МАТЕМАТИКА 3
решења задатака из радне свеске за трећи разред основне школе
Садржај
ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ �������������������������������������������������2
Бројеви до 100 �������������������������������������������������������������������������2
Сабирање и одузимање до 100���������������������������������������������2
Множење и дељење до 100 ���������������������������������������������������2
Рачунамо до 100����������������������������������������������������������������������3
ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ ДО 1 000����������������������������������������4
Читање и писање стотина до хиљаду������������������������������������4
Читање и писање бројева прве хиљаде�������������������������������4
Упоређивање бројева до хиљаду ������������������������������������������5
Писање троцифрених бројева у облику збира
производа����������������������������������������������������������������������������������5
Римске цифре ������������������������������������������������������������������������5
Бројеви до 1 000 ���������������������������������������������������������������������6
САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ ДО
1 000 – ПРВИ ДЕО ����������������������������������������������������������������7
Сабирање и одузимање стотина�������������������������������������������7
Замена места и здруживање сабирака �������������������������������7
Екологија������������������������������������������������������������������������������������8
Сабирање троцифреног и једноцифреног броја���������������8
Одузимање једноцифреног броја од троцифреног����������8
Сабирање троцифреног броја и десетица���������������������������8
Одузимање десетица од троцифреног броја ���������������������9
Сабирање троцифреног и двоцифреног броја������������������9
Одузимање двоцифреног броја од троцифреног �����������10
Сабирање и одузимање��������������������������������������������������������11
Сабирање троцифрених бројева����������������������������������������11
Одузимање троцифреног броја од троцифреног �����������11
Сабирање и одузимање троцифрених бројева����������������12
Спорт����������������������������������������������������������������������������������������12
Сабирање и одузимање до 1 000 ����������������������������������������12
Зависност збира од промене сабирака�����������������������������13
Непроменљивост збира��������������������������������������������������������13
Зависност разлике од промене умањеника
и умањиоца�����������������������������������������������������������������������������13
Непроменљивост разлике����������������������������������������������������14
Веза сабирања и одузимања �����������������������������������������������14
Једначине са сабирањем�������������������������������������������������������14
Једначине са одузимањем����������������������������������������������������15
Неједначине са сабирањем и одузимањем����������������������15
МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ ДО 1 000 – ПРВИ ДЕО��������� 16
Множење и дељење �������������������������������������������������������������16
Множење са 10 и 100 �����������������������������������������������������������16
Дељење са 10 и 100����������������������������������������������������������������16
Замена места чинилаца �������������������������������������������������������16
Здруживање чинилаца����������������������������������������������������������16
Множење (3 · 40)�������������������������������������������������������������������16
Дељење (120 : 3) ��������������������������������������������������������������������17
Множење збира и разлике бројем�������������������������������������17
Дељење збира и разлике бројем�����������������������������������������17
Множење двоцифреног броја једноцифреним ��������������17
Дељење двоцифреног броја једноцифреним�������������������17
Множење троцифреног броја једноцифреним����������������18
Дељење троцифреног броја једноцифреним�������������������18
Реч-две о Питеровој касици�������������������������������������������������18
Зависност производа од промене чинилаца��������������������18
Непроменљивост производа �����������������������������������������������18
Зависност количника од дељеника и делиоца�����������������18
Непроменљивост количника �����������������������������������������������19
Једначине са множењем�������������������������������������������������������19
Математички изрази�������������������������������������������������������������19
ГЕОМЕТРИЈА – ПРВИ ДЕО���������������������������������������������� 20
Паралелне праве и прaве које се секу�������������������������������20
Угао�������������������������������������������������������������������������������������������20
Врсте углова����������������������������������������������������������������������������20
Цртање паралелних и нормалних правих�������������������������21
Сналажење уз помоћ мапе��������������������������������������������������21
Геометрија�������������������������������������������������������������������������������21
САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ
ДО 1 000 – ДРУГИ ДЕО ���������������������������������������������������� 22
Писмено сабирање (324 + 143) �����������������������������������������22
Писмено одузимање (236 – 123)����������������������������������������22
Писмено сабирање (248 + 136)�������������������������������������������22
Писмено одузимање (365 – 128)����������������������������������������22
Писмено сабирање (384 + 253)�������������������������������������������22
Писмено одузимање (528 – 254)����������������������������������������22
Писмено сабирање (375 + 268)�������������������������������������������22
Писмено одузимање (734 – 258)����������������������������������������22
Писмено сабирање и одузимање – први део �������������������22
Писмено сабирање и одузимање – други део ����������������23
ПИСМЕНО МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ
ДО 1 000 – ДРУГИ ДЕО ���������������������������������������������������� 23
Писмено множење до 1 000 (123 · 3, 123 · 4)�������������������23
Писмено множење до 1 000 (143 · 3, 143 · 4)�������������������23
Писмено множење до 1 000�������������������������������������������������23
Дељење са остатком��������������������������������������������������������������23
Писмено дељење (396 : 3, 426 : 3) �������������������������������������23
Писмено дељење (354 : 3; 471 : 3; 267 : 3)������������������������24
Множење и дељење ��������������������������������������������������������������24
ГЕОМЕТРИЈА – ДРУГИ ДЕО�������������������������������������������� 25
Круг и кружница��������������������������������������������������������������������25
Правоугаоник и квадрат�������������������������������������������������������26
Цртање правоугаоника и квадрата троугаоником
и лењиром�������������������������������������������������������������������������������26
Цртање правоугаоника и квадрата троугаоником,
лењиром и шестаром�������������������������������������������������������������27
Обим правоугаоника�������������������������������������������������������������27
Обим квадрата ����������������������������������������������������������������������28
Обим правоугаоника и квадрата����������������������������������������28
Троугао�������������������������������������������������������������������������������������28
Цртање троугла ����������������������������������������������������������������������29
Обим троугла��������������������������������������������������������������������������29
Изложба слика �����������������������������������������������������������������������29
МЕРЕЊЕ И МЕРЕ���������������������������������������������������������������� 29
Мерење дужине����������������������������������������������������������������������29
Путовање����������������������������������������������������������������������������������30
Мерење масе��������������������������������������������������������������������������30
Мерење запремине течности����������������������������������������������30
Мерење времена �������������������������������������������������������������������30
У библиотеци ��������������������������������������������������������������������������31
Мерење површине ����������������������������������������������������������������31
Мерење и мере ����������������������������������������������������������������������31
РАЗЛОМЦИ������������������������������������������������������������������������� 32
Разломци - обнављање����������������������������������������������������������32
Читање и писање разломака �����������������������������������������������33
Упоређивање разломака�������������������������������������������������������33
Разломци – задаци ����������������������������������������������������������������34
Разломци
Решења
ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ
Бројеви до 100
1. Прва десетица 1 2 3 10 5
Друга десетица 11 12 14 19 20
Трећа десетица 21 30 17
Четврта десетица 31 40
Пета десетица 41 50 33
Шеста десетица 51 52 60
46
Седма десетица 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70
Осма десетица 71 73 80 78
Девета десетица 81 90
Десета десетица 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 85
2. а) Најмањи број треће десетице је број 21, а највећи је број 30. б) Највећи
непарни број седме десетице је 69. в) Парни бројеви шесте десетице су 52, 54, 56,
58, 60. 3. а) 13, 23, 33, 43, 53, 63, 73, 83, 93; б) 11, 22, 33, 44, 55, 66, 77, 88, 99.
4. а) 50, 55, 57, 70, 75, 77; б) 30, 33, 34, 40, 43, 44. 5. 58, 85.
6.
Претходник 49 68 39 59 80 98
Број 50 69 40 60 81 99
Следбеник 51 70 41 61 82 100
Сабирање и одузимање до 100
1. На кошаркашку секцију иде 28 ученика, а на одбојкашку 23 ученика.
Фудбал тренира 33 ученика, а то је за 10 ученика више него што тренира одбојку. На
спортске секције иде укупно 84 ученика.
2.
Први сабирак 40 24 24 26 26
Други сабирак 50 50 56 54 56
Збир 90 74 80 80 82
Умањеник 88 88 88 88 83
Умањилац 30 34 38 39 38
Разлика 58 54 50 49 45
3. а) 84, 70, 100, 71; б) 81, 45, 27, 17; в) 30, 85, 51, 84. 4. Повезати: 84 – 27 и 57,
80 – 21 и 59; 39 + 19 и 58; 75 – 15 и 60; 35 + 26 и 61; 40 + 22 и 62. 5. а) 30 + 45 = 75;
б) 89 – 14 = 75; в) 73 – 19 = 54. 6. а) 23; б) 67; в) 23; г) 67. 7. 73 – 24 = 49. 8. 37 + 25 = 62.
Тог дана се у дворишту укупно играло 62 деце. 9. 25 + 30 + 35 = 90. У сва три албума
укупно има 90 фотографија. 10. а) х = 70 – 30, х = 40, Провера: 40 + 30 = 70;
б) х = 10 + 15, х = 25, Провера: 25 – 10 = 15; в) х = 100 – 50, х = 50, Провера:
100 – 50 = 50.
Множење и дељење до 100
1. Милош је убрао 60 килограма јабука и 40 килограма крушака. Највише је убрао
шљива и то је за 50 килограма више него бресака.

2
Разломци
2.
Први чинилац 6 9 4 7 8 5 6
Други чинилац 5 3 9 7 7 5 4
Производ 30 27 36 49 56 25 24

Дељеник 40 21 72 81 48 35 36
Делилац 5 3 8 9 8 5 6
Количник 8 7 9 9 6 7 6
3. а) Прва колона: 20, 63, 16; Друга колона: 8, 7, 9; б) Прва колона: 48, 75, 90; Друга
колона: 14, 13, 21. 4. а) 18; б) 5; в) 12; г) 36. 5. 48 : 2 = 24. 6. 5 · 4 = 20. 7. 18 : 9 = 2.
8. 40 + 8 = 48. У обе кутије има укупно 48 кликера. 9. а) х = 20 : 2, х = 10, Провера:
2 · 10 = 20; б) х = 4 · 7, х = 28, Провера: 28 : 4 = 7; в) х = 35 : 5, х = 7, Провера:
35 : 7 = 5.
10.
а 20 12 30 40 50
b 10 8 24 30 30
a+b 30 20 54 70 80
a–b 10 4 6 10 20
(a + b) : 2 15 10 27 35 40
(a – b) · 4 40 16 24 40 80
11. 10 + 30 + 40 = 80. Сва тројица имају укупно 80 сличица.

Рачунамо до 100
1.
60 96
22 +45 18 84 ·8 24 9
55
+7 +40 ·7 ·2
15 44 –82 12 10 : 10 45
75
+85 +59 –56 –25 ·4 ·5 :9 :2
100 +23 74 100 48 ·3 60 90
–28 –45 :6 :3
38 72 –33 55 36 15 :5 30

67 18

2. Повезати: 12 · 5 и 60, 84 – 22 и 62; 3 · 17 и 51; 98 : 2 и 49.

