пу­тем zКо­

z ји су на­по­ри мо­ра­ли да бу­ду уло­же­ни ка­ко би се
на­ших слу­жби и да не­ка­ко до­пре­мо до тих љу­ди. Чи­ни Пра­во­сла­вље ши­ри­ло?
ми се да има­мо Бо­жи­ји бла­го­слов. Ово је ве­о­ма ва­жно пи­та­ње за­то што смо на те­ри­то­
ри­ји ко­ја ни­је тра­ди­ци­о­нал­но пра­во­слав­на. По­сто­ји
zz По­што не до­би­ја­те пла­ту, да ја­ка ре­ли­гиј­ска кул­ту­ра у Тек­са­су, али
ли то зна­чи да ра­ди­те и неки то је ве­о­ма раз­ли­чи­то Хри­шћан­ство.
дру­ги по­сао?
Ми­слим да је нај­ва­жни­ Шта је по­треб­но да ура­ди­мо? Јед­на
- То је ве­о­ма до­бро пи­та­ње. Ја је да по­сто­је мир­ја­ни ствар ко­ју све­ште­ник мо­же да ура­ди
имам ди­пло­му и ли­цен­цу да ра­дим ко­ји ре­дов­но до­ла­зе на је­сте да но­си ман­ти­ју и крст што је
као пси­хо­те­ра­пе­у т и брач­ни са­вет­ че­шће мо­гу­ће. У не­пра­во­слав­ној кул­ту­
ник. Слич­но као дру­ги све­ште­ни­ слу­жбе. Слу­жба об­ли­ку­ ри то ни­је ни ма­ло ла­ко. Мо­ра­те се при­
ци, на­чин на ко­ји за­ра­ђу­јем за је наш ду­хов­ни и ин­те­ ла­го­ди­ти иако Аме­ри­ка за­го­ва­ра сло­бо­
жи­вот је ве­о­ма бли­зак мом све­ште­ ду лич­но­сти. Ми­слим да ово ни­је кли­ше
нич­ком по­зи­ву. Али ми­слим да
лек­ту­ал­ни жи­вот и и да без об­зи­ра на све увек по­сто­ји до­за
по­сто­ји и дру­ги по­глед на ову си­ту­ до­при­но­си на­шем при­ти­ска ко­ја нас те­ра да из­гле­да­мо као
а­ци­ју. У Аме­ри­ци не оче­ку­је­мо са­зна­њу шта је за­пра­во и сви оста­ли. Та­ко да
по­моћ од др­жа­ве. По­сто­ји и из­ре­ка ми­слим да је до­бро
ко­ја ка­же: „Онај ко пла­ћа сви­ра­ча, Пра­во­сла­вље да све­ште­ник
тај и на­ру­чу­је пе­сму“, што зна­чи да стал­но но­си
онај ко те фи­нан­си­ра тај те и кон­ ма­нти­ју и крст
тро­ли­ше. Та­ко да у прак­си мо­же­мо за­то што та­кав
ре­ћи да све што до­би­је­мо од на­ше Цр­кве до­би­ја­мо у из­глед про­во­ци­ра пи­та­ња
љу­ба­ви. Био би за­и­ста бла­го­слов да има­мо све, али на код дру­гих. Да­кле, то је јед­
не­ки на­чин чи­ње­ни­ца да не­ма­мо све је у ства­ри бла­го­ на ствар. Ла­и­ци су углав­ном
слов. На­ша си­ту­а­ци­ја у Аме­ри­ци до­ста под­се­ћа на ти ко­ји ши­ре ве­ру. За­пам­ти­
ра­не хри­шћа­не ко­ји ни­су до­би­ја­ли по­моћ од вла­да­ра и те, све­ште­ник је ту да по­диг­
ко­ји су све ра­ди­ли из љу­ба­ви цр­пе­ћи се­бе као што је и не оне ко­ји су већ пре­о­бра­
Го­спод да­вао Се­бе за нас. Мно­ге ве­ли­ке ства­ри би­смо ће­ни. Че­сто во­лим да ка­жем
мо­гли да ура­ди­мо уко­ли­ко би­смо има­ли сред­ста­ва и да су мир­ја­ни све­ште­ни­ци
ин­фра­струк­ту­ру, као и по­др­шку вла­де. Ве­о­ма је ту­жно они­ма ко­ји се још ни­с у
што то не­ма­мо, али са дру­ге стра­не има­мо не­што мно­ прео­бра­ти­ли, они­ма ко­ји су
го вред­ни­је. То је све­до­чан­ство хе­рој­ске жр­тве у цр­кви дру­ге ве­ре, Хри­шћа­ни­ма
По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. По­па­ди­ја и ја има­мо ко­ји ни­су пра­во­слав­ни, чак
де­се­так љу­ди ко­ји ју­нач­ки под­но­се фи­нан­сиј­ску жр­тву, и они­ма ко­ји ни­су Хри­шћа­
или то чине сво­јим мо­ли­та­вама, та­ле­н­тима, вре­ме­ном ни. Шта је оно што ра­ди­
ко­је ула­жу ка­ко би Пра­во­сла­вље пред­ста­ви­ли овом мо за оне љу­де ко­ји су
гра­ду. Ово не би мо­гао да по­ну­ди ни­ти цар ни­ти пред­ из­ван Пра­во­слав­не
сед­ник. Ово се до­га­ђа из љу­ба­ви. Или си след­бе­ник Цр­кве? Ми­слим да
Го­спо­да или ни­си. Уко­ли­ко од­лу­чиш да сле­диш Хри­ је нај­ва­жни­је да
ста, ако ве­ру­јеш да је он је­ди­ни Син Го­спо­да и Спа­си­ по­сто­је мир­ја­ни
те­ља на­шег он­да све про­ис­ти­че из то­га. Не­ћеш ре­ћи: ко­ји ре­дов­но
„Ура­дио сам то и то је до­вољ­но“, за­то што је то пи­та­ње до­ла­зе на слу­
твог спа­се­ња. Из отво­ре­ног ср­ца до­ла­зи љу­ба­ви. Ода­ жбе. Слу­жба
кле цр­пи­мо сна­гу за то? Јед­но­став­но цр­пи­мо је из о б ­л и ­к у ­ј е
мо­ли­тви, слу­жби, Све­те Ли­тур­ги­је, мо­ли­тве Ису­су и
на­шег ду­хов­ног жи­во­та и то је све оно што се тру­ди­мо
да га­ји­мо у на­шој пра­во­слав­ној за­јед­ни­ци.
22 l
3/2009.

наш ду­хов­ни и ин­те­лек­ту­ал­ни жи­вот и до­при­но­си

на­шем са­зна­њу шта је за­пра­во Пра­во­сла­вље. Мо­же­мо
да ви­ди­мо шта зна­чи би­ти у Бо­жи­јој ми­ло­сти и шта је
то по­ка­ја­ње, шта је то грех, шта је то ду­хов­на бор­ба,
под­виг. Ово су ве­о­ма ва­жна, основ­на пи­та­ња ко­ја ни­су
ра­зу­мљи­ва они­ма ко­ји ни­су пра­во­слав­ни. За­то је нео­
п­ход­но да има­мо ла­и­ке ко­ји жи­ве овим жи­во­том, јер
они нај­бо­ље мо­гу да ду­хов­ни жи­вот пре­не­су на оне
ко­ји ни­су Хри­шћа­ни. По­ред ово­га, мно­го мо­гу да
до­при­не­су и пре­да­ва­ња и раз­го­во­ри ко­ји су јав­ни а
има­ју ве­зе са те­ма­ма ко­је ов­де за­ни­ма­ју љу­де. Не­ке од
тих те­ма су: Ко је био Исус, шта је то грех, шта је то
спа­се­ње, а пра­во­слав­ни од­го­вор на ова пи­та­ња је мно­
го дру­га­чи­ји и не­ве­ро­ват­но леп­ши и од ве­ће по­мо­ћи
од оно­га што су до та­да има­ли при­ли­ку да чу­ју. По­сто­
ја­ње ме­ста, ви­дљи­ве цр­кве са кр­стом и зна­ком да је
Прав­ос­лав­на и са књи­жа­ром или ме­стом где се мо­же
по­пи­ти ка­фа и где се мо­же по­раз­го­ва­ра­ти је та­ко­ђе
до­бра ствар. Ово оста­вља про­стор да не­ко свра­ти или
да „уше­та” пра­во на Све­ту Тај­ну. Мно­го ства­ри мо­же
да се на­пра­ви. У Пра­во­сла­вљу се не ра­ди о при­ну­ди,
већ о при­зи­ву, ту је реч о ле­по­ти Хри­ста, или о ле­по­ти
Пра­во­слав­ног Хри­ста, ка­ко би ре­као До­сто­јев­ски.
Та­ко­ђе има­мо и ин­тер­нет пре­зен­та­ци­ју, што је не­ки­ма
од ве­ли­ке по­мо­ћи, али про­блем са сај­том и пи­са­ном
реч­ју је­сте што је при­лич­но без­лич­на. Та­ко да би­смо то
тре­ба­ли да ко­ри­сти­мо са­мо као по­моћ у по­ве­зи­ва­њу
две осо­бе.

zОче
z Па­вле, ко­је слу­жбе ну­ди­те сво­јим па­ро­хи­ја­ни­
ма?
- Глав­на слу­жба ко­ја се оба­вља у на­шој Цр­кви је­сте
Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја ко­ја је сва­ке не­де­ље ују­тро.
Ли­тур­ги­ју мо­же­мо упо­ре­ди­ти са пре­див­ним ди­ја­ман­
том ко­ји је по­треб­но ста­ви­ти у од­ре­ђе­ну сре­ди­ну. Уко­
ли­ко има­те ди­ја­мант ко­ји се ко­тр­ља по зе­мљи то је
до­бро, али прет­по­ста­ви­те да га има­те у пре­див­ној
ку­ти­ји са на­ки­том око ње­га и још да је на огр­ли­ци, е то
вам је Ли­тур­ги­ја, нај­ва­жни­ја слу­жба од свих. Све­та
Ли­тур­ги­ја је ве­о­ма са­же­та. Ди­рект­но из­ла­зи из два
де­ла, а то је Све­то Пи­смо и Све­те Тај­не, али нам и дру­
ге слу­жбе у Цр­кви ну­де мно­го зна­ња и ду­хов­ног
ве­жба­ња и ду­би­не. Ве­о­ма су ду­бо­ко­ум­не. Сто­ји­те сат
или ви­ше са све­ћом ис­пред ико­на слу­ша­ју­ћи ка­ко хор
пе­ва на ва­шем је­зи­ку те та­ко, хва­ла Бо­гу, мо­же­те све да
раз­у­ме­те што се пе­ва у то­ку Ве­ли­ког по­ста или ка­но­на
св. Ан­дре­ја Крит­ског, у ко­ме слу­ша­те шта је то по­ка­ја­
ње, шта је ту­га итд. Све ово се не мо­же об­ја­сни­ти уз
по­моћ ре­чи, већ је нео­п­ход­но би­ти на слу­жба­ма. Све­
ште­ник је само чо­век ко­ји сто­ји пред Ча­сном тр­пе­зом
у име оста­лих и ко­ји се мо­ли за све. Али сва­ко по­на­о­
соб ко при­су­ству­је слу­жби до­при­но­си на по­се­бан
на­чин. Сва­ки пра­во­слав­ни хри­шћа­нин је апо­стол.
Сва­ки пра­во­слав­ни хри­шћа­нин је по­слат за оног ко­ји
ни­је ве­ру­ју­ћи. Не за­то што су ти ко­ји ни­су ве­ру­ју­ћи
ин­фе­ри­ор­ни, већ за­то што сва­ко од нас има оног ко не
ве­ру­је у свом соп­стве­ном ср­цу. Сва­ко од нас је укљу­
чен у ду­хов­ну бор­бу и под­виг. За­то не го­во­ри­мо да смо
бо­љи од тих дру­гих, већ да има­мо дар за ко­јим они
че­зну да при­ме. У овом кон­тек­сту све­ште­ник је ду­хов­
ни отац. То не зна­чи да је он ста­рац ко­ји је об­да­рен
про­зор­љи­во­шћу као да­ром до­би­је­ним по­мо­ћу ду­го­го­
ди­шњег мо­на­шког и аскет­ског жи­во­та. Све­ште­ник је
отац као ста­ра­тељ у сва­ком по­гле­ду, да­је са­ве­те, при­ма
ис­по­ве­сти. Чак иако одеш код све­ште­ни­ка ко­ји ни­је
мно­го обра­зо­ван, чак иако ни­је ду­хо­ван ко­ли­ко би
тре­бало да бу­де, Го­спод ће­те бла­го­сло­ви­ти кроз ње­га,
чак и кроз ме­не гре­шног.

zКа­
z ква је бу­дућ­ност ва­ше ми­си­о­нар­ске цр­кве у
Кер­ви­лу?
- То је у Бо­жи­јим ру­ка­ма. На­рав­но, као пра­во­слав­ни,
ми ве­ру­је­мо у си­нер­ги­ју што зна­чи да уко­ли­ко је
не­што у Бо­жи­јим ру­ка­ма то­ли­ко је и у на­шим. Ве­о­ма
ва­жна чи­ње­ни­ца је та да упра­во са­да има­мо див­ну
ка­пе­лу у ко­јој слу­жи­мо, ко­ја се на­ла­зи у ку­ћи на­шег
чте­ца Мар­ка и ње­го­ве же­не Де­бо­ре Скот. А то нам је
омо­гу­ћи­ло да има­мо аутен­тич­ни ли­тур­гиј­ски жи­вот,
пост, мо­ли­тве, ис­по­ве­сти, ду­хов­на вођ­ства. Ме­ђу­тим,
слу­жби у кућ­ној цр­кви може да присуствује са­мо не­ко­
ли­ко љу­ди, та­ко да је на­ред­ни ко­рак град­ња ви­дљи­ве,
јав­не згра­де ко­ја ће има­ти пра­во­слав­ни крст и знак и
ко­ја ће нам по­мо­ћи да до­ђемо до обич­ног чо­ве­ка. Наш
Го­спод је го­во­рио „да ће де­ца ући у Цар­ство Не­бе­ско.“
Је­дан од про­бле­ма пре­о­бра­ће­ни­ка је­сте и тај што мно­
го раз­ми­шљају а нео­п­ход­но је да се од гла­ве спу­сти­мо
ка на­шем ср­цу, да се пре­ме­сти­мо од на­шег лич­ног
ис­ку­ства ка не­че­му мно­го леп­шем и чуд­но­ва­ти­јем.
За­да­так хри­шћа­на је­сте да уђу у ср­це, а то зна­чи да уко­
Православни Мисионар l 23
ли­ко бу­де­мо има­ли пра­ву цр­кву то ће нам сви­ма омо­
гу­ћи­ти да уђе­мо на сле­де­ћи ни­во на­ше ми­си­је, ко­ја ће
би­ти дво­стру­ка. Са јед­не стра­не, би­ће до­ступ­ни­ја они­
ма ко­ји ни­су мно­го упо­зна­ти са Пра­во­сла­вљем, а са
дру­ге стра­не на­ма ко­ји смо у цр­кви по­мо­ћи ће да
са­гле­да­мо наш цр­кве­ни жи­вот ко­ји је у раз­во­ју. Са­да
пре­ла­зи­мо у не­што што је јав­но, из­ла­зи­мо из се­бе, из
на­шег ега и на­шег осе­ћа­ја за кон­тро­лу ка­ко би­смо
мо­гли да са­гле­да­мо ка­кве је див­не ства­ри Го­спод
на­пра­вио у Кер­ви­лу.
zНа
z кра­ју, оче Па­вле, шта би­сте во­ле­ли да ка­же­те
љу­ди­ма у Ср­би­ји?
- Ви сте по­клон за нас! У Ср­би­ји и Бу­гар­ској сам био
1977. По­се­тио сам Ниш у Ср­би­ји, а Со­фи­ју у Бу­гар­
ској, цр­кву св. Алек­сан­дра Нев­ског. Би­ло је то мо­је
пр­во ис­ку­ство пра­во­слав­ног ме­ста. Ду­бо­ко сам био
дир­нут и мо­рам да ка­жем да је ваш дар све­ту ве­о­ма
ве­лики. Тре­ба­ло би да сте ве­о­ма по­но­сни на древ­но
Хри­шћан­ство, на ва­ше сло­вен­ско на­сле­ђе, ко­је је бо­га­
то мно­гим све­ти­те­љи­ма сло­вен­ске пра­во­слав­не зе­мље!
Има­те ми­си­ју пре­ма остат­ку све­та. Нео­п­ход­но је да
ово раз­у­ме­те. То су не­схва­тљи­ве ства­ри у Бо­жи­јем
пла­ну; све на­ци­је има­ју сво­је ан­ђе­ле. Све на­ци­је има­ју
сво­је суд­би­не. На­ци­ју не са­гле­да­ва­мо као по­ли­тич­ки
ен­ти­тет, већ ми­сли­мо на љу­де, зе­мљу. Са дру­ге стра­не,
нео­п­ход­но је да зна­те две ства­ри. Као пр­во, ни­су сви
Аме­ри­кан­ци плит­ки и хе­до­ни­стич­ки ори­јен­ти­са­ни.
По­сто­ји ду­бо­ка ре­ли­ги­о­зност у Аме­ри­ци. То ни­је тра­
ди­ци­о­нал­но пра­во­слав­на зе­мља, али по­сто­ји мно­го
пра­во­слав­них ко­ји посте, ко­ји по­се­ћу­ју слу­жбе у
Цр­кви, ко­ји во­де дру­га­чи­ји жи­вот ка­ко би би­ли пра­во­
слав­ни. Ми­слим да је је­дан од ве­ли­ких да­ро­ва ко­је
аме­рич­ка на­ци­ја мо­же да по­да­ри остат­ку све­та тај што
је сва­ко од­го­во­ран за се­бе. Мно­гим љу­дима у том
„но­вом све­ту“ по­треб­но је то што ви има­те, а што се
огле­да у ва­шем кул­тур­ном и ре­ли­гиј­ском на­сле­ђу. Хва­
ла вам.
Ово је са­мо је­дан при­мер ми­си­о­нар­ског тру­да у
Аме­ри­ци. Ве­ћи­на по­чи­ње ве­о­ма си­ро­ма­шно и мно­ги­
ма је по­треб­но мно­го кре­а­тив­но­сти ка­ко би на­пра­ви­
ли ме­сто су­сре­та. Са­гра­ђе­на је још јед­на ми­си­о­нар­ска
цр­ква у Ости­ну у Тек­сасу, ко­ја Бо­жан­стве­ну Ли­тур­ги­ју
слу­жи на ве­ли­ком бро­ду. Бу­дућ­ност је све­тла за Пра­
во­сла­вље у Аме­ри­ци.
пре­вод са ен­гле­ског: Та­тја­на Ра­дић
Напомена: О за­јед­ни­ци пра­во­слав­них хри­шћа­на у Тек­са­су
де­таљ­ни­је: www.hillcountryorthodox.org
24 l
3/2009.
Срећ­ко Гу­ја­ни­чић
А л­ко­хо­ли­зам и нар­ко­ма­ни­ја ни­су из­у­ми са­вре­ме­
ног дру­штва, али ове две по­ша­сти су у да­на­
шњем вре­ме­ну из­ра­же­ни­је не­го ика­да. Раз­ло­га за то
има до­ста, а глав­ни су до­ступ­ност опи­ја­та, њи­хо­ва
ра­зно­вр­сност, као и бри­са­ње гра­ни­це из­ме­ђу њи­хо­
вих ко­ри­сни­ка. Да­нас, по­ред стиг­ма­ти­зо­ва­них гру­
па, ал­ко­хол и дро­гу кон­зу­ми­ра­ју и де­ца, и же­не, и
стар­ци и мно­ги дру­ги.
Мо­ти­ви због че­га не­ко по­ста­не подложан овим
по­ро­цима та­ко­ђе су ра­зно­вр­сни.
Де­ча­ци обич­но по­чи­њу да пи­ју ка­ко би се до­ка­за­ли
у дру­штву и што пре за­ко­ра­чи­ли у свет од­ра­слих.
Ал­ко­хол и дро­га их чи­не у не­ку ру­ку кон­тро­верз­ним
у од­но­су на узор­не мом­ке и то је кар­та на ко­ју, све­сно
или не­све­сно, игра­ју ка­ко би сте­кли што ве­ћу по­пу­
лар­ност. Оп­шта пер­цеп­ци­ја је­сте та­ква да ма­ли и
бу­бу­љи­ча­ви штре­бе­ри, са дво­ци­фре­ном ди­оп­три­јом
не­ма­ју шта да тра­же по­ред кли­на­ца – бо­е­ма, ко­ји су
већ у пет­не­стој го­ди­ни жи­вота ап­сол­ви­ра­ли „фи­ло­
зо­фи­ју ап­сур­да“, сте­кли ста­т ус ло­кал­не зве­зде и
на­мет­ну­ли је­дан од­ре­ђе­ни стил по­на­ша­ња ко­ји мо­ра
да се сле­ди ако се же­ли би­ти у трен­ду. Ал­ко­хол чи­та­
вој при­чи да­ју по­се­бан шмек, као и сва­ко за­бра­ње­но
во­ће и при­зна­је ле­ги­ти­ми­тет њи­хо­вом ко­ри­сни­ку да
је „пра­ви ман­гу­п“.
Све је то на­рав­но део мла­до­сти ко­ји на­кон пу­бер­те­
та тре­ба пре­ва­зи­ћи и на вре­ме схва­ти­ти да су на суд­
би­на­ма ра­зних бун­тов­ни­ка без раз­ло­га де­бе­ли про­ду­
цен­ти у Хо­ли­ву­ду одав­но за­ра­ди­ли хр­пу па­ра.
То­ком слу­же­ња вој­ног ро­ка имао сам при­ли­ку да
чу­јем раз­го­вор дво­ји­це „кла­си­ћа“ ко­ји су пре­при­ча­ва­
ли сво­је бо­ем­ске под­ви­ге, сли­ко­ви­то и не­све­сно илу­
стру­ју­ћи баш ту, за ме­не нео­бја­шњи­ву, по­тре­бу за
до­ка­зи­ва­њем „ко је ко­ли­ко по­пио“. Ди­ја­лог гла­си
от­пи­ли­ке ова­ко:
„Ко­ли­ко си нај­ви­ше по­пио пи­ва за јед­но ве­че“, пи­та
пр­ви „гу­штер“ дру­гог.
„Три­ес“ (Три­де­сет – прим. аут.) од­го­во­ри дру­ги, и
упи­та за­тим - А ти!
„Ти си бо­љи од ме­не. Ја сам све­га два­де­сет пи­ва и
ли­тру ви­на“, ре­че пр­ви као да се прав­да.
Мо­ти­ви
По­ру­ка је ја­сна, ко по­пи­је ви­ше – ве­ћи је фра­јер. Још
ако ти на­кон ома­њег по­то­ка ал­ко­хо­ла не бу­де ни­шта
(сто­јиш на јед­ној но­зи, ду­биш на тре­па­ви­ца­ма, по­го­
диш ка­жи­пр­стом врх но­са, хо­даш по пра­вој ли­ни­ји
као ру­ска гим­на­сти­чар­ка по гре­ди) ти си он­да и „ал­фа-
му­ж­јак“.
Дру­ги мо­тив за ко­ри­шће­не ал­ко­хо­ла и оста­лих опи­
ја­та је у по­тре­би да се љу­ди ма­ло опу­сте или осе­ћа­ју
ла­год­ни­је.
Умор као стање свести
Да­на­шње ге­не­ра­ци­је су умор­не од све­га. Умор­ни смо
од по­сла, од уче­ња, од стал­них оче­ки­ва­ња, по­тре­бе да
оправ­да­мо не­чи­је по­ве­ре­ње или да у очи­ма дру­гих и
да­ље бу­де­мо су­пер­ме­ни, умор­ни смо од не­спо­ра­зу­ма,
не­по­треб­них ин­фор­ма­ци­ја, тра­ља­ве по­ли­ти­ке, сум­
њи­ве про­шло­сти, умор­ни смо од са­о­бра­ћај­не гу­жве,
свет­ске еко­ном­ске кри­зе, гло­бал­ног за­гре­ва­ња...Та­кво
ста­ње све­сти зна да бу­де не­под­но­шљи­во и код љу­ди се
ја­вља по­тре­ба да га пре­ва­зи­ђу или за­ме­не дру­гим. Они
ко­ји се уче мо­ли­тви у раз­го­во­ру са Го­спо­дом мо­гу у
свом би­ћу да осе­те олак­ша­ње и ти­ши­ну на­лик оној
ко­ју су осе­ти­ли и апо­сто­ли на Ге­ни­са­рет­ском је­зе­ру,
по­сле олу­је. Али шта је са они­ма ко­ји се не мо­ле?
Осо­бе скло­не ме­ди­та­ци­ји по­ку­ша­ће сва­ко­днев­не
про­бле­ме да пре­ва­зи­ђу раз­ми­шља­њем, уду­бљи­ва­њем
у књи­ге, ин­те­лек­ту­ал­ним раз­го­во­ри­ма. Не­ко ће се
ба­ви­ти спор­том, од­ла­зи­ће на фуд­бал, тра­ча­ње, фит­нес
и на тај на­чин по­ку­ша­ће да из­ба­ци из се­бе не­га­тив­ну
енер­ги­ју. Од­ла­зак на из­лет мо­же има­ти бла­го­т­вор­но
деј­ство и љу­ди ће то­ком пу­то­ва­ња и у са­мој при­ро­ди
за­бо­ра­ви­ти на сва­ко­днев­не про­бле­ме и на се­бе са­ме.
Они пак ко­ји иза­бе­ру да се од сва­ко­днев­ног умо­ра и
стре­са ле­че ал­ко­хо­лом и та­бле­та­ма у опа­с­но­сти су да
уђу у ла­ви­ринт из ко­га је те­шко иза­ћи, а са­ма не­га­тив­
на енер­ги­ја ће им се не­рет­ко вра­ћа­ти као бу­ме­ранг.
Да не би овај текст био пу­ко мо­ра­ли­са­ње, под­се­ти­
ће­мо да ни ал­ко­хол ни дро­ге ни­су ло­ше са­ми по се­би.
Тре­ба се се­ти­ти са чим се при­че­шћу­је­мо, не ула­зе­ћи
пре­ви­ше у бо­го­сло­вље због че­га је ви­но – Хри­сто­ва
 Православни Мисионар l 25

Те­ма бро­ја

и опи­ја­ти
крв. У ме­ди­ци­ни се ал­ко­хол и дро­ге ко­ри­сте од­у­век.
Мор­фи­јум се, ре­ци­мо, да­је те­шким бо­ле­сни­ци­ма ка­ко
би из­др­жа­ли не­под­но­шљи­ве бо­ло­ве. Чу­ве­ни из­раз
„пи­јан ко мај­ка“ по­ти­че од то­га што су не­ка­да труд­ни­
ца­ма да­ва­ли ра­ки­ју да би се без­бол­ни­је по­ро­ди­ле. Јед­на
ча­ши­ца пре­пе­че­ни­це је увек до­бра за цир­ку­ла­ци­ју,
ка­за­ће ста­ри...
Ни­је, да­кле, про­блем кад се ал­ко­хол и дро­га упо­тре­
бља­ва­ју, већ ка­да се зло­у­по­тре­бљава­ју. Наш ве­ли­ки глу­
мац Пе­тар Краљ је јед­ном при­ли­ком ре­као да је раз­ли­ка
из­ме­ђу чо­ве­ка ко­ји во­ли до­бру ка­пљи­цу и пра­вог ал­ко­
хо­ли­ча­ра у то­ме што овом пр­вом ал­ко­хол ни­је пре­пре­ка
да успе­шно оба­вља свој по­сао. И то мо­же би­ти са­вет.
Гра­ни­ца ка­да пре­ста­је­мо са пи­ћем тре­ба да бу­де ис­цр­та­
на на­шом спо­соб­но­шћу да успе­шно оба­ви­мо сво­је сва­
ко­днев­не ду­жно­сти, ма ка­кве оне би­ле.

