Вы находитесь на странице: 1из 66

PRAVOSLAVNI  maj/jun 2009.

misionar
Misionarsko glasilo Srpske Pravoslavne Crkve za mlade
cena 90 dinara

Tema broja
Problem narkomanije
PRAVOSLAVNI

misionar Мај / Јун 2009.


Реч уредника стране

Про­блем нар­ко­ма­ни­је и ње­го­во ре­ша­ва­ње������������� 2-3


Ста­реч­ник

Аске­за љу­ба­ви��������������������������������������������������������������� 4-5 Бо­ле­сти за­ви­сно­сти���������������������������������������������������39-41


Реч па­сти­ра

Jе­шће убо­ги и на­си­ти­ће се������������������������������������������� 6-8 По­тра­га или бо­лест���������������������������������������������������42-43


Мисли
Лич­ни од­го­вор на по­тре­бу бли­жњег���������������������44-46
Бли­жњи и даљ­њи������������������������������������������������������� 8-10
Тај­на Цр­кве О фе­но­ме­ну нар­ко­ма­ни­је на ин­тер­не­ту���������������47-48
Све­та тај­на ми­ро­по­ма­за­ња�������������������������������������������11 Open Co­la���������������������������������������������������������������������49-50
Хри­шћан­ство и хе­ле­ни­зам

Хри­шћан­ска па­и­де­ја�������������������������������������������������12-13 Проширена свест - песма без свести... �����������������������51


Жи­вот у Хри­сту Сло­бо­дан иза ре­ше­та­ка
Од себе ка другима �������������������������������������������������14-16 Све­ште­нич­ко слу­же­ње ­
Хри­шћан­ски жи­вот
у за­твор­ским уста­но­ва­ма�����������������������������������������52-53
Слобода у Цркви�������������������������������������������������������17-18
Ин­тер­вју Републички фестивал ­
Пра­во­слав­на ми­си­о­нар­ска цр­ква у Тек­са­су ���������19-23 осуђеничко-литерарног стваралаштва�������������������54-56
Представљамо вам...

Те­ма бро­ја Параклис у Студентском граду�������������������������������������57


Мо­ти­ви и опи­ја­ти�������������������������������������������������������24-26 Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја

Људ­ско пра­во на кри­ви­цу ­


Љубав изгони страх напоље�����������������������������������27-29 и од­го­во­ран од­нос пре­ма кри­ви­ци �����������������������58-60
Што је љу­ди­ма не­мо­гу­ће, Бо­гу је мо­гу­ће�������������30-32 Хри­шћан­ство на ин­тер­не­ту

Mи­си­о­на­ри у бор­би про­тив нар­ко­ма­ни­је�������������33-36 КА­КО то, ЗА­ШТО то?���������������������������������������������������61-62


Из пот­пу­но дру­га­чи­јег угла

Нар­ко­ма­ни­ја – про­блем рас­по­лу­ће­не лич­но­сти���37-38 Ло­па­та�������������������������������������������������������������������������63-64


Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на
насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Силом Крста Митрополит Трпеза љубави Детаљ из
против наркоманије црногорско-приморски Г. Амфилохије у манастиру Хиландару „Земље живих”
Фото: Данијела Олуић Фото: Данијела Олуић Фото: ђакон Драган Танасијевић Фото: Никола Каплановић
2 l
3/2009.

Реч уредника
PRAVOSLAVNI

misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:

Председник
Про­блем нар­к
У
Епископ бачки др Иринеј два­де­се­ти век су мно­ги упи­ра­ли по­глед са на­дом и
Досадашњи уредници оп­ти­ми­змом, а ње­га су, пак, обе­ле­жи­ле не­слу­ће­не
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), стра­хо­те: два свет­ска ра­та, кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри,
Епископ бачки Иринеј (1983-1994), атом­ске бом­бе, еко­ло­шка кри­за… Слич­но се де­си­ло и
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) на уну­тра­шњем пла­ну чо­ве­ко­ве лич­но­сти: мо­рал­на
еро­зи­ја, кри­за иден­ти­те­та, ду­бо­ке де­пре­си­је... са­мо су
Главни и одговорни уредник не­ки од про­бле­ма ко­ји су од­је­дном из­ро­ни­ли на по­вр­
ђакон Оливер Суботић ши­ну. Ме­ђу гло­бал­ним про­бле­ми­ма ко­је је „век на­прет­
ка“ до­нео је­ и про­блем нар­ко­ма­ни­је ко­јим су по­го­ђе­не
Оперативни уредник
Бранимир Нешић све дру­штве­не ка­те­го­ри­је: и бо­га­ти и си­ро­ма­шни, и
по­зна­ти и не­по­зна­ти, и му­шкар­ци и же­не.
Технички уредник По­сто­је раз­ли­чи­ти ме­то­до­ло­шки при­
М. Р. Марковић сту­пи у тра­же­њу ко­ре­на овог про­бле­ма и
ње­го­вом ре­ша­ва­њу. Ме­ђу њи­ма по­себ­но
Секретар редакције ме­сто за­у­зи­ма при­ступ пра­во­слав­не
Лидија Глишић ан­тро­по­ло­ги­је ко­ја про­блем открива у
не­до­стат­ку сми­сла жи­во­та са­вре­ме­ног
Уређивачки одбор Мисионара: чо­ве­ка, би­ло да он из­о­би­лу­је ма­те­ри­јал­ним
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Угрин Поповић,
јереј Горан Живковић,
јерођакон Јован (Панић),
ђакон Јован Бабић,
Татјана Радић,
Милана Вучићевић,
Александар Савић,
Илија Јокић

Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу


је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Фото: Д. Олуић

Текући рачун динарски број:


145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд

Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche


Bank AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Годишња претплата за иностранство:
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd Обична пошиљка:
20 EUR
271.222(497.11) авионска:
ISSN 0555-0122 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европe
Православни Мисионар l 3

о­ма­ни­је и ње­го­во ре­ша­ва­ње


до­бри­ма или да је под при­ти­ском ве­ли­ких ис­ку­ше­ња. ко­ји ту по­ру­ку опи­ту­ју кроз за­јед­ни­цу са Хри­стом у
Про­блем сми­сла ко­ји та­да ис­кр­са­ва је за­пра­во не­ре­шен под­ви­жнич­ко-ли­тур­гиј­ском жи­во­ту, ре­ли­ги­ја опи­ја­та
про­блем смр­ти или, бо­ље ре­ћи, гу­бље­ње ста­рог ег­зи­ ну­ди си­му­ла­крум пу­но­ће и пре­о­бра­жа­ја иза ко­га се
стен­ци­јал­ног ослон­ца ко­ји је био циљ­но усме­рен на кри­је ру­жно де­мон­ско ли­це. Ка­ко се он­да из­бо­ри­ти са
Жи­вот веч­ни. Нар­ко­ма­ни­ја, ал­ко­хо­ли­зам, уну­тра­шњи овим про­бле­мом?
или спо­ља­шњи су­ко­би, „тра­же­ња се­бе“ у ра­зним анар­ У про­на­ла­ску од­го­во­ра мно­го нам по­ма­же уче­ње све­
хо­по­кре­ти­ма... са­мо су не­ки од про­ма­ше­них од­го­во­ра тих пра­во­слав­них иси­ха­ста, ко­ји по­себ­но ука­зу­ју на
на им­пли­цит­но по­ста­вље­но пи­та­ње жи­во­та и смр­ти. У по­тре­бу пре­у­сме­ра­ва­ња по­гре­шно усме­ре­них енер­ги­ја
том кон­тек­сту су не­ки пра­во­слав­ни те­о­ло­зи при­ме­ти­ли чо­ве­ко­вих, што је за нар­ко­ма­не је је­ди­ни пут пре­о­бра­
да ал­ко­хо­ли­ча­ри за­пра­во не­све­сно из­ра­жа­ва­ју „ме­та­ жа­ја – пре­у­сме­ра­ва­ње те­жње ка дро­ги­ра­њу пре­ма са­гле­
фи­зич­ку жеђ“ за веч­ним жи­во­том. Исто би­смо мо­гли да да­ва­њу истин­ске сла­ве Бо­жи­је и уче­шћа у њој. То ни­је
ка­же­мо и за нар­ко­ма­не, ко­ји та­ко­ђе же­ле да се ви­ну у ла­ко и јед­но­став­но, по­треб­но је до­ста мо­ли­тве, тру­да,
не­бе­ске ви­си­не, али са­мо јед­ним по­те­зом шпри­ца или жр­тве љу­ди око њих... При том, основ­ни про­блем је­сте
јед­ним уда­хом бе­лог пра­ха – без под­ви­га и пре­о­бра­жа­ја ка­ко оја­ча­ти во­љу наркомана и по­вра­ти­ти ње­но при­
во­ље и лич­но­сти, без де­лат­ног жи­во­та у Хри­сту. Пут род­но стре­мље­ње. При­ме­ри оних ко­ји су у то­ме ус­пе­ли
ко­ји би­ра­ју је тра­ги­чан и во­ди ди­рект­но у смрт – фи­зи­ охра­бру­ју и под­сти­чу на бор­бу. Они то, ме­ђу­тим, ни­ка­
о­ло­шка смрт је очи­глед­на, али је он­то­ло­шка смрт (у да не би постигли без по­др­шке сво­јих бли­жњих (при­ја­
кон­тек­сту уни­шта­ва­ња Бо­гом да­ро­ва­не сло­бод­не во­ље тељ­ске, по­ро­дич­не, ин­сти­ту­ци­о­нал­не, ду­хов­не...) – де­ло
опи­ја­ти­ма ко­ји је умрт­вљу­ју и оту­пљу­ју сва­ки осе­ћај за и жр­тва љу­ди подршке је из­над сва­ке по­хва­ле.
ре­ал­ност, ства­ра­ју­ћи не­мо­гућ­ност за оства­ре­ње аутен­ По­ја­ва Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра у вре­ме ка­да је срп­
тич­не лич­но­сти) да­ле­ко ве­ћи про­блем. Нар­ко­ма­ни­ја је ска јав­ност ус­та­ла­са­на ско­ра­шњим до­га­ђа­ји­ма у ве­зи са
та­ко ди­рект­на де­ви­ја­ци­ја по­ру­ овом те­мом је крај­ње про­ми­са­о­ног ка­рак­те­ра. На­и­ме,
ке да је Цар­ство Бо­жи­је као што сви стал­ни са­рад­ни­ци и ауто­ри ча­со­пи­са зна­ју,
уну­тра у на­ма (Лк 17, све те­ме Ми­си­о­на­ра за те­ку­ћу го­ди­ну се од­ре­ђу­ју већ на
21). За раз­ли­ку од ње­ном по­чет­ку да би ауто­ри мо­гли што бо­ље да се спре­
хри­шћа­на ме. Сам Про­ми­сао је учи­нио да се из­ла­зак овог бро­ја
го­то­во по­кло­пи са ско­ра­шњим не­ми­лим до­га­ђа­ји­ма и
то да­је ве­ћи ак­це­нат на овом про­бле­му и ње­го­вом ре­ша­
ва­њу. С тим у ве­зи, на­да­мо се да смо овим бро­јем ма­кар
ма­ло до­при­не­ли осве­тља­ва­њу и ре­ша­ва­њу про­бле­ма
нар­ко­ма­ни­је, пре­вас­ход­но из аспек­та пра­во­слав­не те­о­
ло­ги­је и ан­тро­по­ло­ги­је.
С љу­ба­вљу у Хри­сту Спа­си­те­љу
ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић

Рукописи и фотографије се не враћају. ТЕЛЕФОНИ:


Текстови и прилози објављени у „Мисионару“ представљају ставове аутора. Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 63 394 269
Штампа: Штампарија Српске Патријаршије Претплата: +381 11 3025 113
ЦИП - Каталогизација у публикацији Факс: +381 11 3285 519
Народна библиотека Србије, Београд e-mail: misionar@spc.rs
4 l
3/2009.

Пре­вод са грчког: Ми­ла­на Ву­чи­ће­вић 

Аске­за љу
Ста­ри­ца Га­ври­ли­ја
Љ у­бав и сми­ре­ње иду за­јед­но. Ка­да во­лиш не­ког
чо­ве­ка не мо­жеш да бу­деш его­и­ста у од­но­су на
ње­га. Узми за при­мер де­те и мај­ку, бра­та и се­стру, оца
сво­ју во­љу и ка­же­мо Му: „Не, не же­лим“, та­да нам Бог
по­но­во го­во­ри: „Пре­пу­сти се­бе да бу­деш сло­бо­дан“...
„Не, учи­ни­ћу по сво­ме“... „Пу­сти да бу­деш сло­бо­дан“...
и мај­ку. Се­ћам се кад сам би­ла де­те, са сво­јом мај­ком „Не! Ово же­лим“... И бу­ду­ћи да нас је ство­рио сло­бод­не,
ко­ју сам мно­го во­ле­ла и са сво­јим оцем ко­ји је био ка­же нам: „Е, ако не же­лиш, сло­ми сво­ју гла­ву! И он­да
то­ли­ко не­жан и до­бар, ни­сам се усу­ђи­ва­ла да спро­во­ ћеш са сло­мље­ном гла­вом до­ћи и ре­ћи - Го­спо­де, опро­сти
дим сво­ју во­љу ка­да би мој его­и­зам же­лео не­што... ми, Го­спо­де по­ми­луј ме...“ Ка­мо сре­ће да то пре­тр­пи­мо, да
Са­мо да их не бих жа­ло­сти­ла! Ни­је да ни­сам же­ле­ла се вра­ти­мо и да Му ка­же­мо – Го­спо­де, по­ми­луј ме! За­то
ово или оно. Же­ле­ла сам, али исто то се до­га­ђа и што и та­да, ма­кар и са сло­мље­ном гла­вом, ако нам отво­
да­нас. Ако не учи­ним не­ко ло­ше де­ло то је за­то што ри очи, би­ће до­бро.
не же­лим да „ожа­ло­стим“ Бо­га и да Га ти­ме „уз­не­ми­
ра­вам“. За­то што Га во­лим. Ни­сам за­ро­бље­ник Бо­га. О веч­ној са­да­шњо­сти Бо­га
Ни­ти сам се „пре­да­ла“ као што се то де­ша­ва у ра­т у.
Же­лим да да­ру­јем се­бе сва­ки дан. Са свом сво­јом Не мо­гу умом да идем у на­зад за­то што жи­вим у тре­нут­
љу­ба­вљу и са свом сво­јом во­љом, да­нас ка­да сам ку... Ју­че не по­сто­ји. Су­тра при­па­да Бо­гу, као што је и Ју­че
жи­ва или су­тра ка­да не бу­дем би­ла, да бу­дем са­мо при­па­да­ло... Се­дим мир­но! У веч­ној са­да­шњо­сти Бо­га! Ни
јед­но те­ло по­слу­ша­ња. Ка­жем Му: „Же­лим оно што ми­сао, ни­ти би­ло шта. Не­мој­те бри­ну­ти, ка­же Го­спод... Ја
же­лиш Ти, Бо­же мој.“ Не мо­гу да то осе­тим дру­га­чи­је. ћу се по­бри­ну­ти за све. Ја то пре­тва­рам у де­ло.
Та­ко је и са љу­ди­ма. Же­лим свим сво­јим ср­цем да их Сви ми го­во­ре: „Шта? Не раз­ми­шљаш да ли ће се до­го­
за­во­лим и да их во­лим. И не за­ни­ма ме уоп­ште ко је ди­ти то и то? Или, да ли ће те ис­те­ра­ти из ку­ће у ко­јој
чо­век. Чо­век је. Са ср­цем, са ду­шом, са умом, као и ја. бо­ра­виш? Или, да ли...?“ Ко ме је до­вео ов­де? Тај исти ће ме
Крај! од­ве­сти и не­где дру­где. Јер, зна­те, ка­да жи­ви­мо у ју­че­ра­
шњи­ци, за­о­ста­је­мо за су­тра­шњи­цом. За­то што не мо­же­мо
О пре­пу­шта­њу у Бо­жи­је ру­ке да жи­ви­мо у про­шло­сти, да­кле у не­ком при­ви­ђе­њу. То не
по­сто­ји. Ми му та­ко да­је­мо су­шти­ну ко­ју за­пра­во не­ма.
Че­сто је у мо­ју ам­бу­лан­ту до­ла­зио не­ко ко­га је мно­го Та­ко ре­ци­мо про­жи­вља­ва­мо не­ку жа­лост и до­жи­вља­ва­мо
бо­ле­ла ру­ка. Ја бих му ра­ди­ла ма­са­жу, али он ни­је пу­штао је из­но­ва и из­но­ва... Исто ва­жи и за Су­тра. Ка­да смо ис­пу­
сво­ју ру­ку да бу­де опу­ште­на. Го­во­ри­ла сам му: „Пу­сти­те ње­ни Сми­слом и Бо­жи­јим при­су­ством Да­нас, не ин­те­ре­
ру­ку да бу­де сло­бод­на ка­ко бих мо­гла да ра­дим.“ Али овај су­је нас Су­тра за­то што при­па­да Ње­му. Ка­же ти: Не­мој
ни­је мо­гао, др­жао ју је на­пе­том. Та­да сам му го­во­ри­ла: „И бри­ну­ти за су­тра. Ми ће­мо при­пре­ма­ти Да­нас у скла­ду са
по­ред све до­бре во­ље, ис­ку­ства и љу­ба­ви ко­је имам пре­ Ње­го­вим за­по­ве­сти­ма, Ње­го­вом љу­ба­вљу, на­шом љу­ба­
ма овом по­слу и пре­ма чо­ве­ку, ако не пу­сти­те ру­ку да вљу и та­ко ће­мо на­пре­до­ва­ти, а Он ће ства­ра­ти Су­тра ко­је
бу­де сло­бод­на, не мо­гу да вам по­мог­нем.“ Пра­ти­ла сам је Ње­го­во. На­рав­но не­ће­мо га за­не­ма­ри­ти у пот­пу­но­сти.
ово и схва­ти­ла сам да смо и ми та­ко по­ста­вље­ни пре­ма На­пра­ви­ће­мо план. Али не­ће­мо се ни обес­ха­ра­бри­ти ако
Бо­гу. Ако ми пу­сти­мо се­бе да бу­де­мо сло­бод­ни та­да ће се наш план не оства­ри бу­ду­ћи да ни­је био у скла­ду са
нас Бог на­чи­ни­ти та­квим ка­квим же­ли да бу­де­мо. Пру­ Ње­го­вом во­љом. Ипак, да би наш план ус­пео, не тре­ба
жи­ће нам то­ли­ко при­ли­ка! Пред­ста­ви­ће нам сво­ја ли­ца! да­нас да же­ли­мо јед­но, су­тра не­што дру­го, пре­ко­су­тра
На­пре­до­ва­ће­мо у жи­во­ту! И по­сти­ћи ће­мо да цве­та­мо у не­што тре­ће... Тре­ба пр­во да зна­мо шта же­ли­мо и да то
Хри­сту, у Бо­гу. Ме­ђу­тим ка­да ми же­ли­мо да спро­во­ди­мо скру­ше­но ста­ви­мо пред Ње­го­ве но­ге, а Он ће бла­го­сло­ви­
Православни Мисионар l 5

Ста­реч­ник

­ба­ви
(дру­ги део)
ти ако је то у Ње­го­вој
во­љи. Да­но­ноћ­но
на­ша мо­ли­тва тре­ба
да бу­де: „Тво­ја во­ља да
бу­де ја­сна у мом
жи­во­ту“. У сва­ком
слу­ча­ју, веч­ност је
веч­на Бо­жи­ја Са­да­шњост у ко­јој жи­ве Све­ти. Због
тог на­ша Цр­ква ка­же: Да­нас се ра­ђа Го­спод, да­нас вас­кр­са­ва
Го­спод, да­нас на­ше­га спа­се­ња...

О љу­ба­ви пре­ма бли­жњем


Љу­бав мо­же све да учи­ни! Она је та­ква си­ла! Љу­бав и
мо­ли­тва мо­гу уз­др­ма­ти цео свет а не зе­мљо­тре­си и по­то­
пи! Кад нас је Бог ство­рио, удах­нуо је у нас Дах Свој. Тај
Бо­жи­ји Дах је Љу­бав. Пре­ста­је­мо ли да во­ли­мо, пре­ста­је­
мо да жи­ви­мо. Без Да­ха не мо­же­мо.
Да­кле ка­да во­лиш јед­ног а не во­лиш дру­гог, зна­чи да
за­пра­во не во­лиш ни јед­ног. Схва­таш ли шта се до­га­ђа?
Бог нам је дао љу­бав, ср­це, очи, све те Ње­го­ве да­ро­ве са
овим ци­љем. Као пр­во да Га во­ли­мо свом си­ли­ном сво­је
ду­ше као што нам ка­же пр­ва за­по­вест, а као дру­го да
ни­ка­да не раз­два­ја­мо се­бе од дру­гих. Бли­жње­га сво­га као
са­мо­га се­бе, ка­же.
Ко сам ја да ка­жем: „Овај? Ма
овај је лош, не тре­ба да га
во­лим. Онај? Ма онај је
ла­жљи­вац. Ка­кве ја имам
ве­зе?“ А не, мој бра­те!
Љу­бав ни­је та­ква. Љу­бав
во­ли сва­ко­га као што Бог во­ли све нас са
свим глу­по­сти­ма ко­је чи­ни­мо! Бог јед­на­ко
да­је сун­це и ки­шу и пра­вед­ни­ма и гре­шни­
ма, и до­бри­ма и лу­ка­ви­ма.
Из књи­ге „Аске­за љу­ба­ви“ -
жи­вот и по­у­ке ста­ри­це Га­ври­ли­је
На­слов ори­ги­на­ла:
Η ΑΣΚΗΤΙΚΗ ΤΗΣ ΑΓΑΠΗΣ
6 l
3/2009.

Је­ро­ђа­кон До­си­теј (Ра­ди­во­је­вић) Хи­лан­да­рац

Jе­шће убо­ги и на­


Ту­ма­че­ње мо­ли­тве пред ве­ч
„Је­шће убо­ги и на­си­ти­ће се, и мој! За­што си ме оста­вио?“ Нај­ду­бљу бо­го­о­ста­вље­ност
хва­ли­ће Го­спо­да они ко­ји га је до­жи­вео Бо­го­чо­век Исус Хри­стос на Кр­сту. И
ис­пив­ши гор­ку ча­шу по­ни­же­ња у ру­ке Оца је пре­дао
тра­же, жи­ва ће би­ти ср­ца дух свој. У по­ни­же­њу Хри­сто­вом уки­ну­та је на­ша осу­
њи­хо­ва у ве­ко­ве ве­ко­ва“ (Пс. 21,27) да, уки­ну­та је пре­гра­да ко­ја нас је раз­два­ја­ла од Бо­га.
У псал­му се при­ме­ћу­ју два раз­ли­чи­та то­на. У пр­вом

Т екст ове див­не мо­ли­тве, ко­ју је Цр­ква Хри­сто­ва усво­


ји­ла за мо­ли­тву пред ве­че­ру, ста­ри­ји је ско­ро хи­ља­ду
го­ди­на и од са­мо­га хри­шћан­ства. Пре­у­зет је из 21. Псал­
де­лу псал­ма од 1–22 сти­ха је на­гла­ше­на аго­ни­ја пра­
вед­ни­ка ко­ји стра­да за спа­се­њем. Тај Пра­вед­ник је
Ме­си­ја Хри­стос. Све­ти про­рок и цар Да­вид је го­то­во
ма1, ко­ји се на­зи­ва и Ме­си­јан­ским Псал­мом због ја­сног хи­ља­ду го­ди­на уна­пред до де­та­ља про­ре­као стра­да­ње
про­ро­штва о стра­да­њу Ме­си­је Ису­са Хри­ста. Бо­го­на­дах­ Ме­си­је. У дру­гом де­лу псал­ма од 22. сти­ха па до кра­ја
ну­ти Св. Про­рок и цар Да­вид (вла­дао је 1005–965. године до­ми­ни­ра тон по­бе­де, три­јум­фа и сла­во­сло­вља. То је
пре Христа) до де­та­ља је у овом псал­му опи­сао ка­ко стра­ тон Но­вог За­ве­та (Но­вог Са­ве­за) Бо­га са љу­ди­ма.
да­ње Хри­сто­во, та­ко и спа­со­но­сност то­га стра­да­ња. У Сеп­ту­а­гин­ти је за реч „убог“ упо­тре­бље­на реч
Ре­чи­ма „Бо­же, Бо­же мој! За­што си ме оста­вио“, по­чи­ πένης, ко­ја зна­чи „крај­ње си­ро­ма­шан“. Ма­да ов­де ре­чи
ње овај Пса­лам. Сав род људ­ски, од Ада­мо­вог гре­ха и „Је­шће убо­ги“ («Φάγονται πένητες») не тре­ба схва­ти­ти у
из­гна­ња из Ра­ја, осе­ћао је ту бо­го­о­ста­вље­ност. Адам је сми­слу со­ци­јал­не ка­те­го­ри­је си­ро­ма­шних. Ти убо­ги су у
из Ра­ја из­гнан уве­че и то из­гна­ње је про­пра­ће­но при­ ства­ри ни­шти ду­хом, они ко­ји ве­ру­ју и жи­ве исти­ну да
род­ним мра­ком но­ћи. Ту­гу­је и ва­пи­је Св. Про­рок Да­вид су ни из че­га ство­ре­ни и да су ни­шта без Бо­га. Та­квих
ре­чи­ма: „Бо­же! Ти си Бог мој, к Те­би ра­ним, жед­на је убо­гих, та­квих ни­штих ду­хом је Цар­ство Не­бе­ско.
Те­бе ду­ша мо­ја, за То­бом че­зне те­ло мо­је у зе­мљи су­вој,
жед­ној и без­вод­ној“ (Пс. 62,1). А нај­при­род­ни­ји по­крет Хлеб на­су­шни за жи­вот све­та
бо­го­ли­ке људ­ске ду­ше је по­крет ка Бо­гу, по­крет да се
чо­век су­срет­не са сво­јим Твор­цем ли­цем к Ли­цу и да се А шта ће то је­сти и на­си­ти­ти се? И ка­ква је то хра­на
на­си­ти гле­да­њем ле­по­те Ли­ца Бо­жи­је­га. Пре­сту­пом због ко­је ће хва­ли­ти Бо­га и због ко­је ће им би­ти жи­во
за­по­ве­сти Бо­жи­је по­га­жен је са­вез љу­ба­ви Бо­га и љу­ди, ср­це у ве­ко­ве ве­ко­ва? Очи­глед­но је да ре­чи ово­га сти­ха
гре­хом је на­стао ам­бис ко­ји је раз­два­јао Твор­ца и чо­ве­ усти­ма Св. Про­ро­ка Да­ви­да го­во­ри сам рас­пе­ти Ме­си­
ка. Кле­тва за­ко­на је оп­ту­жи­ва­ла и све­до­чи­ла да не мо­же ја са Кр­ста и да ну­ди сво­је те­ло као „хлеб на­су­шни“ за
гре­шан чо­век ви­де­ти Пра­вед­ног Бо­га и оста­ти жив. жи­вот све­та. То је „хлеб Бо­жи­ји ко­ји си­ла­зи с не­ба и
Де­ло Ме­си­је је би­ло да нас ис­ку­пи од кле­тве За­ко­на и да­је жи­вот све­ту“ (Јн 6,33). По ре­чи­ма Хри­сто­вим: „Ја
вра­ти у на­руч­је Твор­ца. сам хлеб жи­во­та: ко­ји ме­ни до­ла­зи не­ће оглад­не­ти, и
Те­шка је бо­го­о­ста­вље­ност ко­ју осе­ћа гре­шник, пре­ ко­ји у ме­не ве­ру­је не­ће ни­кад ожед­не­ти“ (Јн 6,35).
ступ­ник За­ко­на Бо­жи­јег. Но пра­вед­но је да он бу­де Је­дан фи­ло­соф је ре­као: „Чо­век је оно што по­је­де“.
бо­го­о­ста­вљен. Али од ове бо­го­о­ста­вље­но­сти те­жа је Је­де­ње је знак да је чо­век ство­ре­но би­ће, да ни­је сам по
бо­го­о­ста­вље­ност ко­ју осе­ћа пра­вед­ник. У нај­ве­ћој се­би, да ни­је са­мо­би­тан, да по­тре­бу­је хра­ну у ма­те­ри­ји
на­прег­ну­то­сти да ис­пу­ни во­љу Бо­жи­ју и уго­ди Бо­гу из­ван се­бе. Али од та­кве хра­не по­но­во се глад­ни. А ко
пра­вед­ник осе­ћа нај­ве­ћу бо­го­о­ста­вље­ност. Го­спод као је­де то Све­то је­ло и пи­ће, тј. Све­то При­че­шће, он по­ста­
да је са­крио Сво­је Ли­це од ње­га и пра­вед­ник не ви­ди је кост од ко­сти Хри­сто­ве, ме­со од ме­са Хри­сто­вог, крв
раз­лог сво­је бо­го­о­ста­вље­но­сти и уз­ди­ше: „Бо­же, Бо­же од кр­ви Хри­сто­ве, он по те­лу по­ста­је брат Бо­го­чо­ве­ка
Хри­ста. По том Те­лу Си­на Сво­га у на­ма Бог Отац нас и
1 По пре­во­ду Ђу­ре Да­ни­чи­ћа то је 22. Пса­лам
Православни Мисионар l 7

Реч па­сти­ра

­си­ти­ће се
е­ру
по­зна­је као сво­је си­но­ве и да­је нам се власт да га зо­ве­мо
„Оче наш“. Хри­стос је и је­ди­ни пут на­шег уси­но­вље­ња
Бо­гу по­све­до­чен од са­мо­га Хри­ста: „Ја сам пут и исти­на
и жи­вот; ни­ко не до­ла­зи Оцу осим кроз ме­не“ (Јн 14,6).

Тај­на Ве­че­ра
Уве­че је Адам из­гнан из Ра­ја и ли­шен за­јед­ни­це и
оп­ште­ња са Бо­гом. Уве­че нас Го­спод Исус Хри­стос и
вра­ћа у рај и за­јед­ни­цу са Бо­гом на Тај­ној Ве­че­ри. Тај­на
Ве­че­ра је би­ла пр­ва хри­шћан­ска Све­та Ли­тур­ги­ја. Ада­
мов Рај је при­ка­зан као не­што из­ван чо­ве­ка, док је
Хри­стов Рај при­ка­зан као Цар­ство Бо­жи­је уну­тар у
на­ма. Бла­жен­ство то­га Цар­ства Бо­жи­јег и жи­во­та веч­
ног оку­ша­мо пре­ко не­ство­ре­них Бо­жи­јих енер­ги­ја Псалам 21.
ко­је нам се да­ју у Све­том При­че­шћу и ко­је нас пре­о­ За крај, о заштити јутарњој, Псалам Давидов.
бра­жа­ва­ју и обо­жу­ју. Је­ди­но те веч­не не­ство­ре­не енер­ (МТ: Псалам 22)
ги­је Бо­жи­је да­ју чо­ве­ку да бу­де истин­ски сит, да се БОЖЕ, Боже мој, (чуј ме;) зашто си ме оставио?
на­си­ти, да има пу­но­ћу жи­во­та. Сто­га што су те не­ство­ далеко су од спасења мога речи падова
ре­не енер­ги­је Бо­жи­је жи­во­твор­не и веч­не ре­че­но је: (=крикова) мојих.
„Жи­во ће би­ти ср­це њи­хо­во у ве­ко­ве ве­ко­ва“. Боже мој, вичем у дану и не чујеш;
„Ко је­де мо­је те­ло и пи­је мо­ју крв има жи­вот веч­ни; и у ноћи, и нема (одговора) на агонију моју.
и ја ћу га вас­кр­сну­ти у по­след­њи дан“ (Јн 6,54) – го­во­ А Ти у светињи обитаваш, Хвало Израиљева.
ри Го­спод. Због то­га ми хва­ли­мо и бла­го­да­ри­мо Бо­гу. У Тебе се уздаше оци наши;
У кон­тек­сту ове мо­ли­тве реч хва­ли­ти (αἰνέω) је си­но­ уздаше се, и избавио си их;
ним за реч бла­го­да­ри­ти (εὐχαριστέω), по ко­јем је и Теби вапише и бише спасени,
Све­та Тај­на и до­би­ла на­зив Ев­ха­ри­сти­ја. Ев­ха­ри­сти­ја на Тебе се уздаше и не постидеше се.
је Но­ви За­вет, Но­ви Са­вез Бо­га са љу­ди­ма у кр­ви Ису­ А ја сам црв а не човек,
са Хри­ста, због то­га нам је Го­спод и за­по­ве­дио да је подсмех људима и руг народу.
стал­но вр­ши­мо до Ње­го­вог дру­гог до­ла­ска: „Ово Сви који ме видеше ругаше ми се,
чи­ни­те ме­ни за спо­мен“ (Лк 22,19). говораху устима, климаху главама:
„Је­шће убо­ги и на­си­ти­ће се“, је ду­бо­ко ли­тур­гиј­ски Уздао се у Господа, нека га избави!
уте­ме­ље­на мо­ли­тва и го­во­ри нам о цен­трал­ној Све­тој Нека се спасе, ако га хоће!
Тај­ни на­шег хри­шћан­ског бо­го­слу­же­ња. Сто­га су Оци Јер Ти си Који ме извади из утробе,
Цр­кве уста­но­ви­ли да се ова мо­ли­тва из­го­ва­ра пред нада моја од (времена) дојки мајке моје.
ве­че­ру да би се вер­ни увек се­ћа­ли Тај­не Ве­че­ре на ко­јој Теби сам привржен од материце,
је Го­спод наш Исус Хри­стос уста­но­вио ову спа­со­но­сну из утробе мајке моје Ти си Бог мој.
Све­ту Тај­ну При­че­шћа (Ев­ха­ри­сти­је). Она је и по­зив Немој одступити од мене, јер је невоља близу,
сва­ком хри­шћа­ни­ну да стал­но учествујe у Тај­ни ко­ја а нема помоћника.
охри­сто­вљу­је.
8 l
3/2009.