3.
+ 35 – 23 ·4 :2
50 85 62 8 32 16
45 80 57 15 60 30
24 59 36 10 40 20
25 60 37 20 80 40
15 50 27 6 24 12

4.
27 37 30 40 33 43 36 46 39

3
Разломци
5. Први ред: 84, 27, 80. Други ред: 96, 12, 90. 6. а) 26 · 3 = 78;
б) 54 : 6 = 9; в) 16 + 59 = 75, г) 84 – 4 = 80. 7. 80 – 22 = 58. 8. 20 + 40 = 60. Укупно
има 60 књига на полицама. 9. 5 + 15 = 20. Мара има укупно 20 шналица за косу.
10. 30 + 42 + 21 = 93. Имају укупно 93 динара. 11. Свеска кошта 60 динара, оловка
28 динара, а гумица 12 динара.

ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ ДО 1 000

Читање и писање стотина до хиљаду

1.
100 200 300 400 500 600 700 800 900
1 000
2. Прва колона: сто, двеста, триста, четиристо, петсто. Друга колона: шестсто,
седамсто, осамсто, деветсто, хиљаду.
3. 100 300 700 900

0
600 500 1 000 200 800 400
4. Повезати: 400 и 4 С; 600 и 6 С; 100 и 1 С; 1 000 и 10 С, 800 и 8 С.
Читање и писање бројева прве хиљаде
1. двеста деведесет седам; триста четрдесет пет; шестсто двадесет; осамсто пет.
2. Први ред: 192, 735. Други ред: 209, 984. 3. б) 4. в)
5.
С Д Ј
2 4 7 2 С 4 Д 7 Ј 247 = 200 + 40 + 7
3 6 8 3 С 6 Д 8 Ј 368 = 300 + 60 + 8
4 0 4 4 С 0 Д 4 Ј 404 = 400 + 0 + 4
6 8 8 6 С 8 Д 8 Ј 688 = 600 + 80 + 8
8 0 0 8 С 0 Д 0 Ј 800 = 800 + 0 + 0
6. Повезати: 2. стотина и 102; 3. стотина и 215; 4. стотина и 367; 5. стотина и 478;
6. стотина и 502; 7. стотина и 601; 8. стотина и 722; 9. стотина и 841; 10. стотина и
936. 7. 320, 321, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332. 8. Повезати:
5 С 5 Д 2 Ј и 552; 9 С 1 Д 7 Ј и 917; 7 С 3 Д 1 Ј и 731; 2 С 8 Д 5 Ј и 285. 9. 270, 272, 274,
276, 278. 10. а) 168, 186, 618, 681, 816, 861; б) 279, 297, 729, 792, 927, 972. 11. б) 12. в)
13.
210 838 796
15 465 908
791 214 62
36 100 452

4
Разломци
Упоређивање бројева до хиљаду
1. б) 2. 796, 797, 798, 799, 800, 801, 802. 3. 635 < 735, 424 > 404, 320 > 302, 405 < 504,
886 > 882, 916 < 961. 4. Највећи троцифрени број је 999. Најмањи троцифрени број
је 100. Највећи паран троцифрени број је 998. Најмањи непаран троцифрени број је
101. 5. а) 9; б) 1; в) 9. 6. 969. 7. Најмањи број: 159. Највећи број: 951.
Писање троцифрених бројева у облику збира производа
1. 2 · 100 + 6 · 10 + 3 · 1; 5 · 100 + 4 · 10 + 2 · 1. 2. Прва колона: 540, 304. Друга колона:
911, 782.
3.
С Д Ј ЗБИР ПРОИЗВОДА
8 7 2 8 · 100 + 7 · 10 + 2 · 1
4 5 3 4 · 100 + 5 · 10 + 3 · 1
3 0 1 3 · 100 + 0 · 10 + 1 · 1
5 7 8 5 · 100 + 7 · 10 + 8 · 1
9 6 2 9 · 100 + 6 · 10 + 2 · 1
3 4 1 3 · 100 + 4 · 10 + 1 · 1
4. а) Број 347 има 3 стотине, 4 десетице и 7 јединица. 347 = 3 · 100 + 4 · 10 + 7 · 1;
б) Број 421 има 4 стотине, 2 десетице и 1 јединицу. 421 = 4 · 100 + 2 · 10 + 1 · 1;
в) Број 795 има 7 стотине, 9 десетица и 5 јединица. 795 = 7 · 100 + 9 · 10 + 5 · 1.
Римске цифре
1. I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X.
2.
Највећи изуми
Микроскоп XVII век 17. век
Сијалица XIX век 19. век
Телефон XX век 20. век
Штампарија XV век 15. век
Парна машина XVIII век 18. век
3. X, XX, XXX, XL, L, LX, LXX, LXXX, XC, C.
4.
Бројеви записани Бројеви записани Бројеви записани Бројеви записани
римским цифрама арапским цифрама арапским цифрама римским цифрама
XXV 25 23 XXIII
LXIX 69 51 LI
XXXVII 37 79 LXXIX
XLIV 44 67 LXVII
XCVIII 98 36 XXXVI
5. XXIX, XXXI, XLIII, LXIII, LXXIII, XC. 6. XXXIX, XL, XLI; XCVIII, XCIX, C; LVIII, LIX,
LX. 7. Повезати: DXIX и 519; CCVI и 206; DCLXIV и 664; CMXVII и 917; DCCLV и
755; CCCXXI и 321; DCLXV и 665. 8. CDX, CDXX, CDXXX, CDXL, CDL, CDLX, CDLXX,
CDLXXX, CDXC, D.

5
Разломци
9.
Бројеви записани Бројеви записани Бројеви записани Бројеви записани
римским цифрама арапским цифрама арапским цифрама римским цифрама
CLII 152 55 LV
CXV 115 109 CIX
CXXXII 132 138 CXXXVIII
DCCCL 850 409 CDIX
CDLII 452 524 DXXIV
DCXI 611 651 DCLI
CMXII 912 999 CMXCIX
10. CXXXIX, CXL, CXLI; DCXVIII, DCXIX, DCXX; DCCCXCIX, CM, CMI.
11.
Бројеви записани 499 501 503 505 507
арапским цифрама
Бројеви записани CDXCIX DI DIII DV DVII
римским цифрама
12.
Бројеви записани 958 960 962 964 966
арапским цифрама
Бројеви записани CMLVIII CMLX CMLXII CMLXIV CMLXVI
римским цифрама
13. 320 > CCCX, 890 < CM, XC < 110, D = 500, 530 > CDXXX, 750 = DCCL. 14. а) C;
б) CMXCIX; в) XLIX; г) CMII. 15. в) 16. CXLV, CLXV 17. а) I, VI, XI, XVI, XXI, XXVI;
б) X, XX, XXX, XL, L, LX.
Бројеви до 1 000
1. Повезати: двеста деветнаест и 219; деветсто девет и 909; двеста дванаест и 212;
деветсто дванаест и 912.
2.
Претходник 554 729 799 618 902
Број 555 730 800 619 903
Следбеник 556 731 801 620 904
3.
С Д Ј
3 2 8 3 С 2 Д 8 Ј 328 = 300 + 20 + 8
4 1 4 4 С 1 Д 4 Ј 414 = 400 + 10 + 4
5 0 9 5 С 0 Д 9 Ј 509 = 500 + 0 + 9
6 3 0 6 С 3 Д 0 Ј 630 = 600 + 30 + 0
7 5 3 7 С 5 Д 3 Ј 753 = 700 + 50 + 3
4. б)
5.
НАЈМАЊИ БРОЈ НАЈВЕЋИ БРОЈ
3. стотина CCI CCC
5. стотина CDI D
8. стотина DCCI DCCC

6
Разломци
САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ ДО 1 000 – ПРВИ ДЕО

Сабирање и одузимање стотина

1. а) 100, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800, 900, 1 000; б) 1 000, 900, 800, 700, 600,
500, 400, 300, 200, 100; в) 200, 400, 600, 800, 1 000; г) 1 000, 800, 600, 400, 200.
2. 300 + 400 = 700; 500 + 300 = 800; 900 – 500 = 400; 600 – 200 = 400. 3. Прва
колона: =, <, =. Друга колона: <, >, <. 4. 100 + 500 = 600. 5. 900 – 600 = 300.
6. 1 000 – 400 = 600. 7. 600 – 500 = 100. 8. в) 9. 200 + 100 = 300. У пекари је укупно
продато 300 векни хлеба. 10. 700 – 600 = 100. Јанко има за 100 динара више од Петра.
11. a 500 400 400 600 800 500
b 300 100 200 400 200 400
a + b 800 500 600 1 000 1 000 900
a – b 200 300 200 200 600 100
Замена места и здруживање сабирака
1. a 49 22 900 100 200 300
b 11 78 100 700 400 200
a+b 60 100 1 000 800 600 500
b+a 60 100 1 000 800 600 500
Када сабирци замене места, збир се не мења. 2. (17 + 15) + 13 = 32 + 13 = 45;
17 + (15 + 13) = 17 + 28 = 45; (17 + 13) + 15 = 30 + 15 = 45. Бака је укупно купила
45 килограма воћа. 3. 91, 91; 97, 97; 74, 74. Сабирке можемо здружити на различите
начине, а збир се неће променити. 4. 78; 94; 83; 80; 90; 100.
5. a b c a+b+c
22 18 44 (22 + 18) + 44 = 40 + 44 = 84
45 15 19 (45 + 15) + 19 = 60 + 19 = 79
31 13 19 (31 + 19) + 13 = 50 + 13 = 63
6. а) (17 + 25) + 15 = 17 + ( 25 + 15) = 17 + 40 = 57; б) (21 + 19) + 18 = 40 + 18 = 58.
7. а) ;
34 25 15 34 25 15
+ +
59 40
+ +
74 74

б) .
37 13 18 37 13 18
+ +
31 50
+ +
68 68
8. х = 26; х = 28; х = 89.