Досада
По­ред же­ље да се до­ка­же­мо у дру­штву или
да се из­бо­ри­мо са стре­сом, ал­ко­хо­лу и опи­ја­
ти­ма се при­бе­га­ва и из пу­ке до­са­де и то би
мо­гао да бу­де тре­ћи раз­лог ко­га ће­мо об­ра­ди­
ти у овој ана­ли­зи.
Љу­ди про­сто не зна­ју шта ће по­не­кад са сво­
јим жи­во­том и све им из­гле­да бе­сми­сле­но. Чак
и ако има­ју кров над гла­вом, по­сао, хра­ну, при­
ја­теље и срод­ни­ке ко­ји их во­ле. Про­блем је у
то­ме што те осо­бе вре­ме­ном по­ста­ју до­сад­не
са­ме се­би. Оне се пла­ше да по­раз­го­ва­ра­ју ма­ло
са­ми са со­бом, да се су­о­че са сво­јим ми­сли­ма, да
по­кре­ну де­таљ­ну ана­ли­зу свог жи­во­та. Њих те­шко
мо­гу да за­до­во­ље обич­не ства­ри, јер су ве­ћи­ну и про­
ба­ли: пу­то­ва­ли су, во­зи­ли бр­зе ауто­мо­би­ле, пе­ли се на
Хи­ма­ла­је, про­ба­ли ег­зо­тич­не ку­хи­ње, зна­ју ми­ни­стре
и страна­чке ли­де­ре, бо­ри­ли су се за људ­ска пра­ва...
Али из тог мно­штва ства­ри, че­сто и та­штих, вре­ба
пра­зни­на ко­је ни­су ли­ше­ни чак ни по­бо­жни љу­ди. И
ето нас опет код ал­ко­хо­ла и дро­ге ко­ји мо­гу би­ти брз
од­го­вор на до­са­ду, а ујед­но и ефи­ка­сна сред­ста­ва за
ауто­де­струк­ци­ју.
26 l
3/2009.

Је­дан мој при­ја­тељ ко­ји је по­сле бур­не мла­до­сти
упло­вио у мир­ну брач­ну лу­ку и да­ље не про­пу­шта
при­ли­ку да на­кон ви­ше­днев­ног од­су­ства сво­је су­пру­ге
за­мак­не у ка­фа­ну.
„Мо­гли бисмо до гра­да ве­че­рас“, ја­вља ми се пре­ко
те­ле­фо­на.
„Мо­же­мо на кон­церт. У Ко­ла­ра­цу су на про­гра­му
де­ла Рах­ма­њи­но­ва“, про­во­ци­рам ње­го­во стр­пље­ње
све­стан да се он пре за­же­лео ка­ри­ра­них стол­ња­ка.
„Ка­кав бре Рах­ма­њи­нов, сла­бо ми је то“, од­го­ва­ра
мој при­ја­тељ не­рас­по­ло­жен за ша­лу.
По­ред ових мо­ти­ва љу­ди мо­гу би­ти под­ло­жни ал­ко­
хо­лу и на­след­но и тим се ба­ви ге­не­ти­ка. Ме­ђу­тим, и
сте­че­не на­ви­ке ути­чу у ве­ли­кој
ме­ри. По­је­ди­ни ро­ди­те­љи
сво­јим пре­школ­ци­ма
си­па­ју по­не­кад ча­шу
пи­ва уз ру­чак, као да
је реч о це­ђе­ном со­ку.
Та­ква де­ца ка­сни­је
има­ју не­ми­нов­но
ве­ћи праг то­ле­ран­
ци­је за по­ро­ке од
сво­јих вр­шња­ка.
У пси­хо­ло­ги­ји је по­знат и фе­но­мен да де­вој­ке ко­ји­ма је
отац био ал­ко­хо­ли­чар, као по де­фи­ни­ци­ји за свог
брач­ног дру­га та­ко­ђе би­ра­ју слич­не ти­по­ве. Да ли је ту
у пи­та­њу иден­ти­фи­ко­ва­ње са ро­ђе­ном мај­ком и по­тре­
ба да се пре­жи­ви из­но­ва јед­на слич­на суд­би­на, или је
про­сто реч о на­ви­ци на је­дан са­до­ма­зо­хи­стич­ки на­чин
жи­во­та, не бих умео да од­го­во­рим.
Оно што знам је­сте да ал­ко­хо­ли­ча­ри де­лу­ју ру­жно.
У се­ћа­њу ми је оста­ла сце­на ка­да је је­дан ста­ри­ји чо­век,
при­лич­но при­пит, по­чео да по­вра­ћа по ули­ци ко­јом
сам про­ла­зио. Оно што је оста­ви­ло ути­сак на ме­не
је­сте ње­го­ва про­те­за тј. ве­штач­ки зу­би ко­је је др­жао у
ру­ци. Ту­жно је то кад је чо­век по­ро­чан, али је мно­го
го­ре кад се по­ро­ци­ма пре­да­је због бе­де, оча­ја, не­зна­ња
и на­ви­ке у ко­јој су се та­кве ства­ри уко­ре­ни­ле као
не­ми­нов­не.
Широк спектар дрога
Што се ти­че дро­ге, мо­ти­ви због ко­јих не­ко по­чи­ње
да их ко­ри­сти мо­гу би­ти исти као код ал­ко­хо­ла.
У по­чет­ку је то, да­кле, зна­ти­же­ља и до­ка­зи­ва­ње,
по­том сле­ди по­тре­ба да се пре­ва­зи­ђе до­са­да и стрес, а
на кра­ју то по­ста­је ре­дов­на на­ви­ка и дру­га при­ро­да
њи­хо­вих ко­ри­сни­ка.
Ши­рок је спек­тар шта се све под­ра­зу­ме­ва под дро­
гама, а обич­но се де­ле на ла­ке и те­шке, као и на при­
род­не и син­те­тич­ке.
Лич­но­сти ко­је ни­су оства­ре­не (емо­тив­но, со­ци­
јал­но, ин­те­лек­т уал­но, ду­хов­но) под­ло­жни­је су
по­губ­ном ути­ца­ју нар­ко­ти­ка од оних ко­је то је­су.
Анег­до­та ко­јом се мно­ги оправ­да­ва­ју ка­же да је
чу­ве­ни пси­хо­лог Фројд ко­ри­стио ко­ка­ин пре­ко 40
го­ди­на и ни­је због то­га имао про­бле­ме – са дру­ге
стра­не, до­вољ­но је да је­дан кли­нац пр­ви пут про­ба
ту дро­гу, укра­де очев пи­штољ и ауто­мо­бил и уђе на
је­дан сплав „где су сви ми­ше­ви“ и на­пра­ви та­ран­
ти­нов­ску ат­мос­фе­ру. Хе­ро­ин је, сло­бод­но се мо­же
ре­ћи, оте­ло­тво­ре­ње ђа­во­ла. Љу­ди ко­ји су га про­ба­
ли ка­жу да се рет­ко ко­ји осе­ћај са тим мо­же упо­ре­
ди­ти – по­сле­ди­це су, ме­ђу­тим, спр­же­ни мо­зго­ви.
Хе­роин­ским за­ви­сни­ци­ма у ста­њу кри­зе ни­шта ни­је
све­то. Је­дан од њих ми је при­чао ка­ко је ње­гов „брат
по игли“ гво­зде­ним пај­се­ром ре­дов­но ту­као сво­ју
мај­ку и ба­бу. „Ваљ­да их та­ко вас­пи­та­ва да га пре­ви­
ше не жив­ци­ра­ју“, по­ку­шао је да ми об­ја­сни тај
фе­но­мен. Сва­ки да­љи ко­мен­тар је из­ли­шан.

Дра­га­на Ман­дић
Љубав изгони
страх напоље
Не жи­ви чо­вјек са­мо о хље­бу и
во­ди, не­го о сва­кој ри­је­чи што
до­ла­зи из уста Бо­жи­јих.
Ка­да го­во­ри­мо о бо­ле­сти­ма за­ви­сно­сти нај­че­шће
ми­сли­мо да се оне ни на ко­ји на­чин не ти­чу нас, да се
не од­но­се на нас „здра­ве“ и „нор­мал­не“. У на­шој сви­је­
сти жр­тве ове по­мам­не сти­хи­је је­су они „про­бле­ма­
тич­ни“, „чу­да­ци“, „ули­ча­ри“, „про­па­ли­це“... На­ма се то
не мо­же де­си­ти, па ми смо хри­шћа­ни, на­ша дје­ца су
див­на и до­бро вас­пи­та­на, а та­мо они, са­ми су се­би
кри­ви, ни­су во­ди­ли ра­чу­на на ври­је­ме, сад је ка­сно,
не­ма ту по­мо­ћи... Из сво­је ма­ло­гра­ђан­ске са­мо­за­љу­
бље­но­сти и на­ив­ног оп­ти­ми­зма нај­че­шће би­ва­мо про­
бу­ђе­ни су­ро­во, схва­та­ју­ћи да су нас до­га­ђа­ји пре­те­кли
и да већ ду­го игра­мо у вр­зи­ном ко­лу у бје­со­муч­ном
рит­му ко­ји нам за­да­је наш су­ро­ви вла­сник.
Гдје је бла­го на­шег ср­ца? Шта је то хљеб наш на­су­
шни? О ко­ме или че­му ви­си наш жи­вот? Ко су са­вре­
ме­ни идо­ли ко­ји­ма се пре­да­је­мо сми­шља­ју­ћи оправ­да­
ња и на­ла­зе­ћи фа­ри­сеј­ске из­го­во­ре? Да ли смо уоп­ште
сло­бод­ни док пра­ви­мо сво­је сва­ко­днев­не ком­про­ми­се
са са­вје­шћу и тје­ши­мо се да ни­смо ни бо­љи, ни го­ри од
дру­гих? Спу­сти­мо се на дно на­ших ср­ца и бу­ди­мо
ис­кре­ни пре­ма се­би. Да кре­не­мо...
Ка­ко смо по­ста­ли за­ви­сни?
Од че­га смо и ка­ко по­ста­ли за­ви­сни? У са­мрт­ном
роп­цу под ом­чом ко­ја се сте­же пи­та­мо се ка­ко смо се
на­шли у овом па­клу. Гдје је наш жи­вот скли­знуо из
ши­на а да то та­ко ду­го, за­у­зе­ти со­бом, ни­смо при­мје­
ти­ли? Еко­ном­ска кри­за, емо­тив­на кри­за, брач­на кри­за,
адо­ле­сцент­ска кри­за, кри­за сред­њих го­ди­на... - кри­за и
фр­ка. Гдје смо ис­пу­сти­ли кон­це из ру­ку и ка­да је све
по­шло стр­мо­глав?
Православни Мисионар l 27
Те­ма бро­ја
Циљ Бо­жи­јег чо­вје­ко­љу­бља је да чо­вје­ка
раз­би­је­ног у па­рам­пар­чад по­но­во
ус­по­ста­ви као цје­ло­ви­то би­ће.
Да га на­у­чи да во­ли. Не са­мо да
по­сље­ди­це тре­нут­них про­ма­ша­ја па­лог
чо­вје­ка бу­ду за­ле­че­не, не­го да се чо­вјек
по­но­во ус­пра­ви у сво­јој до­сто­јан­стве­ној
цје­ло­ви­то­сти и да ис­пу­ни ру­пу ко­ја
зја­пи та­мо гдје је не­кад би­ло ср­це.
Са­мо јед­на ча­ши­ца по­сли­је на­пор­ног да­на на по­слу,
јед­на пи­лу­ла за спа­ва­ње по­сли­је раз­во­да, не­ко­ли­ко
ди­мо­ва да се по­диг­нем по­сли­је сва­ђе са ма­тор­ци­ма,
дру­га, тре­ћа, пе­та, ... хро­нич­на де­пре­си­ја, ни­је ми
до­бро, ни­је ми до­бро, са­мо ма­ло, не­ћу ви­ше, не­ћу, ни­је
ми до­бро...
По­шло је по злу оног ча­са кад ми је по­ста­ло ти­је­сно
у мо­јој ко­жи, кад сам по­ми­слио та­мо не­гдје је сре­ћа,
из­ван овог кру­га, у зе­мљи Дем­бе­ли­ји, у зе­мљи Не­до­ђи­
ји, у Ра­ју без Од­го­вор­но­сти. По­ми­слио сам: Та­ко је
мно­го лак­ше... Ус­та­ћу и ре­ћи ћу им: „До­ста ми вас је!
Вра­ти­те ми што ми при­па­да! Од­ла­зим! Мр­зим вас!
Идем та­мо гдје ћу мо­ћи би­ти сре­ћан, гдје ме ни­ко не­ће
гу­ши­ти и гдје ћу мо­ћи да бу­дем САМ!“ И та­ко по­ђох.
Ру­шио сам јед­ну по јед­ну гра­ни­цу, од­ба­ци­вао јед­ну
по јед­ну скру­пу­лу, га­зио јед­ну по јед­ну за­по­ви­јест и
би­вао све бје­шњи, све моћ­ни­ји, све хлад­ни­ји, све су­ро­
ви­ји. Мо­ја зе­мља би­ла је ис­пред ме­не. Још не­ко­ли­ко
ко­ра­ка, још не­ко­ли­ко ко­ра­ка. Што сам јој бли­же хо­дио
би­ва­ла је све љеп­ша и да­ља, ма­ми­ла ме је и за­во­ди­ла,
опи­ја­ла и за­но­си­ла, а ни­сам је мо­гао осво­ји­ти.
Мо­је има­ње се ра­су­ло, мо­ја моћ ле­жа­ла је по­ло­же­на
под ње­не но­ге, умо­ран, смр­вљен, ле­жао сам ма­шта­ју­ћи
28 l
3/2009.
о њој ко­ја ме је ра­ни­ла, ко­ја ме је по­ра­зи­ла, а знао сам да
ни­ка­да не­ће би­ти мо­ја. Што је да­ља би­ва­ла, ви­ше сам је
же­лио. За­бо­ра­вио сам све што је чи­ни­ло мој жи­вот до
та­да. Та­ко сам по­стао њен роб. Она је у пла­ви­ча­стој
из­ма­гли­ци пле­са­ла у под­не­бе­сју, из­ме­ђу ја­ве и сна,
по­хот­на и ла­жна, по­мам­на и ди­вља и це­ри­ла се не­ким
хлад­ним де­мон­ским смје­хом...
Адам и Ева ле­жа­ли су го­ли у пра­ху и пе­пе­лу од ко­јих
су са­зда­ни гле­да­ју­ћи се не­по­вјер­љи­во, као зви­је­ри, као
про­тив­ни­ци. Пла­ме­ни Хе­ру­вим ста­јао је са ма­чем из­над
њих. Ви­ше ни­су би­ли исти. Пр­ви пут у жи­во­ту пре­пла­
вио их је страх и ка­ја­ње гор­ко. Коц­ка је би­ла ба­че­на,
из­бор на­пра­вљен. По­ми­сли­ли су да мо­гу све са­ми и да
је сре­ћа из­ван за­јед­ни­це са Бо­гом. Из­ван за­ко­на сло­бо­де
и љу­ба­ви.
Ада­ма је об­лио те­шки зној, а Еву су су­сти­гли љу­ти
бо­ло­ви. Ни­је ви­ше би­ло чвр­стог тла под њи­ма. При­ро­да
их ни­је при­зна­ва­ла за сво­је го­спо­да­ре. Је­ли су пло­до­ве
сво­је сло­бо­де, а они су би­ли гор­ки. Бес­по­моћ­ни пра­ро­
ди­те­љи, су­о­че­ни са соп­стве­ном не­мо­ћи, спо­зна­ли су
сво­ју за­блу­ду, свој про­ма­шај и пла­ка­ли гор­ко.
Чо­вје­ко­љу­би­ви Бог
Па ипак, чо­вје­ко­љу­би­ви Бог ни­је се од­вра­тио од сво­
јих ство­ре­ња. По­сје­ћи­вао их је на раз­ли­чи­те на­чи­не:
слао про­ро­ке, чи­нио чу­де­са, дао им је за­кон у по­моћ и
ан­ђе­ле као чу­ва­ре, а ка­да се на­вр­ши­ла пу­но­ћа вре­ме­на
по­слао је и Са­мо­га Си­на Сво­га, ко­ји је Је­ди­нац Очев,
бли­ста­ње Сла­ве Ње­го­ве, ко­ји је по­стао јед­нак ти­је­лу
сми­ре­ња на­шег.
Он не­мо­ћи на­ше узе на Се­бе и дав­ши Се­бе у за­мје­ну
смр­ти ко­ја је нас, про­да­не гри­је­ху, др­жа­ла у роп­ству,
си­ђе Кр­стом у Ад, по­ки­да око­ве смр­ти и узе гри­је­ха и
зла, и вас­кр­се у тре­ћи дан, пу­шта­ју­ћи на сло­бо­ду из­му­
че­ни род људ­ски. Он по­ста­де пр­во­ро­ђе­ни из мр­твих,
спа­си­тељ ви­тла­ни­ма бу­ром, по­моћ без­на­де­жни­ма,
ље­кар бо­ле­сни­ма. Он по­ста­де на­ша хра­на и пи­ће, чо­кот
на ко­ји се ка­ле­ми­мо, те­мељ на ко­ме се зи­да­мо, Пут,
Исти­на и Жи­вот и Зе­мља Жи­вих.
Он је до­шао да из­му­че­не пу­сти на сло­бо­ду, да из­ли­је­
чи бо­ле­сне, да опро­сти гре­шни­ма, да нас про­бу­ди из
са­мрт­ног сна. Да сви­ма пру­жи шан­су за жи­вот вјеч­ни.
До­бри па­стир ко­ји иде да сва­ку сво­ју ов­цу от­ме из че­љу­
сти ду­хов­ног ву­ка ко­ји је већ ки­да и же­ли да је жи­ву
све­де у па­као. И ка­да је спа­си уво­ди је у Зе­мљу Жи­вих.
У рас­пе­тој не­се­бич­ној љу­ба­ви Ње­го­вој је­сте пу­но­ћа,
сми­сао и ра­дост не­про­ла­зна свих све­тих.
На­пу­сти­ти га зна­чи оста­ви­ти ра­дост и при­гр­ли­ти
оча­ја­ње, оста­ви­ти из­о­би­ље и пре­ћи у ни­шта­ви­ло,
До­брог Па­сти­ра за­мје­ни­ти Лу­ка­вим Ву­ком, оно­га ко­ји
нас хра­ни сво­јом Кр­љу и Ти­је­лом за­мје­ни­ти не­у­та­жи­
вом гла­ђу и же­ђу, жи­вот за­ме­ни­ти смр­ћу, за­јед­ни­цу -
са­мо­ћом, Рај - па­клом. Са­мо без­ум­ник, ко­ји је бо­го­у­би­
ца и са­мо­у­би­ца и уби­ца бли­жњих сво­јих, у ср­цу сво­ме
мо­же на­чи­ни­ти ова­кав из­бор. А они ко­ји су глад­ни и
жед­ни прав­де, сми­ре­ни и чи­сти ср­цем тра­же Бо­га и
на­ла­зе сва до­бра. Ни јед­но­га бла­га не­ће се ли­ши­ти.
Бо­ле­сти за­ви­сно­сти се мо­гу озна­чи­ти и као гри­јех
ма­ло­вјер­ја, не­ма­ње хра­бро­сти да се пре­да­мо у ру­ке
Бо­жи­је или не­до­ста­так во­ље да оп­ста­је­мо на пу­ту
Ње­го­вом. Пи­та­ње ко­је Хри­стос упу­ћу­је свом уче­ни­ку
Пе­тру ко­ји је до ма­ло­час хо­дио по во­ди, а сад се да­ви у
та­ла­си­ма, мо­же се од­но­си­ти на сва­ко­га од нас: „Ма­ло­
вјер­ни, за­што си по­сум­њао?“
Оно се од­но­си на сва­ко­га ко­ји се уна­при­јед пре­дао,
ко­ји је ис­ку­сио бла­го­дат па је од­ба­цио, или на оно­га ко­ји
се не­ко ври­је­ме бо­рио па по­су­стао. Сва­ки од нас има
сво­је кри­зе, сво­је дрх­та­је, сво­је рас­цје­пе, сво­ја ки­да­ња и
сво­је бит­ке. Сва­ки од нас па­да и уста­је. Ни­је са­мо нар­
ко­ман, чо­вјек об­у­зет де­мон­ским ле­тар­гич­ним сном,
умрт­вљен сво­јим соп­стве­ним са­гр­је­ше­њи­ма. Сва­ко од
нас, на раз­ме­ђи сво­јих из­бо­ра, сто­ји на брит­кој иви­ци
до­бра и зла, жи­во­та и смр­ти, сло­бо­де и за­ви­сно­сти.
Људ­ској во­љи је по­треб­но ис­цје­ље­ње. Чу­па­ње из ста­рог
ко­ри­је­на стра­ха и па­кле­не са­мо­за­тво­ре­но­сти – де­струк­
ци­је и ауто­де­струк­ци­је - и пре­са­ђи­ва­ње у зе­мљу но­ву.
Љу­бав из­го­ни страх на­по­ље.
Циљ Бо­жи­јег чо­вје­ко­љу­бља је да чо­вје­ка раз­би­је­ног у
па­рам­пар­чад по­но­во ус­по­ста­ви као цје­ло­ви­то би­ће. Да
га на­у­чи да во­ли. Не са­мо да по­сље­ди­це тре­нут­них про­
ма­ша­ја па­лог чо­вје­ка бу­ду за­ле­че­не, не­го да се чо­вјек
по­но­во ус­пра­ви у сво­јој до­сто­јан­стве­ној цје­ло­ви­то­сти и
да ис­пу­ни ру­пу ко­ја зја­пи та­мо гдје је не­кад би­ло ср­це.
Па­лом чо­вје­ку по­треб­но је да по­но­во удах­не дах
(Дух) сло­бо­де и да њи­ме, на­дах­нут, за­ко­ра­чи у но­ви
жи­вот, жи­вот у ко­ме сва­ки дан ва­пи као То­ма: Вје­ру­јем
Го­спо­де, по­мо­зи мо­ме не­вјер­ју. Гдје вје­ром и на­дом и
љу­ба­вљу по­бје­ђу­је сво­је кри­зе. Гдје жр­твом че­ли­чи сво­
ју во­љу. Мо­ра се хо­да­ти по во­ди. Дру­гог пу­та не­ма.
Го­спод сто­ји на њој као на су­хом и зо­ве нас да по­ђе­мо.
У овом сви­је­ту не­ма­мо по­у­зда­ног гра­да. Има­мо за свој
те­мељ са­мо кри­стал­ни не­бе­сни град Јаг­ње­та ко­је до­ла­зи
да су­ди сви­је­ту и да ус­по­ста­ви Цар­ство сво­је. Је­ди­но од
че­га за­ви­си­мо је­сте Бо­жи­је обе­ћа­ње чи­је ис­пу­ње­ње
че­ка­мо и утвр­ђу­је­мо се у ње­му од Ли­тур­ги­је до Ли­тур­
ги­је, од пра­зни­ка до пра­зни­ка, од Вас­кр­са до Вас­кр­са.
Ње­го­вог и на­шег.
Православни Мисионар l 29
30 l
3/2009.

