B 1,240,295

PG

1464

K18

1984
 Y

MI
T
I
S
R
E CH
V M
I O I
S

IG

N F C
R

U
E

M
V

O I
C
I

F H
AN
N
U
E

THE
H

SCIER O
T

VER

LIBRARIES
 Ma

II

McMa, Ui
Cepicka gena
y
Karadžić , Vuk Stefanović

Mala prostonarodna

MAAA

просто H A P O Д НЬ А

СЛАВЕНО - СЕРБСКА

ПЕСНАРИЦА ,

издана

ВУКОМ СТЕФАНОВИЋЕМ .

У ВЕНИ , 1814 .
У печамньи Г. Іоанна Шнирера
.PG

1464

K18

1984

Сербска мома , ил' в дома ,

Или код оваца ,

Радећ ' пева , као шева ,

Милом своег сердца.

Он свираньем , илиграньем

Одговор той дає ;

Да в с пима , льубве чин’ма

За себе обае .
GL.

337747
SOSLA

6-25-16

БЛАГОРОДНОЙ госпожи

МАРИИ

OT

СТАНИСАВЛЬЕВИЋ ,

За знак вовеки незаборавльене благодарно

сми , и глубочайшег високопочитания

посвећена .

A 2
}
 БЛАГОРОДНА ГОСПОЖЕ ,

Мени милостива и високопочи

шасма !

Код льуди , кои што пишу и чрез печам

ньу на свием издаю , обично є да своя дела

посвећую : или своим Благодетельима , за

знак благодарности за получена благодея

ния ; яли своим приятельима , за знак лѣубо

си и приятельства ; или ( што є найчесће )

великим и могућним људима , да би од ныя

шмо из ласками и получими могли ,

Я. испина приятельа имам , кои су ми

врло мили и драги ; а и ласками , кад є веfi

тако обично и нуждно на свиему , имао би

комс ; али я свему томе предпочишуем о

но найвеће благодеяние , кое сме ВИ мени

учинили ; и благодарност , кото сам я ВАМА

да оно вечно ду жан .

Прие четири године дана , кад є мене

найвећа нужда ,
коя смермнога на овоме

свиему постигнути може постигла , ( кад

ме болест у убожеству напала ) онда су ме

не презрели и оставили сви мои приятельи

и доброжелательи , коп су , док сам я здрав

био и ньи служити могао , мене льубили ,

посвоявали , и златна ми брда обећавали .

У маковом бедном состоянию прешавши я

из отечества моега у Цесарию да се ʌпечим ,

морао сам подлећи свим нуждама , конма су

 4

найнесрећния льули овога свиема подложни ,

морао сам и му у болници Ново -Садской ( из

милости Сербскога общества ) льета 181сга

зиму презимими . Онда сме ВИ Благородна

Госпоже ! мени , кад сам хомео у шоплице

поћи , щедро даровали 150. Форинти . Мени

као едноме найбедняему човеку , коега ни

1
кад прие , до онда , ними сте чули , ни ви
дили ! О редки значе добродетельи , и сер

дца чувствителнога к беднима ! Но може

какав неискусан реfin : имали сме доста пак

смс и дали ; Ние муда , не : добро не чини

онай кои може , него онай кон чувствуе ра

досм учинити та . Я сам онакова , последа

ньом бедности уздишућа прошения , као

шшо сам ВАМА поднио , подносио льудима ,

кои би годишньим приходима ВАШЕ имение

изплатими могли ; пак

Од онда већ , милостива Благодетел ,

це моя ! коко сме ми оно найвеће благодея.

нис учинили , ни Есме ме више ни видили ,

ними сме шмо о мени чуми могли ; ербо

различна обемоятелства мени су препям

ствовала , макар само са три благодарне

риечи , кипећу благодарност сердца мога

ВАМА од части показами ; и наравно сме ВИ

морали већ одавно помислими , да сам я ,

као неблагодарни син и последньи човек ,
ВАШЕ благодеяние заборавио .

Како год што сме ВИ мене уверили да

шм има ( премда с риедко ) мельу ʌьудима

сердца чувстивителни и пуни мплостивога

сожаления к бедним и страдаюћим , тако

я сад да би уверио ВАС , да се получено бла

годеяние риедко забораваьа , усудио сам се

огу малу простонародньу Сербску Песнари

цу посветими ВАМА , а особито ВАМА , као

бодрой Рачителници и щедройБлагодетел

ници Сербски Муза . Примите милостива , и

Благородна именом и сердцем Госпоже ! -
 {

вай мали труд , за знак вовеки незабо

равльсне благодарности и глубочайшег ви

сокопочитания , од онога , кои ВАШОЙ ще

дрой милости препоручуюћи се , снайвећим

високопочитанием , и преко гроба називати

се жели

ВАШЕГА БЛАГОРОДИЯ

У Висни

25га Януария нижайши слуга

1814.

Вук Стефановић .
 11

П Р Е Д С Л О В И Е.

Прив осам година я сам чуо у Карловцима

Сремским ( у месту , гди сам се я онда , са
тошм неколико Сербиянаца , у благодеянию
Отца и Покровительа Муза Сербски находио ;
и гди сам на мою велику и незаборавльену
жалост познао , да има на свие у їошт ви
ше наука , осим нашега Псалмира и Насосло
ва ) гди захмеваше Господин , садашньи Ар
химандрит , Лукиан Мушицки , да му напи
шемо , ако кои зна , прости песана Сербски .
Я сам , истина , онда имао у памеш , раз
и
личнога рода песана , пет путавише , а де
сем ясниє , него сад ; али му ни есам смио

ни едне написами и дами ; єрбо сам цело

мислио да се он чрез мо подсмева нама , као
момчадма ,, коя су по шуми код свиньа , код
коза , и код оваца одрасмла .
 12

По том , каде мене бедно сиромаштво

од наука ( од предмета , кои с овде найдра
гоценнии души моïой поста ; и коему я и
Данас сва сокровища , и све сладости овога
свиема предпочишуем ) разставило и у оме
чеспво одмерало , нашао сам , онамо , едну
велику Песнарицу ( од Качића ) са Латин
ским писменима печаману , кою како сам
узсо у руке и видио да су песне ,, и баш

онакове и спе , какове наши Сербльи код

ватре седећи уз гусле певаю , одма сам по

чео сумньами да е Господин Мушицки с на
ма шалу проводно ; а кад сам ону Песнари
цу сву прочитао , онда сам щек почео нье
тово намеренье догадьапин .

Сад , по несрећи нашой , прешавши из

Сербие , и дошавши овде ( барем од све му

ке неби ли Ньемецки научно ) донио сам са
собом сдан велики Россиски Песенник ; из
коега различне песне читаюћи дошло ми 6
у памет да се запитам : Да ли сами Рус
си оваку и оволику киьигу имаю ? Или и
други народи имаю , а ми сами Сербльи не
мамо ? А кад я надьем Ньемецке Пескари
це , онда се известим и уверим да є друго ,

а ни є перво . Тада почнем о проме далье раз

суждаваш : Да ли народ наш ни е никада ни
 13 ❤❤

имао свои Национални песзна ? Или е имао ,

и и сад има ; али ни є имао шко , или виб

нишко марио да й скупла и печата ; пак се

забациле и заборавиле , као и друго ( особи
По наше ) много коешма ? Заклучно сам
да од мога двога едно мора бити ; а ни ед
но ни друго добар знак непоказуе . Али опеп
да ни семо имали песана , мо ни есам мо
гао утвердими , ербо су ме различни знаци
поменули да и има и сад медьу народом ;
него є оно друго узрок , оно !

О моме я неколико дана са печалним

сожалением разсуждаваюђи , и од едне ми

сли на другу прелазећи , добием у руке е ну
Олу Господина Мушицкога , из кое следую
Ћи стихови разпале мою печал їошт сећма :
99 От вас премноги езыком , нравами
99 Предилис'єсу Даке во соседне ;
,, Во Чалмоносце , Болкс ваше ;
"" В сынове Арпада ; в чуже смо до " *)

Ово су истина само четири времице

пред очима ; али є као на сроке , у разсуж
деньу много речено ; а кад би се мо хотело
толкова пи , и пространно описами : заи

* ) Ола моему Приятельу , Михаил у Виш

ковићу и пр . у Будиму
 14 -

сма би имали о чему сви наши списательн

радими.

Нека мени ( као едноме Сербиянцу , и

маломе човеку , кои себе равна ньему ни у
чему невменьавам , осим у ревности , и у
льубови к роду ) допусти ГосподинМушиц
ки , да и я мало о том пробеседим :

Да смо се прелили у Чалмоносце то в

исмяна ; но то є натерала лумпа и найве
Ћа нужда , коя и сад нагоня и држи ; но о
пет при свему томе они су Сербльи , као
робови будући , више до данас задржалисво
га Националисмуса , него ови амо у просве
щеном и слободном Царству : гди им е сло
бодно правити свое церкве и на свом єзи
ку подизами школе ; и гди им ништа ни с

забраньено , шпо служи к просвещению єдно

га народа . Пак поред свега тога с чим се
разликую од они ,него с шим : што су се мало
више него они , у свему одродили ! а с
другим ничим . Оне исте науке , кое су се у
време блаженьейшега Патриарха Арсения
Чарноевића , у Сербии и у Херцеговини по мо
настирима , и гди шмо у школама , наСерб
ском є : ику предавале , оне се исме , снако ,
и данас , како онамо , пако и овуда , предаю
 15

А што има овде Сербалва , кои су има

лп прилику на пудьем езику науке слуша
ти и научипы се ; то , по моему мньению ,
неможесе назва пи поступком нашега наро

да у просвещению . Ашто се многи находе ,

кои , мако научивши се и дошавши до шпа ,

каю се , што су Сербльи , стидесе тога име

на ; и другчие се назва пи желе , а свой род
и език презиру , то е сувише одозго на ул ре
шельак. А заиста тежко и ест привикнути
диете , да почне више льубиши ону жену ,
за кою му само други казую да му є майка ,
него ли ону , из кое е оно персию сисәкћи
млеко познало битие свое .

