Академический Документы
Профессиональный Документы
Культура Документы
https://books.google.com
д \
г А ‘ ч г . ' ‘= ‹ "' г‘щд '. 1’"
‘ 7 ч—Т: чаи-л И- › ма-Г‘” " м "“
‚‚ , с > у ‚ и
„м?
- / /;‘‚/<У„
‚ -/ „нац/1, ;' Ж
..1 . ‘у уди/(т >
‘ ‘кг: 'Н"?Ё"›ч*.' › „7 ' Т"? ‘Г .‘Ё` 5. ч. ‘п “т ‘ч
МААА
простонмэоднъь
СЛАВЕНО-СЕРБСКА
ПЕСНАРИЦА,
издана
ВУКОМ СТЕФАНОВИ'БЕМ.
_УВ1ЕНИ, 1814.
У печашнъи Г. 1оанна Шнирера
гс:
Ншч
‚кпд
МЕЧ
БЛАГОРОДНОЙ госпонпа
МАРИИ
ОТ
СТАНИСАВА ЬЕВИ’Б,
‚За знак вовеки незаборавльене благодарит,
сши, и глубочайшег високопочнтання
посвеВена.
А2
БААГОРОДНА ГОСПОЖЕ,
шасма!
се жели
ВАШЕГА БЛАГОРОДИЯ
у Виснн
25га Януария нижайши слуга
1814.
Вук СтефановпБ.
5.11 с‘
ПРЕДСАОВИЕ.
В. С.
“23..
МЖЮЮМЮМ’МШЩ
2.
песни лювовнв.
Иразличне Женске. "')
„ветшают
1.
Момак и Девойка.
2.
3.
Девойка купе опус/дам).
4.
5.
Преварснп зет.
6.
Девойка се шути льубичицн.
7.
Арина се повисла.
9.
Найбольи лов.
под
Младоженъа с удовицом.
Цвати ружо ти не гледай ни мс;
Я сам ти се юнак оженио
С удовицом, моЕом неприликом.
Куд год ходи првог война жали:
Првн войно, прво добро мое!
Доброти ми код тебе бняше;
Рано лсгнем, а доцне устанем ‚
Над ме будиш у лице ме льубпш;
Устан’ сердце родило се суице,
Устала е наша стара майка,
Двор помола ‚ и воде донсла.
‚1.
_——_-—.
12.
Наймилип ношульа.
13.
14.
Момак за льублъен у обрве
девоячке.
25.
Потап преварен Од ДЕВОЯКЁ‘.
16..
Ранка и Шплпца.
17.
18.
Жельа Девойке.
Да сам ядна студена водица;
Я би знала гди бинзвпралгд:
Швирала б` драгу под прозором,
Гдн се драги свлачи и облачи;
Неба л мс се драги напоно,
Небили те на сердцу носао.
М
19.
20.
уподобление
певала би ал' немоту сама ‚
драгог ми с аабольела глаза,
В
" у
21.
22.
Чистосердечно нсповеданье.
Девойчице:злато материно!
Што ми тебе бию и караю?
Да я знадем драге душа ‚ищи:
Да ми тебе бню и карою,
Са моега чсстог' долазеньа;
Я бп теби чете долазио,
Не би ли те майка одтерала,
И мом белом двору дотерала.
поит—аи
23.
24.
Дпойка ечам проклянве.
Девойка 6 там жито клела:
Ечам жито у Бога лъепота,
Я те.жела, а я те не ела;
Световом: те кенъитозобалш
маме-‚мячи
5:5.
Пречв е лнуба, него сея.
Ой за гором за зеленом
Нешто ясно подврискуе.
Оде момче да обиде,
Ал' девойче санезано,
Тонким концом свнле-нием;
Пак се моли младу момку:
В 2
Одреши ме млад юначе
Я ‘Бу теби сея бити;
Момче ноьйзи одговара:
Имам сею и под купе.
Одреши ме млад юначе
Я Бу теби снаша бити;
Момче ньойзи опет вели:
Имам снашу и код куБе.
Одреши ме млад юначе
Я Бу теби льуба бити;
Тада момче ньу польуби,
Польуби е пак одреши,
И одведе белу двору.
шшо”
26.
Момак куне девоячку майку.
Ой ти цвето лепо цвеТЪе!
Бог убио майку твою,
Кол тебе таку роди,
И посла те на сред села:
Гди юнаци вино пию,
Младн момци камеи меЪу,
Гди невесте коло воде
А девойке песне пою.
Те я ‘тебе онде видье,
Да мс упек сердце боли.
Мина—91’
27.
депойиа са три льубовника?
Кажи' Рада, кажи брати:
Кол'ио имаш льубовиика.
