B 1,240,295

PG

1464

K18

1984
 Y
T
I
S
R
E
V
M
MIC

I O
N F
I

U
C
HIG

H
!
AN
E

THE
TH

LIBR
ARIE
S
Cepicka ብር በ Ui » C #
Karadžić , Vuk Stefanović

Mala prostonarodna ...

MAA A

ПРОСТОНАРОДНЬА

СЛАВЕНО - СЕРБСКА

ПЕСНАРИЦА ,

издана

ВУКОМ СТЕФАНОВИЋЕМ .

У ВІЕНИ , 1814 .
У печатньи Г. Іоанна Шнирера
.PG

1464

K18

1984

Сербска мома , ил в дома ,

Или код оваца ,

Радећ' лєва , као шева ,

Милом своег сердца .

Он свираньем , илиграньем

Одговор їой дає ;

Да в с пима , льубве чин ма

За себе обає .
G.L.

3397490
SOSLA

6-26-86

БЛАГОРОДНОй госпожи

МАРИИ

от

СТАНИСАВЛЬЕВИЋ ,

За знак вовеки незаборавльене благодарно-,

сти , и глубочайшег високопочитания

посвећена.

A 2
 БЛАГОРОДНА ГОСПОЖЕ ,

Мени милостива и високопочи-

шасма !

Код лљуди , кои што пишу и чрез печат-

ньу на свисіп издаю , обично є да своя дела

посвећую : или своим Благодетельима , за

знак благодарности за получена благодея-

ния ; пли своим приятельима , за знак льубо-

ви и приятельства ; или ( што є найчесће)

великим и могућним лљудима , да би од ныя

што из ласками и получити могли

Я. испина приятельа имам , кои су ми

врло мили и драги ; а и ласками , кад 6 ве

тако обично и нуждно на свиему , имао би

коме ; али я свему томе предпочитуем о-

но найвее благодеяние , кое сте ВИ мени
учинили ; и благодарност , кою сам я ВАМА

за оно вечно дужан.

Приє четири године дана , кад є мене

найвећа нужда , коя смертнога на овоме

свиему постигнути може постигла , ( кад

ме болест у убожеству напала ) онда су ме-

не презрели и осплавили сви мои приятельи

и доброжелательи , кои су , док сам я здрав

био и на служити могао , мене льубили ,

посвоява ли , и златна ми бр.да обећавали.

У таковом бедном состоянию прешавши я

из отечества мосга у Цесарию да се лечим ,

морао сам подлећи свим нуждама , конма су

найнесрећния льули овога свиета подложни ,

морао сам и му у болници Ново- Садской ( из

милости Сербскога общества ) льста 1816га

зиму презимими. Онда сте ВИ Благородна

Госпоже ! мени , кад сам хотео у топлице

поћи , щедро даровали 150. Форинти. Мени

као єдноме найбєдняєму човеку , коега ни-

кад приє , до онда , нити сте чули , ни ви-

дили ! О редки значе добродетельи , и сер

дца чувствителнога к беднима ! Но може

какав неискусан рећи : имали сте доста пак

сте и дали ; Ниє шуда , не : добро не чини

онай кои може , него онай кои чувствус ра-

дост учинити га. Я сам онакова , послед

ньом бедности уздишућа прошения , као

шшо сам ВАМА поднио подносио льудима ,

кои би годишньим приходима ВАШЕ имение

изплатими могли ; пак

Од онда већ , милостива Благодетел ,

це моя ! коко сте ми оно найвеће благодея-

ние учинили , ни єсте ме више ни видили ,

нити сме што о мени чути могли ; єрбо

различна обетоятелства мени су препят-

ствовала , макар само са три благодарне

риечи , кипећу благодарност сердца мога

ВАМА од части показати ; и наравно сте ВИ

морали већ одавно помислити , да сам я ,

као неблагодарни син и последньи човек ,
ВАШЕ благодеяние заборавио.

Како год што сте ВИ мене уверили да

ошт има ( премда є риедко ) медьу льудима

сердца чувстивителни и пуни милостивога

сожаления к бедним и страдаюћим , тако

я сад да би уверио ВАС , да се получено бла-

годеяние риедко заборавља , усудио сам се

огу малу проспонародньу Сербску Песнари-

цу посветити ВАМА , а особито ВАМА, као

бодрой Рачителници и щедрой Благодетел-

ници Сербски Муза. Примите милостива , и

Благородна именом и сердцем Госпоже ! о-
 1

вай мали труд , за знак вовеки незабо-

равльсне благодарности и глубочайшег ви-

сокопочитания , од онога , кои ВАШОЙ це-

дрой милости препоручуюћи се , с найвећим

високопочитанием , и преко гроба називати

се жели

ВАШЕГА БЛАГОРОДИЯ

У Виени

25га Януария нижайши слуга

1814.

Вук Стефановић .
 ПРЕДСЛОВИЕ .

Прив осам година я сам чуо у Карловцима

Сремским ( у месту , гди сам се я онда , са
їошт неколико Сербиянаца , у благодеянию
Отца и Покровительа Муза 'Сербски находио;
и гди сам на мою велику и незаборавльену
жалост познао , да има на свиешу їошт ви-
ше наука , осим нашега Псалтира и Насосло-
ва ) гди захтеваше Господин , садашньи Ар-
химандрит , Лукиан Мушицки , да му напи-
шемо , ако кои зна , прости песана Сербски.
Я сам , истина , онда имао у памети , раз-

личнога рода пєсана , пет пута више , а де-

сет ясниє , него сад ; али му ни єсам смио
ни едне написати и дами ; єрбо сам цело

мислио да се он чрез то подсмєва нама , као

момчадма , коя су по шуми код свиньа , код
коза , и код оваца одрастла .
 12

По том , кад є мене бедно сиромашство

од наука ( од предмета , кои є онде найдра-
гоценнии души моїой постао ; и коему я и
Данас сва сокровища , и све сладости овога
свиеша предпочишуем ) разставило и у опе-
чеспво одмерало , нашао сам , онамо , єдну
велику Песнарицу ( од Качића ) са Латин-
ским писменима печатану ,
кою како сам
узсо у руке и видио да су песне , и баш
онакове испе , какове наши Сербльи код

ватре седећи уз гусле певаю , одма сам по-

чео сумньами да є Господин Мушицки с на-

Ма шалу проводно ; а кад сам ону Песнари-

цу сву прочитао , онда сам тек почео нье-

тово намеренье догадьапша

Сад , по несрећи нашой , прешавши из

Сербие , и дошавши овде ( барем од све му-

ке неби ли Ньемецки научно ) донио сам са
собом єдан велики Россиски Песенник ; из
коега различне песне читаюћи дошло ми є

у памет да се запитам : Да ли сами Рус-

си оваку и оволику кньигу имаю ? Или и
други народи имаю , а ми сами Сербльи не-
мамо ? А кад я надьем Ньемецке Песпари-
це , онда се известим и уверим да є друго ,
а ни є перво . Тада почнем о поме далье раз-
суждаващи : Да ли народ наш ни є никада ни
 13 -

имао свои Национални песана ? Или є имао ,

и и сад има ; али ни с имао тко , или НИЕ

нишко марио да й скупльа и печата ; пак се

забациле и заборавиле , као и друго ( особи-
по наше ) много коешта ? Заклључно сам
да од тога двога єдно мора бити ; а ни ед
но ни друго добар знак непоказуе. Али оцem
да ни семо имали пєсана , то ни єсам мо-
гао утвердити , єрбо су ме различни знаци
опоменули да и има и сад медњу народом ;
него є оно друго узрок , оно !

О томе я неколико дана са печалним

сожалением разсуждаваюћи , и од єдне ми-

сли на другу прелазећи , добием у руке єдну
Оду Господина Мушицкога , из кое следую-
ћи спихови разчале мою печал їошт сећма :

,, От вас премноги єзыком , нравами

99 Прелилис єсу Даке во соседне ;
,, Во Чалмоносце , болке ваше ;
,, В' сынове Арпада ; в'чуже стадо . " * )

Ово су истина само четири в репице

пред очима ; али є као на сроке , у разсуж
деньу много речено ; а кад би се то ХОТЕЛО
толковапи , и пространно описати : зан-

* ) Ола моему Приятельу , Михаил у Вит-

ковићу и пр . у Будиму
 14

ста би имали о чему сви наши списательй

радити.

Нека мени ( као єдноме Сербиянцу , и

маломе човеку , кои себе равна ньему ни у-
чему невменьавам , осим у ревности , и у
льубови к роду ) допусти Господин Мушиц-
ки , да и я мало о том пробеседим :

Да смо се прелили у Чалмоносце то в

истина ; но то є натерала лъупа и найве-
ћа нужда , коя и сад нагони и држи ; но о-
пет при свему томе они су Сербльи , као
робови будући , више до данас задржали сво-
га Националисмуса , него ови амо у просве-
щеном и слободном Царству : їди им є сло-
бодно правити свое церкве и на свом єзи-
ку подизати школе ; и гди им ништа ни 6
забраньено , шпю служи к просвещению єдно-
га народа. Пак поред свега пога с чим се
разликую од они , него с тим : што су се мало
више него они , у свему одродили ! а с
другим ничим. Оне исте науке , кое су се у
време блаженьейшега Патриарха Арсения
Чарноевића, у Сербии и у Херцеговини по мо-
настирима , и гди што у школама , на Серб-
ском є ику предавале , оне се исте , снако ,
и данас , како онамо , тако и овуда , предаю
 15

А што има овде Сербальа , кои су има-

Ап прилику на тудьем єзику науке слуша-
ми и научими се ; то , но моему мньению ,
неможесе назваіпи поспупком нашега наро-

да у просвещению. А шпо се многи находе ,

кои , тако научивши се и дошавши до шпа ,

каю се , што су Сербльи , стидесе тога име-

на ; и другчие се назваіпи желе , а свой род

и език презиру, то є сувише одозго на упіре-

шельак. А заиста тежко и ест привикнути
диете , да почне више лљубиши ону жену ,

за кою му само други казую да му є майка ,

него ли ону , из кое є оно персию сисаюћи
млеко познало битие свое.

Сад да мене тко - год залита : Даклем

у ком се пределу Сербльи сада находе , кои
су найвише свога Национализмуса до данас
задржали ? и гди найчистие Сербски гово-
ре ? я би му на то овако одговорио :

Єзгра Сербскога рода , и найчистиега є-

зика находисе у садашнье време измедьу ре-

ке Дрине и Мораве ; а особито кад се мало

по одмакне од Саве и од Дунава , као н. п.
нахия ) Крагуевачка, Карановачка , Рудничка,

* ) Нахия єст риеч Турска , и значи што у

 16

Ужичка , Крушевачка ; и горе од Новога Па-

зара преко праве Херцеговине . А како се
предье преко Дрине , из Мачве у Босну , многи

будући примили Турски закон , више су се из-

миешали с Турцима , и више риечи Турски
употребльаваю ; ако испо доле преко Мо-
раве , кад се продье Ресава *) , и нахия По-
жаревачка к Тимоку , измисшани су са Власи-
ма. Али по горе именоватим местима и по
Ресави , їошт су Сербльи налик на старе
Серблье ; и медѣу ньима се їощин чую наша
Лиепа Славено - Сербска имена : Благое , Божа ,
Богдан, Богое, Богић , Боина , Божилар , Бонн ,
Богосав , Боголљуб , Братольуб, Бранко , Боїо ,
Видое , Видак , Владимир , Веселин , Вулс ,
Владислав , Велисав , Велько , Вунца , Вука-
шин , Воин , Вук , Велимир , Вилотие , Вла-
стольуб, Влайко , Витко , Гойко , Гргур , Груи-
Гвозден , Добривой , Добрислав , Дра-

гутин , Драгић , Добрило , Драгомир , До-

Ньемаца District , то єспі : окружие єд

нога града докле он заповела .
* ) Ресава ( нахия Кьупрійска ) завесе бдан
предьєл у Серблии, доле преко Мораве , у
коему су она два славна монастира Серб-
ски владетельа : Раваница Лазарева , има-
насия сина нѣегова Стефана ; и река Реса-
ва кроз тан предел пісче.
 17

брица , Ездимир , Жарко , Живан , Живко

Живоин , Живадин , Здравко , Златко , Крс-

ман , Льубинко , Льубосав , Льубомир , Льу-

бивой , Марян , Маринко , Младен , Милош,
Милан , Миленко , Мирко , Момчило , Мили-
вой , Милько , Миладин , Милия , Миросав ,
Милослав ( Милосав ) , Мият , Милутин , Ми-
дорад , Милое , Милован , Милойко , Мили -

сав , Милета , Милић , Мудроим , Неделько ,

Ненад , Негован , Новак , Обрад , Обрен , Обре .
мен , Продан , Петко , Радак , Радич , Ранко ,
Радован , Райко , Радойко , Радослав , Ра-
дивое , Радоица , Радомир , Станое , Стой-
ко , Стойша , Станиша , Срећко , Сретен ,
Страшимир , Станислав , Срдан , Станко ,
Средое, Славко , Странньа , Стоић , Славольуб .
Цвєтко , Цвиепин ; а Женска : Богланэ , Бо-
силька , Божана , Бояна , Видосава , Вукосава ,
Гроздана , Даница , Дева , Драгойла , Жива-
на , Живка , Златана , Круния , Льубица , Льу-
босава , Лепотица , Миряна , Милена , Мили-
ца , Милойка , Милева , Неда , Обрения , Рада ,
Ружа (Ружица) , Стана , Стойна , Стамена ,
Спасения, Смильана , Стоя , Стака , Станиса-

ва , Цвета. и пр. А не све Еврейска , Елин-

ска , и Бог зна чия не ; као по другим 16.
стима. * )

*) Да мене піко из овога не осуди , да

Б
 18

У смотреньу озе материе Господин

Милован Видаковић за служуе особиту бла-
годарност од своега рода ; не само зато ,
шпо он своим книгама род свой просвеща

ва , и вкус му отвора , него особито зато :

шпо имена Славено- Сербска , у своим кньи-

гама , употребльава ; и она места напоми-
нье , чрез коя би се ми опоменути могли ,
Дасмо и ми некад нешто били.