Сад да мене мко- год залита : Даклем

у ком се пределу Сербльи сада находе , кои

су найвише свога Национализмуса до данас
задржали ? и гди найчистие Сербски гово
ре ? я би му на мо овако одговорио :

Езгра Сербскога рода , и найчисмиега є

зика находисе у садашнье време измедьу ре
ке Дрине и Мораве ; а особимо кад се мало
по одмакне од Саве и од Дунава , као н . п.
нахия * ) Крагуевачка , Карановачка , Рудничка ,

*) Нахия есм риец Турска , и значи што у

 16

Ужичка , Крушевачка ; и горе од Новога Па

зара преко праве Херцеговине . А како се

предье преко Дрине , из Мачве у Босну , многи

будући примили Турски закон , пише су се из

миешали с Турцима , и више риечи Турски
употребльаваю ; пако исто доле преко Мо

раве , кад се продье Ресава * ) , и нахия По

жаревачка к Тимоку ,, измисшани су саВласи
ма . Али по горе именоватим местима и по
Ресави , їошм су Сербльи налик на смире
Серблье ; и медьу ньима се они чую наша

ЛиепаСлавено-Сербска имена : Благое , Божа ,

Богдан , Богое , Богић , Боина , Божидар , Бонн ,
Богосаб ,Богольуб , Брамольуб , Бранко , Боїо ,
Видое , Видак , Владимир , Веселин , Вулс ,
Владислав , Велисав , Велько , Вуица , Вука
шин , Воин , Вук , Велимир , Виʌомие , Вла

спольуб , Влайко , Виппко , Гойко, Гргур, Грун

ца , Гвозден , Добривой , Добрислав , Дра
гумин , Драгић , Добрило , Драгомир , До .

Ньемаца District , mo єсп : окружие єд

нога града докле он заповела .
* ) Ресава ( нахия Кьупрійска ) зовесе бдан
предвел у Серблин , доле преко Мораве , у
коему су она два славна монастира Серб
ски владетельа : Раваница Лазарева ,има
насия сина ньегова Стефана ; и река Peca
ва кроз ман предел пече .
брица , Ездимир , Жарко , Живан , Живко ,
Живоин , Живадин , Здравко , Златко , Крс
.
ман , Льубинко , Льубосав , Льубомир , Льу
бивой , Марян , Маринко , Младен , Милош,
Милан , Миленко , Мирко , Момчило , Мили
вой , Милько , Миладин , Милия , Миросав ,
Милослав (Милосав) ,Миям , Милутин , Ми.
дорад , Милое , Милован , Милойко , Мили .

сав , Милета , Милић , Мудроим , Неделько ,

Ненад , Негован , Новак ,Обрад, Обрен , Обре .
мен , Продан , Петко , Радак , Радич , Ранко ,
Радован , Райко , Радойко , Радослав , Ра
Дивое , Радоица , Радомир , Станое , Смой
ко , Смойша , Станиша , Срећко , Сремен ,
Страшимир , Станислав , Срдан , Санко ,
Средое , Славно . Странньа , Смоић , Славольуб .
Цвєтко ,Цвиепин ; а Женска : Боглан , Бо
силька ,Божана , Бояна , Видосава , Вукосава ,
Гроздана , Даница , Дега , Драгоила , Жива
на,Живка , Златана , Круния , Льубица , Льу .
босава ,Льепотица ,Миряна , Милена , Мили
ца , Милойка , Милева , Неда , Обрения , Рада ,
Ружа (Ружица ) , Спана , Стойна , Стамена ,
Спасения , Смильана ,Смоя ,Смака ,Станица
ва , Цвета . и пр. А не све Еврейска , Елин .
ска , и Бог зна чия не ; као по другим м16 .
стима. * )

*) Да мене пко из овога не осуда , да

Б
 18 Ф

У смотреньу ове мамерие Господин

Милован Видаковић за служуе особиму бла
годарност од своега рода ; не само зато ,
шпюю он своим книгама род свойпросвєщца
ва , и вкус му отвора , него особито зато :

шпо имена Славено- Сербска , у своим кньи

гама, употребльава ; и она места напоми
нье , чрез коя би се ми опоменути могли ,
дасмо и ми некад нешто били .

Овакова , и овим подобна , размишлье

ния и разсуждения дала су мени повод , да ову
малу простонародньу Песнарицу издам на
Свиеп . Овде нема ни не песке , кою е дух

вооброженьа , читаньем кньига обогаћен , по

правилима Песнотворства измишльовао ; не
го су све оне , кое е сердце у простоми и у
невиности безхудожно по природи спевавало .

я едне Серблье волим , и другима при

страспiно предпочипуем : Боже ме са
чувай од макови мисли ! Сви Сербльи ,
од Адриямическога до Црнога мора ,
кое им драго они вере били , сви суони
еднако моме сердцу мили и драги : и
свимаим я желим да се , као разумна и
поштена браћа льубе и почитую . Не
го я ово само напоминьем , да би изяснио
болье предпоменуте стихове Г. Аv
шицкога .
 • 19

Я премда ни есам пєвач ; али сам ове песно

запамтво , кад сам їошт прие 12 година ,
у найсрећниему состоянию смертни , овце
и козе чуваюћи живио .

Даклем кад сам я у местуродьень мое

та (у селу Тршићу, у Ядру *) оволико песана
чуо , и без никакова намереньа запаммно ; мо
є наравно , над би се пко потрудио , да би
могао сабрати велику книгу , како год што
є Россиски Песенник . Я издаем ове ; другиће

се може бити потрудити , и овима подоб

не сабрами по Срему , трећи по Бачкой ;
четврти по Банату ; пети по Славонии ;
шеспи по Хорватской , седми по Далмации ;
а ако судбина дозволи неки по Сербии , по
Босни , по Херцеговини и по Црной гори : Пак
tie се онда коина и ,коега е Бог даром Песно
творства обдарио , и дао му случай да може на
Латинском , или на Ньемецком бзику прави

да мога разумети ; онайте покупити сва о

на собрана и претрес пи ; а неке песке
и сам по вкусу и по начину рода свога со

* ) Ядар се зове едан предел у Сербии одозго

до Мачве поред Дрине , кроз кои и река
истога имена пече , и код Лешнице у
Дрину у миче .
E 2
 20

Чиними , и тако од свию они мали собра

ньа едно велико цело начиними .

Я се надам , даће овамоямала Песнари

ца бити повольна свакоме оном Сербльину ,
кои Национализмус свога рода льуби ; ако ли
се кои надье , ме ме и узпсуе ; ништа замо ;
и мо ми неће бити изненада . Мени є до

вольно у мехе , што я ово са добрим наме

реньем из гореће двубови к роду Сербскоме
издаем ; и што ће секои год Сербльин наћи ,
кои ће оно познавши одобрими .

Критика , од кое ништа на овоме Свие

ту ние слободно , неће без сумнье ни ову
мою Песнарицу минути . Што се тиче пе
сана у моме можеме кримизирами каква
Сербкиньа проста , или Сараевка ; али я се
надам , да ће и оне мени опростими , ако
што год , по ньиовом мньению , променЬено ,
или изоставльено надьу ; єрбо я , као што
сам казао , певач ниесам , а друго , од ка
косам я ове песне слушао , до данас , могао
сам и свое име заборавими . ―――― Што се тиче
езика и правописаньа у моме може Ме сва

ки кримизирами по своïой ВолЬИ : Я сам пе

сне писао , као што сам чуо , дасе певаю ; а у
осталом я ниесам се могао решими коме
 21

би дслѣеовао ; єрбо не само , што ни двоица

Едан другоме не одобраваю , и еднако непи
шу ; него никакав Ни сам непише єднако

посмяно ; него данас овако , а сумра она

ко . И тако ће све непрестанно биши , докле
се год наши учени ( а особито они , кои

дужност то изискуе , и к пюму и позива ) не

согласе , иудоговору неначине Сербску Грам
матику и едан Словор . Пак онда црн му
образ , кои небуде умео , или небуде хомео
владами се по ономе . А дошле сваки ће да

пише како зна , и како муе вола ; а тако ће

га сваки и да кримизира , ербо други пра

вила нема ни сдан , ни други : и на май на

чин могу обоица имали право ; ербо сваки
човек мисли (у свачему) да е онако найболге ,
и найправие , као што он у свом разсужде .
ньу налази, да е добро и право .

Овде , осим льубовни и ньежни пєсана ,

кое се женским гласом певаю , имаю неке ,

особимо на краю , коесе мужественим , по

знатим Сербским гласом , уз Гусле певаю ;
и кое у себи као неке повести содержаваю .
Овакови лесана я би могао и више овде 10

дами , али се боим да и ово небуде много ;

и да ми какав од нове моде Сербльин перек
не : Гле шта є овоме пало н ум ме слепач .
 22

ке песне издае. А мени се чини , дасу оваке

песне содржале , и сад у народу простом
содржаваю , негдашнье битие Сербско , и
име.

у Виени 25га Януара 1814.

в. с .
 23

AMA ‫ܚ‬

1.

ПЕСНЕ ЛОБОВНЕ .

Иразличне Женске. “ )

www~~~

1.

Момак и девойка .

Ой девойко питома ружице !

Кад си расла , на што си гледала ?
Ил ' си расла на бор гледаюћи ,
Ил ' на блу планку поносиму ,
Ил ' на мога брата наймладьега ?

Ой юначе , мое ярко сунце !

Ним сам расла на Бор гледаюћи
Ни на блу танку поносимy ,
Ним, на твога брама наймладьега
Већ сам млада прама меби расла .

*) Све оне песне , кое ни е су од десет

слогова и немогу се уз Гусле певами ,
зову прости сербльи Женске песне .
 .. 24 ..

2.

Девойка момцима вино служи .

Лепо ми є под ноћ погледами

Тамо доле край шиа Дунава ,

Гди с юнаци шатор разапели ,

И под ньиме руйно пию вино :

Ньима служи Лиепа девойка ;
Како коме чашу додаваше ,
Сваки той се у ньедра машаше ;

Тад говори лиепа девойка :

О Юнаци и Господичићи !
Ако свима могу бити слуга ,
Я немогу свима бити льуба ;
Него едном , ког ми сердце льуби .

3.

Девойка кунс огледало .

Девойка с огледало клела :

Огледало мига Не гледаʌо ,

Ти си мене майци опадало ,

Да я льубим четири юнака ,
Два женьена , а два неженьена .
Жив ми брамац ни сам до еднога ,
И мо едно младо неженьено

Кое нигда дьубим престам нefiy .

 25

4.

Шмо є мило , то мора бит лиепо .

Кад ће оно красно време доћи ,

И момци се продавати ноћи ?

За два плава неби гроша дала ,

За млинара неби не динара ;
А за едно младо цернооко
Дала б заньга хильаду дуката .
Яо мужна гриешнути реко . !
У мога су драга очи плаве

Єсу плаве , алсу мени драге .