Опколише ме јунци многи, Алек­сан­дар Ми­лој­ков

Бли­жњ
бикови дебели окружише ме;
отворише на ме уста своја,
као лав који граби и риче.
Као вода разлих се,
и расуше се све кости моје;
поста срце моје као восак топљен у утроби мојој.
Сасуши се као опека снага моја, „Бра­ћо мо­ја, не са­ве­ту­јем вам
и језик мој прилепи се за грло моје,
и у прах смртни низвео си ме.
љу­бав пре­ма бли­жњи­ма:
Јер ме окружише пси многи, са­ве­ту­јем вам љу­бав пре­ма
збор лукавих опколише ме; нај­да­љи­ма.“
прободоше руке моје и ноге.
Избројаше све кости моје, Фри­дрих Ни­че,
а они ме погледаше и презреше ме. „Та­ко је го­во­рио За­ра­ту­стра“
Разделише одећу моју мећу собом,
и за хаљину моју бацаху коцку.
А Ти, Господе, не удаљи помоћ Твоју од мене,
похитај да ме заштитиш.
К о је бли­жњи мој? - упи­та је­дан је­вреј­ски пи­смо­зна­
нац Хри­ста, на­кон што је чуо да ће љу­ба­вљу пре­ма
Бо­гу и пре­ма бли­жњем ис­пу­ни­ти За­кон и на­сле­ди­ти
Избави од мача душу моју, жи­вот веч­ни (Лк 10, 25–29). Ка­ко је те­шко то пи­та­ње,
и из руке псеће јединицу моју. ма­да мно­ги ми­сле да на ње­га има­ју лак и по­знат од­го­вор.
Спаси ме из уста лављих Да ли је свет, па чак и онај ко­ји се­бе на­зи­ва хри­шћан­ским,
и од рогова носорога смерност моју. спре­ман да чу­је исти­ни­ти од­го­вор на ово пи­та­ње? Хо­ће
Казиваћу Име Твоје браћи мојој, ли се хри­шћан­ски свет са­бла­зни­ти тим од­го­во­ром? Да
усред цркве хвалићу Те. ли је спре­ман да за бли­жњег при­зна јед­ног, од ср­ца да­ле­
Који се бојите Господа, хвалите Га; ког, „Са­мар­ја­ни­на“? То је упра­во Хри­стов од­го­вор на
све семе Јаковљево прославите Га; пи­смо­знан­че­во пи­та­ње: „Са­мар­ја­нин“ (Лк 10, 30–37).
нека Га се боји све семе Израиљево. Ко су, за­пра­во, Са­мар­ја­ни? Асир­ски цар Сар­гон II,
Јер не понизи нити одбаци мољење убогог, на­кон осва­ја­ња Изра­и­ло­вог (се­вер­ног) цар­ства, 721.
нити окрену лице Своје од мене; го­ди­не пре Хри­ста, пи­ше сле­де­ће: „Оп­се­дах и осво­јих
и када завиках к Њему, услиша ме. Са­ма­ри­ју и од­ве­дох у роп­ство два­де­сет и се­дам хи­ља­да
О Теби је похвала моја, две сто­ти­не и де­ве­де­сет ста­нов­ни­ка... На­се­лих га љу­ди­ма
у цркви великој (исповедаћу Ти се); из зе­ма­ља ко­је осво­јих...“ Од тих ко­ло­ни­ста ко­је је у по­ро­
завете моје испунићу пред онима који Га се боје. бље­ном Изра­и­лу на­се­лио асир­ски цар и од пре­о­ста­лих
Јешће убоги и наситиће се, Изра­и­ла­ца ко­ји ни­су од­ве­де­ни у роп­ство, на­ста­де на­род
и хвалиће Господа они који Га траже; ко­га на­зва­ху Са­мар­ја­ни­ма. Је­вреј­ски на­род их је пре­зи­
жива ће бити срца њихова у век века. рао, као и Са­мар­ја­ни њих. Ако би не­ко јед­ног Је­вре­ји­на
Опоменуће се и обратиће се Господу сви крајеви упи­тао ко му ни­је бли­жњи и ко му је ср­цу нај­да­љи, до­био
земаљски, би од­го­вор да је то Са­мар­ја­нин, тачније „про­кле­ти и
и поклониће се пред Њим сви родови народа. лу­ка­ви Са­мар­ја­нин“. Ипак, Го­спод да­је од­го­вор, јед­ном
Јер је Господње Царство, Је­вре­ји­ну пи­смо­знан­цу, да је даљ­њи Са­мар­ја­нин упра­во
и Он ће владати (свим) народима. тај бли­жњи ко­га тре­ба во­ле­ти јед­на­ко као Бо­га.
Једоше и поклонише се сви моћници земаљски; Чу­дан је овај Го­спод­њи од­го­вор пи­смо­знан­цу, баш као
пред Њим ће се поклонити сви који силазе у земљу; што је чу­дан и Ни­че­ов са­вет да не љу­би­мо бли­жње већ
а душа ће моја Њему живети. даљ­ње. Има­ју не­што за­јед­нич­ко ова два го­во­ра. И је­дан и
И семе моје служиће Њему; дру­ги збу­њу­ју. Сво­јом нео­че­ки­ва­но­шћу и из­не­на­ђе­њем
и јавиће се Господу нараштај долазећи. др­ма­ју из сва­ко­днев­не уљуљ­ка­но­сти и успа­ва­но­сти. Збу­
И објавиће правду Његову, ње­ном чо­ве­ку оста­је да иза­бе­ре: да ли га са­бла­жња­ва Бог
народу који ће се родити, оно што учини Господ. или га са­бла­жња­ва чо­век. Ла­ко ће успа­ва­ни хри­шћа­нин
Православни Мисионар l 9

Мисли

и и даљ­њи
да од­ба­ци ми­сли јед­но­га Ни­чеа. За Ни­чеа иона­ко ка­жу да
је са­мо је­дан „ужа­сни ан­ти­христ“, шта се од ње­га још
мо­же па­мет­но чу­ти?! Али, шта ће хри­шћа­нин пред ре­чи­
ма свог Го­спо­да? Гле, па и Он га учи да љу­би оне нај­да­ље
мо­гу­ће – сво­је не­при­ја­те­ље. Ах, ка­ко је ова бо­жан­ска
Све­те, хри­шћан­ски све­те, за­по­вест не­пра­вед­на и са­бла­жњи­ва! По­гну­ће хри­шћа­нин
гла­ву, окре­ну­ће се од овог пи­та­ња и на­ста­ви­ти да дре­ма,
је­смо ли спрем­ни да да у сво­јим сно­ви­ма љу­би „бли­жње“ сво­је, ми­сле­ћи да
за бли­жње при­хва­ти­мо Бо­гу слу­жбу чи­ни. Тек је ма­ло оних ко­ји ће се озбиљ­но
трг­ну­ти из др­еме­жа и да­ти од­го­вор на озбиљ­но и те­шко
оне нај­да­ље, оне „пр­ља­ве и пи­та­ње: „Ко је бли­жњи мој?“
лу­ка­ве Са­мар­ја­не“? Све­те, хри­шћан­ски све­те, је­смо ли спрем­ни да за бли­
жње при­хва­ти­мо оне нај­да­ље, оне „пр­ља­ве и лу­ка­ве
Са­мар­ја­не“? Те­шко нам је да то при­хва­ти­мо, за­то и има­
мо све ма­ње бли­жњих јер смо од­ба­ци­ли оне да­ле­ке. Сва­
к о од нас има не­ке сво­је „Са­мар­ја­не“. Ко су, за­пра­во,
на­ши бли­жњи и ко су на­ши даљ­њи? Ка­кав смо то
рас­цеп на­пра­ви­ли те смо све ви­ше са­ми, оста­
вље­ни и са­бла­жње­ни? На­ши ар­ши­ни ко­ји­ма смо
љу­бав ме­ри­ли, учи­ни­ли су нас та­квим. Го­во­ри­ли
смо да су на­ши бли­жњи на­ши ро­ди­те­љи, на­ша
бра­ћа, на­ши до­бри при­ја­те­љи. И ни­смо ту
по­гре­ши­ли, јер нас је и Бог учио да љу­би­мо
ро­ди­те­ље сво­је, „да нам се про­ду­же да­ни на
зе­мљи“. Учио нас је Бог и да љу­би­мо бра­та и
при­ја­те­ља сво­га. Чак нас је то­ли­ко Бог учио тој
љу­ба­ви да нам је за­бра­нио да Му при­ла­зи­мо ако
та­кве љу­ба­ви не­ма­мо. Ако ли се ко др­знуо да,
мр­зе­ћи на бра­та, Бо­гу ипак при­ђе и да ка­же
ка­ко Бо­га во­ли, Бог би га на­звао ла­жо­вом:
„Ако ко ре­че: Љу­бим Бо­га, а мр­зи бра­та сво­је­га
ла­жа је; јер ко­ји не љу­би бра­та сво­је­га ко­је­га
ви­ди, ка­ко мо­же љу­би­ти Бо­га, ко­је­га ни­је
ви­дио?“ (1. Јов 4, 20). Оте­рао би та­квог ла­жо­ва
Го­спод овим ре­чи­ма: „Оста­ви он­дје дар свој пред
жр­тве­ни­ком, и иди те се нај­пре по­ми­ри са бра­том
сво­јим, па он­да до­ђи и при­не­си дар свој“ (Мт 5,
24).
И би­ва­ло је да смо се ми­ри­ли, те та­ко по­ми­ре­ни
за­јед­но Бо­гу вра­ћа­ли. Не пре­ста­ју­ћи да нас во­ли, Бог би
нас увек при­мао на­зад. И би­ва­ло је да смо и Бо­га мр­зе­ли,
те да смо се опет ка­ја­ли и Бо­гу вра­ћа­ли. А Бог ни­је пре­ста­
јао да нас во­ли, увек и без ика­квог раз­ло­га, чак и он­да ка­да
смо би­ли нај­да­љи од Ње­га. Во­лео нас је за­то што је хтео, а
не за­то што смо Га на то сво­јом до­бро­том при­мо­ра­ли. Ми
смо на­шим делима би­ли даљ­њи за Бо­га, али нас је Он увек
др­жао за сво­је бли­жње. Ни­је пре­ста­јао да нас во­ли, за­то
10 l
3/2009.

што се ни­ка­да ни­је пи­тао за­што нас во­ли. Бог ни­ка­да ни­је „хри­шћа­ни“, ње­го­ви за­пад­ни зе­мља­ци, ње­го­ви бли­жњи,
знао од­го­вор на то пи­та­ње. Тај од­го­вор смо ми из­ми­сли­ли. ни­су му да­ли да угле­да Хри­ста. Умро је жи­го­сан као
За­то, ка­ко вре­ме од­ми­че, у дру­ги­ма ви­ди­мо са­мо даљ­ње, „ан­ти­христ“, са убе­ђе­њем да тре­ба љу­би­ти даљ­ње, без­у­
„пр­ља­ве и лу­ка­ве Са­мар­ја­не“. слов­но и без раз­ло­га.
Ми смо, за раз­ли­ку од Бо­га, увек зна­ли за­што во­ли­мо Упра­во та­кву љу­бав, без­у­слов­ну и без­раз­ло­жну, про­по­
сво­је бли­жње. Ро­ди­те­љи су нам да­ли по­сто­ја­ње, хра­ни­ли ве­да Хри­стос, онај Хри­стос ко­јег Ни­че ни­је упо­знао јер му
нас и од­га­ја­ли, те их за­то во­ли­мо. Бра­ћа и се­стре су за­јед­ је био за­кло­њен. Бог љу­би сло­бод­но и за­то је ка­дар да љу­би
но ра­сли са на­ма и њих мо­ра­мо да во­ли­мо, јер нас на то и гре­шни­ка, оног нај­да­љег. Та­квој љу­ба­ви Бог учи чо­ве­ка и
при­мо­ра­ва чи­ста би­о­ло­ги­ја. Во­ли­мо и сво­је при­ја­те­ље. та­квом љу­ба­вљу во­ли чо­ве­ка. Ко је он­да наш бли­жњи и ко
Ка­ко и не би, ка­да су нам то­ли­ко то­га до­брог је наш даљ­њи? За­пра­во, по­сто­ји ли тај рас­цеп уоп­ште?
учи­ни­ли. Да­ва­ли су нам сво­је сло­бод­но вре­ме, Не, не по­сто­ји и не сме да по­сто­ји. Уко­ли­ко тај рас­цеп
оба­си­па­ли нас пу­но пу­та див­ним да­ро­ви­ма, по­сто­ји, он­да љу­бав иш­че­за­ва и на­ста­је са­мо­љу­бље.
ди­ви­ли се на­шим де­ли­ма и у све­му нас по­др­ На­ста­је ли­це­мер­је и ко­ри­сто­љу­бље, са­кри­ве­но под
жа­ва­ли. За­бо­га, па ка­ко он­да не во­ле­ти сво­је пла­штом љу­ба­ви. Ка­да се уга­се раз­ло­зи да се тај
при­ја­те­ље? Та и та­ква на­ша љу­бав пре­ма плашт но­си на се­би, он­да би­ва ого­ље­на са­кри­
бли­жњи­ма сна­жи­ла је у на­ма мр­жњу ве­на мр­жња: „Ко ти ис­ко­па око?“ –
пре­ма даљ­њи­ма. Ћу­та­ли смо и пра­ „Брат“ – „Да, за­то је та­ко ду­бо­ко.“
ви­ли се да не чу­је­мо Бо­жи­ји глас: Љу­бав не зна за раз­лог свог
„Љу­би­те не­при­ја­те­ље сво­је, бла­го­ по­сто­ја­ња, али не зна ни за ло­ги­ку
си­љај­те оне ко­ји вас ку­ну, чи­ни­те ко­јом би људ­ски ра­зум хтео да је кон­
до­бро они­ма ко­ји вас мр­зе и тро­ли­ше. Љу­бав се опи­ре ло­ги­ци, она
мо­ли­те се за оне ко­ји вас ври­је­ђа­ју је пре­ва­зи­ла­зи за­то што је љу­бав сло­
и го­не“ (Мт 5, 44). Ми­сли­ли смо бо­да. Љу­бав по­зна­је „хо­ћу“, она не зна
да се то нас не ти­че, јер ми има­мо за „мо­рам“. То од­ба­ци­ва­ње ло­ги­ке од
ко­га да во­ли­мо, има­мо сво­је бли­ стра­не љу­ба­ви Го­спод је по­ка­зао у сво­
жње. јој при­чи о ми­ло­сти­вом Са­мар­ја­ни­ну.
Глу­ви да чу­је­мо ове ре­чи, на­ша је Ло­ги­ка би ре­кла да ће уне­сре­ће­ном Је­вре­
љу­бав увек би­ва­ла љу­бав пре­ма вла­сти­тој ко­ри­сти. Ми ји­ну, ко­га су раз­бој­ни­ци на­па­ли и опљач­ка­ли и ко­ји је
ни­смо ни­ка­да сло­бод­но, без­у­слов­но во­ле­ли. Оту­да нам бес­по­мо­ћан ле­жао на пу­ту, по­мо­ћи ње­го­ви „нај­бли­жи“.
мно­штво бив­ших при­ја­те­ља, чак и бив­ше бра­ће и се­ста­ра, И про­ла­зи­ли су по­ред ње­га је­дан све­ште­ник и је­дан
па и бив­ших ро­ди­те­ља. Та ла­жна љу­бав пре­ста­је оног тре­ ле­вит, упра­во они ко­је је ис­по­ве­дао као сво­је бли­жње.
нут­ка ка­да не­ста­не раз­лог због ко­га во­ли­мо. На­ша љу­бав Но, они са­мо про­ђо­ше и не пру­жи­ше му ни­ка­кву
је ли­це­мер­је, јер има раз­лог за сво­је по­сто­ја­ње, јер има по­моћ. На ње­га се са­жа­ли да­ле­ки Са­мар­ја­нин ко­ји је
оправ­да­ње. За­то и тра­је док има раз­ло­га, док има оправ­да­ ту­да про­ла­зио и он му ми­лост учи­ни. За­што се ми­ло­
ња. Кад не­ста­не раз­ло­га за љу­бав, он­да бли­жњи по­ста­ју сти­ви Са­мар­ја­нин са­жа­лио на не­срећ­ног Је­вре­ји­на?
даљ­њи, ах, ти да­ле­ки, „пр­ља­ви и лу­ка­ви Са­мар­ја­ни!“ Не­ма од­го­во­ра. За­то је да­ле­ки Са­мар­ја­нин бли­жњи
Та­ква је „љу­бав“ љу­ди­ма за­кло­ни­ла Бо­га. Мно­ги због ње­гов, јер не­ма оправ­да­ња за сво­ју љу­бав, она је без­раз­
„хри­шћа­на“ и њи­хо­ве „љу­ба­ви“ не ви­де Бо­га. Не­срет­ном ло­жна и без­у­слов­на. „Иди па и ти чи­ни та­ко“, од­го­ва­ра
Ни­чеу су та­кви „хри­шћа­ни“ и та­ква „љу­бав“ за­кло­ни­ли Го­спод је­вреј­ском пи­смо­знан­цу (Лк 10, 37).
Хри­ста. Ни­су му да­ли да Га упо­зна. Уби­ли су га ду­хов­но То је Бо­жи­ји по­зив сви­ма ко­ји же­ле са Бо­гом, ко­ји же­ле
сво­јим прин­ци­пи­ма и сво­јим раз­ло­зи­ма ко­ји­ма су прав­ да се си­но­ви­ма Бо­жи­јим на­зо­ву: „Иди и ти чи­ни та­ко.“
да­ли љу­бав. А он је знао да љу­бав не­ма раз­ло­га и за­то је Во­ли за­то што хо­ћеш а не за­то што мо­раш. Во­ли без раз­
пре­зи­рао њи­хо­ву „љу­бав“ пре­ма бли­жњи­ма. Пр­ко­сио им ло­га, а не са раз­ло­гом. Во­ли без­у­слов­но и та­да не­ћеш
је го­во­ре­ћи да не љу­бе бли­жње већ даљ­ње. Осу­ди­ли су га има­ти даљ­ње већ са­мо бли­жње. Упе­ри свој по­глед и сво­је
због то­га и жи­го­са­ли, иако је мно­ге њи­хо­ве „хри­шћан­ ср­це у те даљ­ње, у те сво­је „ду­жни­ке“, у ду­хов­не „Са­мар­
ске“ иде­а­ле пре­ва­зи­шао (Ни­че је био дев­стве­ник и у ја­не“. По­ку­шај да их без­раз­ло­жно за­во­лиш и би­ћеш
жи­во­ту ни мра­ва зга­зио ни­је). Љу­бе­ћи даљ­ње, Ни­че је до­сто­јан пред Бо­гом ка­да у мо­ли­тви бу­деш го­во­рио:
до­жи­вео мен­тал­ни и емо­тив­ни шок ка­да је јед­ном угле­ „Опро­сти нам ду­го­ве на­ше као што и ми опра­шта­мо
дао ко­чи­ја­ша ка­ко бе­со­муч­но би­је свог ко­ња. На­жа­лост, ду­жни­ци­ма сво­јим.“ „Иди и ти чи­ни та­ко.“
Православни Мисионар l 11

Је­ро­ђа­кон Јо­ван Па­нић Тај­на Цр­кве

Све­та тај­на
ми­ро­по­ма­за­ња
О ва Све­та тај­на је јед­на од нај­ста­ри­јих, о
њој има­мо све­до­чан­ста­ва још од вре­ме­
на Све­тих апо­сто­ла. Јед­но од тих све­до­чан­
ста­ва је и оде­љак из Де­ла Апо­стол­ских, где
се ка­же да су Пе­тар и Јо­ван по­ло­жи­ли ру­ке
на Са­мар­ја­не да би они при­ми­ли на се­бе дар
Све­тог Ду­ха, „јер још ни на јед­но­га од њих
не бе­ше си­шао, не­го бе­ху са­мо кр­ште­ни у
име Го­спо­да Ису­са“ (Дап.8,16).
Из овог крат­ког одељ­ка ви­ди­мо да је дар
Све­то­га Ду­ха пред­ста­вља­ло по­ла­га­ње епи­
скоп­ских ру­ку на но­во­кр­ште­но­га. Ме­ђу­тим,
ка­ко је број вер­них у ра­ној Цр­кви ра­стао из
да­на у дан, ова прак­са по­ла­га­ња ру­ку и да­ва­
ња лич­ног бла­го­сло­ва за­ме­ње­на је ми­ро­по­
ма­за­њем. Ова све­та тај­на је да­нас спо­је­на са
Све­том тај­ном кр­ште­ња, док се код за­пад­них
хри­шћа­на вр­ши одво­је­но, као по­се­бан чин.
Све­то ми­ро при­пре­ма по­гла­вар по­ме­сне
Цр­кве (тј. па­три­јарх), нај­че­шће јед­ном у не­ко­
ли­ко го­ди­на и ка­сни­је се оно раз­де­љу­је свим
епар­хиј­ским ар­хи­је­ре­ји­ма за по­тре­бе њи­хо­
вих ди­ја­це­за.
Све­то ми­ро се спра­вља по по­себ­ној ре­цеп­
ту­ри од раз­ли­чи­тих вр­сти би­ља­ка, смо­ла,
уља и ње­го­во осве­ће­ње би­ва на Ли­тур­ги­ји
ко­ја се слу­жи на Ве­ли­ки Че­твр­так. По­след­
њи пут у на­шој Срп­ској Пра­во­слав­ној Цр­кви
Све­то ми­ро је осве­ће­но 2004. го­ди­не.
По­ма­зи­ва­ње све­тим уљем спо­ми­ње се и у
Све­том Пи­сму Ста­рог За­ве­та. Оно се вр­ши­
ло у два слу­ча­ја: при­ли­ком по­ма­зи­ва­ња
чо­ве­ка за ца­ра (1 Сам.10,1) и при­ли­ком по­ста­вља­ња на Алек­сан­дар Шме­ман, ту­ма­че­ћи ове ре­чи, сма­тра „да се
све­ште­нич­ку слу­жбу (2 Мој. 30, 23–26). У Но­вом За­ве­ ов­де не го­во­ри о раз­ли­чи­тим да­ро­ви­ма Све­тог Ду­ха,
ту сви су род иза­бра­ни, цар­ско све­штен­ство, та­ко да се већ о са­мом Све­том Ду­ху ко­ји се чо­ве­ку да­је као дар“.
по­ма­зи­ва­ње вр­ши на сва­ком пра­во­слав­ном хри­шћа­ А ко­ли­ко је бит­но сте­ћи и за­др­жа­ти овај дар, пе­чат
ни­ну. Ми­ро­по­ма­за­њем чо­век до­би­ја „дар Све­то­га Ду­ха Све­тог, нај­бо­ље нам по­твр­ђу­ју ре­чи Пре­по­доб­
Ду­ха“, ка­ко се и го­во­ри при­ли­ком вр­ше­ња ове Све­те ног Се­ра­фи­ма Са­ров­ског: „Циљ хри­шћан­ског жи­во­та
тај­не. Је­дан од нај­ве­ћих те­о­ло­га 20. ве­ка про­то­је­реј ни­је ни­шта дру­го до стек­ну­ти Ду­ха Све­тог“.
12 l
3/2009.

Ђа­кон Не­над Идри­зо­вић

Хри­шћан­ска
Хе­лен­ска па­и­де­ја ва­њем (pan­toi/a pa­i­dei/a) ко­је озна­ча­ва ти­пич­ни хе­лен­
ски „тип ду­ха.“ То зна­чи да се „Хе­ле­ном“ мо­же на­зва­ти
Школ­ско обра­зо­ва­ње у кла­сич­ној Грч­кој у по­чет­ку би­ло ко, ко је сте­као хе­лен­ско обра­зо­ва­ње, без об­зи­ра
се те­ме­љи­ло на из­у­ча­ва­њу Хо­ме­ра, а ка­сни­је и на из­у­ на сво­је ет­нич­ко по­ре­кло:
ча­ва­њу оста­ле по­е­зи­је. Хе­ле­ни ни­су има­ли све­ште­нич­ „Наш град је то­ли­ко дао оста­лом де­лу чо­ве­чан­ства
ке књи­ге и све­ште­нич­ку је­рар­хи­ју, та­ко да су Хо­ме­ро­ у по­гле­ду ум­но­сти и ре­чи­то­сти да су ње­го­ви уче­ни­ци
ви епо­ви по­ста­ли из­вор на ко­ме се ба­зи­ра­ла њи­хо­ва по­ста­ли учи­те­љи сви­ма њи­ма, а име „Хе­лен“ ви­ше не
тра­ди­ци­ја, јер су у њи­ма на­шли иде­а­лан од­раз сво­је озна­ча­ва крв­но већ ин­те­лек­ту­ла­но по­ре­кло; пре се
про­шло­сти и сво­га би­ћа. Вас­пит­на уло­га по­е­зи­је, на­зи­ва­ју Хе­ле­ни­ма они ко­ји има­ју уде­ла у на­шем обра­
до­сто­јан­ство и са­мо­стал­ност обра­зо­ва­ли су се за­хва­ зо­ва­њу, не­го они ко­ји са на­ма има­ју за­јед­нич­ку са­мо
љу­ју­ћи Хо­ме­ру и ње­го­вом ка­сни­јем де­ло­ва­њу. Ова­кав фи­зич­ку при­ро­ду.“
на­чин обра­зо­ва­ња Гр­ци су на­зва­ли па­и­де­ја (pa­id­ ei/a) - Дру­гу фор­му об­ли­ко­вао је Пла­тон, где па­и­де­ја до­би­
обра­зо­ва­ње, од­гој, вас­пи­та­ње, тј. кул­ту­ра. У кла­сич­ној ја ужи и спе­ци­фич­ни­ји сми­сао. Из­јед­на­ча­ва се са
Грч­кој, па­и­де­ја је има­ла две фор­ме. фи­ло­со­фи­јом, ко­ју Пла­тон др­жи за је­ди­но истин­ско
У пр­вој фор­ми ко­ју је об­ли­ко­вао Исо­крат (436–338. обра­зо­ва­ње чо­ве­ка. Од­ба­цу­ју­ћи Хо­ме­ра, Хе­си­о­да и
пре Хри­ста), па­и­де­ја се из­јед­на­ча­ва са оп­штим обра­зо­ оста­ле пе­сни­ке, не као пе­сни­штво, не­го баш као па­и­
де­ју, на њи­хо­во ме­сто ста­вља фи­ло­со­фи­ју. По­што
фи­ло­со­фи­ја зах­те­ва му­ко­трп­но ду­го­го­ди­шње под­у­ча­
ва­ње, Пла­тон као увод (pro­pa­i­dei¿a) по­ста­вља ма­те­ма­
тич­ке на­у­ке:
„Јер рат­ни­ку је то по­треб­но на­у­чи­ти (ма­те­ма­ти­ку)
ра­ди вр­ста­ња че­та, а фи­ло­со­фу за­то што му тре­ба
из­ро­ни­ти из по­сто­ја­ња и до­сег­ну­ти би­ће (ou)si/a) или
ина­че не­ће ни­ка­да по­ста­ти ми­сли­лац.“
Пла­тон је са сво­јом пе­да­го­ги­ком до­жи­вео не­у­спех
као и са сво­јом по­ли­ти­ком. Исо­крат је за раз­ли­ку од
Пла­то­на по­сре­до­вао у су­ко­бу из­ме­ђу фи­ло­со­фи­је и
оп­штег обра­зо­ва­ња та­ко што је „обе ове обра­зов­не
си­ле при­знао као рав­но­прав­не.“ Код Исо­кра­та, пред­
ме­ти оп­штег обра­зо­ва­ња тре­ба да слу­же као увод (pro­
pa­i­dei/a) за фи­ло­со­фи­ју. Без об­зи­ра на по­је­ди­нач­на
те­о­риј­ска про­ти­вље­ња, Исо­кра­тов на­чин обра­зо­ва­ња
прак­тич­но је остао ме­ро­да­ван за чи­та­ву ан­ти­ку.

Ан­тич­ко на­сле­ђе код


апо­сто­ла Па­вла
Пи­та­ње обра­зо­ва­ња у хри­шћан­ским оп­шти­на­ма
ни­је по­сто­ја­ло пре кра­ја II и по­чет­ка III ве­ка по­сле
Хри­ста. По­ста­вља се пи­та­ње ка­ко је апо­стол Па­вле
ус­пео да по­се­је Је­ван­ђељ­ску реч у Рим­ском цар­ству и
Хри­шћан­ство и хе­ле­ни­зам

па­и­де­ја
да од хри­шћан­ства на­чи­ни ва­се­љен­ску ре­ли­ги­
ју? Па­вле је ово успе­вао за­хва­­љују­ћи Хри­сту
ко­ји му је да­вао моћ (Фил. 4, 13.) али не тре­ба
да за­бо­ра­ви­мо да Бог „ни у ком слу­ча­ју не
за­не­ма­ру­је и не ума­њу­је људ­ски чи­ни­лац и
ње­го­ве људ­ске спо­соб­но­сти у ми­си­о­на­ре­
њу.“ Ов­де на­ста­је но­во пи­та­ње да ли је Па­вле
осим ју­деј­ског обра­зо­ва­ња по­се­до­вао и
хе­лен­ско обра­зо­ва­ње (Дап. 22, 3.)? По­сто­је
два прав­ца у на­у­ци и оба су ису­ви­ше јед­но­ оби­ч а­ј е
стра­на. Пр­ви је јед­но­стра­но на­гла­ша­вао (Кор. I, 15,
хе­лен­ски ути­цај на об­ли­ко­ва­ње ње­го­ве бо­го­ 33).“ На осно­ву
слов­ске ми­сли, а дру­ги је ис­кљу­чи­во под­вла­чио ути­цај ових при­ме­ра у ко­ји­
ју­деј­ске те­о­ло­ги­је у ње­го­вим де­ли­ма. Па­вле се ро­дио у ма апо­с тол Па­вле
гра­ду Тар­су ко­ји је био по­зна­то сре­ди­ште хе­лен­ског ци­ти­ра хе­лен­ске
обра­зо­ва­ња и ме­сто у ко­ме су се су­сре­та­ли пу­ту­ју­ћи пи­сце, Ка­ра­ви­до­
фи­ло­со­фи. У то вре­ме у Тар­су хе­лен­ско обра­зо­ва­ње пу­лос да­је свој
мо­гло је да се стек­не не са­мо на уни­вер­зи­те­ти­ма не­го за­кљу­чак: „Ови
и од ра­зно­ра­зних сто­ич­ких или ки­нич­ких фи­ло­со­фа, ма­ло­број­ни при­ме­ри
ко­ји су лу­та­ју­ћи од ме­ста до ме­ста про­по­ве­да­ли на по­ка­зу­ју да Па­вле ни­је рав­но­ду­шан пре­ма хе­лен­ском
град­ским тр­го­ви­ма. У Па­вло­вим по­сла­ни­ца­ма мо­же­мо пре­да­њу и обра­зо­ва­њу сво­га вре­ме­на, и да је до­бро
при­ме­ти­ти да је он си­гур­но био по­зна­ва­лац на­род­не умео да га упо­тре­би, ка­да би му за­тре­ба­ло да се њи­ме
му­дро­сти и вер­ско-фи­ло­соф­ских стру­ја­ња сво­га вре­ по­слу­жи за­рад ми­си­о­нар­ских ци­ље­ва.“
ме­на и то до те ме­ре да се у по­сла­ни­ца­ма и бе­се­да­ма
ко­ри­стио из­ре­ка­ма хе­лен­ских пи­са­ца. Па­вле је сто­је­ћи Пр­ви по­мен о па­и­де­ји
на уз­ви­ше­ном тлу атин­ског Аеро­па­га про­по­ве­дао код апо­сто­ла Фи­ли­па
хе­лен­ским фи­ло­со­фи­ма (сто­и­ци­ма и епи­ку­реј­ци­ма),
ко­ји су има­ли оби­чај да сво­је рас­пра­ве во­де у са­мом Пр­ви по­мен о па­и­де­ји код хри­шћа­на има­мо у апо­
сре­ди­шту хе­лен­ског све­та (Дап. 17, 22 и да­ље). У тој криф­ним Де­ли­ма апо­сто­ла Фи­ли­па, по­зни­јој хри­
про­по­ве­ди Па­вле ци­ти­ра по­след­њи од са­чу­ва­на че­ти­ шћан­ској књи­жев­но­сти, где аутор по­не­кад на­сто­ји да
ри сти­ха еп­ског пе­сни­ка Епе­ме­ни­да: „Јер у ње­му жи­ви­ ва­ри­ра си­ту­а­ци­је ко­је се ја­вља­ју у де­лу ње­го­вог прет­
мо, ми­че­мо се и је­смо“; и хе­ме­стих из Ара­то­вих Не­бе­ ход­ни­ка, апо­сто­ла Па­вла. Као и Па­вле, Фи­лип до­ла­зи
ских по­ја­ва: „Јер и род смо ње­гов“; из­ме­ђу ова два у Ати­ну и про­по­ве­да хе­лен­ским фи­ло­со­фи­ма. У тој
ци­та­та је умет­ну­то: „Ка­ко и не­ки од ва­ших пе­сни­ка про­по­ве­ди, Фи­лип им је ре­као да је Хри­стос до­шао да
ре­ко­ше.“ У По­сла­ни­ци Ти­ту по­сто­ји још је­дан ци­тат од све­ту до­не­се но­ву кул­ту­ру (он ка­же pa­i­dei/a) да би
пе­сни­ка Епе­ме­ни­да, дру­ги од че­ти­ри са­чу­ва­на сти­ха до­вр­шио и на­до­ме­стио ста­ру кул­ту­ру. На­зи­ва­ју­ћи
овог епи­ча­ра: „Кри­ћа­ни су сваг­да ла­жљи­ви, зле зве­ри, хри­шћан­ство Хри­сто­вом па­и­де­јом, Фи­лип на­гла­ша­ва
бес­по­сле­ни тр­бу­си (Тит. 1, 12.).“ По­сто­ји још је­дан на­ме­ру да хри­шћан­ство пред­ста­ви на­став­ком хе­лен­ске
ин­ди­рек­тан на­вод у Пр­вој по­сла­ни­ци Ко­рин­ћа­ни­ма из па­и­де­је. Ста­вља­њем Хри­ста у сре­ди­ште но­ве кул­ту­ре,
ко­ме­ди­је Та­и­да нај­по­пу­лар­ни­јег пи­сца но­ве хе­лен­ске хе­лен­ска па­и­де­ја је по­ста­ла ин­стру­мент тј. увод (pro­pa­
ко­ме­ди­је Ме­нан­дра: „Рђа­ви раз­го­во­ри ква­ре до­бре i­dei/a) за хри­шћан­ску па­и­де­ју.
14 l
3/2009.

Свештеник Угрин В. По­по­вић

Од себе ка
Ч о­век, као би­ће од­но­са – дру­штва, гра­ди се пре­ма
окру­же­њу у за­ви­сно­сти од то­га ка­ко се од­но­си пре­
ма са­мо­ме се­би. За­то је Хри­стос и на­гла­сио у Је­ван­ђе­љу
се оти­шло до Ме­се­ца и иако је сав свет от­кри­вен и
упо­знат, ми­сте­ри­ја зва­на чо­век и да­ље оста­је не­до­ку­
чи­ва, не­спо­зна­та. „Спо­знај са­мог се­бе“ – је­сте мак­си­
да тре­ба да љу­би­мо бли­жње сво­је као са­ми се­бе. Јер је ма ста­ра ко­ли­ко и чо­век али по­тра­га као да се об­у­ста­
је­ди­но та­кав на­чин не­ли­це­ме­ран, ви­ла и сам чо­век као да је по­ве­ро­вао да
це­ло­вит, па са­мим тим и при­јем­чив је тех­но­ло­шким до­стиг­ну­ћи­ма пре­ва­
за јед­ну ду­хов­ну раз­ме­ну ко­ја би Иако се оти­шло до зи­шао по­тре­бу за са­мо­спо­зна­ва­њем.
уз­во­ди­ла ка обо­стра­ном на­пре­до­ва­ Ме­се­ца и иако је сав За­то се ни­је ни за­чу­ди­ти са­вре­ме­ним
њу, с об­зи­ром да љу­бав ни­је са­мо од­но­си­ма ме­ђу љу­ди­ма, оту­ђе­њу и
пу­ка емо­ци­ја већ на­чин жи­во­та, свет от­кри­вен и упо­ су­ро­во­сти, јер ако чо­век не во­ли се­бе
мо­дел оп­хо­ђе­ња, ко­ји ако оства­ри­ знат, ми­сте­ри­ја зва­на не мо­же ни дру­го­га во­ле­ти. Ако у се­би
мо у се­би мо­же­мо де­ли­ти са дру­ги­
ма. Што је је­ди­но и ло­гич­но, у крај­
чо­век и да­ље оста­је ни­је от­крио лик Бо­жи­ји не­мо­гу­ће му је
да га и у дру­го­ме пре­по­зна. А он­да
њој ана­ли­зи, по­што оно што не­ма­ не­до­ку­чи­ва, не­спо­зна­та. ли­це­мер­је, а он­да за­ме­на те­за, од­но­сно
мо не мо­же­мо ни да­ти, од­но­сно про­гла­ша­ва­ње За­ко­на Бо­жи­јег за но­во­
по­де­ли­ти, та­ко да нас то во­ди до јед­ га Бо­га, а чо­ве­ка за сред­ство – ни­ка­ко
не дру­ге исти­не а она је да чо­век су­штин­ски ни­је свој за циљ. У та­квој кон­ста­ла­ци­ји од­но­са пут ка Хри­сту
ако не љу­би се­бе. А во­ле­ти се­бе зна­чи зна­ти за се­бе, сво­ди се на ме­ха­нич­ки ри­там ис­пу­ња­ва­ња од­ре­ђе­них
осве­сти­ти се, при­хва­ти­ти се­бе. нор­ми, док се Цар­ство ту­ма­чи као на­гра­да за оства­
ри­ва­ње кво­те пра­вед­но­сти. Та­ква, го­то­во ро­бот­ска
При­ча о та­лан­ти­ма ло­ги­ка, све ви­ше уда­љу­је чо­ве­ка од Бо­га, али и од
ње­га са­мог, што ће ре­ћи и од дру­гих. Но, ка­ко је лак­
При­ча о та­лан­ти­ма је­сте по­твр­да ре­че­ног а све­до­чи ше при­хва­ти­ти ту ме­ха­нич­ку ло­ги­ку, у ко­јој го­то­во да
још и о по­тре­би уз­ра­ста­ња ко­је, да би би­ло мо­гу­ће, и не уче­ству­је­мо, не­го ли ствар­ни, лич­но­сни раст, као
нео­п­ход­но је от­кри­ти – са­зда­ти те­мељ. Нео­пх­ од­но је про­дукт раз­ми­шља­ња ср­цем (а у од­но­су и опи­то­ва­њу
зна­ти са чим се рас­по­ла­же не би ли се то исто умно­ са дру­гим на на­чин ли­т ур­гиј­ског са­о­ства­ри­ва­ња),
жа­ва­ло, на­до­гра­ђи­ва­ло. Љу­би­ти се­бе - је­сте упра­во та­ко и ста­за ко­ја је во­ди­ља ка Хри­сту би­ва уска јер се
по­зив на от­кри­ва­ње тог те­ме­ља ка­ко би се, да­ље, њо­ме ре­ђе иде, а не сто­га што је пре­ви­ше зах­тев­на
мо­гла на тим осно­ва­ма гра­ди­ти кон­струк­ци­ја хри­ или оп­те­ре­ћу­ју­ћа за чо­ве­ка. Њо­ме мо­гу ко­ра­ча­ти
шћан­ског на­чи­на бив­ство­ва­ња. Ме­ђу­тим, ма ко­ли­ко оства­ре­ни, са­мо­спо­зна­ти љу­ди, с об­зи­ром на то да
то у те­о­ри­ји јед­но­став­но и по­зна­то зву­ча­ло, у прак­си Хри­стос по­тре­бу­је це­лог чо­ве­ка, за­о­кру­же­ну лич­
се то по­ка­зу­је ско­ро као не­мо­гу­ћа ствар, не­до­се­жан ност; то ће ре­ћи – чо­ве­ка са име­ном, у од­но­су ко­ји је,
по­ду­хват. За­што је то та­ко, мно­ги би зна­ли да ка­жу, са­мим тим, спо­со­бан и за од­нос са Њим. А тај од­нос
чак и да да­ју при­ме­ре, да на­ве­ду по­ку­ша­је, али са­мо је­сте нај­бит­ни­ји, њи­ме да­је­мо, њи­ме се оства­ру­је­мо
рет­ки ће о то­ме ћу­та­ти и са­мо ти рет­ки ће на том – ме­ња­мо, њи­ме чи­ни­мо Цр­кву, њи­ме пред­о­ку­ша­мо
те­ме­љу гра­ди­ти. Уска ста­за и ма­ли број љу­ди ко­ји Цар­ство.
њо­ме ко­ра­ча, ни­је уска, као што ни број ни­је ма­ли, Ка­ко ни­шта у на­у­ци Хри­сто­вој ни­је тек пу­ке фор­ме
због то­га што је она пре­ви­ше зах­тев­на, оп­те­ре­ћу­ју­ћа ис­ка­за­но, то по­тре­ба лич­но­сног од­но­са је­сте у су­шти­ни
за чо­ве­ка, већ је она та­ко уска а број је та­ко ма­ли из ег­зи­стен­ци­јал­на по­тре­ба чо­ве­ка за Бо­гом, чо­ве­ка за
раз­ло­га што је сам чо­век се­би по­нај­ма­ње ја­сан. Иако Жи­во­том. Иден­ти­тет, оно ко смо ми, гра­ди се од­но­сом
Православни Мисионар l 15

Жи­вот у Хри­сту

другима
и прет­по­став­ка је су­сре­та са Бо­гом. То је ве­о­ма
би­тан, чак пре­ло­ман, сег­мент хри­шћан­ског
уз­ра­ста­ња. Се­ти­те се бо­га­та­ша и Ла­за­ра; оно
што је су­штин­ска раз­ли­ка из­ме­ђу њих дво­ји­це
је­сте то да Ла­зар има име, а бо­га­таш је тек
оп­шти по­јам, је­дан од мно­гих - ано­ни­мус. Ако
кре­не­мо тим то­ком да раз­ми­шља­мо он­да се
мо­же­мо за­пи­та­ти да ли је За­кон тај ко­ји је пре­
су­дан (с об­зи­ром да је бо­га­таш знао за Авра­а­
ма, а ка­ко мо­же­мо на­слу­ти­ти из тек­ста имао је
и од­ре­ђе­но по­што­ва­ње тог За­ко­на, по­го­то­во
ако зна­мо да је ал­тер­на­ти­ва по­што­ва­њу За­ко­на
у том вре­мен­ском пе­ри­о­ду по­вла­чи­ла за со­бом
ка­ме­но­ва­ње као по­сле­ди­цу), или је ипак
по­треб­но не­што ви­ше - дру­го, а за­рад че­га је
Ла­зар имао име, а бо­га­таш не. То нас по­но­во
вра­ћа од­но­су, за­пра­во по­тре­би за њи­ме као
прет­по­став­ци из­град­ње иден­ти­те­та; да­кле,
лич­но­сти.

