Вы находитесь на странице: 1из 134

This is a reproduction of a library book that was digitized

by Google as part of an ongoing effort to preserve the


information in books and make it universally accessible.

https://books.google.com
д \
г А ‘ ч г . ' ‘= ‹ "' г‘щд '. 1’"
‘ 7 ч—Т: чаи-л И- › ма-Г‘” " м "“

‚‚ , с > у ‚ и
„м?
- / /;‘‚/<У„
‚ -/ „нац/1, ;' Ж
..1 . ‘у уди/(т >
‘ ‘кг: 'Н"?Ё"›ч*.' › „7 ' Т"? ‘Г .‘Ё` 5. ч. ‘п “т ‘ч

‚ад?‘ 7 ':‘ъ.. 1. „2.4.2. .„ ц .. .› фСмЗдоч-вж- : 5‘ ‘Ёё‘д‘ьгс


Колчжодйдё, \/и\< ‘ЗкЁаиощё
4
и“. . д .

МААА

простонмэоднъь

СЛАВЕНО-СЕРБСКА

ПЕСНАРИЦА,

издана

ВУКОМ СТЕФАНОВИ'БЕМ.

_УВ1ЕНИ, 1814.
У печашнъи Г. 1оанна Шнирера
гс:
Ншч
‚кпд
МЕЧ

Сербска мома, ил’ 6 дома,


Или код оваца,
Раде'Б' пена, као шева ‚
Милом своег сердца.
Он свиранъем ‚ ил’ играньем
Одговор Кой дав;
Да в с шима, льубве’ чин'ма
за себе обае.
(74.
Л? И Й А
‘ша-к?
я‚.
б‘ё’ёч'б

БЛАГОРОДНОЙ госпонпа

МАРИИ
ОТ

СТАНИСАВА ЬЕВИ’Б,
‚За знак вовеки незаборавльене благодарит,
сши, и глубочайшег високопочнтання

посвеВена.

А2
БААГОРОДНА ГОСПОЖЕ,

Мени милостива и високопочп—

шасма!

‚Код льуди, ион што пишу и чрез печат


ньу на свист издаю, обично а да своя дела
посве'Бую : или своим Благодетыьима, за
знак благодарности за подучена бмгодея.
ния; пли свои'и приятельима, за знак двубо
пи и приятельство; или (што е Нойчес‘Бп)
великим и могуЪпнм льудпма, да би од ньи
ШГПО ПЗ АЭСЦЗШН И получип'ш МОГАКЬ

Я. истина приятелю имам, иоису ми


врло мим: и драги; а и ласкании, код в нет}
тано обично и нуждно на свисту, пмао би
коме; али я свсму томе предпочитуем о
по найве’пе благодеяние, нос сшс ВЦ мени
УчиниЁш ° и благом ност кою сам я ВАМА
) : Р ›
За ОНО ВЕЧНО А)’ Жан.

Приз чещири године дана, код в мене


найве'Ба нужда ‚ кол смертного на овоме
свисту посш'игнуши може постиг/«а ‚ (над
ме болеет у убожестзу напала) онда суме
.не презрели и оставим: сви мои йрпятсльн
и добрджедашемши, кон су, док сам цздрав
био и нъщ служить: мотао, мене дубили,
поовоявали ‚ и ЗАЭГПНЗ ми брдо обеЪавамх. -
У таковом бедном состоянию прешавши я
из отечества мосга уЦссарию да се мхечим,
МОРаО: сам ПОДАСЪН СВНМ пуждама, КОНМЗ С)’
найнесреБнпи лъумт овога свиста подложни,
морао сам и ту у болнициНово-Садской (из
милости Сербского общества) льсти 1810га
зиму презимити. Онда сто ВН Благородна
Госпоже! меня, над сам хотео у теплице
по'Би, щедро даровали 150. Фориити. Мени
као едноме найбеднпему човеку, коега ип—
КОД' ПРИЗ, ДО ОНДО, НИШИ Сте ЧуАП', НИ ВП'

дили! О редки зиаче добродетели, и Серч


дца чувсшвптелнога к беднима! Но може
' напав исискусан рсЪи: пмалисте доста пак
еще и дали; Нив туда ,' не: добро’ но чини
онай кои можс, него онай кои чувстпус ра—
дост учинш‘пи то. Я сам онакова, послед—
ньом бедности уздишућа прошения ‚ као
шшо сам ВАМА поднио ‚ подносио лъудима ,
кон би годишньим приходима ВАШЕ имение
ИЗПАЗШНШИ МОГЛИ; пак — ._

Од онда већ. милостива Благодетем


це моя! коко сгпе ми оно найвеће благодея
ние учинили, ни. естпе ме више ни видиш,
нити сте што о мени чути моми; србо
различна обетоятелсшва мени су препят
ствовма ‚ макар само са [при благодарне
Риечи, кипећу благодарност сердца мога
ВАМА од части показами; и наравно сте ВИ
мора/ш већ одавно помислиши , да сам я,
као неблагодарни они и последньи човек,
ВАШЕ благодеяние заборавио.

Еако год` што сте ВИ мене уверили да


юшт има ( премда е риедпо) медьу льудима
сердца чувстивителни и пуии милостивого
сожаления к бедним н страдаюЪим, шанс
и сад да бы уверио ВАС , да се получено бла
годвянио риедио заборавльа, усудио сам ее
опу малу просшонародньу Сербсну Псснари
цу поспотити ВАША, а особито ВАМА, као
бодрой Рачителници и щедрой Благодетел
НИЦИ Сербски Муза. Примите милостива, и
Блпгоролна именом и сердцем Госпоже! о
пай мали труд , за знак вовеки незабо
равлъсне благодарности и глубочайшсг вн
сокопочишанпя, од онога , кон ВАШОИ ще
дрой милости препоручую'Би се , с найвейнм
ВПООБОПОЧИШЗНИЗМ, И прено гроба називати

се жели
ВАШЕГА БЛАГОРОДИЯ
у Виснн
25га Януария нижайши слуга
1814.
Вук СтефановпБ.
5.11 с‘

О. О "М МО'МОММММ. то".

ПРЕДСАОВИЕ.

Приз осам година я сам чуо у Бардовцима


Сремоким (у месту, гди сам ее я онда ‚ са
Ёошт неколиио Сербиянаца, у бдагодеянию
Отца и Покровители Муза’Сербскн находио;
н гди сам на мою велику ‘и неэаборавлъену
жалосш познао ‚ да има на свнешу Еошт ви
ше наука, осим нашега Псампнра и Насосло
ва ) гди захтеваше Господин, садашньн АР
химандрит, Ауннан Мушицки, да му напи
шемо , аио кои зна, прости песана Сербски.
Ясам, истина, онда нмао у памети, раз
личнога рода песана ‚ пет путавнше, а де
сеш пение, него сад; али му пи Есам смио
ни едне написатн и дати; ербо сам‘ цемо
мисмю да се он чрез то подсмева нама, као
момчадма , кон су по Шуми код свиньа ‚ код
коза, и под оваца одрасгпла.
“1206

По том, над в мене бедно сиромашство


од наука ( од предмета , коп в онде ной/дра
гоценнии души моЁой постао; и коему я в
далее сва сокровища , и све сладости овога
свиеша предпочишуем) разставиЛо и у оте
чество одшерадо, иашао сам, онамо , одну
вемшу Песнарицу (од начина) са латин
ским писменима печашану, ною иако сам
узсо у руке и видно да су песне ‚ и баш
онакове исте ‚ какове наши Серб/фи под
ватре ссде’Би уз гуще певаю, одма сам поч
чео сумньати да в Господин Мушицки с на
ма шалу проводпо; а над сам ону Песнари
цу сву прочитао , онда сам тек почео нъе
тово намсрснье догадьапш.

Сад, по несреЪн пашой, прешавши из


Ссрбне ‚ и дошавши овдс (барсы од све му
не небн ли Ньемецки научно) донне сам са
собом сдан всмпан Россиски Песенник; пз
коега различие песне чишаюТ'ш дошло ми в
у памеш да се запнтам: Да м! сами Рус
сп оваку и овомшу шяьш‘у имаю? Или и
други народи имаю, а мы сами СербАьн не
мамо ? А над 2! надьем Ньемецке пескари
це, онда се известим н уверпм да 6 друго,
а ни в перво. ‘Гада почнем атоме даме раз
суждаващц : Да ‚ш народ наш ни в никада ни
имао свои Пациополни песана? Нлие имао,
и и сад. има; али ни с имао тио, или нив
нпшно марио да и скупльа и печати; паи се
забациле и заборавилс, иао и друге (особи—
то наше) много иоешта ? Закльучно сам
да од тога дпога едно мора бити; а ни ед
но ни другодобар знак непоиазуе. Али спет
да ни семо имали песана, то ни есам мо
гао утвердити, ербо су ме резлични знаци
опоменули да и ими и сад медьу народом;
него е оно друго узрок, оно!

О томе я неколико дана са печалним


сожалением разсуждаваю'йи, и од. елне ми
сли на другу прелазеЪи, добнсм у руне едну
Оду Господина Мушицкога, из кое сльедую
Тш стихови разчале мою печал Еошт се'Бма:
„ От вас прсмноги езшиом, нравами
‚, Прелилис` есу Доке во соседне;
„ Во Чалмоносце, полис ваше;
„ В’ сшиове Арпада; в`чуже ста до.“’)
Ово су истина само четири нрсшпце
пред Очнмэ; али е то не сроке, у роза уж
дсньу много речено; а над. би се то хотело
толков-атм, и пространно описати: зап

а’) Ола моему Приятельу‚ Михаилу Вит


новиЪу и пр. у Буднму
„14`

стпа бы имама о чему свп наши списательи


радипш.

Нека менн (као едноме Сербиянцу, и


маломе човену, кои себе равна ньему ни у
чему невменьавам , осим у ревности, н у
лъубовн к роду) допусти Господин Мушиц
ни ‚ ‚421 и я мало о том пробеседнм:

Да смо се премии- у Чалмоносце то с


истина; но то с натерала лъуша н найве
‘На нужда, ноя и сад нагонп и држи; но о
нет при свему томе они су Сербдьи, као
робови буду’Би , више до данас задржали сво—
га Национадисмуса, него оеи амо у просве
щеном' н слободном Царству: щи нме сло
бодно правити свое цериве и на свом взн
ку подизати школе; и гдн им ништа ни с
забраньено ‚ шшо служи к просвещению едно
га народа. Пан поред снеге того с чим се
разлииую од они , него с шим : што су се мало
више него они , у свему одродилн ! а с
другим ничнм. Оне исте науке, иое су ее у
време блаженьейшега Патриарха Арсения
Чарноепи'Ба, у Сербии и у Херцеговнни по мо
настирима, и гди што у шнолама, на Серб
сном езику предавале, оне се исте, онёко,
иданас , иако онамо, шанс и овуда ‚ предаю
О- 15 ‘о

Ашто нма овде Сербалъа, нон су има


ли прилииу на тудъем ези`ку науке слуша
П‘И И научнпш СО; ШО ‚ "О МОЕМУ МНЫ‘НПЁО,

НСМОЖССС НЭЗВШПН ПОСГПУПКОМ НЭШСГЭ наро

да у просвещению. А ШГПО се МПОГИ находе ‚

кои, тако научивши ее и Аошавши до шта, ‘


наю се ‚ што су Сербльи , стпдесе тога име
на; и другчне се названии желе, а свой род
и ьзин презиру, то е сувише одозго на утре
шельак. А заиета тсэнкон ест прпвнннути
диете, да почне више льубити опу жену,
за всю му само други казую да му е майка.
него ли ону, из кое в оно персик) сисаюЪи
млеко познало битие свое.

Сад да мене тко-год залита : ‚шилом


у ком се пределу Сербльн сада находе , ион
су найвише свога Национализмуса до даиас
задржали? и гди найчистие Сербсни гово
ре? я би му на то овако одговорио:

Езгра Сербскога рода . и найчистиега е


:ика находисе усадашнье време измедьу ре
ке Дрине и Мораве; а особнто над се мало
по одмакне од Севе и од Дуиана , нас и. п.
махин ‘) Крагуевачна, Карановачна ‚ Руднична,

') Нахня ест риеч Турска ‚ и значи што у


"16"

Ужичиа; Крушевачка; и горе од Новога Па


зара преко праве Херцеговине. А како се
предье преко Арине, из Мачве у Босну ‚ многи
будуйи примили Турски закон ‚ нише су се из
миешали с Турцима, и вишс рнечи Турски
употребльаваю; тако исшо доле прско Мо
раве, над ее продье Ресава "‘)‚ п нахия По
жареначка к ‘Гимоку ‚ нзмпсшани су са Власи.
ша. Али по горе имоноватим местима и по
Ресави, Ъ'ошт су Сербльи налнк на стнре
Серблье; и мелу ньима со Топи" чую наша
лиепа Славено-Сербша имена : Благое, Бота ,
Богдан, Богое, БогиБ, Бонна. Божилар, Бонн.
Богссав , Богольуб, Братольуб, Бранно , Бп'к'о,
Вндое , Видок ‚ Владимир , Веселин , Вулс ‚
Владислав, Велнсав , Вельно ‚ Вупца , 3уиа‹
шин, Воин, Пук, Велимнр, Вилотне, Вла—
стольуб, Влайко, Вптко,1`ойкп:Гргур‚ Грун
ца, Гвозден, Добрнвой, Добрнслав ‚ Дра—
гутин, Драгиб ‚ Добрило , Драгомир ‚ Дос
____.__________
Ньемацэ Вязи-асс, то ест: окружив ед
нога града докле оп заповеди.
") Рссава (нахня Ньупрпйска) завесе сдан
предьел у Серблпн, доле преио Лораве , у
коему су она дна славна м‹›пастира Серб—
ски владешельа: Раваница Лам-репа, има—
насиясина ньегова Стсфнни; н репа Респ
\ на кроз таи предел тсче.
00.70.

