Прогулки по Царицыну

Данный материал является авторским произведением и не является научной статьей. Текст

написан Алексеем Яблоковым специально для сайта музея-заповедника «Царицыно». 

Что было на месте Царицына до того, как императрица Екатерина решила построить здесь дворец,
и сколько дворцов было построено в результате? В каком веке в парке появились скульптуры
и павильоны для чаепития, и когда здесь впервые появились дачники? Известный журналист
Алексей Яблоков изучил 400-летнюю историю Царицына и пересказал ее своими словами.

Государственный музей-заповедник. Дворцово-парковый ансамбль. Парк-музей. Территория

мечты и фантазии. Оранжереи. Пруды. Курганы. Романтические аллеи и уединённые беседки.
Выставки русской скульптуры и европейской живописи. Экскурсии и мастер-классы. Концерты и
фестивали. Истории и загадки. Всё это — Царицыно.

Жемчужина музея — грандиозный дворцовый комплекс XVIII века. Его строят как загородную
резиденцию для Екатерины II. Более двадцати лет над постройкой трудятся выдающиеся русские
архитекторы Василий Баженов и Матвей Казаков. После смерти императрицы все работы
прекращаются. Живописный парк превращается в место загородных прогулок москвичей. Во
второй половине XIX века вокруг руин возводится дачный посёлок. Он быстро набирает
популярность – особенно среди писателей и художников. В 1927 году в Царицыне создается
краеведческий музей. В 1984 году большинство исторических зданий передают Музею
декоративно-прикладного искусства народов СССР. А в 2007 году здесь официально открывается
полностью отреставрированный дворцово-парковый ансамбль.

Примерно 4 000 лет назад на месте будущего музея стоит поселение бронзового века. Здесь живут
высокие люди с несколько удлиненными лицами. Они пасут коров и делают керамические
изделия с узорами «зигзаг» и «ёлочка». Через пару тысячелетий их сменяют деловитые мужчины
и женщины железного века. Они говорят на финно-угорских языках. Затем в Царицыно приходят
вятичи. Они живут в землянках. Почитают языческих богов и носят яркие украшения. Умерших
вятичи хоронят в курганах: их до сих пор можно видеть на территории парка как память о тех
далеких и таинственных временах.

С XVII века будущая территория парка-музея «Царицыно» — местность под названием Черная
Грязь — принадлежит в основном русским царям или их фаворитам. Здесь строит хоромы боярин
Стрешнев — тесть первого русского царя Михаила Романова. Царь Алексей Михайлович
приписывает Черную Грязь к своей подмосковной резиденции Коломенское. Затем она достаётся
Василию Голицыну – фавориту царевны Софьи – и его сыну Алексею. Голицыны с размахом строят
себе новую усадьбу — трехъярусные хоромы с галереями. Оформлением занимается целая артель
художников. В хоромах царит «разноцветье». Дом окружен березовой рощей и плодовым садом.

После государственного переворота и воцарения Петра I Голицыны отправляются в ссылку. Петр

дарит Черную Грязь своему союзнику в русско-турецкой войне — молдавскому правителю
Дмитрию Кантемиру. Тот выстраивает новый дом (как описывает его один из гостей) «на
китайский манер, с отлогими крышами на два ската, с галереями, по которым можно ходить
перед окнами вокруг всего строения, и со многими маленькими башнями».
Шетње краљицом

Овај материјал је ауторско дело и није научни чланак. Текст је написао Алексеј јабуков посебно за
сајт музеја-резерват "Тсаритсино".

Шта је било на месту краљице пре него што је царица Катарина одлучила да овде изгради палату и
колико је палата изграђено као резултат? У ком веку су се у парку појавиле скулптуре и павиљони
за чајанку, а када су се вртларци први пут појавили овде? Познати новинар Алексеј Јабоков
проучавао је 400 - годишњу историју краљице и препричао је својим речима.

Државни музеј је резерват природе. Ансамбл палате и парка. Музеј парка. Територија снова и
фантазије. Staklenici. Jezeri. Насипи. Романтичне уличице и осамљене Сјенице. Изложбе Руске
скулптуре и европског сликарства. Излети и радионице. Концерти и фестивали. Приче и мистерије.
Sve ovo je kraljica.

Драгуљ музеја је велики комплекс палаче из 18. века. Гради се као сеоска резиденција за Катарину
ИИ. Више од двадесет година, Изванредни руски архитекти Василиј Базенов и Матвеј Казаков раде
на изградњи. Након смрти царице, сви радови престају. Сликовити парк претвара се у место
сеоских шетњи Московљана. У другој половини деветнаестог века око рушевина изграђено је
сеоско село. Брзо добија на популарности-посебно међу писцима и уметницима. 1927. године у
Краљици се ствара регионални музеј. 1984. године већина историјских зграда преноси Музеј
уметности и заната народа СССР-а. А 2007. године овде се званично отвара потпуно обновљени
ансамбл палаче и парка.

Око 4 000 година на месту будућег музеја вреди насеље бронзаног доба. Овде живе високи људи
са помало издуженим лицима. Они пасу краве и праве керамичке производе са обрасцима " цик-
цак "и"рибља кост". Неколико миленијума касније замењују их пословични мушкарци и жене
гвозденог доба. Говоре финско-Угарске језике. Тада у краљицу долазе виатици. Žive u
zemljanicama. Поштујте паганске богове и носите светао накит. Умрли виатици сахрањени су у
насипима: још увек се могу видети на парковским теренима као сећање на та далека и
мистериозна времена.

Од 17. века, будућа територија парка-музеј "Тсаритсино" — терен зван Црна прљавштина-припада
углавном руским краљевима или њиховим фаворитима. Овде се граде хорови бојарин Стресхнев-
свекар првог руског цара Михаила Романова. Цар Алексеј Михајлович приписује црну прљавштину
својој резиденцији у близини Москве Коломенскоие. Затим иде Василију Голитсину - фавориту
тсаревне Софије-и његовом сину Алексеју. Голицини са обимом граде себи ново имање -
трослојни хорови са галеријама. Дизајн се бави читавим артелом уметника. У хоровима влада
"разнобојност". Кућа је окружена брезом и воћњаком.

Након државног удара и владавине Петра И, Голицини се шаљу у везу. Петар даје црну
прљавштину свом савезнику у руско-турском рату-молдавском владару Дмитрију Кантемиру. Она
поставља нови дом (како га описује један од гостију)"на кинески начин, са крововима за одлагање
на две рампе, са галеријама које се шетају испред прозора око целе зграде и са многим малим
кулама."