Ро­бот­ски си­стем
Гре­шка ме­ха­нич­ког при­сту­па хри­шћан­ском
на­чи­ну жи­во­та је упра­во у то­ме што апо­стро­
фи­ра За­кон, нор­му, као оно нај­бит­ни­је у чо­ве­
ко­вом хо­ду ка Хри­сту, а гра­ди се у ме­ђу­људ­
ским од­но­си­ма из­ла­жу­ћи оно шта не тре­ба,
шта се не сме...чи­ни­ти, као фор­му при­др­жа­ва­
ња том истом За­ко­ну, нор­ми. Ме­ђу­тим, то је
по­гре­шно ба­рем из два раз­ло­га. Пр­ви би био
тај да оно што је нај­бит­ни­је би­ва за­там­ње­но
ма­ње бит­ним ства­ри­ма ко­ји уме­сто да бу­ду
из­раз, у ова­квом ре­ду ства­ри, за­у­зи­ма­ју ме­сто
су­шти­не; док је дру­ги раз­лог тај што чо­век не
би­ва упу­ћен у оно шта тре­ба, већ се ис­кљу­чи­во
Фото: Д. Олуић

тро­ши у уз­др­жа­ва­њу од оно­га шта не тре­ба,


шта не сме, не по­ку­ша­ва­ју­ћи да до­гле­да за­што
то не тре­ба, од­но­сно, шта за­пра­во тре­ба.
У да­на­шње вре­ме из­у­зет­но бр­зог на­чи­на
жи­вље­ња ова ло­ги­ка је­сте из­у­зет­но опа­сна
16 l
3/2009.

Пра­во­слав­ни на­чин жи­во­та ни­је иде­ја


са ко­јом се сла­же­мо већ ре­ал­ност у ко­јој
уче­ству­је­мо при­пре­ма­ју­ћи свет, це­ло­
куп­ну тво­ре­ви­ну, за су­срет са Твор­цем

јер, већ не­за­ин­те­ре­со­ва­ног чо­ве­ка гу­ра још ви­ше у сме, шта хо­ће... јер на та­кав на­чин уче­ству­је, гра­ди се,
ро­бот­ски си­стем „здра­во за го­то­во“ на­чи­на усва­ја­ња са­зре­ва.
би­ло че­га. По­ме­ну­ти пр­ви раз­лог због че­га ова­ква Са­свим је ло­гич­но да чо­век ко­ји зна шта тре­ба, и чи­ни
ло­ги­ка ни­је пре­по­руч­љи­ва је­сте упра­во и у то­ме што то, не­ће, ни­ти мо­же, да ра­ди оно шта не тре­ба. Са дру­ге
та­кав на­чин мо­же по­да­ри­ти са­мо јед­но­стран иден­ти­тет стра­не, ако са­мо из­бе­га­ва оно шта не тре­ба ни­је из­ве­сно
чо­ве­ку, из­ра­жен од­го­во­ром на пи­та­ње шта сам – до­бар да ће до­ћи и до оно­га шта тре­ба, а са­свим је ве­ро­ват­но да
чо­век, пра­ве­дан, рђав, по­ква­рен... за­кри­љу­ју­ћи со­бом у то­ме не­ће уче­ство­ва­ти јер, ако не жи­ви­мо на ули­ци не
оно нај­бит­ни­је (чи­ји од­го­вор је­сте ујед­но и су­штин­ска зна­чи да ће­мо жи­ве­ти у па­ла­ти, док го­то­во увек ако
раз­ли­ка из­ме­ђу бо­га­та­ша и Ла­за­ра) из­ра­же­но од­го­во­ жи­ви­мо у па­ла­ти, са­свим је си­гур­но да не­ће­мо жи­ве­ти
ром на пи­та­ње ко сам – Угрин, Је­ле­на, Го­ран, Та­ња... ко­је на ули­ци.
нас и опре­де­љу­је за су­срет са Хри­стом; шта ви­ше – Да­нас ни­је ни­шта ви­ше до из­раз оно­га ју­че, као што и
ње­го­ва је прет­по­став­ка. оно су­тра не­ће би­ти ни за јо­ту дру­га­чи­је од оно­га ка­квим
Да би се до­шло до пра­вил­ног при­сту­па од­но­су са дру­ га учи­ни­мо да­нас, јер ће то би­ти не­чи­је ју­че као што је и
ги­ма, мо­ра се нај­пре има­ти пра­ви­лан при­ступ од­но­су ово са­да би­ло не­чи­је су­тра. Пра­во­слав­ни на­чин жи­во­та
пре­ма се­би што нас до­во­ди до по­тре­бе за пре­ва­зи­ла­же­ ни­је иде­ја са ко­јом се сла­же­мо већ ре­ал­ност у ко­јој уче­
њем оног дру­гог, го­ре по­ме­ну­тог, раз­ло­га због че­га ству­је­мо при­пре­ма­ју­ћи свет, це­ло­куп­ну тво­ре­ви­ну, за
ро­бот­ска ло­ги­ка ни­је до­бра. Пре све­га и због то­га што су­срет са Твор­цем. Да ли ће то би­ти Ра­до­сни су­срет или
чо­век ни­је ро­бот, Бог га ни­је та­квим ство­рио, па са­мим ту­га су­о­че­ња са ни­шта­ви­лом, од­го­нет­ну­ће­мо оног
тим ве­ро­ват­но и не оче­ку­је да чо­век сам од се­бе то се­би мо­мен­та ка­да су­штин­ски бу­де­мо схва­ти­ли да од нас
на­пра­ви. За­то је бит­но да сам чо­век зна шта тре­ба, шта за­ви­си. Мир Вам.
Православни Мисионар l 17

Или­ја Јо­кић Хри­шћан­ски жи­вот

Слобода ­
у Цркви
О бич­но се ка­же да жи­ви­мо у вре­ме­ну ка­да је чо­ве­
чан­ство до­сти­гло нај­ве­ћи сте­пен сло­бо­де, нај­бо­ље
усло­ве за жи­вот, да сва­ко од нас жи­ви мно­го сло­бод­ни­
Ка­да по­сма­тра­мо ко­смо­ло­шко уче­ње пр­вих хри­шћа­на и
од­нос Бо­га и све­та, схва­та­мо це­ло­куп­ну прет­по­став­ку
уче­ња Цр­кве о сло­бо­ди. Да бисмо то раз­у­ме­ли мо­ра­мо
је не­го што су жи­ве­ли на­ши ста­ри. Ро­бо­вла­снич­ки по­ћи од са­мог ства­ра­ња све­та. Обич­но се ка­же да Бог
на­чин дру­штве­ног уре­ђе­ња је одав­но иш­че­зао, за­шти­ ства­ра свет из љу­ба­ви, схва­та­њем те љу­ба­ви до­ла­зи­мо
ће­не су на­ци­о­нал­не и сва­ке дру­ге ма­њи­не, љу­ди ужи­ва­ до исти­не. Кон­ста­ту­је­мо да је Бог ство­рио свет ни из
ју у свим ово­зе­маљ­ским бла­го­де­ти­ма.
Да­нас углав­ном све ре­ли­ги­је про­по­ве­да­ју не­ко
ви­ђе­ње сло­бо­де, али хри­шћан­ство је сво­је
основ­но дог­мат­ско уче­ње за­сно­ва­ло на
сло­бо­ди. Код са­мог на­ста­ја­ња ове ре­ли­
ги­је од­мах се при­ме­ћи­вао њен
су­коб са та­да­шњим вер­ским
уче­њи­ма. За раз­ли­ку од ста­
ро­рим­ске ре­ли­ги­је хри­
шћан­ство је уки­да­ло
не­јед­на­ко­сти, ни­је би­ло
ро­бо­ва, си­ро­ма­шних,
бо­га­тих, пред Бо­гом
су сви јед­на­ки. То
се Ри­мља­ни­ма
ни­ка­ко ни­је
до­па­да­ло и за­то
је хри­шћан­ство
то­ли­ко и стра­
да­ло у пр­ва
три ве­ка. За
раз­ли­к у од
њих, Је­вре­ји­ма
се ни­ка­ко ни­је
сви­де­ла иде­ја о
Цар­ству Не­бе­
ском, о веч­ном
жи­во­ту, о јед­ном
на­ро­ду, о то­ме да
ви­ше не­ма иза­бра­
ног на­ро­да, да је Бог,
Бог свих љу­ди. Фото: Д. Олуић
Православни Мисионар l 19

Мак­сим и Ире­на Мор­ган  Ин­тер­вју

Пра­во­слав­на
ми­си­о­нар­ска
Цр­ква у Тек­са­су
З а­ми­сли­те ма­ли град у Тек­са­су ко­ји бро­ји 20.000 ста­
нов­ни­ка и ко­га ка­рак­те­ри­ше фра­за „Be­ing in the
buc­kle of the Bi­ble Belt“ (то је не­фор­мал­ни из­раз за
Мак­си­мо­ви­ћа. Мо­ли­мо се да овај ин­тер­вју не осве­тли
са­мо Пра­во­сла­вље у Аме­ри­ци, већ и да вас ин­спи­ри­ше
ста­ром из­ре­ком: „Увек је ко­ри­сно с вре­ме­на на вре­ме
област у САД у ко­јој до­ми­ни­ра­ју со­ци­јал­ни кон­зер­ва­ вра­ти­ти се на осно­ву“.
ти­ви­сти еван­ге­ли­стич­ког про­те­стан­ти­зма). То је Кер­
вил у Тек­сасу, у ко­ме има бли­зу 80 цр­ка­ва. Мно­ге од zОче
z Па­вле, ре­ците нам ка­ко сте по­ста­ли пра­во­
њих су ве­ли­ке, до­бро­сто­је­ће про­те­стант­ске цр­кве са слав­ни све­ште­ник.
бли­зу 900 чла­но­ва у не­ки­ма од њих. Па­стор јед­не од - Ни сам не знам ка­ко сам по­стао пра­во­слав­ни све­
тих про­те­стант­ских цр­ка­ва се по­ја­вљу­је на на­ци­о­нал­ ште­ник. Би­ло је то по Бо­жи­јем про­ми­слу. Ни­је би­ла
ној те­ле­ви­зиј­ској ста­ни­ци TBN. Ова ста­ни­ца но­си мо­ја на­ме­ра да по­ста­нем све­ште­ник, ја сам са­мо по­же­
на­зив Трој­ство и до­сти­же гле­да­ност од око ми­ли­он лео да по­ста­нем пра­во­сла­ван. За­пра­во, уко­ли­ко се
љу­ди ши­ром све­та. Са­да за­ми­сли­те гру­пу ма­њу од 20 вра­тим у сво­је ра­но де­тињ­ство, бо­ље ре­ћи, ка­да сам
пра­во­сла­вних хри­шћа­на ко­ји уче­ству­ју у Све­тој био ти­неј­џер, по­чео сам да чи­там о мо­ли­тви Ису­су, а
Ли­тур­ги­ји у днев­ној со­би јед­ног од па­ро­хи­ја­на. То је био сам и у бли­ским од­но­си­ма са не­ким љу­ди­ма у
на­ша ма­ла ми­си­о­нар­ска за­јед­ни­ца – По­кров Пре­све­те Ри­мо­ка­то­лич­кој Цр­кви којој сам припадао те су ми
Бо­го­ро­ди­це. Ова ми­си­о­нар­ска цр­ква ни­је дру­га­чи­ја од мно­ги од њих пре­по­ру­чи­ли да чи­там
оста­лих ко­ји ни­чу сву­да по Аме­ри­ци. Кер­вил је ло­ци­ пра­во­слав­ну ли­те­ра­т у­ру због
ран при­бли­жно је­дан сат се­вер­но од Сан Ан­то­нија. ду­хов­не ду­би­не, али и древ­не
Пра­во­слав­на ве­ра ни­ка­да ни­је пред­ста­вље­на ов­де, а кла­сич­не ду­хов­но­сти ко­ја је,
нај­бли­жа Пра­во­слав­на цр­ква на за­па­ду на­ла­зи се у ка­ко сам ве­ро­вао, би­ла део
гра­ду Ел Па­со, на мек­сич­кој гра­ни­ци уда­ље­ној од ри­мо­ка­то­лич­ке тра­ди­ци­је. У
нас 7 са­ти. на­ред­ним го­ди­на­ма то је би­ло
Овај раз­го­вор је во­ђен са оцем Па­влом оно че­му сам се посветио. Са 32
Бр­хол­том (Paul Bur­holt), ри­мо­ка­то­лич­ го­ди­не сам по­се­тио Све­ту Го­ру у
ким пре­о­бра­ће­ни­ком, ко­ји је од­ра­ Грч­кој, што се ис­по­ста­ви­ло као
стао у Ен­гле­ској и ко­ји је ве­ли­ка тач­ка пре­о­кре­та. Имао
дипломирао на Окс­форду. сам при­ви­ле­ги­ју да срет­нем
Пре­се­лио се у Њујорк пре 20 ис­так­ну­те лич­но­сти у ма­на­
го­ди­на. Пр­ви пут је до­шао у сти­ру Си­мо­но-Пе­тра, али
Тек­сас ра­ди ле­че­ња. и у дру­гим ма­на­сти­ри­
То­ком тог пе­ри­о­да хо­до­ ма. Иако сам до­шао
ча­стио је до Сан Фран­ци­ са­мо као хо­до­ча­
ска где је ис­це­љен над сник же­ле­ћи да
мо­шти­ма св. Јо­ва­на на­у ­ч им о
20 l
3/2009.

мо­ли­тви Пра­во­слав­не Цр­кве, по­стао сам та­да убе­ђен


да је по­треб­но да бу­дем у тој Цр­кви, и да ни­сам баш у
све­му то­ме као што сам фор­мал­но ми­слио да је­сам.
Али окол­но­сти су би­ле ка­кве су би­ле, сво­ју од­лу­ку сам
од­ло­жио на не­ко­ли­ко го­ди­на, а ка­сни­је је мо­јој же­ни и
ме­ни да­та дру­га шан­са, ов­де у Аме­ри­ци, где нам је
Пра­во­сла­вље от­крио пре­ди­ван све­ште­ник отац Ан­дреј
Тре­гу­бов у Клер­мон­ту (Њу Хем­шир) и за­јед­ни­ца при
цр­кви Све­тог Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог. То је по­ста­ло и
ме­сто где сам, на кра­ју, и при­мљен у Пра­во­слав­ну
Цр­кву. Мно­го пу­та сам по­же­лео да сам то ура­дио
ра­ни­је, али очи­глед­но је то би­ло ис­пу­ње­ње мог ду­хов­
ног жи­во­та ко­ји сам по­ку­ша­вао да во­дим као и сту­ди­
ја ко­је сам за­вр­шио. И та­ко сам по­чео да под­у­ча­вам и
да де­лим сво­ју ве­ру са оста­ли­ма. По­ми­слио сам да би
би­ло до­бро да по­ста­нем ђа­кон, али сам на на­го­вор да
бу­дем пра­во­слав­ни све­ште­ник на кра­ју и по­стао.

zОче
z Па­вле, мо­же­те ли нам ре­ћи не­што о ка­пе­ли и
па­ро­хиј­ској за­јед­ни­ци у Кер­ви­лу?
- Ве­о­ма је ин­те­ре­сан­тан на­чин на који сам до­шао у
Тек­сас. Про­ла­зио сам кроз лич­не кри­зе у свом жи­во­ту
ко­је су ме на­те­ра­ле да уви­дим да је жи­вот кра­так и да
је по­треб­но да од­лу­чим ка­ко ћу на нај­бо­љи на­чин да
слу­жим Бо­гу. Са бла­го­сло­вом епи­ско­па, пре­ме­стио
сам се са се­ве­ро­и­сто­ка ка ју­гу и до­шао у Тек­сас. И та­ко
сам до­шао до цен­трал­не ре­ги­је Тек­са­са по­зна­ти­је као
Hill Co­un­try. На­ша Цр­ква је по­све­ће­на По­кро­ву Пре­ то­ком Ча­сног по­ста слу­жи­мо и дру­ге ле­пе слу­жбе –
све­те Бо­го­ро­ди­це, што је ве­о­ма за­ни­мљи­во. Ова ико­на Ве­ли­ки ка­нон св. Ан­дре­ја Крит­ског као и Ли­тур­ги­ју
го­во­ри о исто­ри­ји сло­вен­ског на­ро­да, ко­ји су та­да пре­ђе­о­све­ће­них Да­ро­ва. Ми­сли­мо да без об­зи­ра што
би­ли па­га­ни, и ко­ји­ма се док су оп­ко­ља­ва­ли ве­ли­ки нас је ма­ло и што нам је за­јед­ни­ца та­ко си­ро­ма­шна
град Кон­стан­ти­но­пољ, Мај­ка Бо­жи­ја по­ја­ви­ла као љу­ди­ма, не тре­ба да бу­де­мо по­ште­ђе­ни ових бла­го­сло­
ви­зи­ја шти­те­ћи на­род сво­јим по­кро­вом. Нај­за­ни­мљи­ ва. Ово је био наш циљ. Сви исто раз­ми­шља­мо на ову
ви­ји део у тој при­чи је онај ко­ји по­ка­зу­је да је сла­вље­ те­му, иако не мо­же­мо увек сви да при­су­ству­је­мо слу­
ње По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це израженије ме­ђу жба­ма. Ов­де ну­ди­мо не­ка­кву дру­га­чи­ју Аме­ри­ку.
Сло­ве­ни­ма ко­ји су би­ли па­га­ни, не­го ме­ђу Гр­ци­ма ко­ји Ве­ћи­на љу­ди на Аме­ри­ку гле­да као на ма­те­ри­ја­ли­стич­
су та­да би­ли Хри­шћа­ни под оп­са­дом. Хте­ли смо да ки ори­јен­ти­са­ну и плит­ку. На­жа­лост, ово је оп­шта
бу­де­мо под за­шти­том Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и Ње­ног сли­ка Аме­ри­ке, али за­пра­во по­сто­ји и она дру­га стра­
По­кро­ва због ле­по­те зна­че­ња, Ње­ног бде­ња над на­ма. на, ду­бо­ко ре­ли­ги­о­зна Аме­ри­ка ко­ја је пре­зрена од
На­ша цр­ква по­сто­ји ма­ло ви­ше од три го­ди­не. А све стра­не ин­те­лектуалних кругова. А ов­де, у цен­трал­ној
је по­че­ло ве­о­ма си­ро­ма­шно, са са­мо не­ко­ли­ко љу­ди у ре­ги­ји Тек­са­са, по­сто­ји око 80 цр­ка­ва и то са­мо у
при­ват­ној ку­ћи. Са­да има­мо ле­пу ка­пе­лу. Сва­ко ко ју ма­лом гра­ду Кер­ви­лу ко­ји бро­ји 20.000 ста­нов­ни­ка.
је по­се­тио или је са­мо ви­део на на­шем сај­ту мо­рао се Мо­же­те ли да за­ми­сли­те: 80 цр­ка­ва! И то су љу­ди ко­ји
сло­жи­ти да је под­јед­на­ко ле­па као и мно­ге дру­ге Пра­ во­ле Го­спо­да и ко­ји ве­ру­ју у Го­спо­да Ису­са Хри­ста на
во­слав­не цр­кве. Наш циљ као ми­си­о­нар­ске Цр­кве, али свој на­чин, не на пра­во­сла­ван. Оно што им не­до­ста­је
и мој као све­ште­ни­ка, је­сте да слу­жи­мо дру­ги­ма. То је­сте де­лић пра­во­слав­не ве­ре. Та­ко­ђе им не­до­ста­је и
зна­чи да слу­жи­мо не­де­љом Све­ту Ли­тур­ги­ју али не аскет­ска и мо­рал­на од­го­вор­ност ко­ју је не­мо­гу­ће до­би­
са­мо то, већ и да су­бо­том има­мо ве­чер­њу слу­жбу, а у ти у цр­кви у ко­јој се на­ла­зи са­мо не­ко­ли­ко ис­кре­них
то­ку Ве­ли­ког Ча­сног по­ста ве­ли­ко Бде­ни­је. Та­ко­ђе, љу­ди. А то је оно што ми мо­же­мо да по­ну­ди­мо тим
Православни Мисионар l 21

љу­ди­ма – су­шти­ну. Тру­ди­мо се да то и ура­ди­мо пу­тем zКо­


z ји су на­по­ри мо­ра­ли да бу­ду уло­же­ни ка­ко би се
на­ших слу­жби и да не­ка­ко до­пре­мо до тих љу­ди. Чи­ни Пра­во­сла­вље ши­ри­ло?
ми се да има­мо Бо­жи­ји бла­го­слов. Ово је ве­о­ма ва­жно пи­та­ње за­то што смо на те­ри­то­
ри­ји ко­ја ни­је тра­ди­ци­о­нал­но пра­во­слав­на. По­сто­ји
zz По­што не до­би­ја­те пла­ту, да ја­ка ре­ли­гиј­ска кул­ту­ра у Тек­са­су, али
ли то зна­чи да ра­ди­те и неки то је ве­о­ма раз­ли­чи­то Хри­шћан­ство.
дру­ги по­сао?
Ми­слим да је нај­ва­жни­ Шта је по­треб­но да ура­ди­мо? Јед­на
- То је ве­о­ма до­бро пи­та­ње. Ја је да по­сто­је мир­ја­ни ствар ко­ју све­ште­ник мо­же да ура­ди
имам ди­пло­му и ли­цен­цу да ра­дим ко­ји ре­дов­но до­ла­зе на је­сте да но­си ман­ти­ју и крст што је
као пси­хо­те­ра­пе­у т и брач­ни са­вет­ че­шће мо­гу­ће. У не­пра­во­слав­ној кул­ту­
ник. Слич­но као дру­ги све­ште­ни­ слу­жбе. Слу­жба об­ли­ку­ ри то ни­је ни ма­ло ла­ко. Мо­ра­те се при­
ци, на­чин на ко­ји за­ра­ђу­јем за је наш ду­хов­ни и ин­те­ ла­го­ди­ти иако Аме­ри­ка за­го­ва­ра сло­бо­
жи­вот је ве­о­ма бли­зак мом све­ште­ ду лич­но­сти. Ми­слим да ово ни­је кли­ше
нич­ком по­зи­ву. Али ми­слим да
лек­ту­ал­ни жи­вот и и да без об­зи­ра на све увек по­сто­ји до­за
по­сто­ји и дру­ги по­глед на ову си­ту­ до­при­но­си на­шем при­ти­ска ко­ја нас те­ра да из­гле­да­мо као
а­ци­ју. У Аме­ри­ци не оче­ку­је­мо са­зна­њу шта је за­пра­во и сви оста­ли. Та­ко да
по­моћ од др­жа­ве. По­сто­ји и из­ре­ка ми­слим да је до­бро
ко­ја ка­же: „Онај ко пла­ћа сви­ра­ча, Пра­во­сла­вље да све­ште­ник
тај и на­ру­чу­је пе­сму“, што зна­чи да стал­но но­си
онај ко те фи­нан­си­ра тај те и кон­ ма­нти­ју и крст
тро­ли­ше. Та­ко да у прак­си мо­же­мо за­то што та­кав
ре­ћи да све што до­би­је­мо од на­ше Цр­кве до­би­ја­мо у из­глед про­во­ци­ра пи­та­ња
љу­ба­ви. Био би за­и­ста бла­го­слов да има­мо све, али на код дру­гих. Да­кле, то је јед­
не­ки на­чин чи­ње­ни­ца да не­ма­мо све је у ства­ри бла­го­ на ствар. Ла­и­ци су углав­ном
слов. На­ша си­ту­а­ци­ја у Аме­ри­ци до­ста под­се­ћа на ти ко­ји ши­ре ве­ру. За­пам­ти­
ра­не хри­шћа­не ко­ји ни­су до­би­ја­ли по­моћ од вла­да­ра и те, све­ште­ник је ту да по­диг­
ко­ји су све ра­ди­ли из љу­ба­ви цр­пе­ћи се­бе као што је и не оне ко­ји су већ пре­о­бра­
Го­спод да­вао Се­бе за нас. Мно­ге ве­ли­ке ства­ри би­смо ће­ни. Че­сто во­лим да ка­жем
мо­гли да ура­ди­мо уко­ли­ко би­смо има­ли сред­ста­ва и да су мир­ја­ни све­ште­ни­ци
ин­фра­струк­ту­ру, као и по­др­шку вла­де. Ве­о­ма је ту­жно они­ма ко­ји се још ни­с у
што то не­ма­мо, али са дру­ге стра­не има­мо не­што мно­ прео­бра­ти­ли, они­ма ко­ји су
го вред­ни­је. То је све­до­чан­ство хе­рој­ске жр­тве у цр­кви дру­ге ве­ре, Хри­шћа­ни­ма
По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. По­па­ди­ја и ја има­мо ко­ји ни­су пра­во­слав­ни, чак
де­се­так љу­ди ко­ји ју­нач­ки под­но­се фи­нан­сиј­ску жр­тву, и они­ма ко­ји ни­су Хри­шћа­
или то чине сво­јим мо­ли­та­вама, та­ле­н­тима, вре­ме­ном ни. Шта је оно што ра­ди­
ко­је ула­жу ка­ко би Пра­во­сла­вље пред­ста­ви­ли овом мо за оне љу­де ко­ји су
гра­ду. Ово не би мо­гао да по­ну­ди ни­ти цар ни­ти пред­ из­ван Пра­во­слав­не
сед­ник. Ово се до­га­ђа из љу­ба­ви. Или си след­бе­ник Цр­кве? Ми­слим да
Го­спо­да или ни­си. Уко­ли­ко од­лу­чиш да сле­диш Хри­ је нај­ва­жни­је да
ста, ако ве­ру­јеш да је он је­ди­ни Син Го­спо­да и Спа­си­ по­сто­је мир­ја­ни
те­ља на­шег он­да све про­ис­ти­че из то­га. Не­ћеш ре­ћи: ко­ји ре­дов­но
„Ура­дио сам то и то је до­вољ­но“, за­то што је то пи­та­ње до­ла­зе на слу­
твог спа­се­ња. Из отво­ре­ног ср­ца до­ла­зи љу­ба­ви. Ода­ жбе. Слу­жба
кле цр­пи­мо сна­гу за то? Јед­но­став­но цр­пи­мо је из о б ­л и ­к у ­ј е
мо­ли­тви, слу­жби, Све­те Ли­тур­ги­је, мо­ли­тве Ису­су и
на­шег ду­хов­ног жи­во­та и то је све оно што се тру­ди­мо
да га­ји­мо у на­шој пра­во­слав­ној за­јед­ни­ци.
22 l
3/2009.

наш ду­хов­ни и ин­те­лек­ту­ал­ни жи­вот и до­при­но­си


на­шем са­зна­њу шта је за­пра­во Пра­во­сла­вље. Мо­же­мо
да ви­ди­мо шта зна­чи би­ти у Бо­жи­јој ми­ло­сти и шта је
то по­ка­ја­ње, шта је то грех, шта је то ду­хов­на бор­ба,
под­виг. Ово су ве­о­ма ва­жна, основ­на пи­та­ња ко­ја ни­су
ра­зу­мљи­ва они­ма ко­ји ни­су пра­во­слав­ни. За­то је нео­
п­ход­но да има­мо ла­и­ке ко­ји жи­ве овим жи­во­том, јер
они нај­бо­ље мо­гу да ду­хов­ни жи­вот пре­не­су на оне
ко­ји ни­су Хри­шћа­ни. По­ред ово­га, мно­го мо­гу да
до­при­не­су и пре­да­ва­ња и раз­го­во­ри ко­ји су јав­ни а
има­ју ве­зе са те­ма­ма ко­је ов­де за­ни­ма­ју љу­де. Не­ке од
тих те­ма су: Ко је био Исус, шта је то грех, шта је то
спа­се­ње, а пра­во­слав­ни од­го­вор на ова пи­та­ња је мно­
го дру­га­чи­ји и не­ве­ро­ват­но леп­ши и од ве­ће по­мо­ћи
од оно­га што су до та­да има­ли при­ли­ку да чу­ју. По­сто­
ја­ње ме­ста, ви­дљи­ве цр­кве са кр­стом и зна­ком да је
Прав­ос­лав­на и са књи­жа­ром или ме­стом где се мо­же
по­пи­ти ка­фа и где се мо­же по­раз­го­ва­ра­ти је та­ко­ђе
до­бра ствар. Ово оста­вља про­стор да не­ко свра­ти или
да „уше­та” пра­во на Све­ту Тај­ну. Мно­го ства­ри мо­же
да се на­пра­ви. У Пра­во­сла­вљу се не ра­ди о при­ну­ди,
већ о при­зи­ву, ту је реч о ле­по­ти Хри­ста, или о ле­по­ти
Пра­во­слав­ног Хри­ста, ка­ко би ре­као До­сто­јев­ски.
Та­ко­ђе има­мо и ин­тер­нет пре­зен­та­ци­ју, што је не­ки­ма
од ве­ли­ке по­мо­ћи, али про­блем са сај­том и пи­са­ном
реч­ју је­сте што је при­лич­но без­лич­на. Та­ко да би­смо то
тре­ба­ли да ко­ри­сти­мо са­мо као по­моћ у по­ве­зи­ва­њу
две осо­бе.

zОче
z Па­вле, ко­је слу­жбе ну­ди­те сво­јим па­ро­хи­ја­ни­ ште­ник је само чо­век ко­ји сто­ји пред Ча­сном тр­пе­зом
ма? у име оста­лих и ко­ји се мо­ли за све. Али сва­ко по­на­о­
- Глав­на слу­жба ко­ја се оба­вља у на­шој Цр­кви је­сте соб ко при­су­ству­је слу­жби до­при­но­си на по­се­бан
Бо­жан­стве­на Ли­тур­ги­ја ко­ја је сва­ке не­де­ље ују­тро. на­чин. Сва­ки пра­во­слав­ни хри­шћа­нин је апо­стол.
Ли­тур­ги­ју мо­же­мо упо­ре­ди­ти са пре­див­ним ди­ја­ман­ Сва­ки пра­во­слав­ни хри­шћа­нин је по­слат за оног ко­ји
том ко­ји је по­треб­но ста­ви­ти у од­ре­ђе­ну сре­ди­ну. Уко­ ни­је ве­ру­ју­ћи. Не за­то што су ти ко­ји ни­су ве­ру­ју­ћи
ли­ко има­те ди­ја­мант ко­ји се ко­тр­ља по зе­мљи то је ин­фе­ри­ор­ни, већ за­то што сва­ко од нас има оног ко не
до­бро, али прет­по­ста­ви­те да га има­те у пре­див­ној ве­ру­је у свом соп­стве­ном ср­цу. Сва­ко од нас је укљу­
ку­ти­ји са на­ки­том око ње­га и још да је на огр­ли­ци, е то чен у ду­хов­ну бор­бу и под­виг. За­то не го­во­ри­мо да смо
вам је Ли­тур­ги­ја, нај­ва­жни­ја слу­жба од свих. Све­та бо­љи од тих дру­гих, већ да има­мо дар за ко­јим они
Ли­тур­ги­ја је ве­о­ма са­же­та. Ди­рект­но из­ла­зи из два че­зну да при­ме. У овом кон­тек­сту све­ште­ник је ду­хов­
де­ла, а то је Све­то Пи­смо и Све­те Тај­не, али нам и дру­ ни отац. То не зна­чи да је он ста­рац ко­ји је об­да­рен
ге слу­жбе у Цр­кви ну­де мно­го зна­ња и ду­хов­ног про­зор­љи­во­шћу као да­ром до­би­је­ним по­мо­ћу ду­го­го­
ве­жба­ња и ду­би­не. Ве­о­ма су ду­бо­ко­ум­не. Сто­ји­те сат ди­шњег мо­на­шког и аскет­ског жи­во­та. Све­ште­ник је
или ви­ше са све­ћом ис­пред ико­на слу­ша­ју­ћи ка­ко хор отац као ста­ра­тељ у сва­ком по­гле­ду, да­је са­ве­те, при­ма
пе­ва на ва­шем је­зи­ку те та­ко, хва­ла Бо­гу, мо­же­те све да ис­по­ве­сти. Чак иако одеш код све­ште­ни­ка ко­ји ни­је
раз­у­ме­те што се пе­ва у то­ку Ве­ли­ког по­ста или ка­но­на мно­го обра­зо­ван, чак иако ни­је ду­хо­ван ко­ли­ко би
св. Ан­дре­ја Крит­ског, у ко­ме слу­ша­те шта је то по­ка­ја­ тре­бало да бу­де, Го­спод ће­те бла­го­сло­ви­ти кроз ње­га,
ње, шта је ту­га итд. Све ово се не мо­же об­ја­сни­ти уз чак и кроз ме­не гре­шног.
по­моћ ре­чи, већ је нео­п­ход­но би­ти на слу­жба­ма. Све­
Православни Мисионар l 23

ли­ко бу­де­мо има­ли пра­ву цр­кву то ће нам сви­ма омо­


гу­ћи­ти да уђе­мо на сле­де­ћи ни­во на­ше ми­си­је, ко­ја ће
би­ти дво­стру­ка. Са јед­не стра­не, би­ће до­ступ­ни­ја они­
ма ко­ји ни­су мно­го упо­зна­ти са Пра­во­сла­вљем, а са
дру­ге стра­не на­ма ко­ји смо у цр­кви по­мо­ћи ће да
са­гле­да­мо наш цр­кве­ни жи­вот ко­ји је у раз­во­ју. Са­да
пре­ла­зи­мо у не­што што је јав­но, из­ла­зи­мо из се­бе, из
на­шег ега и на­шег осе­ћа­ја за кон­тро­лу ка­ко би­смо
мо­гли да са­гле­да­мо ка­кве је див­не ства­ри Го­спод
на­пра­вио у Кер­ви­лу.

zНа
z кра­ју, оче Па­вле, шта би­сте во­ле­ли да ка­же­те
љу­ди­ма у Ср­би­ји?
- Ви сте по­клон за нас! У Ср­би­ји и Бу­гар­ској сам био
1977. По­се­тио сам Ниш у Ср­би­ји, а Со­фи­ју у Бу­гар­
ској, цр­кву св. Алек­сан­дра Нев­ског. Би­ло је то мо­је
пр­во ис­ку­ство пра­во­слав­ног ме­ста. Ду­бо­ко сам био
дир­нут и мо­рам да ка­жем да је ваш дар све­ту ве­о­ма
ве­лики. Тре­ба­ло би да сте ве­о­ма по­но­сни на древ­но
Хри­шћан­ство, на ва­ше сло­вен­ско на­сле­ђе, ко­је је бо­га­
то мно­гим све­ти­те­љи­ма сло­вен­ске пра­во­слав­не зе­мље!
Има­те ми­си­ју пре­ма остат­ку све­та. Нео­п­ход­но је да
ово раз­у­ме­те. То су не­схва­тљи­ве ства­ри у Бо­жи­јем
пла­ну; све на­ци­је има­ју сво­је ан­ђе­ле. Све на­ци­је има­ју
сво­је суд­би­не. На­ци­ју не са­гле­да­ва­мо као по­ли­тич­ки
ен­ти­тет, већ ми­сли­мо на љу­де, зе­мљу. Са дру­ге стра­не,
нео­п­ход­но је да зна­те две ства­ри. Као пр­во, ни­су сви
Аме­ри­кан­ци плит­ки и хе­до­ни­стич­ки ори­јен­ти­са­ни.
По­сто­ји ду­бо­ка ре­ли­ги­о­зност у Аме­ри­ци. То ни­је тра­
zКа­
z ква је бу­дућ­ност ва­ше ми­си­о­нар­ске цр­кве у ди­ци­о­нал­но пра­во­слав­на зе­мља, али по­сто­ји мно­го
Кер­ви­лу? пра­во­слав­них ко­ји посте, ко­ји по­се­ћу­ју слу­жбе у
- То је у Бо­жи­јим ру­ка­ма. На­рав­но, као пра­во­слав­ни, Цр­кви, ко­ји во­де дру­га­чи­ји жи­вот ка­ко би би­ли пра­во­
ми ве­ру­је­мо у си­нер­ги­ју што зна­чи да уко­ли­ко је слав­ни. Ми­слим да је је­дан од ве­ли­ких да­ро­ва ко­је
не­што у Бо­жи­јим ру­ка­ма то­ли­ко је и у на­шим. Ве­о­ма аме­рич­ка на­ци­ја мо­же да по­да­ри остат­ку све­та тај што
ва­жна чи­ње­ни­ца је та да упра­во са­да има­мо див­ну је сва­ко од­го­во­ран за се­бе. Мно­гим љу­дима у том
ка­пе­лу у ко­јој слу­жи­мо, ко­ја се на­ла­зи у ку­ћи на­шег „но­вом све­ту“ по­треб­но је то што ви има­те, а што се
чте­ца Мар­ка и ње­го­ве же­не Де­бо­ре Скот. А то нам је огле­да у ва­шем кул­тур­ном и ре­ли­гиј­ском на­сле­ђу. Хва­
омо­гу­ћи­ло да има­мо аутен­тич­ни ли­тур­гиј­ски жи­вот, ла вам.
пост, мо­ли­тве, ис­по­ве­сти, ду­хов­на вођ­ства. Ме­ђу­тим, Ово је са­мо је­дан при­мер ми­си­о­нар­ског тру­да у
слу­жби у кућ­ној цр­кви може да присуствује са­мо не­ко­ Аме­ри­ци. Ве­ћи­на по­чи­ње ве­о­ма си­ро­ма­шно и мно­ги­
ли­ко љу­ди, та­ко да је на­ред­ни ко­рак град­ња ви­дљи­ве, ма је по­треб­но мно­го кре­а­тив­но­сти ка­ко би на­пра­ви­
јав­не згра­де ко­ја ће има­ти пра­во­слав­ни крст и знак и ли ме­сто су­сре­та. Са­гра­ђе­на је још јед­на ми­си­о­нар­ска
ко­ја ће нам по­мо­ћи да до­ђемо до обич­ног чо­ве­ка. Наш цр­ква у Ости­ну у Тек­сасу, ко­ја Бо­жан­стве­ну Ли­тур­ги­ју
Го­спод је го­во­рио „да ће де­ца ући у Цар­ство Не­бе­ско.“ слу­жи на ве­ли­ком бро­ду. Бу­дућ­ност је све­тла за Пра­
Је­дан од про­бле­ма пре­о­бра­ће­ни­ка је­сте и тај што мно­ во­сла­вље у Аме­ри­ци.
го раз­ми­шљају а нео­п­ход­но је да се од гла­ве спу­сти­мо пре­вод са ен­гле­ског: Та­тја­на Ра­дић
ка на­шем ср­цу, да се пре­ме­сти­мо од на­шег лич­ног
ис­ку­ства ка не­че­му мно­го леп­шем и чуд­но­ва­ти­јем. Напомена: О за­јед­ни­ци пра­во­слав­них хри­шћа­на у Тек­са­су
За­да­так хри­шћа­на је­сте да уђу у ср­це, а то зна­чи да уко­ де­таљ­ни­је: www.hillcountryorthodox.org
24 l
3/2009.