брица, Ездимир, Жарко, Живая, Жиеио,


Живоин, Живадин , Здравко. Златко, Кре
ман ‚ Аьубнн‘ко, Аъубосав , Аьубомир ‚ Аьу
бивой, Марин, Маринко, Младен, Милош,
Милан, Миленко, Мирко, Момчило , Мили
вой,›Милько, Миладин, Милия, Миро/„аз,
Милослаз (Мил0сив)‚Мият‚ Милутин, Ми
лорад, Милое, Милован, Милойко, Мили
сав, Милста, МнлиЪ , Мудроим, недельке,
Ненад, Негован ‚ Новак', Обрад , Обрен , Обре
тен, Продан , Петко , Радон, Радич, Ранко,
Радован. Райко . Радойнб, Редослав , Ра
дивое, Радоица, Раломир, Станое, Стой
ко, Стойша, Станиша, Сре‘Бко, Сретен .
Страшимир, Станислав, Срдан. Станка.
Средое,Славно.Страиньо,СтонЦСмнольуб.
Цветко ‚Цвиетнн ; а Ж ен ск а: Богдана . Бо
силъка,Божана ‚ Бонна , Видосава, Вукосава.
Гроздана, Даница , Дева. Драгоила . Жива
на,Живка, Златана, Нруния , Аьубииа, Аьу
босава , Аьепотица ‚Миряна ‚ Милена, Мили
ца , Мнлойка ‚ Милева, Неда, Обренип ‚ Рада.
Ружа (Ружица) , Стана , Стойна , Стамена.
Спасения, Смилъана , Стоя . Стана `Стаписа
ва, Цнета. и пр. А не све Енрсйска , Елин
сна, и Бог зна чия не; као по другим ме
стима?)
') Да мене тио из свет не осуди, да
В
"18 6‘

У смотреньу ове материе Господин


Милован Видаковн'Б за служуе особишу бла
годпрн'ост од споега рода; не само зато,
шпю он своим кньигама род свои просвещаш
на , и вкус му отвора ‚ него особито зато:
што имена Славено-Сербска, у своим кньи
гама, употребльава; и она места напомн
иье, чрез кол би се ми опоменути могли,
дасмо и ми некад нешто били.

Овакова, и овим подобна, размишлье


ння и разсуждения дала су мени повод , да ову
малу простонародньу Песнарицу издам на
Свиеш. Овде нема ни едне песне, кою е дух
вооброженъа , читчньем кнънга обога‘йен, по
правилима Песнотворства измишльэвао; не
го су све оне, кое в сердце у простоти и у
невиностн безхудожно по прнродн спевавало.

я едне Сербльс волим, и другими при


страстно предпочшпуем: Боже мс са
чувай од такови мисли! Свн Ссрбльп ‚
од Адрняшическога до Црнога мора,
кое им драго они вере били, сви суонн
еднако моме сердцу мили и драги: и
скпмапм д желим да се, као разумно и
поштена братца льубе и почитую. Не
го и оно само напомнньем ‚ да би изнснно
болье предпоменуте стихопе Г. Мн—
ШНЦКПГЗ.
с‘ 190.

Я премда ни есам певач; али'сам ове песне


запамтио, над сам Ношт прие 12 година,
у найсрейннему состоянию смершни, овце
и козе чуваю'Бн живио.

Даклем кал. сам яуместу родьенъа мое


м (у селу Трши'Буу Ядру *) оволико песаня
Чуо , И без НИКЗКОВО НЗМЕРСНЬЗ ЗЯПЭМШНОЗ то

в партию, над би се тко потрудио, да бц


могао сабраши ‘целику кньигу, како год што
е Роосиеки Песенник.Янздаем оне; другийе
ее тоже бити потрудиши ‚ и овима подоб
не сабрати по Срему, тре’Би по Бачкой;
четврти по Банату; пети по Славонии;
шести похорватской, седми по Далмации;
а ако Судбина дозволи неки по Сербии, по
Босни, по Херцеговини ипо Црной гори: Пак
‘Не се онда коина’йщкоега 6 Бог даром Песно
творсшва обдариом дао му случа'й да может
латинском, или на Ньемецком езнку прави
ла тога разумети; оиайЪе покупнти сва о
на собраньа и претреети; а неке песне
и сам по вкусу и по начину рода свога сое

") Ядар се зове сдан предел у Сербии одозго


до Мачве поред ‚Арине, кроз как и река
истога имена плечо, и код Аъешнице у
Дрину у шиче.
Б 2
“20 `

ЧИНИШИ, и ШЗКО ОД СВИ'О ОНИ мали собра

ВЬа ЕАНО ВЕАИКО ЦЕАО НЗЧННИШН.

Я се надам, даБе она моя мала Песнари


ца бити повольна свакоме оном Ссрбльину‚
кои Национализмус свога рода льуби; ако ли
ее кои надье, те мс и узпсуедништа зато;
и то ми неЪе бити изненада. Мени е до
вольно у техе, што я ово са добрим наме
реньем' на гореБе льубови к роду Сербскоме
издаем; ишто Не се кои год Сербльин ватт,

‘КОИ ‚Не ОНО ПОЗНЗВШН одобрити.

Критика, од кое ништа на овоме Сине


ту ние слободно, неБе без сумнье ни ову
мою Песнарицу минути. Што се тичс пе—
сана у томе можете критизирати каква
Сербкиньа проста, или Сараевка, али я ее
надам, да ‘Где и оне мениопроститн, ако
што год ‚ по ньиовом мньению ‚ променьено ,
или нзоставльено надьу; ербо я, као што
сам казао, певач ниесам, а друго, од ка.
косам я ове песне слушао, до данас, могао
сам и свое име заборавити. — Шгпо се тиче
языка и правописаньа у томе може ме сва
ки критизирати по своЖой вольи: Я сам пе
сне писао. као што сам чуО, дасе певаю; а у
осшалом я ннесам се могао решити коме
“21.1.

би дсльеовао; ербо не само ‚ што нидвоищ


сдан другоме не одобраваю, и. еднако непи
шу; него никакав ни сам непише едпако
постояно: него данас овако, а сутра она
ио. И тако Ее свеиепрестанно битп, докле
се год наши учени (а особнто они, кои
дужност то изискуе, и к тому и позива) не
согласе ‚ иудоговору неначине Сербску Грам—
матику- и сдан Словор. Пак онда црп му
образ,‘ кои небуде умео, или небуде хотео
владати ее по ономе. А дотле сваки Ъе да
пище како зна, и како муе вольа; а тако Не
то сваки и да критизира, ербо другитра
вила нема ни сдан ‚ ни други: и на тай па
чни могу обоица имати право; ербо спеки
човеи мисли (у свачему) даче онако найболге ‚
и найправие, као што он у свом разсужде
ньу иалази, да в добро и право.

Овде, оснм лъубопни и ньежнн песана,


кое се женским гласом певаю, имаю иене,
особнто на краю, коесе мужвственим, по
знатим сербским гласом, уз Гусле пвваю;
и кое у себя као иске повести содержаваю.
Овакови песана я би могао и више еще до
дати, али се боим да и оно небуде много;
и да ми какав од нове моде Сербльнн перек
не: Гле шта е овоме пало и ум то сльепач—
ч..- 22, "

не песне издае. А меня се чини, дасу оваке


песне СОДРЖЦАС, И Сад у народу простом

содржаваю, негдашиъе битие Сербско, и


име. ——

У Виени 25га Януарёа 1814.

В. С.
“23..

МЖЮЮМЮМ’МШЩ

2.
песни лювовнв.
Иразличне Женске. "')

„ветшают

1.

Момак и Девойка.

Ой девойко питома ружице!


Кад си расла, на што си гледала ?
Ил‘ си расла на бор гледаюЪи ‚
Ил‘ на елу танку поноситу ‚
Ил‘ на мога брата наймладъега ?
Ой юначе, мое ярко сунце!
Нит сам расла на Бор гледаюЪи
Ни на елу танку поносншу ‚ ‘
Нит’ на твога брат: наймладъега
Ве‘Н сам млада прама теби росла.

‘*) Све оне песне , кое ни с су од десет


слогова и немогу се уз Гусле певатн,
зову прости сербльи Женснс песне.
ъц 24‘.

2.

Девойка момцвип вино служа.

Депо ти с под но'Б попедати


Тамо доле край тиа Дунава ,
Гди с‘ юнаци шатор разапемп,
И под ньиме руйно пию вино:
Ньима служи диепа дсвойка;
Капо коме чашу додаваше.
Сваки Ной се у ньедра машаше;
Тад‘ говори Анепа дсвойка:
0 Юнаци и ГосподичиЪи!
Аню свима могу Виши слуга,
Я немогу свита бпти луба;
Него едпом, ног мн сердце Аьуби.
жми

3.
Девойка купе опус/дам).

Девойка в огледало иле/«а:


Оме/пало тига нс подало,
Ти си мене майшх впадало,
Да я льубим четнри юнака.
Два женьена, а два неженьена.
Жив ми братан. ш: сам до много,
И то едко младо нсженьено
Кое яшма дьубпт пресшат’ попу.
" 25 -

4.

Што е мило, то мора бит лиепо.

Кад Бе оно красно врсме доЪн,


И момци се продавали: поЪи?
За два‘плава небн гроша дала,
За ммшара неби не динара;
А за едно млздо цернооко
Дам б` заньга хкмьаду дуиагпа.
Яо тужна гриешнути река!
у мога су драга очи пдаве 4—
Есу плаве , вл` су, мехш драге.
Друге мое момппе ее за то ,
Врло мало, ако вам 6 драге,
Я сам млада моли Бу га сама.
там

5.

Преварснп зет.

Ой дсвойио душо ‘моя!


Што пш вели майка твоя;
Хо'Бе л’тебе мени датн
И менека зетом звати?
Ненадайсе млад юначе,
Мене майка веда за те :
Него мс в другом дам; ‚
Кои носи мор доламу'
цв 26 с.

На долами златна пупа,


Нек Злораду сердце пущ.
“А' М ‘м

6.
Девойка се шути льубичицн.

льубичице я би тебе брала ‚


Немам драга коме бише дала:
Ако бы те Аьубнпою дала
Аюбнпой в поносише главе;
Оп нсиоси цветьа сванояна.
Оснмедну ружу и каранфъм
мам-мим '

7.
Арина се повисла.

Дрнно водо што с‘ со поимела,


Шпю он мог: драго эаннеда ?
Ако сн ми драга заниела
Болье си благо донцем :.
Донирмз 0.1. Мерчжапа ладьу,
И у ладьи можче Београдче:
А што Ее мн момче Боогралчс.
Над ми моте зшшсш Сараевчс:
Спраймге злашне амаймяе
.Шпт депойщ: носе у ньедрнма,
У чдсдрнма на бсмш дойкцт.
Вода без брода.

ОЙ Цстипьо водо птпъспта!


Тн се снноНкрнво кушшше ,
Да на теби ннгди бро за нема ‚
А я ютрос и по доцне подьо
И на тсби до три брода надьо;
На сдиоме штснс снатове,
На другоме можно и девойку,
А на тре'Пем брата и сестрицу;
Сея брату зарукавлъе везе .
Братец ссш мор доламу шне;
Сея брату тихо говораше:
Удри браца пуца низ ньедарца .
Да неможс ни ябуна про‘Би.
А камоли тульег брата рука.
Брат.щ сеКн на то одгопара‘:
Се'бо моя ти си Ёоште луда ›
Над ту додье тудьег` брата руки
Сама Ее се пуца разпиньати.
„М. они

9.

Найбольи лов.

Сину зора ‚ а я Еошт нод мора,


дан преаали ‚ а и у лов подьо,
‘О 28 с

Я на брдо, а сунце за брдр;


Ал' на брду под елом зеленом
Ту бияше заспала девойка.
Под главом (ой снопак дьетелнне,
У ньедрпма два бела голуби,
А у крилу шарсно еленче.
Я ту оста ноБцу прсиойнти:
Безо коньа за елу зелену.
А сокола за елову грану;
Цопьу дадо сиопак дьстелине.
А соколу два ‚бела голуба,
Мсии хртом шареио еленче,
А мен` осталиепа девойка.

под
Младоженъа с удовицом.
Цвати ружо ти не гледай ни мс;
Я сам ти се юнак оженио
С удовицом, моЕом неприликом.
Куд год ходи првог война жали:
Првн войно, прво добро мое!
Доброти ми код тебе бняше;
Рано лсгнем, а доцне устанем ‚
Над ме будиш у лице ме льубпш;
Устан’ сердце родило се суице,
Устала е наша стара майка,
Двор помола ‚ и воде донсла.
‚1.

Болъе с добро, него лиепе.

Соко лети преко Сарасва ,


Тражи лада гди Ее ладовотид
Надье елу на сред Сараева,
И под елом сту аена водида,
На водици Сумбул ‘) удовица,
И девойка питома Ружица.
Стаде еоко мисли размншлъати:
Ил’ ‘Не льубит Сумбул удовнцу ,
Ил’ девойку питому Ружицу
Све мислио на едно смислио
Пак/ё онда тио говорио :
„Белье злато и поиздерато,
„Него сребро из нова ковато“
Пак он лъуби Сумбул удовнцу.
Аьуто куне Ружица девойка:
„Сараево цвало не родило
„Зашт' обичай у теби постаде ‚
„Млади момци да льуб` удовице
„Стари старци лнепе девойке“

_——_-—.

") Сумбул то е риеч турска, ‘и значи


едан цвиет плаветан, а кто и биел:
о. 30 то

12.

Наймилип ношульа.

Ой девойко драга душо мои,


Драга ми е нкошульа твоя;
И ношуля, и тп у ношульи,
Штоно си е под ораом везла,
Под ораом и под шевтелиом,
увезла си три дуката Злата ‚
И четири свиле Царнградспо

13.

Конь воду не'Бе да пне.


1

Ой девойко плана нсрушшо


Еснл мага коньа напоила?
Я га поим а ‚он воде нс'Ве ‚
Него гледа с ону страну Саве
Гди юнаци руйно пню вино,
А девойке венце сплехпаваю.
Антич-„д

14.
Момак за льублъен у обрве
девоячке.

Ой девойно и обрве твое


Я продадо све волове мое
‘о 31 то

Гледаю'пи на’ обрве твое;


Нсгледай и, не уздайсе у ме,
Я сам мледа давно испрошено
За кнежева сина наймладьега.
щипч

25.
Потап преварен Од ДЕВОЯКЁ‘.

Под ной подьо гледат деаояка


Ал' девойке селе всчерати
Дадоше ми лучем свнетлити,
Дадоше ми паи ми говорише:
Светли момче докле папа драго,
Пак ти льубп, кою тебп драго.
лаке ми се ноге уштапнще,
_Беле руке у смолу облише;
у том сеану и сунце ограну
И девойие мене преварнше.
шт“

16..
Ранка и Шплпца.