Аутор: Н. Каплановић

Што је љу­ди­ма
Ј ед­но про­хлад­но, али сун­ча­но ју­тро. Ома­ња гру­па
мла­дих су­о­чи се са не­чим што би мно­ги же­ле­ли да
до­жи­ве: не­из­ре­ци­ву ду­хов­ну ра­дост и оду­ше­вље­ње
оним што ве­ћи­на љу­ди по­гре­шно свр­ста­ва у дав­но
свр­шен чин, чак у пр­во­бит­но вре­ме жи­во­та и де­ло­
ва­ња Хри­шћа­на - чу­до Бо­жи­је љу­ба­ви и ми­ло­
сти! Уве­ри­ше се да се и да­нас чу­да де­ша­ва­ју и
то мо­жда и ве­ћим ин­те­зи­те­том не­го не­ка­
да. Чи­ни се да се са­вре­ме­ном чо­ве­ку
на­хва­та­ла па­у ­чи­на на ду­хов­ним
очима, па не при­ме­ћу­је око се­бе све
оно о че­му све­до­че број­на пре­да­ња
дав­них вре­ме­на. Об­у­зе­ти стра­шћу и
иза­зо­ви­ма сва­ко­днев­ног жи­во­та
за­чи­ње­ног мно­го­број­ним гре­си­ма,
не­ма­мо вре­ме­на да се по­све­ти­мо
љу­ди­ма и до­га­ђа­ји­ма, ко­ји су та­ко
бли­зу нас, а та­ко да­ле­ко...

Зе­мља жи­вих
„Зе­мља жи­вих“ - гла­си опо­ми­њу­
ћи на­зив је­дин­стве­ног про­јек­та
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве
ко­ји је по­ме­рио гра­ни­це
са­вре­ме­не на­у­ке и ме­ди­
цин­с ко-пси­х о­л о­ш ких
до­с тиг­н у­ћа. Са
бла­г о­с ло­в ом
 Православни Мисионар l 31

Те­ма бро­ја

не­мо­гу­ће, Бо­гу је мо­гу­ће

Епи­ско­па бач­ког Ири­не­ја,
Земља живих - Вилово
а под ста­ра­тељ­ством брат­
ства ма­на­сти­ра Ко­виљ на
че­лу са Вла­ди­ком Пор­фи­
ри­јем, осно­ва­на су спе­ци­
јал­на ме­ста, тзв. „ку­ће“ за
ле­че­ње за­ви­сни­ка од опој­
них дрога. Ове ду­хов­не
бол­ни­це, услов­но ре­че­но,
пред­ста­вља­ју „ма­на­сти­ре“
у ко­ји­ма се из го­ди­не у
го­ди­ну де­ша­ва­ју Бо­жи­ја
чу­да: ду­хов­на и те­ле­сна
ис­це­ље­ња мла­дих љу­ди -
на­о­чи­глед без­на­де­жних
слу­ча­је­ва од ко­јих су ско­ро
сви ди­гли ру­ке. Ско­ро сви
- осим Бо­га и њи­хо­вих
ро­ди­те­ља ко­ји по­тра­жи­ше
Бо­жи­ју по­моћ и ми­лост.
Њи­хо­вим мо­ли­тва­ма и
нео­пи­си­вом ду­хов­ном сна­гом ових мла­дих и ма­ло има пред­ра­су­да пре­ма па­лој бра­ћи ко­ји су
под­ви­жни­ка, а пре све­га уз не­из­ре­ци­ву под­ле­гли стра­вич­ном ис­ку­ше­њу узи­ма­ња нар­ко­ти­
љу­бав и ми­лост Бо­жи­ју, де­си­ло се ка, на­ћи ће се у ве­ли­ком чу­ду. При­зор је су­про­тан
чу­до: они ко­ји су до ско­ро до­ти­ца­ли оче­ки­ва­ном, шта­ви­ше за­ди­вљу­ју­ћи јер уме­сто оро­
ду­хов­но и те­ле­сно дно, ко­ји су ну­лих ли­ца, не­ар­ти­ку­ли­са­них кри­ко­ва и пре­не­ра­
ви­ше ли­чи­ли на де­мо­не не­го на же­них по­гле­да са ко­ји­ма се мо­же­мо сре­сти по бол­
љу­де, са­да жи­ве по ти­пи­ку ни­ца­ма за ле­че­ње од бо­ле­сти за­ви­сно­сти, ов­де вас
оп­ште­жи­тељ­них ма­на­сти­ра, оку­пи­ра­ју бла­же­на ли­ца спа­се­них ду­ша, ли­ца пу­на
скру­ше­ног по­на­ша­ња, сми­ре­ња и по­ка­ја­ња са од­ме­ре­ном до­зом ра­до­сти и
ве­дрог и здра­вог ли­ца. бо­жан­ске љу­ба­ви.
Сва­ко ко Ле­че­ње у ку­ћа­ма је бес­плат­но и за раз­ли­ку од
слич­них по­ку­ша­ја, ле­чи се са­мо Је­ван­ђе­љем, тј. ле­по­
том бли­зи­не Бо­жи­је. Не по­сто­ји бо­љег и оправ­да­ни­
јег ле­ка јер су ови мла­ди љу­ди, тру­ју­ћи те­ло, Бо­жи­ју
тво­ре­ви­ну, по­ди­гав­ши ру­ку на Бо­га, отро­ва­ли и
ду­шу. Ни­ко­ме до са­да ни­је по­шло за ру­ком да не­што
што је не­ма­те­ри­јал­но (ду­ша) по­вра­ти у нор­ма­лу
не­чим ма­те­ри­јал­ним, ле­ко­ви­ма. Од­у­зи­ма­ју­ћи им
дро­гу, за уз­врат им је да­то Је­ван­ђе­ље и ти­ме по­пу­ње­
на пра­зни­на ко­ја на­ста­је на­глим од­у­зи­ма­њем не­че­га
на шта се те­ло на­ви­кло – зло се за­ме­њу­је до­брим.
Фото: Н. Каплановић
32 l
3/2009.

Вилово Они од­јед­ном по­ста­ју „ро­бо­ви“ љу­ба­ви

Бо­жи­је, слу­же се и хра­не њо­ме. Она их
ин­спи­ри­ше у свим жи­вот­ним по­ду­хва­ти­ма,
пре све­га у бор­би про­тив зла ко­јем су прет­
ход­но би­ли под­ле­гли. Ре­зул­та­ти су чу­де­сни
и не мо­гу се ни свим ре­чи­ма ово­га гре­шно­га
све­та опи­са­ти. Тај при­зор јед­но­став­но тре­ба
до­жи­ве­ти.
У Бач­кој по­сто­је три „ку­ће“: у Че­не­ју и
Ви­ло­ву за му­шкар­це и јед­на у Бач­ком
Пе­тро­вом Се­лу за же­не о ко­ји­ма се бри­не
све­ште­ник Бран­ко Ћур­чин из Но­вог Са­да.
Јед­на ку­ћа, ко­ја је та­ко­ђе у овом си­сте­му,
на­ла­зи се у Шу­ма­диј­ској епар­хи­ји у се­лу
Брај­ко­вац код Ла­за­рев­ца о ко­јој, по бла­го­
сло­ву Вла­ди­ке шу­ма­диј­ског Јо­ва­на, бри­не
све­ште­ник Алек­сан­дар Но­ва­ко­вић из Ла­за­
рев­ца.

Оп­ште­жи­тељ­ство
У ку­ћа­ма се жи­ви по је­дин­стве­ним, спа­со­
но­сним „пра­ви­ли­ма“ на­лик оп­ште­жи­тељ­ним
ма­на­сти­ри­ма. У тим ма­лим за­јед­ни­ца­ма,
кро­то­шћу ових под­ви­жни­ка вла­да нео­пи­си­
ви мир, брат­ска љу­бав и то­ле­ран­ци­ја, спо­зна­
ње гре­ха и спрем­ност да се до по­след­њег
ато­ма сна­ге бо­ри про­тив истог. Це­ло­днев­на
лич­на, а пре све­га за­јед­нич­ка мо­ли­тва, вр­ше­
ње број­них ко­ри­сних оба­ве­за пре­ци­зно и
сту­ди­о­зно де­фи­ни­са­них за сва­ког по­на­о­соб,
стра­же­ње над сво­јом и ду­шом при­сут­не
са­бра­ће, чи­та­ње Је­ван­ђе­ља за вре­ме обро­ка -
Брајковац са­мо су део овог је­дин­стве­ног, спа­со­но­сног и
жи­во­твор­ног про­гра­ма ко­ји је до са­да оства­
рио не­ве­ро­ват­не ре­зул­та­те. За­чу­ђу­ју­ћи
по­вра­так ових мла­дих љу­ди у нор­ма­лан и
бо­го­у­го­дан жи­вот је не­по­ре­ци­ви до­каз да је
Хри­стос вас­кр­сао и да је ту, ме­ђу и у на­ма.
Уме­сто бес­крај­не та­ме, бо­ла и пат­ње, по­ср­ну­
ла бра­ћа су иза­бра­ла веч­ни жи­вот у жи­вом
Бо­гу на­шем.
Не би би­ло зго­рег да број­не лич­но­сти из
јав­ног, по­ли­тич­ког жи­во­та, тј. „др­жав­ног
апа­ра­та“, ослух­ну по­тре­бе ових сме­лих
под­ви­жни­ка и под­стак­ну ши­ре­ње про­гра­
ма на це­лу др­жа­ву. Јер, „до­бро је чи­ни­ти
до­бро сви­ма, а на­ро­чи­то они­ма ко­ји не мо­гу
да вра­те“ !

Ин­тер­вју во­ди­ла: Та­тја­на Ра­дић
Mи­си­о­на­ри ­
у бор­би про­тив­
нар­ко­ма­ни­је
У овом бро­ју на­шег ча­со­пи­са во­ди­ће­мо раз­го­вор
са ми­си­о­на­ри­ма у бор­би про­тив бо­ле­сти за­ви­
сно­сти. Сва­ко у сво­јој обла­сти, са сво­јим сред­стви­
ма, на­чи­ни­ма ула­зи у пра­ви рат про­тив ове ве­ли­ке
људ­ске стра­сти, по­ро­бљи­ва­ча љу­ди. Jерођакон Је­ли­
сеј, мо­нах ма­на­сти­ра Ко­виљ и по­моћ­ник у ра­ду
за­јед­ни­це „Зе­мља жи­вих“ и Кри­
сти­на Цве­ја­нов, ад­ми­ни­стра­
тор и идеј­ни тво­рац сај­та
Ни­кад хе­ро­ин, све­до­че о
на­по­ри­ма у бор­би про­тив
нар­ко­ма­ни­је.
Православни Мисионар l 33
Те­ма бро­ја
z zМно­ги су ми­шље­ња да је жи­вот у цен­три­
ма пре­ви­ше ди­сци­пли­но­ван. Да ли је то
нео­п­ход­но и, на­рав­но, да ли је то исти­на?
О. Је­ли­сеј:  Жи­вот у За­јед­ни­ци је ја­ко ди­сци­пли­
но­ван и то је по­треб­но, не са­мо за за­ви­сни­ке не­го и
за љу­де уоп­ште. За­ми­сли­те са­мо ка­кав би жи­вот био
да не­ма, на при­мер, за­ко­на. Мно­ги би ра­ди­ли јав­но
шта год им под­не на па­мет. Ако чо­век мо­рал и
мо­рал­не за­ко­не не гле­да кроз при­зму сво­је ве­ре у
Бо­га, он­да, где су гра­ни­це у људ­ској не­мо­рал­но­сти и
оста­лом?
На ко­ји на­чин ма­на­стир Ко­виљ до­при­но­си
zz
ра­ду Цен­тра, с об­зи­ром да они ни­с у ус­по­
ста­вље­ни у са­мом ма­на­
стир­ском ком­плек­с у?
О. Је­ли­сеј: Ма­на­стир је
ме­сто де­ша­ва­ња при­прем­
них раз­го­во­ра за ула­зак у
За­јед­ни­цу ко­ји су се оба­
вља­ли у по­чет­ку сва­ке
су­бо­те, за­тим сва­ке
дру­ге, а од не­дав­но
са­мо је­дан­пут ме­сеч­
но, пр­ве су­бо­те у
ме­се­ц у. Ту се,
за­тим, оба­
вља­ју и
 Православни Мисионар l 35

зи­ли пе­ри­о­де кри­зе и та­ко­зва­ног „ски­да­ња“, ка­да им

је због изо­ла­ци­је, ко­ја је им­пе­ра­тив, до­ста зна­чи­ла
чак и ова­ква вир­т у­ел­на по­др­шка дру­гих љу­ди. Вре­ме­
ном, ка­ко ус­по­ста­вља­ју трај­ни­ју ап­си­тен­ци­ју, они
ре­ђе по­се­ћу­ју сајт, што је ра­зу­мљи­во, или се пак,
ја­вља­ју на ње­га као са­рад­ни­ци по­ку­ша­ва­ју­ћи са­да да
они сво­јим са­ве­том и по­др­шком по­мог­ну љу­ди­ма са
слич­ним про­бле­ми­ма. На­рав­но, има и оних ко­ји
до­жи­вља­ва­ју ре­ци­див и вра­ћа­ју се по­но­во хе­ро­ин­ у.
Дру­гу зна­чај­ну ка­те­го­ри­ју по­се­ти­ла­ца чи­не срод­
ни­ци или осо­бе бли­ске за­ви­сни­ци­ма ко­је се ја­вља­ју за
са­вет ка­ко да утвр­де да ли је осо­ба на хе­ро­ин­ у, ка­ко
да по­сту­пе у том слу­ча­ју, где да их во­де на ле­че­ње или
са­мо тра­га­ју за не­ким ко их раз­у­ме и с ким мо­гу да
по­де­ле свој про­блем без стра­ха од осу­де. Не тре­ба
за­бо­ра­ви­ти да су не са­мо за­ви­сни­ци већ и њи­хо­ве
по­ро­ди­це код нас у дру­штву вр­ло стиг­ма­ти­зи­ра­ни.
Ин­тер­нет пру­жа мо­гућ­ност да осо­ба са­кри­је свој
пра­ви иден­ти­тет, а ипак оства­ри кон­такт са дру­гим
љу­ди­ма и по­ве­ри им се без за­др­шке. Чи­ни ми се
да овим љу­ди­ма и са­ма чи­ње­ни­ца да ни­су са­ми
на све­т у са бо­ле­шћу свог де­те­та, бра­та, се­стре
пу­но зна­чи и ве­ли­ка је по­моћ у при­хва­та­њу и
са­вла­да­ва­њу про­бле­ма.

zzШта ми­сли­те да је бо­лест за­ви­сно­сти:

пси­хич­ког или ду­хов­ног ка­рак­те­ра?
 О. Је­ли­сеј:  Све до­ла­зи из сфе­ре ду­хов­ног, а
ма­ни­фе­сту­је се пси­хич­ки и
те­ле­сно. Чо­век је би­ће
ви­ш е све­т о­в а.
Ни­с мо са­мо
ов­де. Има
нас и
т а ­м о .
Ч о ­в е к
је ес­ха­
т о ­л о ­
шко би­ће.
В е ч ­н о с т
по­с то­ји и
тре­ба се бо­ја­
ти веч­н о­с ти.
Ов­де на Зе­мљи је све
при­вре­ме­но. Веч­ност је дру­
га ди­мен­зи­ја. Веч­ност не по­зна­је
вре­ме и про­стор. Да ли се ти ра­ду­јеш
веч­но­сти? Би­ће­мо веч­но са Хри­стом и јед­ни са Рад у Земљи живих
дру­ги­ма. Да ли то мо­же­мо да под­не­се­мо?
36 l
3/2009.
zzКри­сти­на, ка­кви су про­бле­ми сај­та у са­рад­њи са
нар­ко­ман­ским за­ви­сни­ци­ма?
Кри­сти­на: Из ис­ку­ства са сај­та, али и из ре­ал­ног
жи­во­та мо­гу да ка­жем да је ме­ни лич­но нај­ве­ћи про­
блем у кон­так­ту са за­ви­сни­ци­ма не­мо­гућ­ност оства­
ри­ва­ња од­но­са ба­зи­ра­ног на по­ве­ре­њу. За­ви­сност од
хе­ро­и­на је не­рас­ки­ди­ва са ла­га­њем дру­гим љу­ди­ма,
али и са­мо­за­ва­ра­ва­њи­ма и са­мо­об­ма­на­ма за­ви­сни­ка.
Сва­ко ко на не­ки на­чин има кон­так­та са за­ви­сни­ци­ма
мо­ра то да има на уму и да са од­ре­ђе­ном дис­тан­цом и
не­по­во­ре­њем при­хва­та ре­чи и де­ла осо­бе ко­ја је за­ви­
сник или бив­ши за­ви­сник. То ни­је ла­ко, ми­слим да
сва­ки чо­век има по­тре­бу да ве­ру­је дру­гим љу­ди­ма,
по­го­то­во бли­ским, и да је те­шко од­у­пре­ти се то­ме.
Ово је ујед­но и чест про­блем код ро­ди­те­ља за­ви­сни­ка,
ко­ји не са­мо да ути­че на то да ро­ди­те­љи по пра­ви­лу
по­след­њи схва­те да им је де­те за­ви­сник, већ че­сто оте­
жа­ва ле­че­ње.
Мо­жеш ли да оце­ниш по­зи­тив­не и не­га­тив­не
zz
стра­не фо­рум­ске бор­бе про­тив нар­ко­ман­ске
за­ви­сно­сти?
Кри­сти­на: По­зи­тив­но је то што је ин­тер­нет до­сту­
пан 24 са­та днев­но, та­ко да љу­ди ко­ји тра­же ин­фор­ма­
ци­ју, са­вет или по­др­шку мо­гу у би­ло ко­је вре­ме да је
про­на­ђу на ин­тер­не­ту и при том у пот­пу­ној дис­кре­
ци­ји. Не­га­тив­но је то што не­ма­ју сви ра­чу­нар и ин­тер­
нет. Сва­ки вид бор­бе про­тив бо­ле­сти за­ви­сно­сти је
дра­го­цен, та­ко и овај вир­ту­ел­ни са свим сво­јим по­зи­
тив­ним и не­га­тив­ним стра­на­ма.
zzКакво је тво­је ми­шље­ње о ду­хов­ном аспек­ту
ле­че­ња?
Кри­сти­на: Ду­хов­ни аспект ле­че­ња је у томе да
ство­ри те­мељ но­ве лич­но­сти уме­сто оне по де­фи­ни­
ци­ји „нар­ко­ман­ске“, и сто­га је од су­штин­ског зна­ча­ја.
Не тре­ба смет­ну­ти с ума да је за­ви­сник ти­пи­чан про­
из­вод мо­дер­ног, по­тро­шач­ког вре­ме­на у коме жи­ви­
мо, ко­је је и са­мо нар­ко­ман­ско у свом ка­рак­те­ру.
Ду­хов­ни аспект ле­че­ња не са­мо да тре­ба да ство­ри
уну­тра­шњу пот­по­ру за пре­о­бра­жај лич­но­сти већ и
ме­ха­ни­зам од­бра­не од свих штет­них ути­ца­ја дру­штва
са по­ре­ме­ће­ним си­сте­мом вред­но­сти у ко­јем жи­ви­мо.
Ово је из­у­зет­но сло­жен и ду­го­тра­јан про­цес. Ми­слим
да, на­жа­лост, ве­ли­ки број за­ви­сни­ка не­ма до­вољ­но
ка­па­ци­те­та и по­др­шке да га и оства­ри. У овој чи­ње­
ни­ци се на­ла­зи и узрок број­них ре­ци­ди­ва код ле­че­них
за­ви­сни­ка.
 Православни Мисионар l 37

Не­ма­ња Ан­дри­ја­ше­вић Те­ма бро­ја

Нар­ко­ма­ни­ја –
про­блем рас­по­лу­ће­не
лич­но­сти
П ро­блем за­ви­сно­сти је про­блем ко­ји је ве­зан за
људ­ску при­ро­ду. Сви смо за­ви­сни од хра­не и
пи­ћа. Тен­ден­ци­ја о здра­вом жи­во­т у, где се ова или
то да­нас при­ча о то­ле­ран­ци­ји? О за­шти­ти жи­во­ти­
ња? А тек о људ­ским пра­ви­ма? Па он­да о по­ло­жа­ју
ма­њи­на…
она хра­на про­гла­ша­ва за смрт­но опа­сну је глу­пост
(се­ћам се чу­ве­них при­ча, ка­да сам био ма­ли, о три За­ви­сност од нар­ко­ти­ка
бе­ле смр­ти), јер се по­ста­вља пи­та­ње да ли они ко­ји
то не кон­зу­ми­ра­ју не уми­ру. Ово је још јед­на од иде­ Ме­ђу­тим, те­ма ча­со­пи­са на­ла­же осврт на мно­го
о­ло­ги­ја, и бес­крај­но ис­пра­зних при­ча ко­је нам озбиљ­ни­ју и те­жу за­ви­сност, а то је за­ви­сност од
од­вла­че па­жњу од оно­га: „а са­мо је јед­но по­треб­ нар­ко­ти­ка. Чо­век на­ше­га вре­ме­на и про­сто­ра по­чео
но…” Та­квих уве­зе­них уче­ња, и ис­пра­зних ори­јен­ је да из­ла­зи из се­бе и да се ра­си­па, да на­пу­шта
ти­ра, има­ли смо на пре­тек. А ве­ћи­ну тих „вр­хун­ских љу­шту­ру сво­га би­ћа, не во­де­ћи ра­чу­на о сво­јој лич­
и на­пред­них те­о­ри­ја“ да­ро­вао нам је За­пад. Ни­је ли но­сти, и не не­гу­ју­ћи је и не хра­не­ћи је оним пи­ћем и
38 l
3/2009.