Срећ­ко Гу­ја­ни­чић

Мо­ти­ви
А л­ко­хо­ли­зам и нар­ко­ма­ни­ја ни­су из­у­ми са­вре­ме­
ног дру­штва, али ове две по­ша­сти су у да­на­
шњем вре­ме­ну из­ра­же­ни­је не­го ика­да. Раз­ло­га за то
По­ру­ка је ја­сна, ко по­пи­је ви­ше – ве­ћи је фра­јер. Још
ако ти на­кон ома­њег по­то­ка ал­ко­хо­ла не бу­де ни­шта
(сто­јиш на јед­ној но­зи, ду­биш на тре­па­ви­ца­ма, по­го­
има до­ста, а глав­ни су до­ступ­ност опи­ја­та, њи­хо­ва диш ка­жи­пр­стом врх но­са, хо­даш по пра­вој ли­ни­ји
ра­зно­вр­сност, као и бри­са­ње гра­ни­це из­ме­ђу њи­хо­ као ру­ска гим­на­сти­чар­ка по гре­ди) ти си он­да и „ал­фа-
вих ко­ри­сни­ка. Да­нас, по­ред стиг­ма­ти­зо­ва­них гру­ му­ж­јак“.
па, ал­ко­хол и дро­гу кон­зу­ми­ра­ју и де­ца, и же­не, и Дру­ги мо­тив за ко­ри­шће­не ал­ко­хо­ла и оста­лих опи­
стар­ци и мно­ги дру­ги. ја­та је у по­тре­би да се љу­ди ма­ло опу­сте или осе­ћа­ју
Мо­ти­ви због че­га не­ко по­ста­не подложан овим ла­год­ни­је.
по­ро­цима та­ко­ђе су ра­зно­вр­сни.
Де­ча­ци обич­но по­чи­њу да пи­ју ка­ко би се до­ка­за­ли Умор као стање свести
у дру­штву и што пре за­ко­ра­чи­ли у свет од­ра­слих.
Ал­ко­хол и дро­га их чи­не у не­ку ру­ку кон­тро­верз­ним Да­на­шње ге­не­ра­ци­је су умор­не од све­га. Умор­ни смо
у од­но­су на узор­не мом­ке и то је кар­та на ко­ју, све­сно од по­сла, од уче­ња, од стал­них оче­ки­ва­ња, по­тре­бе да
или не­све­сно, игра­ју ка­ко би сте­кли што ве­ћу по­пу­ оправ­да­мо не­чи­је по­ве­ре­ње или да у очи­ма дру­гих и
лар­ност. Оп­шта пер­цеп­ци­ја је­сте та­ква да ма­ли и да­ље бу­де­мо су­пер­ме­ни, умор­ни смо од не­спо­ра­зу­ма,
бу­бу­љи­ча­ви штре­бе­ри, са дво­ци­фре­ном ди­оп­три­јом не­по­треб­них ин­фор­ма­ци­ја, тра­ља­ве по­ли­ти­ке, сум­
не­ма­ју шта да тра­же по­ред кли­на­ца – бо­е­ма, ко­ји су њи­ве про­шло­сти, умор­ни смо од са­о­бра­ћај­не гу­жве,
већ у пет­не­стој го­ди­ни жи­вота ап­сол­ви­ра­ли „фи­ло­ свет­ске еко­ном­ске кри­зе, гло­бал­ног за­гре­ва­ња...Та­кво
зо­фи­ју ап­сур­да“, сте­кли ста­т ус ло­кал­не зве­зде и ста­ње све­сти зна да бу­де не­под­но­шљи­во и код љу­ди се
на­мет­ну­ли је­дан од­ре­ђе­ни стил по­на­ша­ња ко­ји мо­ра ја­вља по­тре­ба да га пре­ва­зи­ђу или за­ме­не дру­гим. Они
да се сле­ди ако се же­ли би­ти у трен­ду. Ал­ко­хол чи­та­ ко­ји се уче мо­ли­тви у раз­го­во­ру са Го­спо­дом мо­гу у
вој при­чи да­ју по­се­бан шмек, као и сва­ко за­бра­ње­но свом би­ћу да осе­те олак­ша­ње и ти­ши­ну на­лик оној
во­ће и при­зна­је ле­ги­ти­ми­тет њи­хо­вом ко­ри­сни­ку да ко­ју су осе­ти­ли и апо­сто­ли на Ге­ни­са­рет­ском је­зе­ру,
је „пра­ви ман­гу­п“. по­сле олу­је. Али шта је са они­ма ко­ји се не мо­ле?
Све је то на­рав­но део мла­до­сти ко­ји на­кон пу­бер­те­ Осо­бе скло­не ме­ди­та­ци­ји по­ку­ша­ће сва­ко­днев­не
та тре­ба пре­ва­зи­ћи и на вре­ме схва­ти­ти да су на суд­ про­бле­ме да пре­ва­зи­ђу раз­ми­шља­њем, уду­бљи­ва­њем
би­на­ма ра­зних бун­тов­ни­ка без раз­ло­га де­бе­ли про­ду­ у књи­ге, ин­те­лек­ту­ал­ним раз­го­во­ри­ма. Не­ко ће се
цен­ти у Хо­ли­ву­ду одав­но за­ра­ди­ли хр­пу па­ра. ба­ви­ти спор­том, од­ла­зи­ће на фуд­бал, тра­ча­ње, фит­нес
То­ком слу­же­ња вој­ног ро­ка имао сам при­ли­ку да и на тај на­чин по­ку­ша­ће да из­ба­ци из се­бе не­га­тив­ну
чу­јем раз­го­вор дво­ји­це „кла­си­ћа“ ко­ји су пре­при­ча­ва­ енер­ги­ју. Од­ла­зак на из­лет мо­же има­ти бла­го­т­вор­но
ли сво­је бо­ем­ске под­ви­ге, сли­ко­ви­то и не­све­сно илу­ деј­ство и љу­ди ће то­ком пу­то­ва­ња и у са­мој при­ро­ди
стру­ју­ћи баш ту, за ме­не нео­бја­шњи­ву, по­тре­бу за за­бо­ра­ви­ти на сва­ко­днев­не про­бле­ме и на се­бе са­ме.
до­ка­зи­ва­њем „ко је ко­ли­ко по­пио“. Ди­ја­лог гла­си Они пак ко­ји иза­бе­ру да се од сва­ко­днев­ног умо­ра и
от­пи­ли­ке ова­ко: стре­са ле­че ал­ко­хо­лом и та­бле­та­ма у опа­с­но­сти су да
„Ко­ли­ко си нај­ви­ше по­пио пи­ва за јед­но ве­че“, пи­та уђу у ла­ви­ринт из ко­га је те­шко иза­ћи, а са­ма не­га­тив­
пр­ви „гу­штер“ дру­гог. на енер­ги­ја ће им се не­рет­ко вра­ћа­ти као бу­ме­ранг.
„Три­ес“ (Три­де­сет – прим. аут.) од­го­во­ри дру­ги, и Да не би овај текст био пу­ко мо­ра­ли­са­ње, под­се­ти­
упи­та за­тим - А ти! ће­мо да ни ал­ко­хол ни дро­ге ни­су ло­ше са­ми по се­би.
„Ти си бо­љи од ме­не. Ја сам све­га два­де­сет пи­ва и Тре­ба се се­ти­ти са чим се при­че­шћу­је­мо, не ула­зе­ћи
ли­тру ви­на“, ре­че пр­ви као да се прав­да. пре­ви­ше у бо­го­сло­вље због че­га је ви­но – Хри­сто­ва
Православни Мисионар l 25

Те­ма бро­ја

и опи­ја­ти
крв. У ме­ди­ци­ни се ал­ко­хол и дро­ге ко­ри­сте од­у­век.
Мор­фи­јум се, ре­ци­мо, да­је те­шким бо­ле­сни­ци­ма ка­ко
би из­др­жа­ли не­под­но­шљи­ве бо­ло­ве. Чу­ве­ни из­раз
„пи­јан ко мај­ка“ по­ти­че од то­га што су не­ка­да труд­ни­
ца­ма да­ва­ли ра­ки­ју да би се без­бол­ни­је по­ро­ди­ле. Јед­на
ча­ши­ца пре­пе­че­ни­це је увек до­бра за цир­ку­ла­ци­ју,
ка­за­ће ста­ри...
Ни­је, да­кле, про­блем кад се ал­ко­хол и дро­га упо­тре­
бља­ва­ју, већ ка­да се зло­у­по­тре­бљава­ју. Наш ве­ли­ки глу­
мац Пе­тар Краљ је јед­ном при­ли­ком ре­као да је раз­ли­ка
из­ме­ђу чо­ве­ка ко­ји во­ли до­бру ка­пљи­цу и пра­вог ал­ко­
хо­ли­ча­ра у то­ме што овом пр­вом ал­ко­хол ни­је пре­пре­ка
да успе­шно оба­вља свој по­сао. И то мо­же би­ти са­вет.
Гра­ни­ца ка­да пре­ста­је­мо са пи­ћем тре­ба да бу­де ис­цр­та­
на на­шом спо­соб­но­шћу да успе­шно оба­ви­мо сво­је сва­
ко­днев­не ду­жно­сти, ма ка­кве оне би­ле.

Досада
По­ред же­ље да се до­ка­же­мо у дру­штву или
да се из­бо­ри­мо са стре­сом, ал­ко­хо­лу и опи­ја­
ти­ма се при­бе­га­ва и из пу­ке до­са­де и то би
мо­гао да бу­де тре­ћи раз­лог ко­га ће­мо об­ра­ди­
ти у овој ана­ли­зи.
Љу­ди про­сто не зна­ју шта ће по­не­кад са сво­
јим жи­во­том и све им из­гле­да бе­сми­сле­но. Чак
и ако има­ју кров над гла­вом, по­сао, хра­ну, при­
ја­теље и срод­ни­ке ко­ји их во­ле. Про­блем је у
то­ме што те осо­бе вре­ме­ном по­ста­ју до­сад­не
са­ме се­би. Оне се пла­ше да по­раз­го­ва­ра­ју ма­ло
са­ми са со­бом, да се су­о­че са сво­јим ми­сли­ма, да
по­кре­ну де­таљ­ну ана­ли­зу свог жи­во­та. Њих те­шко
мо­гу да за­до­во­ље обич­не ства­ри, јер су ве­ћи­ну и про­
ба­ли: пу­то­ва­ли су, во­зи­ли бр­зе ауто­мо­би­ле, пе­ли се на
Хи­ма­ла­је, про­ба­ли ег­зо­тич­не ку­хи­ње, зна­ју ми­ни­стре
и страна­чке ли­де­ре, бо­ри­ли су се за људ­ска пра­ва...
Али из тог мно­штва ства­ри, че­сто и та­штих, вре­ба
пра­зни­на ко­је ни­су ли­ше­ни чак ни по­бо­жни љу­ди. И
ето нас опет код ал­ко­хо­ла и дро­ге ко­ји мо­гу би­ти брз
од­го­вор на до­са­ду, а ујед­но и ефи­ка­сна сред­ста­ва за
ауто­де­струк­ци­ју.
26 l
3/2009.

Је­дан мој при­ја­тељ ко­ји је по­сле бур­не мла­до­сти У пси­хо­ло­ги­ји је по­знат и фе­но­мен да де­вој­ке ко­ји­ма је
упло­вио у мир­ну брач­ну лу­ку и да­ље не про­пу­шта отац био ал­ко­хо­ли­чар, као по де­фи­ни­ци­ји за свог
при­ли­ку да на­кон ви­ше­днев­ног од­су­ства сво­је су­пру­ге брач­ног дру­га та­ко­ђе би­ра­ју слич­не ти­по­ве. Да ли је ту
за­мак­не у ка­фа­ну. у пи­та­њу иден­ти­фи­ко­ва­ње са ро­ђе­ном мај­ком и по­тре­
„Мо­гли бисмо до гра­да ве­че­рас“, ја­вља ми се пре­ко ба да се пре­жи­ви из­но­ва јед­на слич­на суд­би­на, или је
те­ле­фо­на. про­сто реч о на­ви­ци на је­дан са­до­ма­зо­хи­стич­ки на­чин
„Мо­же­мо на кон­церт. У Ко­ла­ра­цу су на про­гра­му жи­во­та, не бих умео да од­го­во­рим.
де­ла Рах­ма­њи­но­ва“, про­во­ци­рам ње­го­во стр­пље­ње Оно што знам је­сте да ал­ко­хо­ли­ча­ри де­лу­ју ру­жно.
све­стан да се он пре за­же­лео ка­ри­ра­них стол­ња­ка. У се­ћа­њу ми је оста­ла сце­на ка­да је је­дан ста­ри­ји чо­век,
„Ка­кав бре Рах­ма­њи­нов, сла­бо ми је то“, од­го­ва­ра при­лич­но при­пит, по­чео да по­вра­ћа по ули­ци ко­јом
мој при­ја­тељ не­рас­по­ло­жен за ша­лу. сам про­ла­зио. Оно што је оста­ви­ло ути­сак на ме­не
По­ред ових мо­ти­ва љу­ди мо­гу би­ти под­ло­жни ал­ко­ је­сте ње­го­ва про­те­за тј. ве­штач­ки зу­би ко­је је др­жао у
хо­лу и на­след­но и тим се ба­ви ге­не­ти­ка. Ме­ђу­тим, и ру­ци. Ту­жно је то кад је чо­век по­ро­чан, али је мно­го
сте­че­не на­ви­ке ути­чу у ве­ли­кој го­ре кад се по­ро­ци­ма пре­да­је због бе­де, оча­ја, не­зна­ња
ме­ри. По­је­ди­ни ро­ди­те­љи и на­ви­ке у ко­јој су се та­кве ства­ри уко­ре­ни­ле као
сво­јим пре­школ­ци­ма не­ми­нов­не.
си­па­ју по­не­кад ча­шу
пи­ва уз ру­чак, као да Широк спектар дрога
је реч о це­ђе­ном со­ку.
Та­ква де­ца ка­сни­је Што се ти­че дро­ге, мо­ти­ви због ко­јих не­ко по­чи­ње
има­ју не­ми­нов­но да их ко­ри­сти мо­гу би­ти исти као код ал­ко­хо­ла.
ве­ћи праг то­ле­ран­ У по­чет­ку је то, да­кле, зна­ти­же­ља и до­ка­зи­ва­ње,
ци­је за по­ро­ке од по­том сле­ди по­тре­ба да се пре­ва­зи­ђе до­са­да и стрес, а
сво­јих вр­шња­ка. на кра­ју то по­ста­је ре­дов­на на­ви­ка и дру­га при­ро­да
њи­хо­вих ко­ри­сни­ка.
Ши­рок је спек­тар шта се све под­ра­зу­ме­ва под дро­
гама, а обич­но се де­ле на ла­ке и те­шке, као и на при­
род­не и син­те­тич­ке.
Лич­но­сти ко­је ни­су оства­ре­не (емо­тив­но, со­ци­
јал­но, ин­те­лек­т уал­но, ду­хов­но) под­ло­жни­је су
по­губ­ном ути­ца­ју нар­ко­ти­ка од оних ко­је то је­су.
Анег­до­та ко­јом се мно­ги оправ­да­ва­ју ка­же да је
чу­ве­ни пси­хо­лог Фројд ко­ри­стио ко­ка­ин пре­ко 40
го­ди­на и ни­је због то­га имао про­бле­ме – са дру­ге
стра­не, до­вољ­но је да је­дан кли­нац пр­ви пут про­ба
ту дро­гу, укра­де очев пи­штољ и ауто­мо­бил и уђе на
је­дан сплав „где су сви ми­ше­ви“ и на­пра­ви та­ран­
ти­нов­ску ат­мос­фе­ру. Хе­ро­ин је, сло­бод­но се мо­же
ре­ћи, оте­ло­тво­ре­ње ђа­во­ла. Љу­ди ко­ји су га про­ба­
ли ка­жу да се рет­ко ко­ји осе­ћај са тим мо­же упо­ре­
ди­ти – по­сле­ди­це су, ме­ђу­тим, спр­же­ни мо­зго­ви.
Хе­роин­ским за­ви­сни­ци­ма у ста­њу кри­зе ни­шта ни­је
све­то. Је­дан од њих ми је при­чао ка­ко је ње­гов „брат
по игли“ гво­зде­ним пај­се­ром ре­дов­но ту­као сво­ју
мај­ку и ба­бу. „Ваљ­да их та­ко вас­пи­та­ва да га пре­ви­
ше не жив­ци­ра­ју“, по­ку­шао је да ми об­ја­сни тај
фе­но­мен. Сва­ки да­љи ко­мен­тар је из­ли­шан.
Православни Мисионар l 27

Дра­га­на Ман­дић Те­ма бро­ја

Љубав изгони
страх напоље
Не жи­ви чо­вјек са­мо о хље­бу и Циљ Бо­жи­јег чо­вје­ко­љу­бља је да чо­вје­ка
во­ди, не­го о сва­кој ри­је­чи што раз­би­је­ног у па­рам­пар­чад по­но­во
до­ла­зи из уста Бо­жи­јих. ус­по­ста­ви као цје­ло­ви­то би­ће.
Ка­да го­во­ри­мо о бо­ле­сти­ма за­ви­сно­сти нај­че­шће
Да га на­у­чи да во­ли. Не са­мо да
ми­сли­мо да се оне ни на ко­ји на­чин не ти­чу нас, да се по­сље­ди­це тре­нут­них про­ма­ша­ја па­лог
не од­но­се на нас „здра­ве“ и „нор­мал­не“. У на­шој сви­је­ чо­вје­ка бу­ду за­ле­че­не, не­го да се чо­вјек
сти жр­тве ове по­мам­не сти­хи­је је­су они „про­бле­ма­
тич­ни“, „чу­да­ци“, „ули­ча­ри“, „про­па­ли­це“... На­ма се то по­но­во ус­пра­ви у сво­јој до­сто­јан­стве­ној
не мо­же де­си­ти, па ми смо хри­шћа­ни, на­ша дје­ца су цје­ло­ви­то­сти и да ис­пу­ни ру­пу ко­ја
див­на и до­бро вас­пи­та­на, а та­мо они, са­ми су се­би
кри­ви, ни­су во­ди­ли ра­чу­на на ври­је­ме, сад је ка­сно,
зја­пи та­мо гдје је не­кад би­ло ср­це.
не­ма ту по­мо­ћи... Из сво­је ма­ло­гра­ђан­ске са­мо­за­љу­
бље­но­сти и на­ив­ног оп­ти­ми­зма нај­че­шће би­ва­мо про­ Са­мо јед­на ча­ши­ца по­сли­је на­пор­ног да­на на по­слу,
бу­ђе­ни су­ро­во, схва­та­ју­ћи да су нас до­га­ђа­ји пре­те­кли јед­на пи­лу­ла за спа­ва­ње по­сли­је раз­во­да, не­ко­ли­ко
и да већ ду­го игра­мо у вр­зи­ном ко­лу у бје­со­муч­ном ди­мо­ва да се по­диг­нем по­сли­је сва­ђе са ма­тор­ци­ма,
рит­му ко­ји нам за­да­је наш су­ро­ви вла­сник. дру­га, тре­ћа, пе­та, ... хро­нич­на де­пре­си­ја, ни­је ми
Гдје је бла­го на­шег ср­ца? Шта је то хљеб наш на­су­ до­бро, ни­је ми до­бро, са­мо ма­ло, не­ћу ви­ше, не­ћу, ни­је
шни? О ко­ме или че­му ви­си наш жи­вот? Ко су са­вре­ ми до­бро...
ме­ни идо­ли ко­ји­ма се пре­да­је­мо сми­шља­ју­ћи оправ­да­ По­шло је по злу оног ча­са кад ми је по­ста­ло ти­је­сно
ња и на­ла­зе­ћи фа­ри­сеј­ске из­го­во­ре? Да ли смо уоп­ште у мо­јој ко­жи, кад сам по­ми­слио та­мо не­гдје је сре­ћа,
сло­бод­ни док пра­ви­мо сво­је сва­ко­днев­не ком­про­ми­се из­ван овог кру­га, у зе­мљи Дем­бе­ли­ји, у зе­мљи Не­до­ђи­
са са­вје­шћу и тје­ши­мо се да ни­смо ни бо­љи, ни го­ри од ји, у Ра­ју без Од­го­вор­но­сти. По­ми­слио сам: Та­ко је
дру­гих? Спу­сти­мо се на дно на­ших ср­ца и бу­ди­мо мно­го лак­ше... Ус­та­ћу и ре­ћи ћу им: „До­ста ми вас је!
ис­кре­ни пре­ма се­би. Да кре­не­мо... Вра­ти­те ми што ми при­па­да! Од­ла­зим! Мр­зим вас!
Идем та­мо гдје ћу мо­ћи би­ти сре­ћан, гдје ме ни­ко не­ће
Ка­ко смо по­ста­ли за­ви­сни? гу­ши­ти и гдје ћу мо­ћи да бу­дем САМ!“ И та­ко по­ђох.
Ру­шио сам јед­ну по јед­ну гра­ни­цу, од­ба­ци­вао јед­ну
Од че­га смо и ка­ко по­ста­ли за­ви­сни? У са­мрт­ном по јед­ну скру­пу­лу, га­зио јед­ну по јед­ну за­по­ви­јест и
роп­цу под ом­чом ко­ја се сте­же пи­та­мо се ка­ко смо се би­вао све бје­шњи, све моћ­ни­ји, све хлад­ни­ји, све су­ро­
на­шли у овом па­клу. Гдје је наш жи­вот скли­знуо из ви­ји. Мо­ја зе­мља би­ла је ис­пред ме­не. Још не­ко­ли­ко
ши­на а да то та­ко ду­го, за­у­зе­ти со­бом, ни­смо при­мје­ ко­ра­ка, још не­ко­ли­ко ко­ра­ка. Што сам јој бли­же хо­дио
ти­ли? Еко­ном­ска кри­за, емо­тив­на кри­за, брач­на кри­за, би­ва­ла је све љеп­ша и да­ља, ма­ми­ла ме је и за­во­ди­ла,
адо­ле­сцент­ска кри­за, кри­за сред­њих го­ди­на... - кри­за и опи­ја­ла и за­но­си­ла, а ни­сам је мо­гао осво­ји­ти.
фр­ка. Гдје смо ис­пу­сти­ли кон­це из ру­ку и ка­да је све Мо­је има­ње се ра­су­ло, мо­ја моћ ле­жа­ла је по­ло­же­на
по­шло стр­мо­глав? под ње­не но­ге, умо­ран, смр­вљен, ле­жао сам ма­шта­ју­ћи
28 l
3/2009.

о њој ко­ја ме је ра­ни­ла, ко­ја ме је по­ра­зи­ла, а знао сам да оча­ја­ње, оста­ви­ти из­о­би­ље и пре­ћи у ни­шта­ви­ло,
ни­ка­да не­ће би­ти мо­ја. Што је да­ља би­ва­ла, ви­ше сам је До­брог Па­сти­ра за­мје­ни­ти Лу­ка­вим Ву­ком, оно­га ко­ји
же­лио. За­бо­ра­вио сам све што је чи­ни­ло мој жи­вот до нас хра­ни сво­јом Кр­љу и Ти­је­лом за­мје­ни­ти не­у­та­жи­
та­да. Та­ко сам по­стао њен роб. Она је у пла­ви­ча­стој вом гла­ђу и же­ђу, жи­вот за­ме­ни­ти смр­ћу, за­јед­ни­цу -
из­ма­гли­ци пле­са­ла у под­не­бе­сју, из­ме­ђу ја­ве и сна, са­мо­ћом, Рај - па­клом. Са­мо без­ум­ник, ко­ји је бо­го­у­би­
по­хот­на и ла­жна, по­мам­на и ди­вља и це­ри­ла се не­ким ца и са­мо­у­би­ца и уби­ца бли­жњих сво­јих, у ср­цу сво­ме
хлад­ним де­мон­ским смје­хом... мо­же на­чи­ни­ти ова­кав из­бор. А они ко­ји су глад­ни и
Адам и Ева ле­жа­ли су го­ли у пра­ху и пе­пе­лу од ко­јих жед­ни прав­де, сми­ре­ни и чи­сти ср­цем тра­же Бо­га и
су са­зда­ни гле­да­ју­ћи се не­по­вјер­љи­во, као зви­је­ри, као на­ла­зе сва до­бра. Ни јед­но­га бла­га не­ће се ли­ши­ти.
про­тив­ни­ци. Пла­ме­ни Хе­ру­вим ста­јао је са ма­чем из­над Бо­ле­сти за­ви­сно­сти се мо­гу озна­чи­ти и као гри­јех
њих. Ви­ше ни­су би­ли исти. Пр­ви пут у жи­во­ту пре­пла­ ма­ло­вјер­ја, не­ма­ње хра­бро­сти да се пре­да­мо у ру­ке
вио их је страх и ка­ја­ње гор­ко. Коц­ка је би­ла ба­че­на, Бо­жи­је или не­до­ста­так во­ље да оп­ста­је­мо на пу­ту
из­бор на­пра­вљен. По­ми­сли­ли су да мо­гу све са­ми и да Ње­го­вом. Пи­та­ње ко­је Хри­стос упу­ћу­је свом уче­ни­ку
је сре­ћа из­ван за­јед­ни­це са Бо­гом. Из­ван за­ко­на сло­бо­де Пе­тру ко­ји је до ма­ло­час хо­дио по во­ди, а сад се да­ви у
и љу­ба­ви. та­ла­си­ма, мо­же се од­но­си­ти на сва­ко­га од нас: „Ма­ло­
Ада­ма је об­лио те­шки зној, а Еву су су­сти­гли љу­ти вјер­ни, за­што си по­сум­њао?“
бо­ло­ви. Ни­је ви­ше би­ло чвр­стог тла под њи­ма. При­ро­да Оно се од­но­си на сва­ко­га ко­ји се уна­при­јед пре­дао,
их ни­је при­зна­ва­ла за сво­је го­спо­да­ре. Је­ли су пло­до­ве ко­ји је ис­ку­сио бла­го­дат па је од­ба­цио, или на оно­га ко­ји
сво­је сло­бо­де, а они су би­ли гор­ки. Бес­по­моћ­ни пра­ро­ се не­ко ври­је­ме бо­рио па по­су­стао. Сва­ки од нас има
ди­те­љи, су­о­че­ни са соп­стве­ном не­мо­ћи, спо­зна­ли су сво­је кри­зе, сво­је дрх­та­је, сво­је рас­цје­пе, сво­ја ки­да­ња и
сво­ју за­блу­ду, свој про­ма­шај и пла­ка­ли гор­ко. сво­је бит­ке. Сва­ки од нас па­да и уста­је. Ни­је са­мо нар­
ко­ман, чо­вјек об­у­зет де­мон­ским ле­тар­гич­ним сном,
Чо­вје­ко­љу­би­ви Бог умрт­вљен сво­јим соп­стве­ним са­гр­је­ше­њи­ма. Сва­ко од
нас, на раз­ме­ђи сво­јих из­бо­ра, сто­ји на брит­кој иви­ци
Па ипак, чо­вје­ко­љу­би­ви Бог ни­је се од­вра­тио од сво­ до­бра и зла, жи­во­та и смр­ти, сло­бо­де и за­ви­сно­сти.
јих ство­ре­ња. По­сје­ћи­вао их је на раз­ли­чи­те на­чи­не: Људ­ској во­љи је по­треб­но ис­цје­ље­ње. Чу­па­ње из ста­рог
слао про­ро­ке, чи­нио чу­де­са, дао им је за­кон у по­моћ и ко­ри­је­на стра­ха и па­кле­не са­мо­за­тво­ре­но­сти – де­струк­
ан­ђе­ле као чу­ва­ре, а ка­да се на­вр­ши­ла пу­но­ћа вре­ме­на ци­је и ауто­де­струк­ци­је - и пре­са­ђи­ва­ње у зе­мљу но­ву.
по­слао је и Са­мо­га Си­на Сво­га, ко­ји је Је­ди­нац Очев, Љу­бав из­го­ни страх на­по­ље.
бли­ста­ње Сла­ве Ње­го­ве, ко­ји је по­стао јед­нак ти­је­лу Циљ Бо­жи­јег чо­вје­ко­љу­бља је да чо­вје­ка раз­би­је­ног у
сми­ре­ња на­шег. па­рам­пар­чад по­но­во ус­по­ста­ви као цје­ло­ви­то би­ће. Да
Он не­мо­ћи на­ше узе на Се­бе и дав­ши Се­бе у за­мје­ну га на­у­чи да во­ли. Не са­мо да по­сље­ди­це тре­нут­них про­
смр­ти ко­ја је нас, про­да­не гри­је­ху, др­жа­ла у роп­ству, ма­ша­ја па­лог чо­вје­ка бу­ду за­ле­че­не, не­го да се чо­вјек
си­ђе Кр­стом у Ад, по­ки­да око­ве смр­ти и узе гри­је­ха и по­но­во ус­пра­ви у сво­јој до­сто­јан­стве­ној цје­ло­ви­то­сти и
зла, и вас­кр­се у тре­ћи дан, пу­шта­ју­ћи на сло­бо­ду из­му­ да ис­пу­ни ру­пу ко­ја зја­пи та­мо гдје је не­кад би­ло ср­це.
че­ни род људ­ски. Он по­ста­де пр­во­ро­ђе­ни из мр­твих, Па­лом чо­вје­ку по­треб­но је да по­но­во удах­не дах
спа­си­тељ ви­тла­ни­ма бу­ром, по­моћ без­на­де­жни­ма, (Дух) сло­бо­де и да њи­ме, на­дах­нут, за­ко­ра­чи у но­ви
ље­кар бо­ле­сни­ма. Он по­ста­де на­ша хра­на и пи­ће, чо­кот жи­вот, жи­вот у ко­ме сва­ки дан ва­пи као То­ма: Вје­ру­јем
на ко­ји се ка­ле­ми­мо, те­мељ на ко­ме се зи­да­мо, Пут, Го­спо­де, по­мо­зи мо­ме не­вјер­ју. Гдје вје­ром и на­дом и
Исти­на и Жи­вот и Зе­мља Жи­вих. љу­ба­вљу по­бје­ђу­је сво­је кри­зе. Гдје жр­твом че­ли­чи сво­
Он је до­шао да из­му­че­не пу­сти на сло­бо­ду, да из­ли­је­ ју во­љу. Мо­ра се хо­да­ти по во­ди. Дру­гог пу­та не­ма.
чи бо­ле­сне, да опро­сти гре­шни­ма, да нас про­бу­ди из Го­спод сто­ји на њој као на су­хом и зо­ве нас да по­ђе­мо.
са­мрт­ног сна. Да сви­ма пру­жи шан­су за жи­вот вјеч­ни. У овом сви­је­ту не­ма­мо по­у­зда­ног гра­да. Има­мо за свој
До­бри па­стир ко­ји иде да сва­ку сво­ју ов­цу от­ме из че­љу­ те­мељ са­мо кри­стал­ни не­бе­сни град Јаг­ње­та ко­је до­ла­зи
сти ду­хов­ног ву­ка ко­ји је већ ки­да и же­ли да је жи­ву да су­ди сви­је­ту и да ус­по­ста­ви Цар­ство сво­је. Је­ди­но од
све­де у па­као. И ка­да је спа­си уво­ди је у Зе­мљу Жи­вих. че­га за­ви­си­мо је­сте Бо­жи­је обе­ћа­ње чи­је ис­пу­ње­ње
У рас­пе­тој не­се­бич­ној љу­ба­ви Ње­го­вој је­сте пу­но­ћа, че­ка­мо и утвр­ђу­је­мо се у ње­му од Ли­тур­ги­је до Ли­тур­
сми­сао и ра­дост не­про­ла­зна свих све­тих. ги­је, од пра­зни­ка до пра­зни­ка, од Вас­кр­са до Вас­кр­са.
На­пу­сти­ти га зна­чи оста­ви­ти ра­дост и при­гр­ли­ти Ње­го­вог и на­шег.
Православни Мисионар l 29
30 l
3/2009.

Аутор: Н. Каплановић

Што је љу­ди­ма
Ј ед­но про­хлад­но, али сун­ча­но ју­тро. Ома­ња гру­па
мла­дих су­о­чи се са не­чим што би мно­ги же­ле­ли да
до­жи­ве: не­из­ре­ци­ву ду­хов­ну ра­дост и оду­ше­вље­ње
оним што ве­ћи­на љу­ди по­гре­шно свр­ста­ва у дав­но
свр­шен чин, чак у пр­во­бит­но вре­ме жи­во­та и де­ло­
ва­ња Хри­шћа­на - чу­до Бо­жи­је љу­ба­ви и ми­ло­
сти! Уве­ри­ше се да се и да­нас чу­да де­ша­ва­ју и
то мо­жда и ве­ћим ин­те­зи­те­том не­го не­ка­
да. Чи­ни се да се са­вре­ме­ном чо­ве­ку
на­хва­та­ла па­у ­чи­на на ду­хов­ним
очима, па не при­ме­ћу­је око се­бе све
оно о че­му све­до­че број­на пре­да­ња
дав­них вре­ме­на. Об­у­зе­ти стра­шћу и
иза­зо­ви­ма сва­ко­днев­ног жи­во­та
за­чи­ње­ног мно­го­број­ним гре­си­ма,
не­ма­мо вре­ме­на да се по­све­ти­мо
љу­ди­ма и до­га­ђа­ји­ма, ко­ји су та­ко
бли­зу нас, а та­ко да­ле­ко...