Овакова , и овим подобна , размишлье-

ния и разсуждения дала су мени повод , да ову

Малу простонародньу Песнарицу издам на
Свиеп . Овде нема ни єдне песке , кою е дух

вооброженьа , читаньем кньига обогаћен , по

правилима Песнотворства измишльзвао ; не-
го су све оне , кое є сердце у простоти и у
невиности безхудожно по природи спєвавало.

я едне Серблье волим , и другима при-

страспіно предпочипуем : Боже ме са-
чувай од такови мисли ! Сви Сербльи ,
од Адриятическога до Црнога мора ,
кое им драго они вере били , сви су они
Єднако моме сердцу мили и драги : и
свима им я желим да се , као разумна и
поштена браћа льубе и почитую. Не-
го я ово само напоминьем , да би изяснио
болье предпоменуте стихове Г. Mv-
шицкога.
 19

Я премда ни єсам пєвач ; али сам ове песно

запамтио , кад сам їошт приє 12 година ,

у найсрећниему состоянию смертни , овце

и козе чуваюћи живио.

Даклем кад сам я у месту родьеньа мое-

га (у селу Тршићу, у Ядру *) оволико пєсана

чуо , и без никакова намереньа запамтно ; то
• наравно , кад би се шко потрудио , да би
могао сабрати велику кньигу , какогод што
є Россиски Песенник. Я издаем ове ; другиће

се може бити потрудити , и овима подоб-

не сабрати по Срему , трећи по Бачкой ;
четврти по Банату ; пети по Славонии ;
шести по Хорватской , седми по Далмации ;
а ако Судбина дозволи неки по Сербии , по
Босни , по Херцеговини и по Црной гори : Пак
ће се онда кои наћи, коега є Бог даром Песно-
творства обдарио, и дао му случай да може на
Латинском , или на Ньемецком єзику прави-

ла тога разумети ; онайће покупити сва о

на собрана и претрести ; а неќе песие
и сам по вкусу и по начину рода свога со

* ) Ядар се зове єдан предел у Сербии одозго

до Мачве поред Дрине , кроз кои и река
истога имена пече , и код Льешнице у
Дрину у тиче.
Б 2
 20

чиними , и тако од свию они мали собра-

ньа єдно велико цело начинити.

Я се надам , даће ова моя мала Песнари-

ца бити повольна свакоме оном Сербльину ,
кои Национализмус свога рода льуби ; ако ли
се кои надье , те ме и узпсуе ; ништа зато ;
и то ми неће бити изненада . Мени є до-

вольно у техе , што я ово са добрим наме-

реньем из гореће лубови к роду Сербскоме
издаем ; и што ће се кои год Сербльин наћи ,
кои ће оно познавши одобрити.

Критика , од кое ништа на овоме Свие-

ту ние слободно , неће без сумнье ни ову
мою Песнарицу минути. Што се тиче пе-
сана у томе можеме критизирати каква
Сербкиньа проста , или Сараевка ; али я се
надам , да ће и оне мени опростити , ако
што год , по ньиовом мньению , промєньено ,
или изоставльено надьу ; єрбо я , као што

сам казао , певач ниесам , а друго , од ка-

косам я ове песне слушао , до данас , могао-
сам и свое име заборавити. Што се тиче

взика и правописаньа у томе може ме сва-

ки критизирати по своїой вольи : Я сам пе-
сне писао , као што сам чуо , дасе пєваю ; а у
осталом я ниесам се могао решити коме
 21

би дельеовао ; єрбо не само , што ни двоица

Едан другоме не одобраваю , и єднако непи-
шу ; него никакав НИ сам непише єднако
ПОСПІОЯНо ; него данас овако , а сутра она-

ко. И тако ће све непрестанно били , докле

се год наши учени особито они , КОИ

дужност то изискуе , и к пому и позива ) не-

согласе , и удоговору неначине Сербску Грам-
матику и едан Словор . Пак онда при му
образ , кои небуде умєо , или небуде хотсо
владати се по ономе . А дотле сваки ће да

пише како зна , и како муе вольа ; а тако ће

га сваки и да критизира , єрбо други пра-
вила нема ни єдан , ни други : и на май на-
чин могу обоица имали право ; єрбо сваки
човек мисли (у свачему ) да є онако найболге ,
и найправие , као што он у свом разсужде.
ньу налази, да в добро и право.

Овде , осим льубовни и ньежни пєсана ,

кое се женским гласом певаю , имаю неке ,
особито на краю , коесе мужественим , по-
знатим Сербским гласом , уз Гусле певаю ;
и кое у себя као неке повести содержаваю.
Овакови песана я би могао и више овде 10-

Дати , али се боим да и ово небуде много ;

и да ми какав од нове моде Сербльин перск-
не : Гле шта є овоме пало н ум те сльепач-
 22-

ке песне издае. А мени се чини , дасу оваке

песне содржале , и сад у народу простом
содржаваю , негдашнье битие Сербско , и
име.

У Виени 25га Януара 1814.

В. С.
 333
1.

ПЄСНЕ ЛОБОВНЕ.

Иразличне Женске . “)

1.

Момак и Девойка .

Ой девойко питома ружице !

Кад си расла, на што си гледала ?

Ил си расла на бор гледаюћи

Ил' на блу танку поноситу ,
Ил на мога брата наймладьега ?
Ой юначе , мое ярко сунце !
Ним сам расла на Бор гледаюћи
Ни на блу танку поносику ,
Нит' на твога брата лаймладьега
Већ сам млада прама теби расла.

*) Све оне песне , кое ни є су од десет

слогова и немогу се уз Гусле певати ,
зову прости сербльи Женске песне.
 24

2.

Девойка момцима вино служи.

Лепо ти є под ноћ погледати

Тамо доле край шиа Дунава ,

Гди с юнаци шатор разапели ,

И под ньиме руйно пию вино :

Ньима служи лиепа девойка ;
Како коме чашу додаваше
Сваки їой се у ньедра машаше ;
Тад говори лиепа девойка :
0 Юнаци и Господичићи !
Ако свима могу бити слуга ,
Я немогу свима бити льуба ;
Него єдном , ког ми сердце льуби.

3.

Девойка кунс огледала.

Девойка 6 огледало касла :

Огледало тига не гледало ,
Ти си мене майци опадало ,

Да я льубим четири юнака ,

Два женьена , а два неженьена.
Жив ми братац ни сам до єднога ,
И то єдно младо неженьено

Кое нигда льубит престат' нећу.

 25

4.

Што є мило , то мора бит лието.

Кад ће оно красно време доћи ,

И момци се продавати поћи ,
За два плава неби гроша дала ,
За млинара неби не динара ;
А за едно младо цернооко
Дала 6 заньга хильаду дуката .
Яо мужна гриешнути реко !
У мога су драга очи плаве
Єсу плаве , ал су мени драге .
Друге мое молите се за ме ,
Врло мало , ако вам є драго ,
Я сам млада моли ћу га сама.

5.

Преварени зет.

Ой девойко душо моя !

Што пи вели майка твоя ;
Хоће л' тебе мени дами
И менека зетом звати ?
Ненадайсе млад юначе ,
Мене майка неда за те :

Него ме в другом дала ,

Кои носи мор доламу

 26

На долами златна пуца ,

Нек Злораду сердце пуца.

6.

Девойка се тужи льубичици.

Льубичице я би тебе брала ,

Немам драга коме бише дала :
Ако би те Льубивою дала
Любивой є поносите главе ;
Он неноси цветва свакояка ,

Осимєдну ружу и каранфил

7.

Дрина се понисла .

Дрино водо што с' се поннела ,

Што си мое драго заниела ?
Ако си ми драго заниела
Болье си благо дониела :
Дониела од мерчжана ладьу ,

И у ладьи момче Београдче :

А што е ми момче Београдче •
Кад ми може запасли Сараевче :
Сарайлие златне амайлие
Што девойке носе у ньедрима ,

У черима на белим дойкама .

1
 27

8.

Вода без брода .

Ой Цетиньо водо поносима !

Ти се синоћ криво кунияше ,

Да на леби нигди бро за нема ,

А я ютрос и по доцне подво
И на теби до три брода надо :
На едноме кићене сватове ,
На другоме момка и девойку ,
А на трећем брата и сестрицу ;
Сея брату зарукавлье везе ,
Братац сені мор доламу шие ;
Сея брату тихо говораше :
Удри браца пуца низ ньедарца .
Да неможе ни ябука проћи ,
А камоли тульег брата рука .
Братиц сеїи на по одговара :
Сеїо моя ти си још пе луда
Кад ту додье тудьег брата рука
Сама ће се пуца разпиньапі .
Mw

9.

Найбольи лов .

Сину зора , а я їошт код лора ,

Дан превали , а я у лов подьо ,
 28

Я на брдо , а сунце за брдо ;

Ал на брду под єлом зеленом
Ту бияше заспала девойка.
Под главом їой снопак дьетелине ,

У ньедрима два бела голуба ,

À
у крилу шарсно єленче .
Я ту оста ноћну преноћити :
Веза коньа за елу зелену .
А. сокола за єлову грану ;
Коньу дадо снопак дѣстелине ,

А соколу два бела голуба ,

Моим хотом шарено єленче ,
А мен оста лиепа девойка .

10.

Младоженьа с удовицом .

Цвати ружо ти не гледай на ме

Я сам ти се юнак оженио

С удовицом , моїом неприликом:.

Куд год ходи првог война жали :
Први войно , прво добро мое !
Доброми ми код тебе бияше ;
Рано легнем , а доцне устанем ,

Кал ме будиш у лице ме льубиш ;

Устан, сердце родило се сунце ,
Устала є наша стара майка ,
Двор помела , и воде донсла.
 29

11.

Болье е добро , него лиепо.

Соко лети преко Сарасва ,

Тражи лада гди ће ладовати ;,

Надье елу на сред Сараева ,
И под єлом студена водица ,
На водици Сумбул * ) удовица,
И девойка питома Ружица.
Стаде соко мисли размишльати :
Ил' ће льубит Сумбул удовицу ,

Ил' девойку питому Ружицу

Све мислио на єдно смислио

Пак, онда мио говорио :

"Болье злато и поиздерато ,
,,Него сребро из нова ковапло
Пак он льуби Сумбул удовицу.
Льуто куне Ружица девойка :
,,Сараево цвало не родило
"Зашт обичай У теби постаде ,

„Млади момци да луб удовице

,,Стари старци лиене девойке "

*) Сумбул то є рисч турска , и значи-

єдан цвиет плавстан , а има и биел :
 -- 30

12 .

Наймилия кошула .

Ой девойко драга душо моя ,

Драга ми є и кошульа твоя ;
И кошуля , и ти у кошульи ,
Штоно си є под ораом везла ,

Под ораом и под шевтелиом ,

Увезла си при дукапа злата
И четири свиле Цариградске

13.

Конь воду неће да пие .

Ой девойко плава перунико

Есил мога коньа напоила ?

Я га поим а он воде неће ,

Него гледа с ону страну Саве
Гди юнаци руйно пию вино ,
А девойке венце сплепаваю .

14.

Момак за льубльен у обрве

ДЕВОЯЧке.

Ой девойко и обрве твое

Я продадо све волове мое
 31

Гледаюћи на обрве твое ;

Негледай и , не уздайсе у ме ,
Я сам млада давно испрошена
За кнежева сина наймладьега.

15.

Момак преварен од дєвояка.

Под ноћ подьо гледат девояка

Ал девойке селе вечерати

Дадоше ми лучем свиетлити ,

Дадоше ми пак ми говорише :
Светли момче докле нама драго ,

Пак ти лзуби , кою теби драго.

Лаке ми се ноге уштапище ,

Беле руке у смолу облише ;

У пом свану и сунце ограну
И девойке мене преварише .

16.

Ранко и Милица.

Ветар ружу уз. полье носаше ,

На Ранков є шатор наносаше ,
Глино Ранко са Милицом беше :
Ранко пише а Милица везе ;
Неста Ранку бисле хартие
4 Милици глата жеженога ;
 32

Онда Ранко Мильи говораше :

Ой Милица драга душо моя !
Єли теби мила моя душа ,

Єл' ти піврда моя десна рука ?

Намо Мильа ньему одговара :

Веруй Ранко и сердце и душо !