оном хра­ном од ко­је „ни­ко не­ће ожед­не­ти и оглад­ Ме­ђу њи­ма сре­та­ли смо и број­не за­ви­сни­ке, и њи­ма
не­ти до­ве­ка“. Та­ко оште­ћен и ра­њив, чо­век по­чи­ње пру­жа­ли пси­хо­со­ци­јал­ну по­моћ и па­ли­ја­тив­ну не­гу.
да тра­га за не­ка­квим крат­ко­роч­ним ре­ше­њи­ма ко­ја Оби­ла­зи­ли смо их на ин­фек­тив­ној кли­ни­ци где се
ће га од­ве­сти у не­ку дру­гу ре­ал­ност, мо­жда и не­ка­ ле­че, као и по њи­хо­вим пре­би­ва­ли­шти­ма (ста­но­ви­
кав уми­шље­ни дру­ги и дру­га­чи­ји жи­вот. Али, бу­ду­ ма и др.). Ни­је би­ло ла­ко, али смо се тру­ди­ли да
ћи да је та­кво ре­ше­ње пу­ко ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ко сва­ко­ме од њих пре­не­се­мо ба­рем ма­ло ра­до­сти
крат­ко­трај­но „ужи­ва­ње“, и да оно пред­ста­вља од­се­ жи­во­та, и пру­жи­мо им на­ду у дру­га­чи­ју сми­сле­ност
ца­ње ве­зе са дру­гим лич­но­сти­ма око се­бе, не тре­ба сва­код­не­ног жи­во­та. За­то се мо­ра ис­та­ћи, ја­сно и
се чу­ди­ти да по­ред то­ли­ке стра­вич­не фи­зич­ке за­ви­ гла­сно, да СПЦ чи­ни мно­го на­по­ра да по­мог­не
сно­сти, по­сто­ји и та коб­на пси­хо­ло­шка за­ви­сност, љу­ди­ма ко­ји су за­ви­сни од пси­хоак­тив­них суп­стан­
ко­ја је че­сто узрок вра­ћа­ња на ци. Сва­ко­днев­но мно­го и све­ште­
ко­ри­шће­ње пси­хо­ак­тив­них суп­ но­слу­жи­те­ља и мо­на­ха, и сту­де­на­та
стан­ци. За­ви­сност је ин­ди­ви­ду­ал­ Об­но­ва и Бо­го­слов­ског фа­к ул­те­та, али и
ни, се­бич­ни осе­ћај, и као та­кав не из­ле­че­ње за­ви­сни­ка чи­тав вер­ни на­род ула­жу на­пор да
мо­же се по­де­ли­ти са дру­гим тј. бли­ под­ра­зу­ме­ва ви­да­ње се по­мог­не овим љу­ди­ма, исто­вре­
жњим. Де­ша­ва се, да­кле, да за­ви­ ме­но не тр­че­ћи пред ТВ екра­не да
сник успе да пре­ва­зи­ђе кри­зу, али ра­на рас­цеп­ка­не и при­ка­жу се­бе као ху­ма­не и ху­ма­ни­
ста­ро окру­же­ње, и ста­ри на­чин на­па­ће­не лич­но­сти, тар­не.
жи­во­та, до­во­ди га до то­га да, не­ма­
ју­ћи но­ве сми­сле­но­сти и бла­го­дат­ а то се нај­бо­ље од­ви­ја у Суочити се с дрогом
них стре­мље­ња, поч­не опет са за­јед­ни­ци лич­но­сти.
ко­ри­шће­њем нар­ко­ти­ка. Та­кве за­јед­ни­це Бо­лест за­ви­сно­сти од би­ло ко­је
вр­сте дро­ге не тре­ба гле­да­ти као на
Заједница личности Цр­ква по­не­кад сра­мо­ту, већ је име­но­ва­ти, и су­о­чи­
фор­ми­ра у бли­зи­ни ти се са њом (ма­да лич­но не ве­ру­јем
За­то об­но­ва и из­ле­че­ње за­ви­сни­ у по­де­лу на ла­ке и те­шке, јер нај­ве­ћи
ка под­ра­зу­ме­ва ви­да­ње ра­на рас­ или у окви­ру не­ког број ко­ри­сни­ка и шти­ће­ни­ка ко­је
цеп­ка­не и на­па­ће­не лич­но­сти, а то од ма­на­сти­ра сам оби­ла­зио по­чео је са ла­ком дро­
се нај­бо­ље од­ви­ја у за­јед­ни­ци лич­ гом, да би нај­ве­ћи ужа­си и тра­ге­ди­је
но­сти. Та­кве за­јед­ни­це Цр­ква по­не­ на­ста­ли јед­но­став­ним и бр­зим пре­
кад фор­ми­ра у бли­зи­ни или у окви­ ла­ском на те­шке дро­ге). У фил­му
ру не­ког од ма­на­сти­ра, о че­му пи­ше­ ко­ји сам дав­но гле­дао, је­дан чо­век
мо и у овом бро­ју, у ве­зи са ма­на­сти­ром Ко­виљ. ко­ји се из­ле­чио и пре­ва­зи­шао та­кав на­чин жи­во­та у
По­ред то­га, у окви­ру про­јек­та пру­жа­ња по­мо­ћи ко­ме је сва­ко­днев­но ко­ри­стио пси­хоак­тив­не суп­
љу­ди­ма ко­ји су обо­ле­ли од HIV ви­ру­са ко­ји је по­кре­ стан­це, за се­бе је ре­као да је пр­вен­стве­на исти­на о
нуо наш нај­ве­ћи до­бро­твор­ни фонд СПЦ „Чо­ве­ко­љу­ ње­му да је нар­ко­ман, па тек он­да све оста­ло. Упра­во
бље“, а уз бла­го­слов Ње­го­ве Све­то­сти Па­три­јар­ха ова­кав став о се­би, до­при­нео му је да при­зна да је
срп­ског Па­вла, са број­ним ко­ле­га­ма и ко­ле­ги­ни­ца­ма слаб, и да је је ње­гов дух си­ро­ма­шан, и ус­пео је да сва­
са Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та оби­ла­зи­ли смо љу­де ко­ји ко­днев­ним на­по­ром и тру­дом ово сво­је ста­ње пре­ва­
су за­ра­же­ни HIV ви­ру­сом или бо­лу­ју од си­де. Овај зи­ђе, тј. да се пре­о­бра­зи.
про­је­кат по­чео је 2003. године, и са крат­ком па­у­зом СПЦ ће и да­ље на­ста­ви­ти да пру­жа по­моћ и сво­ју
тра­је и данас. По­се­ћу­је­мо све љу­де, без об­зи­ра на вер­ ру­ку сви­ма ко­ји то же­ле, као и да сви­ма омо­гу­ћи уче­
ску или на­ци­о­нал­ну при­пад­ност, као и њи­хо­во сек­су­ ство­ва­ње у Све­тим Тај­на­ма, без об­зи­ра на све њи­хо­ве
ал­но опре­де­ље­ње. раз­ли­чи­то­сти и опре­де­ље­ња. Уве­рен сам и да ће мно­
Слич­не ак­ци­је је СПЦ чи­ни­ла ве­ко­ви­ма уна­зад, ге ко­ле­ге, као и све­ште­но­слу­жи­те­љи узе­ти још ве­ћег
да­кле мно­го пре ис­пра­зних и из­ми­шље­них број­них уче­шћа у ово­ме тру­ду, ду­бо­ко све­сни да је ово јед­на
при­ча о јед­на­ко­сти, тра­ба­на­та из НВО сек­то­ра (што од нај­ве­ћих по­ша­сти ко­ја на сва­ком ко­ра­ку пред­ста­
не­ки вер­ни­ци да­нас у ша­ли на­зи­ва­ју НЛО сек­тор). вља опа­сност за мно­ге љу­де на­ше дра­ге Ср­би­је.
 Православни Мисионар l 39

Аутор: И. Јо­кић Те­ма бро­ја

Бо­ле­сти за­ви­сно­сти
„За­ви­сан чо­век же­ли да жи­ви без
од­го­вор­но­сти али та­да гу­би сло­
бо­ду, по­ста­је роб зла и гре­ха и
мо­же то­ли­ко ни­ско па­сти да га
се ђа­во за­сти­ди’’
 Па­три­јарх Па­вле
Ка­да се спо­ме­не тер­мин наркоманија љу­ди нај­че­
шће ми­сле на не­ке од по­пу­лар­них дро­га ко­је зло­у­по­
тре­бом уни­шта­ва­ју чо­ве­ков жи­вот. Оне је­су је­дан од
об­ли­ка ко­је иза­зи­ва­ју за­ви­сност чо­ве­ка, али по­сто­је и
мно­ге суп­стан­це и ма­те­ри­је, на пример, раз­не вр­сте
пи­ћа, ко­је зло­у ­то­тре­бом ите­ка­ко иза­зи­ва­ју за­ви­
сност, и са­мим тим уни­шта­ва­ју чо­ве­ка.
По­сма­тра­ју­ћи исто­ри­ју ви­ди­мо да су љу­ди од­у­век
има­ли ве­ли­ку же­љу за ужи­ва­њем, за пот­пу­ним ис­ко­
ри­шћа­ва­њем свих ово­зе­маљ­ских ча­ри, за про­ба­њем
раз­ли­чи­тог „за­бра­ње­ног во­ћа“, па су та­ко још на
да­ле­ком ис­то­ку љу­ди одав­но упо­зна­ли осо­би­не опи­
ју­ма и ха­ши­ша.

„Пр­во чо­век узи­ма дро­гу, за­тим
дро­га узи­ма дро­гу и на кра­ју дро­
га узи­ма чо­ве­ка“
 Ки­не­ска по­сло­ви­ца
Је­дан од ве­ли­ких про­бле­ма је­сте ка­ко спре­чи­ти да
уоп­ште до­ђе до зло­у­по­тре­бе сред­ста­ва ко­је иза­зи­ва­ју
за­ви­сност. По­пу­ла­ци­ја ко­јој је ова те­ма најчешће ве­о­
ма ин­те­ре­сант­на су адо­ле­сцен­ти. У том жи­вот­ном
пе­ри­о­ду је нај­ве­ћа мо­гућ­ност да чо­век про­ба, од­но­сно
поч­не да зло­у­по­тре­бља­ва нар­ко­ти­ке. Ка­да оде­те на
би­ло ко­ји се­ми­нар или пре­да­ва­ње ве­за­но за ову те­му,
сва­ки ле­кар или пре­да­вач ће вам об­ја­сни­ти ка­ко да
пре­по­зна­те да ли се ва­ше де­те дро­ги­ра. Али се ма­ло
љу­ди ба­ви овим про­бле­мом као пре­вен­ти­вом, од­но­сно
ка­ко свом де­те­ту уоп­ште об­ја­сни­ти да то не сме ни да
се про­ба. Пре не­ко­ли­ко де­це­ни­ја ва­жио је је­дан сте­ре­
о­тип у дру­штву да нар­ко­ма­ни по­ти­чу из ло­ших по­ро­
ди­ца, да има­ју лошу со­ци­јал­ну сре­ди­ну, да су од­ба­че­ни
од дру­штва, да су све то би­ли раз­ло­зи да не­ко по­ста­не
нар­ко­ман. Де­ца у пу­бер­тет­ском пе­ри­о­ду до­ста су
ла­бил­на и вр­ло ла­ко их је на­го­во­ри­ти да то про­ба­ју.
Дру­го, ве­ли­ки број сред­ста­ва и суп­стан­ци на­ма су
ла­ко до­ступ­ни: не­ки спа­да­ју у пи­ћа, а иза­зи­ва­ју те­же
об­ли­ке за­ви­сно­сти. Ко­ли­ко де­це жи­ви у сре­ди­ни у
ко­јој ро­ди­те­љи пу­ше, у на­шем на­ро­ду ал­ко­хол је сам за
се­бе култ, ко­ли­ко де­це се за­јед­но са ро­ди­те­љи­ма коц­ка
(раз­не игре на сре­ћу, спорт­ске кла­ди­о­ни­це... Под­се­ћа­
ња ра­ди, све ово је за­бра­ње­но за ма­ло­лет­ни­ке, а по­ја­ве
су ко­је мо­же­мо су­сре­сти у ско­ро сва­ком до­му). Кла­ди­
о­ни­це код адо­ле­сце­на­та иза­зи­ва­ју ве­ли­ку за­ви­сност,
40 l
3/2009.

има­мо до­ста при­ме­ра да де­ца вре­ме ко­је тре­ба да про­
ве­ду у шко­ли про­во­де у кла­ди­о­ни­ци, за­ду­жу­ју се, на
гра­ни­ци су да уђу у кри­ми­нал, пре­ста­ју да во­де ра­чу­на
о сво­јим сва­ко­днев­ним оба­ве­за­ма.
Ко­ли­ко нас је по­сла­ло де­цу по ци­га­ре­те до тра­фи­ке?
На тај на­чин де­ца ку­по­ви­ну ци­га­ре­та по­сма­тра­ју као
не­што што је у жи­во­ту нор­мал­но. Под­се­ћа­ња ра­ди, у
Европ­ској уни­ји је то стро­го за­бра­ње­но, и за­кон се
при­ме­њу­је, за раз­ли­ку од нас, где је то оста­ло на пла­
ка­ту упо­зо­ре­ња. Ево не­ких по­да­та­ка ко­ли­ка је зло­у­по­
тре­ба ци­га­ре­та код нас за­сту­пље­на код мла­дих:
l 70 % пробало цигарету са 15 година
l половина наставила да пуши
l више од 49 % студената пуши више од 15 цигарета
дневно
l студенткиње су бројнији и страснији пушачи
Под пси­хо­ак­тив­ним суп­стан­ца­ма од­но­сно дро­га­ма
под­ра­зу­ме­ва­мо ток­сич­не ма­те­ри­је ко­је, ка­да се уне­су у
ор­га­ни­зам, до­во­де до про­ме­на јед­не или ви­ше ње­го­вих
функ­ци­ја.
По­де­ла пси­хо­ак­тив­них суп­стан­ци
пр­во­бит­ни же­ље­ни ефе­кат или из­бе­гло осе­ћа­ње
не­ла­год­но­сти.
фи­зич­ка за­ви­сност - ста­ње адап­та­ци­је на дро­гу ко­ју
l
пра­ти по­ви­ше­на то­ле­ран­ци­ја - по­тре­ба за узи­ма­њем
све ве­ћих ко­ли­чи­на дро­ге да би се по­сти­гао пр­во­бит­
ни же­ље­ни ефе­кат од­но­сно спре­чи­ла по­ја­ва ап­сти­
нен­ци­јал­ног син­дро­ма.
ап­сти­нен­ци­јал­на кри­за - ста­ње пра­ће­но ја­ким бо­ло­
l
ви­ма, дрх­та­њем те­ла, нер­во­зом, не­са­ни­цом. Иза­зи­ва
је на­гли пре­кид уно­ше­ња дро­ге код за­ви­сни­ка.
По­сле­ди­це упо­тре­бе дро­га
на ор­га­ни­зам
Те­ле­сне: оште­ће­ње ће­ли­ја мо­зга, сма­ње­ње од­брам­бе­
l
них сна­га ор­га­ни­зма, СИ­ДА, хе­па­ти­тис Б, смрт услед
пре­до­зи­ра­ња не­чи­стом дро­гом и сл.
Пси­хич­ке: на­пе­тост, сни­же­но рас­по­ло­же­ње, гу­би­так
l
кон­цен­тра­ци­је, сла­би­је пам­ће­ње и сл.
Со­ци­јал­не: про­бле­ми са ро­ди­те­љи­ма, пре­кид шко­
l
ло­ва­ња, про­бле­ми у бра­ку, изо­ла­ци­ја и гу­би­так при­
ја­те­ља, про­бле­ми на раднм ме­сту, гу­би­так по­сла,
кри­ми­нал (кра­ђе, про­сти­ту­ци­ја), ма­те­ри­јал­на бе­да.

lДу­ван ЗА РАЗ­ВОЈ БО­ЛЕ­СТИ ЗА­ВИ­СНО­СТИ

Ал­ко­хол: пи­во, ви­но, ра­ки­ја
l (НАР­КО­МА­НИ­ЈЕ) ПО­ТРЕБ­НА СУ 3 УСЛО­ВА:
и оста­ла же­сто­ка пи­ћа лич­ност
l
Ко­но­пља: ка­на­бис, ма­ри­ху­а­на,
l ла­ка до­ступ­ност дро­ге
l
ха­шиш, „тра­ва“ и сл. дру­штве­не окол­но­сти по­год­не за раз­вој бо­ле­сти
l
Ха­лу­ци­но­ге­ни: ЛСД, ex­tasy, ме­ска­лин
l
(как­тус пе­јотл), пси­ло­ци­бин НАР­КО­МА­НИ­ЈУ У НА­ШОЈ ЗЕ­МЉИ
Ко­ка­ин: ли­шће ко­ке
l КА­РАК­ТЕ­РИ­ШЕ:
Хе­ро­ин: опи­јум, мор­фин, ко­де­ин, син­те­тич­ки опи­ја­
l Ве­ћа до­ступ­ност дро­ге
l
ти (ме­та­дон) и сл. Мо­гућ­ност ле­гал­ног на­ба­вља­ња ле­ко­ва и пси­хо­ак­
l
Ор­ган­ски рас­тва­ра­чи: ле­пак, аце­тон, то­лу­ен,
l тив­них суп­стан­ци
бен­зин и сл. Де­ме­тро­по­ли­за­ци­ја и де­цен­тра­ли­за­ци­ја по­ја­ве нар­
l
ко­ма­ни­је
Тре­ба зна­ти: Пр­ви ко­рак са дро­гом у све мла­ђем уз­ра­сту
l
Скло­ност ка по­ли­ток­си­ко­ма­ни­ји
l
Све дро­ге су те­шке и опа­сне по здра­вље и жи­вот
l
оних ко­ји их узи­ма­ју Ко­ји су нај­че­шћи раз­ло­зи за­што
Не­ма ла­ких и без­о­па­сних дро­га
l де­ца зло­у­по­тр­бља­ва­ју дро­гу:
Нар­ко­ма­ни­ја је од­ло­же­но са­мо­у­би­ство
l
због груп­не при­пад­но­сти
l
Вр­сте за­ви­сно­сти по­бу­не про­тив ауто­ри­те­та
l
психичкa за­ви­сност - oсећање тре­нут­ног за­до­вољ­
l из­бе­га­ва­ња про­бле­ма
l
ства и пси­хич­ке жи­во­сти ко­ја на­ста­је на­кон по­вре­ при­кри­ва­ња осе­ћа­ња не­а­де­кват­но­сти и са­мо­по­што­ва­ња
l
ме­ног или стал­ног узи­ма­ња дро­ге да би се по­сти­гао уз­бу­ђе­ње због ри­зи­ка
l
же­ља да се осе­ћа­ју од­ра­слим
l

ПРЕ­ВЕН­ЦИ­ЈА
БО­ЛЕ­СТИ ЗА­ВИ­СНО­СТИ
СПРOВOДИ СЕ КРOЗ:
пружaњe свe вишe инфoрмaциja o нaркoмaниjи и
l
њeним пoслeдицaмa и прeвeнциjи
у тицaj на фoрмирaње стaвoвa
l
рaзвиjaњe пoнaшaњa кojа штитe oд упoтрeбe дрoгa
l
фoрмирaњe ин­те­лек­ту­ал­но и пси­хич­ки зрeлe
l
личнoсти кoja je у стaњу дa сaмa кoнтрoлишe и
усмeрaвa свoje пoступ­кe у склaду сa свojим
живoтним стaвoвимa
нeгoвaњe здрaвих стилoвa живoтa (исхрaнa,
l
физичкa aк­тивнoст, из­бeгaвaњe пушeњa и
кoнзумирaњe aлкoхoлa)
Закључак
Из свих ових чи­ње­ни­ца се ви­ди ко­ји су узро­ци
и због че­га до­ла­зи до зло­у­по­т ре­б е дро­ге као и на
ко­ји на­чин ми мо­же­мо по­мо­ћи да се не­ко од тог
зла из­ба­ви. У гор­њем де­лу смо на­ве­ли не­ке лак­ше
об­ли­ке за­ви­сно­с ти, док те­жи об­ли­ци има­ју тре­
нут­но и мно­го го­ри ути­цај на чо­ве­ка. У зе­мљи као
што је на­ша, где овај про­блем и ње­го­во ре­ша­в а­ње
Православни Мисионар l 41
ни­с у гло­бал­но за­с ту­пље­ни, вла­да­ју ве­ли­ке пред­
ра­с у­де и ло­ше ме­то­де ре­ша­в а­ња про­бле­ма нар­ко­
ма­ни­је. Ово­ме мо­ра­мо при­с ту­па­ти крај­ње про­фе­
си­о­нал­но, од­но­сно нар­ко­ма­ни­ју по­сма­т ра­ти као
бо­лест, и оба­ве­зно укљу­чи­ти здрав­с тве­не и оста­ле
ин­с ти­т у­ци­је у ње­но ре­ша­в а­ње. Та­ко­ђе, оно што је
ве­о­ма бит­но је раз­дво­ји­ти нар­ко­ма­ни­ју од кри­ми­
на­ла и дру­гих бо­ле­с ти, нај­че­шће ин­фек­тив­них
ко­је је пра­те. Не­ке зе­мље, да би ово ре­ши­ле, нар­
ко­ма­ни­ју су ста­ви­ле у ле­гал­не то­ко­ве, што се
на­жа­лост по­ка­з а­ло као по­гре­шно јер је до­ве­ло до
ње­ног ши­ре­ња.
Хе­ро­ин и ко­ка­ин као две нај­по­пу­лар­ни­је и нај­о­па­
сни­је суп­стан­це то­тал­но раз­би­ја­ју чо­ве­ка, они су
вр­ху­нац ле­стви­це гре­ха, јер уни­шта­ва­ју све људ­ске
осо­би­не.
Ап­со­лут­но је по­гре­шно свој дух и те­ло до­во­ди­ти у
ова­ква ис­ку­ше­ња, јер зна­мо да је чо­век не­са­вр­шен,
да је овај свет про­па­дљив, а на­ма би из­бор тре­ба­ло
да бу­де жи­вот у бу­ду­ћем Цар­ству Бо­жи­јем, жи­вот са
Хри­стом. Ис­ку­ше­ња су сва­ким да­ном све ве­ћа,
ко­нач­но се по­ка­за­ло да без љу­ба­ви бли­жњих пре­ма
на­ма не­ма спа­се­ња, у овом слу­ча­ју мо­же­мо ре­ћи, и
на овом и на оном све­т у.
42 l
3/2009.
Свештеник Угрин В. По­по­вић
По­тра­га ил
Д ро­га, у ства­ри, пред­ста­вља су­ро­гат чо­ве­ко­ве жуд­
ње за Бо­гом. Ба­рем у на­шој зе­мљи, пра­во­слав­ни
цен­три за од­ви­ка­ва­ње од бо­ле­сти за­ви­сно­сти има­ју
да­ле­ко ви­ше успе­ха не­го ли ис­кљу­чи­во ме­ди­цин­ске
уста­но­ве. Срав­ни­мо ли и ис­ку­ства љу­ди ко­ји су про­
шли кроз му­ко­тр­пан пе­ри­од од­ви­ка­ва­ња, ко­ја го­во­ре
о не­кој вр­сти вер­ског бу­ђе­ња ко­је је усле­ди­ло и на­до­
ме­сти­ло по­тре­бу за дро­гом, мо­же­мо за­кљу­чи­ти да су
ти љу­ди, слич­но раз­бој­ни­ку са кр­ста, на­по­кон до­шли
до Оно­га за ким су до тог мо­мен­та целог жи­во­та тра­
га­ли.
Бесмисао као мотив
Сва­ка­ко да су раз­ли­чи­ти мо­ти­ви због ко­јих љу­ди
по­се­жу за дро­гом или ал­ко­хо­лом, али ипак им је јед­на
цр­та слич­на. То је – бе­сми­сао. Бе­сми­сао је та ини­ци­
јал­на ка­пи­сла која чо­ве­ка, ви­ше под­све­сно не­го ли
све­сно, опре­дељује да по­тра­жи неко опа­ко сред­ство
бе­га од ре­ал­но­сти. Нор­мал­но да по­сто­је и дру­ги на­чи­
ни, сред­ства (го­то­во све крај­но­сти пред­ста­вља­ју сли­
чан по­ку­шај бе­га), но ови, по­што су ра­ди­кал­ни­ји,
очи­глед­ни­ји (ал­ко­хо­ли­зам/нар­ко­ма­ни­ја), по­ста­ју те­ма
дру­штве­не за­бри­ну­то­сти. Шта ако је упра­во тај бег
са­мо по­сле­ди­ца дру­гих, оних ко­ји­ма су се опро­ба­ли
њи­хо­ви ро­ди­те­љи те овај са­мо пред­ста­вља од­го­вор,
из­ра­же­н за­кључ­ком да ипак ни­су ус­пе­ли да по­бег­ну и
да се, са­мим тим, тај си­стем њи­хо­вог бе­га мо­ра са гну­
ша­њем од­ба­ци­ти па за­ме­ни­ти но­вим, ефи­ка­сни­јим.
Шта ако нар­ко­ма­ни­ја или ал­ко­хо­ли­зам ни­су про­
блеми дру­штва већ са­мо из­раз тог про­бле­ма - јед­но
са­мо­за­ва­ра­ва­ње као од­го­вор на дру­га? Ко­ли­ко се за­и­
ста ми­сли о тим узро­ци­ма, а ко­ли­ко се са­мо во­ди дон­
ки­хо­тов­ска бор­ба са по­сле­ди­ца­ма, ко­ја је мо­жда и
до­ве­ла, сво­јом хи­по­кри­зи­јом, до та­ко ту­жног бун­та,
опа­сног ре­вол­та зва­ног - нар­ко­ма­ни­ја/ал­ко­хо­ли­зам?
Ако се за­ду­би­мо над овим пред­по­став­ка­ма, мо­же­мо
уви­де­ти да и ни­су та­ко не­ло­гич­не, напротив, чак да су
са­вр­ше­но ло­гич­не, с об­зи­ром на околно­сти дру­штве­
ног по­рет­ка ко­ји је пре­о­вла­ђу­ју­ћи. На­и­ме, ал­ко­хо­ли­
зам као фе­но­мен, у на­шем на­ро­ду, за­сту­пљен је још од
ра­ни­је; му­ко­трп­на исто­ри­ја осло­бо­ди­лач­ког из­га­ра­ња
као да је ишла под ру­ку са исто­ри­јом ал­ко­хо­ли­зма. Но,
ста­ти­сти­ком об­у­хва­ће­ни по­да­ци го­во­ре о по­ја­ви
ал­ко­хо­ли­зма као пра­ти­ље ма­сов­них ми­гра­ци­ја ста­
нов­ни­штва ко­је су усле­ди­ле као по­сле­ди­ца пре­ла­ска са
по­љо­при­вред­не на ин­ду­стриј­ску про­из­вод­њу. Да­кле,
по­сле Дру­гог свет­ског ра­та мно­ги љу­ди су се на­шли у
не­по­зна­тим сре­ди­на­ма, окру­же­ни не­при­јем­чи­вим
мо­де­ли­ма ста­но­ва­ња, жи­вље­ња, по­сло­ва­ња... и по­че­ли
су да се бра­не од то­га у же­љи да ко­ли­ко то­ли­ко са­чу­ва­
ју соп­стве­ни иден­ти­тет, али и да се укло­пе, са дру­ге
стра­не, про­на­ђу не­ки вид при­хва­тљи­вог мо­де­ла
жи­вље­ња. Ми­мо Цр­кве, ли­тур­гиј­ске за­јед­ни­це и, уоп­
ште, ми­мо би­ло ка­квог про­гра­ма ре­со­ци­ја­ли­за­ци­је
тих љу­ди, они су по­че­ли да се окре­ћу са­ми се­би као
је­ди­ном ослон­цу у жи­во­ту. Ка­ко их је свест о то­ме да
то ни­је до­вољ­но при­ти­ска­ла, та­ко су они по­се­за­ли за
ал­ко­хо­лом као на­чи­ном да се та уну­тра­шња шу­пљи­на
по­ти­сне, на­до­ме­сти. Та­ко­ђе, за­тво­ре­ност у оби­ча­је и
за­бра­не ко­ји­ма су се окру­жи­ли бра­не­ћи се, до­при­не­ла
је да се њи­хо­ва де­ца та­ко­ђе не оти­сну у жи­вот на пра­
ви­лан на­чин. По­го­то­во зато што им, осим оби­ча­ја и
за­бра­на, ни­је по­ну­ђе­но ни­шта ви­ше, као што се ни у
шко­ла­ма ни­је пру­жа­ло обра­зо­ва­ње по­треб­но за
из­град­њу јед­не мла­де лич­но­сти (и то у го­ди­на­ма ка­да
крв ври, а ум не ми­ру­је у по­тра­зи за сми­слом, за по­ен­
том жи­во­та, за са­мим Жи­во­том), већ ис­тро­ше­не фра­
зе, псе­у­до­чи­ње­ни­це, ко­је су бле­де­ле ка­ко је ре­жим
сла­био да би на кра­ју би­ле као па­ро­ди­ја („па­зи Мир­ко
ме­так... Хва­ла Слав­ко, спа­сио си ми жи­вот“), оном
тре­ћем ко­ле­ну; ко­ле­ну, ко­јем је по­но­во рат за­ку­цао на
вра­та жи­во­та, одва­ја­ју­ћи га од по­тра­ге за сми­слом а
пру­жа­ју­ћи му пу­шку као за­ме­ну, те још је­дан ход
бе­сми­сле­но­сти – рат, као ре­ал­ност њи­хо­вог од­ра­ста­
ња.
Вијетнамски синдром
Мно­ги то да­нас име­ну­ју та­ко­зва­ним ви­јет­нам­
ским син­дро­мом. Да та пред­по­став­ка баш и „не
пи­је во­д у“, бар што се на­шег на­ро­да ти­че, до­каз су
мно­ги и мно­ги ра­то­ви кроз ко­је је наш на­род про­
ла­зио до­да­ва­ју­ћи сто­ти­на­ма но­ве сто­ти­не хи­ља­да