Я и имам до троицу:
едаи ми в у Загорю,
Други ми в у Поломльу,
ТреБи ми с у край двора; ‚
Кой ми в у Загорю,
заторе га изгорело;
Кои ми в у Подомльу ‚
Поломлъе п поломило;
Кои ми с у край двора,
у край двора, у край сердца:
Жив да мн 3, мил да ми в.
мм
28.
Дввойка род искушава.
Ой шумица трвъаиа
И‘ водица ладъаиа
По ньой плови девейка ‚
Та нешюви да тоне,
ВеБе плови да вида,
ХоЪе ‚А‘ майка жадишн.
Майка иде на броде "
Пак се баца камеиом:
Тони , тони дьаводе ‚
Ни'си моя ни била
І І
Ф
Ой Шумица триъана
И водица ладъана,
По ньой плави девойка,
Та непзови да тоне,
Веће плови да види.
Хоће л' ошац жалиши. 5'
Отац иде на броде
Пак се баца каменом:
Тони, тони дъаволе,
Ни' си моя ни била.
С С
9
Ой шумица шрнъана
И водица мдьана,
По нъой плови девойка,
Та непловн да тоне,
Веће шюви да видя,
Хо'ће А‘ братан. жалипш;
Братан. иде на броде
Пак се баца каменом:
Тони, тони дьавот,
Ни' си моя ни била.
І' І
І
Ой шумица трнъана
И водица дадъанаг
По ньой плова двврйка }
я с
Та пеплови да тоне,
Ве'Бе плови да вили,
ХоЪе А? драги жамтш;
Драги шрчи на броде,
Пак он гаца у воду:
Оди} к мени душице,
Ти си моя юбила.
шт
29.
Муж пнлница.
‘Гамн‘а но'Би шамнапш си,
Невесшице бледаши си;
Каио не'Бу бдеда бита:
Войно ми е пияница;
НоЪом еде, ионом додье,
Самном` младом неговори;
Ве’Б говори Буздовану:
Буздоване шесшоперни!
Ел’ ми майка вечерам?
А я ядна одговарам:
Ест ши майка вечерам.
А он опет прогавара:
Буздоване шесшоперни!
Ем: майци шпю просшршо:
А я тужна одговарам:
Есте майци и просшрто.
от’ тмина
ь` 40 м
30.
Закон ће дати.
Подъи утери за три-овца
Добро ће ти бити;
Не'ћу майко за трговца
Не'ће добро бити:
Трговац ходи по Свиету
Ку'ћи недолази.
в І
‘
Сан ме ловли, сан ме мора
Сан заспат` немогу;
Мнсж`ћ` мене мати моя
Закога ће дати.
Подьн нћсрп за иронча
Добро ће ти бити;
Нећу майко за крота
Нс'ће добро бити:
у крояча танка игла
Гладно су му деца.
Ж С
Ё
32.
Майка и девойк а.
33.
погашена Аиаада.
Ой Аиадо зелена ливадо!
Шгпо си тано рапс полегнула;
АА' ливада тихо проговора:
Неводьа в те сам, подогнул,
Сино‘Н мг в стадо прегазило,
А юшроске киБен'и сватови.
там—ню
{’
-- 44 `
34.
35,
Два славуя.
Два славуя сву ной преневаше,
На прозору прошене девойке.
питала и `прошена девойка:
Ой Бога вам два славуя млада:
Ил'сте бра’Ба или братучеди;
Ал' говоре два славуя млада:
Нит’ смо бра'Ба нити братучедн.
Вей два друга, из зелена луга.
Имали смо и треЪега друга,
Имали смо пак смо г‘ нзгубплиё
с с.
И чулисмо да ее мнение.
Пак идемома снау видимо,
Носнмо кой од Злата преслицу,
На пресмщи Мисирско повесмо.
36.
Момак моли майку.
Моя майка ожени ме микадо,
Док ме нив обузела брзда,
Обузела ‘брала, н бркови;
Пак ‘Ее онАа да реку девойке,
Код ме спо‘дой майци узказую:
Нуто майке из медье Медведя д
Имп'нушо из купусе Зеца.
ММ
37
Опроштай.
Вишньичица род родила
Виши од рода,
Под ньом’свди млад Господар,
И с ним Господъа;
Пред йьима с конднр вино
Н оглсдадо:
Папиюсе, польубесе,
Огледаюсе.
Шеве птице Небом лете
ъ ‘0
Сишно жуборе5
Да с дьепшн млад;Господа’:,`
Негр господь
гГад говори млад Господар
Свюй Гоьподьи:
Чуеш Госпо, чуеш душо ,
Птице што веде:
Да ›\ узмем лъубу лепту,
Него та шшо си.