Зе­мља жи­вих
„Зе­мља жи­вих“ - гла­си опо­ми­њу­
ћи на­зив је­дин­стве­ног про­јек­та
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве
ко­ји је по­ме­рио гра­ни­це
са­вре­ме­не на­у­ке и ме­ди­
цин­с ко-пси­х о­л о­ш ких
до­с тиг­н у­ћа. Са
бла­г о­с ло­в ом
Православни Мисионар l 31

Те­ма бро­ја

не­мо­гу­ће, Бо­гу је мо­гу­ће


Епи­ско­па бач­ког Ири­не­ја,
Земља живих - Вилово
а под ста­ра­тељ­ством брат­
ства ма­на­сти­ра Ко­виљ на
че­лу са Вла­ди­ком Пор­фи­
ри­јем, осно­ва­на су спе­ци­
јал­на ме­ста, тзв. „ку­ће“ за
ле­че­ње за­ви­сни­ка од опој­
них дрога. Ове ду­хов­не
бол­ни­це, услов­но ре­че­но,
пред­ста­вља­ју „ма­на­сти­ре“
у ко­ји­ма се из го­ди­не у
го­ди­ну де­ша­ва­ју Бо­жи­ја
чу­да: ду­хов­на и те­ле­сна
ис­це­ље­ња мла­дих љу­ди -
на­о­чи­глед без­на­де­жних
слу­ча­је­ва од ко­јих су ско­ро
сви ди­гли ру­ке. Ско­ро сви
- осим Бо­га и њи­хо­вих
ро­ди­те­ља ко­ји по­тра­жи­ше
Бо­жи­ју по­моћ и ми­лост.
Њи­хо­вим мо­ли­тва­ма и
нео­пи­си­вом ду­хов­ном сна­гом ових мла­дих и ма­ло има пред­ра­су­да пре­ма па­лој бра­ћи ко­ји су
под­ви­жни­ка, а пре све­га уз не­из­ре­ци­ву под­ле­гли стра­вич­ном ис­ку­ше­њу узи­ма­ња нар­ко­ти­
љу­бав и ми­лост Бо­жи­ју, де­си­ло се ка, на­ћи ће се у ве­ли­ком чу­ду. При­зор је су­про­тан
чу­до: они ко­ји су до ско­ро до­ти­ца­ли оче­ки­ва­ном, шта­ви­ше за­ди­вљу­ју­ћи јер уме­сто оро­
ду­хов­но и те­ле­сно дно, ко­ји су ну­лих ли­ца, не­ар­ти­ку­ли­са­них кри­ко­ва и пре­не­ра­
ви­ше ли­чи­ли на де­мо­не не­го на же­них по­гле­да са ко­ји­ма се мо­же­мо сре­сти по бол­
љу­де, са­да жи­ве по ти­пи­ку ни­ца­ма за ле­че­ње од бо­ле­сти за­ви­сно­сти, ов­де вас
оп­ште­жи­тељ­них ма­на­сти­ра, оку­пи­ра­ју бла­же­на ли­ца спа­се­них ду­ша, ли­ца пу­на
скру­ше­ног по­на­ша­ња, сми­ре­ња и по­ка­ја­ња са од­ме­ре­ном до­зом ра­до­сти и
ве­дрог и здра­вог ли­ца. бо­жан­ске љу­ба­ви.
Сва­ко ко Ле­че­ње у ку­ћа­ма је бес­плат­но и за раз­ли­ку од
слич­них по­ку­ша­ја, ле­чи се са­мо Је­ван­ђе­љем, тј. ле­по­
том бли­зи­не Бо­жи­је. Не по­сто­ји бо­љег и оправ­да­ни­
јег ле­ка јер су ови мла­ди љу­ди, тру­ју­ћи те­ло, Бо­жи­ју
тво­ре­ви­ну, по­ди­гав­ши ру­ку на Бо­га, отро­ва­ли и
ду­шу. Ни­ко­ме до са­да ни­је по­шло за ру­ком да не­што
што је не­ма­те­ри­јал­но (ду­ша) по­вра­ти у нор­ма­лу
не­чим ма­те­ри­јал­ним, ле­ко­ви­ма. Од­у­зи­ма­ју­ћи им
дро­гу, за уз­врат им је да­то Је­ван­ђе­ље и ти­ме по­пу­ње­
на пра­зни­на ко­ја на­ста­је на­глим од­у­зи­ма­њем не­че­га
на шта се те­ло на­ви­кло – зло се за­ме­њу­је до­брим.
Фото: Н. Каплановић
32 l
3/2009.

Вилово Они од­јед­ном по­ста­ју „ро­бо­ви“ љу­ба­ви


Бо­жи­је, слу­же се и хра­не њо­ме. Она их
ин­спи­ри­ше у свим жи­вот­ним по­ду­хва­ти­ма,
пре све­га у бор­би про­тив зла ко­јем су прет­
ход­но би­ли под­ле­гли. Ре­зул­та­ти су чу­де­сни
и не мо­гу се ни свим ре­чи­ма ово­га гре­шно­га
све­та опи­са­ти. Тај при­зор јед­но­став­но тре­ба
до­жи­ве­ти.
У Бач­кој по­сто­је три „ку­ће“: у Че­не­ју и
Ви­ло­ву за му­шкар­це и јед­на у Бач­ком
Пе­тро­вом Се­лу за же­не о ко­ји­ма се бри­не
све­ште­ник Бран­ко Ћур­чин из Но­вог Са­да.
Јед­на ку­ћа, ко­ја је та­ко­ђе у овом си­сте­му,
на­ла­зи се у Шу­ма­диј­ској епар­хи­ји у се­лу
Брај­ко­вац код Ла­за­рев­ца о ко­јој, по бла­го­
сло­ву Вла­ди­ке шу­ма­диј­ског Јо­ва­на, бри­не
све­ште­ник Алек­сан­дар Но­ва­ко­вић из Ла­за­
рев­ца.

Оп­ште­жи­тељ­ство
У ку­ћа­ма се жи­ви по је­дин­стве­ним, спа­со­
но­сним „пра­ви­ли­ма“ на­лик оп­ште­жи­тељ­ним
ма­на­сти­ри­ма. У тим ма­лим за­јед­ни­ца­ма,
кро­то­шћу ових под­ви­жни­ка вла­да нео­пи­си­
ви мир, брат­ска љу­бав и то­ле­ран­ци­ја, спо­зна­
ње гре­ха и спрем­ност да се до по­след­њег
ато­ма сна­ге бо­ри про­тив истог. Це­ло­днев­на
лич­на, а пре све­га за­јед­нич­ка мо­ли­тва, вр­ше­
ње број­них ко­ри­сних оба­ве­за пре­ци­зно и
сту­ди­о­зно де­фи­ни­са­них за сва­ког по­на­о­соб,
стра­же­ње над сво­јом и ду­шом при­сут­не
са­бра­ће, чи­та­ње Је­ван­ђе­ља за вре­ме обро­ка -
Брајковац са­мо су део овог је­дин­стве­ног, спа­со­но­сног и
жи­во­твор­ног про­гра­ма ко­ји је до са­да оства­
рио не­ве­ро­ват­не ре­зул­та­те. За­чу­ђу­ју­ћи
по­вра­так ових мла­дих љу­ди у нор­ма­лан и
бо­го­у­го­дан жи­вот је не­по­ре­ци­ви до­каз да је
Хри­стос вас­кр­сао и да је ту, ме­ђу и у на­ма.
Уме­сто бес­крај­не та­ме, бо­ла и пат­ње, по­ср­ну­
ла бра­ћа су иза­бра­ла веч­ни жи­вот у жи­вом
Бо­гу на­шем.
Не би би­ло зго­рег да број­не лич­но­сти из
јав­ног, по­ли­тич­ког жи­во­та, тј. „др­жав­ног
апа­ра­та“, ослух­ну по­тре­бе ових сме­лих
под­ви­жни­ка и под­стак­ну ши­ре­ње про­гра­
ма на це­лу др­жа­ву. Јер, „до­бро је чи­ни­ти
до­бро сви­ма, а на­ро­чи­то они­ма ко­ји не мо­гу
да вра­те“ !
Православни Мисионар l 33

Ин­тер­вју во­ди­ла: Та­тја­на Ра­дић Те­ма бро­ја

Mи­си­о­на­ри ­
у бор­би про­тив­
нар­ко­ма­ни­је
У овом бро­ју на­шег ча­со­пи­са во­ди­ће­мо раз­го­вор
са ми­си­о­на­ри­ма у бор­би про­тив бо­ле­сти за­ви­
сно­сти. Сва­ко у сво­јој обла­сти, са сво­јим сред­стви­
z zМно­ги су ми­шље­ња да је жи­вот у цен­три­
ма пре­ви­ше ди­сци­пли­но­ван. Да ли је то
нео­п­ход­но и, на­рав­но, да ли је то исти­на?
ма, на­чи­ни­ма ула­зи у пра­ви рат про­тив ове ве­ли­ке О. Је­ли­сеј:  Жи­вот у За­јед­ни­ци је ја­ко ди­сци­пли­
људ­ске стра­сти, по­ро­бљи­ва­ча љу­ди. Jерођакон Је­ли­ но­ван и то је по­треб­но, не са­мо за за­ви­сни­ке не­го и
сеј, мо­нах ма­на­сти­ра Ко­виљ и по­моћ­ник у ра­ду за љу­де уоп­ште. За­ми­сли­те са­мо ка­кав би жи­вот био
за­јед­ни­це „Зе­мља жи­вих“ и Кри­ да не­ма, на при­мер, за­ко­на. Мно­ги би ра­ди­ли јав­но
сти­на Цве­ја­нов, ад­ми­ни­стра­ шта год им под­не на па­мет. Ако чо­век мо­рал и
тор и идеј­ни тво­рац сај­та мо­рал­не за­ко­не не гле­да кроз при­зму сво­је ве­ре у
Ни­кад хе­ро­ин, све­до­че о Бо­га, он­да, где су гра­ни­це у људ­ској не­мо­рал­но­сти и
на­по­ри­ма у бор­би про­тив оста­лом?
нар­ко­ма­ни­је.
На ко­ји на­чин ма­на­стир Ко­виљ до­при­но­си
zz
ра­ду Цен­тра, с об­зи­ром да они ни­с у ус­по­
ста­вље­ни у са­мом ма­на­
стир­ском ком­плек­с у?
О. Је­ли­сеј: Ма­на­стир је
ме­сто де­ша­ва­ња при­прем­
них раз­го­во­ра за ула­зак у
За­јед­ни­цу ко­ји су се оба­
вља­ли у по­чет­ку сва­ке
су­бо­те, за­тим сва­ке
дру­ге, а од не­дав­но
са­мо је­дан­пут ме­сеч­
но, пр­ве су­бо­те у
ме­се­ц у. Ту се,
за­тим, оба­
вља­ју и
Православни Мисионар l 35

зи­ли пе­ри­о­де кри­зе и та­ко­зва­ног „ски­да­ња“, ка­да им


је због изо­ла­ци­је, ко­ја је им­пе­ра­тив, до­ста зна­чи­ла
чак и ова­ква вир­т у­ел­на по­др­шка дру­гих љу­ди. Вре­ме­
ном, ка­ко ус­по­ста­вља­ју трај­ни­ју ап­си­тен­ци­ју, они
ре­ђе по­се­ћу­ју сајт, што је ра­зу­мљи­во, или се пак,
ја­вља­ју на ње­га као са­рад­ни­ци по­ку­ша­ва­ју­ћи са­да да
они сво­јим са­ве­том и по­др­шком по­мог­ну љу­ди­ма са
слич­ним про­бле­ми­ма. На­рав­но, има и оних ко­ји
до­жи­вља­ва­ју ре­ци­див и вра­ћа­ју се по­но­во хе­ро­ин­ у.
Дру­гу зна­чај­ну ка­те­го­ри­ју по­се­ти­ла­ца чи­не срод­
ни­ци или осо­бе бли­ске за­ви­сни­ци­ма ко­је се ја­вља­ју за
са­вет ка­ко да утвр­де да ли је осо­ба на хе­ро­ин­ у, ка­ко
да по­сту­пе у том слу­ча­ју, где да их во­де на ле­че­ње или
са­мо тра­га­ју за не­ким ко их раз­у­ме и с ким мо­гу да
по­де­ле свој про­блем без стра­ха од осу­де. Не тре­ба
за­бо­ра­ви­ти да су не са­мо за­ви­сни­ци већ и њи­хо­ве
по­ро­ди­це код нас у дру­штву вр­ло стиг­ма­ти­зи­ра­ни.
Ин­тер­нет пру­жа мо­гућ­ност да осо­ба са­кри­је свој
пра­ви иден­ти­тет, а ипак оства­ри кон­такт са дру­гим
љу­ди­ма и по­ве­ри им се без за­др­шке. Чи­ни ми се
да овим љу­ди­ма и са­ма чи­ње­ни­ца да ни­су са­ми
на све­т у са бо­ле­шћу свог де­те­та, бра­та, се­стре
пу­но зна­чи и ве­ли­ка је по­моћ у при­хва­та­њу и
са­вла­да­ва­њу про­бле­ма.

zzШта ми­сли­те да је бо­лест за­ви­сно­сти:


пси­хич­ког или ду­хов­ног ка­рак­те­ра?
 О. Је­ли­сеј:  Све до­ла­зи из сфе­ре ду­хов­ног, а
ма­ни­фе­сту­је се пси­хич­ки и
те­ле­сно. Чо­век је би­ће
ви­ш е све­т о­в а.
Ни­с мо са­мо
ов­де. Има
нас и
т а ­м о .
Ч о ­в е к
је ес­ха­
т о ­л о ­
шко би­ће.
В е ч ­н о с т
по­с то­ји и
тре­ба се бо­ја­
ти веч­н о­с ти.
Ов­де на Зе­мљи је све
при­вре­ме­но. Веч­ност је дру­
га ди­мен­зи­ја. Веч­ност не по­зна­је
вре­ме и про­стор. Да ли се ти ра­ду­јеш
веч­но­сти? Би­ће­мо веч­но са Хри­стом и јед­ни са Рад у Земљи живих
дру­ги­ма. Да ли то мо­же­мо да под­не­се­мо?
36 l
3/2009.

zzКри­сти­на, ка­кви су про­бле­ми сај­та у са­рад­њи са ци­ју, са­вет или по­др­шку мо­гу у би­ло ко­је вре­ме да је
нар­ко­ман­ским за­ви­сни­ци­ма? про­на­ђу на ин­тер­не­ту и при том у пот­пу­ној дис­кре­
Кри­сти­на: Из ис­ку­ства са сај­та, али и из ре­ал­ног ци­ји. Не­га­тив­но је то што не­ма­ју сви ра­чу­нар и ин­тер­
жи­во­та мо­гу да ка­жем да је ме­ни лич­но нај­ве­ћи про­ нет. Сва­ки вид бор­бе про­тив бо­ле­сти за­ви­сно­сти је
блем у кон­так­ту са за­ви­сни­ци­ма не­мо­гућ­ност оства­ дра­го­цен, та­ко и овај вир­ту­ел­ни са свим сво­јим по­зи­
ри­ва­ња од­но­са ба­зи­ра­ног на по­ве­ре­њу. За­ви­сност од тив­ним и не­га­тив­ним стра­на­ма.
хе­ро­и­на је не­рас­ки­ди­ва са ла­га­њем дру­гим љу­ди­ма,
али и са­мо­за­ва­ра­ва­њи­ма и са­мо­об­ма­на­ма за­ви­сни­ка. zzКакво је тво­је ми­шље­ње о ду­хов­ном аспек­ту
Сва­ко ко на не­ки на­чин има кон­так­та са за­ви­сни­ци­ма ле­че­ња?
мо­ра то да има на уму и да са од­ре­ђе­ном дис­тан­цом и Кри­сти­на: Ду­хов­ни аспект ле­че­ња је у томе да
не­по­во­ре­њем при­хва­та ре­чи и де­ла осо­бе ко­ја је за­ви­ ство­ри те­мељ но­ве лич­но­сти уме­сто оне по де­фи­ни­
сник или бив­ши за­ви­сник. То ни­је ла­ко, ми­слим да ци­ји „нар­ко­ман­ске“, и сто­га је од су­штин­ског зна­ча­ја.
сва­ки чо­век има по­тре­бу да ве­ру­је дру­гим љу­ди­ма, Не тре­ба смет­ну­ти с ума да је за­ви­сник ти­пи­чан про­
по­го­то­во бли­ским, и да је те­шко од­у­пре­ти се то­ме. из­вод мо­дер­ног, по­тро­шач­ког вре­ме­на у коме жи­ви­
Ово је ујед­но и чест про­блем код ро­ди­те­ља за­ви­сни­ка, мо, ко­је је и са­мо нар­ко­ман­ско у свом ка­рак­те­ру.
ко­ји не са­мо да ути­че на то да ро­ди­те­љи по пра­ви­лу Ду­хов­ни аспект ле­че­ња не са­мо да тре­ба да ство­ри
по­след­њи схва­те да им је де­те за­ви­сник, већ че­сто оте­ уну­тра­шњу пот­по­ру за пре­о­бра­жај лич­но­сти већ и
жа­ва ле­че­ње. ме­ха­ни­зам од­бра­не од свих штет­них ути­ца­ја дру­штва
са по­ре­ме­ће­ним си­сте­мом вред­но­сти у ко­јем жи­ви­мо.
Мо­жеш ли да оце­ниш по­зи­тив­не и не­га­тив­не
zz Ово је из­у­зет­но сло­жен и ду­го­тра­јан про­цес. Ми­слим
стра­не фо­рум­ске бор­бе про­тив нар­ко­ман­ске да, на­жа­лост, ве­ли­ки број за­ви­сни­ка не­ма до­вољ­но
за­ви­сно­сти? ка­па­ци­те­та и по­др­шке да га и оства­ри. У овој чи­ње­
Кри­сти­на: По­зи­тив­но је то што је ин­тер­нет до­сту­ ни­ци се на­ла­зи и узрок број­них ре­ци­ди­ва код ле­че­них
пан 24 са­та днев­но, та­ко да љу­ди ко­ји тра­же ин­фор­ма­ за­ви­сни­ка.
Православни Мисионар l 37

Не­ма­ња Ан­дри­ја­ше­вић Те­ма бро­ја

Нар­ко­ма­ни­ја –
про­блем рас­по­лу­ће­не
лич­но­сти
П ро­блем за­ви­сно­сти је про­блем ко­ји је ве­зан за
људ­ску при­ро­ду. Сви смо за­ви­сни од хра­не и
пи­ћа. Тен­ден­ци­ја о здра­вом жи­во­т у, где се ова или
то да­нас при­ча о то­ле­ран­ци­ји? О за­шти­ти жи­во­ти­
ња? А тек о људ­ским пра­ви­ма? Па он­да о по­ло­жа­ју
ма­њи­на…
она хра­на про­гла­ша­ва за смрт­но опа­сну је глу­пост
(се­ћам се чу­ве­них при­ча, ка­да сам био ма­ли, о три За­ви­сност од нар­ко­ти­ка
бе­ле смр­ти), јер се по­ста­вља пи­та­ње да ли они ко­ји
то не кон­зу­ми­ра­ју не уми­ру. Ово је још јед­на од иде­ Ме­ђу­тим, те­ма ча­со­пи­са на­ла­же осврт на мно­го
о­ло­ги­ја, и бес­крај­но ис­пра­зних при­ча ко­је нам озбиљ­ни­ју и те­жу за­ви­сност, а то је за­ви­сност од
од­вла­че па­жњу од оно­га: „а са­мо је јед­но по­треб­ нар­ко­ти­ка. Чо­век на­ше­га вре­ме­на и про­сто­ра по­чео
но…” Та­квих уве­зе­них уче­ња, и ис­пра­зних ори­јен­ је да из­ла­зи из се­бе и да се ра­си­па, да на­пу­шта
ти­ра, има­ли смо на пре­тек. А ве­ћи­ну тих „вр­хун­ских љу­шту­ру сво­га би­ћа, не во­де­ћи ра­чу­на о сво­јој лич­
и на­пред­них те­о­ри­ја“ да­ро­вао нам је За­пад. Ни­је ли но­сти, и не не­гу­ју­ћи је и не хра­не­ћи је оним пи­ћем и
38 l
3/2009.

оном хра­ном од ко­је „ни­ко не­ће ожед­не­ти и оглад­ Ме­ђу њи­ма сре­та­ли смо и број­не за­ви­сни­ке, и њи­ма
не­ти до­ве­ка“. Та­ко оште­ћен и ра­њив, чо­век по­чи­ње пру­жа­ли пси­хо­со­ци­јал­ну по­моћ и па­ли­ја­тив­ну не­гу.
да тра­га за не­ка­квим крат­ко­роч­ним ре­ше­њи­ма ко­ја Оби­ла­зи­ли смо их на ин­фек­тив­ној кли­ни­ци где се
ће га од­ве­сти у не­ку дру­гу ре­ал­ност, мо­жда и не­ка­ ле­че, као и по њи­хо­вим пре­би­ва­ли­шти­ма (ста­но­ви­
кав уми­шље­ни дру­ги и дру­га­чи­ји жи­вот. Али, бу­ду­ ма и др.). Ни­је би­ло ла­ко, али смо се тру­ди­ли да
ћи да је та­кво ре­ше­ње пу­ко ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ко сва­ко­ме од њих пре­не­се­мо ба­рем ма­ло ра­до­сти
крат­ко­трај­но „ужи­ва­ње“, и да оно пред­ста­вља од­се­ жи­во­та, и пру­жи­мо им на­ду у дру­га­чи­ју сми­сле­ност
ца­ње ве­зе са дру­гим лич­но­сти­ма око се­бе, не тре­ба сва­код­не­ног жи­во­та. За­то се мо­ра ис­та­ћи, ја­сно и
се чу­ди­ти да по­ред то­ли­ке стра­вич­не фи­зич­ке за­ви­ гла­сно, да СПЦ чи­ни мно­го на­по­ра да по­мог­не
сно­сти, по­сто­ји и та коб­на пси­хо­ло­шка за­ви­сност, љу­ди­ма ко­ји су за­ви­сни од пси­хоак­тив­них суп­стан­
ко­ја је че­сто узрок вра­ћа­ња на ци. Сва­ко­днев­но мно­го и све­ште­
ко­ри­шће­ње пси­хо­ак­тив­них суп­ но­слу­жи­те­ља и мо­на­ха, и сту­де­на­та
стан­ци. За­ви­сност је ин­ди­ви­ду­ал­ Об­но­ва и Бо­го­слов­ског фа­к ул­те­та, али и
ни, се­бич­ни осе­ћај, и као та­кав не из­ле­че­ње за­ви­сни­ка чи­тав вер­ни на­род ула­жу на­пор да
мо­же се по­де­ли­ти са дру­гим тј. бли­ под­ра­зу­ме­ва ви­да­ње се по­мог­не овим љу­ди­ма, исто­вре­
жњим. Де­ша­ва се, да­кле, да за­ви­ ме­но не тр­че­ћи пред ТВ екра­не да
сник успе да пре­ва­зи­ђе кри­зу, али ра­на рас­цеп­ка­не и при­ка­жу се­бе као ху­ма­не и ху­ма­ни­
ста­ро окру­же­ње, и ста­ри на­чин на­па­ће­не лич­но­сти, тар­не.
жи­во­та, до­во­ди га до то­га да, не­ма­
ју­ћи но­ве сми­сле­но­сти и бла­го­дат­ а то се нај­бо­ље од­ви­ја у Суочити се с дрогом
них стре­мље­ња, поч­не опет са за­јед­ни­ци лич­но­сти.
ко­ри­шће­њем нар­ко­ти­ка. Та­кве за­јед­ни­це Бо­лест за­ви­сно­сти од би­ло ко­је
вр­сте дро­ге не тре­ба гле­да­ти као на
Заједница личности Цр­ква по­не­кад сра­мо­ту, већ је име­но­ва­ти, и су­о­чи­
фор­ми­ра у бли­зи­ни ти се са њом (ма­да лич­но не ве­ру­јем
За­то об­но­ва и из­ле­че­ње за­ви­сни­ у по­де­лу на ла­ке и те­шке, јер нај­ве­ћи
ка под­ра­зу­ме­ва ви­да­ње ра­на рас­ или у окви­ру не­ког број ко­ри­сни­ка и шти­ће­ни­ка ко­је
цеп­ка­не и на­па­ће­не лич­но­сти, а то од ма­на­сти­ра сам оби­ла­зио по­чео је са ла­ком дро­
се нај­бо­ље од­ви­ја у за­јед­ни­ци лич­ гом, да би нај­ве­ћи ужа­си и тра­ге­ди­је
но­сти. Та­кве за­јед­ни­це Цр­ква по­не­ на­ста­ли јед­но­став­ним и бр­зим пре­
кад фор­ми­ра у бли­зи­ни или у окви­ ла­ском на те­шке дро­ге). У фил­му
ру не­ког од ма­на­сти­ра, о че­му пи­ше­ ко­ји сам дав­но гле­дао, је­дан чо­век
мо и у овом бро­ју, у ве­зи са ма­на­сти­ром Ко­виљ. ко­ји се из­ле­чио и пре­ва­зи­шао та­кав на­чин жи­во­та у
По­ред то­га, у окви­ру про­јек­та пру­жа­ња по­мо­ћи ко­ме је сва­ко­днев­но ко­ри­стио пси­хоак­тив­не суп­
љу­ди­ма ко­ји су обо­ле­ли од HIV ви­ру­са ко­ји је по­кре­ стан­це, за се­бе је ре­као да је пр­вен­стве­на исти­на о
нуо наш нај­ве­ћи до­бро­твор­ни фонд СПЦ „Чо­ве­ко­љу­ ње­му да је нар­ко­ман, па тек он­да све оста­ло. Упра­во
бље“, а уз бла­го­слов Ње­го­ве Све­то­сти Па­три­јар­ха ова­кав став о се­би, до­при­нео му је да при­зна да је
срп­ског Па­вла, са број­ним ко­ле­га­ма и ко­ле­ги­ни­ца­ма слаб, и да је је ње­гов дух си­ро­ма­шан, и ус­пео је да сва­
са Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та оби­ла­зи­ли смо љу­де ко­ји ко­днев­ним на­по­ром и тру­дом ово сво­је ста­ње пре­ва­
су за­ра­же­ни HIV ви­ру­сом или бо­лу­ју од си­де. Овај зи­ђе, тј. да се пре­о­бра­зи.
про­је­кат по­чео је 2003. године, и са крат­ком па­у­зом СПЦ ће и да­ље на­ста­ви­ти да пру­жа по­моћ и сво­ју
тра­је и данас. По­се­ћу­је­мо све љу­де, без об­зи­ра на вер­ ру­ку сви­ма ко­ји то же­ле, као и да сви­ма омо­гу­ћи уче­
ску или на­ци­о­нал­ну при­пад­ност, као и њи­хо­во сек­су­ ство­ва­ње у Све­тим Тај­на­ма, без об­зи­ра на све њи­хо­ве
ал­но опре­де­ље­ње. раз­ли­чи­то­сти и опре­де­ље­ња. Уве­рен сам и да ће мно­
Слич­не ак­ци­је је СПЦ чи­ни­ла ве­ко­ви­ма уна­зад, ге ко­ле­ге, као и све­ште­но­слу­жи­те­љи узе­ти још ве­ћег
да­кле мно­го пре ис­пра­зних и из­ми­шље­них број­них уче­шћа у ово­ме тру­ду, ду­бо­ко све­сни да је ово јед­на
при­ча о јед­на­ко­сти, тра­ба­на­та из НВО сек­то­ра (што од нај­ве­ћих по­ша­сти ко­ја на сва­ком ко­ра­ку пред­ста­
не­ки вер­ни­ци да­нас у ша­ли на­зи­ва­ју НЛО сек­тор). вља опа­сност за мно­ге љу­де на­ше дра­ге Ср­би­је.
Православни Мисионар l 39

Аутор: И. Јо­кић Те­ма бро­ја

Бо­ле­сти за­ви­сно­сти
„За­ви­сан чо­век же­ли да жи­ви без
од­го­вор­но­сти али та­да гу­би сло­
бо­ду, по­ста­је роб зла и гре­ха и
мо­же то­ли­ко ни­ско па­сти да га
се ђа­во за­сти­ди’’
 Па­три­јарх Па­вле
Ка­да се спо­ме­не тер­мин наркоманија љу­ди нај­че­
шће ми­сле на не­ке од по­пу­лар­них дро­га ко­је зло­у­по­
тре­бом уни­шта­ва­ју чо­ве­ков жи­вот. Оне је­су је­дан од
об­ли­ка ко­је иза­зи­ва­ју за­ви­сност чо­ве­ка, али по­сто­је и
мно­ге суп­стан­це и ма­те­ри­је, на пример, раз­не вр­сте
пи­ћа, ко­је зло­у ­то­тре­бом ите­ка­ко иза­зи­ва­ју за­ви­
сност, и са­мим тим уни­шта­ва­ју чо­ве­ка.
По­сма­тра­ју­ћи исто­ри­ју ви­ди­мо да су љу­ди од­у­век
има­ли ве­ли­ку же­љу за ужи­ва­њем, за пот­пу­ним ис­ко­
ри­шћа­ва­њем свих ово­зе­маљ­ских ча­ри, за про­ба­њем
раз­ли­чи­тог „за­бра­ње­ног во­ћа“, па су та­ко још на
да­ле­ком ис­то­ку љу­ди одав­но упо­зна­ли осо­би­не опи­
ју­ма и ха­ши­ша.

„Пр­во чо­век узи­ма дро­гу, за­тим ка­ко свом де­те­ту уоп­ште об­ја­сни­ти да то не сме ни да
се про­ба. Пре не­ко­ли­ко де­це­ни­ја ва­жио је је­дан сте­ре­
дро­га узи­ма дро­гу и на кра­ју дро­ о­тип у дру­штву да нар­ко­ма­ни по­ти­чу из ло­ших по­ро­
га узи­ма чо­ве­ка“ ди­ца, да има­ју лошу со­ци­јал­ну сре­ди­ну, да су од­ба­че­ни
од дру­штва, да су све то би­ли раз­ло­зи да не­ко по­ста­не
 Ки­не­ска по­сло­ви­ца нар­ко­ман. Де­ца у пу­бер­тет­ском пе­ри­о­ду до­ста су
Је­дан од ве­ли­ких про­бле­ма је­сте ка­ко спре­чи­ти да ла­бил­на и вр­ло ла­ко их је на­го­во­ри­ти да то про­ба­ју.
уоп­ште до­ђе до зло­у­по­тре­бе сред­ста­ва ко­је иза­зи­ва­ју Дру­го, ве­ли­ки број сред­ста­ва и суп­стан­ци на­ма су
за­ви­сност. По­пу­ла­ци­ја ко­јој је ова те­ма најчешће ве­о­ ла­ко до­ступ­ни: не­ки спа­да­ју у пи­ћа, а иза­зи­ва­ју те­же
ма ин­те­ре­сант­на су адо­ле­сцен­ти. У том жи­вот­ном об­ли­ке за­ви­сно­сти. Ко­ли­ко де­це жи­ви у сре­ди­ни у
пе­ри­о­ду је нај­ве­ћа мо­гућ­ност да чо­век про­ба, од­но­сно ко­јој ро­ди­те­љи пу­ше, у на­шем на­ро­ду ал­ко­хол је сам за
поч­не да зло­у­по­тре­бља­ва нар­ко­ти­ке. Ка­да оде­те на се­бе култ, ко­ли­ко де­це се за­јед­но са ро­ди­те­љи­ма коц­ка
би­ло ко­ји се­ми­нар или пре­да­ва­ње ве­за­но за ову те­му, (раз­не игре на сре­ћу, спорт­ске кла­ди­о­ни­це... Под­се­ћа­
сва­ки ле­кар или пре­да­вач ће вам об­ја­сни­ти ка­ко да ња ра­ди, све ово је за­бра­ње­но за ма­ло­лет­ни­ке, а по­ја­ве
пре­по­зна­те да ли се ва­ше де­те дро­ги­ра. Али се ма­ло су ко­је мо­же­мо су­сре­сти у ско­ро сва­ком до­му). Кла­ди­
љу­ди ба­ви овим про­бле­мом као пре­вен­ти­вом, од­но­сно о­ни­це код адо­ле­сце­на­та иза­зи­ва­ју ве­ли­ку за­ви­сност,
40 l
3/2009.