Друге мое молиме се за мс ,
Врло мало , ако вам є драго ,
Я сам млада моли ћу га сама .

5.

Преварени зем .

Ой девойко душо моя !

Што ми вели майка твоя ;
Хоће л ' тебе мени дами
И менека земом звами
Ненадайсе млад юначе ,
Мене майка неда за me :

Него ме в другом дала ,

Кои носи мор доламу
 ·· 26 ·

На долами зламна пуца

Нек Злораду сердце пуца .
for^^^^

6.

Девойка се мужи ʌьубичици .

Льубичице я би тебе брала ,

Немам драга коме биме дала :
Ако би ме Льубивою дала
Любивой є поносите главе ;

Он неноси цветьа свакояка ,

Осим едну ружу и каранфил

7.

Дрина се пониела.

Дрино водо што с' се поннела ,

Шп си мое драго заниела ?
Ако си ми драго заниела
Болье си благо дониела :.
Дониела од мерчжана ладьу ,
II у ладьи момче Београдче :

А што ће ми момче Београдче ,

Кад ми може запасл Сараевче :
Сарайлые здатне майлие
Што девойке носе у ньедрима .

У час рима на белим дойкама .

 27

8.

Вода без брода .

Ой Цепшньо водо посипа !

Ти се синоћ криво куние ,

Да на леби нигаа бро за нема ,

А я юпрос и по доцне польо
И на теби до три брода нальо :
На едноме кићене сватове ,
На другоме момка и девойку ,
А на троем бра па и сестрицу ;
брата
Ceя брату зарукавʌье везе .
Браман сени мор додаму ине ;
Сея браму тихо говораше :
Удри браца пуца низ вьедарца .
Да неможе ни ябука проћи .
А камоли мульег брата рука .
Братац сеïи на по одговара :
Сеïо моя ми си їoulinе луда .

Кад му додье мудьег брата рука

Сама ће се пуца разлиньап .
MM INN

9.

Найбольи лов .

Сину зора , а я їошт код лора ,

Дан превали , а я у лов польо ,
 28

Я на брдо , а сунце за брдо ;

Ал' на брду под елом зеленом
Ту бияше заспала девойка .
Под главом їой снопак дьемелине ,

У ньедрима два бела голуба ,

À
у крилу шарено еленче .
Я му осма новцу преноћиши :
Веза коньа за елу зелену ,
А сокола за елову грану ;
Коньу дадо снопак двстелине ,
А
А соколу два бела голуба ,
Мсим хрмом шарено еленче ,
А мен ' осма Лиепа девойка .
~~
^^^^^^^

10.

Младоженьа с удовицом .

Цвами ружо ми не гледай на мес

Я сам ми се юнак оженио
C удовицом , моïом неприликом ..

Куд год ходи првог война жали :

Први войно , прво добро мое !
Добропи ми код мебе бияше ;
Рано легнем , а доцне устанем ,

Кал ме будиш у лице ме льубиш ;

Усман , сердце родило се сунце ,
Устала є наша стара майка ,
Двор помела , и воде донела .
 29

11.

Болье е добро , него лиепо.

Соко лети преко Сарасва ,

Тражи лада гди ће ладоваши ;,

Надье елу на сред Сарасва ,
И под слом студена водица ,
На водици Сумбул * ) удовица,
И девойка питома Ружица .
Смаде соко мисли размишльами :
Ил' ће љубим Сумбул удовицу ,

Ил ' девойку питому Ружицу

Све мислио на едно смислио

Пак , онда мио говорио :

,,Болье злато и поизлерамо ,
,,Него сребро из нова ковато"
Пак он льуби Сумбул удовицу.
Льумо куне Ружица девойка :

,,Сараево цвало не родило

„ Зашт обичай у теби постаде ,
„Млади момци да луб удовице
,,Стари старци диепе девойке“

*) Сумбул то є риеч турска , и значи

єдан цвием плаксман , а има и биел :
 30

12.

Наймилия кошульа .

Ой девойко драга душо моя ,

Драга ми е и кошулба твоя ;
И кошуля , и ми у кошуʌви ,
Шмоно си е под ораом везла ,

Под ораом и под шевмелиом ,

Увезла си при дукала злата .

И четири свиле Цариградске
~~~
AN

13.

Конь воду неће да пие .

Ой девойко плава перунико

Есил мога коньа напоила ?
Я га поим а он воде неће ,

Него гледа с ону страну Саве

Гди юнаци руйно пию вино ,
А девойке венце сплемпаваю .
~~~~~ ,

14.

Момак за ʌьубльен у обрве

девоячке .

Ой девойко и обрве твое

Я продадо све волове мое
 31

Гледаюпи на обрве твое ;

Негледай и , не уздайсе у ме ,
Я сам млада давно испрошена
За кнежева сина наймладьега .

15.

Момак преварен од девочка.

Под ноћ подьо гледат девояка

Ал' девойке селе вечерами

Дадоше ми лучем свиемлими ,

Дадоше ми пак ми говорише :
Светли момче докле кама драго ,
Пак ми лзуби , кою меби драго .
Лаке ми се ноге уштапище ,

Беле руке у смолу облише ;

У том сеану и сунце ограну
И девойке мене преварише .
www

16.

Ранко и Милица .

Ветар ружу уз , полье носаше ,

На Ранков є шатор наносаше ,
Глино Ранко са Милицом беше :
Ранко пише а Милица везе ;
Несма Ранку бисле хартие
А Милици злама жеженога ;
 32 ..

Онда Ранко Мильи говораше :

Ой Милица драга душо моя !
Ели меби мила моя душа ,

Єл' ми піврда моя десна рука ?

Намо Мильа ньему одговара :

Веруй Ранко и сердце и душо !

Дража ми е драги твоя душа ,
Него моя свачетири брата ;
Мекша ми с твоя десна рука ,

Нег ' четири наймекша ясмука .

17.

Нишма се сак ри ми неможе .

Двасе драга на ливади льубе ,

Они мисле мо нико невиди ;
Ал ньи гледа зелена ливада ,
Пак казуе стаду биеломе ,
Стадо каза своему пастиру ,
Пастир каза на путу путнику ,
Путник каза на води возару ,
Возар каза ораовой ладьи ,
Ладьа каза студеной водици ,
А водица девоячкой майци. :
Льуто куне лиепа девойка :
Ах ливадо незеленила се ,
Бело смадо покладите вуци ,
Ах пастиру посеклите Турци ,
 33

Ах путниче ноге м усануле ,

Ах возару вада модниела ,
Лагка ладьо ватра м изгорела ,
А водице Мига усанула .

18.

Жельа Девойке .

Да сам ядна студена водица ;

Я би знала гда би извирала :
.
Извирала б драгу под прозором ,
Гди се драги свлачи и облачи ;
Неби л ме се дроги напоио ,
Не били ме на сердцу носио .

ly .
Млада жали девованье.

Дезованье мое Царованье ,

Цар ми бия дак девойком бия ;

Да ли ми се натраг повратими ;
Умела би сада девовати .

20.

уподобление
Певала би ал ' немогу сама ,

Драгог ми з заболела глава ;

B
 34 ❤❤

Пак ће чути ме ће зажалими ,

И рећи ће да нехаем за ньга ,
А я хаем , и душицу даем ,
Куд год ходим на Сердцу та носим ,
Као мати чедо премалено .

21 .

Польубац се непознае на лицу .

Ой девойко морска трньинице !

Трне мое сердце за твоием .
Ид, одатле єдан лажливицо .

А што сам 101 душо излагао ,

Ако сам ме едном польубио ,

Ни су уста на лицу остала .

22.

Чистосердечно исповедань е .
Девойчице:злато материно !
Шмо ми тебе бию и караю ?
Да я знадем драга душо мая ,
Да ми ме бию и караю ,
Са моега чесмог, долазеньа ;
Я би теби че ће долазио ,
Не би ли ме майка одмерала ,
И мом белом двору дотерала .
www.
 35

23.

Не гледай ме што сам малена.

Дєвойчине симна љубичице !

Льубио 6' mé , али си милена .
Льуб ме драги бам ћу и голема :
Малено в зрно бисерово ,
Ал ' се носи на господском грау .)
Малена е пица ↓препелица ,
Ал умори Коньа и юнака .

24.

Девойка ечам проклинье .

Девойка є счам жито клела :

Єчам жимо у Бога лъ попа,
Я пè.жела , а я ме не єла ;
Сватовски ме коньи позовали

a5.

Преча в льуба , него сея.

Ой за гором за зеленом
Нешто ясно подврискуе .

Оде момче да обилѣе ,

Ал' дєвойче савезано ,
Танким концем свилением ;

Пак се моли младу момку :

В 2
 36 →→

Одреши ме млад юначе

Я ћу меби сея бими ;
Момче ноьйзи одговара :

Имам сею и код куће .

Одреши ме млад юначе

Я ћу шеби снаша бими ;
Момче ньойзи опет вели :

Имам снашу и код куће.

Одреши ме млад юначе
Я ћу теби льуба бити ;
Тада момче ньу польуби ,
Польуби в пак одреши ,
И одведе белу двору .
~~

26.

Момак куне д 6воячку майку.

Ой ми цвето лепо цвете !