Узмшдушоы узми драги,
Просто да та в:
Узрасм су два дрцета
Танка высока,
Едва расло на Дунану,
Друга па меру;
Над се она два Арвета
Врхом састала,
Свсшао се опда и тп
Са другом ‚хъубам.
38.
Поеледиъи благослов.
Сву ной ми соко пропев:
На Миланову прозору:
Усшани горе Милане
Девойка ти се удав;
И тебе зоне на сватбу;
о. о
д9.
Драгом пощада
О девойко драгана!
Што ми ни си'назала;
Да мой драги‘ болуе
‚Да му носим понудс:
Од комарца реберца.
Од Мушнце душице.
М
40.
Аевойка драгога купе:
лапа Смильа по босшапу везла,
По бостану и по каранфилу.
Майка Смильу на вечеру звала:
Оди Смильо вечер’ вечерашиь
Смнльа майци Нашо‘одговара:
‘. щ‘
м.
Опоминъанъе.
Звош ли душе кед си моя бил,‘
На моих‘ приду грозне сузе лила.
Сузе лила, кроз плач говорила:
Бог убио ону сваиу другу.
Кол држи вару у юнаку;
Како щто в оно ведро Небо:
Часом ведро, а часом обычно,
Онаке с вера у юнака:
Док те. льуби узеБу те душо;
Код облубя чекай до осени.
Есен продье и Зима настаяе ‚
А он с‘ овда с другом разговара
тот—нюни
42.
ъ с
42.
43.
Три‘ ми и е.
Узабра стурачак до земле,
Дадо га драгой‘ дочсебе;
‚Зама е Небом и земдьом:
Аьуби Аи Еошт ког’ до мене.
Тако ми Неба и землье
Не льубим пинок" до тебе,
А од сад вену на тебе;
На теби кажу три мане :
Едва е мана на шеби,
Што си ми малек премален;
Друга ‹; плана на шеби,
Што си мн танак претанак;
Треба в маца на тебя,
Што си ми бледъан пребледьан.
Ако сам мален премален ‚
Моме сам коньу лагаан;
Ако сам тайак претанак,
А я сам рода Господска;
А шшо сам бледьан пребледдъан,
Многе сам школе учно. А
МЧИ
" О! "
44.
Девойио и конь` момачии.
Гдино синоЪ' на ионаку бесмо
Господску ти вечер вечерасмо
Аиепути девойиу видьемо;
За глазом Той од Бисера Аале.
Я той дало ноньа' провадьаши,
Она ионьу тио гопораше:
Ой дорате гриве позлаБене!
Ем! то ее Господар женио;
Копыт. ньиойзи вриеком одгояора
Ой Бога ми лнепа девойко!
Ии е ми се Госпомр женио,
Него мнсмя с тобом о есенн.
Тал. Аеппйка Дори говораше:
Да я впадем до в то истина,
Я би Мое павте разковала,
Пак бп твою узду оковами;
У чисто бы сребро сковала,
А дъерданом моим пометила.
45.
Мушан Дуни.
Ой Дунаве шин водо!
[П'то шп тако мушна шечеш3
Ил’ те Елен рогом мути,
Г 2
‘о 52 .ч
46.
Наши, певни злато материно;
У момега двору запевала,
У мом двору, а на теме приду.
„шт ‘
47
Жадосшни девср.
Синей меня црна кньига додье,
Црна кньига, а у црно доба:
Да се моя драга препросила;
Да закога ни под яда мога,
Вей у село за‘ мог побратима,
Мене побро у деверсшво зове,
Капо Ву Ъ'ой [путан девер. бнти:
Над Той станем чашу наздравдьатн.
Ил’ ‘Бу реЕи: здрава снао моя,
Ил’ ‘Бу реви здрава моя драга;
Ако раннем: здрава снао моя,
«› 53“
Я немогу севдцу одолъепш,
Ако л’ рекнем здрава драга моя,
Мом ‘Бу побри волъу покварипш.
Яди поЁи, а двои непоБи;
Ал' ‘Бу по‘Би Макар ‘Бу недоЁи.
жён-шт
48.
Зима продъе,
` Душица моя,
А проле'Бе додье;
Птице пою,
идушице моя ‚
Цветаю ружице;
Све сольубн,
Душнце моя,
И време негубп;
А ти злато,
Душице моя ,
Нельубльено драго
Времс губнш,
Душице моя,
А мене не лъубиш.
мши—
ль‘ 9.
49.
Праведна нлетва
Девойчица ружу брала
Пак е заспада;
Пьой лолази мыло момче
Ник в дознва:
Устин, устан денойчшю,
Што си заспала,
ружа ты 6 уненула
Што си набрала;
Драги ти се ожснно ‚
Ком сн мнсмма.