7
Разломци
Екологија
1. а) Највише старог папира трећаци су сакупили у априлу, а најмање у фебруару.
Четвртаци су највише сакупили старог папира у мају, а најмање у фебруару.
б) Трећаци су за четири месеца укупно сакупили 1 000 килограма старог папира.
в) У априлу трећаци су сакупили за 300 килограма више него у фебруару.
г) Четвртаци су у мају сакупили за 200 килограма више него трећаци.
д) Трећаци су у априлу сакупили више од четвртака за 100 килограма.
2. Марија: (100 + 700) + 200 = 800 + 200 = 1 000; Петар: 100 + (700 + 200) =
100 + 900 = 1 000: Тамара: (100 + 200) + 700 = 300 + 700 = 1 000.
Сабирање троцифреног и једноцифреног броја
1. Прва колона: 403, 433, 438, 440, 442, 502. Друга колона: 805, 875, 839, 840, 843,
904. Трећа колона: 408, 468, 469, 470, 473, 505. 2. а) 605; б) 302.
3. а 300 370 372 378 b 500 532 548 597
а + 6 306 376 378 384 b + 7 507 539 555 604

с 407 477 489 497 d 650 651 656 697

с + 8 415 485 497 505 d + 9 659 660 665 706
4. Прва колона: 8; 6; 297; 9. Друга колона: 6; 796; 546; 8. 5. 796 + 9 = 805. 6. Први
низ: 300, 305, 310, 315, 320, 325, 330; Други низ: 430, 432, 434, 436, 438, 440, 442;
Трећи низ: 751, 753, 755, 757, 759, 761, 763; Четврти низ: 586, 590, 594, 598, 602,
606, 610. 7. Прва колона: =, <. Друга колона: >, =. Трећа колона: =, >.
8. 137 cm + 8 cm = 145 cm. Ива је скочила 145 cm.
9. 196 cm + 7 cm = 203 cm. Алекса је висок 203 cm.
Одузимање једноцифреног броја од троцифреног
1. Прва колона: 352, 347, 345, 295, 298. Друга колона: 733, 726, 724, 694, 698.
Трећа колона: 821, 818, 813, 793, 794. 2. а)195; б) 698.
3. а 600 658 650 652 b 501 503 502 505
а – 5 595 653 645 647 b – 6 495 497 496 499
с 300 400 500 600 d 406 464 205 371
с – 7 293 393 493 593 d – 8 398 456 197 363
4. Прва колона: 4; 6; 901. Друга колона: 8; 404; 203. Трећа колона: 5; 3; 664.
5. 604 – 9 = 595. 6. 745, 740, 735, 730, 725, 720, 715. 500, 498, 496, 494, 492, 490,
488. 307, 305, 303, 301, 299, 297, 295. 921, 915, 909, 903, 897, 891, 885.
7. Прва колона: >, <, >. Друга колона: <, <, =. 8. а) 304 – 6 = 298. Јован је освојио 298
поена; б) 298 – 9 = 289. Марија има 289 поена. 9. 196 cm – 8 cm = 188 cm. Данило је
скочио 188 cm.
Сабирање троцифреног броја и десетица
1. Прва колона: 500, 300, 200, 700, 400, 600. Друга колона: 830, 440, 320, 610, 720, 920.
Трећа колона: 425, 324, 718, 218, 518, 647. 2. а) 530; б) 630.
3. а 240 350 780 870
а + 60 300 410 840 930

8
Разломци
b 325 567 688 852
b + 70 395 637 758 922
с 370 457 673 458 835
с + 30 + 50 450 537 753 538 915
4. Прва колона: =, <, >. Друга колона: =, <, <.
5.
+ 60 +8 +9 + 70
250 310 318 493 502 572
355 415 423 667 676 746
484 544 552 247 256 326
568 628 636 158 167 237
177 237 245 335 344 414
6. 397 + 80 = 477. 7. 603 + 50 = 653. 8. 586 + 70 = 656. Кошаркашка лопта кошта 656
динара. 9. 386 + 30 = 416. У тој школи има 416 дечака. 10. Заокружити новчаницу од
50 динара, 20 динара и 10 динара.
Одузимање десетица од троцифреног броја
1. Прва колона: 320, 610, 710, 820, 210, 110. Друга колона:180, 680, 590, 250, 460,
290. Трећа колона: 364, 482, 365, 183, 478, 836.
2. –6 – 40 – 80
800 794 754 674
–7
– 20 – 50 – 70
527 547 597 667
3.
–8 – 70 – 90 –7
250 242 172 305 215 208
942 934 864 960 870 863
456 448 378 800 710 703
835 827 757 402 312 305
433 425 355 501 411 404
4. Прва колона: <, >, =. Друга колона: =, >, >. 5. 400; 258; 415.
6. 354 90 70 627 70 80
– –
264 557
– –
194 477
354 – 90 = 264, 264 – 70 = 194; 627 – 70 = 557, 557 – 80 = 477.
7. 404 – 50 = 354. 8. 596 – 20 = 576. 9. 214 – 50 = 164. Катарина је прешла 164
километара.10. 325 – 80 = 245. 245 – 70 = 175. Остало му је да прода 175 килограма
јабука.
Сабирање троцифреног и двоцифреног броја
1. Прва колона: 368, 286, 266, 768, 477, 586. Друга колона: 373, 291, 272, 770, 481,
591. Трећа колона: 423, 321, 322, 840, 521, 623. 2. Прва колона: 192, 544, 642. Друга
колона: 231, 953, 873.

9
Разломци
3. –8 + 40 + 84
700 692 732 816
+7
– 60 + 88 + 70
921 981 893 823
4.
388 97 65 597 68 85
+ +
485 665
+ +
550 750

388 + 97 = 485. 485 + 65 = 550; 597 + 68 = 665. 665 + 85 = 750.

5.
+ 88 – 90 + 76 – 80
145 233 143 249 325 245
536 624 534 358 434 354
748 836 746 197 273 193
624 712 622 685 761 681
453 541 451 766 842 762
6. 542 – 60 = 482. 7. 741 – 90 = 651. 8. 343 – 70 = 273. 9. 146 + 18 = 164. Ученика
4. разреда има 164. 10. 286 + 37 = 323. Енглески језик учи 323 ученика. 11. В: 186.
М: 186 + 48 = 234. Н: 234 – 70 = 164. Никола је сакупио 164 сличице.
Одузимање двоцифреног броја од троцифреног
1. Прва колона: 333, 223, 843, 423, 931, 511. Друга колона: 507, 424, 817, 628,
918,334. Трећа колона: 378, 567, 777, 167, 368, 628. 2. Прва колона: 257, 346,532.
Друга колона: 833, 725, 468.
3. – 65 + 96 – 35
614 549 645 610
+ 74
– 58 + 37 + 94
757 815 778 684

4. 702 68 75 624 87 68
– –
634 537
– –
559 469
702 – 68 = 634. 634 – 75 = 559; 624 – 87 = 537. 537 – 68 = 469.
5.
+ 57 – 78 + 76 – 87
184 241 163 356 432 345
475 532 454 247 323 236
386 443 365 775 851 764
255 312 234 447 523 436
858 915 837 238 314 227
10
Разломци
6. 717 + 77 = 794. 7. 841 – 64 = 777. 8. 248 + 87 = 335. 9. 425 – 68 = 357. Мири је
остало 357 динара. 10. a) 600 – 75 = 525. 525 – 89 = 436. Вери је остало 436 динара;
б) 436 – 99 = 337. Вери би остало 337 динара.
Сабирање и одузимање
1. Милица се највише играла у суботу, а најмање у понедељак. У суботу се играла 45
минута више него у недељу и 60 минута више него у понедељак. Радним данима се
укупно играла 260 минута, а за викенд је укупно провелау игри 235 минута.
2. 441 809

423 +96 370 847 – 93 866

+78 +25 330 –55 –36 426
345 902
364 +43 300 – 42 419 –74 475
+75 +80 –20
420 +55 425 +77 +13 860 – 31 882 –81 –25
287 500
400 +54 +23 871 –64 –37
341 +45 310 436 – 48 463

332 452

3. +15 +15 +15 +15

190 205 193 208 196 211 199 214 202

-12 -12 -12 -12

4.
a 130 147 113 586 172 275 729 163
b 48 57 75 97 63 34 87 89
a + b 178 204 188 683 235 309 816 252
a – b 82 90 38 489 109 241 642 74
5. 831 – 76 = 755. 6. 396 + 58 = 454. 7. 855 + 56 = 911. 8. 386 + 59 = 445. 9. 124 – 58 = 66.
10. 411 – 74 = 337. 11. 700 + (99 + 101) = 900. 12. 178 + 56 = 234. Бања је удаљена
234 километара од Светланине куће. 13. 354 – 98 = 256. 256 – 89 =167. 167 – 88 = 79.
Ђака првог разреда има 79. 14. Први начин: 800 – 45 – 27 = 728. Други начин:
800 – (45 + 27) = 728. Остало му је 728 динара. 15. С: 116 – 28 = 88. (88 : 2) + 28 = 44
+ 28 = 72. В: 88 : 2 = 44. Соња има 72 сличице, а Веселин има 44 сличице.
Сабирање троцифрених бројева
1. а) Први ред: 686, 669; Други ред: 887, 768. б) Први ред: 793, 991; Други ред: 784,
781. в) Први ред: 845, 837; Други ред: 738, 717. г) Први ред: 844, 659; Други ред:
643, 752. 2. 214 + 198 = 412. Укупно је пошло 412 ученика. 3. 245 + 186 + 255 = 686.
Укупно је довезено 686 литара сока.
Одузимање троцифреног броја од троцифреног
1. а) Први ред: 333, 254; Други ред: 611, 411. б) Први ред: 435, 417; Други ред: 306,
327. в) Први ред: 274, 285; Други ред: 295, 252. г) Први ред: 256, 275; Други ред:
247, 266. 2. 1 000 – 622 = 378. Ани је остало 378 динара. 3. С: 245. Ј: 245 + 168 = 413.
1000 – 413 = 587. Јањи је остало да истрчи до циља 587 m.

11
Разломци
Сабирање и одузимање троцифрених бројева
1. а) 579, 952; б) 767, 793, 845, 931, 981. 2. а) 111, 177; б) 333, 313, 166, 375.
3.
Први сабирак 355 288 448 349 157 483
Други сабирак 586 145 257 176 164 517
Збир 941 433 705 525 321 1 000
Умањеник 823 705 432 810 792 1 000
Умањилац 478 448 276 555 396 367
Разлика 345 257 156 255 396 633
4. Највећи број: 532. Најмањи број: 235. Збир: 767. Разлика: 297. 5. 500 – 184 = 316.
6. 800 – 386 = 414. 7. Први начин: 1 000 – 425 – 255 = 320. Други начин: 1 000 – (425
+ 255) = 320. Остало му је 320 динара.
Спорт
1. 844 – 476 = 368. У женској конкуренцији је освојено 368 медаља. 2. Уписати испод
колона: Сребрне медаље: 129; Бронзане медаље: 220. Уписати у колону УКУПНО:
153, 304, 535. б) Највише медаља спортисти су освојили на балканским првенствима.
в) Спортисти су укупно освојили 535 медаља. 3. У здравом телу здрав дух.
Сабирање и одузимање до 1 000
1.
+ 344 724 195 564 235 136 477
258 602 982 453 822 493 394 735
187 531 911 382 751 422 323 664
2.
– 502 331 900 822 445 711 653
167 335 164 733 655 278 544 486
286 216 45 614 536 159 425 367
3. Повезати: 721 – 187 и 534; 830 – 298 и 532; 256 + 277 и 533; 733 – 197 и 536;
378 + 157 и 535. 4. а) 202; б) 554; в) 554; г) 202.
5.
723 486 512 368 447 385 118 395
– – + +
237 144 832 513
+ –
381 319
6.
a 523 616 412 342 300
b 275 308 296 158 200
a+b 798 924 708 500 500
a–b 248 308 116 184 100
7. а) 640 – (140 – 120) = 620, 640 – (140 + 120) = 380; б) 550 – (200 – 160) = 510,
550 – (200 + 160) = 190. 8. 902 – 567 = 335. 9. 401 – 176 = 225. 10. 900 – 501 = 399.