Ветер ружу уз. полье носаше,


На Рапков е шатер наносаше,
Гдипо Ранка са Милицом беше;
Ранко нише а Милица везе;
Неста Ранку бисле хартие
А Мнлшш глата жеженога;
“32 о‘

Онда Ёанко Мильи говораше:


Ой Милнца драга душо моя!
Ели теби мила моя душа,
Ел` ти тврда моя десна рука?
Нато Мильа нъему одговара:
Веруй Ранко и сердце и душо!
Дража мне драги твоя душа ‚
Него моя свачетири брата;
Мекша ми с твоя десна рука,
Нег‘ четпри иаймекша ястука.
шин-м,

17.

Ништа се сакрити неможе.

Двасе драга на ливадн льубе,


Оии мисле то нико нееиди;
Ал ньи гледа зелена ливада,
Пак казус стаду биеломе,
Стадо каза своему пастиру ,
Пастир каза на путу путнику,
Путникх наза на води возару, ’

Возар каза ораовой ладьи ,


Аадьа каза студеной водици,
А водица девончкой майци. _
Аьуто куне лиепа девойка : ‚
Ах‘ливадо незеленила се,
Бело стадо поклалите вуци,
Ах пасшнру посеклите Турции
„33..
Ах путнпче ноге т усвнуле ,
Ах возару зада т‘ одинела,
Аагка ладьо ватра т’ изгорела,
А водице шага усанула. `
М

18.
Жельа Девойке.
Да сам ядна студена водица;
Я би знала гди бинзвпралгд:
Швирала б` драгу под прозором,
Гдн се драги свлачи и облачи;
Неба л мс се драги напоно,
Небили те на сердцу носао.
М

19.

Млада жали девованъе.


Девованье мое Царованъе,
Цар ти бия дак девойком бил;
Да ли ми се натраг псвратити;
Умела би сада девовати.
М

20.
уподобление
певала би ал' немоту сама ‚
драгог ми с аабольела глаза,
В
" у

Пак Ее чути те ‘Не звжалнти ,


И реБи ‘Не да нехаем за ньга.
А я ‘хаем , и душицу даем,
Куд год ходим на Сердцу та носим ‚
Као мати чедо премалено.
мм

21.

Польубац се непозиае на лнцу.


Ой девойко морска трньинпце!
Трне мое сердце за твоием.
Ид' одатле едан лажльнвицо.
А што сам щи Аушо излагао.
Ако сам то едномпольубно,
Пи су уста на лицу остала.
жив-ж

22.
Чистосердечно нсповеданье.
Девойчице:злато материно!
Што ми тебе бию и караю?
Да я знадем драге душа ‚ищи:
Да ми тебе бню и карою,
Са моега чсстог' долазеньа;
Я бп теби чете долазио,
Не би ли те майка одтерала,
И мом белом двору дотерала.
поит—аи
23.

Не гледай ме што сам малена.


Девойчнце ситна льубичице‘!
Аьубио 6‘ то ‚ или он м‘йлена. ‹
лъуб' ме драги бшп’йу и голема:
Малено с зрно бясерово, '
Ал' се носи на господском грлуу
Малена е птица пнрепелицв,
Ад‘ умори коньа-и ионно.
мм

24.
Дпойка ечам проклянве.
Девойка 6 там жито клела:
Ечам жито у Бога лъепота,
Я те.жела, а я те не ела;
Световом: те кенъитозобалш
маме-‚мячи

5:5.
Пречв е лнуба, него сея.
Ой за гором за зеленом
Нешто ясно подврискуе.
Оде момче да обиде,
Ал' девойче санезано,
Тонким концом свнле-нием;
Пак се моли младу момку:
В 2
Одреши ме млад юначе
Я ‘Бу теби сея бити;
Момче ноьйзи одговара:
Имам сею и под купе.
Одреши ме млад юначе
Я Бу теби снаша бити;
Момче ньойзи опет вели:
Имам снашу и код куБе.
Одреши ме млад юначе
Я Бу теби льуба бити;
Тада момче ньу польуби,
Польуби е пак одреши,
И одведе белу двору.
шшо”

26.
Момак куне девоячку майку.
Ой ти цвето лепо цвеТЪе!
Бог убио майку твою,
Кол тебе таку роди,
И посла те на сред села:
Гди юнаци вино пию,
Младн момци камеи меЪу,
Гди невесте коло воде
А девойке песне пою.
Те я ‘тебе онде видье,
Да мс упек сердце боли.
Мина—91’
27.
депойиа са три льубовника?
Кажи' Рада, кажи брати:
Кол'ио имаш льубовиика.
Я и имам до троицу:
едаи ми в у Загорю,
Други ми в у Поломльу,
ТреБи ми с у край двора; ‚
Кой ми в у Загорю,
заторе га изгорело;
Кои ми в у Подомльу ‚
Поломлъе п поломило;
Кои ми с у край двора,
у край двора, у край сердца:
Жив да мн 3, мил да ми в.
мм

28.
Дввойка род искушава.
Ой шумица трвъаиа
И‘ водица ладъаиа
По ньой плови девейка ‚
Та нешюви да тоне,
ВеБе плови да вида,
ХоЪе ‚А‘ майка жадишн.
Майка иде на броде "
Пак се баца камеиом:
Тони , тони дьаводе ‚
Ни'си моя ни била
І І
Ф
Ой Шумица триъана
И водица ладъана,
По ньой плави девойка,
Та непзови да тоне,
Веће плови да види.
Хоће л' ошац жалиши. 5'
Отац иде на броде
Пак се баца каменом:
Тони, тони дъаволе,
Ни' си моя ни била.
С С
9
Ой шумица шрнъана
И водица мдьана,
По нъой плови девойка,
Та непловн да тоне,
Веће шюви да видя,
Хо'ће А‘ братан. жалипш;
Братан. иде на броде
Пак се баца каменом:
Тони, тони дьавот,
Ни' си моя ни била.
І' І
І

Ой шумица трнъана
И водица дадъанаг
По ньой плова двврйка }
я с

Та пеплови да тоне,
Ве'Бе плови да вили,
ХоЪе А? драги жамтш;
Драги шрчи на броде,
Пак он гаца у воду:
Оди} к мени душице,
Ти си моя юбила.
шт

29.
Муж пнлница.
‘Гамн‘а но'Би шамнапш си,
Невесшице бледаши си;
Каио не'Бу бдеда бита:
Войно ми е пияница;
НоЪом еде, ионом додье,
Самном` младом неговори;
Ве’Б говори Буздовану:
Буздоване шесшоперни!
Ел’ ми майка вечерам?
А я ядна одговарам:
Ест ши майка вечерам.
А он опет прогавара:
Буздоване шесшоперни!
Ем: майци шпю просшршо:
А я тужна одговарам:
Есте майци и просшрто.
от’ тмина
ь` 40 м

30.

Девойна момка избира;


Ой сан ме ломи сан мемори
Сан заспат' немогу;
МиелеЪ' мене матн моя
Закога ‘Бе даты.
Подьи н'Бери за козара
`Добро Не ты бита;
Не‘Ьу майке за козара
Не‘Бе добро бити:
Козар ходи по каменьу
Врат ‘Не саломити.
* ‘
ч
Сан ме ломи сан ме мори
Сан заспат немогу;
Мишей‘ мене Матн мое
Закога Ъе дати.
Подьи кБери за овчара .
Добро ‘Не тн бити,
иену майно за овчара
Неве добро бити:
Овчар ходи по планинц
Уесш' Ъе га вуци.
' .
5

Сан ме лома, сан мс морд


Сан заспат' немогу;
МислеБ' мене Маши моя
~~ 4!”

Закон ће дати.
Подъи утери за три-овца
Добро ће ти бити;
Не'ћу майко за трговца
Не'ће добро бити:
Трговац ходи по Свиету
Ку'ћи недолази.
в І

Сан ме ловли, сан ме мора
Сан заспат` немогу;
Мнсж`ћ` мене мати моя
Закога ће дати.
Подьн нћсрп за иронча
Добро ће ти бити;
Нећу майко за крота
Нс'ће добро бити:
у крояча танка игла
Гладно су му деца.
Ж С
Ё

Сан ме лома, сан ме Мори.


Сан заснет' немогу;
Мишей мене мати моя
Закога ће дати.
Подьи кћерц за, Ратара
Добро ће ши бипш,
Хоћу майко за Ратара
Добро ће ми бити:
у рашара црне руне,
А беда ногтю.
31.

Девойка се смильу шути.


Стиль девойка под смильем заспала
Смиль се круии те девойку буди,
Девойка е смильу говорила:
А мой смильу не круни сена мс ‚
Ни с меня до штано е теби;
Ве'Б е мени до мое неволье:
Млад ме проси за стара ме даю,
Стар е войно трула яворина;
Ветар дува яворину льульа,
Киша иде яворина трупе;
Млад е войно ружа напупила;
Ветар дува ругка се развил;
А од кише биеа веселия,
Сунце сил она румения.
щами.“

32.
Майка и девойк а.

Момче ми промче кроз село


Тамнпна беше невидье,
мучно ми додье погибо,
Зовни га майио на конак ,
Зовни га майко здравльаши.
а с
с
о` ‘у

Продьи се к'Берн момчета,


Оно в момче грмьанчс:
Момчету треба ранил,
Момчету треба вечера,
И градска мена постелъа,
‘ О
.

адовы: га майке на конец,


эовпп га майио здравльатш
Мое му очи раиия‘,
Мое му лице погача.
А бело грАо заслада;
ч: в
П

Росна му трава пботпедьа ‚


Ведро му Небо покрнвач;
А моя руиа узгламье;
Зовни га майко на иоиак.
Зовни га майно здравльишп
“ш

33.
погашена Аиаада.
Ой Аиадо зелена ливадо!
Шгпо си тано рапс полегнула;
АА' ливада тихо проговора:
Неводьа в те сам, подогнул,
Сино‘Н мг в стадо прегазило,
А юшроске киБен'и сватови.
там—ню

{’
-- 44 `
34.

Девойка мамку пркоси.


Чуй Драгане одо за другога,
За другога за экивста твога.
Аноли ми драги неверуеш,
Сутра Ъу ти мимо дворе проЪн,
И пред двором барак ударити, `
У швом двору конак учннити;
Ти ‘Беш мога коньа провадьати.
А я ‘Ву ти с прозора викнути:‚
Неверниче, и неверии сине!
Таколи се коньн провадьаю
И овани сватн дочекую.
„мамаш

35,
Два славуя.
Два славуя сву ной преневаше,
На прозору прошене девойке.
питала и `прошена девойка:
Ой Бога вам два славуя млада:
Ил'сте бра’Ба или братучеди;
Ал' говоре два славуя млада:
Нит’ смо бра'Ба нити братучедн.
Вей два друга, из зелена луга.
Имали смо и треЪега друга,
Имали смо пак смо г‘ нзгубплиё
с с.

И чулисмо да ее мнение.
Пак идемома снау видимо,
Носнмо кой од Злата преслицу,
На пресмщи Мисирско повесмо.

36.
Момак моли майку.
Моя майка ожени ме микадо,
Док ме нив обузела брзда,
Обузела ‘брала, н бркови;
Пак ‘Ее онАа да реку девойке,
Код ме спо‘дой майци узказую:
Нуто майке из медье Медведя д
Имп'нушо из купусе Зеца.
ММ

37
Опроштай.
Вишньичица род родила
Виши од рода,
Под ньом’свди млад Господар,
И с ним Господъа;
Пред йьима с конднр вино
Н оглсдадо:
Папиюсе, польубесе,
Огледаюсе.
Шеве птице Небом лете
ъ ‘0

Сишно жуборе5
Да с дьепшн млад;Господа’:,`
Негр господь
гГад говори млад Господар
Свюй Гоьподьи:
Чуеш Госпо, чуеш душо ,
Птице што веде:
Да ›\ узмем лъубу лепту,
Него та шшо си.
Узмшдушоы узми драги,
Просто да та в:
Узрасм су два дрцета
Танка высока,
Едва расло на Дунану,
Друга па меру;
Над се она два Арвета
Врхом састала,
Свсшао се опда и тп
Са другом ‚хъубам.

38.
Поеледиъи благослов.
Сву ной ми соко пропев:
На Миланову прозору:
Усшани горе Милане
Девойка ти се удав;
И тебе зоне на сватбу;
о. о

Аио {ой не’йсщ на сватбу.


А ти Еойепошьи блогослов.
ИБи той немог' на сватбу‚
Него Ной шальем благослов:
Мужкога чедв немала;
Нолико хлъеба поела ,
Томшо еда имама;
Колика водепопим
Толино суза промыв.
шт

д9.
Драгом пощада
О девойко драгана!
Што ми ни си'назала;
Да мой драги‘ болуе
‚Да му носим понудс:
Од комарца реберца.
Од Мушнце душице.
М

40.
Аевойка драгога купе:
лапа Смильа по босшапу везла,
По бостану и по каранфилу.
Майка Смильу на вечеру звала:
Оди Смильо вечер’ вечерашиь
Смнльа майци Нашо‘одговара:
‘. щ‘

Вечерайше мене исчезайте:


Нив мени до ваше вечере,
Вс'Б в тени до мое неволе:
Данас ни с драги‘ домино
И велику штету починио:
Почупао цвеБе по градини,
И на везу сзшу замрсио.
Кун' гамайхо обе да цунемо:
Тамница му моя пьедршбпм д
Руне мое ланац око Врата,
Уста моя очи му напала.
„Ас-„июню

м.
Опоминъанъе.
Звош ли душе кед си моя бил,‘
На моих‘ приду грозне сузе лила.
Сузе лила, кроз плач говорила:
Бог убио ону сваиу другу.
Кол држи вару у юнаку;
Како щто в оно ведро Небо:
Часом ведро, а часом обычно,
Онаке с вера у юнака:
Док те. льуби узеБу те душо;
Код облубя чекай до осени.
Есен продье и Зима настаяе ‚
А он с‘ овда с другом разговара
тот—нюни

42.
ъ с

42.

Три нёйвеБе шуте.