Бог убио майку твою ,
Коя тебе таку роди ,

И посла ме на сред села :

Гди юнаци вино пию ,
Млади момци камен мећу ,
Гди невесте коло воде
А девойке пєсне пою .
Те я тебе онде видье ,

Да мс увек сердце боли .

~~~
ON.
 .. 37

27.

Девойка са три льубовника ?

Кажи Радо , кажи браши :

Колко имаш льубовника .
Я и имам до троицу :
Єдан ми є у Загорю ,

Други ми є у ПоломʌБу ,
Трећи ми є у край двора ;
Кой ми я у Загорю ,
Загоре га изгорело ;
Кои ми є у ПоломЛЬу ,
Поломлье га поломило ;

Кои ми є у край двора ,

У край двора , у край сердца :
Жив да ми е , мил да ми є.

28.

ДЕВОЙКА род искушава ,

Ой шумица трньана
И водица ладьана
По ньой плови девойка ,
Та неплови да моне ,
Веће плови да види ,
Хоће л ' майка жалими .
Майка иде на броде
Пак се баца каменом :
 38

Тони , пони дьаволе ,

Ниси моя ни била

Ой Шумица трньана
И водица ладьана ,
По ньой плови девойка ,
Та неплови да моне ,
Веће плови да види .
Хоће л' опац жалити. ;

Отац иде на броде

Пак се баца каменом :
Тони , тони дьаволе ,
Ни ' си моя ня била .

Ой шумица трньана
И водица издана ,
По ньой плови девойка ,
Та неплови да моне ,
Веће плови да види ,

Хоће л ' братац жалими ;

Братац иде на броде

Пак се баца каменом :
Тони , мони дьаволе ,
Ни си моя ни била.

*
Ой шумица трньана
И водица ладьана ,
По ньой плови девойка
 39

Та неплови да моне ,
Веће плови да види ,
Хоће л' драги жалити ;

Драги трчи на броде ,

Пак он гаца у воду :

Оди к мени душице ,

Ти си моя и . била .
A^^^~

29.

Муж пияница .
Тамна ноћи тамнами си ,
Невестице бледати си ;

Како нећу бледа бити :

Войно ми е пияница ;

Ноћом оде , нођом додье ,

Самном младом неговори ;

Већ говори Буздовану :

Буздоване шестоперни !
Ел ' ми майка вечерала ?
А я ядна одговарам :
Ecm ми майка вечерала .

А он опет прогавара :

Буздоване шестоперни !
Єли майци што прострмо :
А я мужна одговарам :
Есме майци и прострма .
 40 44

30.

Дєвойка момка избира :

Ой сан ме ломи сан ме мори

Сон заслам немогу ;
Мислећ ' мене мати моя
Закога ће дами .

Подьи кћери за козара

Добро ће ми бими ,
Нећу майко за козара

Неће добро бими :

Козар ходи по каменьу
Врам ће саломита .

Сан ме ломи сан ме мори

Сан заспат немогу ;

Мислећ ' мене Мати моя

Закога ће дами .

Подьи кћери за овчара

Добро ће ми бити ;
Нећу майко за овчара

Неће добро бими :

Овчар ходи по планини
1

Уєсм'ће га вуци .

Сан ме ломи , сан ме мори

Сан заспат немогу ;
Мислећ мене мати моя
 41 -

Закога ће дами .

Подьи кћери за трговца

Добро ће ми бипи ;

Нећу майко за трговца

Неће добро бими :
Трговац ходи по Свиему

Кући недолази .

Сан ме ломи , сан ме мора

Сан заспат немогу ;
Мислећ мене мати моя
Закога ће дами .

Подьи кћери за крояча

Добро ће ми бими ;
Нetiy майко за крояча
Неће добро бими :
У крояча манка игла
Гладна су му деца .

Сан ме ломи , сан ме мори

Сан заспат , немогу ;
Мислећ мене мати моя
Закога ће дами .

Подьи кћери за Pамара

Добро ће ми би пи ,

Хођу майко за Рамара

Добро ће ми бими :

У ратара црне руке ,

А бела погача .
 . 42

31.

Девойка се смильу мужи.

Смиль девойка под смильем заспала

Смиль се круни ме девойку буди ;

Девойка є смильу говорила :

А мой смиʌьу не круни се на мс ,

Ни е мени до штано є меби ;
Већ є мени до мое неволье :

Млад ме проси за стара ме даю ,

Смар є войно труда яворина ;
Вемар дува яворину льульа ,
Киша иде яворина труне ;
Млад с войно ружа напупила ;

Вемар дува ружа се развия ;

А од кише бива веселия ,
Сунце сия она румения .
aaaaaa

32,

Майка и девойка .

Момче ми промче кроз село

Тамнина беше невидье ,

Мучно ми додье погибо ,

Зовни та майко на конак ,
Зовни га майко здравʌьами .
 43

Продви се кћерн момчета ,

Оно в момче градьанче :
Момчему треба ракия ,
Момчему треба вечера ,

И градска мека постельа ,

Зовни та майко на конак ,

Зовня га майко здравʌвами
Мое му очи ракия .
Мое му лице погача ,
А бело грло заслада ;

Росна му трава пропельа ,

Ведро му Небо покривач ,
А моя рука узглавлье ;
Зовни га майко на конак .

Зовня га майко здравʌьаши

33.

По г а жена Ливада.

Ой ливадо зелена ливадо !

Што си мако ранс полегнула ;

ЛА' Ливада тихо проговора :
Невольа е ме сам полегнула ,

Синоћ ме е стадо прегазило ,

А ютроске каћени сватови .
ww
 44

34.

Девойка момку пркоси.

Чуй Драгане одо за другога ,

За другога за живсма твога .
Аколи ми драги неверуеш ,

Сутра ty ми мимо дворе проћи ,

И пред двором баряк ударими , ·

У швом двору конак учиними ;
Ти ћеш мога коньа провадьами ,
А я ћу ми с прозора викнути :,
Неверниче , и неверни
сине !
Таколи се коньн провадьаю
И оваки свати дочекую .
Ma

35,

Два славу я.

Два славуя сву ноћ препеваше ,

На прозору прощене девойке .
Питала и прошена девойка :
Ой Бога вам два славуя млада :

Ил' сме браћа или братучеди ;

Ал ' говоре два славуя млада :
Ним смо браћа ними братучеди ,
Већ два друга , из зелена луга .
Имали смо и трећега друга ,
Имали смо пак смо г' изгубили ;
 6
45

И чулисмо да се оженио ,
Пак идемо , а снау видимо ,
Носимо вой од злата преслицу
,

На преслици Мисирско повєсмо .

36.
Момак моли майку.
Моя м а йко о ж ени ме млада ,

Док ме ниє обузела брада ,

Обузела брада , и бркови ;
Пак fiе о нда да р еку девойке ,
Кад ме своїой майци узказую :
Нумо майко из медье Медьеда ,
Или : ' нумо из купуса Зеца .

37

Опро
Вишньяч шма .
ица род родий
ла
Виши од рода ,
Под ньом сели млад Господар .

И с неим Господ за
Пред йьима є кондир кан
И огледало :
Напиксе , польубеси ,
Огледаюсе
Шеве дмит
 16

Симво жуборе ;
Да є лепшн млад Господар .

Негр Господь .
Тал говори млад Господар
Свой Господьи :

Чуеш Госпо , чуеш душо ,

Птице шмо веле :

Да я узмем льубу льепшу ,

Него ми што си.

Узми душо, узми драги ,

Просто да ми е :
Узрасла су два дрвета
Танка висока ,

Едно расло на Дунаву ,

Друго на мору ;
Кад се она два дрвета

Врхом саспала ,
Састар се онда и ми

Са другом льубом .

38.

Последньи благослов .

Сву ноћ ми соко преписва

На Миланову прозору :

Усмани горе Мидане

Девойка ми се удає ;
И тебе зове на свашбу ;
 47

Ако ïой нећеш на сватбу ,

А пи їой : пошʌьи блогослов .

Ићи ïой немог ' на сватбу
Него той шальем благослов :

Мужкога чеда немала ;

Колико хльеба поела ,
Толико еда имала ;

Колико воде попила

Толико суза пролила .
MEMANN

39 .

Драгом понуда
О девойко драгана !
Што ми ни си казала :

Да мой драги болуе

Да му носим понуде

Од комарца ребарца ,
Ол Мушице душице .

40.

Девойка Драгога куне .

Лепа Смильа по босману везла ,

По босману и по каранфилу .
Майка Смильу на вечеру звала :
Оди Смильо вечер , вечерами .
Смильа майци намо одговара :
 48

Вечерайте мене нечекайіпе {

Ниє мени до ваше вечере ,
Већ в мени до мое неволье :

Данас ми е драги долазио

И велику штету починио :

Почупао цвеће по градини ,

И на везу свилу замрсио .
Кунга майко обе да кунемо :
Тамница му моя вьедра , била ,
Руке мое ланац око Врата ,
Усма моя очи му изпала.
~~~

41.
Опоминьанье .

Знош ли душо кад си моя била ;

На мом крилу грозне сузе лила .
Сузе лила , кроз плач говорила :
Бог убио ояу сваку другу .
Коя држи веру у юнаку ;
Како што є оно ведро Небо :
Часом ведро , а часом облачно ,
Онака є вера у юнака :
Док ме лъуби узећу ме душо ;
Кад обл уби чекай до есеня .
Єсен продье и Зима настане ,
А он с' онда с другом разговара
M
42.
 49

42.

Три найвеће муге .

Славуй птица мала

Сваком покой дала ,

А мени юнаку

Три муге задала :

Прва ми є туга ,
На срдашцу моме ,
Што ме ни е майка
Оженила млада ;

Друга ми є туга ,
На срдашцу моме ,
Што мой вранац коньиц
Под амном не игра ;

Трећа ми є муга ,
Ах на срдцу моме ,
Што се моя драга

На ме разсрдила .
Копайте ми раку ,

У польу широку ,
Два коплља широку ,
Четири дугачку ;
Више мое главе

Ружу усадиме ,
Сниже мои ногу

Воду изведиме ;
Кое младо продье
Г
 50 •

Нек ' се ружом кими ,

Кое А , продье старо ,
Нека медьу гаси.

43.

Три мане .
Узабра стурачак до землѣе ,
Дадо га драгой до себе ;
Закле єнебом и земльом :

Льуби ли тошм ког ' до мене .

Тако ми Неба и Землье

Не ʌьубим никог до тебе ,

А од сад нећу ни мебе ;
На меби кажу три мане :
Една є мана на меби ,
Што си ми мален премален ;

Друга є мана на теби ,

Што си ми манак преманак ;

Трећа є мана на меби ,

Што си ми бледьан пребледван .
Ако сам мален премален ,
Моме сам коньу лагаан ;
Ако сам панак преманаж ,

А я сам рода Господска ;

А што сам бледьан пребледьан ,
Многе сам школе учно.
MINWM
 - 51

44.

Девойка и конь момачки .

Гдино синоћ на конаку бесмо

Господску ми вечер вечерасмо

Лиепути девойку видьемо ;

За главом той од Бисера Лале .
Я їой дадо коньа провадами ,
Она коньу мио говораше :
Ой дораме гриве позлаћене !
Ели ми се Господар женио :
Коньиц ньнойзи вриском одговора
Ой Бога ми лиепа девойко !
Ии е ми се Господар женио ,
Него мисли с тобом о єсенн .
Тад девойка Дори говораше :
Да я знадем да е шо истина ,
Я би мое павме разковала ,
Пак би швою узлу оковала ;

У чисто би сребро оковала ,

А Дьерданом моим позлатила .
AN

45.

Муман Дунав .