Дража ми є драги твоя душа ,
Него моя свачетири брата ;
Мекша ми с твоя десна рука ,
Her' четири наймекша ястука .

17.

Ништа се сакрити неможе .

Двасе драга на ливади льубе ,

Они мисле то нико невиди ;
Ал ньи гледа зелена ливада ,

Пак казуе стаду биеломе ,

Стадо каза своему пастиру ,
Пастир каза на путу путнику ,
Путник каза на води возару ,
Возар каза ораовой ладьи ,
Ладьа каза студеной водици ,
А водица девоячкой майци.
Льуто куне лиепа девойка :
Ах ливадо незеленила се ,
Бело стадо поклалите вуци ,

Ах пастиру посеклите Турци ,

 33

Ах путниче ноге т усануле ,

Ах возару вада m' одниела ,

Лагка ладьо ватра m' изгорела ,
А водице тига усанула.

18.

Желба Девойке.

Да сам ядна студена водица ;

Я би знала гди би , извирала :

Извирала 6' драгу под прозором ,

Гди се драги свлачи и облачи ;
Неби л ме се дроги напоио ,

Небили ме на сердцу носио .

1y.
Млада жали девованье.

Дезованье мое Царованье ,

Цар ми бия дак девойком бия ,
Да ли ми се натраг повратити ;
Умела би сада девовати.

20.

Уподобление
Певала би ол немогу сама ,

Драгог ми є забольела глава ;

B
 34

Пак ће чути те ће зажалити ,

И рећи ће да нехаем за ньга ,
А я хаем , и душицу даем ,

Куд год ходим на Сердцу га носим ,

Као мати чедо премалено .

21 .

Польубац се непознае на лицу.

Ой девойко морска трньинице !

Трне мое сердце за твоием .

Ид одатле єдан лажлљивицо .

А што сам и душо излагао ,

Ако сам ще єдном польубио ,
Пи су уста
на лицу остала .

22.

Чистосердечно исповедань е.
Девойчице : злато материно !
Што ми тебе бию и караю ?
Да я знадем драга душо моя
Да ми тебе бию и караю ,
Са моега честог долазеньа ;
Я би теби чесће долазио ,
Не би ли те майка одтерала ,
И мом белом двору дотерала .
 35

23.

Не гледай ме што сам малена.

Девойчине ситна льубичице !

Льубио 6' те , ели си милена.
Льуб ме драги бит'ћу и голема :
Малено в зрно бисерово ,
Ал' се носи на господском голу )
Малена е птица 4 препелица ,
Ал умори коньа и юнака.

24.

Девойка єчам проклинье .

Девойка є счам жито клела :

Єчам жито у Бога льепопа ,
Я не • жела , а я те не єла ;
Сватовски те коньи позовали

a5.

Преча є льуба , него сея.

Ой за гором за зеленом
Нешто ясно подврискуе .

Оде момче да обилве ,

Ал девойче савезано ,
Танким концем свилением ;

Пак се моли младу момку :

В 2
 36

Одреши ме млад юначе

Я ћу теби сея бити ;
Момче нобизи одговара :
Имам сею и код куће.

Одреши ме млад юначе

Я ћу теби снаша бити ;
Момче ньойзи опет вели :

Имам снашу и код куће.

Одреши ме млад юначе
Я ћу теби льуба бити ;
Тада момче ньу польуби ,
Польуби в пак одреши ,
И одведе белу двору .
NN

26.

Момак куне д євоячку майку.

Ой ти цвето лепо цвеће !
Бог убио майку твою ,
Коя тебе таку роди ,

И посла ме на сред села :

Гди юнаци вино пию ,
Млади момци камен мећу ,
Гди невесте коло воде
А девойке песне пою .
Те я тебе онде видье ,