Славуй птица мала
Сваком покой дала,
А мени юнацу
Три туге задала:
Прва ми в туга,
На срдашцу моте,
Што ме ни в майка
Оженлма млада;
Друга ми е туга,
На срдашцу моме,
Што мой врашщ коныщ
Под амном не игра;
‘Гре'Ба мн с туга, .
Ах на срдцу моме,
Што се моя драга
На мс разсрдила.
Копайте ми. раку,
у польу широку,
Два копна щироку,
Четири дугачку;
Више мое главе
Ружу усадише,
Сниже мои ногу
Воду изведите;
Кое младо продье
“50.5

Нек' се рутом ниши,


Кое л’ продъе старо,
Вена жедъу гаси.
шт,

43.
Три‘ ми и е.
Узабра стурачак до земле,
Дадо га драгой‘ дочсебе;
‚Зама е Небом и земдьом:
Аьуби Аи Еошт ког’ до мене.
Тако ми Неба и землье
Не льубим пинок" до тебе,
А од сад вену на тебе;
На теби кажу три мане :
Едва е мана на шеби,
Што си ми малек премален;
Друга ‹; плана на шеби,
Што си мн танак претанак;
Треба в маца на тебя,
Што си ми бледъан пребледьан.
Ако сам мален премален ‚
Моме сам коньу лагаан;
Ако сам тайак претанак,
А я сам рода Господска;
А шшо сам бледьан пребледдъан,
Многе сам школе учно. А

МЧИ
" О! "

44.
Девойио и конь` момачии.
Гдино синоЪ' на ионаку бесмо
Господску ти вечер вечерасмо
Аиепути девойиу видьемо;
За глазом Той од Бисера Аале.
Я той дало ноньа' провадьаши,
Она ионьу тио гопораше:
Ой дорате гриве позлаБене!
Ем! то ее Господар женио;
Копыт. ньиойзи вриеком одгояора
Ой Бога ми лнепа девойко!
Ии е ми се Госпомр женио,
Него мнсмя с тобом о есенн.
Тал. Аеппйка Дори говораше:
Да я впадем до в то истина,
Я би Мое павте разковала,
Пак бп твою узду оковами;
У чисто бы сребро сковала,
А дъерданом моим пометила.

45.
Мушан Дуни.
Ой Дунаве шин водо!
[П'то шп тако мушна шечеш3
Ил’ те Елен рогом мути,
Г 2
‘о 52 .ч

Ил’ Мирчета Воевода?


Нит’ то в лен рогом мути,
Нит‘ Мирчета воевода,
Ве'Б девойке дъаволице,
Свако ютро долазеЁи,
Перунику тргаюБи,
И биелен’ свое лице.

46.
Наши, певни злато материно;
У момега двору запевала,
У мом двору, а на теме приду.
„шт ‘

47
Жадосшни девср.
Синей меня црна кньига додье,
Црна кньига, а у црно доба:
Да се моя драга препросила;
Да закога ни под яда мога,
Вей у село за‘ мог побратима,
Мене побро у деверсшво зове,
Капо Ву Ъ'ой [путан девер. бнти:
Над Той станем чашу наздравдьатн.
Ил’ ‘Бу реЕи: здрава снао моя,
Ил’ ‘Бу реви здрава моя драга;
Ако раннем: здрава снао моя,
«› 53“
Я немогу севдцу одолъепш,
Ако л’ рекнем здрава драга моя,
Мом ‘Бу побри волъу покварипш.
Яди поЁи, а двои непоБи;
Ал' ‘Бу по‘Би Макар ‘Бу недоЁи.
жён-шт

48.

Време губит’ нешреба.

Зима продъе,
` Душица моя,
А проле'Бе додье;
Птице пою,
идушице моя ‚
Цветаю ружице;
Све сольубн,
Душнце моя,
И време негубп;
А ти злато,
Душице моя ,
Нельубльено драго
Времс губнш,
Душице моя,
А мене не лъубиш.
мши—
ль‘ 9.

49.
Праведна нлетва
Девойчица ружу брала
Пак е заспада;
Пьой лолази мыло момче
Ник в дознва:
Устин, устан денойчшю,
Што си заспала,
ружа ты 6 уненула
Што си набрала;
Драги ти се ожснно ‚
Ком сн мнсмма.
Пек се жени, иск се жени.
просто да му е:
Ведро Небо загрмиАо
Гром га удрно.
щитам

50.
Найве'Бё сладост.
Кое ли с доба войн.
Рсила ми е драга доБи;
Я с чека до поноБщ.
Од поноБи подъо куБи
. Срето драгу на сред моста,
Полъуби е едном дота,
Осташе мн медна уста,
Баз дасам ше'Бер со ,
ШеТйер во, шербе пио.
шт

51.
Суд девояячии.
Три девойке цве'Бе посияле ‚
Брдом смилье, а долом босидье
Навадисе момче иежеиъено
Те почупа цве‘Бе девойкаме;
Ял‘ девойке мрежу изплетоше,
Унатише момче нежеиьеио,
Пак му онда стадоше судити:
Една веди лага сажежемо‚
Друга вели да га протерамо,
Тре'Ба если да га обесимо;
АА' говори момче неженьено:
Ни сам злато Аа ме сажежете,
Нит' сам курва да ме протерете,
Вей сам юнак да ме обесите
О зду дрву девоячиом. орлу.
шт...
52.
побратим и посестрима.
Беиъар "‘) Мара у Бугаре зашла;
Све Бугаре редом братимила,

’“) Бекъар (Бе'Бар) то в риеч Турска; и


знача човека без жене, и без кубе.
А найпосле Перу. Бугарина:
Богом мене
ПИзвед' братеизПеро Бугарине.
землье Бугарске.
То нъой Перо за Бога примцо,
Поведе в из Бугарске землье.
А над бише на сред горе чарне,
Ту падьоше лстудену водицу:
Стадо Перо мрку каву пе'Би,
‚А Марна лице умнвати;
Ситу лице то ярко Сунце,
А гроце кано месечнна.
‘Гад’ говори Перо Бугарине:
‚Ах Мариа Богом посестримо!
Я ‘Бу твое лице обльубнгпи.
Што реиао Перо Бугариие,
Што реиао, то и учинио.
Сину муньа изведрога Неба,
Те удари Перу Бугарина.
Тада иуне Марна двойка:
Бог убио свакога юнака . '
Кои льуби Богом посестриму.
шт

53.
Момак купе девойку.
О девойко убила те слана,
И овине, и майчина ‘рана;
Капо можеш пресппвати сама,
Те незовеш и мене юцана.
54.
Обклада момка и девойие.
Говорило момче неженъепо,
говорило лиспой девойци:
Од‘ девойко дасе обиладимо
У твой дьердан и у иовьа мога.
Да едииу иобцу преноБимо
Дасе едно другог иемашимо.
Што рекоше то и учинише;
Над е било око полуно'Би,
Ал’говори `лимана девойка:
О юиаче обрнисе и тени,
Мртвога те майка обртала;
Загрли ме усгмети руке,
Польуби ме изтрулаши уста,
уедиме изпали ти зуби.
жмот

55.
П р а в д а н в е.
Майка Вожу ютро вечер кара :
Сине Божо жив иебио м°айци
Што год отече све даде девойци.
Ой Бога ши моя стара майко!
Шта сам стеко, шта ли сам Чой дао:
литру Злата, и триста дуката,
И мараму од сувога Злата,
И на иъ‘ойзи сшошину дуката.
" 58_ "
56.

Завешованье девойке.
Девойиа се плела
ЦвеЪе да неноси,
ЦвеБе да неноси,
Вино да нспие,
Вино да непие,
Драгог да нельуби;
Девойиа се плела
Пак се раскаяла:
Цве'Бе да я носим
Яби лъепша била,
Вино .я да пием
Весела би била,‘
Я драгог да льубим
Милост би имела.

5}.
сердечна брига.
Ах мой Боже благи!
Гди л' е сад мой драги.
Или пут пущуе,
Или винцо пне 5
Ано пут путуе
Сре'Бно путевао,
‚ А по л'вшще пне
‘я ‘о

Наздравлъе му било;
Акол’ другу льуби,
Од мене му просто;
Од мене му просто,
Оц Бога проклето.
жми

58. '
Найсшрашние зло.
ёараево што си иотамнпло;
Или те в натра погорела,
Или те в Буга померила,
Ил' Мильацка вода поплавила ?
Сараево тио протвпра:
Да в мене натра погорела
Беле бн мн дворе поновнла,
Да о мене вода поплавнла
Барем би м’п опрала сокане,
Него мс 6 Нуга померила
Поморила и старо и младо ‚
Разставпла и мыло и драго.
шт

59.
Пвсна Ужпчна.
О ужице малп Царпграде!
Док бияше добро тп бпяще.
Кров тебе се проба немок‘ аще
о- 60 ‘у

Од дуБана и од базердьана;`
Од момаиа и од девояка,
Од сумбула и од иаранфила;
А од над те Турци освоише ,,
Све ее пушнш канда сливе сушищ.

60.
Чувствнтелно сожаление.
Кол'ка е ноТща но'Нашнъа
Сву ной я заспат’ немого:
СлушаюБ' поле и песне. ’
у колу моя драгана
Све мое песне изнева,
У свахой мепе припева.
Диго се одо у ноло,
Али се коло разпусти;
Све драго с драгим заспало ‚
А МОЯ‘ драга на само,
Метнула камеи подглаву.
Заде Той лале за главу,
Мстну Ной протон на руну,
‚Аъубну в одном и другом;
Утом ее она пробуди,
Пак сама себи говори:
к Ах мили Боже н драги!
Тно л’ ово мене пробуди,
Од иуд ми Аале за глазом,
Од иуд ли прстен на руцп?
Да рсинем до в од рода,
Сирота рода иеимам;
Да ремнем до в од драгог
Мое е драго далеко.
можно

61.
Найдужс ноБп.
Ой на ове дуге но'Би,
Ко не льуби црне от,
Не пада му сан на очи,
ВеБ му пода яд на срце.
ММ

62.
Жалостни растаиак.
Повила се бела лоза вииова,
из под бела, из под града Будима;
‘Го небила бела лоза винова,
Ве'Б то био лепи 10130, и Мара.
Они су _се измалена медали,
Измалена до голема детето.
Над би време да се Млади састану
Растави и курва кучка Будимка.
Оле 10:20 и одигра плата,
Оста Мора држсби ее за врата.
[ово Мари полазе'Би говори:

и’
‘в 62

С Бог‘ом остей моя ружо румена.


Пошо сБогом мой сив—зелен соколе;
Пред шобом су до три ‘горе зелене,
у едной в бунар вода студию,
У бунару'една чаша србрна,
И у чаши една груда сниега ,
Тех е узми пак еметни уньедра,
Пан над, продьсш едно село и друго,
Ти зацледей себи душе у ньедра:
Капо с7 она изтопила груда снпега ‚
Онако се срце мое топи за тобом.
тающим

63.
Молитва услышана.
Бога моли младо момче:
Дай ми Боже златне роге,
И сребрне парожчийе,
Да прободем бору кору,
Да я видим шта 6 у бору..
Бог му даде зладне роге
И сребрне парожчиБе.
Над прободе бору кору,
Ал' у бору_млада мома,
Пак засия кано Сунце.
Ньой говори. младо момче:
Ой чуеш ли млада мома!
присно б` те ведал)‘ те,
" -"

› Мамио б’ те поЪи не'Беш,


Опшмо С' те сам немогун
Ньему мома одговара :
Попроси те не даду ме,
Пеотнмльи погииу'Беш;
Ер я имам девет браБе,
Птолиио братучсда;
Над пояшу вране конье,
А прппашу бритие саблье,
Пак нанриве Вучи-капе:
Страота в погледати,
А иамоли дочскапш,
Греота е погинути,
А срамота побсгнути;
Вей ме мами яйу по'Би.
О'Ьгншщщ

Снаа и заова.
Айд' у иоло сего моя.
Немам коде снашо моя:
Отишо ми брат на войску.
Еда Бог да те не додье.
Непун’снашо брата мога :
Еда Бог да те нам додье,
ДонеБе нам сребрн ножи’Б \.

И лиепе папучице.
Муж е дражни, него и отац н
мойка
Ой сина'Б се Дука Аека ожени,
А ютрос му ситна нньига сусшиже`:
Айде Дука айде Лена на войску.
лука Аенп спрема ионьа да иде,
Верна льуба држн коньа и плаче:
Яо ‘Духа! яо Лена войвода!
‘Ги опремаш добра коньа на'войску,
На ком мене луду младу оставльаш'?
Оставлъам те твоЗой майци и мо'бой.
По Дума, яо Лена войвода!
Тешко мени над две майке без тебе.
Духа Лена спрема ноньа да иде,
Верна льуба држн ионьа н плаче:
Яо Дука, но Лена войводп!
Ти опремаш добра ноньа на войску,
Код иог мене луду младу остапльаш?
Оставльам то код твог оца и мога.
Яо Дука, но Лена войяода
Тешно мени код два отца без тебе.
Дука Аека спрема ионъа да нде;
Верна лЬуба држи ноньа и плаче:
Яо Дума , яо Аена войвода!
Тн опремаш добра коньа на'войсиу
Код ког мене ‘луду младу осшавльащ?
О.
Оставлъам те код твог брата и мою.
Яо Дуня, но Аека вейвода!
Тсшко мени под два брата без тебе.
шт

66. .
Налог материи.
Девойко нишо смхмъева!
НЁМ‘ те в майка зёмелае
‚За пуно денет година,
Турчину воде да недаш:
Ер Турскадуша задпше
На горку иаву и дуван.
шаром’

67.
Найльепши мирис.
О девойко душо моя!
Чим_`мнришу- ньсдра твоя:
Им! дуньом ил неранчом,
Им! смъмьем НА босильем?
Ой Бога ми МАад юначе!
Моя ньелра не миришу,
Нити дунъом ни неранчом,
Нити смильем ни босильем;
Него душом девоячком.
шаман-ж

Д.
Найве'Ба жалеет.
Девойка е церне очи нлела:
Церне очи ви-га негледале,
Ове гледасте данас невидъесте
Гдн мой драги мимо дворе продъе;
И пронесе ивиет у рунама;
На рамену везену Марату,
Ною му в друга драга дала;
На ньойзи су гране сванояне.
Колика с на мэрами грана.
Толико му на сердашцу рана,
Колика ли’ по гранама иука ‚
Толика му на сердашцу мука.
Ш

69.
у теха у воспоминанию.
Драга моя еси л’ ее удала?
Есам драги и чедо родила ,
Твое сам му име надьенула,
Над га зовнем да ме жельа мине.
Незовем га: оди и тени сине ,
Ве'Б га зовем, оди к моим драги.
.
ммьдмо щ
на‘: ч..