Ой Дунавемпа водо !
Ilmo и тако мушна мечеш
Ил ' те Єлен рогом мути ,
Г 2
 ❤ 52

Ил Мирчета Воевода ?
Нит' ме є лен рогом муми ,

Ним' Мирчема воевода ,

Већ девойке дьаволице ,

Свако юмро долазећи ,

Перунику мргаюћи ,
И биелен свое лице .

46.

Певни , певни злато материно ;

У момега двору запевала ,

У мом двору ,, а на моме крилу .

47.
Жалостни девер .

Синоћ мени црна книга додье ,

Црна кньига , а у црно доба :
Да се моя драга препросиʌа ;
Да закога ни пол яда мога ,
Beh у село за мог побратима ,

Мене побро у деверство зове ,

Како ћу той мужан девер бипи :
Кад ïой станем чашу наздравʌьами ,

Ил ' ћу рећи : здрава снао моя ,

Ил' ћу рећи здрава моя драга ;
Ако рекнем : здрава снао моя ,
 53

Я немогу сердцу одоɅбеми ,

Ако л , рекнем здрава драга моя ,
Мом ћу побри вольу покварити .
Яди поћи , а двои непоћи ;
Ал' ћу поћи макар ћу недоћи .
MAN

48.

Време губим, немреба.

Зима продье ,

Душице моя ,
А пролеће додье ;
Птице пою ,

Душице моя ,
Цветаю ружице ;
Све се ʌьуби ,
Душице моя ,
И време негуби ;
А ми здаnio ,

Душице моя ,
Нельублкено драго
Време губиш ,
Душице моя ,
А мене не льубиш .
VA
 54

49.

Праведна клетва .

Девойчица ружу брада

Пак е заспала ;
Ноŭ долази младо момче
Пак є Дозива :

Усман , усман девойчице ,

Шмо си заспала ,

Ружа ми є увенула
Што си набрала ;
Драги ми се оженио ,
Ком си мислила .

Нек се жени , пек се жени .

просто да му є :
Ведро небо загрмило

Гром га удрио .

50.
Найвећа сладост.

Кое ли е доба ноћи ,

Рекла ми е драга доћи ;
Я є чека до поноћи ,
Од поноћи подьо кући
Сремо драгу на сред моста ,
Польуби е едном доста ,
Осташе и медна усма
 55 ·

Каз дасам шећер ео ,

Шећер во , шербе пио.

51 .

Суд девонячки.
Три девойке цвеће посияле ,
Брдом смилье , а долом босилье
Навадисе момче неженьено

Те почупа цвеће девойкама ;

Ял ' Денойке мрежу изпʌемоше ,
Уватише момче неженьено ,

Пак му онда стадоше судими :

Єдна вели дага сажежемо ,

Друга вели да га протерамо ,

Трећа вели
вели да га обесимо ;
Ал ' говори момче неженьено :

Ни сам злато да ме сажежеме ,

Ним ' сам курва да ме протераме ,
Већ сам юнак да ме обесите

О злу дрву девоячком грлу.

aaaaaaaAN

52.

Побратим и посестрима .

Бекьар * ) Мара у Бугаре зашла ;

Све Бугаре редом братимила ,

*) Бекбар ( Бећар ) мо в риец Турска ; и

значи човека без жене , и без куће .
 56

А найпосле Перу Бугарина :

Богом брате Перо Бугарине .
Извед , мене из землье Бугарске.
То ньой Перо за Бога примно ,

Поведе в из Бугарске землье .

А кад бише на сред горе чарне ,

Ту надьоше студену водицу :

Смаде Перо мрку каву пећи ,
А Мариа лице умивами ;
цу лице као ярко Сунце ,
А гроце кано месечина.
Та говори Перо Бугарине :
Ах Мариа Богом посестримо !
Я ћу твое лице обльубити .
Што рекао Перо Бугарине ,
Што рекао , то и учинио .
Сину муньа изведрога Неба ,
Те удари Перу Бугарина .
Тада куне Мариа девойка :
Бог убио свакога юнака .
Кои ʌьуби Богом посестриму .
AMAMMAN

53.

Момак куне девойку .

О девойко убила те слана ,

И очина , и майчина ра на ;
Како можеш преспавати сама ,
Те незовеш и мене юнака .
 .

57

54.

Обклада момка и девойке .

Говорило момче неженьено ,

Говорило лиепой девойци :
Од девойко дасе обкладимо

У твой Дьердан и у коньа мога .

Да єдину ноћцу преноћимо
Дасе едно другог немашимо .
Шмо рекоше то и учинише ;
Кад е било око полуноћи ,
ᎪᏗ говори лиена девойка :
Ал
О юначе обрнисе к мени ,
Мртвога ме майка обртала ;
Загрли ме усалеми руке ,
Польуби ме измрудами уста ,
Уедиме изпали ти зуби.

55.

Правданье .

Майка Божу юмро вечер кара :

Сине Божо жив небио майци
Што год смече све даде девойци .

Ой Бога ти моя стара майко !

Шта сам стеко , шта ли сам той дао :

Литру злапа , и присма дуката ,

И мараму од сувога злата ,

И на ньойзи стотину дуката .
 58

56.

Заветованье девойке .

Девойка се клела
Цвеће да неноси ,
Цвеће да неноси ,
Вино да непие ,
Вино да непие ,

Драгог да нельуби ;
Девойка се клела
Пак се раскаяла :
Цвеће да я носим
Яби льепша била ,
Вино я да пием
Весела би била ,

Я драгог да льубим
Милост би имала .

57.

Сердечна брига.
Ах мой Боже благи !
Гди л ' є сад мой драги .
Или пут пумуе ,
Или винце пие ;
Ако пум путуе
Срећно путовао ,
А ко ʌвинце пио
 59

Наздравлье му било ;
Акол другу ʌьуби ,
Од мене му просмо ;
Од мене му просто ,
Оц Бога проклето .

58.

Найстрашние зла.

Сараево што си потамнило ;

Или ме с вапiра погорела ,
Или ме є куга поморила ,
ИА'Мильоцка вода поплавила ?
Сараево мио проговара :
Да є мене ватра погорела
Беле би ми дворе поновила ,
Да є мене вода поплавила
(
Барем ба ми опрала сокаке ;
Него ме є Куга поморила

Поморила и старо и младо ,

Разставила и мило и драго .

59 ,
Песна Ужичка .

О ужице мали Цариграде !

Док бияше добро ми бияше .
Кроз мебе се проћи немог ашце
 60

Од дућана и од базердьана ;
Од момака и од девояка ,

Од сумбула и од каранфила ;
А од кад me Турци освоише ,
Све се пушиш канда сливе сушиш .
~~ MM

60.

Чувствително сожаление ,
Кол'ка є ноћца ноћашньа

Сву ноћ я заспат, немого :

Слушают коло и песне .
У колу моя драгана
Све мое пєсне изпєва ,

У свакой мепе припева .

Диго се одо у коло ,
Али се коло разпусти ;

Све драго с драгим заспало ,

А моя драга на само ,
Метнула камен подглаву.
Заде гой Лале за главу ,

Мемну той прстен на руку ,

Льубну є сдном и другом ;
Утом се она пробуди ,
Пак сама себи говори :

Ах мили Боже и драги !

Тко л ' ово мене пробуди ,

Од куд ми Лале за главом ,

 61 ❤❤

Од куд ли прстен на руци ?

Да рекнем да є од рода ,
Сирота рода неимам ;
Да рекнем да б од драгог
Мое е драго далеко .

61.

Найдуже ноћи .

Ой на ове дуге ноћи ,

Ко не льуби црне очи ,

Не пада му сан на очи ,

Већ му пада яд на срце .

62.

Жалостни расманак .

Повила се бела лоза винова ,

Из под бела , из под града Будима ;

То небила бела лоза винова ,

Већ то био лепи Іово , и Мара.

Они су се измалена гледали ,

Измалена до голема детета .

Кад би време да се млади састану

Раставя и курва кучка Будимка .
Оле lово и одигра алама ,
Оста Мара држећи се за врата .
Ново Мари полазећи говори :
 62

С Богом остай моя ружо румена .

Пошо с Богом мой сив зелен соколе ;

Пред тобом су до три горе зелене ,

у едной в бунар вода студена ,

У бунару єдна чаша србрна ,

И у чаши една груда сниега ,
Ты є узми пак 6 мемни у ньедра ,
Пак кад продьещ едно село и друго ,
Ти загледей себи душо у ньедра :
Како с она изтопила груда снпега ,

Онако се срце мое мони за мобом .

MwMamma

63.

Молитва услишана .
Бога моли младо момче :
Дай ми Боже златне роге ,

И сребрне парожчиће ,
Да прободем бору кору ,
Да я видим шта є у бору ..
Бог му даде зладне роге
И сребрне парожчиће .
Кад прободе бору кору ,
Ал' у бору млада мома ,
Пак засия кано Сунце.

Ньой говори , младо момче :

Ой чуеш ли млада мома !

Пр сио 6 ме недалу ме ,
 63

Мамио 6 ' ме поћи нећеш ,

Опимо € ме сам немогу .

Ньему мома одговара :

Непроси ме не даду ме ,
Неотимаьи погинућеш ;

Ер я имам девет браће ,

11 молико братучеда ;
Кад пояшу вране конье ,
А припашу бритке саблье ,
Пак накриве Вучи -капе :
Страота є погледами ,
А камоли дочеками ,
Греота е погинути ,

А срамота побегнуми ;
Већ ме мами яћу поћи .
MANENŮM

64.

Снаа и зао ва .

Айд' у коло сеïо моя .

Немам каде снашо моя :

Омишо ми брат на войску .

Еда Бог да ме не додѣе .

Некун ,снашо брата мога :

Еда Бог да ме нам додье ,

Донеће нам сребрн ножић ,

И ЛИепе папучице .
 t

65 .

Муж є дражии , него и отац и

майка .

Ой синаћ се Дука Лека ожени ,

А ютрос му симна книга сустиже :
Айде Дука айде лека на войску .
Дука Лека спрема коньа да иде ,
Вєрна льуба држи коньа и плаче :
Яо Дука ! яо Лека войвода !
Ти опремаш добра коньа на войску 9
На ком мене луду младу оставльаш ?
Оставʌьам ме твоїой майци и моïой .

Яо Дука , яо Лека войвода !

Тешко мени кад две майке без мебе .

Дука Лека спрема коньа да иде ,

Верна льуба држи коньа и плаче :
Яо Дука , но Лека войвода !
Ти опремаш добра коньа на войску ,
Код ког мене луду младу оставлваш ?
Оставльам ме код твог оца и мога .

Яо Дука , яо Лека войвода

Тешко мени код два отца без тебе .