Те­ма бро­ја
и бо­лест
жр­та­ва за „Крст ча­сни и сло­бо­д у злат­ну“ из ко­јих
је из­ла­зио и по­вре­ђен и ра­њен, али увек са ја­сном
све­шћу о се­би као о пут­ни­ку ка Хри­сту, са Хри­
стом; за­рад Ко­га је и, не ма­ло пу­та, ра­то­вао. Та­ко
да ви­јет­нам­ски син­дром не мо­же би­ти узрок нар­
ко­ма­ни­је као што ни­је био ни узрок ал­ко­хо­ли­зма,
као што и уоп­ште спољ­ни фак­то­ри те­шко да мо­гу
да по­ре­ме­те не­ко­га ко је утвр­ђен. Та­ко ни зи­ма
1915. го­ди­не ни­је по­ре­ме­ти­ла на­шу вој­ску да пре­ђе
јед­ну пла­ни­ну и јед­ну др­жа­ву; као што ни глад,
ма­ла­ри­ја, ти­фус... та­ко­ђе је ни­с у спре­чи­ли да се
вра­ти сво­ји­ма 1918. го­ди­не. Је­дан од кључ­них раз­
ло­га, али и раз­ли­ка, што то све ни­је оне­мо­гу­ћи­ло
про­сеч­ног срп­ског до­ма­ћи­на да се вра­ти ку­ћи,
је­сте тај што на оштри­ци ба­јо­не­та, у ро­ву, те пре­
лом­не 1918. го­ди­не, че­ка­ју­ћи на по­след­њи зви­ждук
ко­ји је озна­ча­вао ју­риш, од­но­сно по­вра­так ку­ћи,
ни­је ви­део соп­стве­ни лик, већ лик оних ко­ји­ма се
вра­ћа, ра­ди ко­јих и жи­вот по­ла­же. То је та кру­ци­
јал­на раз­ли­ка у од­но­с у на аме­рич­ког вој­ни­ка ко­ји
је ко зна ко­га ви­део у од­ра­зу ба­јо­не­та, 5.000 ки­ло­
ме­та­ра од ку­ће, шћу­ћу­рен не­где у пра­шу­ми Ази­је;
ко­ји, иако је пре­жи­вео и до­шао сво­ји­ма, тај гор­ки
укус уза­луд­но­сти и ис­ко­ри­шће­но­сти ипак ни­је
умео да спе­ре са се­бе, те му је и остао као пра­ти­ља
кроз цео жи­вот.
Раз­ли­ка је ве­ли­ка, као што ви­ди­мо, но, ипак се
вра­ћа­мо јед­ној до­дир­ној тачки, ко­ја не­ма то­ли­ко
ве­зе са син­дро­ми­ма ко­ли­ко са са­мим при­сту­пом
жи­во­т у. Та тач­ка је уза­луд­ност, бе­сми­сао! Ако го­во­
Православни Мисионар l 43
ри­мо о узро­ци­ма, мо­ра­мо се вра­ти­ти по­ро­ди­ци. Да
би се на пра­ви на­чин мо­гло го­во­ри­ти о по­ро­ди­ци
он­да се мо­ра­мо под­се­ти­ти пра­во­слав­ног опи­та
жи­во­та у за­јед­ни­ци, ко­ји се из по­ро­дич­ног до­ма
пре­ли­ва у Цр­кву, а из ње у шко­лу. Та­ко се јед­на ста­
са­ла лич­ност мо­же оти­сну­ти у жи­вот без бо­ја­зни да
ће, го­то­во на са­мом по­чет­ку, до­жи­ве­ти бро­до­лом и
ту ту­гу бо­ло­ва­ти до кра­ја, олак­ша­ва­ју­ћи је се­би та­ко
што ће је име­но­ва­ти овим или оним син­дро­ми­ма и
из­на­ла­зи­ти ове или оне крив­це.
Боголикост као дар
Ста­са­ла лич­ност, на­су­прот ово­ме, отва­ра се жи­во­
ту при­хва­та­ју­ћи га као дар. Осве­стив­ши сво­ју бо­го­
ли­кост, она се де­фи­ни­ше од­но­сом из­ра­жа­ва­ју­ћи се у
за­јед­ни­ци. Ли­т ур­ги­ја та­ко по­ста­је при­ро­дан и ло­ги­
чан из­раз су­сре­та са Твор­цем, док свест о не­про­ла­зу
ра­ђа Ра­дост, ко­ја се све­до­чи свим ср­цем сво­јим и од
свег ума сво­га... и тим на­чи­ном де­ли. Да­кле, од по­ро­
ди­це, са кућ­ног пра­га, кре­ће ста­са­ла лич­ност, ко­ја
ће сво­јом све­шћу о Жи­во­т у тај исти соп­стве­ном
сва­ко­дне­ви­цом све­до­чи­ти, де­ли­ти; или бо­га­ља­сти
ин­ди­ви­ду­ум, ко­ји ће свој бе­сми­сао и уну­тра­шњу
пра­зни­ну све­до­чи­ти овим или оним бек­стви­ма
(нар­ко­ма­ни­јом/ал­ко­хо­ли­змом, ствар је вре­ме­на као
и со­ци­јал­ног ми­љеа), пре­ба­цу­ју­ћи кри­ви­цу на ове
или оне и из­на­ла­зе­ћи ова или она име­но­ва­ња, син­
дро­ме, соп­стве­не ја­ло­во­сти – са­мо­ће.
Као и увек... од нас за­ви­си.
44 l
3/2009.

Ни­ко­ла Ка­пла­но­вић

Лич­ни од­го­вор

Је­ди­но жи­во­том по Је­ван­ђе­љу

мо­же­мо за­слу­жи­ти спа­се­ње.
Је­ван­ђељ­ским жи­во­том (у љу­ба­ви и
бла­го­ста­њу, уз пост и мо­ли­тву, оба­сја­ни
број­ним вр­ли­на­ма...) до­ла­зи­мо до
бла­же­ног, бо­жан­ског ста­ње ду­ше - сми­ре­ња

на по­тре­бу бли­жњег
К о­ли­ко љу­ди у то­ку да­на про­ђе по­ред нас, са ко­ли­
ко се љу­ди ру­ку­је­мо, по­раз­го­ва­ра­мо, бла­го су­да­
ри­мо у гу­жви, уз ко­ли­ко се њих при­пи­је­мо у пре­пу­
ном ауто­бу­су град­ског пре­во­за; ко­ли­ко љу­ди са­мо
пер­ци­пи­ра­мо у то­ку да­на? Ко­ли­ко се­кун­ди про­ве­де­
мо раз­ми­шља­ју­ћи о бар јед­ном Бо­жи­јем ство­ру ко­јег
срет­не­мо у то­ку да­на? Ово се по­себ­но од­но­си на нас
ко­ји жи­ви­мо у ве­ли­ким гра­до­ви­ма зато што има­мо
ви­ше „ма­те­ри­ја­ла“ за раз­ми­шља­ње.
Че­сто се о „мар­ги­нал­ним“ гру­па­ма го­во­ри са из­ве­
сном до­зом пре­зи­ра, осу­де и га­ђе­ња, по­зи­ва се око­ли­на
на њихово иг­но­ри­са­ње и из­бе­га­ва­ње, стра­ху­је се од
не­по­зна­тог. Да ли нам је не­ка­да па­ло на па­мет да се ско­
ро и не раз­ли­ку­је­мо од нај­мар­ги­нал­ни­јих по­је­ди­на­ца
на­шег дру­штва? Мно­ги ће се увре­ђе­но пи­та­ти - ка­ко.
Нар­ко­ти­ци и
не­у­ро­тран­сми­те­ри­
До­вољ­но је да се бар ма­ло по­за­ба­ви­мо тај­на­ма
функ­ци­о­ни­са­ња на­шег ор­га­ни­зма. Узми­мо за при­мер
по­ја­ву јед­не од нај­ве­ћих по­ша­сти да­на­шњи­це: нар­ко­
ма­ни­ју. Нар­ко­ти­ци су по хе­миј­ском са­ста­ву ве­о­ма
слич­ни, ско­ро иден­тич­ни не­у­ро­тран­сми­те­ри­
ма (хе­миј­ским суп­стан­ца­ма ко­је слу­же
за пре­нос нер­вних им­пул­са –
ин­фор­ма­ци­ја у мо­згу). Ка­да у
ор­г а­н и­з ам уне­с е­мо
не­што што је
иден­т ич­н о
Православни Мисионар l 45
Те­ма бро­ја
оно­ме што он про­из­во­ди и по­се­ду­је до­ла­зи до бур­не
ре­ак­ци­је ко­ја до­во­ди до са­мо­у­ни­ште­ња. С об­зи­ром да
се ра­ди о суп­стан­ца­ма ко­је се на­ла­зе у мо­згу као глав­
ном упра­вљач­ком цен­тру, штет­не по­сле­ди­це ра­за­ра­
ју­ће ре­ак­ци­је тр­пи цео ор­га­ни­зам.
По­ред овог, тре­ба по­ме­ну­ти још ве­ћи фе­но­мен
људ­ског ор­га­ни­зма: хор­мо­не, не­у­ро­тран­сми­те­ре ко­је
про­из­во­ди сам ор­га­ни­зам и ко­ји има­ју кључ­ну уло­гу
у пси­хич­ком ста­њу, као и број­ним фи­зи­о­ло­шким
про­це­си­ма у ор­га­ни­зму. Чу­ве­ни ен­дор­фи­ни, DHEA,
се­ра­то­нин, ок­си­то­цин, FEA, естро­ген, те­сто­сте­рон,
про­ге­сте­рон, до­па­мин, про­лак­тин итд. Све су ово
„ру­ко­во­ди­о­ци“ људ­ског по­на­ша­ња, емо­ци­ја... По­себ­
но ва­ља ис­та­ћи ен­дор­фи­не и се­ра­то­нин јер они нај­
вер­ни­је игра­ју уло­гу нар­ко­ти­ка у на­шем ор­га­ни­зму. С
об­зи­ром да их про­из­во­ди сам ор­га­ни­зам, до­ла­зи­мо
до за­кључ­ка да под ути­ца­јем лич­не во­ље, уда­ља­ва­ју­
ћи се од уз­др­жа­ња као јед­не од нај­ве­ћих хри­шћан­
ских вр­ли­на, дро­ги­ра­мо са­ми се­бе. На овај на­чин се
нај­бо­ље мо­же об­ја­сни­ти „нео­бја­шњи­ва“ не­пре­ста­на
те­жња за вра­ћа­њем стра­сти­ма. Што се ви­ше пре­пу­
шта­мо стра­сним си­т у­а­ци­ја­ма то се у на­шем мо­згу
че­шће лу­че по­ме­ну­те ма­те­ри­је („мо­зак се шпри­ца
из­ве­сном бла­гом до­зом нар­ко­ти­ка соп­стве­не про­из­
вод­ње“) та­ко да вре­ме­ном по­ста­је­мо за­ви­сни­ци од
њих јер мо­зак по­чи­ње да ва­пи за „фикс-до­зом“. Ду­ша
огре­зла у гре­ху сла­до­стра­шћа би­ло ко­је вр­сте, из­јед­
на­ча­ва се са ду­шом по­ср­ну­лог нар­ко­ма­на!
Не мо­ра­те пли­ва­ти у стра­сти­ма да би се по­ме­ну­ти
хор­мо­ни стра­сти лу­чи­ли у ва­шем мо­згу. Не­ма чо­ве­ка
46 l
3/2009.
ко­ји не ужи­ва, ре­ци­мо, у до­бром за­ло­га­ју. При сва­
ком ку­ша­њу сла­сног пар­че­та оми­ље­ног ко­ла­ча, на
при­мер, (и оног чу­ве­ног „ммм“ уз сне­ни, бес­циљ­ни
по­глед), у мо­згу се лу­чи из­ве­сна до­за „стра­сних суп­
стан­ци“ ко­ја нас ма­ми да се вра­ти­мо слат­ком ужит­ку.
Уко­ли­ко ни­смо до­вољ­но на­о­ру­жа­ни вр­ли­ном уз­др­
жа­ња, до­ћи ­ће­мо у ис­ку­ше­ње да по­ме­ну­ти чин по­но­
ви­мо... по ко зна ко­ли­ко пу­та и ко­јом уче­ста­ло­шћу.
По­че­ће­мо да се не­кон­тро­ли­са­но хра­ни­мо, по­ста­ти
не­сно­сно го­ја­зни, раз­бо­ле­ти се због по­ви­ше­них
вред­но­сти хо­ле­сте­ро­ла у кр­ви... и авај, пре­тво­ри­смо
се очас у пре­храм­бе­ног нар­ко­ма­на (ко­ји че­зне за
„фикс-до­зом“ хор­мо­на сла­сти); а све је по­че­ло од
та­ко бе­за­зле­но ма­лог, слат­ког за­ло­га­ја...
По­губ­на гор­до­ст
Мо­гло би се пре­до­чи­ти не­бро­је­но мно­го слич­них
при­ме­ра али ови су до­вољ­ни да до­ђе­мо до ва­жног
за­кључ­ка да се су­штин­ски не раз­ли­ку­је­мо од би­ло
ког бра­та по Ада­му па, сто­га и не би тре­ба­ло са
ни­по­да­шта­ва­њем да гле­да­мо на „гре­шни­ке ве­ће од
нас“, јер је та­кав став од­раз по­губ­не гор­до­сти и
бе­сми­сла, то­тал­ног од­су­ства нај­ве­ћег хри­шћан­ског
бла­га по ко­ме се оно и ис­ти­че у од­но­су на оста­ле
ре­ли­ги­је – жртвене љу­ба­ви.
Тре­ба већ јед­ном да схва­ти­мо да не по­сто­је ло­ши
(зли) љу­ди већ са­мо они ко­ји пра­вил­но (је­ван­ђељ­
ски) и они ко­ји по­гре­шно ка­на­ли­шу сво­ју до­бру при­
ро­ду. Бог нас је ство­рио „по сво­јој сли­ци и при­ли­ци“
(бо­го­ли­ке). Зар је Бог лош (зао)? Гле­да­ју­ћи љу­де око
се­бе, те „бо­ги­ће“ ко­ји про­ла­зе по­ред нас, ко­ји нас
за­ка­че ра­ме­ном у гу­жви, ду­ва­ју у по­ти­љак са за­да­хом
бе­лог лу­ка у не­сно­сној гу­жви град­ског пре­во­за,
за­бри­ну­те, нер­во­зне, ве­се­ле, ти­хе, буч­не,
из­бе­зу­мље­не, тре­ба да се се­ти­мо са­мо­га
Бо­га као из­во­ра љу­ба­ви и ми­ло­
ср­ђа. Хри­стос се обу­као
људ­ским те­лом да нам сво­јим при­ме­ром по­ка­же ка­ко
тре­ба да жи­ви­мо. Тре­ба са­мо да се се­ти­мо ка­ко се он
од­но­сио пре­ма „мар­ги­нал­ним сло­је­ви­ма“ дру­штва и
да ње­гов жи­вот упо­ре­ди­мо са сво­јим, не­пре­ста­но се
тру­де­ћи да што при­бли­жни­је из­ни­ве­ли­ше­мо та­со­ве
жи­во­твор­ног, је­ван­ђељ­ског кан­та­ра.
Жи­во­т по Је­ван­ђе­љу
Је­ди­но жи­во­том по Је­ван­ђе­љу мо­же­мо за­слу­жи­ти
спа­се­ње. Је­ван­ђељ­ским жи­во­том (у љу­ба­ви и бла­го­
ста­њу, уз пост и мо­ли­тву, оба­сја­ни број­ним вр­ли­на­
ма...) до­ла­зи­мо до бла­же­ног, бо­жан­ског ста­ње ду­ше -
сми­ре­ња. Уз по­моћ сми­ре­ња сти­че­мо спа­со­но­сно осе­
ћа­ње по­ка­ја­ња ко­је нам по­ма­же да очи­сти­мо ду­шу.
Чи­ста ду­ша је иде­а­лан дом Да­ро­ва Ду­ха Све­то­га тј.
Са­мо­га Бо­га ко­га при­ма­мо кроз Све­ту Тај­ну Ев­ха­ри­
сти­је. „Обо­же­ње, тј. бо­го­ли­кост“ је вр­ху­нац хри­шћан­
ског жи­во­та ко­ме тре­ба да те­жи­мо.
Не осу­ђуј­мо ни­ког, већ са љу­ба­вљу при­ђи­мо сва­
ком жи­вом ство­ру на ово­ме све­т у, по­мо­зи­мо они­ма
ко­ји­ма је по­моћ нео­п­ход­на, де­ли­мо до­бро и ло­ше са
сви­ма ко­ји нам при­ђу, ко­ји нас до­так­ну и за­јед­но у
бла­го­ста­њу хр­ли­мо ка Бо­гу као не­са­ло­ми­ви сноп
ду­ша жељ­них спа­се­ња. Не мо­ра­мо се бо­ја­ти не­по­
зна­тог, љу­ди ко­ји су по­ср­ну­ли и бес­по­моћ­но ва­пе.
Пру­жи­мо им слам­ку у об­ли­ку ле­пе ре­чи, зр­на љу­ба­
ви, раз­у­ме­ва­ња и стр­пље­ња ко­јег ће­мо не­ка­ко из­бу­
на­ри­ти из наф­та­ли­ном пре­кри­ве­ног окрај­ка уса­хле
нам ду­ше. Бу­ди­мо отво­ре­ни јер се та­ко „де­мо­ни
пре­тва­ра­ју у ан­ђе­ле“, не­при­ја­те­љи у при­ја­те­ље, си­во
ки­шно не­бо у бес­крај­но пла­вет­ни­ло; та­ко се раз­би­
ја ве­ли­ки не­при­ја­тељ (отров) људ­ске ду­ше: предра-
судe. Уни­шта­ва­њем пред­ра­су­да ду­ши да­је­мо про­
сто­ра за што ви­ше нај­бо­жан­ски­јег и нај­спа­со­но­сни­
јег ста­ња: љу­ба­ви!
 Православни Мисионар l 47

Свештеник Го­ран Жив­ко­вић Те­ма бро­ја

О фе­но­ме­ну ­
нар­ко­ма­ни­је на ин­тер­не­ту
Р ет­ко ко да­нас у све­т у ни­је чуо за про­блем нар­ко­
ма­ни­је и за све ди­мен­зи­је овог тра­гич­ног фе­но­
ме­на. Са пу­ним пра­вом мо­же­мо ре­ћи да ова по­ја­ва
ли по­тен­ци­јал­ног нар­ко­ма­на да то и ствар­но по­ста­
не. Иако се мо­же ре­ћи да су на­ше мо­ћи ма­ле, уз
чвр­сто узда­ње у Бо­жи­ју по­моћ, пру­жа­ње пра­вог
под­се­ћа на ча­ше зла ко­је сле­де за тру­ба­ма ан­ђе­ла са­ве­та мо­же до­ста по­мо­ћи не­ком од тих не­срећ­ни­ка
из 8. и 9. гла­ве От­кри­ве­ња Јо­ва­но­вог. ко­ји се на­ла­зе у на­шем окру­же­њу.
Ме­ђу­тим, ако на ствар гле­да­мо као У овом крат­ком тек­сту ће­мо се ори­јен­ти­
пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, пре­у­зи­ма­ју­ са­ти на оне срп­ске ин­тер­нет сај­то­ве ко­ји се
ћи на се­бе бре­ме од­го­вор­но­сти пре­ ба­ве фе­но­ме­ном нар­ко­ма­ни­је.
ма бра­ћи и се­стра­ма ко­ји су за­ра­же­
ни овим опа­ким Ђа­во у пра­ху
по­р о­ком, он­да
ће­мо гле­да­ти да По­че­ће­мо од не­ких
им пру­ж и­мо књи­га ко­је се мо­гу про­
ру­к у по­мо­ћ и чи­та­ти или ски­ну­ти
ко­ја им је не­сум­ са ин­тер­не­та, а ко­ри­
њи­во по­треб­на. сне су ка­ко за за­ви­
Тач­но је да су сни­ке, та­ко и за
нар­ко­ма­ни све­ омла­ди­н у, из ко­је
сно иза­бра­ли до­ла­зи нај­ве­ћи број
ла­жну ду­хов­ корисника дро­ге. Ве­ро­
ност нар­ко­ти­ ват­но нај­у­пе­ча­тљи­ви­ја
ка, тач­но је да књи­га ко­ја је на­пи­са­на у
онај ко се чу­ва по­след­њих пар го­ди­на
не­ћ е ла­ко на те­му нар­ко­ма­ни­је је
п о ­с т а ­т и „Ђа­во у пра­ху“ Мир­ја­
жр­тва овог не Бу­ла­то­вић. Књи­га
по­ро­ка, али опи­су­је нај­те­же слу­ча­
то сва­ка­ко не је­в е за­ви­сни­ка, уз
зна­ч и да ин­тер­вјуе са њи­ма и
х р и ­ш ћ а ­н и н њи­хо­вом нај­у­жом род­
да­на­шњи­це тре­ би­ном, опи­с у­је ка­ко
ба да ре­а­гу­је је­ди­ су по­че­ли са ко­ри­
но и са­мо од­ба­ци­ва­њем тих не­срећ­ шће­њем нар­ко­ти­ка
ни­ка. На­про­тив, ху­ма­ни­тар­ни дру­ итд. На­пи­са­на је ве­о­
штве­ни ак­ти­ви­зам ко­ји нам је ма жи­вим је­зи­ком,
Го­спод оста­вио у ама­нет оба­ве­зу­је при­јем­чи­ва за све уз­ра­
нас да учи­ни­мо оно што је у на­шој сте и ка­те­го­ри­је љу­ди, чи­та се у
мо­ћи ка­ко би­смо евен­т у­ал­но спре­чи­ јед­ном да­ху, аутен­тич­на је и ве­о­
48 l
3/2009.