70- ‚
Клетва за неверности.
‚Ой левойко ти се неудала, ‘
Док на*моме кршу незаспала;
Ако м: се мдада и удал,
А ти мужка чеда неродила;
Србо си ме много изварада:
Данас сутра о'Бу войн за те,
А над време сасшаяньа додье,
Ти неверо хоБеш за другом.

71.
Тужба на славун.
Славуй птице не пой рано,
Не буди ми Господара;
Сама сам га успевала ,
Сама Бу га и будиши:
ОтиВи Ну у грамму,
Узабра Тау струп босильиа,
Удри Ну га по образу,
И он Бе се пробудили.
М.

72.
Природна слобода.
Депо пена славуяк
У ‚зеленой шумицп,
Да
в 0.

3 ‚Зелснон шумпцн , ‚
у 0

На тоновой гранчнцн
‘8 и:
Ж‘

Од туд‘ иду три ловца


Да стрелъаю' славуя ,
Он се иьпма молно:
Не мойте ме стрельатп;
_ ‹‘
‚Е 1’
Немойте ме сшрелъатн,
Я Ёу вами; певати,
у Зеленой башчнци,
На руменой ружици.
в а‘ а
Уватнше три ловца ‚
И одн'еше, славуя 3
Метнуше га у дворе,
Да им драге весели.
а у:
а
Не‘Бе славуй да пева,
Него оБе да яди.
Одн'еше га три ловца
И пустнше у луге.
-' 1‘
з
Стадо елввуй пвватн:
Тешко другу без друга;
Тошно другу без друга,
И еловую без луга.
ш
73.

Велика туга.
Чарна горо пунати си лада,
Сердце МОе ПУНОШИ СИ Яда;

ГледаюБи према себи драга,


ГледаюБи , ал'га нельубеБи.
Мм

` 34.
Девойка на гр адским вратима.
Соко лети високо,
Брила носи широко,
На десно се окрену,
Гралу врата у гжеда;
Ал'на прапш деаонка:
Бело лице умила,
Обрвама узаия ‚
Грло {ой се бнели ,
Каб сниег у гори.
Момче стои прама ньой,
Пак под тихо говори:
Ой левойко душице!
Сапни пуце под грло'м,
Дасе грло небели
Да ме сердце не’ боли.
ниши“
‹›-\- 70“

75.
Ж е л ь а.
Шз'х'о моя око соколово!
Реци майци да ме зетом зоне,
Или зетом, или приятельем;
Волим зетом, него приятелъем.
«от

76.
Просячка клетва.
Удиели Цвието,
удиели душице:
Или пару, ил динар ‚
Ил’ябуиу из ньедар`;
Ако л’ имащ пак недаш:
Наймилия ком'сн ти,
Он т‘ у крилу седио
у дойке ти гледио;
у зору те будио,
‘ А у лице льубио.
мам—Амм—

77
левента и Аатинпа.
С оне стране Мораве ,
Бела Дуда
С оне стране Мораве ')
4‘) И тано се уза сваку ерсту припева.
ь`71`ъ

Бпед шатер разапет,


Под ньим седп‘Аевснта ,
На крилу му Латннка.
латинских ту говори ,
Арбанаснц занеси:
Аьуби мене Аевснта.
НеПу Богме Лагпшша;
у мен’имё денет град‘,
И депеши Београд,
у свпиомс по льубад
Спана ньия по сына,
А паймжадъа Аевойку.
Пьу ми просе сватовн,
Деветорн Банова;
Ад’ я недам, пак недам.
щщщ и‘.

78.
Смертн’а болесщ
Аз: што ‘Бу, што Ну!
Неспавам нотиу,
Сердце ми гори ‚
Мука ме Мори;
У мрети хоЁу
За шобом душо.
„гимн, гм
о- 72 с

79

Жалост неутешна.

Попевайте ми птнчице ,
Сад вам с време певати,
_ А мени тужной планати:
Стар ми е засп’о на ирилу,
Мени га веле льубити.
А я га‘ волим будити ‚
`Него л' га стара лъуби‘ти.
Попевайте ми птичице,
Сад вам е време певати,
А мени тужной плакати:
Млад ми е засп'о на крилу,
Мени га веле будити , 1
А я га волим льубитИ,
Него л'га млада будити.
тж мха-ш

80.
Баряитар девойка. '
Изд Али-Бег ')’ нови Бег бияще
Девойка му баряк носияше:
Данъу носи зелена баряка,
Но'Бу спава с Бегом у ложници.
Али-Бегу момци говорау:
4‘) Она е песна Сербальа Мухамеданскога
закона (Башньана
Продь’ се Бего Барпктар девойке,
Ер ‘Бе мо те сви одустанути.
Млад Али-Бег момком одговара:
Непродъо се Баряктар девойке,
Даби сте ме сви одустаиули:
Дуга Босна, мени слуга доста ,
Баряитара нейма до Мостара.

81.
Найве'Би грех‚_
Милане перво гледанье!
За малоти се гледасмо ‚
‚За мало двие године.
Кол’ нам ее састат’ не даде ,
Него нас младе разстави :
Душа му Рая невидла,
Него се вила и вила,
На сред се Пакла савила.
‘ишач

82.
В е л и к а 9 о с а.
Девойко моя
Напой ми ионьа.
Немогу боса ,
Пала в роса :
Коньу до Самара,
‘у в‘

Мени до дъердана;
Коньу до носа,
Мени до паса.
шт

83,
Муа и Боморвц.
Игра коньа комар момче младо ,
Пограй угла козе чжпгерице,
Гледала га муа удовица,
Са чердака панъа месарскога;
Гледаю'Е= га у нъ се зальубила,
Пак с сама себи говорила:
Боже мили де чудна юнакя!
Да А’ ме о'Бе мл‘алу запросили,
Я би млад! сутра пошла за нь’га.
Ял' то зачу комарац делиа,
И запроси муу удовицу,
Тад' се муа стаде попосити,
И с поносом говорит‘ комэрцу:
Нд` одатле комар момче младоё'
1ошт су мене и больи просили;
Обадови Бпше и Бадпе,
Бумбарови Агс и Хачжие ,
Стршльенови велики Везирц.
" 7Э
1 "

84.
-...

Знанье.

Ой девойко, ой Милена!
Седи мени край кольена;
Ни ми ни смо дивльи лъудн;
И ми зп`амо гди се муби;
удовице медьу оне,"
А девойме медьу дойие
.‚`‚ ‚‚.‹ мм «А—

85.
Песне, кои се лева над полазе сва
тови са девойпом.
Не стой куме, не стой стари свате,
Не гньев' те нам гизтаве девойие;
Деаойиа е и од себе гньевна:
Остае йой рукав недовезеп,
Нейма ‚майке да Кой га довезе ‚
Нейма брата да Кой га донесе.
Тад' говори уйна не’бачици:
Подьи, подъи моя нейачице,
уйна Ее ти рукав довершити
И послати по унку швоме,
Рукав прими уяиа польубц.
наши-‚ш

86.
Песца, кол се пева под ыладоцеч
нъине кубе, иад свашови
долазе са девойиом.
Обазрисе лепа Цвета ‘) майка те зове.
Нит’ се могу обазреша ‚ на одазвати :
Заиесе ме конь Зелеико медъу оаекрве.
Обазрисе лепа Цвето отац те зоне.‘
Нит' сс могу обазрете, ни одазвати:
.3анесе ме конь Зеленко медьу свекрове.
Обазрисе лепа Цвето братац те зове.
Нит‘ се могу обазреши ни одазвати :
Занесе ме конь Зеленко медьу дсвере.
Обазрисе лепа Цвето сея те зове. '
Нит’ се могу обазрети, ни одазвати;
Занесе ме конь Зеленко медьу заове.
ММ

87.
Девойика умиваюйа лице.
Девойка е лице умивала,
Умиваюй' лицу беседила:
Да зпам лице да Тю те стар лъубит'
Я би ишла у гору зелеиу,
Сав би пелен по гори побрела,
Из ньега бп воду изцедиле,
“) Или како Ёой буде име.
И с иъом би те свако ютро прала;
Над стар льуби нека му с горно.
А да знадем да’Ье млад льубпти,
Я би ишла у зелеиу башчу,
Сву би руэву по башчп побрала ,
Пак би воду из иве нацедила,
И с нъом бп те свакоютро прала,
Над млад лъубп пека му мирише,
Неи’ мприше, и пек‘ му е драго.
Волпм с‘ младим по гори ходиши,
Нег` са старим по бпелу двору;
Волим с` младим на камену спати,
Нег' са старим у менапой свили.
‚М

88;
Соко и девойка.
Долети соко из Бозне,
Девойци надо на раме,
питала га ‹: девойка:
Каиав е кадет ") у Босин?
Каиви су момци Бошпьацн ?
Депойци соко говори:
Добар с хадеш у Босни,
Добра су момци Бошньаци,
Поздравио те твой драги
Да му ти идет на сватбу.
"‘) Хадеш е рпеч ‘Гурска и значн обшей.
Иди тп кажи мом драгом,
Да ту и до'Би немогу:
Мужко сам чедо родила ‚
Танку сам предьу мазила;
Муэкко ми чедо плачльиво,
А. танка предъа кидльива.
может

80.
и

Залог праве Аъубови ест


‘ перстен.
у ливади под хвором вода извире,
Ту долази млада мома воду завата ‚
Београду под зидове воду доноси;
Мирко [ой ее с' града баца златном ябуком:
узми мома ту ябукумоя Ъеш бита;
Мома 10 е узимала ‘пак натраг баня:
Ниш‘ ‘Ну тебе, ни ябуке окани ме се.
‹! -К
4:

У ливади под явором вода извире‚


Ту долази млада мома воду завата ‚
Београду под зидове воду доноси; _
Мирко Ной се с' града баца златним дъерда—
Узми мома овай дьердаи моя Пеш бнти;(ном;
Мома дьердан узпмала пак иатраг баца:
Нит’ Ъу тебе ни дьердана оканп ме ее.
‘В’ С
2

У лиеади под двором вода нзвнре,


сь О‘

Ту долази миада мома воду завета,


Београду под зидове в‘оду доноси ,
Мирко Кой се с’града баца злащним персте—
узми мома овай перстен моя ‘Неш битиДОюм:
Мома перстеи узимала на прст вашиче:
Хо’Бу тебе и твой прстен, и я сам твоя;
М

90:

Предходейем подобно;
Три путника путем путовашед
Путую'Би сретоше девойиу; '
Стадоше в даром даривати: ‘
Сдав даде струк ситна босндька,
Други даде зелепу ябуку,
‚ГРЕБИ даде ЗАЗГПЗП ПСРСШСН О. руке;

Кои доле струи ситно босипка,


Онай кажс, моя едевойио‘;
Кои доле зелену лбуку ,
Онай коже‘ мол в двойка;
Кои даде златая персшеи с’ руне,
Онай пажа ‚ хойдемо будет
Да видимо чип в Асвойка. ‚
Над додьоше на‘ суд‘ пред судню ,
И судии све редом казаше,
Судил им онда Отговори:
‚‚ Босильщ се сд мнриса ‚дач,
9- 80 о

„ Ябука се од милости дав;


А перстен се дае по закону:
‚‚ Чн? е персшен оног’ и девойка.“
тмина

9.1 .

Найрадостние впдьенье.
Сея брата на сунашце звалаё
Хаде брате на сунашце ярко,
Дасе ярка сунца нагрисмо,
И льепоте красне нагледамо:
Како езде. кнБенн сватови!
Благо двору у кои Ее доЪп!
Чи'Е лн ‘Ее и двери дочекати'?
Чия л' майка даром дарпвати?
Чнт ли братец вином напоите?
‚Чип л’ сея медьу нънма бити?
Братац се'би на тододговара:
Се'п'о моя буди ми весела,
Наши ‘Бе а двори дочекатн,
Наша майка даром даривати,
А я ‘Ну и вином напонти,
Ти ‘Беш сеЗо медьу ньима бати.

92.
-` 81 м
92.

Стидно момче, и милостиво


Девойче.
Вишнъичица род родила ,
Од рода се подломила ,
Нейма нитко да в бере,
Него момче и девой-пе,
Стидньемомче нег‘ девойче,
Изпод стида проговара:
Дай девойко едно око; '
Она одвеБ млмостива,
Пик му даде и оба/ша.
т

93.
тужба девойке на майку:
Дегойчице ружичице
Ружо румена!
Што ты со мном небеседиш
Уста медена ‘?
Яби с тобом беседила,
Несмем од майке.
А гди ти е твоя майка
Небило та в?
Ено мн в у градина
Гди невен бсре:
Увепуло ньено сердце ,
Ко што в мое;
А мое с у венуло,
ВсБма неможе.
штан

94.
Хрдъаво наплаЪена служба.
Две се воде путем претицале:
Едно Сава, а друго Морава.
Сава носндрвлъе и каменье,
.А Морава оковану шайку,
И у шайци брата и сестрицу;
Братац спава а сестрица везе.
Сея брата нглицом будила :'
Устан‘брате Београд изгоре.
Братац сети кроз сан одговара:
Нека гори огньем изгорио;
У ньсму сам три лъета служио;
Едно льето за светло оружс,
Друго льето за добра коньнца,
Тре'Бе льете за лепу девойку.
Кад оруже сташе днелити,
Мен'дадоше старо зардьало,
Када конье сташе диелити ,
Мен’ дадоше старо изяано,
Код девойке сташе диелитн;
Мен` дадоше старо обльубльено.
“от
-- 83 -

95.
Сумньа дсвойке.
Девойчшха воду газп
Ноге юг. ос беде.
За нъом иде младо момче
Гротом со смис:
Тазн гази девойчице
Не би Хмоя. била.
Кад би знала и видим
До би твоя била:
Млеком би се умиваиа
Да би бела била;
Ружом би се утирал ,
Да 6' румена била;
Свилом бы со спасала,
Да би танка била.