има­мо до­ста при­ме­ра да де­ца вре­ме ко­је тре­ба да про­ пр­во­бит­ни же­ље­ни ефе­кат или из­бе­гло осе­ћа­ње
ве­ду у шко­ли про­во­де у кла­ди­о­ни­ци, за­ду­жу­ју се, на не­ла­год­но­сти.
гра­ни­ци су да уђу у кри­ми­нал, пре­ста­ју да во­де ра­чу­на фи­зич­ка за­ви­сност - ста­ње адап­та­ци­је на дро­гу ко­ју
l
о сво­јим сва­ко­днев­ним оба­ве­за­ма. пра­ти по­ви­ше­на то­ле­ран­ци­ја - по­тре­ба за узи­ма­њем
Ко­ли­ко нас је по­сла­ло де­цу по ци­га­ре­те до тра­фи­ке? све ве­ћих ко­ли­чи­на дро­ге да би се по­сти­гао пр­во­бит­
На тај на­чин де­ца ку­по­ви­ну ци­га­ре­та по­сма­тра­ју као ни же­ље­ни ефе­кат од­но­сно спре­чи­ла по­ја­ва ап­сти­
не­што што је у жи­во­ту нор­мал­но. Под­се­ћа­ња ра­ди, у нен­ци­јал­ног син­дро­ма.
Европ­ској уни­ји је то стро­го за­бра­ње­но, и за­кон се ап­сти­нен­ци­јал­на кри­за - ста­ње пра­ће­но ја­ким бо­ло­
l
при­ме­њу­је, за раз­ли­ку од нас, где је то оста­ло на пла­ ви­ма, дрх­та­њем те­ла, нер­во­зом, не­са­ни­цом. Иза­зи­ва
ка­ту упо­зо­ре­ња. Ево не­ких по­да­та­ка ко­ли­ка је зло­у­по­ је на­гли пре­кид уно­ше­ња дро­ге код за­ви­сни­ка.
тре­ба ци­га­ре­та код нас за­сту­пље­на код мла­дих:
l 70 % пробало цигарету са 15 година По­сле­ди­це упо­тре­бе дро­га
l половина наставила да пуши на ор­га­ни­зам
l више од 49 % студената пуши више од 15 цигарета
дневно Те­ле­сне: оште­ће­ње ће­ли­ја мо­зга, сма­ње­ње од­брам­бе­
l
l студенткиње су бројнији и страснији пушачи них сна­га ор­га­ни­зма, СИ­ДА, хе­па­ти­тис Б, смрт услед
пре­до­зи­ра­ња не­чи­стом дро­гом и сл.
Под пси­хо­ак­тив­ним суп­стан­ца­ма од­но­сно дро­га­ма Пси­хич­ке: на­пе­тост, сни­же­но рас­по­ло­же­ње, гу­би­так
l
под­ра­зу­ме­ва­мо ток­сич­не ма­те­ри­је ко­је, ка­да се уне­су у кон­цен­тра­ци­је, сла­би­је пам­ће­ње и сл.
ор­га­ни­зам, до­во­де до про­ме­на јед­не или ви­ше ње­го­вих Со­ци­јал­не: про­бле­ми са ро­ди­те­љи­ма, пре­кид шко­
l
функ­ци­ја. ло­ва­ња, про­бле­ми у бра­ку, изо­ла­ци­ја и гу­би­так при­
ја­те­ља, про­бле­ми на раднм ме­сту, гу­би­так по­сла,
По­де­ла пси­хо­ак­тив­них суп­стан­ци кри­ми­нал (кра­ђе, про­сти­ту­ци­ја), ма­те­ри­јал­на бе­да.

lДу­ван ЗА РАЗ­ВОЈ БО­ЛЕ­СТИ ЗА­ВИ­СНО­СТИ


Ал­ко­хол: пи­во, ви­но, ра­ки­ја
l (НАР­КО­МА­НИ­ЈЕ) ПО­ТРЕБ­НА СУ 3 УСЛО­ВА:
и оста­ла же­сто­ка пи­ћа лич­ност
l
Ко­но­пља: ка­на­бис, ма­ри­ху­а­на,
l ла­ка до­ступ­ност дро­ге
l
ха­шиш, „тра­ва“ и сл. дру­штве­не окол­но­сти по­год­не за раз­вој бо­ле­сти
l
Ха­лу­ци­но­ге­ни: ЛСД, ex­tasy, ме­ска­лин
l
(как­тус пе­јотл), пси­ло­ци­бин НАР­КО­МА­НИ­ЈУ У НА­ШОЈ ЗЕ­МЉИ
Ко­ка­ин: ли­шће ко­ке
l КА­РАК­ТЕ­РИ­ШЕ:
Хе­ро­ин: опи­јум, мор­фин, ко­де­ин, син­те­тич­ки опи­ја­
l Ве­ћа до­ступ­ност дро­ге
l
ти (ме­та­дон) и сл. Мо­гућ­ност ле­гал­ног на­ба­вља­ња ле­ко­ва и пси­хо­ак­
l
Ор­ган­ски рас­тва­ра­чи: ле­пак, аце­тон, то­лу­ен,
l тив­них суп­стан­ци
бен­зин и сл. Де­ме­тро­по­ли­за­ци­ја и де­цен­тра­ли­за­ци­ја по­ја­ве нар­
l
ко­ма­ни­је
Тре­ба зна­ти: Пр­ви ко­рак са дро­гом у све мла­ђем уз­ра­сту
l
Скло­ност ка по­ли­ток­си­ко­ма­ни­ји
l
Све дро­ге су те­шке и опа­сне по здра­вље и жи­вот
l
оних ко­ји их узи­ма­ју Ко­ји су нај­че­шћи раз­ло­зи за­што
Не­ма ла­ких и без­о­па­сних дро­га
l де­ца зло­у­по­тр­бља­ва­ју дро­гу:
Нар­ко­ма­ни­ја је од­ло­же­но са­мо­у­би­ство
l
због груп­не при­пад­но­сти
l
Вр­сте за­ви­сно­сти по­бу­не про­тив ауто­ри­те­та
l
психичкa за­ви­сност - oсећање тре­нут­ног за­до­вољ­
l из­бе­га­ва­ња про­бле­ма
l
ства и пси­хич­ке жи­во­сти ко­ја на­ста­је на­кон по­вре­ при­кри­ва­ња осе­ћа­ња не­а­де­кват­но­сти и са­мо­по­што­ва­ња
l
ме­ног или стал­ног узи­ма­ња дро­ге да би се по­сти­гао уз­бу­ђе­ње због ри­зи­ка
l
же­ља да се осе­ћа­ју од­ра­слим
l
Православни Мисионар l 41

ПРЕ­ВЕН­ЦИ­ЈА ни­с у гло­бал­но за­с ту­пље­ни, вла­да­ју ве­ли­ке пред­


БО­ЛЕ­СТИ ЗА­ВИ­СНО­СТИ ра­с у­де и ло­ше ме­то­де ре­ша­в а­ња про­бле­ма нар­ко­
СПРOВOДИ СЕ КРOЗ: ма­ни­је. Ово­ме мо­ра­мо при­с ту­па­ти крај­ње про­фе­
си­о­нал­но, од­но­сно нар­ко­ма­ни­ју по­сма­т ра­ти као
пружaњe свe вишe инфoрмaциja o нaркoмaниjи и
l бо­лест, и оба­ве­зно укљу­чи­ти здрав­с тве­не и оста­ле
њeним пoслeдицaмa и прeвeнциjи ин­с ти­т у­ци­је у ње­но ре­ша­в а­ње. Та­ко­ђе, оно што је
у тицaj на фoрмирaње стaвoвa
l ве­о­ма бит­но је раз­дво­ји­ти нар­ко­ма­ни­ју од кри­ми­
рaзвиjaњe пoнaшaњa кojа штитe oд упoтрeбe дрoгa
l на­ла и дру­гих бо­ле­с ти, нај­че­шће ин­фек­тив­них
фoрмирaњe ин­те­лек­ту­ал­но и пси­хич­ки зрeлe
l ко­је је пра­те. Не­ке зе­мље, да би ово ре­ши­ле, нар­
личнoсти кoja je у стaњу дa сaмa кoнтрoлишe и ко­ма­ни­ју су ста­ви­ле у ле­гал­не то­ко­ве, што се
усмeрaвa свoje пoступ­кe у склaду сa свojим на­жа­лост по­ка­з а­ло као по­гре­шно јер је до­ве­ло до
живoтним стaвoвимa ње­ног ши­ре­ња.
нeгoвaњe здрaвих стилoвa живoтa (исхрaнa,
l Хе­ро­ин и ко­ка­ин као две нај­по­пу­лар­ни­је и нај­о­па­
физичкa aк­тивнoст, из­бeгaвaњe пушeњa и сни­је суп­стан­це то­тал­но раз­би­ја­ју чо­ве­ка, они су
кoнзумирaњe aлкoхoлa) вр­ху­нац ле­стви­це гре­ха, јер уни­шта­ва­ју све људ­ске
осо­би­не.
Закључак Ап­со­лут­но је по­гре­шно свој дух и те­ло до­во­ди­ти у
ова­ква ис­ку­ше­ња, јер зна­мо да је чо­век не­са­вр­шен,
Из свих ових чи­ње­ни­ца се ви­ди ко­ји су узро­ци да је овај свет про­па­дљив, а на­ма би из­бор тре­ба­ло
и због че­га до­ла­зи до зло­у­по­т ре­б е дро­ге као и на да бу­де жи­вот у бу­ду­ћем Цар­ству Бо­жи­јем, жи­вот са
ко­ји на­чин ми мо­же­мо по­мо­ћи да се не­ко од тог Хри­стом. Ис­ку­ше­ња су сва­ким да­ном све ве­ћа,
зла из­ба­ви. У гор­њем де­лу смо на­ве­ли не­ке лак­ше ко­нач­но се по­ка­за­ло да без љу­ба­ви бли­жњих пре­ма
об­ли­ке за­ви­сно­с ти, док те­жи об­ли­ци има­ју тре­ на­ма не­ма спа­се­ња, у овом слу­ча­ју мо­же­мо ре­ћи, и
нут­но и мно­го го­ри ути­цај на чо­ве­ка. У зе­мљи као на овом и на оном све­т у.
што је на­ша, где овај про­блем и ње­го­во ре­ша­в а­ње
42 l
3/2009.

Свештеник Угрин В. По­по­вић

По­тра­га ил
Д ро­га, у ства­ри, пред­ста­вља су­ро­гат чо­ве­ко­ве жуд­
ње за Бо­гом. Ба­рем у на­шој зе­мљи, пра­во­слав­ни
цен­три за од­ви­ка­ва­ње од бо­ле­сти за­ви­сно­сти има­ју
као да је ишла под ру­ку са исто­ри­јом ал­ко­хо­ли­зма. Но,
ста­ти­сти­ком об­у­хва­ће­ни по­да­ци го­во­ре о по­ја­ви
ал­ко­хо­ли­зма као пра­ти­ље ма­сов­них ми­гра­ци­ја ста­
да­ле­ко ви­ше успе­ха не­го ли ис­кљу­чи­во ме­ди­цин­ске нов­ни­штва ко­је су усле­ди­ле као по­сле­ди­ца пре­ла­ска са
уста­но­ве. Срав­ни­мо ли и ис­ку­ства љу­ди ко­ји су про­ по­љо­при­вред­не на ин­ду­стриј­ску про­из­вод­њу. Да­кле,
шли кроз му­ко­тр­пан пе­ри­од од­ви­ка­ва­ња, ко­ја го­во­ре по­сле Дру­гог свет­ског ра­та мно­ги љу­ди су се на­шли у
о не­кој вр­сти вер­ског бу­ђе­ња ко­је је усле­ди­ло и на­до­ не­по­зна­тим сре­ди­на­ма, окру­же­ни не­при­јем­чи­вим
ме­сти­ло по­тре­бу за дро­гом, мо­же­мо за­кљу­чи­ти да су мо­де­ли­ма ста­но­ва­ња, жи­вље­ња, по­сло­ва­ња... и по­че­ли
ти љу­ди, слич­но раз­бој­ни­ку са кр­ста, на­по­кон до­шли су да се бра­не од то­га у же­љи да ко­ли­ко то­ли­ко са­чу­ва­
до Оно­га за ким су до тог мо­мен­та целог жи­во­та тра­ ју соп­стве­ни иден­ти­тет, али и да се укло­пе, са дру­ге
га­ли. стра­не, про­на­ђу не­ки вид при­хва­тљи­вог мо­де­ла
жи­вље­ња. Ми­мо Цр­кве, ли­тур­гиј­ске за­јед­ни­це и, уоп­
Бесмисао као мотив ште, ми­мо би­ло ка­квог про­гра­ма ре­со­ци­ја­ли­за­ци­је
тих љу­ди, они су по­че­ли да се окре­ћу са­ми се­би као
Сва­ка­ко да су раз­ли­чи­ти мо­ти­ви због ко­јих љу­ди је­ди­ном ослон­цу у жи­во­ту. Ка­ко их је свест о то­ме да
по­се­жу за дро­гом или ал­ко­хо­лом, али ипак им је јед­на то ни­је до­вољ­но при­ти­ска­ла, та­ко су они по­се­за­ли за
цр­та слич­на. То је – бе­сми­сао. Бе­сми­сао је та ини­ци­ ал­ко­хо­лом као на­чи­ном да се та уну­тра­шња шу­пљи­на
јал­на ка­пи­сла која чо­ве­ка, ви­ше под­све­сно не­го ли по­ти­сне, на­до­ме­сти. Та­ко­ђе, за­тво­ре­ност у оби­ча­је и
све­сно, опре­дељује да по­тра­жи неко опа­ко сред­ство за­бра­не ко­ји­ма су се окру­жи­ли бра­не­ћи се, до­при­не­ла
бе­га од ре­ал­но­сти. Нор­мал­но да по­сто­је и дру­ги на­чи­ је да се њи­хо­ва де­ца та­ко­ђе не оти­сну у жи­вот на пра­
ни, сред­ства (го­то­во све крај­но­сти пред­ста­вља­ју сли­ ви­лан на­чин. По­го­то­во зато што им, осим оби­ча­ја и
чан по­ку­шај бе­га), но ови, по­што су ра­ди­кал­ни­ји, за­бра­на, ни­је по­ну­ђе­но ни­шта ви­ше, као што се ни у
очи­глед­ни­ји (ал­ко­хо­ли­зам/нар­ко­ма­ни­ја), по­ста­ју те­ма шко­ла­ма ни­је пру­жа­ло обра­зо­ва­ње по­треб­но за
дру­штве­не за­бри­ну­то­сти. Шта ако је упра­во тај бег из­град­њу јед­не мла­де лич­но­сти (и то у го­ди­на­ма ка­да
са­мо по­сле­ди­ца дру­гих, оних ко­ји­ма су се опро­ба­ли крв ври, а ум не ми­ру­је у по­тра­зи за сми­слом, за по­ен­
њи­хо­ви ро­ди­те­љи те овај са­мо пред­ста­вља од­го­вор, том жи­во­та, за са­мим Жи­во­том), већ ис­тро­ше­не фра­
из­ра­же­н за­кључ­ком да ипак ни­су ус­пе­ли да по­бег­ну и зе, псе­у­до­чи­ње­ни­це, ко­је су бле­де­ле ка­ко је ре­жим
да се, са­мим тим, тај си­стем њи­хо­вог бе­га мо­ра са гну­ сла­био да би на кра­ју би­ле као па­ро­ди­ја („па­зи Мир­ко
ша­њем од­ба­ци­ти па за­ме­ни­ти но­вим, ефи­ка­сни­јим. ме­так... Хва­ла Слав­ко, спа­сио си ми жи­вот“), оном
Шта ако нар­ко­ма­ни­ја или ал­ко­хо­ли­зам ни­су про­ тре­ћем ко­ле­ну; ко­ле­ну, ко­јем је по­но­во рат за­ку­цао на
блеми дру­штва већ са­мо из­раз тог про­бле­ма - јед­но вра­та жи­во­та, одва­ја­ју­ћи га од по­тра­ге за сми­слом а
са­мо­за­ва­ра­ва­ње као од­го­вор на дру­га? Ко­ли­ко се за­и­ пру­жа­ју­ћи му пу­шку као за­ме­ну, те још је­дан ход
ста ми­сли о тим узро­ци­ма, а ко­ли­ко се са­мо во­ди дон­ бе­сми­сле­но­сти – рат, као ре­ал­ност њи­хо­вог од­ра­ста­
ки­хо­тов­ска бор­ба са по­сле­ди­ца­ма, ко­ја је мо­жда и ња.
до­ве­ла, сво­јом хи­по­кри­зи­јом, до та­ко ту­жног бун­та,
опа­сног ре­вол­та зва­ног - нар­ко­ма­ни­ја/ал­ко­хо­ли­зам? Вијетнамски синдром
Ако се за­ду­би­мо над овим пред­по­став­ка­ма, мо­же­мо
уви­де­ти да и ни­су та­ко не­ло­гич­не, напротив, чак да су Мно­ги то да­нас име­ну­ју та­ко­зва­ним ви­јет­нам­
са­вр­ше­но ло­гич­не, с об­зи­ром на околно­сти дру­штве­ ским син­дро­мом. Да та пред­по­став­ка баш и „не
ног по­рет­ка ко­ји је пре­о­вла­ђу­ју­ћи. На­и­ме, ал­ко­хо­ли­ пи­је во­д у“, бар што се на­шег на­ро­да ти­че, до­каз су
зам као фе­но­мен, у на­шем на­ро­ду, за­сту­пљен је још од мно­ги и мно­ги ра­то­ви кроз ко­је је наш на­род про­
ра­ни­је; му­ко­трп­на исто­ри­ја осло­бо­ди­лач­ког из­га­ра­ња ла­зио до­да­ва­ју­ћи сто­ти­на­ма но­ве сто­ти­не хи­ља­да
Православни Мисионар l 43

Те­ма бро­ја

и бо­лест

жр­та­ва за „Крст ча­сни и сло­бо­д у злат­ну“ из ко­јих ри­мо о узро­ци­ма, мо­ра­мо се вра­ти­ти по­ро­ди­ци. Да
је из­ла­зио и по­вре­ђен и ра­њен, али увек са ја­сном би се на пра­ви на­чин мо­гло го­во­ри­ти о по­ро­ди­ци
све­шћу о се­би као о пут­ни­ку ка Хри­сту, са Хри­ он­да се мо­ра­мо под­се­ти­ти пра­во­слав­ног опи­та
стом; за­рад Ко­га је и, не ма­ло пу­та, ра­то­вао. Та­ко жи­во­та у за­јед­ни­ци, ко­ји се из по­ро­дич­ног до­ма
да ви­јет­нам­ски син­дром не мо­же би­ти узрок нар­ пре­ли­ва у Цр­кву, а из ње у шко­лу. Та­ко се јед­на ста­
ко­ма­ни­је као што ни­је био ни узрок ал­ко­хо­ли­зма, са­ла лич­ност мо­же оти­сну­ти у жи­вот без бо­ја­зни да
као што и уоп­ште спољ­ни фак­то­ри те­шко да мо­гу ће, го­то­во на са­мом по­чет­ку, до­жи­ве­ти бро­до­лом и
да по­ре­ме­те не­ко­га ко је утвр­ђен. Та­ко ни зи­ма ту ту­гу бо­ло­ва­ти до кра­ја, олак­ша­ва­ју­ћи је се­би та­ко
1915. го­ди­не ни­је по­ре­ме­ти­ла на­шу вој­ску да пре­ђе што ће је име­но­ва­ти овим или оним син­дро­ми­ма и
јед­ну пла­ни­ну и јед­ну др­жа­ву; као што ни глад, из­на­ла­зи­ти ове или оне крив­це.
ма­ла­ри­ја, ти­фус... та­ко­ђе је ни­с у спре­чи­ли да се
вра­ти сво­ји­ма 1918. го­ди­не. Је­дан од кључ­них раз­ Боголикост као дар
ло­га, али и раз­ли­ка, што то све ни­је оне­мо­гу­ћи­ло
про­сеч­ног срп­ског до­ма­ћи­на да се вра­ти ку­ћи, Ста­са­ла лич­ност, на­су­прот ово­ме, отва­ра се жи­во­
је­сте тај што на оштри­ци ба­јо­не­та, у ро­ву, те пре­ ту при­хва­та­ју­ћи га као дар. Осве­стив­ши сво­ју бо­го­
лом­не 1918. го­ди­не, че­ка­ју­ћи на по­след­њи зви­ждук ли­кост, она се де­фи­ни­ше од­но­сом из­ра­жа­ва­ју­ћи се у
ко­ји је озна­ча­вао ју­риш, од­но­сно по­вра­так ку­ћи, за­јед­ни­ци. Ли­т ур­ги­ја та­ко по­ста­је при­ро­дан и ло­ги­
ни­је ви­део соп­стве­ни лик, већ лик оних ко­ји­ма се чан из­раз су­сре­та са Твор­цем, док свест о не­про­ла­зу
вра­ћа, ра­ди ко­јих и жи­вот по­ла­же. То је та кру­ци­ ра­ђа Ра­дост, ко­ја се све­до­чи свим ср­цем сво­јим и од
јал­на раз­ли­ка у од­но­с у на аме­рич­ког вој­ни­ка ко­ји свег ума сво­га... и тим на­чи­ном де­ли. Да­кле, од по­ро­
је ко зна ко­га ви­део у од­ра­зу ба­јо­не­та, 5.000 ки­ло­ ди­це, са кућ­ног пра­га, кре­ће ста­са­ла лич­ност, ко­ја
ме­та­ра од ку­ће, шћу­ћу­рен не­где у пра­шу­ми Ази­је; ће сво­јом све­шћу о Жи­во­т у тај исти соп­стве­ном
ко­ји, иако је пре­жи­вео и до­шао сво­ји­ма, тај гор­ки сва­ко­дне­ви­цом све­до­чи­ти, де­ли­ти; или бо­га­ља­сти
укус уза­луд­но­сти и ис­ко­ри­шће­но­сти ипак ни­је ин­ди­ви­ду­ум, ко­ји ће свој бе­сми­сао и уну­тра­шњу
умео да спе­ре са се­бе, те му је и остао као пра­ти­ља пра­зни­ну све­до­чи­ти овим или оним бек­стви­ма
кроз цео жи­вот. (нар­ко­ма­ни­јом/ал­ко­хо­ли­змом, ствар је вре­ме­на као
Раз­ли­ка је ве­ли­ка, као што ви­ди­мо, но, ипак се и со­ци­јал­ног ми­љеа), пре­ба­цу­ју­ћи кри­ви­цу на ове
вра­ћа­мо јед­ној до­дир­ној тачки, ко­ја не­ма то­ли­ко или оне и из­на­ла­зе­ћи ова или она име­но­ва­ња, син­
ве­зе са син­дро­ми­ма ко­ли­ко са са­мим при­сту­пом дро­ме, соп­стве­не ја­ло­во­сти – са­мо­ће.
жи­во­т у. Та тач­ка је уза­луд­ност, бе­сми­сао! Ако го­во­ Као и увек... од нас за­ви­си.
44 l
3/2009.

Ни­ко­ла Ка­пла­но­вић

Лич­ни од­го­вор

Је­ди­но жи­во­том по Је­ван­ђе­љу


мо­же­мо за­слу­жи­ти спа­се­ње.
Је­ван­ђељ­ским жи­во­том (у љу­ба­ви и
бла­го­ста­њу, уз пост и мо­ли­тву, оба­сја­ни
број­ним вр­ли­на­ма...) до­ла­зи­мо до
бла­же­ног, бо­жан­ског ста­ње ду­ше - сми­ре­ња
Православни Мисионар l 45

Те­ма бро­ја

на по­тре­бу бли­жњег
К о­ли­ко љу­ди у то­ку да­на про­ђе по­ред нас, са ко­ли­
ко се љу­ди ру­ку­је­мо, по­раз­го­ва­ра­мо, бла­го су­да­
ри­мо у гу­жви, уз ко­ли­ко се њих при­пи­је­мо у пре­пу­
оно­ме што он про­из­во­ди и по­се­ду­је до­ла­зи до бур­не
ре­ак­ци­је ко­ја до­во­ди до са­мо­у­ни­ште­ња. С об­зи­ром да
се ра­ди о суп­стан­ца­ма ко­је се на­ла­зе у мо­згу као глав­
ном ауто­бу­су град­ског пре­во­за; ко­ли­ко љу­ди са­мо ном упра­вљач­ком цен­тру, штет­не по­сле­ди­це ра­за­ра­
пер­ци­пи­ра­мо у то­ку да­на? Ко­ли­ко се­кун­ди про­ве­де­ ју­ће ре­ак­ци­је тр­пи цео ор­га­ни­зам.
мо раз­ми­шља­ју­ћи о бар јед­ном Бо­жи­јем ство­ру ко­јег По­ред овог, тре­ба по­ме­ну­ти још ве­ћи фе­но­мен
срет­не­мо у то­ку да­на? Ово се по­себ­но од­но­си на нас људ­ског ор­га­ни­зма: хор­мо­не, не­у­ро­тран­сми­те­ре ко­је
ко­ји жи­ви­мо у ве­ли­ким гра­до­ви­ма зато што има­мо про­из­во­ди сам ор­га­ни­зам и ко­ји има­ју кључ­ну уло­гу
ви­ше „ма­те­ри­ја­ла“ за раз­ми­шља­ње. у пси­хич­ком ста­њу, као и број­ним фи­зи­о­ло­шким
Че­сто се о „мар­ги­нал­ним“ гру­па­ма го­во­ри са из­ве­ про­це­си­ма у ор­га­ни­зму. Чу­ве­ни ен­дор­фи­ни, DHEA,
сном до­зом пре­зи­ра, осу­де и га­ђе­ња, по­зи­ва се око­ли­на се­ра­то­нин, ок­си­то­цин, FEA, естро­ген, те­сто­сте­рон,
на њихово иг­но­ри­са­ње и из­бе­га­ва­ње, стра­ху­је се од про­ге­сте­рон, до­па­мин, про­лак­тин итд. Све су ово
не­по­зна­тог. Да ли нам је не­ка­да па­ло на па­мет да се ско­ „ру­ко­во­ди­о­ци“ људ­ског по­на­ша­ња, емо­ци­ја... По­себ­
ро и не раз­ли­ку­је­мо од нај­мар­ги­нал­ни­јих по­је­ди­на­ца но ва­ља ис­та­ћи ен­дор­фи­не и се­ра­то­нин јер они нај­
на­шег дру­штва? Мно­ги ће се увре­ђе­но пи­та­ти - ка­ко. вер­ни­је игра­ју уло­гу нар­ко­ти­ка у на­шем ор­га­ни­зму. С
об­зи­ром да их про­из­во­ди сам ор­га­ни­зам, до­ла­зи­мо
Нар­ко­ти­ци и до за­кључ­ка да под ути­ца­јем лич­не во­ље, уда­ља­ва­ју­
не­у­ро­тран­сми­те­ри­ ћи се од уз­др­жа­ња као јед­не од нај­ве­ћих хри­шћан­
ских вр­ли­на, дро­ги­ра­мо са­ми се­бе. На овај на­чин се
До­вољ­но је да се бар ма­ло по­за­ба­ви­мо тај­на­ма нај­бо­ље мо­же об­ја­сни­ти „нео­бја­шњи­ва“ не­пре­ста­на
функ­ци­о­ни­са­ња на­шег ор­га­ни­зма. Узми­мо за при­мер те­жња за вра­ћа­њем стра­сти­ма. Што се ви­ше пре­пу­
по­ја­ву јед­не од нај­ве­ћих по­ша­сти да­на­шњи­це: нар­ко­ шта­мо стра­сним си­т у­а­ци­ја­ма то се у на­шем мо­згу
ма­ни­ју. Нар­ко­ти­ци су по хе­миј­ском са­ста­ву ве­о­ма че­шће лу­че по­ме­ну­те ма­те­ри­је („мо­зак се шпри­ца
слич­ни, ско­ро иден­тич­ни не­у­ро­тран­сми­те­ри­ из­ве­сном бла­гом до­зом нар­ко­ти­ка соп­стве­не про­из­
ма (хе­миј­ским суп­стан­ца­ма ко­је слу­же вод­ње“) та­ко да вре­ме­ном по­ста­је­мо за­ви­сни­ци од
за пре­нос нер­вних им­пул­са – њих јер мо­зак по­чи­ње да ва­пи за „фикс-до­зом“. Ду­ша
ин­фор­ма­ци­ја у мо­згу). Ка­да у огре­зла у гре­ху сла­до­стра­шћа би­ло ко­је вр­сте, из­јед­
ор­г а­н и­з ам уне­с е­мо на­ча­ва се са ду­шом по­ср­ну­лог нар­ко­ма­на!
не­што што је Не мо­ра­те пли­ва­ти у стра­сти­ма да би се по­ме­ну­ти
иден­т ич­н о хор­мо­ни стра­сти лу­чи­ли у ва­шем мо­згу. Не­ма чо­ве­ка
46 l
3/2009.

ко­ји не ужи­ва, ре­ци­мо, у до­бром за­ло­га­ју. При сва­ људ­ским те­лом да нам сво­јим при­ме­ром по­ка­же ка­ко
ком ку­ша­њу сла­сног пар­че­та оми­ље­ног ко­ла­ча, на тре­ба да жи­ви­мо. Тре­ба са­мо да се се­ти­мо ка­ко се он
при­мер, (и оног чу­ве­ног „ммм“ уз сне­ни, бес­циљ­ни од­но­сио пре­ма „мар­ги­нал­ним сло­је­ви­ма“ дру­штва и
по­глед), у мо­згу се лу­чи из­ве­сна до­за „стра­сних суп­ да ње­гов жи­вот упо­ре­ди­мо са сво­јим, не­пре­ста­но се
стан­ци“ ко­ја нас ма­ми да се вра­ти­мо слат­ком ужит­ку. тру­де­ћи да што при­бли­жни­је из­ни­ве­ли­ше­мо та­со­ве
Уко­ли­ко ни­смо до­вољ­но на­о­ру­жа­ни вр­ли­ном уз­др­ жи­во­твор­ног, је­ван­ђељ­ског кан­та­ра.
жа­ња, до­ћи ­ће­мо у ис­ку­ше­ње да по­ме­ну­ти чин по­но­
ви­мо... по ко зна ко­ли­ко пу­та и ко­јом уче­ста­ло­шћу. Жи­во­т по Је­ван­ђе­љу
По­че­ће­мо да се не­кон­тро­ли­са­но хра­ни­мо, по­ста­ти
не­сно­сно го­ја­зни, раз­бо­ле­ти се због по­ви­ше­них Је­ди­но жи­во­том по Је­ван­ђе­љу мо­же­мо за­слу­жи­ти
вред­но­сти хо­ле­сте­ро­ла у кр­ви... и авај, пре­тво­ри­смо спа­се­ње. Је­ван­ђељ­ским жи­во­том (у љу­ба­ви и бла­го­
се очас у пре­храм­бе­ног нар­ко­ма­на (ко­ји че­зне за ста­њу, уз пост и мо­ли­тву, оба­сја­ни број­ним вр­ли­на­
„фикс-до­зом“ хор­мо­на сла­сти); а све је по­че­ло од ма...) до­ла­зи­мо до бла­же­ног, бо­жан­ског ста­ње ду­ше -
та­ко бе­за­зле­но ма­лог, слат­ког за­ло­га­ја... сми­ре­ња. Уз по­моћ сми­ре­ња сти­че­мо спа­со­но­сно осе­
ћа­ње по­ка­ја­ња ко­је нам по­ма­же да очи­сти­мо ду­шу.
По­губ­на гор­до­ст Чи­ста ду­ша је иде­а­лан дом Да­ро­ва Ду­ха Све­то­га тј.
Са­мо­га Бо­га ко­га при­ма­мо кроз Све­ту Тај­ну Ев­ха­ри­
Мо­гло би се пре­до­чи­ти не­бро­је­но мно­го слич­них сти­је. „Обо­же­ње, тј. бо­го­ли­кост“ је вр­ху­нац хри­шћан­
при­ме­ра али ови су до­вољ­ни да до­ђе­мо до ва­жног ског жи­во­та ко­ме тре­ба да те­жи­мо.
за­кључ­ка да се су­штин­ски не раз­ли­ку­је­мо од би­ло Не осу­ђуј­мо ни­ког, већ са љу­ба­вљу при­ђи­мо сва­
ког бра­та по Ада­му па, сто­га и не би тре­ба­ло са ком жи­вом ство­ру на ово­ме све­т у, по­мо­зи­мо они­ма
ни­по­да­шта­ва­њем да гле­да­мо на „гре­шни­ке ве­ће од ко­ји­ма је по­моћ нео­п­ход­на, де­ли­мо до­бро и ло­ше са
нас“, јер је та­кав став од­раз по­губ­не гор­до­сти и сви­ма ко­ји нам при­ђу, ко­ји нас до­так­ну и за­јед­но у
бе­сми­сла, то­тал­ног од­су­ства нај­ве­ћег хри­шћан­ског бла­го­ста­њу хр­ли­мо ка Бо­гу као не­са­ло­ми­ви сноп
бла­га по ко­ме се оно и ис­ти­че у од­но­су на оста­ле ду­ша жељ­них спа­се­ња. Не мо­ра­мо се бо­ја­ти не­по­
ре­ли­ги­је – жртвене љу­ба­ви. зна­тог, љу­ди ко­ји су по­ср­ну­ли и бес­по­моћ­но ва­пе.
Тре­ба већ јед­ном да схва­ти­мо да не по­сто­је ло­ши Пру­жи­мо им слам­ку у об­ли­ку ле­пе ре­чи, зр­на љу­ба­
(зли) љу­ди већ са­мо они ко­ји пра­вил­но (је­ван­ђељ­ ви, раз­у­ме­ва­ња и стр­пље­ња ко­јег ће­мо не­ка­ко из­бу­
ски) и они ко­ји по­гре­шно ка­на­ли­шу сво­ју до­бру при­ на­ри­ти из наф­та­ли­ном пре­кри­ве­ног окрај­ка уса­хле
ро­ду. Бог нас је ство­рио „по сво­јој сли­ци и при­ли­ци“ нам ду­ше. Бу­ди­мо отво­ре­ни јер се та­ко „де­мо­ни
(бо­го­ли­ке). Зар је Бог лош (зао)? Гле­да­ју­ћи љу­де око пре­тва­ра­ју у ан­ђе­ле“, не­при­ја­те­љи у при­ја­те­ље, си­во
се­бе, те „бо­ги­ће“ ко­ји про­ла­зе по­ред нас, ко­ји нас ки­шно не­бо у бес­крај­но пла­вет­ни­ло; та­ко се раз­би­
за­ка­че ра­ме­ном у гу­жви, ду­ва­ју у по­ти­љак са за­да­хом ја ве­ли­ки не­при­ја­тељ (отров) људ­ске ду­ше: предра-
бе­лог лу­ка у не­сно­сној гу­жви град­ског пре­во­за, судe. Уни­шта­ва­њем пред­ра­су­да ду­ши да­је­мо про­
за­бри­ну­те, нер­во­зне, ве­се­ле, ти­хе, буч­не, сто­ра за што ви­ше нај­бо­жан­ски­јег и нај­спа­со­но­сни­
из­бе­зу­мље­не, тре­ба да се се­ти­мо са­мо­га јег ста­ња: љу­ба­ви!
Бо­га као из­во­ра љу­ба­ви и ми­ло­
ср­ђа. Хри­стос се обу­као
Православни Мисионар l 47

Свештеник Го­ран Жив­ко­вић Те­ма бро­ја

О фе­но­ме­ну ­
нар­ко­ма­ни­је на ин­тер­не­ту
Р ет­ко ко да­нас у све­т у ни­је чуо за про­блем нар­ко­
ма­ни­је и за све ди­мен­зи­је овог тра­гич­ног фе­но­
ме­на. Са пу­ним пра­вом мо­же­мо ре­ћи да ова по­ја­ва
ли по­тен­ци­јал­ног нар­ко­ма­на да то и ствар­но по­ста­
не. Иако се мо­же ре­ћи да су на­ше мо­ћи ма­ле, уз
чвр­сто узда­ње у Бо­жи­ју по­моћ, пру­жа­ње пра­вог
под­се­ћа на ча­ше зла ко­је сле­де за тру­ба­ма ан­ђе­ла са­ве­та мо­же до­ста по­мо­ћи не­ком од тих не­срећ­ни­ка
из 8. и 9. гла­ве От­кри­ве­ња Јо­ва­но­вог. ко­ји се на­ла­зе у на­шем окру­же­њу.
Ме­ђу­тим, ако на ствар гле­да­мо као У овом крат­ком тек­сту ће­мо се ори­јен­ти­
пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, пре­у­зи­ма­ју­ са­ти на оне срп­ске ин­тер­нет сај­то­ве ко­ји се
ћи на се­бе бре­ме од­го­вор­но­сти пре­ ба­ве фе­но­ме­ном нар­ко­ма­ни­је.
ма бра­ћи и се­стра­ма ко­ји су за­ра­же­
ни овим опа­ким Ђа­во у пра­ху
по­р о­ком, он­да
ће­мо гле­да­ти да По­че­ће­мо од не­ких
им пру­ж и­мо књи­га ко­је се мо­гу про­
ру­к у по­мо­ћ и чи­та­ти или ски­ну­ти
ко­ја им је не­сум­ са ин­тер­не­та, а ко­ри­
њи­во по­треб­на. сне су ка­ко за за­ви­
Тач­но је да су сни­ке, та­ко и за
нар­ко­ма­ни све­ омла­ди­н у, из ко­је
сно иза­бра­ли до­ла­зи нај­ве­ћи број
ла­жну ду­хов­ корисника дро­ге. Ве­ро­
ност нар­ко­ти­ ват­но нај­у­пе­ча­тљи­ви­ја
ка, тач­но је да књи­га ко­ја је на­пи­са­на у
онај ко се чу­ва по­след­њих пар го­ди­на
не­ћ е ла­ко на те­му нар­ко­ма­ни­је је
п о ­с т а ­т и „Ђа­во у пра­ху“ Мир­ја­
жр­тва овог не Бу­ла­то­вић. Књи­га
по­ро­ка, али опи­су­је нај­те­же слу­ча­
то сва­ка­ко не је­в е за­ви­сни­ка, уз
зна­ч и да ин­тер­вјуе са њи­ма и
х р и ­ш ћ а ­н и н њи­хо­вом нај­у­жом род­
да­на­шњи­це тре­ би­ном, опи­с у­је ка­ко
ба да ре­а­гу­је је­ди­ су по­че­ли са ко­ри­
но и са­мо од­ба­ци­ва­њем тих не­срећ­ шће­њем нар­ко­ти­ка
ни­ка. На­про­тив, ху­ма­ни­тар­ни дру­ итд. На­пи­са­на је ве­о­
штве­ни ак­ти­ви­зам ко­ји нам је ма жи­вим је­зи­ком,
Го­спод оста­вио у ама­нет оба­ве­зу­је при­јем­чи­ва за све уз­ра­
нас да учи­ни­мо оно што је у на­шој сте и ка­те­го­ри­је љу­ди, чи­та се у
мо­ћи ка­ко би­смо евен­т у­ал­но спре­чи­ јед­ном да­ху, аутен­тич­на је и ве­о­
48 l
3/2009.