12
Разломци
11. 408 + 311 = 719. У оба солитера живи 719 станара. 12. 950 – 717 = 233. Остало
јој је 233 динара. 13. Б: 50. А: 85. Александар има 85 кликера, а Борко има 50.
14. 525 + 177 = 702. Укупно је произведено 702 стола за оба месеца. 15. а) 950 – 696 = 254.
Остало му је 254 динара. б) 800 – 502 = 298. Остало му је 298 динара.
16.
а 385 652 665 477 468 472
а + 278 663 930 943 755 746 750
а – 367 18 285 298 110 101 105
а + 308 – 425 268 535 548 360 351 355
а – 277 + 416 524 791 804 616 607 611
Зависност збира од промене сабирака
1. 150 + 100 = 250. Наранџасто поље: 300. Укупно би у оба албума било 300 сличица.
То је за 50 сличица више. Љубичасто поље: 280. Укупно би у оба албума било 280
сличица. То је за 30 сличица више. 2. 230 + 200 = 430. У суботу и недељу је било
укупно 430 гледалаца. Наранџасто поље: 400. Тада би укупно било 400 гледалаца.
То је за 30 мање. Љубичасто поље: 380. Тада би укупно било 380 гледалаца. То је за
50 мање.
3.
a b а+b a b а+b
500 300 800 600 400 1 000
500 + 50 300 850 600 – 100 400 900
500 + 100 300 900 600 – 200 400 800
500 + 150 300 950 600 – 300 400 700
500 300 + 50 850 600 400 – 100 900
500 300 + 100 900 600 400 – 200 800
500 300 + 150 950 600 400 – 300 700
4. 600, 800, 900, 500, 450. 5. Првa колона: 360; 350. Друга колона: 270; 260.
Непроменљивост збира
1. 300 + 200 = 500. Наранџасто поље: 500. Коста би укупно продао 500 јаја.
Љубичасто поље: 500. Коста би продао 500 јаја. 2. 935, 763, 773. 3. 780, а = 184, b = 248,
c = 97, d = 235. 5. 377. Потрошила је 377 динара.
Зависност разлике од промене умањеника и умањиоца
1. 500 – 350 = 150. Први ред. Наранџасто поље: 250. За сок би остало 100 килограма
више да је било 100 килограма кајсија више. Љубичасто поље: 50. За сок би остало
100 килограма мање да је било 100 килограма кајсија мање. Други ред. Наранџасто
поље: 100. За сок би остало 50 килограма кајсија мање да је за џем употребљено 50
килограма кајсија више. Љубичасто поље: 200. За сок би остало 50 килограма кајсија
више да је за џем употребљено 50 килограма кајсија мање.
2.
Умањеник 600 600 + 200 600 – 200 600 + 155 600 – 319 600 + 258
Умањилац 100 100 100 100 100 100
Разлика 500 700 300 655 181 758

13
Разломци
3.
Умањеник 800 800 800 800 800 800
Умањилац 300 300 + 100 300 – 66 300 + 400 300 –75 300 + 174
Разлика 500 400 566 100 575 326
4. a) 750 – 550 = 200, 750 – 470 = 280; б) 850 – 550 = 300, 850 – 470 = 380.
5. Први ред: 230, 152. Други ред: 235, 125.
Непроменљивост разлике
1. 600 – 200 = 400. Наранџасто поље: 400. Остало би 400 чаша јогурта. Љубичасто
поље: 400. Остало би 400 чаша јогурта. 2. 601; 510; 524. 3. 626; а = 169; b = 159; c = 98.
4. 68; 256; 12; 16; 201; *; *.
5.
Умањеник 752 752 + 24 752 – 52 752 + 48 752 – 76
Умањилац 476 476 + 24 476 – 52 476 + 48 476 – 76
Разлика 276 276 276 276 276
Веза сабирања и одузимања
1. сабирак, сабирак; умањеник, разлика. 2. Прва колона: 400 + 200 = 600, 200 + 400 = 600,
600 = 200 + 400, 600 = 400 + 200. Друга колона: 600 – 400 = 200, 600 – 200 = 400,
200 = 600 – 400, 400 = 600 – 200. 3. а) 782, б) 595, в) 589, г) 735.
4.
922 465
+ 358 – 358 – 156 + 156

– 178 + 178 – 313 + 313

564 386 564 621 308 621

– 248 316 + 248 – 281

+ 281 902

882 – 388 691

+ 388 + 186 – 186

– 185 + 185 – 129 + 129

494 305 494 505 376 505

– 177 + 177 – 68 + 68
671 437

Једначине са сабирањем
1. a) x = 80 – 50, x = 30, Прoвера: 50 + 30 = 80; б) а = 800 – 500, а = 300, Провера:
300 + 500 = 800. 2. a) b = 400 – 125, b = 275, Прoвера: 125 + 275 = 400,
б) c = 710 – 200, c = 510, Прoвера: 510 + 200 = 710, в) n = 830 – 654, n = 176,
Прoвера: 654 + 176 = 830, г) m = 905 – 550, m = 355, Прoвера: 355 + 550 = 905.
3. a) a = 900 – 368, a = 532, Прoвера: 532 + 368 = 900, б) b = 723 – 248, b = 475,
Прoвера: 248 + 475 = 723, в) c = 832 – 518, c = 314, Прoвера: 314 + 518 = 832.
Непознати сабирак рачунамо тако што од збира одузмемо познати сабирак.

14
Разломци
4. 279 + х = 610, х = 610 – 279, х = 331, Провера: 279 + 331 = 610. 5. 470 + х = 900,
х = 900 – 470, х = 430, Прoвера: 470 + 430 = 900. 6. х + 428 = 1 000, х = 1 000 – 428,
х = 572, Прoвера: 572 + 428 = 1 000. 7. 380 + х = 750, х = 750 – 380, х = 370. Провера:
380 + 370 = 750. У тој школи има 370 дечака. 8. (50 + 100) + х = 630, х = 630 – 150,
х = 480, Прoвера: (50 + 100) + 480 = 630. Милица је добила од маме 480 динара.
Једначине са одузимањем
1. Број x је на месту умањиоца. Број m је на месту првог сабирка. Број n је на месту
умањеника. 2. a) a = 80, Провера: 80 – 50 = 30; б) b = 800, Провера: 800 – 500 = 300,
в) c – 300 = 420, c = 300 + 420, c = 720, Провера: 720 – 300 = 420, г) d – 240 = 610,
d = 610 + 240, d = 850, Провера: 850 – 240 = 610. Непознати умањеник рачунамо
тако што саберемо умањилац и разлику. 3. a) s = 70, Провера: 90 – 70 = 20, б) t = 700,
Провера: 900 – 700 = 200, в) p = 300, Провера: 720 – 300 = 420, г) k = 510, Провера:
750 – 510 = 240. Непознати умањилац рачунамо тако што од умањеника одузмемо
разлику. 4. a) a = 570, Провера: 570 – 246 = 324, б) b = 167, Провера: 542 – 167 = 375,
в) c = 536, Провера: 536 – 268 = 268. 5. а) х – 247 = 303, х = 247 + 303, х = 550,
Провера: 550 – 247 = 330; б) 655 – x = 158, x = 655 – 158, х = 497, Провера:
655 – 497 = 158. 6. x – 425 = 300, x = 425 + 300, х = 725, Провера: 725 – 425 = 300.
7. 901 – х = 401, х = 901 – 401, х = 500, Провера: 901 – 500 = 401. 8. х – (400 + 200) = 150,
х = 750 динара. Милена је имала 750 динара.
Неједначине са сабирањем и одузимањем
1. a) х ∈ {0, 1, 2, 3, 4}, х 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
х + 3 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
б) b ∈ {6, 7, 8}, b 0 1 2 3 4 5 6 7 8
8–b 8 7 6 5 4 3 2 1 0
в) d ∈ {3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10}; d 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
d–3 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
г) c ∈ { 0, 1, 2, 3, 4}. е 0 1 2 3 4 5 6 7 8
8–е 8 7 6 5 4 3 2 1 0
2. а) c ∈ {13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20},
c 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
c+2 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
б) d ∈ {18, 19, 20,}.
d 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
d–5 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
3. х ∈ {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7}. х 0 1 2 3 4 5 6 7 8
х+7 7 8 9 10 11 12 13 14 15
4. a) х ∈ {17,18,19,20}, х 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
х–7 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
б) а ∈ {11, 12, 13}, а 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
20 – а 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0

15
Разломци
в) m ∈ {11, 12, 13, 14 }; m 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
m + 3 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23
г) n ∈ {16, 17, 18, 19, 20}. n 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
20 – n 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0

МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ ДО 1 000 – ПРВИ ДЕО

Множење и дељење
1. Први чинилац 3 9 4 8 8 4 Количник
Други чинилац 5 3 9 7 4 20 Делилац
Производ 15 27 36 56 32 80 Дељеник
2. Прва колона: 56, 32, 85, 92. Друга колона: 9, 8, 24, 19. Трећа колона: 6, 20, 6, 60.
3. Производ: 81. Количник: 9. 4. 42 – 6 = 36. 5. 72. У 6 кутија има укупно 72 бојице.
6. 6 + 24 = 30. Јелена има укупно 30 балона. 7. Прва колона: 36; 6. Друга колона: 9; 5.
Трећа колона: 4; 96. 8. 100; 26; 100; 30; 10. 9. 10 : 5 = 2. 10. 80 : 10 = 8. 11. 25 + 75 = 100.
На оба спрата има 100 аутомобила. 12. 24 + 48 + 8 = 80. Укупно су нацртали 80 цветова.
13. 48 : 4 = 12. 12 · 3 = 36. Плавих свезака има 36, а љубичастих свезака има 12.
Множење са 10 и 100
1. Прва колона: 40; 50. Друга колона: 300; 400. 2. а) Прва колона: 70, 700; Друга
колона: 40, 400; Трећа колона: 60, 600; Четврта колона: 100, 1 000. б) Прва колона:
230; 500; Друга колона: 320; 800; Трећа колона: 480; 400; Четврта колона: 1 000; 100.
3. Прва колона: 100, 10, 10. Друга колона: 10, 100, 100. Трећа колона: 100, 10, 10.
4. Прва колона: 3 m = 30 dm = 3 · 10 dm; 3 m = 300 cm = 3 · 100 cm; 5 · 10 dm = 50 dm = 5 m;
5 · 100 cm = 500 cm = 50 dm= 5 m. 5. 6 · 100 = 600. У 100 пакета има 600 флаша.
6. 85 · 10 = 850. Десет килограма јабука кошта 850 динара.
Дељење са 10 и 100
1. а) Прва колона: 8; 80; 8. Друга колона: 7; 70; 7. Трећа колона: 10; 100; 10. б) Прва
колона: 25; 2. Друга колона: 31; 3. Трећа колона: 55; 1. 2. Заокружити: а) 300, 340, 430,
400; б) 500, 600, 700, 800. 3. 10 dm = 1 m; 100 cm = 1m; 50 dm = 5 m; 100 dm = 10 m;
300 cm = 30 dm; 400 сm = 4 m; 100 cm = 10 dm; 1 000 cm = 10 m; 400 dm = 40 m.
4. 1 000 : 100 =10. Има 10 џакова соли. 5. 150 : 10 = 15. 120 : 10 = 12. Радован има 15,
а Љиљана 12 гајбица.
Замена места чинилаца
1. 2 · 3 = 3 · 2; 3 · 4 = 4 · 3; 5 · 4 = 4 · 5. 2. а) 6 · 3; б) 4 · 5. 3. 15; 4; 4; 100. 4. а) 23 · 3 = 69;
б) 4 · 18 = 72. 5. a = 4, b = 15, c = 5, d = 7.
Здруживање чинилаца
1. (3 · 5) · 6 = 90; 3 · (5 · 6) = 90. Радници ће саградити 90 спратова. 2. Прва колона:
80; 600. Друга колона: 700; 900. 3. (13 · 5) · 10 = 650. 13 · (5 · 10) = 650. 4. Први начин:
(3 · 4) · 5 = 60. Други начин: 3 · (4 · 5) = 60.
Множење (3 · 40)
1. a) 120; б) 120; в) 120. 2. а) 400; б) 540. 3. Прва колона: 480; 270; 350; 320. Друга
колона: 150; 420; 360; 720. Трећа колона: 160; 210; 400; 280.

16
4. а 7 4 6 50 9 80 60 80
b 70 30 30 6 30 4 9 5
a·b 490 120 180 300 270 320 540 400
5. 280 + 240 = 520. 6. 640 – 420 = 220. 7. 540 – 400 = 140. 8. 7 · 90 = 630. Укупна
дужина исечених трака износи 630 cm. 9. 400 + 210 = 610. Укупна тежина терета
утовареног у камион износи 610 килограма. 10. 150 – 140 = 10. Драгана има за
10 динара више од Јоване.
Дељење (120 : 3)
1. Дељеник 210 150 450 360 630
Делилац 3 5 9 6 7
Количник 70 30 50 60 90
2. 120 : 2 = 60, 120 : 3 = 40, 120 : 6 = 20, 120 : 4 = 30. 240 : 3 = 80, 240 : 6 = 40,
240 : 8 = 30, 240 : 4 = 60. 180 : 2 = 90, 180 : 3 = 60, 180 : 9 = 20,
180 : 6 = 30. 3. а) 80; б) 90; в) 80; г) 40. 4. Прва колона: 40, 50, 30. Друга колона: 40,
70, 90. Трећа колона: 20, 90, 80. 5. 490 : 7 = 70. 6. 50 + 60 = 110. 7. 70 – 70 = 0.
8. 300 – 50 = 250. 9. 240 : 8 = 30. У једној врећи има 30 килограма лука. 10. 5 · 30 = 150.
У пет кутија има 150 кесица чаја. 11. а) 670 – 430 = 240, 240 : 4 = 60.
Четворокреветних соба има 60. б) 90 + 80 + 60 = 230. Укупно има 230 соба.
Множење збира и разлике бројем
1. 20. Има укупно 20 колачића. Колачића од чоколаде има 12, а колачића од малине
има 8. 2. 18 – 6 = 12. 3. 3 · (4 + 2) = 18. 4. 90; 87; 94; 84. 5. 3 · (50 + 20) = 210.
Ненад је до сада уштедео 210 динара. 6. (48 – 18) · 2 = 30 · 2 = 60. (48 – 18) · 2 =
48 · 2 – 18 · 2 = 60.
Дељење збира и разлике бројем
1. (8 + 6) : 2= 7. 8 : 2 + 6 : 2= 7. Свака сестра је добила по 7 шналица, 4 црвене и
3 љубичасте. Збире делимо неким бројем тако што сваки сабирак поделимо тим
бројем, па добијене количнике саберемо. 2. (14 – 4) : 2 = 5. 14 : 2 – 4 : 2 = 5. После
игре, брат и сестра имају по 5 балона. Разлику делимо неким бројем тако што
умањеник и умањилац поделимо тим бројем, па добијене количнике одузмемо.
3. а) 12; 16; 24; 11. б) 24; 19; 29; 14. 4. 11; 14; 11; 17. 5. 19; 18; 19; 19; 28.
Множење двоцифреног броја једноцифреним
1. а) 215; б) 456. 2. Прва колона: 156; 297; 448. Друга колона: 468; 495; 268.
3. а 7 5 8 9 7 4 3 5
b 33 91 45 25 65 73 92 35
a·b 231 455 360 225 455 292 276 175
4. 784. 5. 168. У 7 кутија има 168 бојица. 6. 75 · 5 = 375. Пет свезака кошта 375 динара.
7. 9 · 25 = 225. Има 225 килограма шећера. 8. 22 · 8 = 176. Урош је радио 176 сати.
9. 85 · 3 = 255. За три сата је прешао 255 километара. 10. 450 + 475 = 925. Библиотекари
су укупно сложили 925 књига. 11. 434 – 432 = 2. Белих ружа има за 2 више.
Дељење двоцифреног броја једноцифреним
1. а) 12; б) 14. 2. 18; 15. 3. 19; 19.
4. а 75 88 72 63 84 72 66 91
b 5 4 6 3 7 4 6 7
a:b 15 22 12 21 12 18 11 13

17
Разломци
5. 60 : 4 = 15. 6. а) 72 : 3 = 24, б) 15 · 7 =105. 7. 84 : 3 = 28. Јован има 28 сличица.
8. 56 : 4 = 14. Потребно је 14 шатора. 9. 12 · 9 = 108. У девет кутија има 108 бојица.
10. а) 96 : 3 = 32; б) 96 : 4 = 24; в) 96 : 6 = 16.
Множење троцифреног броја једноцифреним
1. а) 940; б) 414. 2. 925; 936; 972; 984. Рачунамо краће: 735; 944; 924; 966.
3. 158 · 5 = 790. 4. 233 · 4 = 932 5. 980 – 768 = 212. 6. 791 – 501 = 290. 7. 247 · 4 = 988.
Породица Јовановић ће платити карте 988 динара. 8. 744 + 124 = 868. У продавници
укупно има 868 литара млека. 9. 990 – 750 = 240. Више је платила кекс са чоколадом
за 240 динара. 10. 238 · 4 = 952. Милан недељно пређе 952 километара.
Дељење троцифреног броја једноцифреним
1. а) 106; б) 109. Рачунај краће: 94; 62; 71; 43. 2. 117; 39. 3. 99; 99. 4. 900 : 3 = 300.
5. 125 + 180 = 305. 6. 500 – 181 = 319. 7. 116 – 103 = 13. 8. 708 : 4 = 177.
9. 999 : 9 = 111. 10. 32 · 3 = 96. Зидање три спрата је трајало 96 дана. 11. 225 · 4 = 900.
Породици Николић је потребно 900 динара.12. 420 : 3 = 140. Свака унука је добила
по 140 динара.
Реч-две о Питеровој касици
1. 60 + 50 + 140 + 150 + 200 + 400 = 1 000. Укупно је уштедео 1 000 динара.
2. а) 1 000 – 904 = 96. Питер има довољно новца да купи све три књиге. б) 904 : 4 = 226.
Питер ће уштедети 226 динара. в) 96 + 226 = 322. Питер је вратио у касицу 322
динара. 3. а) 50 : 5 = 10. Питер уштеди за један дан 10 динара. б) 322 + 150 = 472.
Укупно ће имати 472 динара у касици. в) 502 – 472 = 30. 30 : 10 = 3. Још 3 дана.
Зависност производа од промене чинилаца
1. 3 · 3 < 3 · 4; 3 · 4 > 3 · 2; 3 · 3 < 3 · 5; 2 · 3 < 2 · 4; 8 · 7 < 9 · 7; 12 · 8 < 13 · 8;
100 · 6 > 6 · 10; 20 · 4 > 19 · 4; 5 · 8 < 6 · 8; 51 · 7 > 51 · 6; 10 · 3 < 3 · 100; 40 · 9 > 39 · 9;
Што је већи чинилац већи је и производ.
2. Први чинилац 12 12 · 2 12 12 : 2 12 12 : 3 12 · 4
Други чинилац 8 8 8·2 8 8:2 8·3 8:4
Производ 96 192 192 48 48 96 96
Када један од чинилаца повећамо неколико пута, производ ће се повећати толико
пута. Када један од чинилаца смањимо неколико пута, производ ће се смањити
толико пута. 3. 64. Прва колона: 16, 640, 192. Друга колона: 16, 32, 128. 4. Ако се
број a увећа 2 пута, производ је 80. Ако се број b умањи 5 пута, производ је 8.
5. Први ред 72 и 9. Други ред: 6 и 360. 6. 120; 180, 240. 7. 60 : 15 = 4. Прашка у
већим врећама има више 4 пута него прашка у мањим врећама.
Непроменљивост производа
1. Први чинилац 40 40 : 10 40 · 4 40 : 4 40 · 2 40 : 5
Други чинилац 4 4 · 10 4:4 4·4 4:2 4·5
Производ 160 160 160 160 160 160
Ако један чинилац увећамо, а други смањимо исти број пута, производ се неће
променити 2. Цветове је могуће распоредити у 2 реда по 6 цветова, у 3 реда по 4 или
у једном реду 12 цветова.
Зависност количника од дељеника и делиоца
1. 9 : 3 < 12 : 3; 12 : 3 > 6 : 3; 6 : 2 < 8 : 2; 9 : 3 > 6 : 3, 16 : 4 < 32 : 4; 24 : 6 < 24 : 3;
48 : 8 > 24 : 8; 40 : 4 > 40 : 8, 10 : 5 < 20 : 5, 12 : 6 < 12 : 3, 16 : 4 > 16 : 8, 100 : 4 < 200 : 4.