‘96.
Од злато ябука.
Порани рано на воду,
Од злато надъо ябуку,
Дадо е отцу ‚да дели,
Отац С криво ПОДЕАН:

Себ' уз: више нег' мени.


а ж
и
Порани рано на воду,
В 2
Од. мата надъо ябуиу ‚
Дадо е майци да дсли,_
Майка е криво подали:
Себ’ узе више нег' мени.
І Ю
І

Порани рано на воду,


Од :мата надьо ябуку
Додо в брату да дели,
И брат е криво водели:
Себ'узе више нег' мени.
‘Й «І
О

Порани рано на воду,


Од, .мата надьо ябуиу,
Даде о сестрцда дели ,
Сестра е криво подали:
Себ' узе више нег` мени.
1 ч!
І
Порани рано на воду,
Од злаша надьо ябуку,
Даде е драгом да дели,
Драг" в право подали:
Мен' даде више нег' себн.
и: ритм
97
Како жена мужа.цеии.
пиле су винце до три етрвице ‚
Слатио с пинце, медно с винцо;
Ад в медиа година,
Ноя га е родила.
Перва е попила танвн ваЪов“) с главе "`)
Друга с попила златан перотеи с руке,
ТреБе с попила свога Цосподара.
Перва с попила пак 6 говорила:
Имам сею младу и прельу и ткальу,
Одтва‘Бе ми ва'Бов и таиъи и лъепши.
Друга с попила пак 6 говорила:
Имам брата млада добра коюнчжию.
Скова‘Ье ми перстсн и веБи и лъепши.
Тре'Ба в потма пак 6 говорим:
Док 6 моя глава бит' Ее Господарач
Минск

98.
заручница Херцега Степавщ
Дсвойка в звезду сестримииа:
‘Богом сесшро звездопреоднице!

") Опа риеч : панов ‚овдезцачн као иеко ио—


КРИВЗАО Од "АЭШНВ , НО Я ове риечи НИ.
гди у Сербсиоме езнну на всем чур, 0
сим у овой песнн.
") Онай припев : Смдко в винцо и пр.
припева ее перед сваие врете.
‘с ‘о

Преодпш ли с Исток’ до Запада,


Долазиш ли над Херцегбвину,
И видъаш ли Херцега Степана;
Стое ли му двори одтворени ‚
И у двери конъи оседлани ,
Спрема ‚Аи се 050: А’ по девойку.
Звезда нъойзи тиоодговара:
(‘я Бога ми лиепа девойко!
Я преодим сИбток' до Запада,
И долазим над Херцеговину, ›
Видим сам дворе Херцегове ‚
Бели су му двори одтворецн
И у двори ионъи осемшт,
Он се спремаоЪе‘ по девойку ,
Али неВе но те, ней по другу;
Тебе куде трон проспоци:
Еднигкажу од азла си рода,
Други мажу муша иао гул,
‘Греби мажу сапльива, дремльива;
Аьуто купе Ёиепащевойиа;
Кои пажа м сам од зла рода,
Неимао од сердца порода;
Кои каже пуща ‘кво гул,
Гуе му се око сердца ‘виде ‚
у перчину лето матовые ‚
у ньедрима зиму зимовала;
Кои А‘ пажа санльпва, ‚кремнии,
Боловао денет‘ годпи' дана,
Неимао у болесши сашш.
99
Одговор Сербске девойке.
у Милице дуге трепавице ‚
Прекриле {ой румен ягодице,
ягодице и биело лице;
Я 6 гледа три године дана .
Немого Той очи са гледати ‚
Церие очи ни биело лице,
ВеБ сакупи коло‘ дввояка,
И у колу Милицу девойку ,
Неба ли Кой очи сагледао.
Кала коло на травя играше
Веше ведро пак се наоблачи,
По облаву засеваше мунье ‚
И девойпе сне и Небу поглаше,
Ал’ иегледа Милица девойка ‚
Вей пред-асе у зелену траву.
Девойке {ой тио говорише:
О Милица паша другарице!
Ил’ си луда. ил' од више мудра?
Те све гледаш у зелеиу траву,
А йе гледаш с на‘ма у облаке,
Гди се мунье вию по облаку.
Милпца ни на то одговори:
,‚ Нит'сам луда, вит'од више мудра
‚. Нит'сам вила да сбили облаке,
ВеБ девойка да гледам пред-асе.“
моим“.
9.88“
100.

На срамошу Беги, и Мус-аги')


Шабац граде мой велики яде!
Док бияше доброти бияше;
Враз-яте со про'Би немогаше,
Од Мус-Аге, и 0.1. Алил-аге;
Од Сребрни ножа и пушэка,
И од ньина немтог Бордама.
А над они ра'би додияше
Сэ зулумом и своим Чордамом,
Скочи Рая са чешири края,
Паи узима Шабац од Турака ‚
На срамоту Беги п Мус-аги,
И осталим Турсиим Дахияма.
„ОШ

") Мус-ага бис в брат Мехтед-аге ФочиЪа ‘


‘ првога Дахиа Београдсиога ‚ а Бега в Но
мьанин (Амил-ага) из Босне из Ново
га: паксу ньи двоица, и треБн Кьурш
ому, били. после смерти Хачжи-Му
стай-Пашине ‚ у Шабцу Дахие (неогра
‘ничени заповедници) А ову су песннцу
спеволе у Зворнииу Сербкинье Муха
меданскога закона , над су Серблъи,
возоунтовавшисе против дахия , завла
дамх Шабцем ; а Бега, Мус-аги ‚ и Бъурт
ому утеиди у Босну и дошли у Звор
ник. 1804. Аьеша.
о с

о то. Мимо-щ Мая-штамма“ щами—ом: но

ПЕСНЕ МУЖЕСБЕ.

Нос се уз гусле певаю.

ч а л м ‚матрим—

О Милошу ОбилнБу.

БОЁКС “ПНИ! чуда ВЁАИКОГЗ:

Кода славян Сербсии Кнез Аазаре


Посла зета Милош' ОбилиБа
у Аатине да иупи х'араче:
Аатини га лепо доченаше ‚
И Господсиом части угостите;
Паи га воде пред биелу церипу‚
Пред буиелу цериву Димитрию.
Пак се вале Аатинска Господа:
Гле видиш ли войвода Милошу,
Видиш нашу церкву Димитрию
Какова с и колика ли с:
Ви неймате таковые церкви.
‘с 90“

_ Мнлошлггъима на то‘ одгояори:


Ви ‚сто муд-ри Господе Аатинсиа ,
Есте мудры, ад’ зборнте лудо:
Да ви3знаде наше ман'астире ,
Славни наши Цара задушбине,
Паиови су‚'и колики Аи‘ су: .
Да'видите лавру Студентку ‚
Не далеко од Новог-Пазара,
Да видите Гьургьеве Ступове .
‘Вод Дежеве стаоие двором ‚
Зоду'шбнне Царя Симеона ;_
Да видите чудо невидьеноч:
Бел Хилиндар у сред. Горе Свете ‚
Задушбину Савве светитедьа
И нъегова опща Симеона;
Да видите Житчу; под Мораве ‚
И'код Ибра , выше Карановчца ;_'
И Сопо'Бан' на извору Рашке,
Задушбине Светога Стефана .
Оербског Края-ее нервозен-иного;
Да видите Папра'Бу целику.
Ваш’ Зворника Соре-ю на нзвору ‚
Под планииом ГОАОМ Бороговом ,
Задушбину Волкана Жупана; `
’ до видите Висоие Дечане,
‚Бодкпрпзрена грела биолога ,
Задушбпну Иральа дсчаосйоса 5
До видите Рачу пребнелу,
А
и 91 ‘9

Код Сонолау кран воде Арине;


Да видите лиепу Троношу ,
Код Аознице на рвци Троаоши.
Задушбииу бра'Бе ЮговиЪа;
Да видите славну Разницу,
у Ресави ниже Параъинв.
На студеной реци ‘Раваници,
Звдушбину нашегЁ Господара ‚
Господара слашог' Инеэ' Аазара‘;
И остале Сербске манастире
Да видите пак да се дивигпе,
Иак'ови су и колики ли су.
Шта с ваша церква Димитрия}?
Я ‘Бу вам в сада прстуритид
А из руке тежким буздоввном.
Ал' Аатиии то невероваше.
Но с Милошеи они с' обкхвдише
У хилъаду жутко. дукаты
узе Милош тетке буздована ‚
И засука бделе рукаве,
Пак ед моли Богу истиноме:
Прости Боже ц биела церкво!
Двое одном прёко тебе бации;
НеБу на то. него преко ‘тебе.
Пак цотеже перним буздоивном.
Буздовав се замче у облаке:
Едни вело соте претурио,
Друг-и веле ни с претурио,
я- 92 я

ТреБи вело есте, те висоно.


Над се врата перин буздоване .
С више беде церкве, из облака ‚
Он удари у Банове Дворе
Те полупа Срчали чардаке ‚
И ту уби два Бацова сина ‚
И много морское Генерала.
Надлашини то чудо видъеше,
У ватише войводу Мплоша ‚
Метиуше га на дно у темницу.
Често Милош кроз прозор погледа ,
Небил" маг’о ‘кота угледаши; -
Ял угледа Косшу циганина ‚
Пак га поче Бором братнмитн :
Богом брате Коста Цнгаиине ,
Евб теби три дукати жута,
Донеси мн сдан лист харпше .
Лист хиртие беде ненисане.
то в Коста за Бога примио
И ньему с молбу испунио`
‘Гада Милощ сищну кнънгу пище ‚_
Своме тасшу Сербском Кнез'Аазару,
Неппше е чим се кнъиге пишу ,
Вей в пище крвн од образа;
И у кньнзи ньему обявлъуо
Капо су га Аашпни метнули
неправедно ‚ на дно у тамннцу.‚
над Аазару сишпа кньигв додье,
Ону гледа , другу ситну тине,
Пак с шалье Господи Аатинсиой,
У иньизи им, оваио говори:
Чусте ли Господо Аатписка!
Пустите ми мог зета Милоша,
' Подапте Му обичне`хараче‚
И обиладе хильаду дуката;
Ако ли га одма непустите.
Вера моя тако ми помогла ,
ДиБ ‘Ну на вас Серблье и Манжгфе,
И сву Бу нам земльу попленитн,
Поплениши и ватром пожеБи.
Над ./\атини иньигу проучише,
Брже-болъе пустише Милоша;
Дадоше му обнчне хараче,
И обкладу, хнльаду дуиата.
2.

О Марку Нрад'ъевийу. “)
лов л'овио' Мурапйе Везире,‘
лов ловио по горн зеленой, '
дСа. своие дванаесш делил,
И‘ с шринесшим Нральевийем Марком.

‘) За овога Сербскога Херкулеса повеет


писменна врло ‚момъ опоминьед- према
ньеговим делима ‚ ноя народ простп,
Сербскя и Бугарскид онвему лриповеда
и пвва. Гди ‚се год Сербсни ваш; чуе‚
ту се кую и песне о ввему, кое ее по
нпйвище починьу: Пие вино КральевиБу
`М;крко. Певаю и прнпопедаю да в био
чрезвича'йне. величине и снаге телесне
(ц особито простосердечан и правдо
лъубив) И да га ни в штате други
‘конь могао носити, осим ньегов Ша
рац, коега нигди од ньега неразставльап
ю. Прие него в‘ 406140 Шарцэ, припове—
‚даю, многе с ионье миеньао, али ни 6
‚дан ни в могао дага носи; А над 6 ви
дно, умеиокви киричжиа,Шарца‚ као
ждриебе губаво‚но врло големо, до
паднс му се, и у'зме га’ за репда омане
оно себе, то друге конье што в ‚он о
гледао, а над внди да се Шзрац веда ни
сместа помакнутн, онда помисли: о
бай-‘Ее конь м-о'Би мене носнтн; купи
га од нирнчжиа—и одведе иу'Бн, нмиечи
с

Лов ловили три биела дана


И ием‘огли ништа у ловити.
Намвра и наниела била
На зелено гориезеро,
Поком плове утве златокриле.
‘Пусти Везирсвоега сокола
Да увати утву златокрилу:

га од губе и научи пити вино. И ней


а после с пьим сва чудеса чинно. 7 Он
заиста дани с био некакав особити ‘чо
век, неби сс такове не Зроене прииовед
ке о ньему, из медьу народа, раапроо
СШРВНИГПИ МОГАС, НИЛ!“ 6Н.СО ПЖОАННО '
име нъегово попало и славило. Многи
прости Серблъи и Бугари и данас о
ньеговои смерти сумньаю; и доказую,
да в у некаквой пеЁини Жошт экивди
он иШарац; и да Ее опет на землъу из—
и'Ви , док му сабльа изпод греде изпад
не, а кажу да в вей готово налима. —
Я овде придодаем едну весну и онь‘ему.
какое он сТурцима ло'вио. Но одкуд он
медьу Турцима ‘? То яуправ‘о незнам. Сер,
бдьи приповедаю да се свади'о са своим
отцем Нукашином , кад с онай у-био мла
дога Уроша, и отишао у Турке; и да га
в Турски Цар посинио, и за ньегову хра
брост врло льубио. А о нъеговой смер
хии различно прииояедаю‘. Един кажу
‚да то с убио (-у селу Ровинама) нека
каа войвода влащкн Мирчста стри
о‘ ‘5.