Пек се жени, иск се жени.
просто да му е:
Ведро Небо загрмиАо
Гром га удрно.
щитам
50.
Найве'Бё сладост.
Кое ли с доба войн.
Рсила ми е драга доБи;
Я с чека до поноБщ.
Од поноБи подъо куБи
. Срето драгу на сред моста,
Полъуби е едном дота,
Осташе мн медна уста,
Баз дасам ше'Бер со ,
ШеТйер во, шербе пио.
шт
51.
Суд девояячии.
Три девойке цве'Бе посияле ‚
Брдом смилье, а долом босидье
Навадисе момче иежеиъено
Те почупа цве‘Бе девойкаме;
Ял‘ девойке мрежу изплетоше,
Унатише момче нежеиьеио,
Пак му онда стадоше судити:
Една веди лага сажежемо‚
Друга вели да га протерамо,
Тре'Ба если да га обесимо;
АА' говори момче неженьено:
Ни сам злато Аа ме сажежете,
Нит' сам курва да ме протерете,
Вей сам юнак да ме обесите
О зду дрву девоячиом. орлу.
шт...
52.
побратим и посестрима.
Беиъар "‘) Мара у Бугаре зашла;
Све Бугаре редом братимила,
53.
Момак купе девойку.
О девойко убила те слана,
И овине, и майчина ‘рана;
Капо можеш пресппвати сама,
Те незовеш и мене юцана.
54.
Обклада момка и девойие.
Говорило момче неженъепо,
говорило лиспой девойци:
Од‘ девойко дасе обиладимо
У твой дьердан и у иовьа мога.
Да едииу иобцу преноБимо
Дасе едно другог иемашимо.
Што рекоше то и учинише;
Над е било око полуно'Би,
Ал’говори `лимана девойка:
О юиаче обрнисе и тени,
Мртвога те майка обртала;
Загрли ме усгмети руке,
Польуби ме изтрулаши уста,
уедиме изпали ти зуби.
жмот
55.
П р а в д а н в е.
Майка Вожу ютро вечер кара :
Сине Божо жив иебио м°айци
Што год отече све даде девойци.
Ой Бога ши моя стара майко!
Шта сам стеко, шта ли сам Чой дао:
литру Злата, и триста дуката,
И мараму од сувога Злата,
И на иъ‘ойзи сшошину дуката.
" 58_ "
56.
Завешованье девойке.
Девойиа се плела
ЦвеЪе да неноси,
ЦвеБе да неноси,
Вино да нспие,
Вино да непие,
Драгог да нельуби;
Девойиа се плела
Пак се раскаяла:
Цве'Бе да я носим
Яби лъепша била,
Вино .я да пием
Весела би била,‘
Я драгог да льубим
Милост би имела.
5}.
сердечна брига.
Ах мой Боже благи!
Гди л' е сад мой драги.
Или пут пущуе,
Или винцо пне 5
Ано пут путуе
Сре'Бно путевао,
‚ А по л'вшще пне
‘я ‘о
Наздравлъе му било;
Акол’ другу льуби,
Од мене му просто;
Од мене му просто,
Оц Бога проклето.
жми
58. '
Найсшрашние зло.
ёараево што си иотамнпло;
Или те в натра погорела,
Или те в Буга померила,
Ил' Мильацка вода поплавила ?
Сараево тио протвпра:
Да в мене натра погорела
Беле бн мн дворе поновнла,
Да о мене вода поплавнла
Барем би м’п опрала сокане,
Него мс 6 Нуга померила
Поморила и старо и младо ‚
Разставпла и мыло и драго.
шт
59.
Пвсна Ужпчна.
О ужице малп Царпграде!
Док бияше добро тп бпяще.
Кров тебе се проба немок‘ аще
о- 60 ‘у
Од дуБана и од базердьана;`
Од момаиа и од девояка,
Од сумбула и од иаранфила;
А од над те Турци освоише ,,
Све ее пушнш канда сливе сушищ.
60.
Чувствнтелно сожаление.
Кол'ка е ноТща но'Нашнъа
Сву ной я заспат’ немого:
СлушаюБ' поле и песне. ’
у колу моя драгана
Све мое песне изнева,
У свахой мепе припева.
Диго се одо у ноло,
Али се коло разпусти;
Све драго с драгим заспало ‚
А МОЯ‘ драга на само,
Метнула камеи подглаву.
Заде Той лале за главу,
Мстну Ной протон на руну,
‚Аъубну в одном и другом;
Утом ее она пробуди,
Пак сама себи говори:
к Ах мили Боже н драги!
Тно л’ ово мене пробуди,
Од иуд ми Аале за глазом,
Од иуд ли прстен на руцп?