18
Разломци
2. Дељеник 24 24 · 2 24 : 6 24 : 2 24 · 3 24 · 10
Делилац 2 2 2 2 2 2
Количник 12 24 2 6 36 120
Ако дељеник увећамо неколико пута и количник ће се повећати исти број пута. Ако
дељеник умањимо неколико пута и количник ће се умањити исти број пута.
3. Дељеник 32 32 32 32 32
Делилац 4 4·2 4:4 4:2 4·4
Количник 8 4 32 16 2
Када делилац увећамо неколико пута, количник ће се умањити толико пута. Када
делилац умањимо неколико пута, количник ће се увећати толико пута. 4. Први ред 80, 5.
Други ред: 80, 5. 5. Прва колона: <, <. Друга колона: >, >. 6. Повезати: (240 · 3) : 4 и 180;
(240 : 4) : 4 и 15; 240 : (4 · 2) и 30; 240 : (4: 2) и 120; 7. а) 80 : 4 = 20. б) 80 : 8 = 10.
Непроменљивост количника
1. Дељеник 24 24 · 2 24 : 4 24 : 2 24 · 4
Делилац 4 4·2 4:4 4:2 4·4
Количник 8 8 8 8 8
Ако дељеник и делилац помножимо истим бројем, количник се не мења. Ако
дељеник и делилац поделимо истим бројем, количник се не мења. 3. Прва колона:
12, 3, 2. Друга колона: 12, звездица, звездица.
Једначине са множењем
1. а) a = 100 : 4, a = 25, Провера: 4 · 25 = 100; б) m = 600 : 100, m = 100, Провера:
6 · 100 = 600. 2. а) b = 110, Провера: 7 · 110 = 770, б) x = 100, Провера: 9 · 100 = 900,
в) c = 162, Провера: 162 · 4 = 648, г) a = 112, Провера: 112 · 8 = 896, д) m = 91, Провера:
6 · 91 = 546, ђ) n = 146, Провера: 3 · 146 = 438, е) е = 183, Провера: 183 · 4 = 732,
ж) c = 160, Провера: 160 · 5 = 800, з) k = 91, Провера: 7 · 91 = 637, и) t = 92, Провера:
9 · 92 = 637. 3. а) x = 110, б) x = 200, в) x = 150, г) 80. 4. x · 9 = 99, x = 99 : 9, x = 11,
Провера: 11 · 9 = 99. 5. x · 3 = 330, x = 330 : 3, x = 110, Провера: 110 · 3 = 330.
6. x · 6 = 720, x = 720 : 6, x = 120, Провера: 120 · 6 = 720. 7. 5 · x = 750, x =750 : 5,
x = 150, Провера: 5 · 150 = 750. Има 150 папирних марамица. 8. x · 9 = 108, x = 108 : 9,
x = 12, Провера: 12 · 9 = 108.
Математички изрази
1. а) 190, 80; б) 55, 220; в) 90, 250, 540. Када рачунам вредност израза без заграда
прво множим и делим, а затим сабирам и одузимам. Када рачунам вредност израза
са заградама прво рачунам вредност у загради, а онда као у изразима без заграда.
2.
30 5 200 5 400 10 320 4
∙ : : :
150 40 40 80
– +
110 120

а) 30 · 5 = 150, 200 : 5 = 40, 150 – 40 = 110, б) 400 : 10 = 40, 320 : 4 = 80, 40 + 80 = 120.
3. а) 9, 15, 3; б) 5, 3, 1. 4. 80 : 8 = 10. 80 – 10 = 70. 5. 660 : 6 = 110. 6. 200 – 165 = 35.
У цвећари има 35 белих ружа. 7. 96 + 180 + 120 = 396. Укупно је продато 396 бојица.

19
Разломци
ГЕОМЕТРИЈА – ПРВИ ДЕО

Паралелне праве и прaве које се секу

1. а) ДА; б) НЕ; в) ДА; г) НЕ.
2. A

p
s

3. ДА; НЕ; НЕ; ДА; ДА; ДА.

Угао
1.     2.     3. n

S
O m
4. To су углови:  аОb,  aOc,  aOd,  bOc,  bOd,  cOd.
5.
евић
Кнеза Милоша

џе
вљ

ића О
доса
це Ра

а Наст

Јован
а
и
Добр

Милић
Карађорђ

Аце
Па
ева

27.
4. ју апр
ва

ла ила
орђе

ила

4. ју
апр
Карађ

ла
27.

Врсте углова
1.

2. Уписати редом: 1, 3, 2, 1, 3, 2.
3.

4. 1 – прав угао; 2 – прав угао; 3 – туп угао; 4 – оштар угао.

20
Разломци
5. 1 2
3 4 6
5 7 8
9 10
6. Прав угао је већи од оштрог, а мањи од тупог. Туп угао је већи од оштрог и правог угла.
Оштар угао је мањи од правог и тупог угла. 7. <, >.
8.

9. t
s

K a
Цртање паралелних и нормалних правих
2. а) Права m је паралелна са правом t. б) Права n је нормална на праву и на праву
m и на праву t .
3. 4. p
a a

m
p
a b n A
A
5. p d 6. t
p || c t || b
b
c
c p ⊥ d Т t || c
а
t ⊥ а

Сналажење уз помоћ мапе

2. б) Јана се сада креће ка северу. д) Бечејска и Фочанска улица међусобно су
паралелне. ђ) Идући кући Улицом Стевана Вукомановића, Јана и Невена крећу се ка
југу, а затим скрећу у Улицу Драгане Ружић ка истоку. е) Невена живи у Улици Боже
Кузмановића.

Геометрија
1.   2. 2, 3, 1, 2, 3.  3. c d p
A

m
p s t
4. Правих углова има 4. Оштрих углова има 4. Тупих углова има 4.

21
Разломци
САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ ДО 1 000 – ДРУГИ ДЕО

Писмено сабирање (324 + 143)

1. а) 568; б) 888. 2. 899; 978;777; 998; 999; 955. 3. 734 – 100 = 634. 4. 354 – 200 = 154.
5. 755 – 50 = 705. 6. 232 + 257 = 489. Брат и сестра укупно имају 489 динара.
7. 964 – 50 = 914. Јелици је остало 914 јаја.
Писмено одузимање (236 – 123)
1. а) 336; б) 333. 2. 413; 420; 511; 110; 232; 313. 3. 333 + 325 = 658. 4. 143 + 536 = 679.
5. 486 – 172 = 314. Весни је остало 314 динара. 6. 755 – 345 = 410. Деда Угљеши је
остало да препешачи 410 метара. 7. 573 – 342 = 231; 987 – 564 = 423; 858 – 344 = 514.
Писмено сабирање (248 + 136)
1. а) 485; б) 785. 2. 585; 691; 590; 772; 770; 885. 3. 681 – 445 = 236. 4. 886 – 224 = 662.
5. 697 – 145 = 552. 6. 238 + 356 = 594. Бака Олга је платила 594 динара обе мараме.
7. 137 + 145 = 282. Поред пута има укупно 282 стабла тополе.
Писмено одузимање (365 – 128)
1. а) 335; б) 436. 2. 614; 328; 436; 334; 248; 466. 3. 681 – 445 = 236. 4. 684 – 267 = 417.
5. 601 + 108 = 709. 6. 636 – 207 – 217 = 212. На трећој полици има 212 књига.
7. 950 – 315 = 635. Воји је остало да претрчи 635 метара. 8. 853 – 227 = 626;
582 – 154 = 428; 656 – 439 = 217.
Писмено сабирање (384 + 253)
1. а) 757; б) 635. 2. 867; 936; 727; 919; 818; 433. 3. 906 – 100 = 806. 4. 607 – 606 = 1.
5. 243 + 285 = 528. 6. 345 + 262 = 607. У продавницу је испоручено укупно 607
сапуна. 7. 473 + 485 = 958. У школи има укупно 958 ученика.
Писмено одузимање (528 – 254)
1. а) 254; б) 354. 2. 162; 275; 292; 245; 181; 161. 3. 402 – 191 = 211. 4. 250 – 190 = 60.
Пера треба да позајми Вери 60 динара.
Писмено сабирање (375 + 268)
1. а) 552; б) 743. 2. 872; 824; 842; 920; 423; 432. 3. 300 + 323 =623. 4. 444 – 99 = 345.
5. 148 + 313 = 461. У летовалишту је током јуна и јула укупно био 461 гост.
6. 465 + 392 = 857. На Љубомировој фарми има укупно 857 крава и телади.
7. 246 + 385 = 631; 398 + 157 = 555; 366 + 236 = 602.
Писмено одузимање (734 – 258)
1. а) 376; б) 457. 2. 288; 269; 147; 268; 278; 478. 3. a) 799; б) 901; в) 599.
4. 930 – (287 + 265 + 178) = 220. 930 – 287 – 265 – 178 = 220. Добрили је остало 220
динара. 5. 903 – 659 = 244; 431 – 147 = 284; 546 – 438 = 108.
Писмено сабирање и одузимање – први део
1. а) 577, б) 864, в) 744, г) 581. 2. а) 236, б) 335, в) 753, г) 537. 3. 430 + 275 = 705. За
оба месеца је произведено 705 столица. 4. 512 + 358 = 870. 1 000 – 870 = 130. Ани је
остало 130 динара. 5. а) 691, б) 223, в) 223, г) 691.

22
Разломци
Писмено сабирање и одузимање – други део
1. 300 – 50 =250. Милутин има 250 динара. 2. (436 + 87) – 45 = 478. 436 + (87 – 45)
= 478. Сада у возу има 478 путника 3.745 – 610 = 135. На трећој фарми има 135
гусака.4. 488 + 136 = 624. У трећој рибарници има 624 риба. 5. 845 – 258 = 587.
Потребно је да се произведе још 587 поклопаца. 6. 950 – 666 = 284. У новембру
је продато 284 школских торби. 7. а) 634; На јесењем кросу учествовало је 634
ученика; б) 620; На оба кроса је учествовало укупно 620 ученика млађих разреда;
в) 851; На оба кроса је учествовао укупно 851 ученик старијих разреда; г) 837;
На пролећном кросу учествовало је 837 ученика; д) 203; На пролећном кросу је
учествовало 203 ученика више него на јесењем кросу.