Она му се кеда ни гледати ,


Ве‘Б се дюже Небу под облаке.
ад говори Кральевийу Марко:
Ел‘ слободно Мурате Везире,
Да я пустим моега сокола,
Да уеаши ушву злашокрнлу?
Ньему Везнр на то одговори:
Ест слободно Марко; зашкпо ни е‘?
Пусти Марко споет сокола ‚
Он одлеши Небу под облаке,
И

слом, код су се Турци са Власима


били; другп казую дшну се заглнбно
Шариц у неканну бару код Дунава , и то
код су се Турцн били са Власима ‚ и ту
ли с и он са Шарцем пршшо; и по при
мщп доказую да в то бара у Нрашш,
близу Пегоптна, выше села Чтанова. из
под лзвора Царичине; и ту нма бара и
сад , н сдне зидине од старе церкве ‚ коя
кожу да 6 на Мпркову гробу било начи—
ньено (я сам то зиднне видно А тре
Ъп кадку да с (сие код су се Турин са
Власнма били ) велико крвопролитие би
ло, тако дасу коньи и льуди ноплнпа
ли по крви; а Марко онда пружно руке
к.Небу и рекао: Боже што Ну я сад.
115 кое се Бог смнловао и некаквим чу
дшшм начином пренио га у ону пеБц-г
ну гдн кожу да и сад живи. —
И увати утву златоирнлу
Паи с ньом паде под зеиену елу.
Над то соио угледа Везирев
Верло му се тежко учинило;
‚А наваду лошу науниог
Отимапш ловаи од другом;
‚Залетн ее в Мориону соколу.
Да му ‘отме утву уловльену.
Али Марков соио Ёогуница
Нао што. е и ньегов господар,
Пак недаде утву златоирилу,
Нег' сокола счейа Везирепа
И просу му оно сиво пера:
Над то видье Мурате Везире.
Врло му се жао учинило,
Пак он узе Мариова сокола
Тсга удри о зелену слу;
И преоиму оно десно ирило.
Стаде писка Маркова сокола,
Нас льуте у каменьу гуе.
Марко узе своега сокола
Пак му поче завияти ирило
И с лвутитим гласом товорити:
Тежио мени и теби соколе,
Аов ‚лове’Би с Турци без Сербальа,
Лов ловеЪи, криво днелеЪн.
Тад' се Везир диже с делияма
Пак отиде , а остави Марат‘.
Ж
Оста Марко. у горн зеленой
Свом соколу завияю’Б’ крило.
Над соколу он крило за то
Тада скочи Шарцу на рамена ‚
Пак потере преко горе Шарца.
Шарац иде као горска вила,
Берзо иде далеко одмиче;
Одма бише на край горе чарно
И углаще у польу Везира,
Са ньеговп дванаест делил.
Обазресе Везир узнатраге ,
Пак кад видье Иральеви'Ба Марка,
Он говори своим делияма:
Децо моя дванеесш делил!
Видители онай прамен маме,
Прамен маме из под горе чарне,
У могли с НральевиБу Марко,
Гле како е разлъушко ЦЛарЦа:
Нека Бог зна добро бинт неЪе!
У том стнже Марко Кральеви'Бу;
Пак потерже сабльу од бедрице,
И окуни Мураша Везира;
Побегоше по польу делие ‚
Бао врабци. од кобца, по шсрньу
Стижеммарко у польу Везнра
И русу му одсиече главу;
А 0.4 млади двнаест делня,
. Он начина двадесш и четири.
о. о`

ЁГада Марко стаде разшхшлъаши:


Ил` ‘Не и'Би Цару у Едрене ,
Ил‘ у Прилип свом биелу двору.
Све мислио пак еговорио:
Болъе иЪи Цару у Едрене,
Да му нашем шта сам учинив ‚ _
Ного да то Турци ньему туже.
Када Марко у Едрене додье.
И на диван пред Цара изидье ‚
Очи‘ му се беу узмутиле,
К’о у гладна у лугу иуряиа:
Кад погледа иан да муньа сине.
Пита ньега Царе Господинег
Мой посииио НральевиБу Марко!
Што си ми се тако разльутио?
Да ти ни с блага нестануло?
"Гада Марко Цару приповеди
Све, што му се сбило са Везирин.
Цар се на то гротом на смило,
И Марку с тихо говорио:
Жив ми био мой посинко Марко.
Да на еси таио учинно '
Я те выше иеби сином звао;
Сваио Туре може Всзир бити ›
А ъонака нейма; као Марко.
Пак се маши у чжейе опилено,
И извади хильаду дуиата
Те ‚; дае Марку, говоре'Би:
Ж 2
‘о 100 о.

Най то теби мой посинко Марко,


Пак ти иди те се напн вино.
Марко узе хильаду дуката ,
И отиде с Царева Дивана.
Ал' Цар Марку дукате недас
Да он идо нити руйно вино ‚
Вей да му се нине са очию;
Ер се Марко перло разльутио. ——
живо—ям

3
Оженнтби Тодора од Стале'Ба“)
Пне вино Тодор од СталаЁа2
у СталаЁу на Моравп граду,
Въему служи остарила майка.
Нед се юнпк беше понанио
‘Гад му поче майка говорити :
0 мой синкшТодор од СталаЁа!
Зашт' се синко нек'Бе ожсннтв
За льепоше и младости твое,
Дасе стара одмиени майка,
И да сшече у двору младьега‘?
‘Гад говори Тодор од (йпала'Ба:
Ой Бога ми мол стара Майке!
Я обидъо земльу и градове
И ненадьо за мене девойке: ›
Гл 1! надьем за Мене дсвойщ',
Ьнде неима за те приятелъа;
’) Зндине града Стала'Ба и сад стое на.
Мерин више Кьуприе; изовусе СталаЪ.
о- 101 ‘о

А гди надьем за те прияшелъе,


Онде нейма за мене девойке.
Него ючер я по подне предьо
Преко реке студене Ресаве,
И ту надъоттридест девояка,
кое платно и предьу белвау,
Медьу иьима дилбер "‘) Иноиио
`дела кБерца кнеза Милутипа ‚
Милутина кнеза Ресавскога.
Ту я надьо за мене девойку
И Приличие за те приятелье;
Ал' е майко прошена девойка:
Изпроспла Гьургьева Ерина
За Сродоя Гьургьева родьака;
Али “Ну с майко я узети ,
Ил` узети, ил‘ ме биши неЪе.
Ньега майка нато совршуе;
Продь' се синко прошене девойке;
Ни в шала Кральева в снаа!
Тодор- зато и неслуша майку,
Вей дозивлье слугу Добривоя :
Добривое моя верна слуго ,
Изведи ми дебела дората,
Оседлай га седлом србриием ‚
А зауздай уздом позлайеном.
Код му слуга опреми дората,

") Дилбер в риеч ‘Гурска , и значи соверше


ну лъепоту, као код Русса красавица.
9- 102 9.

Он панде, и уседе на вь'га ;


Пак отнде низ тку Мораву,
Низ Морвву у равну Ресаву.
А кад додье на Ресаву реку
Опет надъе трпдесш девояка,
И медь’ яшма лепу Икоипю;
Тад’ с‘ он юнак болестан учнни;
Пак Бой Божю помой назнваше:
Божя помой ‘щепа дввойко.
Она ньему льепше одзаваше :
Д`о Бог добро незиаии юиачо.
Ой Бога от тела девойко ,
‚Довати ми одну чашу воде;
Грозница'ме лъута уватила,
А дората несмем одсвднути,
Ербо има хрдьову науку: '
Над се сяше недасе узяти.
Сажали ее на то Иконня,
Пак му тихим гласом одговара:
Ой Вого мн незнани юначе
Рссава е вода врло шежка;
Ни с добра ни здраву юнаку,
Акамо ли теби грозничаву;
7 Но прнчекай да т'донесем вина.
Пек одтерча у бпеле дворе
Те изнезе здапшу купу вина,
Пак в пружа Тодор' од СтолаБад
Ада Тодор купу неузпма
о- 103 ‘0

Вей девойку за биелу руку:


Пак е баци за ее на дората
И три пут е опаса поясом,
А четвертом од саблье каясом,
Пак однесс двору биеломе.
щам-ш

4.
0 Смерти 1ове ДеспотовиБ'а.
Разбольесе Деспотови'Б 1030
У лиепу селу Купинову.
На смерт с ее [оно разболио ‚
Пак дозивлье слугу Мияила :
Мияило верна моя слуго!
Ти упрегни конье у интове,
Пак ти терчи што год берже можеш
Крущедолу балу манестиру ;
Те ми зовни мог родъеног ‚брата .
Мога брата Максима Владику,
И кажи му, ништа не затаи,
‚Да сам со я на смерт разболио.
Пак оданле , када натраг подъеш,
у врати се пашем старом двору,
Те ми зовни мою стару майку,
Стару мою Майку Ангьелню;
Ал' ньой немой право казивати А
Да сам ее я на смерт разболио;
Ве'Б Кой кажи од мене поздравлъе
о. 1049.

да ее в сад на войску опремам.


Преко мора за девет година.
То едлуга одма послушао,
Те упреже коиье у три реда,
И одтерча дивну Брушедолу,
Те казуе Максиму Владнци
Да се 1030 на смсрт разболио.
Пак оданле брже-болье оде
Старом двору, Майци Ангьелхщ
Те казус од 1ове поздравлье.
Тада она слуги говораше:
Мияило наша верна слуге!
Причекай ме три биела°дана ‚
Док умесим бнеле колаче ,‚
И док спремим танаие кошуце
Да понесем на дар моме 1ови.
-Мн-япло нъойзи одговара ::
Ой Бога ми Госпо Аигвелия
1ово тебе чекати неможв,
Ербо му е хищно кньига дошла‘:
Вей понеси у брашну колаче ,
А кошулве у биелу платну.
. И тако се на пут опремишщ
Над додьоше к селу Купинову
Близу двора Пове Господора;
Али слуге иду гологлаве ,
Тада Госпа Мияила пита:
Штоно слуге иду гологлаве?
"105"

Иияило нъойзи одговара:


Валъа да с Господар на ручку,
Пак у здравлье пие руйно вино,
И за среБна пута Бога моли.
Над стигоше у биеле дворе,
Ал' се 1ово са душицом бори!
Верна льуба више главе тужи.
Тада майка стаде нарицати:
до 1030 мое-грдне ране!
Што ‘Бе 10130 Срием землъа равна?
Што ‘Ее Еово твои бели двори’?
1Пшо Не Хово твоеиусто благо‘?
Што ‘Бе 1ово твои добри ноньи?
Што Ее 1ово твоя верна льуба?
‘Гад се 10130 из мертви поврати
Пак ме'ртвачкцм гласом проговара:
‚‚ Срием аемльа стеЪ' ‘Не Господара ‚
‚, Ил’ больега‚ или Не горега;
,‚ Мои двори мом радвеиом брату,
,‚ Моме брату Змай-огньеном Буку;
„ Мое благо мотай старой майци,
5, Нек се рани иод-азла брани;
‚‚ Мои ионьи моме другом брату.
„ Моме брату Максиму Бладици;
‚. Мою льубу да 6 Бог убие;
1
‚‚ Она те с често биедила
‚‚ Да я льубим Сремкинъе девойке“
То изсути ДеспотовиЁ Тово .
То изусти, а душу изпусти.
ч- 106 о

5.

О смерти Гущс Вульукбаше‘)


Вино ппю Сербски Капетанп
На ‚Забрежю у край воде Саве.
_С иьима пне Аауд -— Генерале;
А кадасе добро попапише,
И вннце им у льезе у лице,
‚А рация стаде беседитн;
Тад говори лауд —-Генерале:
‚, Децо моя Сербскн Напетанн!
„ Ни в л' майка родила юиака
‚‚ И мужкием опасала пасом,
‚‚ Или сестра одньияла брата ,
‚‚ Без коленке на деснпци руци,’
,‚ И ‘на чистом крнлу д'евоячком:
9, Да му дадем войске и чжебане 1И“)
,‚ Пак да оде нахии Соколской ‚
„ Да похара Дону "Ч и.Бачевце>

"`) Гуща Бульукбаша `бно е храбри Тур


ски чиновник, као Капстан, коп с се
дио код'Сокола ‚у селу Бачевцима ; и он
д-але е излазио‘ и.велину‘штету чниио
Цесарцима ‚ и Сербско ро'блъе однодио,
изд 6 Цесарока войска у Сербии била
прие.. 20, и неколике године.
"‘*) Чжебана е риеч турска'и значи воене по
т'ребе: берут, олово и пр.
в“) Дона в село Турско код’ Баневаца.
М 107 о‘

,‚ Да повара и ветром попали,


,‚ Да увати Гушу Бульукбашу
„ Да доведе, ил' доиесе главу;
‚, Я би вьему место нзвадио
„ Код Цесара ‚ под Цара нашега.
Сви 1Онаци ником поникоше
и у церпу земльу погледаше.
Како трава на завитке раоте,
Нао дойка у младе дввойке.
Ял устаде Февръп од Гарашв'
Пак он юнак поче говорити':
„ господине Аауд —— Генерале!
„ Дай ти мены войске и чжебаие, ‘
‚, (Ама войске на Сербски Фрвйкора
›„ Да я узмем кога меня драго,
‚‚ Кои мож стиБи и утеЪи,
‚, На запету пушку ударити.
„ И на страшну месту постаяти)
„ Я‘Бу отиБ' навии Соколской,
‚, Попали ‘Ну Дону и Бачевце ‚
,‚ Довест' ‘Бу °ти Гушу Булвукбашу,
„ Ил‘ довести, ил' доннет' главу.
То../\аудан едва дочекао,
Пак му даде избрани Фраикора.
Отидоше к нации Соколской .

А") Гаращи зовесе едко село у иахии На


рановачкой.
о- 108 о

Нападоше Дону и Бачевце ,


Баш у ютру кпд зора освиНе ,
И све живом ватром попалише:
И убише Гушу Бульукбашу,
И русу му одсекоше главу.
сим/ш

‹ 6‘

О удатби Хайкуне Сестре Бега


льубовийа.

( Сербалъа Мухамоданскога закона )

Од како с свиет постануо .


Ни в лъепши цвиет процватио ‚
Него што в овие година ,
На сред равна польа Невесиньа,
у дворови Бега Авубовийа,
Процватнла Хайкуна девойка;
Мила сея АьубовиБа Бега.
Анапа 6 льепша бит‘ неможе:
уструку е танка н висока,
У образу бела и румена,
Као да с до подне узрасла
према тихом сунцу пролъетноме.
Очи су Кой два драга камена ,
А обрвЫморске пиявице,
Трешвице чрила ластавицо,
о‘ 109 о

Руса коса киша ибришима ;


уст- су Кой купим шеЪера,
Баш зубе два низа бисеро;
Руне су ной прим лабудова.
Вале дойке два сива голуби.
_ ЛЪВПОШЗ се ньена разгласила

По свой Весна и Херцеговини.


Ньу ми просо многи просиоци,
Оснм свию двои досадише:
(Здно ми в старац Мусшаф-ага
На Крите од Новагв града;
‚А друге в Зуко од Удбинъе.
у едко се вече сасшанули
На Ьроситби лиепе дсвойке:
Старац дав’ хилъаду дукаша,
И перед тог од элаша тепсию;
На шепсии изплешена гул,
На глави Кой алем драги камеи,
‘ПРЕМЭ КО!‘ се може вечерати

у пол ноЪи, нас у под дана.