ма убе­дљи­
ва... Мо­же
би­ти од из­у­
зет­не ко­ри­
сти омла­
дин­и ко­ја је у
овом лу­дом
вре­ме­н у по­тен­ци­јал­но највећа
жр­тва овог стра­шног по­ро­ка. Књи­
га се мо­же про­на­ћи и про­чи­та­ти
он­лајн на сер­ви­су scribd.com, а мо­же
се и ски­ну­ти са сер­ви­са 4sha­red.
com, тач­ни­је са адре­се vi­dov­dan.4sha­red.
com, на ко­јој ина­че има и мно­го дру­гих
до­брих књи­га.

www.ni­kad-he­roin.com
Ка­да су сај­то­ви ко­ји се ба­ве овом про­
бле­ма­ти­ком у пи­та­њу, по­че­ће­мо од јед­ног
вр­ло ин­те­ре­сант­ног про­јек­та са упе­ча­тљи­
вим на­зи­вом www.ni­kad-he­roin.com. На­и­
ме, реч је о сај­т у ко­ји са­др­жи со­лид­ну ба­зу
ис­по­ве­сти бив­ших и са­да­шњих нар­ко­ма­
на, ко­ри­сне и упе­ча­тљи­ве ви­део са­др­жа­је, пи­та­ња
са од­го­во­ри­ма, ин­тер­вјуе, бло­го­ве, dow­nlo­ad сек­
ци­ју, ча­со­пис, ко­ри­сне лин­ко­ве, пре­вен­тив­не ме­то­
де, ин­фор­ма­ци­је о ра­зним дро­га­ма, ар­хи­ву.. Ма­да
се мо­же ре­ћи да сај­т у не­до­ста­је од­ре­ђе­не ди­на­ми­
ке, ипак је ово је­дан вр­ло ко­ри­стан из­вор ин­фор­
ма­ци­ја, по­го­то­ву ка­да је у пи­та­њу она нај­бит­ни­ја,
ег­зи­стен­ци­јал­на стра­на овог фе­но­ме­на. На­и­ме, на
сај­т у су на­ро­чи­то упе­ча­тљи­ве тра­гич­не ис­по­ве­сти
ду­го­го­ди­шњих нар­ко­ма­на ко­је и те ка­ко мо­гу ути­
ца­ти на по­чет­ни­ке у овој рђа­вој ра­бо­ти. Од ли­те­ра­
ту­ре ко­ја се пре­по­ру­чу­је мо­гу се ски­ну­ти, сем
по­ме­ну­те књи­ге Ђа­во у пра­ху, и још не­ке за­ни­мљи­
ве књи­ге као што су Дро­ге-бич но­вог до­ба, Де­ца
апо­ка­лип­се и њи­хо­ва хри­шћан­ска по­бу­на, Пра­во­
сла­вљем про­тив нар­ко­ти­ка итд. Сва­ка од ових
књи­га је ду­ше­ко­ри­сна на свој на­чин.
Ка­да су фо­ру­ми у пи­т а­њу, не­з а­о ­би­ла­з ан је
бо­сан­ски фо­рум www.fo­rum.nar­ko­ma­ni­ja.ba ко­ји
обилује тра­гич­ним и упе­ча­тљи­вим ис­по­ве­с тима,
ди­на­ми­чан је, на ње­м у се мо­же на­ћи пу­но ко­ри­
сних ин­фор­ма­ци­ја о нар­ко­ти­ци­ма, на­чи­ни­ма пре­
вен­ци­је и пре­по­зна­в а­ња нар­ко­ма­на, те­ра­пи­ја­ма,
сма­ње­њу ште­те yзро­ко­в а­не упо­т ре­б ом дро­г е,
те­ра­пиј­ским за­јед­ни­ца­ма... Под­фо­ру­ми су ја­сно
из­де­ље­ни, та­ко да се бр­зо мо­же на­ћи оно што се
тра­жи. Ве­ру­јем да би сва­ки нар­ко­ман, али и онај
ко то ни­је, тре­ба­ло да посети овај за­ни­мљи­ви
фо­рум. Сем по­ме­ну­тих сај­то­в а мо­же­мо на­ве­с ти
још не­ке као што су Цен­т ра за пре­вен­ци­ју нар­ко­
ма­ни­је www.nar­ko­ma­ni­ja.org.rs, за­тим још јед­ног
та­квог цен­т ра em­pro­na.org.yu, као и мно­го ма­њих
ко­ји са­др­же об­ја­шње­ња не­ких основ­них пој­мо­в а
ве­з а­них за раз­не за­ви­сно­с ти, укљу­чу­ју­ћи и нар­
ко­ман­ску.
На кра­ју бих спо­ме­нуо и фо­рум vi­dov­dan.org на
ко­ме је до ско­ра би­ло мо­гу­ће по­с та­ви­ти пи­т а­ње
Мир­ја­ни Бу­ла­то­вић, пи­сцу књи­ге Ђа­во у пра­х у,
та­ко да се и ту мо­гу на­ћи ко­ри­сни ко­мен­т а­ри.
Све у све­му, мо­же се ре­ћи да срп­ски ин­тер­нет
про­стор ни­је пре­бо­гат са­др­жа­ји­ма ве­за­ним за ову
опа­ку за­ви­сност, али да се пре­тра­гом мо­гу на­ћи
аде­кват­ни и озбиљ­ни­ји са­др­жа­ји. Сва­ка­ко не тре­
ба има­ти илу­зи­је да ће сви ови са­др­жа­ји про­ме­ни­
ти и из­ле­чи­ти не­ко­ли­ко де­се­ти­на хи­ља­да нар­ко­ма­
на ко­ли­ко их има у Ср­би­ји, али им сва­ка­ко мо­гу
би­ти од по­мо­ћи.
 Православни Мисионар l 49

Алек­сан­дар Са­вић Цр­ква и тех­но­ло­ги­ја

Open Co­la
Хри­шћан­ска ети­ка и Open So­ur­ce

Фор­му­ла уку­са: по­слу, у „при­ват­ном жи­во­ту“ дру­го. Ме­ри­ла ко­ја

• 10.0 g смо­ле за про­из­вод­њу хра­не (је­сти­ва про­по­ве­да­мо у цр­кви не при­ме­њу­је­мо када иза­ђе­мо
смо­ла) из ње. Мо­жда је ми­шље­ње ра­ди­ка­ли­зо­ва­но, али је
• 3.50 ml уља по­мо­ран­џе та­ко. И шта са­да да учи­ни­мо по­во­дом то­га?! Да се
• 3.00 ml во­де ме­ња­мо! До­бро, до­бро си­нак, шта је, овај, ко је те­бе
• 2.75 ml уља ли­пе на­љу­тио? – Да се вра­ти­мо ма­ло уна­зад... Ве­ћи­на
• 1.25 ml ка­си­ја уља љу­ди ко­ји ко­ри­сте ра­чу­на­ре у Ср­би­ји го­то­во да на
• 1.00 ml ли­му­но­вог уља свом ра­чу­на­ру не­ма ни је­дан про­грам ко­ји је ле­гал­
• 1.00 ml уља ора­шчи­ћа но ку­пљен. Углав­ном су то про­гра­ми ко­ји су ски­ну­
• 0.25 ml уља ко­ри­јан­де­ра ти са Ин­тер­не­та и ко­ји­ма је „про­ва­ље­на ши­фра“,
• 0.25 ml не­ро­ли уља „кре­ко­ва­ни су“ или има­ју већ неки дру­ги бом­ба­
• 0.25 ml ла­ван­ди­ног уља стич­ни на­зив ко­ји ка­зу­је да је софт­вер не­ле­га­лан. И
што са­да то ме­ни сме­та? Да се не ла­же­мо, и ја
Фор­му­ла кон­цен­тра­та: имам при­ли­чан
• 2.36 kg бе­лог ше­ће­ра у зр­ну без при­ме­са број та­квих
• 2.28 L во­де про­гра­ма на
• 30.0 mL бо­је ка­ра­ме­ле р а­ч у ­н а ­р у,
• 17.5 mL (3.50 tsp.) 75% фос­фор­не ки­се­ли­не или а л и . . .
ли­мун­ске ки­се­ли­не
• 10.0 mL (2.00 tsp.) фор­му­ле уку­са П о ­с т о ­ј и
• 2.50 mL (0.50 tsp.) ко­фе­и­на (оп­ци­о­но) из­бор! За
сва­ки про­
Open­Co­la је бренд ко­ле је­дин­ствен по то­ме што су
ин­струк­ци­је за пра­вље­ње до­ступ­не и мо­гу­ће их је
ме­ња­ти. Сва­ко мо­же да на­пра­ви пи­ће по овој фор­
му­ли у ко­ли­чи­на­ма ко­је су му по­треб­не (без пла­ћа­
ња), и сва­ко мо­же да га из­ме­ни и по­бољ­ша ре­цепт,
уз услов да из­ме­ну та­ко­ђе об­ја­ви као ре­цепт под
GNU (Ge­ne­ral Pu­blic Li­cen­ce) ли­цен­цом.
Иако је пр­во­бит­на на­ме­ра би­ла да се ура­ди као
про­мо­тив­ни ма­те­ри­јал ко­јим би се об­ја­снио бес­
плат­ни и софт­вер отво­ре­ног ко­да (open so­ur­ce soft­
wa­re), пи­ће је на­ста­ви­ло соп­стве­ни жи­вот­ни пут и
овај бренд на­стао 2001. го­ди­не по­стао је сво­је­вр­сни
пред­став­ник иде­је ко­ју је тре­ба­ло да про­мо­ви­ше.
Има већ пу­на го­ди­на ка­ко раз­ми­шљам да на­пи­
шем текст на ову те­му, раз­ми­шља­ју­ћи о схи­
зо­фре­ном на­чи­ну жи­вље­ња љу­ди у Цр­кви
да­нас. Не­де­љом, на Ли­тур­ги­ји, ка­да смо у
дру­штву при­ја­те­ља из Цр­кве смо јед­но; на
50 l
3/2009.
грам ко­ји про­се­чан чо­век ко­ри­сти по­сто­ји за­ме­
на ко­ја је за­и­ста бес­плат­на, отво­ре­ног ко­да или
је већ под не­ком ли­цен­цом ко­ја до­зво­ља­ва да тај
про­грам упо­тре­бља­ва­мо у при­ват­не свр­хе бес­
плат­но. За­што он­да то и не чи­ни­мо? Нео­ба­ве­
ште­ност, не­ма­ње же­ље да бу­де­мо оба­ве­ште­ни,
ле­њост, ли­це­мер­је.... Да не оста­не на пра­зној
при­чи ево не­ко­ли­ко за­ме­на ко­је је мо­гу­ће бес­
плат­но ски­ну­ти са ин­тер­не­та и ко­је у пот­пу­но­
сти за­ме­њу­ју ре­ше­ња ко­ја је по­треб­но пла­ти­ти.
За по­че­так је до­вољ­но кре­ну­ти, а вре­ме­ном
ће­мо ваљ­да уви­де­ти да је то ис­пра­ван пут.
Да­кле: Ope­nOf­fi­ce за­ме­њу­је цео Mic­ro­soft Ofi­ce
па­кет, Fi­re­fox – In­ter­net Ex­plo­rer, Mo­zil­la Thun­
der­bird – Outlo­ok Ex­press…
Ово су са­мо не­ки од нај­ко­ри­шће­ни­јих про­
гра­ма. Ако по­тра­жи­те на ин­тер­не­ту на­и­ћи­ ће­те
на мно­га за­ни­мљи­ва ре­ше­ња, и пу­но за­ме­на, од
ко­јих не­ка по пер­фор­ман­са­ма на­ди­ла­зе „ори­ги­
на­ле“. Кључнe ре­чи за пре­тра­гу су free pro­grams,
open so­ur­ce, sha­re­wa­re, fre­e­wa­re... Има ли ве­зе овај
чла­нак са те­мом бро­ја? Не пре­ви­ше, осим што
смо за­ви­сни­ци од ра­чу­на­ра, Ин­тер­не­та, игри­ца...
На­жа­лост, та­ко­ђе смо за­ви­сни­ци и на је­дан суп­
тил­ни­ји на­чин, с об­зи­ром да смо го­то­во убе­ђе­ни
да без ma­in­stre­am софт­вер­ских ре­ше­ња ни­шта не
мо­же­мо учи­ни­ти, иако је пред на­ма оби­ље open
so­ur­ce про­гра­ма, ко­ји нам, уз то, ре­ша­ва­ју ве­ли­ку
не­до­у­ми­цу у ве­зи са хри­шћан­ском ети­ком и
пи­рат­ским софт­ве­ром. И то је раз­лог да ка­пи­ту­
ли­ра­мо већ на по­чет­ку уме­сто да уло­жи­мо ма­ло
тру­да да би би­ли аутен­тич­ни­ји.
Уме­ре­ност је вр­ли­на
По­с то­ји и на­чел­ни од­нос пре­ма ин­фор­ма­
ци­о­ним тех­но­ло­ги­ја­ма. Код ње­г а се тре­б а
се­ти­ти да нас све­ти­те­љи уче да је уме­ре­ност
вр­ли­на. Уме­ре­но и свр­сис­ход­но ко­ри­шће­ње
свих но­вих тех­но­ло­ги­ја је ко­ри­сно јер нам
ште­ди вре­ме и омо­гу­ћа­ва нам да има­мо ви­ше
вре­ме­на да се по­све­ти­мо бли­жњи­ма. Са дру­ге
стра­не, уко­ли­ко их не­ра­зум­но ко­ри­с ти­мо,
по­с та­је­мо ро­бо­ви и ови­сни­ци, а „ски­да­ње“
ни­је ни ма­ло ла­ко – та­ко ка­ж у струч­ња­ци
(за­ви­сност од Ин­тер­не­та и игри­ца је од­мах
иза коц­ке). Ка­ко је бо­ље спре­чи­ти не­го ле­чи­
ти, пре­по­ру­чу­јем да уме­с то да сед­не­те за ра­чу­
нар и до­ко­но сур­фу­је­те (не­ко је ре­као Stum­
ble­U­pon?), иза­ђе­те, ви­ди­те се са дру­штвом,
про­ше­та­те, про­чи­та­те до­бру књи­гу, или оде­те
на ве­чер­њу слу­жбу у цр­кву...
У це­лој овој при­чи око за­ви­сно­сти из­ми­чу
нам две ства­ри: за­што не­ко по­ста­је ови­сник и
има ли по­зи­тив­не за­ви­сно­сти? Млад чо­век тра­
га, же­дан је Исти­не, же­дан је искре­ног од­но­са
са Дру­гим. Уме­сто оно­га што тра­жи, ну­ди му се
ла­жна исти­на и ква­зи-ре­ше­ње, и то у ве­о­ма
под­му­клом об­ли­к у. Жед­на је ду­ша њего­ва
Исти­не... а њој је под­ва­љен мрак и ни­шта­ви­ло
ко­је из­је­да и чо­ве­ка и ње­го­ву око­ли­ну. Ко­је је
ре­ше­ње тог ве­ли­ког про­бле­ма, са ко­јим су мно­
ги оп­те­ре­ће­ни?
Од­го­вор на дру­го пи­та­ње је ре­ше­ње за
про­блем пр­вог. „Ја сам за­ви­сан од Ли­т ур­ги­је!“
– го­во­ри је­дан мој при­ја­тељ. Раз­ми­шља­ју­ћи о
то­ме, се­тио сам се чу­ве­не ре­че­ни­це ­а­по­сто­ла
Па­вла: Не жи­вим ви­ше ја, не­го Хри­стос у ме­ни.
Ово мо­же би­ти је­ди­на по­зи­тив­на за­ви­сност -
ка­да за­ви­си­мо од оног Дру­гог, сво­јом сло­бод­
ном во­љом, а то се на­ма хри­шћа­ни­ма ну­ди на
Ли­т ур­ги­ји. Шта он­да по­ну­ди­ти као ре­ше­ње
они­ма ко­ји су у про­бле­му? До­ђи­те и ви­ди­те,
оку­си­те да је благ Го­спод...
 Православни Мисионар l 51

Вар­ја Пер­ко­вић Те­ма бро­ја

Проширена свест
- песма без свести...
З а­по­чи­ње­мо ма­ле­ну рас­пра­ву у ве­зи са умет­нич­
ким ства­ра­њем и ње­го­вим че­стим пра­ти­о­цима
- опи­ја­тима, ма ко­је вр­сте. Ва­ља ов­де по­ву­ћи ли­ни­ју
опре­за, јер го­вор о про­ши­ре­ној свeсти и ње­ним
кре­а­тив­ним по­тен­ци­ја­ли­ма из пер­спек­ти­ве умет­
нич­ког све­та, до­не­кле има оправ­да­ње. За­и­ста, ако
све­т у оста­вљам ле­по­т у, ни­је ли он­да не­бит­но шта
ће би­ти са мном, мо­јим те­лом, ра­зу­мом? Ни­је ли то
вид жр­тве?...
При­влач­ни мит о рај­ском пи­ћу ко­је ве­се­ли бо­го­
ве на вр­ху исте рај­ске пла­ни­не, осви­том но­вог ве­ка,
ре­ла­ти­ви­зо­ва­њем мо­ра­ла и бри­ге о дру­го­ме, пре­о­
бра­жа­ва се у уто­чи­шта – пу­ши­о­ни­це опи­ју­ма, а
да­нас коб­ни шприц са суп­стан­цом за под­сти­ца­ње
– че­га? Тре­ну­так по­ја­ве по­моћ­ног сред­ства за
ра­дост, под­се­ћа на ин­ва­ли­ди­тет, не­до­ста­так.
Ада­мо­ва пре­пу­ње­на ча­ша ужи­ва­ња, ли­ши­ла га је
едем­ског вр­та, па се из­ли­ло и оно што ју је пу­ни­ло
с по­чет­ка. Та ру­па, пра­зан про­стор од ве­ка се пу­ни
ра­зним пи­јан­стви­ма не би ли се при­ма­кла пу­но­ћи,
си­то­сти. Она је кри­вац. По­тен­ци­јал­но кре­а­тив­не
лич­но­сти, хи­пер­сен­зи­бил­не при­ро­де и уро­ђе­не
на­ив­не љу­ба­ви за овај свет, тра­же аде­ква­тан ма­те­
ри­ја­лан, ви­дан из­раз гла­ди ру­пе, а она је че­сто
то­ли­ко ду­бо­ка да се без „не­све­сне све­сти“ не да
са­гле­да­ти. Ста­ње олак­ша­но­сти од чу­ла слу­ти љу­бав
ли­ше­ну бо­ла, пу­на плу­ћа и пун жи­вот. Умет­ник
са­вр­ше­ним спо­јем фор­ме и су­шти­не, ду­ха и ма­те­
ри­је, из­во­ди слут­њу на ви­де­ло свет­ског да­на. Ле­па
ми­си­ја. Где је он сам, где је Чо­век? Тво­ре­ње - дар
Бо­жи­ји, пи­ће ко­је опи­ја и се­ћа на соп­стве­но на­зна­
че­ње. Ипак, ни­је де­ло пре­те­жни­је од жи­ве и ди­на­
мич­не лич­но­сти. Про­блем ре­цеп­ци­је та­квог де­ла
је­сте што ми не до­би­ја­мо плод Ли­ка, већ јед­ног
ње­го­вог де­ла, док су оста­ли че­сто оса­ка­ће­ни, нео­
ства­ре­ни. То тра­же­ње дру­гог ко­ма­ди­ћа се­бе се
на­слу­ћу­је у ат­мос­фе­ри лу­та­ња, стал­не бли­зи­не
ду­хов­ном ам­би­су.
Хри­стос се обра­ћа ме­ни це­ло­ме, гра­ди ме као
мо­за­ик, оче­ку­ју­ћи пу­ну сли­ку. Та­да сам ико­на, при­
ли­ка са­вр­шен­ства. Оп­ти­ми­стич­ко и ан­тро­по­ло­шки
афир­ма­тив­но са­гле­да­ва­ње ства­ра­ња не укла­па се у
ди­јаг­но­зу ра­зо­ре­не лич­но­сти, те­шке не­у­ро­зе, итд.
При­ме­ри Ш. Бо­дле­ра и дру­гих, му­зи­ча­ра но­ви­је
ори­јен­та­ци­је иден­ти­тет ства­ра­ла­ца су укло­пи­ли
да­на­шња гла­сна ша­пу­та­ња: Не­ве­ро­ват­но исти­ни­ти
тек­сто­ви – ха­о­ти­чан ум! Ре­во­лу­ци­ја фор­ме – раз­је­
де­на чу­ла! Ду­би­на ду­ха – пли­ћак сва­ко­дне­ви­це!...
Па­ра­док­сал­не исти­не о јед­ној те јед­ној ства­ри. Тач­
но, чо­ве­ка чи­не про­ти­ву­реч­но­сти. Тач­но, ми ни­смо
су­ди­је не­чи­јег по­сто­ја­ња.
Смем ли, ипак, по­же­ле­ти не­ко­ме та­кву сре­ћу, ко­је
би се и сам наш умет­ник од­ре­као да је не­ка­ко, не­ка­
да ви­део из­лаз из са­мо­га се­бе? Не­ма­мо мо­ра­ла
да чо­ве­чан­ству же­ли­мо та­кву (не)сре­ћу.
Ства­ра­о­ци – стра­дал­ни­ци је­с у
жр­тве, али не мо­гу би­ти
хе­ро­ји. Они мо­гу кри­ком
упо­зо­ра­ва­ти, али не
мо­гу све­тле­ти...
В р е д ­н о с т
ис­пе­ва­не пе­сме
је не­про­це­њи­ва,
али те­би и ме­ни
по­ста­је ва­жна и
не­з а­о ­б и­л а­з на
ка­да из ње про­
си­ја­в а на­пор
н е о ­д о ­љ и ­в о
жи­ве, бо­го­ли­
ке лич­но­
сти...
52 l
3/2009.
Све­ште­ник Дра­ган Ја­ко­вље­вић, духовник КПЗ Ваљево
Све­ште­нич­ко слу­же­ње у
„Се­ћај­те се су­жа­ња као да сте
са њи­ма око­ва­ни, и оних ко­ји се
зло­па­те, јер сте и са­ми у те­лу“
(Је­вр. 13,3 )
С ле­ду­ју­ћи при­ме­ру Спа­си­те­ља ко­ји је по­ка­зао
не­из­мер­ну љу­бав пре­ма са­ра­спе­тим раз­бој­ни­ци­
ма на кр­сту, Св. Апо­стол Па­вле по­зи­ва хри­шћа­не да
се се­ћа­ју оних ко­ји су у там­ни­ца­ма, без раз­ли­ке, био
он члан Цр­кве или не. Мно­га су све­до­чан­ства о утам­
ни­че­ни­ма у пр­ва три ве­ка хри­шћан­ства. Све­ти Апо­
сто­ли и њи­хо­ви уче­ни­ци за­тва­ра­ни су од са­мог
по­чет­ка ра­ди име­на Хри­сто­вог али ни­кад ни­су оста­
ја­ли са­ми и за­бо­ра­вље­ни, већ се Цр­ква увек мо­ли­ла
за њих и ста­ра­ла се о њи­хо­вим по­тре­ба­ма. У там­
ни­ци Апо­сто­ли ко­ри­сте вре­ме и про­по­ве­да­ју
Је­ван­ђе­ље утам­ни­че­ни­ма па и стра­жа­ри­ма (при­
мер Апо­сто­ла Па­вла док је био утам­ни­чен у
Ри­му (Фи­лип. 1, 12 - 15 )). У ства­ри мо­же­
мо ре­ћи да па­стир­ска слу­жба и ста­ра­
ње о утам­ни­че­ни­ма да­ти­ра још од
апо­стол­ског вре­ме­на и не пред­
ста­вља ни­шта но­во, као што то
да­нас мно­ги ми­сле, већ са­мо
ста­ра­ње о бли­жњи­ма и
њи­хо­вим по­тре­ба­ма као и
ду­хов­но вас­пи­та­ње и
са­стра­да­ва­ње са њи­ма.
Циљ
Сам циљ све­ште­ни­
ка у за­твор­ској уста­
но­в и пред­с та­в ља
из­гра­ђи­ва­ње жи­во­та у
Хри­с ту, јер ве­ћи­на
осу­ђе­них ли­ца ни­је
упо­зна­та са основ­ним
исти­на­ма ве­ре. Са­оп­
шта­ва им се да је сва­ка
ду­ша при­зва­на на сје­ди­
ње­ње са Хри­стом у Цр­кви као те­лу Ње­го­вом. На­рав­
но, на том пу­т у сје­ди­ње­ња сто­је гре­си и стра­сти ко­ји
уда­ља­ва­ју од Бо­га. Та­ко­ђе, Цр­ква по­зи­ва и при­зи­ва
на по­ка­ја­ње, про­ме­ну, али не про­ме­ну жи­во­та са­мо
уну­тар за­тво­ра, већ по­ку­ша­ва да про­бу­ди истин­ску
же­љу за про­ме­ном по­сле из­др­жа­не ка­зне.
Ак­тив­но уче­ство­ва­ње
на бо­го­слу­же­њи­ма
По­шту­ју­ћи сло­бо­ду во­ље сва­ког ли­ца ко­је се на­ла­
зи у уста­но­ви, оста­вље­но им је да ода­бе­ру, да ли же­ле
до­бро­вољ­но да уче­ству­ју на бо­го­слу­же­њи­ма и пре­да­
ва­њи­ма. Ак­тив­но уче­ство­ва­ње на бо­го­слу­же­њи­ма и
раз­го­вор о те­ма­ма ко­је ин­те­ре­су­ју осу­ђе­на ли­ца
умно­го­ме по­ма­же у сти­ца­њу обо­стра­ног по­ве­
ре­ња и из­гра­ђи­ва­њу од­но­са све­ште­ни­ка
као ду­хов­ни­ка и ста­ра­те­ља над осу­ђе­ни­
ма и њи­хо­вим по­тре­ба­ма.
Васпитачи
Зна­чај­ну по­моћ све­
ште­ни­к у у ње­г о­в ом
па­стир­ском ра­ду у ка­зне­
но по­прав­ним уста­но­ва­
ма пру­жа­ју и вас­пи­та­чи
ко­ји су сва­ко­днев­но са
осу­ђе­ним ли­ци­ма. Oни
нај­бо­ље по­зна­ју и уви­ђа­ју
по­тре­бе и те­жње за­тво­ре­ни­
ка као и њи­хо­ве скло­но­сти
ко­је се мо­гу усме­ри­ти на
ак­тив­но уче­с тво­ва­ње и
по­моћ све­ште­ни­ку у ње­го­вом
ра­ду уну­тар уста­но­ве, што
са­мо до­при­но­си по­бољ­ша­њу
ре­ха­би­ли­та­ци­је осу­ђе­них ли­ца.
Сва­ка­ко тре­ба ис­та­ћи да Цр­ква у свом
исто­риј­ском хо­д у ни­ка­да ни­је за­бо­ра­вља­ла
и од­ба­ци­ва­ла оне ко­ји су у за­тво­ри­ма већ је
чи­ни­ла све да не бу­д у од­ба­че­ни и по­зи­ва­ла

за­твор­ским уста­но­ва­ма
Фото: Никола Ђурић
на по­ка­ја­ње од­ба­ц у­ју­ћи грех а ни­кад оно­га ко­ји је
по­гре­шио. Та­ко­ђе, ва­жан за­да­так Цр­кве је­с те и
об­ли­ко­ва­ње све­сти за­јед­ни­це ван ова­квих уста­но­ва,
јер од њи­хо­вог при­хва­та­ња или од­ба­ци­ва­ња за­ви­си
да ли ће већ осу­ђи­ва­но ли­це ус­пе­ти да се про­ме­ни и
на­ста­ви да жи­ви у дру­штву по­сле ви­ше­го­ди­шње
изо­ла­ци­је.
Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки
Ре­чи Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког: „По­че­так при­хва­та­
ња до­бра је кло­ње­ње од зла“, тре­ба раз­у­ме­ти као
Православни Мисионар l 53
Сло­бо­дан иза ре­ше­та­ка
по­зив сви­ма за стал­но уз­ра­ста­ње у вр­лин­ском жи­во­
ту, сва­ко­днев­ној бор­би са стра­сти­ма ко­је ра­ђа­ју грех,
а грех од­во­ди у смрт. Не­ки од нас су скре­ну­ли са тог
пу­та, наш за­да­так је да им по­мог­не­мо да се вра­те
по­ка­ја­ни и спрем­ни за но­ви жи­вот у ко­ме ће те­жи­ти
са­мо ка до­бру!
Не сме­мо за­бо­ра­ви­ти да ће њи­хов успех умно­го­ме
за­ви­си­ти од на­ше спрем­но­сти да их при­хва­ти­мо и
по­мог­не­мо да за­поч­ну но­ви жи­вот, и за­у­зму сво­је
ме­сто у Цр­кви као Те­лу Хри­сто­вом, у ко­јој су сви, без
раз­ли­ке, при­за­ва­ни и по­зва­ни да бу­ду јед­но те­ло
ко­ме је гла­ва Хри­стос!
54 l
3/2009.