ПИСМЕНО МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ ДО 1 000 – ДРУГИ ДЕО

Писмено множење до 1 000 (123 · 3, 123 · 4)

1. 684; 693; 872; 681. 2. a) 686, б) 936, в) 848. 3. 215 · 3 = 645. 4. 864 – 375 = 489.
5. 145 · 2 = 290. У две такве кутије има 290 спајалица. 6. 115 · 6 = 690. У шест таквих
пакета има 690 салвета.
Писмено множење до 1 000 (143 · 3, 143 · 4)
1. 759; 644; 655; 972. 2. а) 928, б) 516, в) 968. 3. 3 · 157 = 471. 4. 164 · 6 =984.
5. 936 – 600 = 336. 6. 1 000 – 676 = 324. 7. 236 · 4 = 944.
Писмено множење до 1 000
1. 441; 856; 705;496; 665; 744. 2. а) 288, б) 669, в) 484, г) 708, д) 516, ђ) 708.
3. 235 · 3 = 705. 4. 930 – 476 = 454. 5.133 · 7 = 931. 6. 895 – 300 = 595. 7. 1 000 : 8 = 125.
За 1 000 динара се могу купити 8 таквих свезака. 8. 441 + 250 = 691.Три капе и два
пара рукавица коштају 988 динара.
Дељење са остатком
1. а) Ако деле 3 јабуке, онда је 3 : 3 = 1, јер је 3 · 1 = 3. Свако добија по 1 јабуку. б)
Ако деле 4 јабуке, количник је 1 и остатак 1, јер је 3 · 1 + 1 = 4. в) Ако деле 5 јабука,
количник је 1 и остатак 2, јер је 3 · 1 + 2 = 5. г) Ако деле 6 јабука, количник је 2,
јер је 3 · 2 = 6. Свако добија по 2 јабуке; Остатак је увек мањи од делиоца. Бројеви
3 и 6 су дељиви бројем 3. Бројеви 4 и 5 нису дељиви бројем 3. Производ је дељив
чиниоцима. 2. а) Количник је 4 и остатак 2, јер је 22 = 4 · 5 + 2; Количник је 40 и
остатак 2, јер је 202 = 40 · 5 + 2. б) Количник је 10 и остатак 3, јер је 43 = 4 · 10 + 3;
Количник је 100 и остатак 3, јер је 403 = 4 · 100 + 3. в) Количник је 10 и остатак 5,
јер је 85 = 8 · 10 + 5; Количник је 100 и остатак 5, јер је 805 = 8 · 100 + 5. 3. Ако је
делилац 7, остатак могу бити бројеви: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6. Ако је делилац 8, остатак могу
бити бројеви: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7.
Писмено дељење (396 : 3, 426 : 3)
1. а) 231, б) 141. 2. а) 151, б) 182, в) 151. 3. 680 – 162 = 518. 4. 528 : 4 = 132. У
једном реду има 132 стабала.

23
Разломци
Писмено дељење (354 : 3; 471 : 3; 267 : 3)
1.а) 115, б) 144. 2. а) 79, б) 234, в) 123, г) 239, д) 174, ђ) 76. 3. 870 : 3 = 290.
4. 652 : 4 = 163. На једном нивоу има 163 паркинг места. 5. 282 : 3 = 94. Потребно
је 94 трокреветних соба за смештај гостију. 6. 960 – 356 = 604. Радницима је остало
да бетонирају још 604 метара. 7. 125 · 8 = 1 000. Ана је своје чарапе платила 1 000
динара.
Множење и дељење
1. Уписати у празна поља: а) 936, б) 925, в) 888, г) 945, д) 496, ђ) 159, е) 45, ж) 124.
2. Прва колона: 539, 471, 123, 531. Друга колона: 543, 232, 482, 545. 3. 992 : 8 = 124.
4. 965 – 122 = 843. 5. 975 – 39 = 936. 6. 665 : 7 = 95. У једном џаку има 95 килограма
пшенице. 7. а) 132 · 3 = 396. Шах зна да игра 396 ученика. б) 396 – 132 = 264.
Током године је 264 ученика научило да игра шах. 8. 354 · 2 = 708. Милутин је имао
708 динара. 9. 912 : 4 = 228. 10. 112 + 448 = 560. Милица је продала укупно 560
килограма поврћа. 11. 1. део: 160 · 5 = 800. 2. део: 160. Дужина једног дела је 160 cm,
а другог 800 cm.
12.
1 000 654

375 ·8 500 763 ·6 436

·3 ·4 ·7 ·4
125 109

·5 ·6 ·5 ·9
·7 ·8
624 750 545 981

875 872

84 72

168 :4 112 216 :6 54

:2 :3 :2 :8
336 432

:8 :7 :4 :3
:6 :9
42 48 144
108

56 48

24
Разломци
ГЕОМЕТРИЈА – ДРУГИ ДЕО

Круг и кружница
1. ДА; НЕ; ДА; НЕ. 2. Дужи ОА, ОТ и ОР су полупречници круга К. Пречник круга је
дуж АР. Дуж PR није пречник круга, јер тачка О не припрада дужи PR.
3.

O r

4.

O r

5.     6.
r = 3 cm

r r₁
O O

r₂

7.
r

25
Разломци
9.

Правоугаоник и квадрат
1.

2. Фигура AMKR је правоугаоник, а фигура NTPO је квадрат. Темена квадрата су

тачке N,T,P,O. Наспрамне странице правоугаоника су АМ и KR и странице МК и RА.
3. Правоугаоници су: ABDC и EFGH. Квадрати су TRGH и EFRT 4. а) 8; б) 6.
Цртање правоугаоника и квадрата троугаоником и лењиром

1. a     2.
a C
D

a
b b a

B
a
A
a

3. P K

N F

b М I

R а S

26
Разломци
4. C s M

D В E O

А T

Цртање правоугаоника и квадрата троугаоником, лењиром и шестаром

1. b      2. а

а а а а

b а
3. a = 5 cm
b = 5 – 2 = 3 cm b = a, a = 3 cm
D a C T a M

b b a a

А a B E a O

4. а

H G
b
r
T T b
E F
а

На слици је правоугаоник.    На слици је квадрат.

Обим правоугаоника
а
1.
C D
2. а) О = 2 · (5 cm + 8 cm), О = 2 · 13 cm, О = 26 cm; б) О = 2 · (10 cm + 25 cm),
О = 2 · 35 cm, О = 70 cm. 3. а) О = 2 · (25 m + 18 m), О = 2 · 43 m, О = 86 m;
б) О = 2 · (100 m + 70 m), О = 2 · 170 m, О = 340 m; в) 340 m – 86 m = 254 m.
4. O = 2 · а + 2 · b, 40 cm = 2 · 6 cm + 2 · b, 2 · b = 40 cm – 12 cm, 2 · b = 28 cm, b = 14 cm.

27
 5. O = 2 · 20 m + 2 · 40 m + 2 · 30 m + 20 m, O = 200 m. 6. O = 2 · (16 dm + 4 dm),
О = 2 · 20 dm, О = 40 dm.
7.
страница а страница b
Обим 9 cm 1 cm
правоугаоника
8 cm 2 cm
20 cm
7 cm 3 cm
6 cm 4 cm
8. O = 24 cm, а = 2 · b, O = 2 · (а + b), 24 cm = 2 · (2 · b + b), 24 cm = 2 · (3 · b),
24 cm = 6 · b, 24 cm = 6 · b, b = 4 cm, а = 8 cm. 9. а = 21 m – 6 m, а = 15 m,
b = 12 m – 6 m = 6 m, O = 2 · (15 m + 6 m), O = 2 · 21 m, О = 42 m.
Обим квадрата
1. а) О = 4 · 25 cm, О = 100 cm. б) О = 4 · 32 cm, О = 128 cm.
2. O = 60 dm, 60 dm = 4 · а, a = 60 dm : 4, а = 15 dm.
3. а = 4 · 3 cm, a = 12 cm, O = 4 · 12 cm, О = 48 cm.
4. Први квадрат: Oк1 = 16 cm, ак1 = 4 cm. Други квадрат: Ок2 = 32 cm, aк2 = 8 cm.
5. О = 22 · 40 cm, O = 880 cm.
Обим правоугаоника и квадрата
1. a = 15 cm, b = 7 cm, O = 2 · (15 cm + 7 cm), O = 2 · 22 cm, О = 44 cm.
2. a = 10 cm, b = 10 cm : 2, b = 5 cm, O = 2 · (10 cm + 5 cm), O = 2 · 15 cm, О = 30 cm.
3. a = 5 cm · 3, a = 15 cm, b = 5 cm, O = 2 · (15 cm + 5 cm), O = 2 · 20 cm, О = 40 cm.
4. Op = 2 · (12 cm + 8 cm), Op = 2 · 20 cm, Op = 40 cm. Ok = 40 cm, 40 cm = 4 · а,
а = 40 cm : 4, а = 10 cm.
Троугао
1. ∆ ABD, ∆ BCD, ∆ ACD
2.

3. a) Има 10 троуглова. б) Има 8 троуглова. в) Има 5 троуглова.

28
Разломци
Цртање троугла
1.     2.     3.

c
b
а а
b b

а
а

а
Обим троугла
1. а) О = 3 · 5 dm, О = 15 dm; б) O = 4 dm + 2 · 8 dm, O = 4 dm + 16 dm, О = 20 dm;
в) О = 3 dm + 6 dm + 4 dm, О = 13 dm. 2. в) 3. 126 = 3 · a, a = 126 cm : 3, a = 42 cm.
4. O = GF + FT + GT, 30 cm = 12 cm + 10 cm + GT, 30 cm = 22 cm + GT, GT = 30 cm – 22 cm,
GT = 8 cm. 5. O = a + 2 · b, 20 cm = 6 cm + 2 · b, 2 · b = 20 cm – 6 cm, 2 · b = 14 cm,
b = 7 cm.
Изложба слика
1. а) Црвена трака: 300 cm; Зелена трака: 560 cm. б) 560 cm + 300 cm = 860 cm.
86 dm · 3 = 258 динара. Биће им потребно 258 динара. 2. 90 cm : 3 = 30 cm. Страница те
слике је дугачка 30 cm. 3. 740 + 258 = 998. Укупно су прикупили за ту недељу 998 динара.
4. 90 cm : 6 = 15 cm, а = 30 cm, b = 15 cm. Странице дипломе су дугачке 30 cm и 15 cm.

МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

Мерење дужине
1.
Објекат Висина (m)
јела 9m
ограда 1m
кућа 6m
бреза 5m
стамбена зграда 10 m
саобраћајни знак 2m
2. Повезати: 30 cm и 3 dm; 3 m и 30 dm; 4 m и 40 dm; 40 сm и 4 dm. 3. >, <, =, >, <.
4. a) 3 m = 30 dm = 300 cm; 5 dm = 50 cm = 500 mm; б) 32 dm = 3 m 2 dm;
215 cm = 2 m 1 dm 5 cm. 5. AB = 43 mm = 4,3 cm; CD = 68 mm = 6,8 cm;
EF = 96 mm = 9,6 cm.