Зуко дав дванаест дукатад
Ер у ньега ништа више нейма,
Него сабли и дебелп дього ‚
С хоима се рани по нраини,
Бао секс с приди по обману.
Тад брат сети поче говориши:
О Хайк'уна мила сеЧо мол!
‘Геба майна наш) в родил
у- 110 о.

Одма те в другом наменила ;


„Сад те ПРОСВ МНОГИ ПРОСИОЦН,

Осим свию они су иайбольи,


Кои су се удвору састали:
По имену старацмустафдага
Из краине од Нового града ‚
у ньег` има благо неброено;
Рани ‘не те медом и шеЪером ‚
А одеват`свилом я кадифом.
А друго е Зуко од удбинье;
Но у Зука нигди ннштв нейма,
Него сабльа и дебели дього:
Сад ти бирай мила моя сеЁо
Пак ми кати за нос волнш нови.
Сея брату на то одгокара:
‚, Вольан буди мой родьени 6рате{
,‚ Я Бу поЪи за ког' то от дадешд
„ Я б' волила за млада юнака ‚
‚, Макар вигди нишша неимао,
‚‚ Нег' за стара Макар богатога:
„с Ни с вллго ни северо ни зллто,
,‚ ВЕН е вллго што в коме ДРАГО.“
Братан. сею упюм иепослуша,
Вей е дяде, преко волье ньене,
За Мустафу старца од Новога.
Лад Мустафа оде своме двору.
Купи свате да води девойку;
И позивлъе Зука од Удбинъе
о. 111 9.

Да му носи барии пред сватови.


Скупише се киЪени сватови,
И одоше по лепу девойиу.
Над додьоше двору девоячком
Ту седише три биела дана ‚
А четверти данак устадоше ‚
Поведоше лиепу девойиу:
Над од двора мало одмакнуше
И ранним се польем упутише;
‘Гад говори лиепа девойка '
А на уво свом ручном деверу:
Ой девере мой зла'Бен перстеие
Кое е мой судъен дьувегин?
Девер снаши тио одговара:
Снао моя Хайкуна девойко!
Обазри се'с десна на лиево
Пак погледай оног ихтиара,
Што но седи као Ефендия,
у цервеном снизиом тетриваиу‘,
Бела брада перси му покрила:
‘Го е главом старац Мустаф-ага
И то ти е судьен дъувегия.
‘Гад девойка натраг се оберну;
Над га видве од сердца уздану‚
Пак девера опет запиткуе:
Кои оно юнак на двогату, `
Штано барии у руиама носи,
Церне брке уз образ иривио?
в- 112 ..

Девер ньойзи поче казивати :


Оно есте Зуко од Удбинье,
Кои те с у браЪе проспо,
1 ‚
Просио те, ал те ннсу дали.
Тад девойка на земльицу паде,
Свп сватови дизат с додише ‚
И найпосле сшарац Мустаф-ага ‚
Ни сдан в подигнут' неможе;
А кад додье Зуко од Удбинье:
Удри барак у церну землышу
Пак девойц пруэки десну руку;
Тад ее она и сама подиже.
И уссде за .нь`га на дъогата.
Онда Зуко окрену коньица
И полети преко равна польа,
Као звезда преко ведра неба.
Бад то видье старец Мустафоага
Он повика гласом задавльеним:
Шта гледате кн'Бени свашови
Гди ми хайдук однесе девой’ку,
Шта гледате те неотимате?
Тад сватови сви углас викнуше:
Нека носи кобац нрепелицу.
Пека носа, и есте за нъега ;_
А ти иди двору биеломе,
Заше ни в онака девойка.

"от
Жалостна песна племените
Асан-агинице.

(Такодвер Сербалъа Мухамеданскога закона.)

Шта се бели у гори зеленой?


Ил‘ е сниег, ил’ су лабудови?
Да е сннег всБ би окопнио ;
Аабудови вей би одлетили.
Нит` е сниег, нит су лабудовп,
Него шатор аге Асан-аге ‚ ‘
Гди он лежи од лъутие рана;
Облази га мати и сестрица;
А льубовца од стпда иемогла.
Над ли му е ранам‘ болье било
Он поручи свТой верной льуби:
Нечекай ме у биелу двору,
Ни у двору ни у. роду моме.
Над кадуна речиразумела
Дошт стаяше у туги великой;
Стадо тутанъ конъа око двора:
Тад' побеже Асан-агиница
Да врат ломи куле низ прозоред
За нъом трче двие миле кБерце:
Врати нам ее мила майке наша;
Ни е ово бабо Асан—ага,
Нет: с уяк ПиншоровиЪ Беже.
3
79- 1 14 в

Тад’ се прати Асан-агитта .


Пак се веша брату око врата:
Да мой брате велике срамоте!
Гди ме тора од петоро децс!
Беже мучи ништа неговори;
Ве'Б се маша у чжепе свилепе .
И води Той кпъигу опроштенъа,
Да одлази сеотой старой майци;
И да с' опет може преудати.
Над кадуиа нньигу проучила
Два в окна у чело лъубила,
А две кЪери у румена лица:
А смаленим у колевцн силком
Разстати се никако немогла;
ВеТп с братан за руку узео
И едва с од ньег’ разстгппо:
Пане мсВе за ее на коньпца
И сиъом иле двору бпелтхе.
у роду а мало „рте стала,
Мало време, ни недельу дана,
Добра кала, и од добра рода.
Добру каду просе са сви страна:
И велики; Имошки Балки.
Кадуна се брату свомя моли:
Ой тако те нежслила брацо!
Немой мене дават ни за кога.
Да непуца ядно сердце мое,
Гледаю'Ьа сиротице свое.
М 115 "

Али Беже ништа нехаяше,


Вей иьу дае Имошком' Надни.
‘Гад кадуна свог'браша мольаше,
Да напише мастак бале шхьиге
И да пошлье Имошком Кадни:
„ Мдада тебе льубезно поздравлю ‚
‚‚ И у кньнзи мшпо те моли,
‚, Код поиуппш господу свотове,
„ И под подьеш ньеиом бслу двору,
‚‚ ‚Да понесеш дуго покрниаш,
‚, С коим Не ее она завесипш,
„ Када буде Аге мимо двора
‚‚ Да невиди снротице свое."
КадИадии бела киьнга додье
Господу в Свате пдкупно.
Свате купи иде по льубовцу,
Здраво сваши двору ньену дошли
И Здраво ее с ньоме пократиди.
А А над бнмя Аге мимо двора ‚
Две е кБерце с прозора умаше
А два сииа пред ньу изидьоше.
‘Гере своЁой майци говорау:
‚. С врашн нам ее мила майко наша,
‚‚ Да ми теби ужинаши дамо.“
Кад то чуда Асан-агиница,
Старешннн свата говорила:
Богом Орши: свата старешина,
Устави ми копье иза двора ‚
З 2
"116"

Да даруем сиротице моо. о


Усшгшише конье иза двора.
Свою децу лепо даривала:
Сваком сину местве позлайене ,
Свокой кБери чоу нерезаиу;
А маломе у колевци сину
Ньему посла свилене хальине.
А то гледа юнак Асан-ага
Пак дозивлье до дна снна своя :
Ход’ те амо сиротице мое ‚
Код ее на пас смиловати неЁе
Шайка ваша сердца каменнога.
Над то чула Асан-агиница ‚
гЗелим лнцем у земльу удрила:
"1 упут се сдушом разставила
од жалости гледаю'Б' сироте *)

можно

‘) Она с песиа , у путешествию (по Дал


мации ) Господина Абате Фортис , пре
всдена на ‘Галиански език; А Господин
Геше ( Фбгбе ) найвеБн Ньемецки песно
шворац, кои и сад юшт живи, превео
с с Талаинскога на Ньемецки ; кое в ме
ни овде показао Господин Копитор Сла›
веник) царски Библиотекар у Виеин.
" ‘17 -

‚ 8; ‘ .
0 смс рти Кулин-Капетана;
кои е погинуо код Шабца на Мишарском по
льу 1806 лъета: кад су Сербльи над Турцима
славну победу одржали.
Полетила два врана гаврана,
Црвавие кльуна до очию,
И крвави ногу до кольеиа ‚
Полетили из Турске ордие
Са Мишара польа широкога.
Одлетили преко Босне славне
Чак далеко на Суву Браину .
Те падиули на биеле дворе ,
По имсну Кулин—Бапетана.
Ял’ излази льуба Кулинова ‚
Маше на нъи своТом десном руком.
Десном руком и златном марамом;
Ал' ни сдан полетити неБе.
Тад’ говори льуба Булинова:
‚, Ой Бога вам два врана гаврана
,‚ Од кудасте? од кое ли землъе ?
‚, Пи стел' скоро од Сербске кранне
„ Са Мишара польа широкога?
„ Ни сте л' видли мсд'а Госнодара,
„ Господора Кулин-Наиетана;
„ Сл' вей скоро Серблье покорно
‚, И сву ньину земльу осноио ‹’
„ Сли много роблье заробио,
0.118“

‚, И велики плиен задобио?


„ 013‘: л' скоро белу двору доп" ,‚
‚‚ И довести младше робпньа,
„ Све лнепи Сербски дсвояка;
‚‚ Да ми децу по двору ньняю,
,‚ И да'служе’око бела двора.
‚, ОБе ли от доста дотерати
„ Аиепие крава Мачванскпе.
‚‚ И велики ‘Гамиавскн сивульа?
Кад то чуше два ррана гаврапв,
Сдан гранте, Аруги проговара:
‚, Ой Бога ми Госпо Кулинова!
‚, Мисмо сино'Б од Сербсье краиие,
‚, Са Мишара полы: широкога;
„ Ради би смо добре донеш’ гласе,
‚‚ Али треба право казиватиа
„ Видили смо твога Гооподара,`
‚, Господара Кулик-Каштана;
‚, Он е поче юриш учииио
„ Да разбие Серблье на Мишару
„ И да продре граду Београду;
‚, Али га в сре'Ба преваоила,
‚, Ербо су га Серблъи дочекали .
‚‚ И сву су му войску разтерали;
‚‚ И он от е юнак погинуог
‚‚ Са свонем милим побратимом ‚
‚‚ Побратнмои Мехмед—Капетаном ,
‚, (Од Зворннка града биелога)
"119 о.

‚. Коино с 6:10 десио крило


,. Целе Босне и ньене краине.
., И мисмо им очи повадилн ‚
‚. И ниц-весе крвце напоили.
‚‚ ВеБ ти не'Бе впше двору да'Би
,‚ Ни довести младие робинъа,
‚, Нит‘ датерат‘ плиеи од Сербие;
‚‚ Бритку сабльу твога Господара.
‚, Каквеоно у свой Босии нейма ,
‚‚ И остало руо и оружв
- ‚, То су биле слуге пониеле
„ Да донесу двору биеломе;
. „ Али су и Серблъи председнули
‚‚ у Нитогу, и све задобили.
‚; И еноти сада бритке себлъе
‚‚ у Милоша Поцерског' войводе,
‚‚ И лини му лъепше бит’ неможе,
„ Баш панда е за ньега кована.“
Изд то зачу лъуба Куликом,
Баци яглук из деснице руке,
Пак си чупа свое русе косе,
И запева из грла биела:
‚, Кара Гьоргье невеселиосе!
‚‚ Ой Китоже незелени же!
‚5 Зашт' погуби мога Господарв,
„ И остале Босанске юнаке ,
„ Какве Весна нигде родит’ не'Бе. “

конец.
0. 1.7.0 "

Примечание.
шт

Оме може бипш даЕе се коме особщпо


смиешно видити што я пишем; лпепо ‚ бие
до, снпег ‚ свист, рнеч, и пр: Но я молим
сванога , коме ее от недохшдне, нека ми о
просшп. Я знам да у Славенским'кньигама
стон : ‚льспо, бело , сньег ‚ рвч ‚ свет; а Сер
бми но Срему, по Бачной, по Банашу, и
по Сербии око Савс и око Дунава говоре : ле
по ‚ бело, снег, сш-ш; али Сербльн поХар
вашсной, по Далмации, по Босни, по Хер
цоговипи, по Церной гори . и по Сербии до
Вгмычш и до Карановца сии говора: муепо,
бис/ю, свист, риещмюи, риека‚ипр. Кое
в сад од овога трога найльепше и найболье
то бп шежкобило решшпи; ербо. би то
сваки доказивао да ‹; оно, кое 6 он из детин
ства навикао; а само усеби може бнти да
в све шрое еднако. А я ‘сам овде овако пнсао
из два узрока: Едно шшо сам овако из уста
мое майке чуо и из детинсшва навикао,
пак ми и сад лъепше, него и едно друга,
у ушима звечи; а друге, што се овако го
зори онде гди сам я ове песне слушао.
штамп-мю
П о г р е ш к к е. ‚
Найве‘Бе погрешке печешанъа есу следуюЪе:
страна. верста. напечатано. на место.
6 13 конма су котла су.
12 3 и космуя и да- и кои я и да
‚ нас сва сокро- нас свим со
ВИЩа, и све сла- кровищиша ‚
дости и свим сла
достма
14 9 истпна истина
16 24 предьел предел
21 1 дслъеовас слъедовао
21 9 › Словор Словар
33 14 лак док
37 8 Кой Кои
43 19 проговора прогопара
5! 10 ньнойзи пьпйт
51 10 одговора одговара
61 11 растанак разстпнак
64 3 сина'Б сииоБ
64 19 оца отца
80 6 Хаде Хайде
85 8 шре‘Бе тре'Ба
97 12 счейа счет)
97 26 у чжсйе у чжепе
100 13 поиаиио понапио '
104 25 господора господара
107 26 зовесе ‘ зовесе
117 24 госпсдора господара
1 20 10 Хорватской Хорватской
120 24 песне песне.
А остале погрешке манье, или овим
подобна вне ее коя надев , я молим свакога
читательа пека опрости; ербо овде не само
што они кои печатаю Сербски нсзнаю. не.
го ни Корекюора правога нема.
11502 1’11'1а 013 С}? ил
дрч:.
„ь:
ПНП/ЕКБПУ ОР МХСНШАМ

ПШЩНМШММ ШИН! |
З 9015 01945 5768

Вам также может понравиться