Да рсинем до в од рода,
Сирота рода иеимам;
Да ремнем до в од драгог
Мое е драго далеко.
можно
61.
Найдужс ноБп.
Ой на ове дуге но'Би,
Ко не льуби црне от,
Не пада му сан на очи,
ВеБ му пода яд на срце.
ММ
62.
Жалостни растаиак.
Повила се бела лоза вииова,
из под бела, из под града Будима;
‘Го небила бела лоза винова,
Ве'Б то био лепи 10130, и Мара.
Они су _се измалена медали,
Измалена до голема детето.
Над би време да се Млади састану
Растави и курва кучка Будимка.
Оле 10:20 и одигра плата,
Оста Мора држсби ее за врата.
[ово Мари полазе'Би говори:
и’
‘в 62
63.
Молитва услышана.
Бога моли младо момче:
Дай ми Боже златне роге,
И сребрне парожчийе,
Да прободем бору кору,
Да я видим шта 6 у бору..
Бог му даде зладне роге
И сребрне парожчиБе.
Над прободе бору кору,
Ал' у бору_млада мома,
Пак засия кано Сунце.
Ньой говори. младо момче:
Ой чуеш ли млада мома!
присно б` те ведал)‘ те,
" -"
Снаа и заова.
Айд' у иоло сего моя.
Немам коде снашо моя:
Отишо ми брат на войску.
Еда Бог да те не додье.
Непун’снашо брата мога :
Еда Бог да те нам додье,
ДонеБе нам сребрн ножи’Б \.
И лиепе папучице.
Муж е дражни, него и отац н
мойка
Ой сина'Б се Дука Аека ожени,
А ютрос му ситна нньига сусшиже`:
Айде Дука айде Лена на войску.
лука Аенп спрема ионьа да иде,
Верна льуба држн коньа и плаче:
Яо ‘Духа! яо Лена войвода!
‘Ги опремаш добра коньа на'войску,
На ком мене луду младу оставльаш'?
Оставлъам те твоЗой майци и мо'бой.
По Дума, яо Лена войвода!
Тешко мени над две майке без тебе.
Духа Лена спрема ноньа да иде,
Верна льуба држн ионьа н плаче:
Яо Дука, но Лена войводп!
Ти опремаш добра ноньа на войску,
Код иог мене луду младу остапльаш?
Оставльам то код твог оца и мога.
Яо Дука, но Лена войяода
Тешно мени код два отца без тебе.
Дука Аека спрема ионъа да нде;
Верна лЬуба држи ноньа и плаче:
Яо Дума , яо Аена войвода!
Тн опремаш добра коньа на'войсиу
Код ког мене ‘луду младу осшавльащ?
О.
Оставлъам те код твог брата и мою.
Яо Дуня, но Аека вейвода!
Тсшко мени под два брата без тебе.
шт
66. .
Налог материи.
Девойко нишо смхмъева!
НЁМ‘ те в майка зёмелае
‚За пуно денет година,
Турчину воде да недаш:
Ер Турскадуша задпше
На горку иаву и дуван.
шаром’
67.
Найльепши мирис.
О девойко душо моя!
Чим_`мнришу- ньсдра твоя:
Им! дуньом ил неранчом,
Им! смъмьем НА босильем?
Ой Бога ми МАад юначе!
Моя ньелра не миришу,
Нити дунъом ни неранчом,
Нити смильем ни босильем;
Него душом девоячком.
шаман-ж
Д.
Найве'Ба жалеет.
Девойка е церне очи нлела:
Церне очи ви-га негледале,
Ове гледасте данас невидъесте
Гдн мой драги мимо дворе продъе;
И пронесе ивиет у рунама;
На рамену везену Марату,
Ною му в друга драга дала;
На ньойзи су гране сванояне.
Колика с на мэрами грана.
Толико му на сердашцу рана,
Колика ли’ по гранама иука ‚
Толика му на сердашцу мука.
Ш
69.
у теха у воспоминанию.
Драга моя еси л’ ее удала?
Есам драги и чедо родила ,
Твое сам му име надьенула,
Над га зовнем да ме жельа мине.
Незовем га: оди и тени сине ,
Ве'Б га зовем, оди к моим драги.
.
ммьдмо щ
на‘: ч..
70- ‚
Клетва за неверности.
‚Ой левойко ти се неудала, ‘
Док на*моме кршу незаспала;
Ако м: се мдада и удал,
А ти мужка чеда неродила;
Србо си ме много изварада:
Данас сутра о'Бу войн за те,
А над време сасшаяньа додье,
Ти неверо хоБеш за другом.
71.
Тужба на славун.