ма убе­дљи­
ва... Мо­же
би­ти од из­у­
зет­не ко­ри­
сти омла­
дин­и ко­ја је у
овом лу­дом
вре­ме­н у по­тен­ци­јал­но највећа
жр­тва овог стра­шног по­ро­ка. Књи­
га се мо­же про­на­ћи и про­чи­та­ти
он­лајн на сер­ви­су scribd.com, а мо­же
се и ски­ну­ти са сер­ви­са 4sha­red.
com, тач­ни­је са адре­се vi­dov­dan.4sha­red.
com, на ко­јој ина­че има и мно­го дру­гих
до­брих књи­га.

www.ni­kad-he­roin.com
Ка­да су сај­то­ви ко­ји се ба­ве овом про­
бле­ма­ти­ком у пи­та­њу, по­че­ће­мо од јед­ног
вр­ло ин­те­ре­сант­ног про­јек­та са упе­ча­тљи­
вим на­зи­вом www.ni­kad-he­roin.com. На­и­
ме, реч је о сај­т у ко­ји са­др­жи со­лид­ну ба­зу
ис­по­ве­сти бив­ших и са­да­шњих нар­ко­ма­
на, ко­ри­сне и упе­ча­тљи­ве ви­део са­др­жа­је, пи­та­ња те­ра­пиј­ским за­јед­ни­ца­ма... Под­фо­ру­ми су ја­сно
са од­го­во­ри­ма, ин­тер­вјуе, бло­го­ве, dow­nlo­ad сек­ из­де­ље­ни, та­ко да се бр­зо мо­же на­ћи оно што се
ци­ју, ча­со­пис, ко­ри­сне лин­ко­ве, пре­вен­тив­не ме­то­ тра­жи. Ве­ру­јем да би сва­ки нар­ко­ман, али и онај
де, ин­фор­ма­ци­је о ра­зним дро­га­ма, ар­хи­ву.. Ма­да ко то ни­је, тре­ба­ло да посети овај за­ни­мљи­ви
се мо­же ре­ћи да сај­т у не­до­ста­је од­ре­ђе­не ди­на­ми­ фо­рум. Сем по­ме­ну­тих сај­то­в а мо­же­мо на­ве­с ти
ке, ипак је ово је­дан вр­ло ко­ри­стан из­вор ин­фор­ још не­ке као што су Цен­т ра за пре­вен­ци­ју нар­ко­
ма­ци­ја, по­го­то­ву ка­да је у пи­та­њу она нај­бит­ни­ја, ма­ни­је www.nar­ko­ma­ni­ja.org.rs, за­тим још јед­ног
ег­зи­стен­ци­јал­на стра­на овог фе­но­ме­на. На­и­ме, на та­квог цен­т ра em­pro­na.org.yu, као и мно­го ма­њих
сај­т у су на­ро­чи­то упе­ча­тљи­ве тра­гич­не ис­по­ве­сти ко­ји са­др­же об­ја­шње­ња не­ких основ­них пој­мо­в а
ду­го­го­ди­шњих нар­ко­ма­на ко­је и те ка­ко мо­гу ути­ ве­з а­них за раз­не за­ви­сно­с ти, укљу­чу­ју­ћи и нар­
ца­ти на по­чет­ни­ке у овој рђа­вој ра­бо­ти. Од ли­те­ра­ ко­ман­ску.
ту­ре ко­ја се пре­по­ру­чу­је мо­гу се ски­ну­ти, сем На кра­ју бих спо­ме­нуо и фо­рум vi­dov­dan.org на
по­ме­ну­те књи­ге Ђа­во у пра­ху, и још не­ке за­ни­мљи­ ко­ме је до ско­ра би­ло мо­гу­ће по­с та­ви­ти пи­т а­ње
ве књи­ге као што су Дро­ге-бич но­вог до­ба, Де­ца Мир­ја­ни Бу­ла­то­вић, пи­сцу књи­ге Ђа­во у пра­х у,
апо­ка­лип­се и њи­хо­ва хри­шћан­ска по­бу­на, Пра­во­ та­ко да се и ту мо­гу на­ћи ко­ри­сни ко­мен­т а­ри.
сла­вљем про­тив нар­ко­ти­ка итд. Сва­ка од ових Све у све­му, мо­же се ре­ћи да срп­ски ин­тер­нет
књи­га је ду­ше­ко­ри­сна на свој на­чин. про­стор ни­је пре­бо­гат са­др­жа­ји­ма ве­за­ним за ову
Ка­да су фо­ру­ми у пи­т а­њу, не­з а­о ­би­ла­з ан је опа­ку за­ви­сност, али да се пре­тра­гом мо­гу на­ћи
бо­сан­ски фо­рум www.fo­rum.nar­ko­ma­ni­ja.ba ко­ји аде­кват­ни и озбиљ­ни­ји са­др­жа­ји. Сва­ка­ко не тре­
обилује тра­гич­ним и упе­ча­тљи­вим ис­по­ве­с тима, ба има­ти илу­зи­је да ће сви ови са­др­жа­ји про­ме­ни­
ди­на­ми­чан је, на ње­м у се мо­же на­ћи пу­но ко­ри­ ти и из­ле­чи­ти не­ко­ли­ко де­се­ти­на хи­ља­да нар­ко­ма­
сних ин­фор­ма­ци­ја о нар­ко­ти­ци­ма, на­чи­ни­ма пре­ на ко­ли­ко их има у Ср­би­ји, али им сва­ка­ко мо­гу
вен­ци­је и пре­по­зна­в а­ња нар­ко­ма­на, те­ра­пи­ја­ма, би­ти од по­мо­ћи.
сма­ње­њу ште­те yзро­ко­в а­не упо­т ре­б ом дро­г е,
Православни Мисионар l 49

Алек­сан­дар Са­вић Цр­ква и тех­но­ло­ги­ја

Open Co­la
Хри­шћан­ска ети­ка и Open So­ur­ce

Фор­му­ла уку­са: по­слу, у „при­ват­ном жи­во­ту“ дру­го. Ме­ри­ла ко­ја


• 10.0 g смо­ле за про­из­вод­њу хра­не (је­сти­ва про­по­ве­да­мо у цр­кви не при­ме­њу­је­мо када иза­ђе­мо
смо­ла) из ње. Мо­жда је ми­шље­ње ра­ди­ка­ли­зо­ва­но, али је
• 3.50 ml уља по­мо­ран­џе та­ко. И шта са­да да учи­ни­мо по­во­дом то­га?! Да се
• 3.00 ml во­де ме­ња­мо! До­бро, до­бро си­нак, шта је, овај, ко је те­бе
• 2.75 ml уља ли­пе на­љу­тио? – Да се вра­ти­мо ма­ло уна­зад... Ве­ћи­на
• 1.25 ml ка­си­ја уља љу­ди ко­ји ко­ри­сте ра­чу­на­ре у Ср­би­ји го­то­во да на
• 1.00 ml ли­му­но­вог уља свом ра­чу­на­ру не­ма ни је­дан про­грам ко­ји је ле­гал­
• 1.00 ml уља ора­шчи­ћа но ку­пљен. Углав­ном су то про­гра­ми ко­ји су ски­ну­
• 0.25 ml уља ко­ри­јан­де­ра ти са Ин­тер­не­та и ко­ји­ма је „про­ва­ље­на ши­фра“,
• 0.25 ml не­ро­ли уља „кре­ко­ва­ни су“ или има­ју већ неки дру­ги бом­ба­
• 0.25 ml ла­ван­ди­ног уља стич­ни на­зив ко­ји ка­зу­је да је софт­вер не­ле­га­лан. И
што са­да то ме­ни сме­та? Да се не ла­же­мо, и ја
Фор­му­ла кон­цен­тра­та: имам при­ли­чан
• 2.36 kg бе­лог ше­ће­ра у зр­ну без при­ме­са број та­квих
• 2.28 L во­де про­гра­ма на
• 30.0 mL бо­је ка­ра­ме­ле р а­ч у ­н а ­р у,
• 17.5 mL (3.50 tsp.) 75% фос­фор­не ки­се­ли­не или а л и . . .
ли­мун­ске ки­се­ли­не
• 10.0 mL (2.00 tsp.) фор­му­ле уку­са П о ­с т о ­ј и
• 2.50 mL (0.50 tsp.) ко­фе­и­на (оп­ци­о­но) из­бор! За
сва­ки про­
Open­Co­la је бренд ко­ле је­дин­ствен по то­ме што су
ин­струк­ци­је за пра­вље­ње до­ступ­не и мо­гу­ће их је
ме­ња­ти. Сва­ко мо­же да на­пра­ви пи­ће по овој фор­
му­ли у ко­ли­чи­на­ма ко­је су му по­треб­не (без пла­ћа­
ња), и сва­ко мо­же да га из­ме­ни и по­бољ­ша ре­цепт,
уз услов да из­ме­ну та­ко­ђе об­ја­ви као ре­цепт под
GNU (Ge­ne­ral Pu­blic Li­cen­ce) ли­цен­цом.
Иако је пр­во­бит­на на­ме­ра би­ла да се ура­ди као
про­мо­тив­ни ма­те­ри­јал ко­јим би се об­ја­снио бес­
плат­ни и софт­вер отво­ре­ног ко­да (open so­ur­ce soft­
wa­re), пи­ће је на­ста­ви­ло соп­стве­ни жи­вот­ни пут и
овај бренд на­стао 2001. го­ди­не по­стао је сво­је­вр­сни
пред­став­ник иде­је ко­ју је тре­ба­ло да про­мо­ви­ше.
Има већ пу­на го­ди­на ка­ко раз­ми­шљам да на­пи­
шем текст на ову те­му, раз­ми­шља­ју­ћи о схи­
зо­фре­ном на­чи­ну жи­вље­ња љу­ди у Цр­кви
да­нас. Не­де­љом, на Ли­тур­ги­ји, ка­да смо у
дру­штву при­ја­те­ља из Цр­кве смо јед­но; на
50 l
3/2009.

грам ко­ји про­се­чан чо­век ко­ри­сти по­сто­ји за­ме­ се­ти­ти да нас све­ти­те­љи уче да је уме­ре­ност
на ко­ја је за­и­ста бес­плат­на, отво­ре­ног ко­да или вр­ли­на. Уме­ре­но и свр­сис­ход­но ко­ри­шће­ње
је већ под не­ком ли­цен­цом ко­ја до­зво­ља­ва да тај свих но­вих тех­но­ло­ги­ја је ко­ри­сно јер нам
про­грам упо­тре­бља­ва­мо у при­ват­не свр­хе бес­ ште­ди вре­ме и омо­гу­ћа­ва нам да има­мо ви­ше
плат­но. За­што он­да то и не чи­ни­мо? Нео­ба­ве­ вре­ме­на да се по­све­ти­мо бли­жњи­ма. Са дру­ге
ште­ност, не­ма­ње же­ље да бу­де­мо оба­ве­ште­ни, стра­не, уко­ли­ко их не­ра­зум­но ко­ри­с ти­мо,
ле­њост, ли­це­мер­је.... Да не оста­не на пра­зној по­с та­је­мо ро­бо­ви и ови­сни­ци, а „ски­да­ње“
при­чи ево не­ко­ли­ко за­ме­на ко­је је мо­гу­ће бес­ ни­је ни ма­ло ла­ко – та­ко ка­ж у струч­ња­ци
плат­но ски­ну­ти са ин­тер­не­та и ко­је у пот­пу­но­ (за­ви­сност од Ин­тер­не­та и игри­ца је од­мах
сти за­ме­њу­ју ре­ше­ња ко­ја је по­треб­но пла­ти­ти. иза коц­ке). Ка­ко је бо­ље спре­чи­ти не­го ле­чи­
За по­че­так је до­вољ­но кре­ну­ти, а вре­ме­ном ти, пре­по­ру­чу­јем да уме­с то да сед­не­те за ра­чу­
ће­мо ваљ­да уви­де­ти да је то ис­пра­ван пут. нар и до­ко­но сур­фу­је­те (не­ко је ре­као Stum­
Да­кле: Ope­nOf­fi­ce за­ме­њу­је цео Mic­ro­soft Ofi­ce ble­U­pon?), иза­ђе­те, ви­ди­те се са дру­штвом,
па­кет, Fi­re­fox – In­ter­net Ex­plo­rer, Mo­zil­la Thun­ про­ше­та­те, про­чи­та­те до­бру књи­гу, или оде­те
der­bird – Outlo­ok Ex­press… на ве­чер­њу слу­жбу у цр­кву...
Ово су са­мо не­ки од нај­ко­ри­шће­ни­јих про­ У це­лој овој при­чи око за­ви­сно­сти из­ми­чу
гра­ма. Ако по­тра­жи­те на ин­тер­не­ту на­и­ћи­ ће­те нам две ства­ри: за­што не­ко по­ста­је ови­сник и
на мно­га за­ни­мљи­ва ре­ше­ња, и пу­но за­ме­на, од има ли по­зи­тив­не за­ви­сно­сти? Млад чо­век тра­
ко­јих не­ка по пер­фор­ман­са­ма на­ди­ла­зе „ори­ги­ га, же­дан је Исти­не, же­дан је искре­ног од­но­са
на­ле“. Кључнe ре­чи за пре­тра­гу су free pro­grams, са Дру­гим. Уме­сто оно­га што тра­жи, ну­ди му се
open so­ur­ce, sha­re­wa­re, fre­e­wa­re... Има ли ве­зе овај ла­жна исти­на и ква­зи-ре­ше­ње, и то у ве­о­ма
чла­нак са те­мом бро­ја? Не пре­ви­ше, осим што под­му­клом об­ли­к у. Жед­на је ду­ша њего­ва
смо за­ви­сни­ци од ра­чу­на­ра, Ин­тер­не­та, игри­ца... Исти­не... а њој је под­ва­љен мрак и ни­шта­ви­ло
На­жа­лост, та­ко­ђе смо за­ви­сни­ци и на је­дан суп­ ко­је из­је­да и чо­ве­ка и ње­го­ву око­ли­ну. Ко­је је
тил­ни­ји на­чин, с об­зи­ром да смо го­то­во убе­ђе­ни ре­ше­ње тог ве­ли­ког про­бле­ма, са ко­јим су мно­
да без ma­in­stre­am софт­вер­ских ре­ше­ња ни­шта не ги оп­те­ре­ће­ни?
мо­же­мо учи­ни­ти, иако је пред на­ма оби­ље open Од­го­вор на дру­го пи­та­ње је ре­ше­ње за
so­ur­ce про­гра­ма, ко­ји нам, уз то, ре­ша­ва­ју ве­ли­ку про­блем пр­вог. „Ја сам за­ви­сан од Ли­т ур­ги­је!“
не­до­у­ми­цу у ве­зи са хри­шћан­ском ети­ком и – го­во­ри је­дан мој при­ја­тељ. Раз­ми­шља­ју­ћи о
пи­рат­ским софт­ве­ром. И то је раз­лог да ка­пи­ту­ то­ме, се­тио сам се чу­ве­не ре­че­ни­це ­а­по­сто­ла
ли­ра­мо већ на по­чет­ку уме­сто да уло­жи­мо ма­ло Па­вла: Не жи­вим ви­ше ја, не­го Хри­стос у ме­ни.
тру­да да би би­ли аутен­тич­ни­ји. Ово мо­же би­ти је­ди­на по­зи­тив­на за­ви­сност -
ка­да за­ви­си­мо од оног Дру­гог, сво­јом сло­бод­
Уме­ре­ност је вр­ли­на ном во­љом, а то се на­ма хри­шћа­ни­ма ну­ди на
Ли­т ур­ги­ји. Шта он­да по­ну­ди­ти као ре­ше­ње
По­с то­ји и на­чел­ни од­нос пре­ма ин­фор­ма­ они­ма ко­ји су у про­бле­му? До­ђи­те и ви­ди­те,
ци­о­ним тех­но­ло­ги­ја­ма. Код ње­г а се тре­б а оку­си­те да је благ Го­спод...
Православни Мисионар l 51

Вар­ја Пер­ко­вић Те­ма бро­ја

Проширена свест
- песма без свести...
З а­по­чи­ње­мо ма­ле­ну рас­пра­ву у ве­зи са умет­нич­
ким ства­ра­њем и ње­го­вим че­стим пра­ти­о­цима
- опи­ја­тима, ма ко­је вр­сте. Ва­ља ов­де по­ву­ћи ли­ни­ју
Хри­стос се обра­ћа ме­ни це­ло­ме, гра­ди ме као
мо­за­ик, оче­ку­ју­ћи пу­ну сли­ку. Та­да сам ико­на, при­
ли­ка са­вр­шен­ства. Оп­ти­ми­стич­ко и ан­тро­по­ло­шки
опре­за, јер го­вор о про­ши­ре­ној свeсти и ње­ним афир­ма­тив­но са­гле­да­ва­ње ства­ра­ња не укла­па се у
кре­а­тив­ним по­тен­ци­ја­ли­ма из пер­спек­ти­ве умет­ ди­јаг­но­зу ра­зо­ре­не лич­но­сти, те­шке не­у­ро­зе, итд.
нич­ког све­та, до­не­кле има оправ­да­ње. За­и­ста, ако При­ме­ри Ш. Бо­дле­ра и дру­гих, му­зи­ча­ра но­ви­је
све­т у оста­вљам ле­по­т у, ни­је ли он­да не­бит­но шта ори­јен­та­ци­је иден­ти­тет ства­ра­ла­ца су укло­пи­ли
ће би­ти са мном, мо­јим те­лом, ра­зу­мом? Ни­је ли то да­на­шња гла­сна ша­пу­та­ња: Не­ве­ро­ват­но исти­ни­ти
вид жр­тве?... тек­сто­ви – ха­о­ти­чан ум! Ре­во­лу­ци­ја фор­ме – раз­је­
При­влач­ни мит о рај­ском пи­ћу ко­је ве­се­ли бо­го­ де­на чу­ла! Ду­би­на ду­ха – пли­ћак сва­ко­дне­ви­це!...
ве на вр­ху исте рај­ске пла­ни­не, осви­том но­вог ве­ка, Па­ра­док­сал­не исти­не о јед­ној те јед­ној ства­ри. Тач­
ре­ла­ти­ви­зо­ва­њем мо­ра­ла и бри­ге о дру­го­ме, пре­о­ но, чо­ве­ка чи­не про­ти­ву­реч­но­сти. Тач­но, ми ни­смо
бра­жа­ва се у уто­чи­шта – пу­ши­о­ни­це опи­ју­ма, а су­ди­је не­чи­јег по­сто­ја­ња.
да­нас коб­ни шприц са суп­стан­цом за под­сти­ца­ње Смем ли, ипак, по­же­ле­ти не­ко­ме та­кву сре­ћу, ко­је
– че­га? Тре­ну­так по­ја­ве по­моћ­ног сред­ства за би се и сам наш умет­ник од­ре­као да је не­ка­ко, не­ка­
ра­дост, под­се­ћа на ин­ва­ли­ди­тет, не­до­ста­так. да ви­део из­лаз из са­мо­га се­бе? Не­ма­мо мо­ра­ла
Ада­мо­ва пре­пу­ње­на ча­ша ужи­ва­ња, ли­ши­ла га је да чо­ве­чан­ству же­ли­мо та­кву (не)сре­ћу.
едем­ског вр­та, па се из­ли­ло и оно што ју је пу­ни­ло Ства­ра­о­ци – стра­дал­ни­ци је­с у
с по­чет­ка. Та ру­па, пра­зан про­стор од ве­ка се пу­ни жр­тве, али не мо­гу би­ти
ра­зним пи­јан­стви­ма не би ли се при­ма­кла пу­но­ћи, хе­ро­ји. Они мо­гу кри­ком
си­то­сти. Она је кри­вац. По­тен­ци­јал­но кре­а­тив­не упо­зо­ра­ва­ти, али не
лич­но­сти, хи­пер­сен­зи­бил­не при­ро­де и уро­ђе­не мо­гу све­тле­ти...
на­ив­не љу­ба­ви за овај свет, тра­же аде­ква­тан ма­те­ В р е д ­н о с т
ри­ја­лан, ви­дан из­раз гла­ди ру­пе, а она је че­сто ис­пе­ва­не пе­сме
то­ли­ко ду­бо­ка да се без „не­све­сне све­сти“ не да је не­про­це­њи­ва,
са­гле­да­ти. Ста­ње олак­ша­но­сти од чу­ла слу­ти љу­бав али те­би и ме­ни
ли­ше­ну бо­ла, пу­на плу­ћа и пун жи­вот. Умет­ник по­ста­је ва­жна и
са­вр­ше­ним спо­јем фор­ме и су­шти­не, ду­ха и ма­те­ не­з а­о ­б и­л а­з на
ри­је, из­во­ди слут­њу на ви­де­ло свет­ског да­на. Ле­па ка­да из ње про­
ми­си­ја. Где је он сам, где је Чо­век? Тво­ре­ње - дар си­ја­в а на­пор
Бо­жи­ји, пи­ће ко­је опи­ја и се­ћа на соп­стве­но на­зна­ н е о ­д о ­љ и ­в о
че­ње. Ипак, ни­је де­ло пре­те­жни­је од жи­ве и ди­на­ жи­ве, бо­го­ли­
мич­не лич­но­сти. Про­блем ре­цеп­ци­је та­квог де­ла ке лич­но­
је­сте што ми не до­би­ја­мо плод Ли­ка, већ јед­ног сти...
ње­го­вог де­ла, док су оста­ли че­сто оса­ка­ће­ни, нео­
ства­ре­ни. То тра­же­ње дру­гог ко­ма­ди­ћа се­бе се
на­слу­ћу­је у ат­мос­фе­ри лу­та­ња, стал­не бли­зи­не
ду­хов­ном ам­би­су.
52 l
3/2009.

Све­ште­ник Дра­ган Ја­ко­вље­вић, духовник КПЗ Ваљево

Све­ште­нич­ко слу­же­ње у
„Се­ћај­те се су­жа­ња као да сте ње­ње са Хри­стом у Цр­кви као те­лу Ње­го­вом. На­рав­
са њи­ма око­ва­ни, и оних ко­ји се но, на том пу­т у сје­ди­ње­ња сто­је гре­си и стра­сти ко­ји
уда­ља­ва­ју од Бо­га. Та­ко­ђе, Цр­ква по­зи­ва и при­зи­ва
зло­па­те, јер сте и са­ми у те­лу“ на по­ка­ја­ње, про­ме­ну, али не про­ме­ну жи­во­та са­мо
(Је­вр. 13,3 ) уну­тар за­тво­ра, већ по­ку­ша­ва да про­бу­ди истин­ску
же­љу за про­ме­ном по­сле из­др­жа­не ка­зне.

С ле­ду­ју­ћи при­ме­ру Спа­си­те­ља ко­ји је по­ка­зао


не­из­мер­ну љу­бав пре­ма са­ра­спе­тим раз­бој­ни­ци­
ма на кр­сту, Св. Апо­стол Па­вле по­зи­ва хри­шћа­не да
Ак­тив­но уче­ство­ва­ње
на бо­го­слу­же­њи­ма
се се­ћа­ју оних ко­ји су у там­ни­ца­ма, без раз­ли­ке, био
он члан Цр­кве или не. Мно­га су све­до­чан­ства о утам­ По­шту­ју­ћи сло­бо­ду во­ље сва­ког ли­ца ко­је се на­ла­
ни­че­ни­ма у пр­ва три ве­ка хри­шћан­ства. Све­ти Апо­ зи у уста­но­ви, оста­вље­но им је да ода­бе­ру, да ли же­ле
сто­ли и њи­хо­ви уче­ни­ци за­тва­ра­ни су од са­мог до­бро­вољ­но да уче­ству­ју на бо­го­слу­же­њи­ма и пре­да­
по­чет­ка ра­ди име­на Хри­сто­вог али ни­кад ни­су оста­ ва­њи­ма. Ак­тив­но уче­ство­ва­ње на бо­го­слу­же­њи­ма и
ја­ли са­ми и за­бо­ра­вље­ни, већ се Цр­ква увек мо­ли­ла раз­го­вор о те­ма­ма ко­је ин­те­ре­су­ју осу­ђе­на ли­ца
за њих и ста­ра­ла се о њи­хо­вим по­тре­ба­ма. У там­ умно­го­ме по­ма­же у сти­ца­њу обо­стра­ног по­ве­
ни­ци Апо­сто­ли ко­ри­сте вре­ме и про­по­ве­да­ју ре­ња и из­гра­ђи­ва­њу од­но­са све­ште­ни­ка
Је­ван­ђе­ље утам­ни­че­ни­ма па и стра­жа­ри­ма (при­ као ду­хов­ни­ка и ста­ра­те­ља над осу­ђе­ни­
мер Апо­сто­ла Па­вла док је био утам­ни­чен у ма и њи­хо­вим по­тре­ба­ма.
Ри­му (Фи­лип. 1, 12 - 15 )). У ства­ри мо­же­
мо ре­ћи да па­стир­ска слу­жба и ста­ра­ Васпитачи
ње о утам­ни­че­ни­ма да­ти­ра још од
апо­стол­ског вре­ме­на и не пред­ Зна­чај­ну по­моћ све­
ста­вља ни­шта но­во, као што то ште­ни­к у у ње­г о­в ом
да­нас мно­ги ми­сле, већ са­мо па­стир­ском ра­ду у ка­зне­
ста­ра­ње о бли­жњи­ма и но по­прав­ним уста­но­ва­
њи­хо­вим по­тре­ба­ма као и ма пру­жа­ју и вас­пи­та­чи
ду­хов­но вас­пи­та­ње и ко­ји су сва­ко­днев­но са
са­стра­да­ва­ње са њи­ма. осу­ђе­ним ли­ци­ма. Oни
нај­бо­ље по­зна­ју и уви­ђа­ју
Циљ по­тре­бе и те­жње за­тво­ре­ни­
ка као и њи­хо­ве скло­но­сти
Сам циљ све­ште­ни­ ко­је се мо­гу усме­ри­ти на
ка у за­твор­ској уста­ ак­тив­но уче­с тво­ва­ње и
но­в и пред­с та­в ља по­моћ све­ште­ни­ку у ње­го­вом
из­гра­ђи­ва­ње жи­во­та у ра­ду уну­тар уста­но­ве, што
Хри­с ту, јер ве­ћи­на са­мо до­при­но­си по­бољ­ша­њу
осу­ђе­них ли­ца ни­је ре­ха­би­ли­та­ци­је осу­ђе­них ли­ца.
упо­зна­та са основ­ним Сва­ка­ко тре­ба ис­та­ћи да Цр­ква у свом
исти­на­ма ве­ре. Са­оп­ исто­риј­ском хо­д у ни­ка­да ни­је за­бо­ра­вља­ла
шта­ва им се да је сва­ка и од­ба­ци­ва­ла оне ко­ји су у за­тво­ри­ма већ је
ду­ша при­зва­на на сје­ди­ чи­ни­ла све да не бу­д у од­ба­че­ни и по­зи­ва­ла
Православни Мисионар l 53

Сло­бо­дан иза ре­ше­та­ка

за­твор­ским уста­но­ва­ма
Фото: Никола Ђурић

на по­ка­ја­ње од­ба­ц у­ју­ћи грех а ни­кад оно­га ко­ји је по­зив сви­ма за стал­но уз­ра­ста­ње у вр­лин­ском жи­во­
по­гре­шио. Та­ко­ђе, ва­жан за­да­так Цр­кве је­с те и ту, сва­ко­днев­ној бор­би са стра­сти­ма ко­је ра­ђа­ју грех,
об­ли­ко­ва­ње све­сти за­јед­ни­це ван ова­квих уста­но­ва, а грех од­во­ди у смрт. Не­ки од нас су скре­ну­ли са тог
јер од њи­хо­вог при­хва­та­ња или од­ба­ци­ва­ња за­ви­си пу­та, наш за­да­так је да им по­мог­не­мо да се вра­те
да ли ће већ осу­ђи­ва­но ли­це ус­пе­ти да се про­ме­ни и по­ка­ја­ни и спрем­ни за но­ви жи­вот у ко­ме ће те­жи­ти
на­ста­ви да жи­ви у дру­штву по­сле ви­ше­го­ди­шње са­мо ка до­бру!
изо­ла­ци­је. Не сме­мо за­бо­ра­ви­ти да ће њи­хов успех умно­го­ме
за­ви­си­ти од на­ше спрем­но­сти да их при­хва­ти­мо и
Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки по­мог­не­мо да за­поч­ну но­ви жи­вот, и за­у­зму сво­је
ме­сто у Цр­кви као Те­лу Хри­сто­вом, у ко­јој су сви, без
Ре­чи Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког: „По­че­так при­хва­та­ раз­ли­ке, при­за­ва­ни и по­зва­ни да бу­ду јед­но те­ло
ња до­бра је кло­ње­ње од зла“, тре­ба раз­у­ме­ти као ко­ме је гла­ва Хри­стос!
54 l
3/2009.

Приредила Т. Радић

Републички фестивал
стваралаштва
С а­рад­ња Православног мисионара са Ка­зне­но-по­
прав­ним до­мом у Ва­ље­ву се на­ста­вља. У ма­ју
ме­се­цу одр­жа­но је че­твр­то по ре­ду ре­пу­блич­ко так­
ми­че­ње осу­ђе­нич­ког ли­те­рар­ног ства­ра­ла­штва. У
так­ми­чар­ском де­лу уче­шће је узе­ло 15 за­твор­ских
уста­но­ва од укуп­но 28, ко­ли­ко их има на те­ри­то­ри­ји
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Се­дам­де­сет и два ауто­ра при­ја­ви­
ло је 164 ра­да. А наш ча­со­пис уче­ство­вао је у жи­ри­
ра­њу по­ред про­фе­со­ра књи­жев­но­сти, пе­сни­ка, са­ти­
ри­ча­ра и књи­жев­ног кри­ти­ча­ра Пе­тра Па­ји­ћа, као и
Ма­ри­је Шкор­нич­ки, пе­сни­ки­ње из Ва­ље­ва. Из­бор је
био те­жак, али се на кра­ју до­шло до по­бед­ни­ка, дру­го
и тре­ће­на­гра­ђе­них, као и мно­штва по­хва­ла за до­при­
нос у ли­те­рар­ном ста­вра­ла­штву. Те­ма ово­го­ди­шњег
фе­сти­ва­ла би­ла је „Сун­це као из­вор жи­во­та“.
У овом бро­ју иза­бра­ли смо да вам пред­ста­ви­мо
на­гра­ђе­ну по­е­зи­ју.

Сун­ча­на стра­на жи­во­та


То­пло за­пах­не асвалт. Утре­ли зрак сун­ца ста­кла на
Оп­штин­ским про­зо­ри­ма.
Пљу­сак на­гло пре­ли­је кро­во­ве.
Та­ла­си ис­па­ре­ња за­тва­ра­ју дах.
За­пе­не ба­ре из олу­ка к’о
Не­кад са­пу­ни­ца из ко­ри­та на­ших мај­ки.
Је­ња­ва ки­ша к’о ра­фа­ли по­сле стре­ља­ња.
Ти­ше, па још
Ти­ше.
Не­ста­је пљу­сак. Нер­во­зне ба­ре тра­же се­би пут.
Жу­рим да осе­тим ми­рис ки­ше. Хо­ћу бар још ма­ло да
По­ки­снем. Да удах­нем ки­шу, да ве­чи­то оста­не у ме­ни.
Ло­вим слут­њу, се­бе не слу­шам, слу­шам жу­бор.
Ох, кад бих мо­гао по­не­ти.
Али мој пут во­ди дру­гом прав­цу.
Кад бих га ве­че­рас и
Мно­гих бу­ду­ћих ве­че­ри мо­гао слу­ша­ти, ми­ри­са­ти.
Та­мо где сам кре­нуо то­га не­ма.
Православни Мисионар l 55

Сло­бо­дан иза ре­ше­та­ка

осуђеничко-литерарног
а

Ју­че на опе­ра­ци­о­ном сто­лу, а да­нас, да­нас стра­жа, Шта се то бе­ло на­зи­ре на ма­лом, ви­со­ком про­зо­ру?
Звец­ка­ње оруж­ја. Као да сам не­ког убио. Да ли се то не­бо раз­ве­дри­ло, или су све­тла гра­да
Ве­че­рас, мно­ге ве­че­ри, Од­лу­чи­ла да ми осве­тле ће­ли­ју?
гро­зни­ча­во ћу осе­ћа­ти по­след­њу ки­шу. Не­ки пе­сник, у не­кој пе­сми, ре­као је:
Хва­ла ти ки­шо! „Нит је снег, ни­ти
Је­ди­но ле­по што ми је овај дан пру­жио. Бе­ли ла­бу­до­ви“.
Би­ћеш са мном, уз ме­не. Са­мо ти. Не, не, ре­као је, до­бро се се­ћам:
Ти и су­ди­ја што осу­ди ме за из­ре­че­ну исти­ну. „уби ме пре­ја­ка реч“, да, да, баш та­ко је ре­као.
За­ста­дох. Као да чух зви­жда­ње гра­на­те. Са­да то ви­ше и ни­је ва­жно.
На­је­жих се. Не, то Ваљ­да је и он за жи­во­та ви­део као ја са­да.
Страх од звон­ког гла­са за­твор­ских стра­жа­ра. Пан­че­вач­ки кро­во­ви се на­зи­ру, кро­во­ви там­ни, од
Ха­лу­ци­ни­рам. Трг­нух се. Све­тиљ­ки за­кло­ње­ни.
То ки­шу стре­са ли­по­ва гра­на Да, ту не­где ис­под тих кро­во­ва, мир­но спа­ва су­ди­ја
Уз­не­ми­ре­на пти­цом ко­ја се кло­ни ки­ше. Ко­ме сам ре­као да ла­же.
Плоч­ник пре­си­ја­ва од ис­па­ре­ња. Гра­де мој,
Са гра­на отрг­нут лист, под те­ре­том ка­пи, Зи­до­ви тво­ји скри­ва­ју оног што ла­же
Па­да по­ред мо­је ци­пе­ле. Ех, кад бих га мо­гао по­не­ти. а ја му то не смем
У ће­ли­ји су­тон. Он спо­ља до­ла­зи. Ја га не ви­дим. Ре­ћи.
Ко­ра­ци у ход­ни­ку. Страх. Он ће ве­че­рас во­ле­ти, ужи­ва­ти
Стра­жа­ру, хеј стра­жа­ру! и ла­га­ти до ми­ле во­ље.
Ре­ци ми са­мо, ох, мо­лим те, Ја то не смем ни зна­ти.
па­да ли још ки­ша на­по­љу? Ње­му је све до­зво­ље­но, да мр­зи и во­ли, да ла­же и
Је­су ли кро­во­ви мо­кри? по­не­кад го­во­ри исти­ну. Он има сва пра­ва.
Је­су ли пти­це про­на­шле гне­здо? Ка­же: - по Уста­ву.
56 l
3/2009.

Ко ћу­ти са мном, у све­тлу та­ме, бље­сак пан­че­вач­ких Ју­тро


Кро­во­ва, ко дрх­ти са м­ном над пљу­ском стра­жар­ских
цо­ку­ла, ко чу­је кљу­че­ве ка­ко звец­ка­ју у ход­ни­ку? Опет је ју­тро и Ве­тар туж
Ја чу­јем га и ви­дим са­мо да­на­шњу ки­шу, Хладн је ки­ша што спи­ра Су­зе
И лик Сла­ви­цин, строг, под­буо, Де­бе­ле зи­ди­не Ме­мла и Буђ
Док пи­ше пре­су­ду по зи­ду ће­ли­је. Пар­нас је пуст куд одо­ше му­зе?
Умри цр­ви­ћу – у име за­ко­на. На усна­ма опет олов­на Реч
Ра­ди­ша Ни­ко­лић, пр­ва на­гра­да Бле­до је ли­це, на­пу­кло Око
(Окру­жни за­твор Пан­че­во) Суд­би­на Пут, пре­дат Је Меч
Ни со­ко ви­ше не ле­ти ви­со­ко
Лу­ка И дав­но је са­ма љу­бав што че­зне
У про­шло­сти не­ми­ре Очај да так­не
У свом па­пир­ном бро­ди­ћу, Сву­да је Све­мир, Не ми­ла Сре­ћа
То­ли­ко пу­та на­су­ка­ном и по­то­пље­ном, Пре­чи­цом хи­та пре­ду­га ноћ
Са до­брим, сна­жним ју­гом А, Исти­на сле­па, мр­тва крај Пу­та
Ко­ји ко­нач­но ду­ва и у мо­ја ши­ро­ка је­дра, У мра­ку са­мо мо­јој лу­та
До­би­јам на бр­зи­ни, си­гу­ран у пра­вац. Око­ви не­ми Мра­мо­ра Ка­мен
Обла­ци тмур­ни да­ле­ко иза, Што Сви­т у мо­ју кроз жи­вот пра­ти
По­тму­ла ри­ка њи­хо­вих го­спо­да­ра Да ли је Са­ве­сти при­до­шла Сре­ћа
Са­мо је ехо олуј­ног дна. Да л ње­но Ср­це ко мо­је па­ти?
Ком­пас у ср­цу и ма­па у оку, Да че­кам Осмех што Ср­це гре­је
Ве­се­ле бо­је на хо­ри­зон­т у Ил за­бо­рав што до­но­си лек...?
Не­по­врат­но ме во­де ка за­ли­ву ми­ра. Ма кло­ну­ла Гла­ва. Да л мр­тва ил спа­ва.
Си­гур­но тле под бо­сим сто­па­ли­ма, Ту жи­вот ве­не у Сен­ка­ма Бле­дим
За­клон од зла, При­ча­ле при­че умор­не Ду­ше
Без зи­до­ва, без пти­ца по ка­ве­зи­ма. И чи­је пу­те са­да да сле­дим???
Чи­ста са­вест као хлеб,
По­сма­тра­ње се­бе и све­та као во­да, Дар­ко Дра­гић, тре­ћа на­гра­да
Зве­зда­но не­бо као уте­ха. (Спе­ци­јал­на за­твор­ска бол­ни­ца Бе­о­град)

Зве­здан Ми­ло­је­вић, дру­га на­гра­да


(Спе­ци­јал­на за­твор­ска бол­ни­ца Бе­ог­ рад)
Православни Мисионар l 57

Вла­ди­мир Мар­ја­но­вић Представљамо вам...

Параклис у
Студентском граду
П а­ра­клис Све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог, ко­ји се на­ла­зи у
4Г бло­ку Сту­денст­ког гра­да на Но­вом Бе­о­гра­ду, је
за­и­ста јед­но не­ве­ро­ват­но ме­сто. Ни­је реч о кла­сич­ној,
О вери све­ште­
ник са сту­ден­ти­
ма го­во­ри на
па­ро­хиј­ској цр­кви, већ о пре­у­ре­ђе­ној со­би ко­ја се на­ла­ њи­ма при­сту­па­
зи у згра­ди сту­дент­ског до­ма. По­га­ђај­те, тај Па­ра­клис тј. чан на­чин, не у
ка­пе­ла слу­жи за ду­хов­не по­тре­бе сту­де­на­та. Ма­ла сми­слу „спу­шта­
цр­кви­ца на­ла­зи се го­то­во у под­зе­мљу што све­му да­је ња кри­те­ри­ју­ма“
по­себ­ну чар. На не­ки на­чин под­се­ћа на ра­но­хри­шћан­ већ упра­во на јед­
ске ка­та­ком­бе. У ње­му не­ма ни ико­но­ста­са, као ни ве­ли­ ном ви­шем ни­воу,
ке дис­тан­це из­ме­ђу вер­ни­ка и све­ште­ни­ка. То, на­рав­но, јер са­ма по­пу­ла­
ва­жи не са­мо на слу­жби не­го и по­сле ње. Све­ште­но­слу­ ци­ја ко­ја ту до­ла­
жи­тељ је мла­д и вр­ло да­ро­ви­т те­о­лог, брит­ког ума, ко­ји зи спа­да у ви­со­
сво­јим про­по­ве­ди­ма че­сто оста­вља без да­ха сво­је па­ро­ кообра­зо­ва­ну. Тре­ба ре­ћи и то да на бо­го­слу­же­ња у
хи­ја­не сту­ден­те. Ве­о­ма је при­сту­па­чан и не по­сма­тра Ка­пе­лу Све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог до­ла­зе и љу­ди из дру­
љу­де са дис­тан­це и ви­си­не, што је по­не­кад ка­рак­те­ри­ гих па­ро­хи­ја, јер ту мо­гу осе­ти­ти бли­скост љу­ди, дру­
стич­но за све­ште­ни­ке. Са њим се мо­же раз­го­ва­ра­ти о жити се по­сле Ли­тур­ги­је, добити са­вет, као и осетити
мно­гим те­ма­ма, од те­о­ло­ги­је до рок му­зи­ке. У са­мом ин­тим­ни­ју ат­мос­фе­ру ко­ја је стра­на ве­ли­ким град­ским
па­ра­кли­су не­гу­је се ви­зан­тиј­ско по­ја­ње. па­ро­хи­ја­ма.
Ка­пе­лу су ви­ше пу­та по­се­ћи­ва­ли број­ни епи­ско­пи Це­ла за­јед­ни­ца ра­ду­је се сва­ком но­вом чо­ве­ку ко­ји ту
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве у то­ку две го­ди­не до­са­да­ на­ђе сво­је ме­сто. Оба­вље­на су број­на кр­ште­ња, не­ко­ли­
шњег по­сто­ја­ња. Вр­ло су че­ста пре­да­ва­ње на раз­не ко вен­ча­ња, че­ста су све­ноћ­на Бде­ни­ја и мно­го дру­гих
те­ме. све­ча­них мо­ме­на­та ко­ја чи­не жи­вот Цр­кве.
58 l
3/2009.