Да ме увек сердце боли.

~~~
 37

27.

Девойка са три льубовника ?

Кажи Радо , кажи брати :

Кол'ко имаш льубовника.
Я и имам до троицу :
Єдан ми є у Загорю ,

Други ми є у Поломльу ,
Трећи ми є у край двора ;
Кой ми в у Загорю ,

Загоре га изгорело ;
Кои ми є у Поломльу ,
Поломлье га поломило ;

Кои ми є у край двора ,

У край двора , у край сердца :

Жив да ми е , мил да ми є.

28.

Девойка род искушава,

Ой шумица трньана
И водица ладьана
По ньой плови девойка ,
Та неплови да тоне ,
Веће плови да види ,
Хоће л' майка жалити.
Майка иде на броде
Пак се баца каменом :
 38

Тони , піони дьаволе ,

Ниси моя ни била

Ой Шумица трньана
И водица ладьана ,
По ньой плови девойка ,
Та неплови да тоне ,
Веће плови да види ,
Хоће л' отац жалити . ;

Отац иде на броде

Пак се баца каменом :
Тони , тони дьаволе ,
Ни си моя ни била.

Ой шумица трньана
И водица ладьана ,
По ньой плови девойка ,
Та неплови да тоне ,
Веће плови да види ,

Хоће л' братац жалити ;

Братац иде на броде

Пак се баца каменом :
Тони , тони дьаволе ,
Ни си моя ни била.

Ой шумица трньана
И водица ладьана ,
По ньой плови девойка
 39

Та неплови да тоне ,
Веће плови да види ,
Хоће л драги жалиши ;

Драги трчи на броде ,

Пак он гаца у воду :
Оди к мени душице ,
Ти си моя и била.

29.

Муж пияница.
Тамна ноћи шамнаши си ,
Невестице бледати си ;

Како нећу бледа бити :

Войно ми є пияница ;
Ноћом оде , ноћом додье ,
Самном младом неговори ;

Већ говори Буздовану :

Буздоване шестоперни !
Єл' ми майка вечерала ?
А я ядна одговарам :
Єст ми майка вечерала .
А он опет прогавара :

Буздоване шестоперни !
Єли майци што простото :
А я тужна одговарам :
Есте майци и простото.
 40

30.

Девойка момка избира :

Ой сан ме ломи сан ме мори

Сан заспат немогу ;
Мислећ мене мати моя
Закога ће дати.

Подьи кћери за козара

Добро ће ти бити ;
Нећу майко за козара

Неће добро бити :

Козар ходи по каменьу
Врат ће саломити .

Сан ме ломи сан ме мори

Сан заспат немогу ;
Мислећ мене Мати моя
Закога ће дати.

Подьи кћери за овчара

Добро ће ти бити ;
Нећу майко за овчара

Неће добро бити :

Овчар ходи по планини
Уєст' ће га вуци.

Сан ме ломи , сан ме мори

Сан заспат немогу ;
Мислећ мене мати моя
 41

Закога ће дати.

Подьи кћери за трговца

Добро ће ти бити ;
Нећу майко за трговца
Неће добро бити :
Трговац ходи по Свиету
Кући недолази.

Сан ме ломи , сан ме мори

Сан заспат немогу ;
Мислећ мене мати моя
Закога ће дати.
Подьи кћери за крояча

Добро ће ти бити ;
Heliy майко за крояча

Неће добро бити :

У крояча танка игла
Гладна су му деца.
*

Сан ме ломи , сан ме мори

Сан заспат немогу ;
Мислећ мене мати моя
Закога ће дати.

Подьи кћери за Рамара

Добро ће ти бити ,
Хоћу майко за Ратара
Добро ће ми бити :

У ратара црне руке ,

А бела погача.
 42
A
31 .

Девойка се смильу тужи .

Смиль девойка под смильем заспала

Смиль се круни те девойку буди ;

Девойка є смильу говорила ::

А мой смильу не круни се на ме ,

Ни є мени до штано є теби ;
Већ в мени до мое неволье :

Млад ме проси за стара ме даю ,

Стар в войно трула яворина ;
Ветар дува яворину льульа ,
Киша иде яворина труне ;
Млад в войно ружа напупила ;
Ветар дува ружа се развия ;
А од кише бива веселия ,

Сунце сия она румения.

32,

Майка и девойка .

Момче ми промче кроз село

Тамнина беше невидье ,

Мучно ми додье погибо ,

Зовни га майко на конак ,
Зовни га майко здравльати .
 43

Продьи се кћерн момчета ,

Оно в момче градьанче :
Момчему треба ракия ,
Момчету треба вечера ,

И градска мека постельа ,

1

Зовни га майко на конак ,

Зовня га майко здравльати ,
Мое му очи ракия.
Мое му лице погача ,
А бело грло заслада ;

Росна му трава протельа ,

Ведро му Небо покривач ,
А моя рука узглавлье ;
Зовни га майко на конак .
Зовни га майко здравлѣалія

33.

Погажена ливада .

Ой ливадо зелена ливадо !

Што си тако ранс полегнула ;

Ал ливада тихо проговора :
Невольа е те сам полегнула ,
Синой ме є стадо прегазило ,
А ютроске кићени сватови.
 44

34.

Девойка момку пркоси.

Чуй Драгане одо за другога ,

За другога за живста твога .
Аколи ми драги неверуеш ,

Сутра ћу ти мимо дворе проћи ,

И пред двором баряк ударити ,
У твом двору конак учинити ;
Ти ћеш мога коньа провадьати ,
А я ћу ти с прозора викнути :,
Неверниче , и неверни сине !
Таколи се коньн провадьаю
И оваки свати дочекую .

35,

Два славу я.

Два славуя сву ноћ пренєваше ,

На прозору прошене девойке.
Питала и прошена девойка :
Ой Бога вам два славуя млада :

Ил' сте браћа или братучеди ;

Ал' говоре два славуя млада :

Нит' смо браћа нити братучеди ,

Већ два друга , из зелена луга.
Имали смо и трећега друга ,
Имали смо пак смог изгубили ;
 45

И чулисмо да се оженио ,
Пак идемо , Да снау видимо ,
Носимо той од злата преслицу ,

На преслици Мисирско повесмо .

36.

Момак моли майку.

Моя майко ожени ме млада ,

Док ме ние обузела брада ,

Обузела брада , и бркови ;
Пак ће онда да реку девойке ,
Код ме своїой майци узказую :

Нуто майко из медье Медьеда ,

Или : нуто из купуса Зеца .

37

Опроштай .
Вишньичица род родила
Виши од рода ,
1
Под ньом седи млад Господар :
И с ним Господьа ;

Пред ньима є кондир вина

И огледало :

Напиюсе , польубесе ,
Огледаюсе.

Шеве птице Небом лете

 16

Ситно жуборе ;
Да є дьепши млад. Господар
Него Господь .

Тад говори млад Господар

Свой Господьи :

Чуеш Госпо , чуеш душо ,

Птице што веле :

Да я узмем льубу льепшу ,

Него ти што си.

Узмия душо , узми драги ,

Просто да ти є :
Узрасла су два дрвета
Танка висока ,

Едно расло на Дунаву ,

Друго на мору ;
Кад се она два дрвета

Врхом саспала ,
Састар се онда и ми

Са другом льубом.

38.

Последньи благослов.

Сву ноћ ми соко препева

На Миланову прозору :

Устани горе Милане

Девойка ти се удає ;
И тебе зове на сватбу ;
 47 --

Ако їой нећеш на сватбу ,

А ти той пошльи блогослов .

Ићи їой немог' на сватбу ,
Него їой шальем благослов :

Мужкога чеда немала ;

Колико хльеба поела ,
Толико єда имала ;
Колико воде попила

Толико суза пролила .

39.

Драгом понуда
О девойко драгана !
Што ми ни си казала

Да мой драги болуе

Да му носим понуде

Ол комарца ребарца ,
Ол Мушице душице.

40.

Девойка драгога куне

Лепа Смильа по бостану везла ,

По бостану и по каранфилу.
Майка Смильу на вечеру звала :
,
Оди Смильо вечер вечерами .
Смильа майци нашо одговара :
 48

Вечерайте мене нечекайпе {

Ние мени до ваше вечере ,
Већ в мени до мое неволье :

Данас ми є драги долазио

И велику штету починио :
Почупао цвеће по градини ,
И на везу свилу замрсно .
Кунга майко обе да кунемо :
Тамница му моя вьедра , била ,
Руке мое ланац око Врата ,
Уста моя очи му изпила.

41 .
Опоминь анье.

Знаш ли душо кад си моя била ;

На мом крилу грозне сузе лила «
Сузе лила , кроз плач говорила :
Бог убио ону сваку другу ,
Коя држи веру у юнаку ;
Како што є оно ведро Небо :
Часом ведро , а часом облачно ,
Онака в вера у юнака :
Док те лљуби узећу те душо ;
Кад облљуби чекай до єсени .
Есен продье и Зима настане ,
А он с онда с другом разговара

42.
 49

42.

Три найвеће туге .

Славуй птица мала

Сваком покой дала ,

А мени юнаку

Три туге задала :

Прва ми є туга ,
На срдашцу моме ,
Што ме ни в майка
Оженила млада ;

Друга ми є туга ,
На срдашцу моме ,
Што мой вранац коньиц
Под амном не игра ;

Трећа ми є туга ,
Ах на срдцу моме ,
Што се моя драга
На ме разсрдила.
Копайте ми раку ,

У польу широку,
Два копльа широку ,
Четири дугачку ;
Више мое главе

Ружу усадите ,
Сниже мои ногу

Воду изведите ;
Кое младо продье
Г
 50

Нек' се ружом кими ,

Кое л' продье старо ,
Нека меду гаси.

43.

Три мане .

Узабра стурачак до землье ,

Дадо га драгой до себе ;
Закле є Небом и землЬОМ :

Льуби ли тошт ког до мене .

Тако ми Неба и землье

Не льубим никог до тебе

А од сад нећу ни тебе ;
На теби кажу три мане :
Една є мана на теби ,
Што си ми мален премален ;

Друга є мана на теби ,

Што си ми танак претанак ;

Трећа є мана на теби ,

Што си ми бледьан пребледьан.
Ако сам мален премален ,
Моме сам коньу лагаан ;
Ако сам панак претанак ,

А я сам рода Господска ;

А што сам бледьан пребледван ,
Многе сам школе учио .
 44.

Девойка и конь момачки .

Гдино синоћ на конаку бесмо

Господску ти вечер вечерасмо

Лиепути девойку видьемо ;

За главом їой од Бисера Лале.

Я їой дадо коньа провадьати ,

Она коньу тио говораше :

Ой дораме гриве позлаћене !
Ели ти се Господар женио }
Коньяц ньнойзи вриском одговора
Ой Бога ми лиепа девойко !

Ии є ми се Господар женио ,
Него мисли с тобом о єсени .

Тад девойка Дори говораше :

Да я знадем да є то истина ,
Я би мое павте разковала ,

Пак би твою узлу оковала ;

У чисто би сребро оковала ,

А Дьерданом моим позлатила .

45.

Мутан Дунав.

Ой Дунаве та водо !
Што ти тако мутна течеш 3
Илите Єлен рогом мути ,
Г 2
 52

Ил' Мирчета Воевода ?

Нит' ме є лен рогом муши ,
Нит' Мирчета воевода ,
Већ девойке дьаволице ,

Свако ютро долазећи ,

Перунику тогаюћи ,
И биелећ свое лице.

46.

Певни , певни злато материно ;

У момега двору запевала ,

У мом двору , а на моме крилу.

47.
Жалостни девер .

Синоћ мени црна кньига додье ,

Црна кньига , а у црно доба :

Да се моя драга препросила ;
Да закога ни пол яда мога ,
Beĥ у село за мог побратима ,

Мене побро у деверство зове ,

Како ћу їой тужан девер бими :
Кад їой станем чашу наздравльами ,
Ил' ћу рећи : здрава снао моя ,
Ил' ћу рећи здрава моя драга ;
Ако рекнем : здрава снао моя ,
 53

Я немогу сердцу одольети ,

Ако лрекнем здрава драга моя ,
Мом ћу побри вольу покварити.
Яди поћи , а двои непоћи ;
Ал' ћу поћи макар ћу недоћи.

48.

Време губит нетреба .

Зима продье ,

Душице моя ,
А пролеће додье ;
Птице пою ,

•Душице моя ,
Цветаю ружице ;

Све сельуби ,
Душице моя ,
И време негуби ;
А ти злато ,

Душице моя ,
Нельубльено драго
Време губиш ,
Душице моя ,
А мене не льубиш.
 54

49

Праведна клетва.

Девойчица ружу брала

Пак в заспала ;
Ньей лолази младо момче
Пак є дозива :

Устан , устан девойчице ,

Што си заспала ,

Ружа ти є увенула
Што си набрала ;

Драги ми се оженио ,
Ком си мислила .
Нек се жени , нек се жени ,
просто да му є :
Ведро Небо загрмило
Гром га удрно .

50.
Найвећа сладост.

Кое ли е доба ноћи ,

Рекла ми є драга доћи ;
Я є чека до поноћи ,
Од поноћи подьо кући-

Срето драгу на сред моста ,

Польуби в єдном доста ,
Осташе ми медна уста ,
 55

Каэ дасам шећер во ,

Шећер во , шербе пио.

51 .

Суд девояячки.
Три девойке цвеће посияле ,
Брдом смилье , а долом босилье
Навадисе момче неженьено

Те почула цвеће девойкама ;

Ял девойке мрежу изплетоше ,
Уватише момче неженьено ,

Пак му онда стадоше судити :

Єдна вели дага сажежемо ,

Друга вели да га протерамо ,

Трећа вели да га обесимо ;

Ал говори момче неженьено :

Ни сам злато да ме сажежете ,

Ним' сам курва да ме протерате ,
Већ сам юнак да ме обесите

О злу дрву девоячком грлу.

52.
Побратим и посестрима.
Бекьар * ) Мара у Бугаре зашла ;
Све Бугаре редом братимила ,

* ) Бекьар ( Бећар ) то є риеч Турска ; и

значи човека без жеме , и без куће .
 56

А найпосле Перу Бугарина :

Богом брате Перо Бугарине.
Извед мене из землье Бугарске.
То ньой Перо за Бога примно ,
Поведе в из Бугарске землье .
А кад бише на сред горе чарне ,
Ту надьоше студену водицу :
Стаде Перо мрку каву пећи ,
А Мариа лице умивати ;
Сику лице као ярко Сунце ,
А гроце кано месечина.

Та говори Перо Бугарине :

Ах Мариа Богом посестримо !
Я ћу швое лице обльубити .
Што рекао Перо Бугарине ,
Што рекао , то и учинио.
Сину муньа изведрога Неба ,
Те удари Перу Бугарина.
Тада куне Мариа девойка :
Бог убио свакога юнака ,
Кои льуби Богом посестриму.

53.

Момак куне девойку.

О девойко убила те слана ,

И очина , и майчина рана ;

Како можеш преспавати сама ,

Те назовеш и мене юнака .
 57

54.

Обклада момка и девойке .

Говорило момче неженьено ,

Говорило лиепой девойци :
Од девойко дасе обкладимо

У твой дьердан и у коньа мога .

Да єдину ноћцу преноћимо