Славуй птице не пой рано,
Не буди ми Господара;
Сама сам га успевала ,
Сама Бу га и будиши:
ОтиВи Ну у грамму,
Узабра Тау струп босильиа,
Удри Ну га по образу,
И он Бе се пробудили.
М.
72.
Природна слобода.
Депо пена славуяк
У ‚зеленой шумицп,
Да
в 0.
3 ‚Зелснон шумпцн , ‚
у 0
На тоновой гранчнцн
‘8 и:
Ж‘
Велика туга.
Чарна горо пунати си лада,
Сердце МОе ПУНОШИ СИ Яда;
` 34.
Девойка на гр адским вратима.
Соко лети високо,
Брила носи широко,
На десно се окрену,
Гралу врата у гжеда;
Ал'на прапш деаонка:
Бело лице умила,
Обрвама узаия ‚
Грло {ой се бнели ,
Каб сниег у гори.
Момче стои прама ньой,
Пак под тихо говори:
Ой левойко душице!
Сапни пуце под грло'м,
Дасе грло небели
Да ме сердце не’ боли.
ниши“
‹›-\- 70“
75.
Ж е л ь а.
Шз'х'о моя око соколово!
Реци майци да ме зетом зоне,
Или зетом, или приятельем;
Волим зетом, него приятелъем.
«от
76.
Просячка клетва.
Удиели Цвието,
удиели душице:
Или пару, ил динар ‚
Ил’ябуиу из ньедар`;
Ако л’ имащ пак недаш:
Наймилия ком'сн ти,
Он т‘ у крилу седио
у дойке ти гледио;
у зору те будио,
‘ А у лице льубио.
мам—Амм—
77
левента и Аатинпа.
С оне стране Мораве ,
Бела Дуда
С оне стране Мораве ')
4‘) И тано се уза сваку ерсту припева.
ь`71`ъ
78.
Смертн’а болесщ
Аз: што ‘Бу, што Ну!
Неспавам нотиу,
Сердце ми гори ‚
Мука ме Мори;
У мрети хоЁу
За шобом душо.
„гимн, гм
о- 72 с
79
Жалост неутешна.
Попевайте ми птнчице ,
Сад вам с време певати,
_ А мени тужной планати:
Стар ми е засп’о на ирилу,
Мени га веле льубити.
А я га‘ волим будити ‚
`Него л' га стара лъуби‘ти.
Попевайте ми птичице,
Сад вам е време певати,
А мени тужной плакати:
Млад ми е засп'о на крилу,
Мени га веле будити , 1
А я га волим льубитИ,
Него л'га млада будити.
тж мха-ш
80.
Баряитар девойка. '
Изд Али-Бег ')’ нови Бег бияще
Девойка му баряк носияше:
Данъу носи зелена баряка,
Но'Бу спава с Бегом у ложници.
Али-Бегу момци говорау:
4‘) Она е песна Сербальа Мухамеданскога
закона (Башньана
Продь’ се Бего Барпктар девойке,
Ер ‘Бе мо те сви одустанути.
Млад Али-Бег момком одговара:
Непродъо се Баряктар девойке,
Даби сте ме сви одустаиули:
Дуга Босна, мени слуга доста ,
Баряитара нейма до Мостара.
81.
Найве'Би грех‚_
Милане перво гледанье!
За малоти се гледасмо ‚
‚За мало двие године.
Кол’ нам ее састат’ не даде ,
Него нас младе разстави :
Душа му Рая невидла,
Него се вила и вила,
На сред се Пакла савила.
‘ишач
82.
В е л и к а 9 о с а.
Девойко моя
Напой ми ионьа.
Немогу боса ,
Пала в роса :
Коньу до Самара,
‘у в‘
Мени до дъердана;
Коньу до носа,
Мени до паса.
шт
83,
Муа и Боморвц.
Игра коньа комар момче младо ,
Пограй угла козе чжпгерице,
Гледала га муа удовица,
Са чердака панъа месарскога;
Гледаю'Е= га у нъ се зальубила,
Пак с сама себи говорила:
Боже мили де чудна юнакя!
Да А’ ме о'Бе мл‘алу запросили,
Я би млад! сутра пошла за нь’га.
Ял' то зачу комарац делиа,
И запроси муу удовицу,
Тад' се муа стаде попосити,
И с поносом говорит‘ комэрцу:
Нд` одатле комар момче младоё'
1ошт су мене и больи просили;
Обадови Бпше и Бадпе,
Бумбарови Агс и Хачжие ,
Стршльенови велики Везирц.
" 7Э
1 "
84.
-...
Знанье.
Ой девойко, ой Милена!
Седи мени край кольена;
Ни ми ни смо дивльи лъудн;
И ми зп`амо гди се муби;
удовице медьу оне,"
А девойме медьу дойие
.‚`‚ ‚‚.‹ мм «А—
85.