Дука Лека спрема конѣа да иде ;

Верна ʌьуба држи коньа и плаче :
Яо Дука , до Лека войвода !
Ти опремаш добра коньа на войску
Код ког мене мулу младу оставлващ ?
0.
 65.

Оспавльам ме код твог брата и мога .

Яо Дука , но Лека войвода !

Тешко мени код два брата без тебе .

66.

Налог мамерин ,

Девойко ки по смильева !
Не ме е майка заклела :
За пуно девет година ,
Турчину воде да недаш :
Eр Турска душа залише
На горку каву и дуван

67.
Нэйльепши мирис .

О девойко душо моя !

Чим миришу ньедра твоя :
Или дуньом ил неранчем ,
Или смильем ил босильем ?
Ой Бога ми млад юначе !
Моя ньедра не миришу ,
Ними дуньом ни неранчом ,
Ними смильем ни босиʌьем ;

Него душом девоячком .

www PM

Д
 66

68.

Найвећа жалосм

Девойка в церне очи клела :

Церне очи ви - та негледа е ,
Све гледасме данас невидьесме

Тди мой драги мимо дворе продье

И пронесе цвием у рукама ;
Ha рамену везену мараму ,

Кою му е друга драга дала ;

На ньоизи су гране свакояке .
Колико б на марами грана ,

Толико му на сердашцу рана ,

Колико ли по гранама кука ,

Толико му на сердашцу мука.

AAAAAAAA

69 .

У меха у воспоминанию :

Драга моя еси л ' се удала ?

Есам драги и чедо родила ,
Твое сам му име надьенула ,
Кад га зовнем да ме желба мине .
Незовем га : оди к мени сине ,

Већ га зовем , оди к мени драги .

AAAAPPA
 67

70.
Клетва за неверность.
Ой девойко ми се неудала ,

Док на моме крилу незаспала ;

Ако ли се млада и удала ,
А ми мужка чеда неродила
Ербо ся ме много изварала :
Данас сутра обу поћи за ме ,
А кад време састаяньа додье ,
Ти неверо хоћеш за другога .
ApiningAMAND

71.

Тужба на славу я .

Славуй птице не пой рано ,

Не буди ми господара ;
Сама сам га успавала ,

Сама ћу га и будити :
Омићи ћу у град . ну ,

Узабра ћу струк босилька ,

Удре ћу га по образу ,
И он ће се пробудима .

72.

Природна слобода .
Депо пева славуяк

У зеленой шумица ,
Да
 68 фо

У Зеленой шумпци ,
На мананой гранчици

Од шуд , иду при ловца

Да стрельаю славуя ,
Он се пьма молио :
Не мойте ме стрельами ;

Немойте ме стрельати ,

Я ћу вама певати ,
У зеленой башчици ,
На руменой ружици .

Уватише нıри ловца ,

И однее , славуя ;

Метнуше га у дворе ,
Да им драге весели .

Неће славуй да пева

Него оће да яди.

Одн'еше га при ловца

и
И пустише у луге .

Смаде славуй певами :

Тешко другу без друга ;

Тешко другу без друга ,

И славую без луга .
wwwwwww
 со
ნე

73.

Велика муга .

Чарна горо пунами си лада ,

Сердце мое пуноми си яда ;
Гледаюћи према себи драга ,

Гледаюћи , ал'га нељубећи .

14.

Девойка на градским вратима .

Соко леми високо ,

Крила носи широко ,

На десно се окрену ,

Гразу врата у гледа ;

Ал'на грапи девочка :
Бело лице умила ,

Обрвама узвия ,

Грло той се биели ,

Као сниег у гори .

Момче спои прама ньой ,

Пак той тихо говори :
Ой девойко душице !
Сапни пуце под грлом ,

Дасе грло небели

Да ме сердце не боли .
www
 70

75.
Жельа .
Шато моя око соколово !
Реки майци да ме зегпом зове ,

Или земом , или приятельем ;

Волим земом , него приятельем.

76.

Просячка клетва .
Удиели Цвието ,
Удиели душице :
Или пару , ил динар ,
Ил' ябуку из недар ' ;
Ако А имаш пак недаш :
Наймилия ком си ми ,

Он m' у крилу судно

У дойке ми гледно ;

У зору ме будио ,
А у лице абубио .
Ам

77.

Левента и Ламинка .

С оне стране Мораве ,

Бела Дудо

С оне стране Мораве * )

И тако се уза сваку врсту припева .

 71

Биед шатор разапет ,

ПОД НЬИМ СЕди Левента ,

На крилу му Латинка .
Ламински му говори ,

Арбанаски заноси :
Льуби мене Левента .
Heliy Богме Латинка ;
У мен , има девет град" ,
И десеми Београд ,
У свакоме по ʌьуба ;
Свака ньия по сина ,

А наймлада девойку .

Hsy ми просe сватови ,

Деветори Банова ;
Ал'я недам , пак недам .

AAAAPAA wa

78.

Смертна болест

Ax шmo hy, шmo fy !

Неспавам нову ,
Сердце ми гори ,
Мука ме мори ;
У мрети хоћу
За тобом душо .

стила я менявидаля
 72

79.

Жалост неумєшна .

Попевайте ми птичице ,

Сад вам є време пєвати ,

А мени мужной плакати :
Смар ми е засп'о на крилу ,
Мени га веле льубити .
А я га волим будити ,
Него л'га стара дьубиши ,
Попевайте ми птичице ,

Сад вам є време певами ,

А мени мужной плакати :
Млад ми є засп'о на крилу ,
Мени га веле будими ,
А я га волим дьубими ,
Него ʌ'га млада будити .
www.

80.

Баряктар девойка .

Кад Али - Бег * ) нови Бег бияще

Девойка му баряк носияше :
Даньу носи зелена баряка ,
Ноћу спава с Бегом у ложници .
Али -Бегу момци говорау :

*) Ова е песна Сербальа Мухамеданскога

закона ( Башньака ) .
 73 ..

Продь' се Бего Баряктар девойке ,

Ер ће мо ме сви одустанути.
Млад Али - Бег момком одговара :

Непродьо се Баряктар девойке ,

Даби сме ме сви одустанули :
Дуга Босна , мени слуга доста ,
Баряктара нейма до Мостара ,
~^^^^^^^

81.
Найвећи грех ,

Милане перво гледанье !

За маломи се гледасмо ,
За мало двие године .
Кол' нам се састам' не даде ,
Него нас младе разстави :

Душа му Рая невидла ,

Него се вила и вила ,

На сред се Пакла савила .

82.

Велика Рoca ,

Девойко моя
Напой ми коньа.

Немогу боса
Пала є роса :

Коньу до самара ,
 74

Мени до двердана ;

Коньу до носа ,
Мени до паса .

AAAAAAAAAAAS

83.

Муа я Коморац .

Игра коньа комар момчемлада ,

Пограй угла козе чжигерице ,
Тледала га муа удовица ,

Са чардака паньа месарскога ;

Гледаюћ га у нь се зальубила ,
Пак є сама себи говорила :

Боже мили да чудна юнака

Да л' ме оће младу запросили .

Я би млад сутра пошла за нь га.

ЯЛ то зачу комарац делия ,

И запроси муу удовицу ,

Тад'се муа стаде поносими ,
И с поносом говорит комарку :
11 одатле комар момче младог
loum cу мене и больн просили :
Обадови Баше в Кадие ,
Бумбарови Аге и Хачжие ,
Стршльенови велики Везири .
RAPARAAD AND
 84.

Знанье .

Ой девойко , ой Милена !
Седи мени край кольена ;
Ни ми ни смо Дибави лъуди ;
И ми знамо гди се муби ;
Удовице мед у оке ,
А девойке медбу дойке
Manne

85.

Песна , коя се нева над полазе сва

мови Са Девойком .

Не смой куме , не смой смари сваме ,

Не гнев ' ме нам гизмаве Девойке ;
Девойка е и од себе гньевна :
Осмае той рукав недовезен ,
Нейма майке да ïой га довезе ,

Нейма брата да той га донесе .

Тад говори уйна нећачици :
Подьи , подби моя непачице ,
Уйка ће ми рукав довершими
И послати по улку твоме ,

Рукав прими уяка польуби .

KASAMA
1
 76 --

86,

Песна , коя се пєва код младоже

ньине куће , кад сватови
долазе са девойко м .

Обагрисе лепа Цвето * ) майка те зове ,

Ним ' се могу обазреши , ни одазвами :
Занесе ме конь Зеленко медьу свекрве .

Обазрисе лепа Цвето отац ме зове . '

Нит' сс могу обазреме , ки одазвами :
Занесе ме конь Зеленко меду свекрове .

Обазрисе лепа Цвето братац ме зове .

Нит' се могу обазреши ни одазвами :
Занесе ме конь Зеленко медьу девере.

Обазрисе лепа Цвєто сея ме зове.

Ним' се могу обазреми , ни одазвати,
Занесе ме конь Зеленко медьу заове .
www
.

87.

Девойка умиваюћа лице .

Девойка є лице умивала ,

Умиваюћ лицу беседила :

Да знам лице да ће ме стар льубит ’
Я би ишла у гору зелену ,
Сав би пелен по гори побрала ,

Из ньега би воду изцедиле ,

* ) Или како їой буде име .

 77

И с ньом би ме свако юмро прала ;

Кад стар льуби нека му с горко.

А да знадем да ће млад льубити ,
Я би ишла у зелену башчу ,
Сву би ружу по башчи побрала ,
Пак би воду из нье изцедила ,
И с ньом би ме свако юмро прала ,
Кад млад льуби нека му мирише ,
Нек ' мирише , и нек му є дрого .
ВОЛИМ С МАǝдим по гори ходиши ,
Нег ' са старим го биелу двору ;
Волим с' младим на камену спапи ,

Нег' са старим у меканой свили .

88.

Соко и девойка .

Долсти соко из Бозне ,

Дєвойци паде на раме ,
Нимала га с девойка :

Какав є хадем * ) у Босни ?

Какви су момци Бошнаци ?
Девойци соко говори :

Добар е ходеш у Босни ,

Добри су момци Бошнаци ;
Поздравио ме твой драги
Да му ми идем на сватбу .

* ) Хадем є рпеч Турска и значи обичай .

 78

Или ми кажи мом драгом ,

Да му я доћи немогу :
Мужко сам чедо родила ,
Танку сам предлу навила ;
Мужко ми чедо плачливо ,
А манка предьа кидаьива .
A. S^$*

89.