Дасе єдно другог немашимо .
Што рекоше то и учинише ;
Кад є било око полуноћи ,
Ал' говори лиепа девойка :
О юначе обрнисе к мени ,
Мртвога те майка обртала ;
Загрли ме усалети руке ,
Польуби ме изтрулати уста ,
Уєдиме изпали ти зуби.

55.

Правданье.

Майка Божу ютро вечер кара :

Сине Божо жив небио майци

Што год стече све даде девойци .

Ой Бога ти моя стара майко !

Шта сам стеко , шпа ли сам їой дао :
Литру злата , и триста дуката ,

И мараму од сувога злата ,

И на ньойзи стотину дуката .
 58

56.

Завєтованье девойке.

Девойка се клела
Цвеће да неноси ,
Цвеће да неноси ,
Вино да непие ,
Вино да непис ,

Драгог да нельуби ;
Девойка се клела

Пак се раскаяла :
Цвеће да я носим
Яби льепша била ,
Вино я да пием
Весела би била ,

Я драгог да льубим
Милост би имала .

57.

Сердечна брига.
Ах мой Боже благи !
Гди л' є сад мой драги.
Или пут путуе ,
Или винце пие ;
Ако пут путуе
Срећно путовао ,
А ко л'винце пие
 59

Наздравлье му било ;
Акол другу льуби ,
Од мене му просто ;
Од мене му просто ,
Оц Бога проклето.

58.

Найстрашние зла.

Сараево што си нотамнило ;

Или те 6 вапіра погорела ,
Или те є куга поморила ,
Ил'Милька вода поплавила ?

Сараево мио проговара :

Да є мене ватра погорела
Беле би ми дворе поновила ,
Да є мене вода поплавила
(
Барем би ми опрала сокаке ;
Него ме в Куга поморила
Поморила и старо и младо ,
Разставила и мило и драго.

59,
Песна Ужичка .

О ужице мали Цариграде !

Док бияше добро ти бияше.
Кроз тебе се проћи немог аце
 60

Од дућана и од базердьана ;
Од момака и од девояка ,

Од сумбула и од каранфила ;
А од кад те Турци освоише ,
Све се пушиш канда сливе сушиш.

60.

Чувствително сожаление.
Кол'ка є ноћца ноћашньа

Сву ноћ я заспат' немого :

Слушаюћ коло и песне .

У колу моя драгана

Све мое песне изпєва ,

У свакой мепе припева .

Диго се одо у коло ,
Али се коло разпусти ;

Све драго с драгим заспало

А моя драга на само ,
Метнула камен подглаву.
Заде їой Лале за главу ,
Метну той прстен на руку ,
Льубну є єдном и другом ;
Утом се она пробуди ,
Пак сама себи говори :

Ах мили Боже и драги !

Тко лово мене пробуди ,

Од куд ми Лале за главом ,

 61

Од куд ли прстен на руци ?

Да рекнем да є од рода ,
Сирота рода неимам ;
Да рекнем да є од драгог
Мое є драго далеко .

61 .

Найдуже ноћи .

Ой на ове дуге ноћи ,

Ко не льуби цоне очи ,
Не пада му сан на очи ,
Већ му пада яд на срце .

62.

Жалостни растанак .
Повила се бела лоза винова ,

Из под бела , из под града Будима ;

То небила бела лоза винова ,

Већ то био лепи Гово , и Мара.

Они су се измалена гледали ,
Измалена до голема детета .

Кад би време да се млади састану

Растави и курва кучка Будимка .
Оле Ново и одигра алата ,

Оста Мара држећи се за врата .

Іово Мари полазећи говори :
 62

С Богом оспай моя ружо румена.

Пошо с Богом мой сив зелен соколе ;

Пред тобом су до три горе зелене ,

У єдной в бунар вода студена ,
У бунару една чаша собрна ,
И у чаши єдна груда сниега ,
Ты є узми пак 6 мемни у ньедра ,
Пак кад продьещ єдно село и друго ,
Ти загледей себи душо у ньедра :
Како с она изтопила груда снега ,

Онако се срце мое тони за тобом.

63.

Молитва Услишана .

Бога моли младо момче :

Дай ми Боже златне роге ,

И сребрне парожчиће ,
Да прободем бору кору ,
Да я видим шта є у бору..
Бог му даде зладне роге

И сребрне парожчиће .
Кад прободе бору кору ,
Ал' у бору млада мома ,
Пак засия кано Сунце.
Ньой говори, младо момче :
Ой чуеш ли млада мома !

Просио 6' те недаду те ,

 63

Мамио 6' me поћи нећеш ,

Отимо 6 те сам немогу .

Ньему мома одговара :

Непроси ме не даду ме ,
Неотимльи погинућеш ;

Єр я имам девет браће ,

11 толико братучеда ;
Кад пояшу вране конье ,
А припашу бритке саблье ,
Пак накриве Вучи-капе :
Страота є погледати ,
А камоли дочекати ,
Греота є погинути ,

А срамота побегнути ;
Већ ме мами яћу поћи.

64.

Снаа и заова.

Айду коло себо моя.

Немам каде снашо моя :
Отишо ми брат на войску.
Еда Бог да те не додье .

Некун' снашо брата мога :

Еда Бог да те нам додье ,

Донеће нам сребрн ножић ,

И лиепе папучице .
 64

65.

Муж є дражии , него и отац и

майка

Ой синаћ се Дука Лека ожени ,

А ютрос му ситна кньига сустиже :
Айде Дука айде Лека на войску.
Дука Лека спрема коньа да иде ,
Верна льуба држи коньа и плаче :
Яо Дука ! яо Лека войвода !

Ти опремаш добра коньа на войску ,

На ком мене луду младу оставльаш ?
Оставльам те твоїой майци и моїой.
Яо Дука , яо Лека войвода !
Тешко мени кад две майке без тебе .
Дука Лека спрема коньа да иде ,
Верна льуба држи коньа и плаче :
Яо Дука , яо Лека войвода !
Ти опремаш добра коньа на войску ,
Код ког мене луду младу оставльаш ?
Оставльам те код твог оца и мога .

Яо Дука , яо Лека войвода

Тешко мени код два отца без тебе .

Дука Лека спрема коньа да иде ;

Верна льуба држи коньа и плаче :
Яо Дука , яо Лека войвода !
Ти опремаш добра коньа на войску
Код ког мене луду младу оставлващ ?
0.
 65.

Оспавльам те код твог брата и мога.

Яо Дука , яо Лека войвода !
Тешко мени код два брата без тебе.
www

66.

Налог материн,

Девойко кипо смильева !

Нелле є майка заклела

За пуно девет година ,

Турчину воде да недаш :
Ер Турска душа задише
На горку каву и дуван

67.
Найльепши мирис .

О девойко душо моя !

Чим миришу ньедра твоя :
Или дуньом ил неранчом ,
Или смильем ил босильем ?

Ой Бога ми млад юначе !

Моя ньедра не миришу ,
Нити дуньом ни неранчом ,
Нити смильем ни босильем ;

Него душом девоячком.

Д
 66

68.

Найвећа жалост .

Девойка в церне очи клела :

Церне очи ви - га негледале ,
Све гледасте данас невидьесте
Гди мой драги мимо дворе продье ,
И пронесе цвием у рукама ;
На рамену везену мараму ,
Кою му в друга драга дала ;
На ньойзи су гране спакояке .
Колико в на марами грана ,
Толико му на сердашцу рана ,
Колико ли по гранама кука ,

Толико му на сердашцу мука.

69.

У шеха у воспоминанию .

Драга моя єси л' се удала ?

Єсам драги и чедо родила ,
Твое сам му име надьенула ,
Кад га зовнем да ме желба мине.
Незовем га : оди к мени сине ,

Већ га зовем , оди к мени драги.

 67

70.
Клетва за неверност.
Ой девойко ти се неудала ,

Док на моме крилу незаспала ;

Ако ли се млада и удала ,

А ти мужка чеда Неродила ;

Србо ся ме много изварала :
Данас сутра оћу поћи за те ,
А кад време састаяньа додье ,
Ти неверо хоћеш за другога .

71.

Тужба на славуя.

Славуй птице не пой рано ,

Не буди ми Господара ;
Сама сам га успавала ,

Сама ћу га и будити :
Отићи ћу у градину ,

Узабра ћу струк босилька ,

Удри ћу га по образу ,
И он ће се пробудити.

72 .

Природна слобода .
Лепо пева славуяк

У Зеленой шумици ,
Дз
 68

У Зеленой шумпци ,
На тананой гранчици

*
Од муд иду три ловца
Да стрельаю славуя ,
Он се ныма молио :
Не мойте ме стрельати ;

Немойте ме стрельати ,
Я ћу вама певати ,
У Зеленой башчици ,
На руменой ружици .

Уватише при ловца ,

И одн'еше , славуя ;
Метнуше га у дворе ,
Да им драге веселы .

Неће славуй да пева ,

Него оће да яди.

Одн'еше га при ловца

И пустише у луге.

Стаде славуй певати :

Тешко другу без друга ;

Тешко другу без друга ,

И славую без луга.
www
 69

73.

Велика тута .

Чарна горо пунати си лада ,

Сердце мое пуноти си яда ;
Гледаюћи према себи драга ,
Гледаюћи , ал'га нельубећи .

;4.
Девойка на градским вратима.
Соко лети високо ,

Крила носи широко ,

На десно се окрену ,

Граду врата у гледа ;

Ал'на грами девонка :
Бело лице умила ,

Обрвама узвия ,
Грло той се биели ,
Каб сниег у гори .

Момче спои прама ньой ,

Пак той тихо говори :

Ой левойко душице !
Сапни пуце под грлом ,

Дасе грло небели

Да ме сердце не боли .
 70

75.
Жельа.
Шаїо моя око соколово !
Реци майци да ме зетом 308C ,
Или зетом , или приятельем ;
Волим зетом , него приятельем.

76.

Просячка клетва.
Удиели Цвието ,
Удиели душице :
Или пару , ил динар ,
Ил ябуку из ньедар ;
Ако л' имаш пак недаш :
Наймилия ком'си ти ,

Он т у крилу седио
У дойке ти гледно ;
У зору те будио ,
А у лице льубио.

77.
Левента и Латинка.

С оне стране Мораве ,

Бела Дудо

С оне стране Мораве *)

*) И тако се уза сваку врсту припева .

 71

Биел шатор разапет ,

Под ньим седи Левента ,
На крилу му Латинка .
Латински му говори ,

Арбанаски заноси :
Льуби мене Левента .
Нећу Богме Латинка ;
У мен има девет град ,
И десети Београд ,
У свакоме по льуба ;
Свака ньия по сина ,
А наймладьа девойку .

Ньу ми просе сватови ,

Деветори Банова ;
Аля недам , пак недам .

78.

Смертна болест .

Ax шmo hy, шmo fy!

Неспавам ноћy ,
Сердце ми гори ,
Мука ме мори ;
У мрети хоћу
За тобом душо .
 72

79.

Жалост неутешна .

Попевайте ми птичице ,

Сад вам є време певати ,

А мени тужной плакати :
Стар ми є засп'о на крилу ,
Мени га веле льубити .
А я га волим будити ,
Него л'га стара льубити,
Попевайте ми птичице ,

Сад вам є време певати ,

А мени тужной плакати :

Млад ми є засп'о на крилу ,
Мени га веле будити ,

А я га волим льубити ,
Него л'га млада будити,

80.

Баряктар девойка .

Кад Али -Бег * ) нови Бег бияще

Девойка му баряк носияше :
Даньу носи зелена баряка ?
Ноћу спава с Бегом у ложници.
Али-Бегу момци говорау :

*) Ова є песна Сербальа Мухамеданскога

закона ( Башньака ) .
 73

Продь се Бего Баряктар девойке ,

Ер ће мо ме сви одустанути.
Млад Али- Бег момком одговара :

Непродьо се Баряктар дєвойке ,

Даби сте ме сви одустанули :
Дуга Босна , мени слуга доста ,
Баряктара нейма до Мостара,

81.
Найвећи грех ,

Милане перво гледанье !

За маломи се гледасмо ,
За мало двие године.
Кол' нам се састат не даде ,
Него нас младе разстави :

Душа му Рая невидла ,

Него се вила и вила ,

На сред се Пакла савила.

82.

Велика Роса,

Девойко моя
Напой ми коньа.

Немогу боса ,
Пала в роса :

Коньу до самара ,
 74

Мени до двердана ;
Коньу до носа ,
Мени до паса .

83.

Муа и Коморац.

Игра коньа комар момче младо ,

Пограй угла козе чжигерице ,
Гледала га муа удовица ,

Са чардака паньа месарскога ;

Гледаюћ га у нь се зальубила ,
Пак є сама себи говорила :
Боже мили да чудна юнака !
9
Да 1 ме оће млалу запросили ,

Я би млади сутра пошла за ньга .

Ялто зачу комарац делия ,

И запроси муу удовицу ,

Тад се муа стаде поносити ,
И с поносом говорит комарцу :
Ид одатле комар момче младо
Іошт су мене и больи просили :
Обадови Баше и Кадие ,

Бумбарови Аге и Хачжие ,

Стршльенови велики Везири.
 75

84.

Знанье.

Ой девойко , ой Милена !
Седи мени край кольена ;
Ни ми ни смо дивльи луди ;

И ми знамо гди се губи ;

Удовице медьу оке ,
А девойке медњу дойке.

85.

Песна , коя се нева над полазе сва-

пови са девойком.

Не стой куме , не стой стари свате ,

Не гньевте нам гизтаве девойке ;
Девойка є и од себе гиьевна :
Остае той рукав недовезен ,
Нейма майке да їой га довезе ,

Нейма брата да той га донесе .

Тад говори уйна нећачици :
Подьи , подьи моя нећачице ,
Уйна ће ти рукав довершими
И послати по уяку швоме ,
Рукав прими уяка полљуби.
 76 .--.

86 ,

Песна , коя се пєва код младоже

ньине куће , кад сватови

долазе са девойком .

Обазрисе лепа Цвето * ) майка те зове,

Нит' се могу обазреши , ни одазвати :
Занесе ме конь Зеленко медьу свекове .

Обазрисе лепа Цвето отац те зове.

Нит' сс могу обазрете , ни одазвати :
Занесе ме конь Зеленко медьу свекрове .

Обазрисе лепа Цвето братац пе зове .

Нит' се могу обазрети ни одазвати :
Занесе ме конь Зеленко медьу довере .

Обазрисе лепа Цвето сея е зове .

Нит' се могу обазрети , ни одазвати,
Занесе ме конь Зеленко медьу заове.

87.

Девойка умиваюћа лице .

Девойка є лице умивала ,

Умиваюћ' лицу беседила :

Да знам лице да ће те стар льубит
Я би ишла у гору зелену ,
Сав би пелен по гори побрала ,
Из ньега би воду изцедиле ,

*) Или како їой буде име .

 77

И с ньом би те свако ютро прала ;

Кад стар льуби нека му є горко .

А да знаем да ће млад льубити ,
Я би ишла у зелену башчу
Сву би ружу по башчи побрала ,
Пак би воду из нье изцедила ,
И с ньом би те свако ютро прала ,
Кад млад льуби нека му мирише ,