Песне, кои се лева над полазе сва
тови са девойпом.
Не стой куме, не стой стари свате,
Не гньев' те нам гизтаве девойие;
Деаойиа е и од себе гньевна:
Остае йой рукав недовезеп,
Нейма ‚майке да Кой га довезе ‚
Нейма брата да Кой га донесе.
Тад' говори уйна не’бачици:
Подьи, подъи моя нейачице,
уйна Ее ти рукав довершити
И послати по унку швоме,
Рукав прими уяиа польубц.
наши-‚ш
‘
86.
Песца, кол се пева под ыладоцеч
нъине кубе, иад свашови
долазе са девойиом.
Обазрисе лепа Цвета ‘) майка те зове.
Нит’ се могу обазреша ‚ на одазвати :
Заиесе ме конь Зелеико медъу оаекрве.
Обазрисе лепа Цвето отац те зоне.‘
Нит' сс могу обазрете, ни одазвати:
.3анесе ме конь Зеленко медьу свекрове.
Обазрисе лепа Цвето братац те зове.
Нит‘ се могу обазреши ни одазвати :
Занесе ме конь Зеленко медьу дсвере.
Обазрисе лепа Цвето сея те зове. '
Нит’ се могу обазрети, ни одазвати;
Занесе ме конь Зеленко медьу заове.
ММ
87.
Девойика умиваюйа лице.
Девойка е лице умивала,
Умиваюй' лицу беседила:
Да зпам лице да Тю те стар лъубит'
Я би ишла у гору зелеиу,
Сав би пелен по гори побрела,
Из ньега бп воду изцедиле,
“) Или како Ёой буде име.
И с иъом би те свако ютро прала;
Над стар льуби нека му с горно.
А да знадем да’Ье млад льубпти,
Я би ишла у зелеиу башчу,
Сву би руэву по башчп побрала ,
Пак би воду из иве нацедила,
И с нъом бп те свакоютро прала,
Над млад лъубп пека му мирише,
Неи’ мприше, и пек‘ му е драго.
Волпм с‘ младим по гори ходиши,
Нег` са старим по бпелу двору;
Волим с` младим на камену спати,
Нег' са старим у менапой свили.
‚М
88;
Соко и девойка.
Долети соко из Бозне,
Девойци надо на раме,
питала га ‹: девойка:
Каиав е кадет ") у Босин?
Каиви су момци Бошпьацн ?
Депойци соко говори:
Добар с хадеш у Босни,
Добра су момци Бошньаци,
Поздравио те твой драги
Да му ти идет на сватбу.
"‘) Хадеш е рпеч ‘Гурска и значн обшей.
Иди тп кажи мом драгом,
Да ту и до'Би немогу:
Мужко сам чедо родила ‚
Танку сам предьу мазила;
Муэкко ми чедо плачльиво,
А. танка предъа кидльива.
может
80.
и
90:
Предходейем подобно;
Три путника путем путовашед
Путую'Би сретоше девойиу; '
Стадоше в даром даривати: ‘
Сдав даде струк ситна босндька,
Други даде зелепу ябуку,
‚ГРЕБИ даде ЗАЗГПЗП ПСРСШСН О. руке;
9.1 .
Найрадостние впдьенье.
Сея брата на сунашце звалаё
Хаде брате на сунашце ярко,
Дасе ярка сунца нагрисмо,
И льепоте красне нагледамо:
Како езде. кнБенн сватови!
Благо двору у кои Ее доЪп!
Чи'Е лн ‘Ее и двери дочекати'?
Чия л' майка даром дарпвати?
Чнт ли братец вином напоите?
‚Чип л’ сея медьу нънма бити?
Братац се'би на тододговара:
Се'п'о моя буди ми весела,
Наши ‘Бе а двори дочекатн,
Наша майка даром даривати,
А я ‘Ну и вином напонти,
Ти ‘Беш сеЗо медьу ньима бати.
92.
-` 81 м
92.
93.
тужба девойке на майку:
Дегойчице ружичице
Ружо румена!
Што ты со мном небеседиш
Уста медена ‘?
Яби с тобом беседила,
Несмем од майке.
А гди ти е твоя майка
Небило та в?
Ено мн в у градина
Гди невен бсре:
Увепуло ньено сердце ,
Ко што в мое;
А мое с у венуло,
ВсБма неможе.
штан
94.
Хрдъаво наплаЪена служба.
Две се воде путем претицале:
Едно Сава, а друго Морава.
Сава носндрвлъе и каменье,
.А Морава оковану шайку,
И у шайци брата и сестрицу;
Братац спава а сестрица везе.