Алек­сан­дар За­го­рац

Људ­ско пра­во
од­го­во­ран од­нос
Уче­ње Вик­то­ра

Ф ранкл сво­је за­кључ­ке обра­зла­же ме­то­до­ло­шки и


ис­црп­но, по­зи­ва­ју­ћи се на мно­штво на­уч­них ис­пи­
ти­ва­ња1, од ко­јих су не­ка спро­во­ђе­на у за­тво­ри­ма.
сти), али ни­је ни све­у­сло­вљен (пан­де­тер­ми­ни­сан) –
по­сле­ди­ца то­га је да у на­шем по­сту­па­њу увек по­сто­ји
уче­шће сло­бод­не во­ље, а ти­ме у од­ре­ђе­ним слу­ча­је­
Ве­ли­ки број за­тво­ре­ни­ка уоп­ште ни­је сма­трао при­ ви­ма и кри­ви­ца (као под­стрек на од­го­вор­ност). Сто­га
хва­тљи­вим по­ку­шај да се њи­хо­ви зло­чи­ни при­пи­шу не би тре­ба­ло кри­ви­цу (у крај­њем) при­пи­си­ва­ти
окол­но­сти­ма ве­за­ним за де­тињ­ство и мла­дост; њих је окол­но­сти­ма или дру­гим љу­ди­ма, а по­го­то­во не би
чак вре­ђа­ло то што им се од­у­зи­ма пра­во (Sche­ler) на тре­ба­ло на­мер­но ка­жња­ва­ти се­бе или се пре­пу­шта­ти
кри­ви­цу. За­што је чо­ве­ку по­треб­на кри­ви­ца? Ни­је ли осе­ћа­њи­ма по­ра­за или пре­зи­ра пре­ма се­би – на на­ма
лак­ше да се на­ши ло­ши по­ступ­ци при­пи­шу (у це­ли­ни ни­је да би­ра­мо соп­стве­ну „ка­зну“, јер је то опет ис­по­
или де­ли­мич­но) не­че­му што је ван на­ше кон­тро­ле ља­ва­ње са­мо­во­ље ко­ја нас и до­во­ди до са­гре­ше­ња.
(иако је са­став­ни део на­ше лич­но­сти!), не­че­му за шта Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти је јед­ном при­ли­ком ре­као да је
не мо­же­мо да бу­де­мо кри­ви... или од­го­вор­ни (?). Ова нај­те­же бо­ри­ти се про­тив гре­ха ко­ји про­ис­ти­че из
ре­че­ни­ца по­ка­зу­је још јед­ну ди­мен­зи­ју про­бле­ма: вр­ли­не, јер је та­кав нај­те­же уочи­ти; ка­ја­ње је нео­дво­
по­и­сто­ве­ћи­ва­ње кри­ви­це и од­го­вор­но­сти! ји­во од вр­ли­не, али ли­ше­но пра­вог на­чи­на и ме­ре,
Раз­ја­шња­ва­ње ове раз­ли­ке да­нас је ва­жни­је не­го уто­пље­но у „пе­си­ми­зам про­шло­сти“ уме­сто окре­ну­
икад; то­ме се мо­же при­сту­пи­ти из раз­ли­чи­тих угло­ то „оп­ти­ми­зму бу­дућ­но­сти“, оно се пре­тва­ра у соп­
ва, али би­смо се за са­да огра­ни­чи­ли на пре­те­жно стве­ну су­прот­ност – у смрт, уме­сто у вас­кр­се­ње.
хри­шћан­ски2: Ли­ша­ва­ју­ћи чо­ве­ка кри­ви­це, од­у­зи­ма­мо му и при­
Сва­ко мо­же да по­гре­ши, али не­при­зна­ва­ње гре­шке ли­ку да се ис­ку­пи соп­стве­ном од­го­вор­но­шћу, соп­
и из­бе­га­ва­ње дво­стру­ке од­го­вор­но­сти: 1) од­го­вор­но­ стве­ном за­слу­гом – „Ако се ње­го­ва кри­ви­ца об­ја­
сти по­ка­ја­ња кроз уз­ра­ста­ју­ће су­о­ча­ва­ње са по­сле­ди­ шња­ва та­ко да се он при­ка­зу­је као жр­тва, то та­ко­ђе
ца­ма и 2) од­го­вор­но­сти „пре­вла­да­ва­ња кри­ви­це“, као зна­чи да му је од­у­зе­то ње­го­во људ­ско до­сто­јан­ство“,
лич­ног оства­ре­ња на те­мљу кри­ви­це и упр­кос њој, за­кљу­чу­је Франкл.
учи­ни­ће да се и да­ље осе­ћа­мо (трај­но?) кри­вим. Са­да нам по­ста­је ја­сна под­сти­цај­на при­ро­да кри­
Франкл нам скре­ће па­жњу да чо­век ни­је ап­со­лут­но ви­це, ко­ја је чо­ве­ку нео­п­ход­на за раз­вој лич­но­сти,
не­у­сло­вљен (он ипак за­ви­си од број­них чи­ни­ла­ца али са­мо уко­ли­ко је сва­ки пут до­жи­ви­мо као при­ли­
ко­ји га усло­вља­ва­ју, ка­ко из „спо­ља­шњег“ све­та, та­ко ку за уса­вр­ша­ва­ње, а не као те­ско­бу ве­за­ну за ка­жња­
и из „уну­тра­шњег“- ње­го­ве пси­хо­фи­зич­ке осо­бе­но­ ва­ње или са­мо­ка­жња­ва­ње; као при­ли­ку да бу­де­мо
по­но­сни на сво­је од­го­вор­но др­жа­ње и под­но­ше­ње, а
1 За бли­же упо­зна­ва­ње пре­по­ру­чу­је­мо књи­гу Не­чуј­ни ва­пај за
сми­слом, јед­но од из­да­ња:ИП Жар­ко Абуљ, Бе­о­град, 2000
не по­сти­ђе­ни гре­шком (ко­ја је чо­ве­ков стал­ни пра­ти­
2 Из­јед­на­ча­ва­ње ова два пој­ма да­нас је уче­ста­ло и због све­при­ лац) – дру­гим ре­чи­ма, ако се по­на­ша­мо све­сно! За­и­
сут­но­сти „прав­нич­ког“ је­зи­ка у оп­хо­ђе­њу и ми­шље­њу; у кри­вич­ ста, та­ко схва­ће­на кри­ви­ца за­слу­жу­је на­зив људ­ског
ном пра­ву „кри­ви­ца“ је си­но­ним за „кри­вич­ну од­го­вор­ност“, али пра­ва. Ту исти­ну Пре­да­ња, као што ви­ди­мо, Вик­тор
ва­же­ње тог по­и­сто­ве­ћи­ва­ња на том по­љу се и за­вр­ша­ва.
Православни Мисионар l 59

Па­стир­ска пси­хо­ло­ги­ја

на кри­ви­цу и ­
пре­ма кри­ви­ци
Фран­кла – 5. део
Франкл из­но­ва по­твр­ђу­је и са гле­ди­шта са­вре­ме­не ше­мо ње­го­вим са­жа­ље­њем, док се­би су­штин­ски
пси­хо­ло­ги­је. И је­ди­но та­ко схва­ће­на свест је­сте она ус­кра­ћу­је­мо до­сто­јан­ство, иду­ћи том „ли­ни­јом ма­њег
ко­ја је да­та је­ди­но чо­ве­ку, као (ум­ном) обра­зу Бож­ от­по­ра“. Та­ква ре­ак­ци­ја мо­жда от­кло­ни симп­то­ме –
јем. не­ко ће нам та­кво об­ја­шње­ње и „про­гу­та­ти“. Али
од­нос ко­ји смо са њим има­ли оста­ће трај­но по­ре­ме­
Од­го­вор­на сло­бо­да - ћен ако се не об­но­ви на спе­ци­фич­но људ­ској рав­ни,
тј. оној где се ис­по­
те­мељ (са­мо)по­што­ва­ња ља­ва од­го­вор­ност, а
и (са­мо)при­хва­та­ња ти­ме и про­на­ла­зи
сми­сао.
Да­кле, тек на осно­ву ова­квог, це­ло­ви­тог, раз­у­ме­ва­
ња чо­ве­ка ре­ак­ци­ја на про­блем мо­же уз­ра­сти до
ре­ше­ња. Узми­мо још је­дан при­мер: ка­да у љут­њи
увре­ди­мо бли­жњег, че­сто по­ку­ша­ва­мо да из­ви­ње­ње
све­де­мо на са­мо­о­прав­да­ва­ње, „об­ја­шња­ва­ју­ћи“ свој
по­сту­пак нер­во­зом, на­пе­то­шћу у шко­ли или на
по­слу итд. Да­нас го­то­во без
за­др­шке по­се­же­мо за ова­
квом ма­ни­п у­ла­ци­јом
(„ва­ђе­њем“, ка­ко се
обич­но ка­же), чак и
ка­да су у пи­та­њу
сит­ни­це, не ­ви­де­ћи
при­том да ни­по­да­
шта­в а­мо не са­мо
оно­га ко­ме се „из­ви­
ња­ва­мо“, већ и се­бе:
од ње­га, да­кле, зах­те­
ва­мо да нас, упр­кос
увре­ди, по­сма­тра као
жр­тву (окол­но­сти),
да­кле, ма­ње-ви­
ше ма­ни­пу­ли­
60 l
3/2009.

Чи­ње­ни­ца да смо увре­ди­ли чо­ве­ка не­про­мен­љи­во тран­сцен­ден­ци­је чо­век не мо­же да оства­ру­је чак ни
при­па­да про­шло­сти и она је, да­кле, раз­лог на­ше оне по­тен­ци­ја­ле ко­ји су ис­кљу­чи­во лич­ни, као што
по­ти­ште­но­сти. Све док бе­жи­мо од соп­стве­не гре­ је, на при­мер, за­до­вољ­ство ко­је се ра­ђа из од­но­са са
шке, по­к у­ша­в а­ју­ћи да је ра­ци­о­на­ли­зу­је­мо ка­ко дру­гом лич­но­шћу – из љу­ба­ви. Љу­бав ни­је јед­но­
би­смо убла­жи­ли гри­жу са­ве­сти, ми уства­ри ре­ше­ње знач­на, као што зна­мо из ис­ку­ства, али увек је мо­ра­
тра­жи­мо на по­гре­шном ме­сту – про­блем ни­је на­стао мо усме­ра­ва­ти пре­ма не­че­му осим се­бе, да би­смо је
из­ме­ђу нас и на­ше са­ве­сти, већ из­ме­ђу нас и дру­го­га мо­гли здра­во оства­ри­ти и пре­ма се­би. За­то ће,
чо­ве­ка; ре­ак­ци­ја на­ше са­ве­сти мо­же би­ти је­ди­но да­кле, чак и не при­хва­ће­но из­ви­ње­ње до­не­ти ра­дост
узрок, а не и раз­лог осе­ћа­ња ко­га би­смо да се осло­ олак­ша­ња, јер смо оства­ри­ли оно што је са­мо чо­век
бо­ди­мо. По­за­ба­ви­мо ли се раз­ло­гом, од­но­сно при­ у ста­њу да учи­ни – све­сно ста­ви­ли се­бе у дру­ги
хва­ти­мо ли да смо тог да­на мо­жда и би­ли нер­во­зни, план, пре­ста­ли на тре­ну­так да се пи­та­мо шта мо­же­
али да то ни­је ни­ка­кво оправ­да­ње за чи­ње­ни­ц у да мо да учи­ни­мо да олак­ша­мо се­би, а за­пи­та­ли се ка­ко
смо се тој нер­во­зи пре­пу­сти­ли, да је тај из­бор, ма мо­же­мо да олак­ша­мо дру­го­ме и – не­ко би ре­као
ка­ко лош, ипак био наш лич­ни, има­ће­мо раз­ло­га да па­ра­док­сал­но – по­мо­гли смо се­би! (Се­ти­мо шта нам
се по­но­си­мо сво­јом људ­ско­шћу и ви­ше не­ће­мо има­ се че­сто са­ве­т у­је да учи­ни­мо у тре­ну­ци­ма те­ско­бе:
ти раз­ло­га да се осе­ћа­мо не­при­јат­но, чак иако то да се опу­сти­мо, да учи­ни­мо се­би не­што што ће нас
из­ви­ње­ње не бу­де при­хва­ће­но. Ка­ко то да при­хва­та­ об­ра­до­ва­ти итд; као да се чо­век мо­же опу­сти­ти или
ње из­ви­ње­ња ов­де, ипак, ни­је од пре­с уд­ног зна­ча­ја? об­ра­до­ва­ти по на­руџ­би­ни, као да ће још ве­ћа за­о­ку­
До од­го­во­ра ће­мо до­ћи по­ступ­но, јер је реч о при­ме­ пље­ност соп­стве­ним ста­њи­ма би­ти од ко­ри­сти за
ру ко­ји за­хва­та ши­ре: њи­хо­во раз­ре­ше­ње). Не под­се­ћа ли нас ово на ре­чи
Све­тих Ота­ца о по­ка­ја­њу, о ње­го­вој жи­вот­ној по­тре­
Ис­ко­рак из се­бе – би? Ни­је ли нам са­да ја­сно за­што су­штин­ска „на­гра­
ко­рак ка се­би да“ из­о­ста­је ка­да је на­ше „да­ва­ње“ (у нај­ши­рем
сми­слу) ис­кљу­чи­во мо­ти­ви­са­но ње­ним оче­ки­ва­
На исти на­чин на ко­ји ра­ни­је по­ме­ну­ти сту­дент њем?
ни­је био у ста­њу да на­те­ра се­бе да искре­но во­ли дру­ Ово су са­мо не­ке од исти­на Пре­да­ња ко­је ору­ђем
ге љу­де по зах­те­ву, исто као што се сре­ћа не мо­же чо­в е­ко­љу­би­в е на­у ­ке из­но­в а по­твр­ђу­је Вик­тор
оства­ри­ти по од­лу­ци – да­кле, ка­да је циљ за се­бе – Франкл. Ње­го­во ду­хов­но на­сле­ђе ба­ви се и дру­гим
та­ко ни чо­век не мо­же раз­ви­ја­ти здра­ве од­но­се са те­ма­ма ко­је су за нас, де­ц у 20. и 21. ве­ка, од жи­вот­не
дру­гим љу­ди­ма (ни­ти пре­ма са­мо­ме се­би) уко­ли­ко ва­жно­сти.
се­бе не­пре­ста­но сме­шта у цен­тар па­жње. За­што је У по­к у­ша­ју да са­жме­мо цен­т рал­ну ми­сао ње­го­
наш ис­ко­рак пре­ма дру­го­ме (ка­ко чо­ве­ку, та­ко и вог де­ла, мо­гли би­смо се по­слу­жи­ти сле­де­ћом
све­т у око нас, све­му што је са­став­ни део на­шег ме­т а­фо­ром:
жи­во­та) не­за­о ­би­ла­зан: за­то што је у скла­д у са До­жи­вља­ва­ју­ћи се­бе као вр­хов­ну тач­ку це­ло­куп­не
на­шом све­сном и сми­сле­ном при­ро­дом. ствар­но­сти, чо­век је сма­трао да је на пра­вом пу­т у ка
Сми­сао, ко­ји је чо­ве­ков основ­ни по­кре­тач, ка­ко раз­у­ме­ва­њу сво­јих ма­те­ри­јал­но-усло­вље­них по­тре­
до­ка­зу­је Франкл, ни­је не­што што чо­век ства­ра, већ ба и њи­хо­вом за­до­во­ље­њу, ко­је је из­јед­на­чио са
от­кри­ва. Сми­сао се, да­кле, на­ла­зи у све­т у ко­ји га оства­ре­њем сво­јих крај­њих до­ме­та. Оно што па­жњи
окру­жу­је, у спе­ци­фич­но­сти­ма сва­ког жи­вот­ног тре­ ве­ћи­не и да­ље из­ми­че је­с у по­сле­ди­це та­квог по­ло­
нут­ка, у дру­гим љу­ди­ма. Ако би чо­век сам био из­во­ жа­ја: ње­га би­смо мо­гли упо­ре­ди­ти са Сун­цем, ко­је
ри­ште соп­стве­ног сми­сла, ка­ко би се, на при­мер, је­сте цен­тар око ко­га се окре­ћу дру­ге пла­не­те, али
мо­гла об­ја­сни­ти чо­ве­ко­в а спрем­ност на жр­тву ко­је је у ста­њу да се окре­ће је­ди­но око соп­стве­не осе.
(по­гле­да­ти прет­ход­не на­став­ке)? А та­кво кре­та­ње је, ипак, ве­о­ма огра­ни­че­но.
Франкл је ту нео­п­ход­ност ис­ко­ра­ка из са­мо­га Има­мо ли пу­то­ка­за на пу­т у ка сми­слу? Ко­ли­ко
се­бе, по­ста­вља­ње пи­та­ња: шта је то што жи­вот од нам љу­бав у то­ме мо­же по­мо­ћи? Ка­ква је при­ро­да
ме­не же­ли (уме­сто: шта ја же­лим од жи­во­та) или људ­ске љу­ба­ви, по­чев од брат­ске, пре­ко „пол­не“, па
че­му би бли­жњи мо­гли од ме­не да се на­да­ју (уме­сто: до љу­ба­ви пре­ма Бо­гу?
шта бих ја мо­гао да оче­ку­јем од бли­жњих) на­звао По­тру­ди­ће­мо се да на ово питање од­го­во­ри­мо у
са­мо­тран­сцен­ден­ци­ја (на­ди­ла­же­ње се­бе). Без са­мо­ за­вр­шном на­став­ку.
Православни Мисионар l 61

Аутор: Дра­ган Јо­ви­чић  Хри­шћан­ство на ин­тер­не­ту

КА­КО то, ­
ЗА­ШТО то?
П оку­шај­мо да за­ба­ци­ва­њем уди­це у до­бри наш
Go­og­ le из­ву­че­мо од­го­во­ре на пи­та­ња ве­за­на за
те­му овог бро­ја. Тек­сто­ве у це­ли­ни ће­те сва­ка­ко са­ми
по­сле­ди­ца на­шег од­ла­
ска од Бо­га и пост­хри­
шћан­ског на­чи­на жи­во­
про­чи­та­ти, али илу­стра­ци­је ра­ди оста­вља­мо ин­те­ре­ та.. Ве­ли­ки ру­ски пи­сац
сант­не исеч­ке: До­сто­јев­ски пи­сао је да
је без Бо­га све мо­гу­ће...
http://pra­vo­sla­vlje.spc.rs/broj/988/tekst/pra­vo­sla­ ...Епи­скоп је­гар­ски
vlje-i-nar­ko­ma­ni­ja/ Пор­фи­ри­је бла­го­сло­
вио је отва­ра­ње Ку­ће на
...Са ста­но­ви­шта Цр­кве, про­блем огром­не скло­но­ Че­не­ју, тзв. „Ку­ће
сти са­вре­ме­не омла­ди­не пре­ма нар­ко­ти­ци­ма има жи­вих“, на­до­мак ма­на­
мно­штво прет­по­став­ки, али нај­ва­жни­је ме­ђу њи­ма сти­ра Ко­виљ, у ко­ме је
тре­ба­ло би тра­жи­ти у ду­хов­ној сфе­ри... Основ­ни раз­ ма­њи број нар­ко­ма­на
лог бек­ства мно­штва на­ших са­вре­ме­ни­ка у ал­ко­хол­не до­бро­вољ­но под­врг­нут
или нар­ко­ман­ске илу­зи­је је­сте ду­хов­на пу­стош, гу­би­ ле­че­њу. Пла­ни­ра се
так сми­сла жи­во­та, не­по­сто­ја­ње мо­рал­них ори­јен­ти­ отва­ра­ње исте ку­ће на
ра. Нар­ко­ма­ни­ја и ал­ко­хо­ли­зам зна­че ис­по­ља­ва­ње са­ла­шу у Ви­ло­ву и жен­
ду­хов­не бо­ле­сти не са­мо по­је­дин­ца, не­го и це­ло­куп­ ске ку­ће. „Без мо­ли­тве,
ног дру­штва. То је дуг ко­ји пла­ћа­мо по­тро­шач­кој иде­ Цр­кве и по­ка­ја­ња ни­је
о­ло­ги­ји, кул­т у ма­те­ри­јал­ног на­прет­ка, од­с у­с тву мо­гу­ће из­ле­че­ње“, под­ву­као је епи­скоп и до­дао да
ду­хов­но­сти и гу­бит­ку истин­ских иде­а­ла.. си­т у­а­ци­ја код нас ни­је раз­ли­чи­та од Ру­си­је. „Нар­ко­
ма­ни­ја је ду­хов­на бо­лест где у осно­ви ле­жи тра­га­ње за
http://pra­vo­sla­vlje. spc. rs/broj/953/tekst/nar­ko­ma­ сми­слом, за пу­но­ћом жи­во­та. По­во­ди су ра­зни, али
ni­ja-kao-po­sle­di­ca-ras­pa­da-du­hov­no­sti/print/cir узрок је је­дан, а то је су­штин­ско тра­га­ње за Бо­гом.
Чо­век је за­ви­стан од Бо­га и ми смо ство­ре­ни да ис­пу­
....Сва­ки де­се­ти гра­ђа­нин Ср­би­је је про­бао дро­гу, а ни­мо сво­ју ду­шу и жи­вот је­ди­но сми­слом, а то је Бог.
ис­ку­ство ле­ка­ра ко­ји ра­де у бол­ни­ца­ма и за­во­ди­ма за Истин­ска мо­ти­ва­ци­ја за бор­бу чо­ве­ка је са­мо Бог и
ле­че­ње бо­ле­сти за­ви­сно­сти го­во­ри да у на­шој зе­мљи не­у ­то­љи­ва глад и жеђ за Бо­гом...
жи­ви из­ме­ђу 30.000 и 100.000 за­ви­сни­ка од ко­јих је, ...Нар­ко­ман ни­је из­гу­бљен, мо­же да се ле­чи пре све­
пре­ма по­след­њим ис­тра­жи­ва­њи­ма, нај­ве­ћи број на га на ду­хов­ним те­ме­љи­ма вас­кр­са­ва­ју­ћи из смр­ти у
хе­ро­и­ну, по­сле че­га сле­де ек­ста­зи и ма­ри­ху­а­на... жи­вот. Са­мо по­тре­ба за Бо­гом мо­же да по­мог­не они­
...По­ја­ва нар­ко­ма­ни­је је по­сле­ди­ца рас­па­да ду­хов­ ма ко­ји су пот­пу­но обе­сми­сли­ли жи­вот. Дир­љи­во је
но­сти, твр­ди др Бе­ре­стов. Во­де­ћи на­уч­ни­ци Ру­си­је то ка­да у ико­на­ма Бож­јим, у ко­ји­ма се био уга­сио
твр­де да нар­ко­ма­ни­ја ни­је би­о­ло­шки про­блем, већ је жи­вот, ви­ди­те нов ен­т у­зи­ја­зам. Сви смо ство­ре­ни за
62 l
3/2009.

љу­бав и да во­ли­мо Бо­га. Нар­ко­ма­ни­ја ни­је не­ис­це­ да­кле да се ин­фор­ми­са­но­шћу и по­ве­зи­ва­њем на


љи­ва бо­лест. Онај ко се из­ле­чи на­ла­зи се на пра­гу ни­воу раз­ли­чи­тих со­ци­јал­них гру­па, це­ло­куп­но
све­ти­тељ­ства... дру­штво укљу­чи у бор­бу про­тив ове по­ша­сти. Са­ве­
то­ва­ли­ште у окви­ру Цен­тра отво­ре­но је за слу­ча­је­ве
www.nad­la­nu. com/Dyna­mic/Li­stI­tems, in­tLan­ за­ви­сни­ка ко­ји­ма се по­моћ пру­жа уз по­моћ по­ро­ди­
gID,2,in­tI­te­mID,22345,int­Ca­te­ це и при­ја­те­ља, осо­ба­ма из њи­хо­вог нај­бли­жег окру­
goryID,131,CityID,1.html же­ња вољ­них да уче­ству­ју у трет­ма­ни­ма.

...Цр­ква је отво­ре­на за све, ра­ши­ре­них ру­ку при­ http://iz­laz­po­sto­ji.rs/in­dex. html


хва­та сва­ког она­квим ка­кав је­сте, не да би га кри­ти­
ко­ва­ла и осу­ђи­ва­ла, не­го да би чо­ве­ко­љу­би­во те­ши­ Пре­зен­та­ци­ја уста­но­ве за ре­ха­би­ли­та­ци­ју –
ла, ле­чи­ла и без об­зи­ра на ду­би­ну па­да, ука­зи­ва­ла „Из­лаз по­сто­ји“, ко­ја оства­ру­је те­сну са­рад­њу са
сва­ком чо­ве­ку на мо­гућ­ност пре­о­бра­жа­ја и мо­гућ­ по­ме­ну­тим Цен­тром за пре­вен­ци­ју. У оба слу­ча­ја,
ност пре­о­бра­жа­ја и уз­ра­ста­ња ка са­вр­шен­ству. Нар­ реч је о ле­че­њу за­ви­сни­ка без упо­тре­бе ме­ди­ка­ме­на­
ко­ма­ни­ја от­кри­ва не­у­мо­љи­ву и не­у­га­си­ву ме­та­фи­ та, на шта се
зич­ку жеђ чо­ве­ка за сми­слом и љу­ба­вљу. Је­ди­но Бог (ру­бри­ка О на­ма)
мо­же да за­до­во­љи и ис­пу­ни ову по­тре­бу. Без Бо­га, ука­зу­је у крат­ком
код нар­ко­ма­на се ви­ше не­го код дру­гих ви­ди осе­ћај опи­су уста­но­ве:
уса­мље­но­сти и пра­зни­не... „Је­д ин­с тв е­н и
(Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство го­спо­дин Пор­фи­ри­је, смо по то­ме што
епи­скоп је­гар­ски, игу­ман ма­на­сти­ра Ко­виљ) наш трет­ман ни­је
за­с но­в ан на
http://www.pop­boks.com/tekst. php? ID=5757 м е ­д и ­ц и н ­с к о м
трет­ма­ну и уво­
...Нар­ко­ма­ни­ја је у на­шој зе­мљи до не­дав­но ле­че­на ђе­њу ме­ди­ка­ме­
са­мо на кли­нич­ки на­чин, по­мо­ћу ме­та­дон­ске те­ра­пи­ на­та, не­го на
је. Од ско­ра, пра­во­слав­ни ма­на­стир Ко­виљ код Но­вог о с по ­с о ­б љ е ­њ у
Са­да по­кре­нуо је ко­му­ну - „Зе­мља жи­вих“, где се нар­ за­ви­сни­ка за
ко­ма­ни­ма по­ма­же на су­штин­ски дру­га­чи­ји на­чин... сва­ко­днев­ни жи­вот
без ле­ко­ва и по­мо­ћи. Ми не ле­чи­мо за­ви­сност уво­
http://www.nar­ko­ma­ni­ja.org.rs/ ђе­њем у дру­гу за­ви­сност од ле­ко­ва и пси­хо­ме­ди­цин­
ске по­мо­ћи не­го ин­ди­ви­ду­ал­ним оспо­со­бља­ва­њем
Ја­ко ко­ри­сна пре­зен­та­ци­ја Цен­тра за пре­вен­ци­ју да се ко­ри­сник из­бо­ри са ап­сти­нен­ци­јом, узро­ци­ма
нар­ко­ма­ни­је еду­ка­тив­ног ка­рак­те­ра – за­ви­сно­сти и оспо­со­би за по­вра­так у нор­ма­лан
пру­жа оби­ље ин­фор­ма­ жи­вот.“
ци­ја ве­за­ Та­ко­ђе је ин­те­ре­сан­тан опис на­чи­на на ко­ји се
них за мно­ при­сту­па ле­че­њу (ру­бри­ка Сме­штај и услу­ге):
штво раз­ „Наш трет­ман је пот­пу­но ин­ди­ви­ду­а­лан и
л и ­ч и ­т и х при­ла­го­ђа­ва се сва­ком ко­ри­сни­ку по­на­о­соб,
нар­к о­т и­к а: та­ко што се са­гле­да­ва и ње­го­ва ин­ди­ви­ду­ал­на,
њ и ­х о ­в о г спе­ци­фич­на си­т у­а­ци­ја и на осно­ву то­га фор­
по­ре­кла, упо­ ми­ра ин­ди­ви­ду­ал­ни про­грам за трај­но ре­ше­
тре­бе и на­ро­ ње про­бле­ма. На овај на­чин се сма­њу­је про­це­
чи­то пси­хо­фи­ нат ре­ци­ди­ва, а ува­жа­ва се спе­ци­фич­ност
зич­ких по­сле­ сва­чи­јег жи­вот­ног про­бле­ма ко­ји га је увео у
ди­це иза­зва­них за­ви­сност. Ко­ри­сник има це­ло­днев­ни трет­
кон­з у­м и­р а­њ ем. ман и тим ко­ји се о ње­му бри­не.“
Иде­ја цен­тра је
Православни Мисионар l 63

Свештеник Ву­ка­шин Ми­ли­ће­вић Из пот­пу­но дру­га­чи­јег угла

Ло­па­та
Б и­ло би крај­ње ли­це­мер­но ре­ћи би­ло шта о
од­но­су хри­шћа­на пре­ма стра­шном про­бле­му
нар­ко­ма­ни­је, а не по­ме­ну­ти ову алат­ку ко­ја је
на­јед­ном до­би­ла но­ву, бру­тал­но бе­сми­сле­ну и
бе­сми­сле­но бру­тал­ну, сим­бо­лич­ку вред­ност.
Ми­слим да је нај­стра­шни­је и нај­ва­жни­је пи­та­ње
ове при­че оно ко­је ле­жи у ње­ној осно­ви: пи­та­ње
мо­ти­ва. На­чин на ко­ји по­ма­же­мо, ве­ру­јем, сто­ји у
не­рас­ки­ди­вој ве­зи са оним за­што уоп­ште же­ли­мо
да по­мог­не­мо. Да­кле, пи­та­ње гла­си: ко­ји је то
мо­тив ко­ји мо­же не­ко­га ко се зо­ве хри­шћа­ни­ном
на­ве­сти да по­ми­сли ка­ко се нар­ко­ма­ни­ја ле­чи
ло­па­том или пак џо­гин­гом у дру­штву са пит-бу­лом
и до­бер­ма­ном?
Еван­ђе­ље је, на­рав­но, пре­пу­но за­по­ве­сти и при­
ча о по­ма­га­њу уне­сре­ће­ни­ма. До­ду­ше, не­што се не
се­ћам да се у њи­ма по­ми­ње ло­па­та или кик-бокс.
Глу­по је уоп­ште об­ја­шња­ва­ти и по­ле­ми­са­ти о то­ме
да се на­си­ље баш и не укла­па у При­чу о кр­сту и
вас­кр­се­њу... И да се не­ко ни­је др­знуо да се по­зо­ве
на Па­вла (1 Кор 5, 5). Па ипак, исто­ри­ја тзв. хри­
шћан­ских на­ро­да и цр­ка­ва је пре­пу­на бру­тал­но­сти
и на­си­ља. И то не би­ло ка­квог, већ оног ко­је се
прав­да спа­се­њем жр­тве на­си­ља. На­си­ље ко­је је
при­ме­њи­ва­ла ин­кви­зи­ци­ја би­ло је мо­ти­ви­са­но
же­љом да се је­ре­тик из­ле­чи од ду­ше­по­губ­не за­блу­
де. Кр­ста­шки по­хо­ди су се зва­ли ра­то­ви­ма за осло­
ба­ђа­ње. И да­нас има бли­ста­вих умо­ва ко­ји рат
прав­да­ју и ве­ли­ча­ју по­зи­ва­ју­ћи се на Го­спод­њу
за­по­вест о по­ла­га­њу жи­во­та за бли­жње­га?! То што
ова­кво „жр­тво­ва­ње“ под­ра­зу­ме­ва уби­ја­ње упра­во
оних ко­ји су нам по Еван­ђе­љу бли­жњи и ко­је по
истом, сваг­да про­бле­ма­тич­ном тек­сту, тре­ба да
бла­го­си­ља­мо и окре­ће­мо им дру­ги образ ако нас
уда­ра­ју, то и не­ма ве­зе... То је ве­ро­ват­но ствар
ту­ма­че­ња... А ту­ма­че­ње до­ла­зи кад љу­бав од­ла­зи...
И то је узрок свег овог зла, и нар­ко­ма­ни­је и „ле­че­
ња“: од­ла­зак љу­ба­ви. Јер, не по­сто­је ни­ка­кве еван­ Фото: Никола Ђурић
64 l
3/2009.

ђел­ске за­по­ве­сти; по­сто­ји са­мо дво­


стру­ка Еван­ђел­ска за­по­вест: Љу­би
Го­спо­да Бо­га сво­је­га свим ср­цем сво­јим,
и свом ду­шом сво­јом, и свим умом сво­
јим. Ово је пр­ва и нај­ве­ћа за­по­вест. А
дру­га је као и ова: Љу­би бли­жње­га сво­га
као са­мо­га се­бе (Мт 22, 37–39; Мк 12,
30–31). Ка­да се она из­гу­би из ви­да и
ср­ца, ка­да поч­не да бу­де ту­ма­че­на,
он­да је све мо­гу­ће, па и то да нар­ко­ма­
ни­ју ле­чи­мо ло­па­та­ма го­во­ре­ћи ка­ко
то ра­ди­мо из љу­ба­ви, са­мо што је то
не­ка ви­ша вр­ста љу­ба­ви ваљ­да, она о
ко­јој ће љу­бље­ни, она­ко у мо­дри­ца­ма
под­ли­ви­ма и ка­да се про­бу­ди из ам­не­
зи­је, пар­дон: гре­ха, тек да са­зна... Са­мо
тре­ба да се стр­пи и ис­тр­пи... Или
не­с та­не... Ка­ко то хе­рој­ски зву­чи:
ис­тр­пи или не­ста­не! Баш као и то да
ће и осум­њи­че­на ве­шти­ца ко­ја се уда­
ви или раз­би­је о сте­ну ка­ко би до­ка­за­
ли сво­ју не­ви­ност, за­хва­љу­ју­ћи на­ма
ко­ји смо јој из љу­ба­ви, мо­ти­ви­са­ни
бри­гом за ње­но спа­се­ње, омо­гу­ћи­ли да
то учи­ни, ући у рај, ваљ­да...
Ка­да оде љу­бав, оста­је са­мо јад­ни
по­ку­шај да се по­зи­ва­њем на за­кон
оправ­да и пре­жи­ви соп­стве­ни грех.
Ка­да оде љу­бав, ко­ја је је­ди­на прав­да,
оста­је са­мо бед­ни по­ку­шај да се ње­на
ка­ри­ка­т у­ра уте­ра, ло­па­том или
пу­шком, све­јед­но је. Ка­да оде љу­бав,
он­да дру­ги по­ста­ну сред­ства оства­ре­
ња на­ше вр­ли­не и пра­вед­но­сти, а не
са­ма вр­ли­на и пра­вед­ност. То што не­ки
ово баш и не пре­жи­ве, то и не­ма ве­зе:
ко пре­жи­ви при­ча­ће; или: мр­тва уста
не го­во­ре. Са­мо што има је­дан чо­век, и
не са­мо чо­век, ко­ји је го­во­рио и ко­ји
го­во­ри за та мр­тва уста. Све што тре­ба
да ра­ди­мо је да ње­га по­слу­ша­мо: Ли­це­
ме­ре, из­ва­ди нај­пре брв­но из ока сво­га,
па ћеш он­да ви­де­ти из­ва­ди­ти трун из
ока бра­та сво­га (Мт 7, 5). Да­кле, ор­ган
ко­ји је обо­лео и до­вео до стра­шне
бо­ле­сти нар­ко­ма­ни­је не на­ла­зи се са­мо
у нар­ко­ма­ну.