Нек' мирише , и нек му є драго.
Волим с младим по гори ходиши ,
Нег' са старим по биелу двору ;
Волим с младим на камену спати ,

Нег са старим у меканой свили .

88:

Соко и девойка.

Долети соко из Бозне ,

Девойци паде на раме ,
Питала га с девойка :

Какав є хадет * ) у Босни ?

Какви су момци Бошиваци ?
Девойци соко говори :

Добар в ходе у Босни ,

Добри су момци Бошньаци ;
Поздравио те твой драги
Да му ми идет на свапібу.

*) Хадет є реч Турска и значи обичей.

 78

Иди ми кажи мом драгом ,

Да му я доћи немогу :
Мужко сам чедо родила ,
Танку сам предњу навила ;
Мужко ми чедо плачливо ,
А танка предьа кидлива .

89.

Залог праве Льубови бе

•
перстен.

У ливади под явором вода извире .

Ту долази млада мома воду завата ,
Београду под зидове воду доноси ;
Мирко той се с града баца златном ябуком.
Узми мома ту ябуку моя ћеш бити ;
Мома 10 в узимала пак напіраг баца :
Ним ћу тебе , ни ябуке окани ме се .
*

У ливади под явором вода извире ,

Ту долази млада мома воду завата ,
Београду под зидове воду доноси ;
Мирко той се с града баца златним дьерда-
Узми мома овай дьердан моя ћеш бити ; ( ном ;
Мома Дьердан узимала пак натраг баца :
Нит' ћу тебе ни двердана окани ме се .

У ливади под явором вода извире ,

 79

Ту долази млада мома воду завата ,

Београду под зидове воду доноси ,
Мирко той се с'града баца златним перспе-
Узми мома овай перстен моя ћеш бити.(вом:
Мома перстен узимала на прст нашиче :
Хоћу тебе и твой прстен , и я сам твоя.

де:

Предходећем подобно :

Три путника путем путоваше ,

Путуюћи сретоше девойку ;
Стадоше в даром даривати :

Єдан даде струк ситна босилька ,

Други даде зелену ябуку ,
Трећи даде златан перстен с руке.
Кои даде струк ситна босилька ,
Онай каже , моя в девойка ;
Кои даде зелену ябуку ,
Онай каже , моя в девойка ;
Кои даде златан перстен с руке ,

Онай каже , хайдемо Судии

Да видимо чия в девойка.
Кад додьоше на суд пред судию ,

И судии све редом казаше ,

Судия им онда отговори :
19 Босильий се сд мириса да ,
 80

, Ябука се од милости дає ;

А перстен се дає по закону :
,, Чиї є перстен оног' и девойка.

9.1 .

Найрадостние видьенье .

Сея брата на сунашце звала :

Хаде брате на сунашце ярко ,
Дасе ярка сунца нагриємо ,
И льспоте красне нагледамо :
Како езде , кићени сватови !
Благо двору у кои ће доћи !
Чиї ли ће и двори дочекати ?
Чия л' майка даром даривати ?
Чиї ли братац вином напоити ?
Чия л' сея медьу ньима бити ?
Браптац сеїи на то одговара :
Сеїо моя буди ми весела ,
Наши ће и двори дочекати ,
Наша майка даром дариваши ,

А я ћу и вином напоими ,
Ти ћеш сеїо медьу ньима бити,

92 .
 81

92.

Стидно момче , и милостиво

Девойче.

Вишньичица род родила ,

Од рода се подломила ,
Нейма нитко да є бере ,
Него момче и девойче ,
Стиднье момче нег¹ девойче ,
Изпод стида проговара :
Дай девойко єдно око ;
Она одвећ милостива ,
Пак му даде и обадва.

93.

Тужба девойке на майку.

Дегойчице ружичице
Ружо румена !
Што ми са мном небеседиш
Уста медена ?
Яби с тобом беседила ,
Несмем од майке.
А гди ми є твоя майка
Небило ти є ?
Ено ми є у градина

Гди невен бере :

Увенуло ньено сердце ,
E
 82

Ко што є мое ;

А мое є у венуло ,
Већма неможе.

94.

Хрдьаво наплаћена служба.

Две се воде путем претицале :

Едно Сава , а друго Морава.
Сава носи довлье и каменье ,

А Морава оковану шайку ,

И у шайци брата и сестрицу ;
Бралац спава а сестрица везе .
Сея брата иглицом будила :
Устан' брате Београд изгоре.
Братац сеїи кроз сан одговара :
Нека гори огньем изгорио ;

У ньему сам три льета служио ;

Едно льето за светло оруже ,
Друго льето за добра коньица ,
Треће льето за лепу девойку.
Кад оруже сташе диелити ,
Мен' дадоше старо зардьало ,
Када конье сташе диелити ,
Мен дадоше старо изяано ,
Код девойке сташе диелити ;

Мен дадоше старо обльубльено .

 83

95.

Сумна девойке.

Девойчина воду гази

Ноге той се беле ,
За ньом иде младо момче

Гроптом се смиє :
Гази гази девойчице
Не би л моя била.

Кад би знала и видила

Да би твоя била :
Млеком би се умивала

Да би бела била ;
Ружом би се утирала
Да 6' румена била ;
Свилом би се опасала ,
Да би танка била.

• 96.

Од злата ябука.

Порани рано на воду ,

Од злата надьо ябуку
Дадо є отцу да дели ,
Отац є криво подели :
Себ уз више нег' мени .

Порани рано на воду ,

E 2
 84

Од злата надьо ябуку ,

Дадо є майци да дели ,

Майка с криво подели :

Себ узе више нег' мени .

Порани рано на воду ,

Од злата надьо ябуку
Дадо в браму да дели ,
И брат є криво подели :
Себ узе више нег' мени .

Порани рано на воду ,

Од злата надьо ябуку ,
Дадо с сестри да дели ,

Сестра є криво подели :

Ce6' узе више нег' мени .

Порани рано на воду ,

Од злата надьо ябуку ,
Дадо є драгом да дели ,
Драги є право подели :
Мен' даде више нег себи.
NINNN
 85

97.
Како жена мужа , це ни.

Пиле су винце до три єтрвице ,

Слатко с винце , медно є винце ;
Ал є медна година ,
Коя га є родила .

Перва е попила танан ваћов *) с главе **)

Друга в попила златан перстен с руке ,
Треће є попила свога Господара.
Перва є попила пак в говорила :
Имам сею младу и прельу и шкальу ,
Одповаће ми ваћов и маньи и льепши.

Друга в попила пак в говорила :

Имам брата млада добра коюнчжию ,
Сковаће ми перстен и већи и льепши.
Трећа в попила пак є говорила :
Док с моя глава бит' ће Господара,
www.IN

98.
Заручница Херцега Степана,
Девойка є звезду сестримила :
4
Богом сестро звездо Преоднице !

*) Ова риеч : ваћов , овде значи као неко по-

кривало од платна , но я ове речи ни-
гди у Сербскоме єзику ни єсам чуо , о
сим у овой песнн.
**) Онай припев : Сладко є винце и пр.
припева се поред сваке врсте.
 86

Преодиш ли с Исток до Запада ,

Долазиш ли над Херцеговину ,
И видьаш ли Херцега Степана ;
Стое ли му двори одтворени ,
И У двори коньи оседлани ,

Спрема ли се оће л' по девойку.

Звезда Ньойзи тио одговара :

Сі Бога ми лиепа девойко !

Я преодим с Исток до Запада ,

И долазим над Херцеговину ,
Видила сам дворе Херцегове ,
Бели су му двори одтворени

И у двори коньи оседлани ,

Он се спрема оће по девойку ,
Аля неће по те , већ по другу ;
Тебе куде трои просиоци :
Єдни: кажу од азла си рода ,
Други кажу льуша као гуя ,
Трећи кажу сапльива , дремльива ;
Льуто куне лиена девойка:
Кои каже де сам од зла рода ,
Неимао од сердца порода ;
Кои каже льута као гуя ,

Гує му се око сердца виле ,

У перчину льето льетовале ,
У ньедрима зиму зимовале ;
Коя л' каже санлыива , дремлѣива ,
Боловао девет годин дана ,

Неимао у болести санка.

 87

99
Одговор Сербске девойке.
У Милице дуге трепавице ,
Прекриле той румен ягодице ,
Ягодице и биело лице ;

Я є гледа три године дана ,

Немого їой очи са гледати ,

Церне очи ни биело лице ,

Већ сакупи коло девояка
И у колу Милицу девойку ,
Не би ли їой очи сагледао .
Када коло на прави играше

Беше ведро пак се наоблачи ,

По облаку засєваше мунье , -
И девойне све к Небу поглаше ,
Ал негледа Милица девойка ,

Већ пред- асе у зелену траву .

Девойке ой тио говорише :

О Милица наша другарице !

Ил' си луда , ил' од више мудра ?
Те све гледаш у зелену траву ,
А не гледаш с нама у облане ,
Гди се мунье вию по облаку.
Милица им на по одговори :

Нипі сам луда , нит'од више мудра

,, Нит'сам вила да сбиям облаке ,
Већ девойка да гледам пред- асе ."
 88

100.

На срамоту Беги , и Мус - аги * )

Шабац граде мой велики яде !

Док бияше доброти бияше ;
Кроз- ате се проћи немогаше ,
Од Мус- Аге , и 0,1 Алил - аге ;
Од Сребрни ножа и пушака ,
И од ньина великог гордама .
А кад они раїи додияше
Са зулумом и своим їордамом ,
Скочи Рая са четири края ,
Пак узима Шабац од Турака ,

На срамоту Беги и Мус-аги ,

И осталим Турским Дахияма.

*) Мус -ага био в брат Мехмед- аге Фочића

првога Дахие Београдскога , а Бега є Но-
вльанин ( Алил -ага ) из Босне из Ново-
га : пак су ньи двоица , и трећи Кьурт-
оглу , били , после смерти Хачжи-Му-
стай-Пашине , у Шабцу Дахие ( неогра-
ничени заповедници ) А ову су песницу
спевале у Зворнику Сербкинье Муха-
меданскога закона , кад су Сербльи ,
возбунтовавшисе против дахия , завла-
дал :1 Шабцем ; а Бега , Мус- ага , и Кьурт-
оглу утекли у Босну и дошли у звор-
ник. 1804. льета.
 89

11

ПЕСНЕ МУЖЕСКЕ .

Кое с уз гусле пєваю .

О Милошу Обилићу.

Боже мили чуда великога :

Када славни Сербски Кнез Лазаре

Посла зепта Милош Обилића

У Латине да купи хараче :

Латини га лепо дочекаше ,

И Господском части угостише ;

Пак га воде пред биелу церкву ,

Пред биелу церкву Димитрию .

Пак се вале Латинска Господа :

Гле видиш ли войвода Милошу ,

Видиш нашу церкву Димитрию
Какова с и колика ли є :
Ви неймате таковие церкви.
 до
Милош ньима на то одговори :

Ви сте мудри Господо Латинска ,

Есте мудри , ал' зборите лудо :
Да ви знаде наше манастире ,
Славни наши Цара задушбине ,
Какови су , и колики ли су :

Да видите Лавру Студеничку ,

Не далеко од Новог- Пазара ,
Да видите Гьургьеве Ступове ,
Код Дежеве старие дворова ,

Задужбине Цара Симеона ;

Да видите чудо невидьено :

Бел Хилиндар у сред Горе Свете ,

Залушбину Савве светительа
И ньегова отца Симеона ;
Да видише Жичу , код Мораве ,
Икод Ибра , више Карановца ;
И Сопоћан' на извору Рашке ,
Задужбине Светога Стефана ,
Сербског Кральа первовенчаноге ;
Да видите Папраћу велику ,
Виш' Зворника Спрече на извору ,
Под планином голом Бороговом ,
Задушбину Волкана Жупана ;
Да видите Високе Дечане ,
Код Призрена града биелога ,
Задушбину Кральа дечанского ;

Да видише Рачу пребиелу ,

 91

Код Сокола у край воде Дрине ;

Да видите лиепу Троношу >,
Код Лознице на реци Троноши .

Задушбину браће Юговића ;

Да видите славну Раваницу ,
у Ресави ниже Параћина ,
На студеной реци Раваници ,
Задушбину нашег Господара ,
Господара славног' Кнез Лазара ;
И остале Сербске манастире
Да видите пак да се дивите ,
Какови су и колики ли су.

Шта є ваша церква Димитрия ?

Я ћу вам в сада претурити ,
А из руке тежким буздованом .
Ал' Латини то невероваше ,
Но с Милошем они с обкладише

У хильзду жутие дуката ..

Узе Милош тежка буздована ,
И засука биеле рукаве ,

Пак се моли Богу истиноме :

Прости Боже и биела церкво !

Дасе едном прёко тебе бацим ;
Нећу на те , него преко тебе.
Пак потеже перним буздованом .
Буздован се замче у облаке :
Єдни веле есте претурио ,

Други веле ни є претурио ,

 92 --

Трећи веле есте , те високо.

Кад се врати перни буздоване ,
С више беле церкве , из облака ,
Он удари у Банове Дворе
Те полупа Срчали чардаке ,
И му уби два Банова сина ,
И еднога морског Генерала .
Кад Латини то чудо видьеше ,

У ватише войводу Милоша ,

Метнуше га на дно у памницу .
Често Милош кроз прозор погледа ,
Небил маг'о кога угледати ;

Ял угледа Коспу циганина ,

Пак га поче Богом братимити :
Богом брате Коста циганине ,
Ево теби три дуката жута ,
Донеси ми єдан лист харпите ,

Листи хартие беле неписане .

То в Коста за Бога примио

И ньему в молбу испунио ,

Тада Милош ситну кньигу пише ,

Своме масту Сербском Кнез Лазару ,

Непише в чим се кньиге пишу ,

Већ в пише крви од образа ;

И у кньизи ньему обявльуе

Како су га Латини метнули

Неправедно , на дно у тамницу.

Кад Лазару ситна книга додье ,
 93

Ону гледа , другу ситну пише ,

Пак є шалье Господи Латинской ,
У кньизи им овако говори :
Чусте ли Господо Латинска !

Пустите ми мог зета Милоша ,

Подайте му обичне хараче ,
И обкладе хильаду дуката ;
Ако ли га одма непустите .

Вера моя тако ми помогла ,

Дић ћу на вас Серблье и Мачжаре ,
И сву ћу вам земльу попленими ,
Попленими и ватром пожећи.
Кад Латини кньигу проучише ,

Брже - болье пустише Милоша ;

Дадоше My обичне хараче ,

И обкладу , хильаду дуката .

www .
1
 94

2.

О Марку Кральевићу. * )

Лов ловио Мурапіе Везире ,

Лов ловно по горн зеленой ,
Са своие дванаеспі делия ,

И с принестим Кральевићем Марком.

*) За овога Сербскога Херкулеса повест

писменна врло мало опоминье , према
ньеговим делима , коя народ простп ,
Сербски и Бугарски , о ньему приповеда