Приредила Т. Радић

Републички фестивал
стваралаштва
С а­рад­ња Православног мисионара са Ка­зне­но-по­
прав­ним до­мом у Ва­ље­ву се на­ста­вља. У ма­ју
ме­се­цу одр­жа­но је че­твр­то по ре­ду ре­пу­блич­ко так­
ми­че­ње осу­ђе­нич­ког ли­те­рар­ног ства­ра­ла­штва. У
так­ми­чар­ском де­лу уче­шће је узе­ло 15 за­твор­ских
уста­но­ва од укуп­но 28, ко­ли­ко их има на те­ри­то­ри­ји
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Се­дам­де­сет и два ауто­ра при­ја­ви­
ло је 164 ра­да. А наш ча­со­пис уче­ство­вао је у жи­ри­
ра­њу по­ред про­фе­со­ра књи­жев­но­сти, пе­сни­ка, са­ти­
ри­ча­ра и књи­жев­ног кри­ти­ча­ра Пе­тра Па­ји­ћа, као и
Ма­ри­је Шкор­нич­ки, пе­сни­ки­ње из Ва­ље­ва. Из­бор је
био те­жак, али се на кра­ју до­шло до по­бед­ни­ка, дру­го
и тре­ће­на­гра­ђе­них, као и мно­штва по­хва­ла за до­при­
нос у ли­те­рар­ном ста­вра­ла­штву. Те­ма ово­го­ди­шњег
фе­сти­ва­ла би­ла је „Сун­це као из­вор жи­во­та“.
У овом бро­ју иза­бра­ли смо да вам пред­ста­ви­мо
на­гра­ђе­ну по­е­зи­ју.

Сун­ча­на стра­на жи­во­та

То­пло за­пах­не асвалт. Утре­ли зрак сун­ца ста­кла на
Оп­штин­ским про­зо­ри­ма.
Пљу­сак на­гло пре­ли­је кро­во­ве.
Та­ла­си ис­па­ре­ња за­тва­ра­ју дах.
За­пе­не ба­ре из олу­ка к’о
Не­кад са­пу­ни­ца из ко­ри­та на­ших мај­ки.
Је­ња­ва ки­ша к’о ра­фа­ли по­сле стре­ља­ња.
Ти­ше, па још
Ти­ше.
Не­ста­је пљу­сак. Нер­во­зне ба­ре тра­же се­би пут.
Жу­рим да осе­тим ми­рис ки­ше. Хо­ћу бар још ма­ло да
По­ки­снем. Да удах­нем ки­шу, да ве­чи­то оста­не у ме­ни.
Ло­вим слут­њу, се­бе не слу­шам, слу­шам жу­бор.
Ох, кад бих мо­гао по­не­ти.
Али мој пут во­ди дру­гом прав­цу.
Кад бих га ве­че­рас и
Мно­гих бу­ду­ћих ве­че­ри мо­гао слу­ша­ти, ми­ри­са­ти.
Та­мо где сам кре­нуо то­га не­ма.

осуђеничко-литерарног
а
Ју­че на опе­ра­ци­о­ном сто­лу, а да­нас, да­нас стра­жа,
Звец­ка­ње оруж­ја. Као да сам не­ког убио.
Ве­че­рас, мно­ге ве­че­ри,
гро­зни­ча­во ћу осе­ћа­ти по­след­њу ки­шу.
Хва­ла ти ки­шо!
Је­ди­но ле­по што ми је овај дан пру­жио.
Би­ћеш са мном, уз ме­не. Са­мо ти.
Ти и су­ди­ја што осу­ди ме за из­ре­че­ну исти­ну.
За­ста­дох. Као да чух зви­жда­ње гра­на­те.
На­је­жих се. Не, то
Страх од звон­ког гла­са за­твор­ских стра­жа­ра.
Ха­лу­ци­ни­рам. Трг­нух се.
То ки­шу стре­са ли­по­ва гра­на
Уз­не­ми­ре­на пти­цом ко­ја се кло­ни ки­ше.
Плоч­ник пре­си­ја­ва од ис­па­ре­ња.
Са гра­на отрг­нут лист, под те­ре­том ка­пи,
Па­да по­ред мо­је ци­пе­ле. Ех, кад бих га мо­гао по­не­ти.
У ће­ли­ји су­тон. Он спо­ља до­ла­зи. Ја га не ви­дим.
Ко­ра­ци у ход­ни­ку. Страх.
Стра­жа­ру, хеј стра­жа­ру!
Ре­ци ми са­мо, ох, мо­лим те,
па­да ли још ки­ша на­по­љу?
Је­су ли кро­во­ви мо­кри?
Је­су ли пти­це про­на­шле гне­здо?
Православни Мисионар l 55
Сло­бо­дан иза ре­ше­та­ка
Шта се то бе­ло на­зи­ре на ма­лом, ви­со­ком про­зо­ру?
Да ли се то не­бо раз­ве­дри­ло, или су све­тла гра­да
Од­лу­чи­ла да ми осве­тле ће­ли­ју?
Не­ки пе­сник, у не­кој пе­сми, ре­као је:
„Нит је снег, ни­ти
Бе­ли ла­бу­до­ви“.
Не, не, ре­као је, до­бро се се­ћам:
„уби ме пре­ја­ка реч“, да, да, баш та­ко је ре­као.
Са­да то ви­ше и ни­је ва­жно.
Ваљ­да је и он за жи­во­та ви­део као ја са­да.
Пан­че­вач­ки кро­во­ви се на­зи­ру, кро­во­ви там­ни, од
Све­тиљ­ки за­кло­ње­ни.
Да, ту не­где ис­под тих кро­во­ва, мир­но спа­ва су­ди­ја
Ко­ме сам ре­као да ла­же.
Гра­де мој,
Зи­до­ви тво­ји скри­ва­ју оног што ла­же
а ја му то не смем
Ре­ћи.
Он ће ве­че­рас во­ле­ти, ужи­ва­ти
и ла­га­ти до ми­ле во­ље.
Ја то не смем ни зна­ти.
Ње­му је све до­зво­ље­но, да мр­зи и во­ли, да ла­же и
по­не­кад го­во­ри исти­ну. Он има сва пра­ва.
Ка­же: - по Уста­ву.
56 l
3/2009.
Ко ћу­ти са мном, у све­тлу та­ме, бље­сак пан­че­вач­ких
Кро­во­ва, ко дрх­ти са м­ном над пљу­ском стра­жар­ских
цо­ку­ла, ко чу­је кљу­че­ве ка­ко звец­ка­ју у ход­ни­ку?
Ја чу­јем га и ви­дим са­мо да­на­шњу ки­шу,
И лик Сла­ви­цин, строг, под­буо,
Док пи­ше пре­су­ду по зи­ду ће­ли­је.
Умри цр­ви­ћу – у име за­ко­на.
Ра­ди­ша Ни­ко­лић, пр­ва на­гра­да
(Окру­жни за­твор Пан­че­во)
Лу­ка
У свом па­пир­ном бро­ди­ћу,
То­ли­ко пу­та на­су­ка­ном и по­то­пље­ном,
Са до­брим, сна­жним ју­гом
Ко­ји ко­нач­но ду­ва и у мо­ја ши­ро­ка је­дра,
До­би­јам на бр­зи­ни, си­гу­ран у пра­вац.
Обла­ци тмур­ни да­ле­ко иза,
По­тму­ла ри­ка њи­хо­вих го­спо­да­ра
Са­мо је ехо олуј­ног дна.
Ком­пас у ср­цу и ма­па у оку,
Ве­се­ле бо­је на хо­ри­зон­т у
Не­по­врат­но ме во­де ка за­ли­ву ми­ра.
Си­гур­но тле под бо­сим сто­па­ли­ма,
За­клон од зла,
Без зи­до­ва, без пти­ца по ка­ве­зи­ма.
Чи­ста са­вест као хлеб,
По­сма­тра­ње се­бе и све­та као во­да,
Зве­зда­но не­бо као уте­ха.
Зве­здан Ми­ло­је­вић, дру­га на­гра­да
(Спе­ци­јал­на за­твор­ска бол­ни­ца Бе­ог­ рад)
Ју­тро
Опет је ју­тро и Ве­тар туж
Хладн је ки­ша што спи­ра Су­зе
Де­бе­ле зи­ди­не Ме­мла и Буђ
Пар­нас је пуст куд одо­ше му­зе?
На усна­ма опет олов­на Реч
Бле­до је ли­це, на­пу­кло Око
Суд­би­на Пут, пре­дат Је Меч
Ни со­ко ви­ше не ле­ти ви­со­ко
И дав­но је са­ма љу­бав што че­зне
У про­шло­сти не­ми­ре Очај да так­не
Сву­да је Све­мир, Не ми­ла Сре­ћа
Пре­чи­цом хи­та пре­ду­га ноћ
А, Исти­на сле­па, мр­тва крај Пу­та
У мра­ку са­мо мо­јој лу­та
Око­ви не­ми Мра­мо­ра Ка­мен
Што Сви­т у мо­ју кроз жи­вот пра­ти
Да ли је Са­ве­сти при­до­шла Сре­ћа
Да л ње­но Ср­це ко мо­је па­ти?
Да че­кам Осмех што Ср­це гре­је
Ил за­бо­рав што до­но­си лек...?
Ма кло­ну­ла Гла­ва. Да л мр­тва ил спа­ва.
Ту жи­вот ве­не у Сен­ка­ма Бле­дим
При­ча­ле при­че умор­не Ду­ше
И чи­је пу­те са­да да сле­дим???
Дар­ко Дра­гић, тре­ћа на­гра­да
(Спе­ци­јал­на за­твор­ска бол­ни­ца Бе­о­град)
 Православни Мисионар l 57

Вла­ди­мир Мар­ја­но­вић Представљамо вам...

Параклис у
Студентском граду
П а­ра­клис Све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог, ко­ји се на­ла­зи у
4Г бло­ку Сту­денст­ког гра­да на Но­вом Бе­о­гра­ду, је
за­и­ста јед­но не­ве­ро­ват­но ме­сто. Ни­је реч о кла­сич­ној,
О вери све­ште­
ник са сту­ден­ти­
ма го­во­ри на
па­ро­хиј­ској цр­кви, већ о пре­у­ре­ђе­ној со­би ко­ја се на­ла­ њи­ма при­сту­па­
зи у згра­ди сту­дент­ског до­ма. По­га­ђај­те, тај Па­ра­клис тј. чан на­чин, не у
ка­пе­ла слу­жи за ду­хов­не по­тре­бе сту­де­на­та. Ма­ла сми­слу „спу­шта­
цр­кви­ца на­ла­зи се го­то­во у под­зе­мљу што све­му да­је ња кри­те­ри­ју­ма“
по­себ­ну чар. На не­ки на­чин под­се­ћа на ра­но­хри­шћан­ већ упра­во на јед­
ске ка­та­ком­бе. У ње­му не­ма ни ико­но­ста­са, као ни ве­ли­ ном ви­шем ни­воу,
ке дис­тан­це из­ме­ђу вер­ни­ка и све­ште­ни­ка. То, на­рав­но, јер са­ма по­пу­ла­
ва­жи не са­мо на слу­жби не­го и по­сле ње. Све­ште­но­слу­ ци­ја ко­ја ту до­ла­
жи­тељ је мла­д и вр­ло да­ро­ви­т те­о­лог, брит­ког ума, ко­ји зи спа­да у ви­со­
сво­јим про­по­ве­ди­ма че­сто оста­вља без да­ха сво­је па­ро­ кообра­зо­ва­ну. Тре­ба ре­ћи и то да на бо­го­слу­же­ња у
хи­ја­не сту­ден­те. Ве­о­ма је при­сту­па­чан и не по­сма­тра Ка­пе­лу Све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог до­ла­зе и љу­ди из дру­
љу­де са дис­тан­це и ви­си­не, што је по­не­кад ка­рак­те­ри­ гих па­ро­хи­ја, јер ту мо­гу осе­ти­ти бли­скост љу­ди, дру­
стич­но за све­ште­ни­ке. Са њим се мо­же раз­го­ва­ра­ти о жити се по­сле Ли­тур­ги­је, добити са­вет, као и осетити
мно­гим те­ма­ма, од те­о­ло­ги­је до рок му­зи­ке. У са­мом ин­тим­ни­ју ат­мос­фе­ру ко­ја је стра­на ве­ли­ким град­ским
па­ра­кли­су не­гу­је се ви­зан­тиј­ско по­ја­ње. па­ро­хи­ја­ма.
Ка­пе­лу су ви­ше пу­та по­се­ћи­ва­ли број­ни епи­ско­пи Це­ла за­јед­ни­ца ра­ду­је се сва­ком но­вом чо­ве­ку ко­ји ту
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве у то­ку две го­ди­не до­са­да­ на­ђе сво­је ме­сто. Оба­вље­на су број­на кр­ште­ња, не­ко­ли­
шњег по­сто­ја­ња. Вр­ло су че­ста пре­да­ва­ње на раз­не ко вен­ча­ња, че­ста су све­ноћ­на Бде­ни­ја и мно­го дру­гих
те­ме. све­ча­них мо­ме­на­та ко­ја чи­не жи­вот Цр­кве.
58 l
3/2009.
Алек­сан­дар За­го­рац
Људ­ско пра­во
од­го­во­ран од­нос
Ф ранкл сво­је за­кључ­ке обра­зла­же ме­то­до­ло­шки и
ис­црп­но, по­зи­ва­ју­ћи се на мно­штво на­уч­них ис­пи­
ти­ва­ња1, од ко­јих су не­ка спро­во­ђе­на у за­тво­ри­ма.
Ве­ли­ки број за­тво­ре­ни­ка уоп­ште ни­је сма­трао при­
хва­тљи­вим по­ку­шај да се њи­хо­ви зло­чи­ни при­пи­шу
окол­но­сти­ма ве­за­ним за де­тињ­ство и мла­дост; њих је
чак вре­ђа­ло то што им се од­у­зи­ма пра­во (Sche­ler) на
кри­ви­цу. За­што је чо­ве­ку по­треб­на кри­ви­ца? Ни­је ли
лак­ше да се на­ши ло­ши по­ступ­ци при­пи­шу (у це­ли­ни
или де­ли­мич­но) не­че­му што је ван на­ше кон­тро­ле
(иако је са­став­ни део на­ше лич­но­сти!), не­че­му за шта
не мо­же­мо да бу­де­мо кри­ви... или од­го­вор­ни (?). Ова
ре­че­ни­ца по­ка­зу­је још јед­ну ди­мен­зи­ју про­бле­ма:
по­и­сто­ве­ћи­ва­ње кри­ви­це и од­го­вор­но­сти!
Раз­ја­шња­ва­ње ове раз­ли­ке да­нас је ва­жни­је не­го
икад; то­ме се мо­же при­сту­пи­ти из раз­ли­чи­тих угло­
ва, али би­смо се за са­да огра­ни­чи­ли на пре­те­жно
хри­шћан­ски2:
Сва­ко мо­же да по­гре­ши, али не­при­зна­ва­ње гре­шке
и из­бе­га­ва­ње дво­стру­ке од­го­вор­но­сти: 1) од­го­вор­но­
сти по­ка­ја­ња кроз уз­ра­ста­ју­ће су­о­ча­ва­ње са по­сле­ди­
ца­ма и 2) од­го­вор­но­сти „пре­вла­да­ва­ња кри­ви­це“, као
лич­ног оства­ре­ња на те­мљу кри­ви­це и упр­кос њој,
учи­ни­ће да се и да­ље осе­ћа­мо (трај­но?) кри­вим.
Франкл нам скре­ће па­жњу да чо­век ни­је ап­со­лут­но
не­у­сло­вљен (он ипак за­ви­си од број­них чи­ни­ла­ца
ко­ји га усло­вља­ва­ју, ка­ко из „спо­ља­шњег“ све­та, та­ко
и из „уну­тра­шњег“- ње­го­ве пси­хо­фи­зич­ке осо­бе­но­
1 За бли­же упо­зна­ва­ње пре­по­ру­чу­је­мо књи­гу Не­чуј­ни ва­пај за
сми­слом, јед­но од из­да­ња:ИП Жар­ко Абуљ, Бе­о­град, 2000
2 Из­јед­на­ча­ва­ње ова два пој­ма да­нас је уче­ста­ло и због све­при­
сут­но­сти „прав­нич­ког“ је­зи­ка у оп­хо­ђе­њу и ми­шље­њу; у кри­вич­
ном пра­ву „кри­ви­ца“ је си­но­ним за „кри­вич­ну од­го­вор­ност“, али
ва­же­ње тог по­и­сто­ве­ћи­ва­ња на том по­љу се и за­вр­ша­ва.
Уче­ње Вик­то­ра
сти), али ни­је ни све­у­сло­вљен (пан­де­тер­ми­ни­сан) –
по­сле­ди­ца то­га је да у на­шем по­сту­па­њу увек по­сто­ји
уче­шће сло­бод­не во­ље, а ти­ме у од­ре­ђе­ним слу­ча­је­
ви­ма и кри­ви­ца (као под­стрек на од­го­вор­ност). Сто­га
не би тре­ба­ло кри­ви­цу (у крај­њем) при­пи­си­ва­ти
окол­но­сти­ма или дру­гим љу­ди­ма, а по­го­то­во не би
тре­ба­ло на­мер­но ка­жња­ва­ти се­бе или се пре­пу­шта­ти
осе­ћа­њи­ма по­ра­за или пре­зи­ра пре­ма се­би – на на­ма
ни­је да би­ра­мо соп­стве­ну „ка­зну“, јер је то опет ис­по­
ља­ва­ње са­мо­во­ље ко­ја нас и до­во­ди до са­гре­ше­ња.
Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти је јед­ном при­ли­ком ре­као да је
нај­те­же бо­ри­ти се про­тив гре­ха ко­ји про­ис­ти­че из
вр­ли­не, јер је та­кав нај­те­же уочи­ти; ка­ја­ње је нео­дво­
ји­во од вр­ли­не, али ли­ше­но пра­вог на­чи­на и ме­ре,
уто­пље­но у „пе­си­ми­зам про­шло­сти“ уме­сто окре­ну­
то „оп­ти­ми­зму бу­дућ­но­сти“, оно се пре­тва­ра у соп­
стве­ну су­прот­ност – у смрт, уме­сто у вас­кр­се­ње.
Ли­ша­ва­ју­ћи чо­ве­ка кри­ви­це, од­у­зи­ма­мо му и при­
ли­ку да се ис­ку­пи соп­стве­ном од­го­вор­но­шћу, соп­
стве­ном за­слу­гом – „Ако се ње­го­ва кри­ви­ца об­ја­
шња­ва та­ко да се он при­ка­зу­је као жр­тва, то та­ко­ђе
зна­чи да му је од­у­зе­то ње­го­во људ­ско до­сто­јан­ство“,
за­кљу­чу­је Франкл.
Са­да нам по­ста­је ја­сна под­сти­цај­на при­ро­да кри­
ви­це, ко­ја је чо­ве­ку нео­п­ход­на за раз­вој лич­но­сти,
али са­мо уко­ли­ко је сва­ки пут до­жи­ви­мо као при­ли­
ку за уса­вр­ша­ва­ње, а не као те­ско­бу ве­за­ну за ка­жња­
ва­ње или са­мо­ка­жња­ва­ње; као при­ли­ку да бу­де­мо
по­но­сни на сво­је од­го­вор­но др­жа­ње и под­но­ше­ње, а
не по­сти­ђе­ни гре­шком (ко­ја је чо­ве­ков стал­ни пра­ти­
лац) – дру­гим ре­чи­ма, ако се по­на­ша­мо све­сно! За­и­
ста, та­ко схва­ће­на кри­ви­ца за­слу­жу­је на­зив људ­ског
пра­ва. Ту исти­ну Пре­да­ња, као што ви­ди­мо, Вик­тор
 Православни Мисионар l 59

Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја

на кри­ви­цу и ­
пре­ма кри­ви­ци
Фран­кла – 5. део
Франкл из­но­ва по­твр­ђу­је и са гле­ди­шта са­вре­ме­не ше­мо ње­го­вим са­жа­ље­њем, док се­би су­штин­ски
пси­хо­ло­ги­је. И је­ди­но та­ко схва­ће­на свест је­сте она ус­кра­ћу­је­мо до­сто­јан­ство, иду­ћи том „ли­ни­јом ма­њег
ко­ја је да­та је­ди­но чо­ве­ку, као (ум­ном) обра­зу Бож­ от­по­ра“. Та­ква ре­ак­ци­ја мо­жда от­кло­ни симп­то­ме –
јем. не­ко ће нам та­кво об­ја­шње­ње и „про­гу­та­ти“. Али
од­нос ко­ји смо са њим има­ли оста­ће трај­но по­ре­ме­
Од­го­вор­на сло­бо­да - ћен ако се не об­но­ви на спе­ци­фич­но људ­ској рав­ни,
тј. оној где се ис­по­
те­мељ (са­мо)по­што­ва­ња ља­ва од­го­вор­ност, а
и (са­мо)при­хва­та­ња ти­ме и про­на­ла­зи
сми­сао.
Да­кле, тек на осно­ву ова­квог, це­ло­ви­тог, раз­у­ме­ва­
ња чо­ве­ка ре­ак­ци­ја на про­блем мо­же уз­ра­сти до
ре­ше­ња. Узми­мо још је­дан при­мер: ка­да у љут­њи
увре­ди­мо бли­жњег, че­сто по­ку­ша­ва­мо да из­ви­ње­ње
све­де­мо на са­мо­о­прав­да­ва­ње, „об­ја­шња­ва­ју­ћи“ свој
по­сту­пак нер­во­зом, на­пе­то­шћу у шко­ли или на
по­слу итд. Да­нас го­то­во без
за­др­шке по­се­же­мо за ова­
квом ма­ни­п у­ла­ци­јом
(„ва­ђе­њем“, ка­ко се
обич­но ка­же), чак и
ка­да су у пи­та­њу
сит­ни­це, не ­ви­де­ћи
при­том да ни­по­да­
шта­в а­мо не са­мо
оно­га ко­ме се „из­ви­
ња­ва­мо“, већ и се­бе:
од ње­га, да­кле, зах­те­
ва­мо да нас, упр­кос
увре­ди, по­сма­тра као
жр­тву (окол­но­сти),
да­кле, ма­ње-ви­
ше ма­ни­пу­ли­
60 l
3/2009.
Чи­ње­ни­ца да смо увре­ди­ли чо­ве­ка не­про­мен­љи­во
при­па­да про­шло­сти и она је, да­кле, раз­лог на­ше
по­ти­ште­но­сти. Све док бе­жи­мо од соп­стве­не гре­
шке, по­к у­ша­в а­ју­ћи да је ра­ци­о­на­ли­зу­је­мо ка­ко
би­смо убла­жи­ли гри­жу са­ве­сти, ми уства­ри ре­ше­ње
тра­жи­мо на по­гре­шном ме­сту – про­блем ни­је на­стао
из­ме­ђу нас и на­ше са­ве­сти, већ из­ме­ђу нас и дру­го­га
чо­ве­ка; ре­ак­ци­ја на­ше са­ве­сти мо­же би­ти је­ди­но
узрок, а не и раз­лог осе­ћа­ња ко­га би­смо да се осло­
бо­ди­мо. По­за­ба­ви­мо ли се раз­ло­гом, од­но­сно при­
хва­ти­мо ли да смо тог да­на мо­жда и би­ли нер­во­зни,
али да то ни­је ни­ка­кво оправ­да­ње за чи­ње­ни­ц у да
смо се тој нер­во­зи пре­пу­сти­ли, да је тај из­бор, ма
ка­ко лош, ипак био наш лич­ни, има­ће­мо раз­ло­га да
се по­но­си­мо сво­јом људ­ско­шћу и ви­ше не­ће­мо има­
ти раз­ло­га да се осе­ћа­мо не­при­јат­но, чак иако то
из­ви­ње­ње не бу­де при­хва­ће­но. Ка­ко то да при­хва­та­
ње из­ви­ње­ња ов­де, ипак, ни­је од пре­с уд­ног зна­ча­ја?
До од­го­во­ра ће­мо до­ћи по­ступ­но, јер је реч о при­ме­
ру ко­ји за­хва­та ши­ре:
Ис­ко­рак из се­бе –
ко­рак ка се­би
На исти на­чин на ко­ји ра­ни­је по­ме­ну­ти сту­дент
ни­је био у ста­њу да на­те­ра се­бе да искре­но во­ли дру­
ге љу­де по зах­те­ву, исто као што се сре­ћа не мо­же
оства­ри­ти по од­лу­ци – да­кле, ка­да је циљ за се­бе –
та­ко ни чо­век не мо­же раз­ви­ја­ти здра­ве од­но­се са
дру­гим љу­ди­ма (ни­ти пре­ма са­мо­ме се­би) уко­ли­ко
се­бе не­пре­ста­но сме­шта у цен­тар па­жње. За­што је
наш ис­ко­рак пре­ма дру­го­ме (ка­ко чо­ве­ку, та­ко и
све­т у око нас, све­му што је са­став­ни део на­шег
жи­во­та) не­за­о ­би­ла­зан: за­то што је у скла­д у са
на­шом све­сном и сми­сле­ном при­ро­дом.
Сми­сао, ко­ји је чо­ве­ков основ­ни по­кре­тач, ка­ко
до­ка­зу­је Франкл, ни­је не­што што чо­век ства­ра, већ
от­кри­ва. Сми­сао се, да­кле, на­ла­зи у све­т у ко­ји га
окру­жу­је, у спе­ци­фич­но­сти­ма сва­ког жи­вот­ног тре­
нут­ка, у дру­гим љу­ди­ма. Ако би чо­век сам био из­во­
ри­ште соп­стве­ног сми­сла, ка­ко би се, на при­мер,
мо­гла об­ја­сни­ти чо­ве­ко­в а спрем­ност на жр­тву
(по­гле­да­ти прет­ход­не на­став­ке)?
Франкл је ту нео­п­ход­ност ис­ко­ра­ка из са­мо­га
се­бе, по­ста­вља­ње пи­та­ња: шта је то што жи­вот од
ме­не же­ли (уме­сто: шта ја же­лим од жи­во­та) или
че­му би бли­жњи мо­гли од ме­не да се на­да­ју (уме­сто:
шта бих ја мо­гао да оче­ку­јем од бли­жњих) на­звао
са­мо­тран­сцен­ден­ци­ја (на­ди­ла­же­ње се­бе). Без са­мо­
тран­сцен­ден­ци­је чо­век не мо­же да оства­ру­је чак ни
оне по­тен­ци­ја­ле ко­ји су ис­кљу­чи­во лич­ни, као што
је, на при­мер, за­до­вољ­ство ко­је се ра­ђа из од­но­са са
дру­гом лич­но­шћу – из љу­ба­ви. Љу­бав ни­је јед­но­
знач­на, као што зна­мо из ис­ку­ства, али увек је мо­ра­
мо усме­ра­ва­ти пре­ма не­че­му осим се­бе, да би­смо је
мо­гли здра­во оства­ри­ти и пре­ма се­би. За­то ће,
да­кле, чак и не при­хва­ће­но из­ви­ње­ње до­не­ти ра­дост
олак­ша­ња, јер смо оства­ри­ли оно што је са­мо чо­век
у ста­њу да учи­ни – све­сно ста­ви­ли се­бе у дру­ги
план, пре­ста­ли на тре­ну­так да се пи­та­мо шта мо­же­
мо да учи­ни­мо да олак­ша­мо се­би, а за­пи­та­ли се ка­ко
мо­же­мо да олак­ша­мо дру­го­ме и – не­ко би ре­као
па­ра­док­сал­но – по­мо­гли смо се­би! (Се­ти­мо шта нам
се че­сто са­ве­т у­је да учи­ни­мо у тре­ну­ци­ма те­ско­бе:
да се опу­сти­мо, да учи­ни­мо се­би не­што што ће нас
об­ра­до­ва­ти итд; као да се чо­век мо­же опу­сти­ти или
об­ра­до­ва­ти по на­руџ­би­ни, као да ће још ве­ћа за­о­ку­
пље­ност соп­стве­ним ста­њи­ма би­ти од ко­ри­сти за
њи­хо­во раз­ре­ше­ње). Не под­се­ћа ли нас ово на ре­чи
Све­тих Ота­ца о по­ка­ја­њу, о ње­го­вој жи­вот­ној по­тре­
би? Ни­је ли нам са­да ја­сно за­што су­штин­ска „на­гра­
да“ из­о­ста­је ка­да је на­ше „да­ва­ње“ (у нај­ши­рем
сми­слу) ис­кљу­чи­во мо­ти­ви­са­но ње­ним оче­ки­ва­
њем?
Ово су са­мо не­ке од исти­на Пре­да­ња ко­је ору­ђем
чо­в е­ко­љу­би­в е на­у ­ке из­но­в а по­твр­ђу­је Вик­тор
Франкл. Ње­го­во ду­хов­но на­сле­ђе ба­ви се и дру­гим
те­ма­ма ко­је су за нас, де­ц у 20. и 21. ве­ка, од жи­вот­не
ва­жно­сти.
У по­к у­ша­ју да са­жме­мо цен­т рал­ну ми­сао ње­го­
вог де­ла, мо­гли би­смо се по­слу­жи­ти сле­де­ћом
ме­т а­фо­ром:
До­жи­вља­ва­ју­ћи се­бе као вр­хов­ну тач­ку це­ло­куп­не
ствар­но­сти, чо­век је сма­трао да је на пра­вом пу­т у ка
раз­у­ме­ва­њу сво­јих ма­те­ри­јал­но-усло­вље­них по­тре­
ба и њи­хо­вом за­до­во­ље­њу, ко­је је из­јед­на­чио са
оства­ре­њем сво­јих крај­њих до­ме­та. Оно што па­жњи
ве­ћи­не и да­ље из­ми­че је­с у по­сле­ди­це та­квог по­ло­
жа­ја: ње­га би­смо мо­гли упо­ре­ди­ти са Сун­цем, ко­је
је­сте цен­тар око ко­га се окре­ћу дру­ге пла­не­те, али
ко­је је у ста­њу да се окре­ће је­ди­но око соп­стве­не осе.
А та­кво кре­та­ње је, ипак, ве­о­ма огра­ни­че­но.
Има­мо ли пу­то­ка­за на пу­т у ка сми­слу? Ко­ли­ко
нам љу­бав у то­ме мо­же по­мо­ћи? Ка­ква је при­ро­да
људ­ске љу­ба­ви, по­чев од брат­ске, пре­ко „пол­не“, па
до љу­ба­ви пре­ма Бо­гу?
По­тру­ди­ће­мо се да на ово питање од­го­во­ри­мо у
за­вр­шном на­став­ку.
 Православни Мисионар l 61

Аутор: Дра­ган Јо­ви­чић  Хри­шћан­ство на ин­тер­не­ту

КА­КО то, ­
ЗА­ШТО то?
П оку­шај­мо да за­ба­ци­ва­њем уди­це у до­бри наш
Go­og­ le из­ву­че­мо од­го­во­ре на пи­та­ња ве­за­на за
те­му овог бро­ја. Тек­сто­ве у це­ли­ни ће­те сва­ка­ко са­ми
по­сле­ди­ца на­шег од­ла­
ска од Бо­га и пост­хри­
шћан­ског на­чи­на жи­во­
про­чи­та­ти, али илу­стра­ци­је ра­ди оста­вља­мо ин­те­ре­ та.. Ве­ли­ки ру­ски пи­сац
сант­не исеч­ке: До­сто­јев­ски пи­сао је да
је без Бо­га све мо­гу­ће...
http://pra­vo­sla­vlje.spc.rs/broj/988/tekst/pra­vo­sla­ ...Епи­скоп је­гар­ски
vlje-i-nar­ko­ma­ni­ja/ Пор­фи­ри­је бла­го­сло­
вио је отва­ра­ње Ку­ће на
...Са ста­но­ви­шта Цр­кве, про­блем огром­не скло­но­ Че­не­ју, тзв. „Ку­ће
сти са­вре­ме­не омла­ди­не пре­ма нар­ко­ти­ци­ма има жи­вих“, на­до­мак ма­на­
мно­штво прет­по­став­ки, али нај­ва­жни­је ме­ђу њи­ма сти­ра Ко­виљ, у ко­ме је
тре­ба­ло би тра­жи­ти у ду­хов­ној сфе­ри... Основ­ни раз­ ма­њи број нар­ко­ма­на
лог бек­ства мно­штва на­ших са­вре­ме­ни­ка у ал­ко­хол­не до­бро­вољ­но под­врг­нут
или нар­ко­ман­ске илу­зи­је је­сте ду­хов­на пу­стош, гу­би­ ле­че­њу. Пла­ни­ра се
так сми­сла жи­во­та, не­по­сто­ја­ње мо­рал­них ори­јен­ти­ отва­ра­ње исте ку­ће на
ра. Нар­ко­ма­ни­ја и ал­ко­хо­ли­зам зна­че ис­по­ља­ва­ње са­ла­шу у Ви­ло­ву и жен­
ду­хов­не бо­ле­сти не са­мо по­је­дин­ца, не­го и це­ло­куп­ ске ку­ће. „Без мо­ли­тве,
ног дру­штва. То је дуг ко­ји пла­ћа­мо по­тро­шач­кој иде­ Цр­кве и по­ка­ја­ња ни­је
о­ло­ги­ји, кул­т у ма­те­ри­јал­ног на­прет­ка, од­с у­с тву мо­гу­ће из­ле­че­ње“, под­ву­као је епи­скоп и до­дао да
ду­хов­но­сти и гу­бит­ку истин­ских иде­а­ла.. си­т у­а­ци­ја код нас ни­је раз­ли­чи­та од Ру­си­је. „Нар­ко­
ма­ни­ја је ду­хов­на бо­лест где у осно­ви ле­жи тра­га­ње за
http://pra­vo­sla­vlje. spc. rs/broj/953/tekst/nar­ko­ma­ сми­слом, за пу­но­ћом жи­во­та. По­во­ди су ра­зни, али
ni­ja-kao-po­sle­di­ca-ras­pa­da-du­hov­no­sti/print/cir узрок је је­дан, а то је су­штин­ско тра­га­ње за Бо­гом.
Чо­век је за­ви­стан од Бо­га и ми смо ство­ре­ни да ис­пу­
....Сва­ки де­се­ти гра­ђа­нин Ср­би­је је про­бао дро­гу, а ни­мо сво­ју ду­шу и жи­вот је­ди­но сми­слом, а то је Бог.
ис­ку­ство ле­ка­ра ко­ји ра­де у бол­ни­ца­ма и за­во­ди­ма за Истин­ска мо­ти­ва­ци­ја за бор­бу чо­ве­ка је са­мо Бог и
ле­че­ње бо­ле­сти за­ви­сно­сти го­во­ри да у на­шој зе­мљи не­у ­то­љи­ва глад и жеђ за Бо­гом...
жи­ви из­ме­ђу 30.000 и 100.000 за­ви­сни­ка од ко­јих је, ...Нар­ко­ман ни­је из­гу­бљен, мо­же да се ле­чи пре све­
пре­ма по­след­њим ис­тра­жи­ва­њи­ма, нај­ве­ћи број на га на ду­хов­ним те­ме­љи­ма вас­кр­са­ва­ју­ћи из смр­ти у
хе­ро­и­ну, по­сле че­га сле­де ек­ста­зи и ма­ри­ху­а­на... жи­вот. Са­мо по­тре­ба за Бо­гом мо­же да по­мог­не они­
...По­ја­ва нар­ко­ма­ни­је је по­сле­ди­ца рас­па­да ду­хов­ ма ко­ји су пот­пу­но обе­сми­сли­ли жи­вот. Дир­љи­во је
но­сти, твр­ди др Бе­ре­стов. Во­де­ћи на­уч­ни­ци Ру­си­је то ка­да у ико­на­ма Бож­јим, у ко­ји­ма се био уга­сио
твр­де да нар­ко­ма­ни­ја ни­је би­о­ло­шки про­блем, већ је жи­вот, ви­ди­те нов ен­т у­зи­ја­зам. Сви смо ство­ре­ни за
62 l
3/2009.
љу­бав и да во­ли­мо Бо­га. Нар­ко­ма­ни­ја ни­је не­ис­це­
љи­ва бо­лест. Онај ко се из­ле­чи на­ла­зи се на пра­гу
све­ти­тељ­ства...
www.nad­la­nu. com/Dyna­mic/Li­stI­tems, in­tLan­
gID,2,in­tI­te­mID,22345,int­Ca­te­
goryID,131,CityID,1.html
...Цр­ква је отво­ре­на за све, ра­ши­ре­них ру­ку при­
хва­та сва­ког она­квим ка­кав је­сте, не да би га кри­ти­
ко­ва­ла и осу­ђи­ва­ла, не­го да би чо­ве­ко­љу­би­во те­ши­
ла, ле­чи­ла и без об­зи­ра на ду­би­ну па­да, ука­зи­ва­ла
сва­ком чо­ве­ку на мо­гућ­ност пре­о­бра­жа­ја и мо­гућ­
ност пре­о­бра­жа­ја и уз­ра­ста­ња ка са­вр­шен­ству. Нар­
ко­ма­ни­ја от­кри­ва не­у­мо­љи­ву и не­у­га­си­ву ме­та­фи­
зич­ку жеђ чо­ве­ка за сми­слом и љу­ба­вљу. Је­ди­но Бог
мо­же да за­до­во­љи и ис­пу­ни ову по­тре­бу. Без Бо­га,
код нар­ко­ма­на се ви­ше не­го код дру­гих ви­ди осе­ћај
уса­мље­но­сти и пра­зни­не...
(Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство го­спо­дин Пор­фи­ри­је,
епи­скоп је­гар­ски, игу­ман ма­на­сти­ра Ко­виљ)
http://www.pop­boks.com/tekst. php? ID=5757
...Нар­ко­ма­ни­ја је у на­шој зе­мљи до не­дав­но ле­че­на
са­мо на кли­нич­ки на­чин, по­мо­ћу ме­та­дон­ске те­ра­пи­
је. Од ско­ра, пра­во­слав­ни ма­на­стир Ко­виљ код Но­вог
Са­да по­кре­нуо је ко­му­ну - „Зе­мља жи­вих“, где се нар­
ко­ма­ни­ма по­ма­же на су­штин­ски дру­га­чи­ји на­чин...
http://www.nar­ko­ma­ni­ja.org.rs/
Ја­ко ко­ри­сна пре­зен­та­ци­ја Цен­тра за пре­вен­ци­ју
нар­ко­ма­ни­је еду­ка­тив­ног ка­рак­те­ра –
пру­жа оби­ље ин­фор­ма­
ци­ја ве­за­
них за мно­
штво раз­
л и ­ч и ­т и х
нар­к о­т и­к а:
њ и ­х о ­в о г
по­ре­кла, упо­
тре­бе и на­ро­
чи­то пси­хо­фи­
зич­ких по­сле­
ди­це иза­зва­них
кон­з у­м и­р а­њ ем.
Иде­ја цен­тра је
да­кле да се ин­фор­ми­са­но­шћу и по­ве­зи­ва­њем на
ни­воу раз­ли­чи­тих со­ци­јал­них гру­па, це­ло­куп­но
дру­штво укљу­чи у бор­бу про­тив ове по­ша­сти. Са­ве­
то­ва­ли­ште у окви­ру Цен­тра отво­ре­но је за слу­ча­је­ве
за­ви­сни­ка ко­ји­ма се по­моћ пру­жа уз по­моћ по­ро­ди­
це и при­ја­те­ља, осо­ба­ма из њи­хо­вог нај­бли­жег окру­
же­ња вољ­них да уче­ству­ју у трет­ма­ни­ма.
http://iz­laz­po­sto­ji.rs/in­dex. html
Пре­зен­та­ци­ја уста­но­ве за ре­ха­би­ли­та­ци­ју –
„Из­лаз по­сто­ји“, ко­ја оства­ру­је те­сну са­рад­њу са
по­ме­ну­тим Цен­тром за пре­вен­ци­ју. У оба слу­ча­ја,
реч је о ле­че­њу за­ви­сни­ка без упо­тре­бе ме­ди­ка­ме­на­
та, на шта се
(ру­бри­ка О на­ма)
ука­зу­је у крат­ком
опи­су уста­но­ве:
„Је­д ин­с тв е­н и
смо по то­ме што
наш трет­ман ни­је
за­с но­в ан на
м е ­д и ­ц и н ­с к о м
трет­ма­ну и уво­
ђе­њу ме­ди­ка­ме­
на­та, не­го на
о с по ­с о ­б љ е ­њ у
за­ви­сни­ка за
сва­ко­днев­ни жи­вот
без ле­ко­ва и по­мо­ћи. Ми не ле­чи­мо за­ви­сност уво­
ђе­њем у дру­гу за­ви­сност од ле­ко­ва и пси­хо­ме­ди­цин­
ске по­мо­ћи не­го ин­ди­ви­ду­ал­ним оспо­со­бља­ва­њем
да се ко­ри­сник из­бо­ри са ап­сти­нен­ци­јом, узро­ци­ма
за­ви­сно­сти и оспо­со­би за по­вра­так у нор­ма­лан
жи­вот.“
Та­ко­ђе је ин­те­ре­сан­тан опис на­чи­на на ко­ји се
при­сту­па ле­че­њу (ру­бри­ка Сме­штај и услу­ге):
„Наш трет­ман је пот­пу­но ин­ди­ви­ду­а­лан и
при­ла­го­ђа­ва се сва­ком ко­ри­сни­ку по­на­о­соб,
та­ко што се са­гле­да­ва и ње­го­ва ин­ди­ви­ду­ал­на,
спе­ци­фич­на си­т у­а­ци­ја и на осно­ву то­га фор­
ми­ра ин­ди­ви­ду­ал­ни про­грам за трај­но ре­ше­
ње про­бле­ма. На овај на­чин се сма­њу­је про­це­
нат ре­ци­ди­ва, а ува­жа­ва се спе­ци­фич­ност
сва­чи­јег жи­вот­ног про­бле­ма ко­ји га је увео у
за­ви­сност. Ко­ри­сник има це­ло­днев­ни трет­
ман и тим ко­ји се о ње­му бри­не.“
 Православни Мисионар l 63

Свештеник Ву­ка­шин Ми­ли­ће­вић Из пот­пу­но дру­га­чи­јег угла

Ло­па­та
Б и­ло би крај­ње ли­це­мер­но ре­ћи би­ло шта о
од­но­су хри­шћа­на пре­ма стра­шном про­бле­му
нар­ко­ма­ни­је, а не по­ме­ну­ти ову алат­ку ко­ја је
на­јед­ном до­би­ла но­ву, бру­тал­но бе­сми­сле­ну и
бе­сми­сле­но бру­тал­ну, сим­бо­лич­ку вред­ност.
Ми­слим да је нај­стра­шни­је и нај­ва­жни­је пи­та­ње
ове при­че оно ко­је ле­жи у ње­ној осно­ви: пи­та­ње
мо­ти­ва. На­чин на ко­ји по­ма­же­мо, ве­ру­јем, сто­ји у
не­рас­ки­ди­вој ве­зи са оним за­што уоп­ште же­ли­мо
да по­мог­не­мо. Да­кле, пи­та­ње гла­си: ко­ји је то
мо­тив ко­ји мо­же не­ко­га ко се зо­ве хри­шћа­ни­ном
на­ве­сти да по­ми­сли ка­ко се нар­ко­ма­ни­ја ле­чи
ло­па­том или пак џо­гин­гом у дру­штву са пит-бу­лом
и до­бер­ма­ном?
Еван­ђе­ље је, на­рав­но, пре­пу­но за­по­ве­сти и при­
ча о по­ма­га­њу уне­сре­ће­ни­ма. До­ду­ше, не­што се не
се­ћам да се у њи­ма по­ми­ње ло­па­та или кик-бокс.
Глу­по је уоп­ште об­ја­шња­ва­ти и по­ле­ми­са­ти о то­ме
да се на­си­ље баш и не укла­па у При­чу о кр­сту и
вас­кр­се­њу... И да се не­ко ни­је др­знуо да се по­зо­ве
на Па­вла (1 Кор 5, 5). Па ипак, исто­ри­ја тзв. хри­
шћан­ских на­ро­да и цр­ка­ва је пре­пу­на бру­тал­но­сти
и на­си­ља. И то не би­ло ка­квог, већ оног ко­је се
прав­да спа­се­њем жр­тве на­си­ља. На­си­ље ко­је је
при­ме­њи­ва­ла ин­кви­зи­ци­ја би­ло је мо­ти­ви­са­но
же­љом да се је­ре­тик из­ле­чи од ду­ше­по­губ­не за­блу­
де. Кр­ста­шки по­хо­ди су се зва­ли ра­то­ви­ма за осло­
ба­ђа­ње. И да­нас има бли­ста­вих умо­ва ко­ји рат
прав­да­ју и ве­ли­ча­ју по­зи­ва­ју­ћи се на Го­спод­њу
за­по­вест о по­ла­га­њу жи­во­та за бли­жње­га?! То што
ова­кво „жр­тво­ва­ње“ под­ра­зу­ме­ва уби­ја­ње упра­во
оних ко­ји су нам по Еван­ђе­љу бли­жњи и ко­је по
истом, сваг­да про­бле­ма­тич­ном тек­сту, тре­ба да
бла­го­си­ља­мо и окре­ће­мо им дру­ги образ ако нас
уда­ра­ју, то и не­ма ве­зе... То је ве­ро­ват­но ствар
ту­ма­че­ња... А ту­ма­че­ње до­ла­зи кад љу­бав од­ла­зи...
И то је узрок свег овог зла, и нар­ко­ма­ни­је и „ле­че­
ња“: од­ла­зак љу­ба­ви. Јер, не по­сто­је ни­ка­кве еван­ Фото: Никола Ђурић
64 l
3/2009.

ђел­ске за­по­ве­сти; по­сто­ји са­мо дво­

стру­ка Еван­ђел­ска за­по­вест: Љу­би
Го­спо­да Бо­га сво­је­га свим ср­цем сво­јим,
и свом ду­шом сво­јом, и свим умом сво­
јим. Ово је пр­ва и нај­ве­ћа за­по­вест. А
дру­га је као и ова: Љу­би бли­жње­га сво­га
као са­мо­га се­бе (Мт 22, 37–39; Мк 12,
30–31). Ка­да се она из­гу­би из ви­да и
ср­ца, ка­да поч­не да бу­де ту­ма­че­на,
он­да је све мо­гу­ће, па и то да нар­ко­ма­
ни­ју ле­чи­мо ло­па­та­ма го­во­ре­ћи ка­ко
то ра­ди­мо из љу­ба­ви, са­мо што је то
не­ка ви­ша вр­ста љу­ба­ви ваљ­да, она о
ко­јој ће љу­бље­ни, она­ко у мо­дри­ца­ма
под­ли­ви­ма и ка­да се про­бу­ди из ам­не­
зи­је, пар­дон: гре­ха, тек да са­зна... Са­мо
тре­ба да се стр­пи и ис­тр­пи... Или
не­с та­не... Ка­ко то хе­рој­ски зву­чи:
ис­тр­пи или не­ста­не! Баш као и то да
ће и осум­њи­че­на ве­шти­ца ко­ја се уда­
ви или раз­би­је о сте­ну ка­ко би до­ка­за­
ли сво­ју не­ви­ност, за­хва­љу­ју­ћи на­ма
ко­ји смо јој из љу­ба­ви, мо­ти­ви­са­ни
бри­гом за ње­но спа­се­ње, омо­гу­ћи­ли да
то учи­ни, ући у рај, ваљ­да...
Ка­да оде љу­бав, оста­је са­мо јад­ни
по­ку­шај да се по­зи­ва­њем на за­кон
оправ­да и пре­жи­ви соп­стве­ни грех.
Ка­да оде љу­бав, ко­ја је је­ди­на прав­да,
оста­је са­мо бед­ни по­ку­шај да се ње­на
ка­ри­ка­т у­ра уте­ра, ло­па­том или
пу­шком, све­јед­но је. Ка­да оде љу­бав,
он­да дру­ги по­ста­ну сред­ства оства­ре­
ња на­ше вр­ли­не и пра­вед­но­сти, а не
са­ма вр­ли­на и пра­вед­ност. То што не­ки
ово баш и не пре­жи­ве, то и не­ма ве­зе:
ко пре­жи­ви при­ча­ће; или: мр­тва уста
не го­во­ре. Са­мо што има је­дан чо­век, и
не са­мо чо­век, ко­ји је го­во­рио и ко­ји
го­во­ри за та мр­тва уста. Све што тре­ба
да ра­ди­мо је да ње­га по­слу­ша­мо: Ли­це­
ме­ре, из­ва­ди нај­пре брв­но из ока сво­га,
па ћеш он­да ви­де­ти из­ва­ди­ти трун из
ока бра­та сво­га (Мт 7, 5). Да­кле, ор­ган
ко­ји је обо­лео и до­вео до стра­шне
бо­ле­сти нар­ко­ма­ни­је не на­ла­зи се са­мо
у нар­ко­ма­ну.