Залог праве Льубови БЕШЕ

перемен .

У ливади под явором вода извире .

Ту долази млада мома воду завата ,
Београду под зидове воду доноси ;

Мирко той се с' града баца зламном ябуком .

Узми мома му ябуку моя ћеш бими ;
Мома го е узимала пак напіраг баца :
Ним ћу мебе , ни ябуке окани ме се .
*

У ливади под явором вода извире ,

Ту долази млада мома воду завама ,
Београду под зидове воду доноси ;
Мирко той се с' града баца златним дверда
Узми мома овай дьердан моя fiеш бими ;(ном ;
Мома льердан узимала пак натраг баца :
Нит ' ћу тебе ни Дьердана оканг ме се .
歌

У лисали под явором вода извире ,

 79

Ту долази млада мома воду заваа

Београду под зидове воду доноси ,
Мирко ïой се с града баца златним перспе
Узми мома овай перстен моя ћеш бами .( вом :
Мома персмен узимала на прст нашиче :
Хочу пебе и твой прстен , и я сам твоя:
www

ge:

Предходећем подобно:

Три путника путем путоваше ;

Путуюћи сремоше девойку ;
Стадоше в даром даривами :

Єдан даде струк ситна босилька ,

Други даде зелену ябуку ,
Трећи даде зламан перстен с руке .

Кои даде струк ситна босилька ,

Онай каже , моя 6. девойка ;
Кои даде зелену ябуку ,
Онай каже , моя в девойка ;
Кои даде златан перспей C
Руке :
Онай каже , хайдемо Судии
Да видимо чия в девойка .
Кад додьоше на суд пред судию ,
И судии све редом казаше ,

Судия им онда отговори :

"" Еосиль : се сд мириса дас ,
 80 ❤❤

,, Ябука се од милости дає ;

А перстен се дає по закону :
39 Чиї є перспен оног’и девойка.

MWNANA

9.1 .

Найрадосмние видьенье .

Сея брама на сунашце звала :

Хаде брате на сунашце ярко ,
Дасе ярка сунца нагри мо ,
И лъспоте красне нагледамо :
Како езде , кићени сватови !

Благо двору у кои ће доћи !

Чиї ли ће и двори дочекати ?
Чия л' майка даром даривати ?

Чиї ли брамац вином напоими ?

Чия л'сея медьу ньима биши ?
Брагац сеïи на мо одговара :
Ceio моя буди ми весела ,
Наши ће и двори дочекати ,
Наша майка даром даривами ,

А я ћу и вином напоими ,
Ти ћеш сеïо медьу ньима бими .

wwwM

92.
 81 ..

92.

Смидно момче , и милостиво

Девойче.

Вишньичица род родила ,

Од рода се подломила ,
Нейма нишко да е бере ,
Него момче и девойче ,

Стиднье . момче нег' девойче ,

Изпод смида проговара :
Дай девойко едно око ;
Она одвећ милостива ,

Пак му даде и оба ва .

93 .

Тужба девойке на майку .

Дегойчице ружичице

Ружо румена !
Шмо ми са мном небеседиш
Усма медена ?
Яби с тобом беседила ,
Несмем од майке .
А гди ми є твоя майка
Небило ми е ?
Ено ми є у градина

Гли невен бере :

Увенуло ньено сердце ,
E
 82 ..

К'о што є мое ;

А мое є у венуло ,
Већма неможе.

94.

Хрдьаво наплаћена служба .

Две се воде путем препицале :

Едно Сава , а друго Морава .
Сава носи дрвʌье и каменье ,
А Морава оковану шайку ,
И у шайци брата и сестрицу ;
Бра пац спава а сестрица везе .
Сея брама иглицом будила :
Усман , брате Београд изгоре .
Братац сеïи кроз сан одговара :
Нека гори огньем изгорио ;
У ньему сам три льета служио ;
Єдно льето за светло оруже ,

Друго льето за добра коньица ,

Треће льето за лепу девойку .
Кад оруже смаше диелями ,
Мен дадоше старо зардьало ,
Када конье сташе диелити ,
Мен ' дадоше старо изяано ,
Код девойке сташе диелити ;

Мен ' дадоше старо обльубльено .

 83

95.

Сумньа девойке.

Дєвойчиша воду гази

Ноге ïой се беле ,
За ньом иде младо момче

Гропом се смис :
Тази гази дєвойчице
Не би лмоя била .
Кад би знала и видила
Да би твоя била :
Млеком би се умивала
Да би бела била ;

Ружом би се умирала ,
Да 6' румена била ;
Свилом би се опасала ,
Да би танка била .

. 96 .

Од злама ябука .

Порани рано на воду ,

Од злама надьо ябуку ,
Дадо є отцу да дели ,

Отац є криво подели :

Себ узз више нег’мени .
*
*
Порани рано на воду ,
E 2
 84

Од злата на дьо ябуку ,

Дадо є майци да дели ,
Майка с криво подели :
Суб' узе више нег' мена .

Лорани рано на воду ,,

Од злата надьо ябуку
Дадо є браму да дели ,

И брал е криво подели :

Себ узе више нег' мени .

Порани рано на воду ,

Од злата на дьо ябуку ,
Дадо в сестри да дели ,
Сестра е криво подели :
Ce6' узе више нег ' мени .

Порани рано на воду ,

Од злата на ьо ябуку ,
Дадо є драгом да дели ,
Драги є право подели :
Мен ' даде више нег' себи .
NIINNA
 85

97 .
Како жена мужа . це ни .

Пиле су винце до при смрвице ,

Слатко с винце , медно є винце ;
Ал є медна година ,
Коя га е родила .

Перва е попила манан ваћов *) с главе ** )

Друга в попила зламан перстен с руке ,
Треће в попила свога Господара .
Перва є попила пак с говорила :

Имам сею младу и прельу и шкальу ,

Одпкаће ми ватов и манья и льепши .

Друга в попила пак в говорила :

Имам брата млада добра коюнчжию ,

Сковаће ми перстен и већи и льепши.

Трећа е попила пак е говорила :
Док с моя глава бим' ће Господара,
www.w

98 .
Заручница Херцега Сметана ,
Девойка є звєзду сестримила :

Богом сес про звездо Преоднице !

* ) Ова риеч : ваћов , овде значи као неко по

кривало од платна , но я ове риечи ни
гди у Сербскоме езику ни есам чуо , о
сим у овой песнн .
** ) Онай припев :Сладко є винце и пр
припева се поред сваке време .
 86

Преодиш ли с Исток , до Запада ,

Долазиш ли над Херцеговину ,
И видъаш ли Херцега Степана ;
" Стое ли му двори одморени ,
и у двори коньи оседлани ,

Спрема ли се оће л ' по девойку.

Звезда ньойзи мио одговара :

Си Бога ми лиепа девойко !

Я преодим с Исток , до Запада ,
И долазим над Херцеговину ,
Видила сам дворе Херцегове ,
Бели су му двори одтворени
И у двори конья оседлани ,

Он се спрема ође по девойку ,

Али неће по ме , већ по другу ;
Тебе куде прои простоци :
Єдни :кажу од азла си рода ,
Други кажу льуша као гуя ,
Трећи кажу сайльива , дремльива ;
Льуто куне иена девойка :
Кои каже да сам од зла рода ,
Неимао од сердца порода ;
Кои каже лъума као гуя ,

Гує му се око сердца виле ,

У перчину льето льетовале ,
У ньедрима зиму зимовале ;
Коя л ' каже санльпва , дремлѣива ,
Боловао девет годин , дана ,

Неима о Ꭹ болести санка .

 87

99
Одговор Сербске девойке .

У Малице дуге трепавице ,

Прекриле їой румен ягодице ,
Ягодице и биело лице ;

Я є гледа три године дана ,

Немого їой очы са гледами ,

Церне очи ни биело лице ,

Већ сакупи коло девояка ,
И у колу Милицу девойку ,
Но би ли їой очи сагледао .
Када коло на правя играше

Беше ведро пак се наоблачи ,

По облаку засєваше мунье ,
И девойне све к небу поглаше ,
Ал ' негледа Милица девойка ,

Већ пред - асе у зелену траву .

ДЕВОЙке той мио говорише :
О Милица наша другарице !
Ил ' си луда , ил ' од више мудра ?

Те све гледаш у зелену траву ,

А не гледаш с нама у облаке ,
Гди се мунье вию по облаку .
Милица им на по одговори :