и лева. Гди се год Сербски език чуе ,
му се чую и песне о нему , кое се по
найвише починьу : Пие вино Кральевићу
Марко . Певаю и приповедаю да в бис
чрезвичайне, величине и снаге телесне
( и особито простосердечан и правдо-
льубив ) и да га ни є никакав други
Конь могао носити , осим ньегов Ша-
рац , коега нигди од ньега неразставльз
ю. Прие него в добио Шарца , припове-
Даю , многе є конье миеньао , али ни є-
дан ни є могао дага носи ; А кад є ви-
дио , у некакви киричжна , Шарца , као
ждриебе губаво , но врло големо , до-
падне му се , и узме га за реп да омане
око себе , као друге конѣе што є он о-
гледао , а кад види да се Шарац неда ни
сместа помакнути , онда помисли : о-
вай ће конь моћи мене носити ; купи
га од киричжиа и одведе кући , излиечи
 95

Лов ловили три биела дана

И немогли ништа у ловити.
Намера и наниела била
На зелено у гори єзеро ,
Поком плове утве злапокриле .
Пусти Везир своега сокола
Да увати утву златокрилу :

га од губе и научи пити вино. И већ

Є после с вьим сва чудеса чинио . Он
заиста да ни с био некакав особити чо-
век , неби се такове не броене приповед-
же о ньему , из медьу народа , разпро-
странити могле , нити би се толико
име нЬегово певало и славило . Многи
прости Сербльи и Бугари и данас о
ньеговой смерти сумньаю ; и доказую ,
да в у некаквой пећини їошпі жив , и
он и Шарац ; и да ће опет на земльу из-
ићи , док му сабльа изпод греде изпад-
не , а кажу да є већ гопово изнала .
Я овде придодаем єдну пєсву и оньему,
како є он с Турцима ловио . Но одкуд он
медьу Турцима ? То я управо незнам. Сер-
бльи приповедаю да се свадио са своим
отцем Вукашином , кад с онай убио мла-
дога Уроша , и отишао у Турке ; и да га
6 Турски Цар посинно , и за ньегову хра-
брості врло льубио . А о нъеговой смер-
ли различно приповедаю . Єдни кажу
да га є убио ( у селу Ровинама ) нека-
кав войвода влашки Мирчета спри
 96

Она му се неда ни гледати ,

Већ се диже Небу под облаке .
Тад говори Кральевићу Марко :
Єл слободно Мурате Везире ,
Да я пустим моега сокола ,
Да увати утву златокрилу ?
Ньему Везир на то одговори :
Єст слободно Марко ; зашпо ни є ?
Пусти Марко своега сокола ,
Он одлети Небу под облаке ,
И

елом , кад су се Турци са Власима

били ; други казую даму се заглибно
Шарац у некакву бару код Дунава , и то
кад су се Турци били са Власима , и ту
да е и он са Шарцем пропао ; и по при-
лици доказую да є та бара у Краини ,
близу Неготина , више села Чжанова , из-
под извора Царичине ; и му има бара и
сад , и едне зидине од старе церкве , коя
кажу да є на Маркову гробу била начи-
ньена (я сам те зидине видио ) . А тре-
Ћи кажу да є ( све кад су се Турци са
Власима били ) велико крвопролитие би-
ло , тако дасу коньи и луди поплива-

ли по крви ; а Марко онда пружио руке

к.Небу и рекао : Боже што ћу я сад.
На кое се Бог смиловао и некаквим чу-
диним начином пренио га у ону пећи-
ну гди кажу да и сад живи.
 97

И увати утву златокрилу

Пак с ньом паде под зелену єлу.

Кад то соко угледа Везпрев
Верло му се тежко учинило ;
А насаду лошу научно :
Олимати ловак од другога ;
Залети се к Маркову соколу ,
Да
а му отме утву уловльену.
Али Марков соко їогуница
Као што є и ньегов господар ,
Пак недаде утву златокрилу ,
Нег' сокола счета Везирева
И просу му оно сиво пере :
Кад то видье Мурате Везире .
Врло му се жао учинило ,
Пак он узе Маркова сокола
Тега удри о зелену єлу ;
И предиму оно десно крило .

Стаде писка Маркова сокола ,

Као льуте у каменьу гує .
Марко узе своега сокола
Пак му поче завияти крило
И с льутитим гласом говорити :
Тежко мени и теби соколе ,

Лов ловећи с Турци без Сербальа ,

Лов ловећи , криво диелећи .
Тад се Везир диже с делияма
Пак отиде , а остави Марка. ,
Ж
 98

Оста Марко у гори зеленой

Свом соколу завияюћ крило .
Кад соколу он крило за вио
Тада скочи Шарцу на рамена ,

Пак потера преко горе Шарца ,

Шарац иде као горска вила ,
Берзо иде далеко одмиче ;
Одма бише на край горе чарне
И углаще у польу Везира ,

Са ньегови дванаест делия.

Обазресе Везир узнатраге ,

Пак кад видье Кральевића Марка ,
Он говори своим делияма :
Децо моя дванаест делия !
Видите ли онай прамен магле ,

Прамен магле из под горе чарне ,

У магли в Кральевићу Марко

Гле како є разлутио Шарца :

Нека Бог зна добро бити неће !

У том стиже Марко Кральевићу ;
Пак потерже сабльу од бедрице ,
И окупи Мурата Везира ;
Побегоше по польу делие ,

Као врабци , од кобца , по шерньу

Стиже. Марко у польу Везира

И русу му одсиече главу ;

А од млади двнаест делия ,
Он начини двадест и четири.
 99

Тада Марко стаде размишльати :

Ил ће ићи Цару у Едрене ,
Ил у Прилип свом биелу двору.
Све мислио пак є говорио :
Болье ићи Цару у Едрене ,
Да му кажем шта сам учинио ,
Ного да ме Турци ньему туже.
Када Марко у Едрене додье ,
И на диван пред Цара изидье ,
Очи му се бу узмутиле ,
Ко у гладна у лугу куряка :
Кад погледа кан да муньа сине.
Пита ньега Царе Господине : '
Мой посинко Кральевићу Марко !
Што си ми се тако разльутио ?
Да ми ни є блага нестануло ?
Тада Марко Цару приповедИ
Све , што му се сбило са Везиром .
Цар се на то гротом на смияо ,
И Марку є тихо говорио :
Жив ми био мой посинко Марко ,
Да на єси тако учинно
Я те више иеби сином звао ;

Свако Туре може Везир бити ,

А юнака нейма , као Марко.
Пак се мани у чжейе свилене ,
И извади хильаду дуката

Те и дае Марку , говорећи :

Ж 2
 100

Най мо меби мой посинко Марко ,

Пак ми иди те се напи вина .

Марко узе хильаду дуката ,

И отиде с Царева Дивана.
Ал Цар Марку дукате неда
Да он иде пити руйно вино ,
Већ да му се кине са очию ;

Ер се Марко верло разльупио .

3.

Оженитби Тодора од Сталаћа * )

Пие вино Тодор од Сталаћа ,
У Сталаћу на Морави граду ,
Ньему служи остарила майка.
Кад се юнак беше понанио

Тад му поче майка говорити :

О мой синко .Тодор од Сталаћа !
Зашт' се синко некће оженити
За лепоте и младости пвое ,
Дасе стара одмиени майка ,
И да смече у двору младьега ?
Тад говори Тодор од Сталаћа :
Ой Бога ми моя стара Майко !
Я обидьо землљу и градове
И ненадо за мене девойке :
Гди я надьем за мене девойку ,
Онде неима за те приятельа ;

*) Зидине града Сталаћа и сад стое на

Мореви више Кьуприе ; изовусе Сталаћ.
 101

А гди надьем за те приятелье ,

Онде нейма за мене девойке.

Него ючер я по подне предва

Преко реке студене Ресаве ,
И ту надо тридест дєвояка ,
кое платно и предьу бельау
Медьу ньима дилбер * ) Икония
Лепа кћерца кнеза Милутина ,
Милутина кнеза Ресавскога.
Ту я надьо за мене девойку
И приличне за те приятелье ;
Ал' в майко прошена девойка :

Изпросила Гьургьева Ерина

За Средоя Гьургьева родька ;
Али ћу є майко я узети ,
Ил узети , ил' ме бити неће
Ньега майка на то советуе ;

Продь се синко прошене девойке ;

Ни є шала Кральева в снаа !
Тодор зато и неслуша майку ,
Већ дозивлье слугу Добривоя :
Добривоє моя верна слуго ,
Изведи ми дебела дората ,

Оседлай га седлом собрнием ,

А зауздай уздом позлаћеном.
Кад му слуга опреми дората ,

*) Дилбер в риеч Турска , и значи соверше-

ну льепату, као код Русса красавица.
 • 102

Он изиде , и уседе на ньга ;

Пак отиде низ шу Мораву ,
Низ Мораву у равну Ресаву.
А кад додье на Ресаву оску
Опет наде тридест дєвояка ,
И медь выима лепу Иконию ;
Тадсон юнак болестан учини ;
Пак їой Божю помоћ називаше :
Божя помоћ лиепа девойко .

Она ньему льепше одзиваше :

До Бог добро незнани юначе .
Ой Бога ми лиепа девойко ,
Довами ми єдну чашу воде ;

Грозница ме лута уватила ,

А дорама несмем одседнути ,
Ербо има хрдьаву науку :
Кад се сише недасе узяти .
Сажали се на по Икония ,
Пак му тихим гласом одговара :
Ой Бого ми незнани юначе
Ресава є вода врло пежка ;
Ни є добра ни здраву юнаку ,
Акамо ли теби грозничаву ;

Но причекай да т'донесем вина.

Пок одмерча у биеле дворе
Те изнезе златну купу вина ,

Пак в пружа Тодор од Столаћа ;

Али Тодор купу неузима
 103

Већ девойку за биелу руку :

Пак є баци за се на дората

И три пут в опаса поясом ,

А четвертом од саблье каясом ,
Пак однесе двору биеломе .

4.

О
• Смерти Іове Деспотовића.

Разбольесе Деспотовић Гово

У лиепу селу Купинову .

На смерті є се Іово разболио ,
Пак дозивлье слугу Мияила :
Мияило верна моя слуго !
Ти упрегни конье у интове ,
Пак ти терчи што год берже можеш
Крушедолу белу манастиру ;
Те ми зовни мог родьеног брата ,
Мога брата Максима Владику ,
И кажи му , ништа не затаи ,
Да сам се я на смерт разболио .
Пак оданле , када натраг подьеш ,
У врати се нашем старом двору,
Те ми зовни мою стару майку ,
Стару мою майку Ангьелию ;
Ал' ньой немой право казивати

Да сам се я на смерт разболио ;

Већ їой кажи од мене поздравле
 104 -

Да се я сад на войску опремам ,

Преко мора за девет година.

То сслуга одма послушао ,
Te упреже конье у три реда ,

И одмерча дивну Крушедолу ,

Те казуе Максиму Владици
Да се ово на смерт разболно .
Пак оданле брже- болье оде

Старом двору , Майци Ангьелии

Те казуе од Іове поздравлье .
Тада она слуги говораше :
Мияило наша верна слуго !

Причекай ме три биела дана ,

Док умесим биеле колаче ,
И док спремим манане кошулье
Да понесем на дар моме Іови.
Миянло ньойзи одговара :
Ой Бога ми Госпо Ангьелия
Тово тебе чекати неможе ,

Єрбо му є хищна кньига дошла :

Већ понеси у брашну колаче ,
4 кошулье у биелу платну.
И тако се на пут опремише,
Кад додьоше к селу Купинову
Близу двора Нове Господора ;
Али слуге иду гологлаве ,
Тада Госпа Мияила пита :

Штоно слуге иду гологлаве ?

 105

Милило ньойзи одговара :

Вальа да е Господар на ручку ,

Пак у здравлье пие руйно вино ,

И за срећна пуша Бога моли.
Кад стигоше у биеле дворе ,
Ал' се ово са душицом бори !

Верна льуба више главе тужи.

Тада майка стаде нарицати :
Яо Іово мое грдне ране !
Што ће Хово Срием земльа равна ?
Што ће Гово твои бели двори ?
Што ће ово твое нусто благо ?
Што ће Јово твои добри коньи ?
Што ће Јово твоя верна луба ?
Тад се ово из мертви повратя

Пак мертвачким гласом проговара :

,, Срием земльа стећ' ће Господара ,
,, Ил больега , или ће горега ;
99 Мои двори мом радьеном брату ,
,, Моме брату Змай- огньеном Вуку ;
Мое благо моїой старой майци ,

;, Нек се рани и од- азла брани ;

,, Мои коньи моме другом брату ,
99 Моме брату Максиму Бладици ;
"9 Мою льубу да є Бог убие :
,, Она ме є често биедила
99 Да я льубим Сремкинье девойке "

То изсуши Деспотовић Јово ,

То изусти , а душу изпусти.
 106

5.

О смерти Гуще Бульукбаше * )

Вино плю Сербски Капетани

На Забрежю у край воде Саве .
С ньима пие Лауд - Генерале ;
А кадасе добро покапише ,
И винце им у льезе у лице ,
А ракия стаде беседити ;
Тад говори Лауд - Генерале :
99 Децо моя Сербски Капетани !
95 Ни 6 л майка родила юнака
"" И мужкием опасала пасом ,
, Или сестра одньияла брата
" Без колевке на деснаци руци ,
99 И на чистом крилу дєвоячком :
, Да му дадем войске и чжебане **)
" Пак да оде нахии Соколской ,
- Да похара Дону *** ) и.Бачевце

*) Гуша Бульукбаша био є храбри Тур-

ски чиновник , као Капстан , кои с сє-
дио код Сокола у селу Бачевцима ; и он-
Дале є излазио и, велику штету чинио
Цесарцима , и Сербско роблье одводио ,
кад в Цесарска войска у Сербии била
прие. 20. и неколике године.
Чжебана є риеч турска и значи воене по-
требе : барут , олово и пр.
***) Дона в село Турско код Бачеваца.
 107

,, Да пахара и ватром попали ,

, Да увати Гушу Бульукбашу
» Да доведе , ил' донесе главу ;
Я би ньему место извадно
39 Код Цесара , код Цара нашега .
Сви Юнаци ником поникоше

И у церну земльу погледаше ,

Како трава на завитке расте ,
Као дойке у младе девойке,
Ял устаде Фенрих од Гараша *
Пак он юнак поче говорити :
19 Господине Лауд — Генерале !
" Дай ми мени войске и чжебане ,
,, ( Ама войске из Сербски Фрайкора
23 Да я узмем кога мени драго ,
Кои мож стићи и утећи ,
"" На запету пушку ударити ,
"9 И на страшну месту постаятни )
,, Яћу отић' нахии Соколской ,
"" Попали ћу Дону и Бачевце ,
,, Довест ћу пи Гушу Бульукбашу ,
99 Ил' довести , ил' дониет главу.