29
 6.
E K
O P
M N
7. Младен 14 dm; Алекса 1 m 43 cm; Нина 1 m 32 cm; Ивона 1 m 35 cm; Борис 15 dm;
Невена 1 m 47 cm. 8. 1 000 m – 320 m = 680 m. Остало му је да препешачи још 680
m. 9. 1 000 m – (230 m + 450 m) = 320 m. Tренутно растојање је 320 m. 10. 12 km.
Пешак треба да пређе 12 km. 11. 3 · 80 km = 240 km. 65 km · 3 = 195 km.
240 km – 195 km = 45 km. Растојање ће бити 45 km после 3 сата.
Путовање
1. Чачак је удаљен од Београда 145 km, а Нови Сад 94 km. Ниш је удаљен од
Београда 289 km, а Краљево 172 km. Крушевац је удаљен од Крагујевца 115 km,
а од Јагодине 59 km. Најмања удаљеност је између Панчева и Београда, а највећа
удаљеност између Лесковца и Новог Сада. 2. 297 km – 95 km = 202 km. Треба да
пређу још 202 km. 3. 96 km + 23 km = 119 km. 119 km · 2 = 238 km. Удаљеност Вршца
од Сомбора је 238 km.
Мерење масе
1.
Мерни број Мерна јединица
Плави кит 200 t
Поларни медвед 1 000 kg
Голијат буба 115 g
2. 100 : 5 = 20. Допремљено је 20 паковања шећера. 3. б). 4. 405 kg : 3 = 135 kg.
1 000 kg : 8 = 125 kg. Килограм прашка мањег паковања кошта 135 динара, а већег
паковања 125 динара. 5. (460 g + 540 g) : 2 = 1 000 g : 2 = 500 g. 540 – 40 = 460 + 40.
Треба пресути 40 g из једне посуде у другу.
Мерење запремине течности
1. Први ред: 6 ℓ = 60 dℓ; 2 ℓ = 200 cℓ; 10 hℓ = 1 000 ℓ; 5 cℓ = 50 mℓ.
Други ред: 17 ℓ = 170 dℓ; 10 ℓ = 1 000 cℓ; 7 dℓ = 700 mℓ; 100 dℓ = 1 000 cℓ.
2. 150 mℓ · 4 = 600 mℓ. 600 mℓ = 6 dℓ. За 4 оброка потребно је 6 dℓ млека.
3. 15 cℓ; 18 cℓ; 5 cℓ; 2 cℓ; 4 cℓ. 4. 400 ℓ – (125 ℓ + 140 ℓ) = 135 ℓ. Остало му је 135 ℓ.
5. а) 24 ℓ – 20 ℓ = 4 ℓ. Употребила је 8 флаша од пола литра. За 1ℓ сока потребне су 2
флашице, а за 4 ℓ потребно је 8 флашица од пола литра. б) 24 ℓ · 2 = 48 ℓ. Од 24 ℓ
сирупа зове може да се добије 48 ℓ сока.
Мерење времена
1. ДА; НЕ; НЕ. 2. Уписати редом: 2 века; 6 векова; 7 векова. 3. 2 дана је 48 часова;
3 деценије је 30 година; 1 минут 15 секунди је 75 секунди; 120 секунди је 2 минута;
2 века је 200 година; 3 века 5 деценија је 35 деценија. 4. в). 5. 88 година и 12 година
је 1 век; 8 деценија и 20 година је 1 век; 4 деценије и 6 деценија је 1 век; 1 век и
2 деценије и 8 деценија је 2 века. 6. 5 минута + 30 секунди + 7 минута + 30 секунди
је 13 минута. Зорана је гледала цртане филмове 13 минута.

30
У библиотеци
1. Највише књига су прочитали ученици одељења III4, а најмање ученици одељења III5.
Ученици трећег разреда су укупно прочитали 753 књиге. 2. 437 + (437 + 106) = 980.
Укупно су позајмили 980 књига. 3. 185 + (185 · 2) = 555. Фонд библиотеке се увећао
за 555 књига. 4. Најмања књига која се чува у Србији дугачка је 5 mm и широка 5
mm. Књига је тешка само 24 g и може се читати једино помоћу лупе. Највећа књига,
дужине 3,2 m, ширине 2 m и тежине око 250 kg, била је изложена на Међународном
сајму књига у Хавани (2010. године).
Мерење површине
1.НЕ; ДА; НЕ; НЕ. 2. 2,3,1; 2,1,3; 3,1,2. 3. Први ред: Н; Т. Други ред: Н, Н. 4. 5; 5; 7; 9;
7. 5. 7; 6; 6; 4; 5.
6. Једно од могућих решења:

7. Једно од могућих решења: Прва фигура састоји се од 18 .

8. б.
Мерење и мере
1.
Дужина Маса Запремина течности
километар km тона t хектолитар hℓ
метар m килограм kg литар ℓ
дециметар dm грам g децилитар dℓ
центиметар cm центилитар cℓ
милиметар mm милилитар mℓ

2. Повезати: 1 km и 1 000 m; 1 t и 1 000 kg; 1 kg и 1 000 g; 1 dℓ и 100 mℓ; 1 ℓ и 100 cℓ.

3. а) Петар сваког јутра устаје у 6 h и 30 минута. Пре него што крене у школу, попије
шољу млека од 2 dℓ. Најчешће купи 200 g пите по цени од 240 динара. Школа је
удаљена од Петрове куће 1 km и 200 m и он најчешће иде пешице.
б) Марија сваког јутра устаје у 20 минута до 7 h. Ујутру прво доручкује, и то
најчешће 150 g овсених пахуљица и 200 mℓ јогурта. Пре него што крене у школу,
у 7 h прошета свог пса стазом која је дуга око 400 m. Mарија до школе путује
аутобусом јер је школа у коју иде удаљена 4 km од њенe куће.
4. TS = 5 cm.
T S
А M B

31
 5.
О F

C D
6. а) Од почетка јула до краја новембра дозревају јабуке. б) Шљиве дозревају од
средине јуна до краја септембра. в) Малине дозревају од почетка јуна до средине
јула. г) Од почетка септембра до краја октобра дозревају дуње.

РАЗЛОМЦИ

Разломци - обнављање
1. Једно цело има две половине, три трећине, четири четвртине.
2.
Пишемо Читамо Једно цело има
1 једно цело
2 половине
1
2
једна половина
3 трећине
1
3
једна трећина
4 четвртине
1
4
једна четвртина
1 5 петина
5
једна петина
1 6 шестина
6
једна шестина
1
једна седмина 7 седмина
7
1
једна осмина 8 осмина
8
1
9
једна деветина 9 деветина
1
10
једна десетина 10 десетина

1 1 1 1 1 1 1 1
3. а) , , , ; б) , , , .
2 5 3 4 3 3 2 5
4. а) Једно од могућих решења:

б)

5. а) Половина броја 24 је 12 јер је 24 : 2 = 12. Трећина броја 24 је 8, јер је 24 : 3 = 8.

1
Четвртина броја 24 је 6, јер је 24 : 4 = 6. Осмина броја 24 је 3, јер је 24 : 8 = 3. б)
5
1 1 1 1
од 50 је 10. од 72 је 8. од 100 је 10. од 42 је 6. в) 10 је броја 20, јер је 20 : 2 = 10;
9 10 7 2

32
Разломци
1 1 1
8 је броја 32, јер је 32 : 4 = 8; 4 је броја 28, јер је 28 : 7 = 4; 5 је броја 15, јер
4 7 3
је 15 : 3 = 5. 6. Џем од јагода: 18 : 3 = 6. Џем од кајсија: 18 : 6 = 3. Џем од шљива:
18 – 9 = 9. Мила има 9 тегли са џемом од шљива.
Читање и писање разломака
1 3 1 2 4 5
1. , , , , , .
8 8 2 4 8 8
2. Једно од могућих решења.
а)
б)
в)

г)

3. (60 : 4) · 3 = 15 · 3 = 45; (360 : 3) · 2 = 120 · 2 = 240; (490 : 7) · 5 = 70 · 5 = 350;

(1 000 : 5) · 4 = 200 · 4 = 800. 4. (600 : 5) · 4 = 480, (420 : 7) · 3 = 180, 480 – 180 = 300.
5.
2 броја а 3 6 3 5
а броја а броја а броја а броја а
5 8 10 4 8
120 48 45 72 90 75
160 64 60 96 120 100
320 128 120 192 240 200
400 160 150 240 300 250
800 320 300 480 600 500
6. (400 : 8) · 5 = 250. 400 – 250 = 150. Црвених оловака има 250, а плавих 150.
7. (18 : 6) · 2 = 6; 18 – 6 = 12. Остало је 12 колача. 8. (840 : 7) · 2 = 480; 840 – 480 =
360. Остало је да препешачи 360 m.
Упоређивање разломака
2 1 3 1 3
1. Први ред: , , . Други ред: < 2 < .
4 4 4 4 4 4
1 2 3 4 5 6 7 8
2. 0 < < < < < < < < < 1.
9 9 9 9 9 9 9 9
3.

4 3 2
> >
4 4 4

4. (280 : 7) · 5 – (280 : 7) · 2 = 200 – 80 = 120; б) (360 : 9) · 6 – (360 : 9) · 4 = 240 – 160 = 80.

33
 1 2 3
5. a) 5 < 10 < 15; < < ; б) Најмање ученика учи француски језик, а највише
6 6 6
3 4 4
енглески језик; в) Енглески језик учи ученика. 6. a) броја 360 < броја 420;
6 6 6
7 7
б) броја 320 < броја 400. 7. Витомир: (112 : 8) · 3 = 42. Димитрије: (112 : 8) · 5 = 70.
8 8
70 – 42 = 28. Димитрије је прочитао за 28 страна више.
Разломци – задаци
1. а) 40, 120; б) 30, 150; в) 60, 240. 2. Први ред: 750 g, 20 минута, 75 cm. Други ред:
3 1 1 3 2 1
500 m, 400 kg, 3 dℓ. 3. Први ред: kg, km, m. Други ред: h, дана, t.
4 5 10 4 3 2
3 3
4. а) (1 000 : 5) · 2 = 400. Прешао је 400 m. б) 1 000 – 400 = 600. . Остале су му
5 5
пута. 5. За 90 минута или 1h 30 минута ауто треба да пређе 120 km.
6.

7.

8. (150 : 5) · 4 = 120. 150 – 120 = 30. Остало им је још 30 прозора. 9. (350 : 7) · 4 = 200.
350 – 200 = 150. Има 150 црвених блуза. 10. Плави албум: (120 : 6) · 2 = 40. Црвени
албум: (120 : 8) · 3 = 45. Жути албум: 120 – (40 + 45) = 35. У жутом албуму има 35
фотографија. 11. Први дан: 1 000 m : 4 = 250 m. Други дан: (1 000 m : 5) · 2 = 400 m.
Трећи дан: 1 000 m – 650 m = 350 m. Трећег дана су ископали 350 m. 12. Паприка:
(300 kg : 6) · 2 = 100 kg. Грашак: 300 kg : 4 = 75 kg. Лук: 300 kg – 175 kg = 125 kg.
Вукашин има 125 kg лука. 13. Свеске: (1 000 : 5) · 2 = 400. Оловке: 1 000 : 8 = 125.
1 000 – (400 + 125) = 475. Моми је остало 475 динара. 14. Први дан: (128 : 8) · 2 = 32.
Други дан: 32 · 2 = 64. 128 – (64 + 32) = 32. Драгици је остало да прочита 32 стране.

34