Сея брата нглицом будила :'
Устан‘брате Београд изгоре.
Братац сети кроз сан одговара:
Нека гори огньем изгорио;
У ньсму сам три лъета служио;
Едно льето за светло оружс,
Друго льето за добра коньнца,
Тре'Бе льете за лепу девойку.
Кад оруже сташе днелити,
Мен'дадоше старо зардьало,
Када конье сташе диелити ,
Мен’ дадоше старо изяано,
Код девойке сташе диелитн;
Мен` дадоше старо обльубльено.
“от
-- 83 -
95.
Сумньа дсвойке.
Девойчшха воду газп
Ноге юг. ос беде.
За нъом иде младо момче
Гротом со смис:
Тазн гази девойчице
Не би Хмоя. била.
Кад би знала и видим
До би твоя била:
Млеком би се умиваиа
Да би бела била;
Ружом би се утирал ,
Да 6' румена била;
Свилом бы со спасала,
Да би танка била.
‘96.
Од злато ябука.
Порани рано на воду,
Од злато надъо ябуку,
Дадо е отцу ‚да дели,
Отац С криво ПОДЕАН:
98.
заручница Херцега Степавщ
Дсвойка в звезду сестримииа:
‘Богом сесшро звездопреоднице!
ПЕСНЕ МУЖЕСБЕ.
ч а л м ‚матрим—
О Милошу ОбилнБу.
О Марку Нрад'ъевийу. “)
лов л'овио' Мурапйе Везире,‘
лов ловио по горн зеленой, '
дСа. своие дванаесш делил,
И‘ с шринесшим Нральевийем Марком.
3
Оженнтби Тодора од Стале'Ба“)
Пне вино Тодор од СталаЁа2
у СталаЁу на Моравп граду,
Въему служи остарила майка.
Нед се юнпк беше понанио
‘Гад му поче майка говорити :
0 мой синкшТодор од СталаЁа!
Зашт' се синко нек'Бе ожсннтв
За льепоше и младости твое,
Дасе стара одмиени майка,
И да сшече у двору младьега‘?
‘Гад говори Тодор од (йпала'Ба:
Ой Бога ми мол стара Майке!
Я обидъо земльу и градове
И ненадьо за мене девойке: ›
Гл 1! надьем за Мене дсвойщ',
Ьнде неима за те приятелъа;
’) Зндине града Стала'Ба и сад стое на.
Мерин више Кьуприе; изовусе СталаЪ.
о- 101 ‘о
4.
0 Смерти 1ове ДеспотовиБ'а.
Разбольесе Деспотови'Б 1030
У лиепу селу Купинову.
На смерт с ее [оно разболио ‚
Пак дозивлье слугу Мияила :
Мияило верна моя слуго!
Ти упрегни конье у интове,
Пак ти терчи што год берже можеш
Крущедолу балу манестиру ;
Те ми зовни мог родъеног ‚брата .
Мога брата Максима Владику,
И кажи му, ништа не затаи,
‚Да сам со я на смерт разболио.
Пак оданле , када натраг подъеш,
у врати се пашем старом двору,
Те ми зовни мою стару майку,
Стару мою Майку Ангьелню;
Ал' ньой немой право казивати А
Да сам ее я на смерт разболио;
Ве'Б Кой кажи од мене поздравлъе
о. 1049.
5.
‹ 6‘
"от
Жалостна песна племените
Асан-агинице.
можно
‚ 8; ‘ .
0 смс рти Кулин-Капетана;
кои е погинуо код Шабца на Мишарском по
льу 1806 лъета: кад су Сербльи над Турцима
славну победу одржали.
Полетила два врана гаврана,
Црвавие кльуна до очию,
И крвави ногу до кольеиа ‚
Полетили из Турске ордие
Са Мишара польа широкога.
Одлетили преко Босне славне
Чак далеко на Суву Браину .
Те падиули на биеле дворе ,
По имсну Кулин—Бапетана.
Ял’ излази льуба Кулинова ‚
Маше на нъи своТом десном руком.
Десном руком и златном марамом;
Ал' ни сдан полетити неБе.
Тад’ говори льуба Булинова:
‚, Ой Бога вам два врана гаврана
,‚ Од кудасте? од кое ли землъе ?
‚, Пи стел' скоро од Сербске кранне
„ Са Мишара польа широкога?
„ Ни сте л' видли мсд'а Госнодара,
„ Господора Кулин-Наиетана;
„ Сл' вей скоро Серблье покорно
‚, И сву ньину земльу осноио ‹’
„ Сли много роблье заробио,
0.118“
конец.
0. 1.7.0 "
Примечание.
шт
ПШЩНМШММ ШИН! |
З 9015 01945 5768