То. Лаудан єдва дочекао ,
Пак му даде избрани Фраикора.
Отидоше к нахии Соколской ,

*) Гаращи зовесе едно село у нахиц Ка-

рановачкой.
 108

Нападоше Дону и Бачевце ,

Баш у юпіру кад зора освиће ,

И све живом ватром попалише ,

И убише Гушу Бульукбашу,

И русу му одсекоше главу.

6,

● удамби Хайкуне Сестре Бега

Льубовића.

( Сербальа Мухамеданскога закона )

Од како є свием постануо ,

Ни в льепши цвием процватио ,
Него што е овие година ,

На сред равна польа Невесина ,

У дворови Бега Льубовића ,
Процватила Хайкуна девойка ;
Мила сея Льубовића Бега.
Лиепа в льепша бит' неможе :

Уструку є танка и висока ,

У образу бела и румена ,
Као да є до подне узрасла

према тихом сунцу прольетноме ,

Очи су їой два драга камена ,
А обрве морске пиявице ,
Трепавице крила ластавице ,
 109

Руса коса кита ибришима ;

Уста су їой кутия шећера ,
Бели зуби два низа бисера ;
Руке су їой крила лабудова ,
Беле дойке два сива голуба .
Льепота се ньена разгласила

По свой Босни и Херцеговини.

Ньу ми просе многи просиоци ,

Осим свию двои досалише :

Едно ми є старац Мустаф-ага

Из Краине од Новага града ;
А друго є Зуко од Удбинье.
У єдно се вече састанули
На проситби лиепе девойке :
Старац дає хильаду дукапа ,

И поред мог од элата тепсию ;

На тепсии изплетена гуя ,
На глави їой алем драги камен ,

Према ког се може вечерати

У пол ноћи , као у пол дана .
Зуко дає дванаест дуката ;
Єр у ньега ништа више нейма ,
Него сабльа и дебели дього ,

С коима се рани по краини ,

Као соко с крили по облаку.
Тад брат сеїи поче говорити :
• Хайкуна мила сеїо моя !
Тебе майка како є родила
 110

Одма те є другом наменила ;

Сад ме просе многи просиоци ,

Осим свию ови су найбольи ,
Кои су се у двору састали :
По имену старац, Мустаф - ага

Из краине од Новога града ,

У ньег има благо неброено ;
Рани ће те медом и шећером
А одеват'свилом и кадифом.
А друго є Зуко од Удбинье ;
Но у Зука нигди ништа нейма ,
Него сабльа и дебели дьОГО З
Сад ми бирай мила моя сеіо
Пак ми кажи за ког волиш поћи.

Сея брату на то одговара :

,, Вольан буди мой родьени брате
?? Я ћу поћи за ког' ме ти дадеш ;
39 Я 6' волила за млада юнака ,
39 Макар нигди ништа неимао ,
"9 Нег' за стара макар богалога :
99. НИ Є БЛАГО НИ СРЕБРО НИ ЗЛАТО ,
"" ВЕЋ Є БЛАГО ШТО Є КОМЕ ДРАГО , "
Братац сею улом непослуша ,
Већ є даде , преко волье ньене ,
За Мустафу старца од Новога.
Кад Мустафа оде своме двору,
Купи свате да води девойку ;
И позивлье Зука од Удбинье
 111

Да му носи баряк пред сватови.

Скупише се кићени сватови ,
И одоше по лепу девойку.
Кад додьоше двору дєвоячком

Ту седише три биела дана ,

А четверти данак устадоше ,
Поведоше лиепу девойку :
Кад од двора мало одмакнуше
И равним се польем упутише ;
Тад говори лиепа девойка
А на уво свом ручном деверу :
Ой девере мой злаћен перстене
Кое в мой судьен дьувегия ?
Девер снаши тио одговара :
Снао моя Хайкуна девойко !
Обазри се с десна на лиево
Пак погледай оног ихтиара ,

Што но седи као Ефендия ,

У цервеном снизком тетривану ,

Бела брада перси му покрила :
То є главом старац Мустаф- аго
И то ти є судьен дьувегия .
Тад девойка натраг се оберну ;
Кад га видье од сердца уздану ,

Пак девера опет запиткуе :

Кои оно юнак на дьогату ,

Штано баряк у рукама носи ,

Церне брже уз образ привио ?

 112

Девер ньойзи поче казивати :

Оно есте Зуко од Удбинье ,
Кои ме в у браће просио ,

Просио те , ал' те нису дали.

Тад девойка на землицу паде ,
Сви сватови дизам є додише ,

И найпосле старац Мустаф- ага ,

Ни єдан є подигнут неможе ;
А кад додье Зуко од Удбинье :

Удри баряк у церну землицу

Пак девойц пружи десну руку ,
Тад се она и сама подиже ,
И уседе за -ньга на дьогата.

Онда Зуко окрену коньица

И полети преко равна польа ,
Као звезда преко ведра неба.
Кад то видье старац Мустаф- ага
Он повика гласом задавленим :
Шта гледате кићени сватови

Гди ми хайдук однесе девойку ,

Шта гледаше те неошимате ?
Тад сватови сви углас викнуше :
Нека носи кобац препелицу.
Нека носи , и єсте за ньега ;

А ми иди двору биеломе ,

Заше ни в онака девойка.
 113 ~

7.

Жалостна песна племените

Асан- агинице .

(Такодьер Сербальа Мухамеданскога закона.)

Шпа се бели у гори зеленой ?

Ил є снег , ил су лабудови ?

Да є сниег већ би окопнио ;

Лабудови већ би одлетили.
Нит' є сниег , ним су лабудови ,
Него шатор аге Асан - аге ,
Гли он лежи од льумие рана ;
Облази га мати и сестрица ;

А лубовца од стида немогла.

Кад ли му с ранам болье било

Он поручи свой верной льуби :

Нечекай ме у биелу двору ,
Ни у двору ни у роду моме.

Кад кадуна речи разумела

Іошт стаяше у туги великой ;
Стадо тутань коньа око двора :
Тад побеже Асан-агиница

Да врат ломи куле низ прозоре ,

За ньом трче двие миле кћерце :
Врати нам се мила майко наша ;
Ни в ово бабо Асан-ага ,

Већ є уяк Пинторовић Беже.

3
 114

Тад се врати Асан- агиница ,

Пак се веша брату око врата :
Да мой брате велике срамоте !

Гди ме тера од петоро деце !

Беже мучи ништа неговори ;
Већ се маша у чжепе свилене ,
И вади їой кньигу опроштеньа ,

Да одлази своїой старой майци ;

И да с опет може преудати .
Кад кадуна кньигу проучила
Два є сина у чело льубила ,
А две кћери у румена лица :
А смаленим у колевци синком
Разспати се никако немогла ;

Већ є братац за руку узео

И едва в одньег, разставно :
Пак є меће за се на коньица

И сньом иде двору биеломе .

У ролу з мало време стала ,
Мало време , ни недельу лана ,
Добра када , и од добра рола ,
Добру каду просе са сви страна :
И велики Имошки Кадия .

Кадуна се брату свом моли :

Ой тако те нежелила брацо !
Немой мене дават ни за кога ,

Да непуца ядно сердце мое,

Гледаюћи сиротице свсе.
 115 -

Али Беже ништа нехаяше ,

Већ ньу дае Имошком' Кадии.

Тад кадуна свог брата мольаше ,
Да напише листак беле књиге
И да пошлье Имошком Кадни :
29 Млада тебе льубезно поздравль ,
99 И у книзи лепо піе моли ,
Кад покупиш господу сватове ,
И кад подьем ньеном болу двору ,

,, До понесеш дуго покривало ,

,, С коим ће се она завесипи ,
,, Када буде Аге мимо двора
,, Да невиди сиротице свое . "
Кад Кадии бела книга додье

Господу є свате покупио .

Сваме купи иде по льубовцу ,

Здраво свати двору ньену дошли
й Здраво се с ньоме повратили.
А кад били Аге мимо двора ,
Две в кћерце с прозора углаше
А два сина пред ньу изидьоше ,
Тере своїой майци говорау :
C врати нам се мила майко наша ,

,, Да ми теби ужинами дамо . "

Кад то чула Асан-агиница ,
Старешини свата говорила :
Богом бране свата старешина ,
Устави ми конье иза двора ,
3 2
 116

Да даруем сиротице мое..

Уставише конье иза двора .
Свою децу лепо даривала :
Сваком сину местве позлаћене ,
Свокой кћери чоу нерезану ;

А маломе у колевци сину

Ньему посла свилене хальине.
А то гледа юнак Асар - ага
Пак дозивлье до два сина своя :
Ходите амо сиротице мое ,
Кад се на вас смиловати неће

Майка ваша сердца каменнога .

Кад то чула Асан-агиница ,
Белим лицем у земльу удрила :

упут се слушом разставила

од жалости гледаюћ' сироте * )

*) Ова с песна , у путешествию ( по Дал-

Мации ) Господина Абате Фортис , пре-
ведена на Талиански език ; А Господин
Теме ( бе ) найвећи Ньемецки песно-
творац , кои и сад їошт живи , превео
6 с Талаинскога на Ньемецк :; кое 6 ме-
ни овде показао Господин Копитар Сла-
венин ) Царски Библиотекар у Внени.
 - 117

8.

О смерти Кулин - Капетана ;

кои є погинуо код Шабца на Мишарском по-
льу 1806 льепта : кад су Сербльи над Турцима
славну победу одржали.
Полешила два врана гаврана

Крвавие кльуна до очию ,

И крвави ногу до кольена ,
Полетили из Турске ордие

Са Мишара польз широкога.

Одлетили преко Босне славне
Чак далеко на Суву Краину ,
Те паднули на биеле дворе ,
По имену Кулин-Капетана .
Ял излази луба Кулинова ,
Маше на ньи своїом десном руком ,

Десном руком и злапном марамом ;

Ал' ни єдан полешити неће.

Тад'говори льуба Кулинова :

,, Ой Бога вам два врана гаврана
,, Од кудасте ? од кое ли землье ?
,, Ни стел скоро од Сербске краине
,, Са Мишара польа широкога ?
39 Ни сте л' видли мста Господара ,
99 Господора Кулин-Капетана ;
99 Сл' већ скоро Серблье покорно
HI сву ньину земльу освоно ?

Сли много роблье заробно ,

 ~ 118 --

,, И велики плиен задобио ?

99 Оће л' скоро белу двору доби ,,
99 И довести младие робинка ,
93 Све лиепи Сербски девояка ;
,, Да ми децу по двору ньияю ,
И да служе око бела двора .
,, Оће ли доста дотерали
Лиепие крава Мачванские .
,, И велики Тамнавски сивульа ?
Кад то чуше два врана гаврана ,
Єдан гракће , други проговара :
Ой Бога ми Госпо Кулинова !
,, Мисмо синоћ од Сербске краине ,
,, Са Мишара польа широкога ;
,, Ради би смо добре донет гласе ,
,, Али треба право казивати и
99 Видили смо твога Господара ,
,, Господара Кулин - Капетана ;
"" Он є юче юриш учинио
39 Да разбие Серблье на Мишару
"9 И да продре граду Београду ;
,, Али га в срећа преварила ,
,, Єрбо су га Сербльи дочекали ,
И сву су му войску раз перали ;

,, И он ми в юнак погинуо
,, Са свонем милим побратимом ,

, Побратимом Мехмед-Капеланом ,

» ( Од Зворника града биелога )

 119
Коино в био десно крило
Целе Босне и ньене краине.
99 И мисмо им очи повадили ,

И ньинесе ковце напоили .

99 Већ ми неће више двору даћи
,, Ни довести младие робиньа ,
,, Нит' датерат' плиен од Сербие ;
" Бритку сабльу твога Господара ,
"" Каквеоно у свой Босни нейма ,
"" И остало руо и оруже
,, То су биле слуге пониеле
,, Да донесу двору биеломе ;
Али су и Сербльи председнули
,, У Китогу , и све задобили.
,, И еноти сада бришке саблье
У Милоша Поцерског войводе ,
,, И лиҹи му льепше бит' неможе ,
99 Баш канда є за ньега кована. ""
Кад то зачу лѣуба Кулинова ,
Баци яглук из деснице руке ,
Пак си чупа свое русе косе ,
И запева из грла биела :

99 Кара Гьоргье невеселиосе !

,, Ой Китоже незелени же !
‫ وو‬Зашт' погуби мога Господара ,
99 И остале Босанске юнаке ,
99 Какве Босна нигда родит' неће. "

Конац.
 - 120

Примечание.

Овле може бити даће се коме особито

смиешно видити што я пишем : лпепс , бие-

ло , снег , свием , риеч , и пр : Но я молим
свакога , коме се ово недопадне , нека ми о-
прости. Я знам да у Славенским кньигама

стои : лъспо, бело , сньег , реч , свет ; а Сер-

бли по Срему , по Бачкой , по Банату , и
по Сербии око Саве и око Дунава говоре : ле-
бело , снег , свет ; али Сербльи по Хар-
вашской , по Далмации , по Босни , по Хер-
цеговини , по Церной гори и по Сербии до
Вальева и до Карановца сви говоре : лиепо ,
биело , свием , риеч , лиек , риека , и пр. Кое
є сад од овога трога найлепше и найболье

то би тежко било решити ; єрбо, би то

Сваки доказивао да е оно , кое є он из детин-
ства навикао ; а само усеби може бити да
в све прое єднако . А я сам овде овако писао

из два узрока : Єдно што сам овако из уста

мое майке чуо и из детинства навикао ,
пак ми и сад льепше , него и єдно друго ,
у ушима звечи ; а друго , што се овако го-
вори онде гди сам я ове песне слушао.
 Погрешкке .
Найвеће погрешке печашаньа єсу следуюће :
страна . верста. напечатано. на место .
6 13 конма су коима су .
12 3 и косму я и да- и кои я и да-
нас сва сокро- нас свим со-
вища, и све сла- кровищиша
дости и свим сла-
Достма
14 9 истина истина
16 24 предьел предел
2 2 3 3 45

21 1 Дельеовас сльедовао
21 9 Словар
Словор
33 $4 Дак док
37 8 Кой Кои
43 19 проговора проговара
51 10 ньнойзи ньойзи
51 10 одговора одговара
61 11 растанак разстанак
64 3 синаћ синоћ
64 19 оца отца
80 6 Хаде Хайде
85 8 mpefie mpeħa
97 12 счейз Счена
97 26 У чжейе у ene
100 13 понанио понацио •
104 25 господора господара
107 26 Зовесе зовесе
117 24 господора господара
120 10
Харватской Хорвапіской
120 24 песне песне .

А остале погрешке манье , или овим

подобна ако се коя наде , я молим свакога
читательа нека опрости ; єрбо овде не само
што они кои печатаю Сербски незнаю , не .
го ни Коректора правога нема.
 :

3 402AA 013 DR
91 2 I 4014
1
1
 UNIVERSITY OF MICHIGAN

3 9015 01945 5768