а) Нип'сам луда , ним од више мудра

, Нит'сам вила да сбиям облаке ,
Веѣ девойка да гледам пред-асе .“
~~~~~
 68

100.

На срамому Беги , и Мус - аги * )

Шабац граде мой велики яде !

Док бияше доброти бияше

Кроз -ате се проћи немогаше ,
Од Мус-Аге , и од Алил - аге ;
Од Сребрни ножа и пушака ,
И од ньина великог їордама .
А кад они раïи додияше
Са зулумом и своим гордамом ,
Скочи Рая са четири края ,

Пак узима Шабац од Турака ,

На срамоту Беги п Мус- аги ,
И осталим Турским Дахияма .

*) Мус - ата био в брам Мехмед - аге Фочића

првога ДахиеБеоградскога , а Бега є Но
вльанин ( Алил -ага ) из Босне из Ново
га : пак су ньи двоица , итрећи Къурм
оглу , били , после смерти Хачжи-Му
смай -Пашине ,, уШабцу Дахие (неогра
ничени заповедници ) А ову су песницу
спевале у Зворнику Сербкинье Муха
меданскога закона , кад су Сербльи ,
возбунтовавшисе против дахия , завла
дал: Шабцем ; а Бега , Мус- ага , иКьурм
оглу утекли у Босну и дошли у Звор
ник . 1804. льета .
 89 .
• ~~~ ~~~ NIN.

II

ПЕСНЕ МУЖЕСКЕ .

Ксе се уз гусле пєваю.

MIINAM

О Милошу Обилићу .

Боже мили чуда великога :

Када славни Сербски Кнез Лазаре

Посла зема Милош Обилића

У Ламине да купи хараче :

Латини га лепо дочекаше ,

И Господском части угостише ;

Пак га воде пред биелу церкву ,

Пред биелу церкву Димитрию .

Пак се вале Латинска Господа :

Где видиш ли войвода Милошу ,

Видиш нашу церкву Димитрию
Какова с и колика ли є :

Ви неймаме таковие церкви.

 до со

Милош ньима на мо одговори :

Ви сме мудри Господо Латинска

Єсме мудри , ал' збориме лудо :
Да ви знаде наше манастире ,
Славни наши Цара задушбине ,
Какови су , и колики ли су :
Давидиме Лавру Студеничку ,
Не далеко од Новог - Пазара ,
Да видиме Гьургьеве Ступове ,
Код Дежеве смарие дворова ,

Задушбине Цара Симеона

Да видиме чудо невидьено :
Бел Хилиндар у сред Горе Свете ,
Залушбину Савве светительа
И ньегова отца Симеона ;
Да видиме Жичу , код Мораве ,
Икод Ибра , више Карановца ;
И Сопоћан на извору Рашке ,

Задужбине Светога Стефана ,

Сербског Кральа первовенчаноге ;
Да видиме Папраћу велику ,
Виш , Зворника Спрече на извору ,
Под планином голом Бороговом ,

Задушбину Волкана Жупана ;

Да видишпе Високе Дечане ,

Код Призрена града биелога ,

Задушбину Краʌва Дечанского ;
Да видиме Рачу пребиелу ,
A
 91

Код Сокола у край воде Дрине ;

Да видиме лиепу Троношу ,
Код Лознице на реци Троноши .

Задушбину браће Юговића ;

Да видиме славну Раваницу
у Ресави ниже Параћина ,
На студеной реци Раваници ,
Задушбину нашег Господара ,

Господара сланог' Кнез Лазара;

И остале Сербске манастире
Да видиме пак да се дивяте ,
Какови су и колики ли су.

Шта с ваша церква Димитрия ?

Я ћу вам с сада претурими ,
А из руке межким буздованом .
Ал ' Латини то невероваше .
Но с Милошем они с обкладише

У хильзду жушне дуката.

Узе Милош тежка буздована ,
и засука бделе рукаве ,

Пак се моли Богу истиноме :

Прости Боже и биела церкво !
Дасе едном преко тебе бации ;
Нећу на ме , него преко тебе..
Пак помеже песним буздованом ,
Буздован се замче у облаке :
Єдни веле есме претурно ,

Други веле ни е претурно ,

 92

Трећи вело есме , ме високо .

Кад се врати перни буздоване .
С више бєле церкве , из облака ,

Он удари у Банове Дворе

Te Полупа Срчали чардаке ,
И му уби два Банова сина ,
И еднога морског Генерала .
Кад Латини мо чудо видьеше ,

У вамише войводу Милоша ,

Метнуше га на дно у тамницу .
Често Милош кроз прозор погледа ,
Небил" маг'о кога угледами ;

Ял угледа Косту циганина ,

Нак га поче Богом братимими :
Богом брате Косма циганине ,
Ево меби три дуката жута ,
Донеси ми едан лист харпие ,

Лист хартие беле неписане .

То в Коста за Бога примно

И ньему є молбу испунио ,

Тада Милош симну кньңгу пише ,

Своме масту Сербском Кнез Лазару ,

Непише е чим се кнѣйге пишу ,

Већ в пише крви од образа ;

и у кньизи ньему обявʌьуе

Како су га Латини метнули

Неправедно , на дно у тамницу.

Кад Лазару симна книга додье ,
 93

Ону гледа , другу симну пише ,

Пак є шалье Господи Латинской ,
У кньизи им овако говори :

Чуеме ли Господо Латинска !

Гус пише ми мог зема Милоша ,
Подайте му обичне - хараче ,
11 обкладе хильаду дуката ;
Ако ли га одма непустите .

Вера моя мако ми помогла ,

Дић ћу на вас Серблье и Мачнете ,
И ссу ћу нам земльу попленими ,
Попленими и ватром пожећи .
Кад Латини кньигу проучише ,

Брже - болье пустишеМилоша

Дадоше му обичне хараче ,

И обкладу , хильаду дуката .

wwwwwww

f
 94 ..

2.

О Марку Кральевићу . *)

Лов ловио Мураniе Везире ,

Лов ловно по горн зеленой ,
Са своие дванаеспі делия ,

И спринесшим Кральевићем Марком .

* ) За овога Сербскога Херкулеса повест

писменна врло мало опоминье , према
ньеговим делима , коя народ просып ,
Сербски и Бугарски , о ньему приповеда
и лева . Гди се год Сербски език чуе ,
му се чую и песне о нвему , кое се по
найвише починьу : Пие вино Кральевићу
Марко . Певаю и приповедаю да є бис
чрезвичайне . величине и снаге телесне
( и особимо простосердечан и правдо
льубив ) И да га ни є никакав други
конь могао носими , осим ньеговШа
рац , коега нигди од ньега неразставлъа
ю . Прие него є добио Шарца , припове
даю , многе є конье миеньао , али ни 6
дан ни є могао дага носи ; А кад є ви
лио , у некакви киричжиа ,Шарца, као
ждриебе губаво , но врло големо , до
падне му се , и узме га за реп да омане
око себе , као друге конье што є он о
гледао , а кад види да се Шарац неда ни
·
сместа помакнути , онда помисли : о
вай ће конь моћи мене носими ; купи
га од киричжиа и одведе кући , излисчи
 44
95

Лов ловили три биела дана

И немогли ништа у ловити .
Намера и наниела била
На зелено у гори 6зеро ,
Поком плове угве златокриле .
Пусти Везир своега сокола
Да увами утву зламокриʌу :

га од губе и научи пити вино . И већ

є после с вьим сва чудеса чинио . --- Он
заиста дани с био некакав особими чо
век , неби сс макове не броене приповед
ке о ньему , из медьу народа , разпро
страними могле , нити би се толико
Име ньегово певало и славило . Многи
прости Сербльи и Бугари и данас о
ньеговой смерти сумньаю ; и доказую ,
да є у некаквой пећини ïошт жив, и
он и Шарац ; и да ће олем на земльу из
ићи , док му сабльа изпод греде изпад
-
не , а кажу да є већ готово изнела .
Я овде придодаем едну песну и оньему ,
како є он с Турцима ловно . Но одкуд он
Медьy Турцима ? То я управо незнам. Сер.
бльи приповедаю да се свадио са своим
отцем Вукашином , кад с оңай убиомла
дога Уроша , и отишао у Турке ; и да га
є Турски цар посянно , и за негову хра
брост врло льубио . А о ньеговой смер
ли различно приповедаю . Єдни кажу
да та є убио ( у селу Ровинама ) нека
кав войвода влашки Мирчета с при
 96

Она му се неда ни гледами ,

Већ се диже небу под облаке .
Тад говори Кральевићу Марко :
Ел' слободно Мурате Везире ,

Да я пустим моега сокола ,

Да увати утву зламокрилу ?
Ньему Везир на мо одговори :
Ест слободно Марко ; зашто ни е ?
Пусти Марко своега сокола ,
Он одлети Небу под облаке ,

passing•
и

елом , кад су се Турци са Власима

били ; други казую даму се заглибно
Шарац , у некакву бару код Дунава , и мо
кад су се Турци били са Власима , и му
да е и он саШарием пропао ; и по при
лици доказую да е ма бара у Кравиц ,
близу Неготина , више села Чуканова , из
под извора Царичине ; и му има бара и
сад , и едне зидине од старе церкве , коя
кажу да є на Маркову гробу била начи
ньена ( я сам те зидине видно ). Атре
Ћи кажу да є ( све кад су се Турци са
Власима били ) велико крвопролитие би
АО , мако дасу коньи и луди поплива
ли по крви ; а Марко онда пружио руке
к.Небу и рекао : Боже што ћу я сад .
На кое се Бог смиловао и некаквим чу
диним начином пренио га у ону пећи
RENTIN
ну ги кажу да и сад живи .
 97

И увоми утву зламскрилу

Пак с ньом паде под зелену еду .

Кад то соко угледа Везирев

Вердо му се межко учинило ;
А насаду лошу научио :
Отимами Ловак од другога ;

Залети се к Маркову соколу ,

Да му отме утву уловʌьену .
Али Марков соко тогуница
Као што е и негов господар ,
Пак недаде утву златокрилу ,
Нег ' сокола счейа Везирева
И просу му оно сиво пере :
Кад то видье Мурате Везире .

Врʌо му се ж30 учинило ,

Пак он узе Маркова сокола
Тега удри о зелену єлу ;
И прелиму оно десно крило .
Смаде писка Маркова сокола ,
Као льуме у каменьу гує .
Марко узе своего сокола

Пак му поче завнями крило

И с ʌьушишим гласом говорити :
Тежко мени и теби соколе ,

Лов ловећи с Турци без Сербала ,

Лов ʌовећи , криво диелећи .

Тад ' се везир диже с делияма

Пак отиде , а остави Марка ,
Ж
 98

Оста Марко у гори зеленой

Свом соколу завияюћ ” крило .
Кад соколу он крило за вио
Тада скочи Шарцу на рамена ,

Пак помера преко горе Шарца ,

Шарац иде као горска вила ,
Берзо иде далеко одмиче
Одма бише на край горе чарне

И углаще у полбу Везира ,

Са негови дванаест делия .

Обазресе везир узнапраге ,

Пак кад видье Кральевића Марка ,
Он говори своим делияма :
Децо моя дванаест делия !
Видиме ли онай прамен магле .

Прамен магле из под горе чарне ,

У магли с Кральевићу Марко ,
Гле како є разлбумио Шарца :
Нека Бог зна добро бити неће !
У том стиже Марко Кральевићу ;
Пак померже сабльу од бедрице ,
И окупи Мурата Везира ;
Побегоше по польу делие ,

Као врабци , од кобца , по мерньу

Стиже Марко у польу Везира

И русу му одсече главу ;

А од млади двнаест делия ,
Он начини двадест и четири .
 99

Тада Марко стаде размишльarIB :

Ил' ће ићи Цару у Едрене ,
Ил ' у Прилип свом биелу двору.
Све мислио пак е говорио :

Болье ићи Цару у Едрене •

Да му кажем шта сам учинио
Ного да ме Турци ньему муже.

Када Марко у Едрене додье ,

И на диван пред Цара изидье ,
Очи му се беу узмутиле ,
Ко у гладна у лугу куряка :
Кад погледа кан да муньа сине .
Пима ньега Царе Господине :
Мой посинко Кральевићу Марко !
Што си ми се тако разльушио ?

Да ми ни е блага несмануло ?
Тада Марко Цару приповеди

Све , што му се сбило са Везиром .

Цар се на мо громом на смияо ,
И Марку є тихо говорио :
Жив ми био мой посинко Марко ,
Да на еси тако учинио
Я ме више иеби сином звао ;

Свако Туре може везир бими ,

А юнака нейма , као Марко .

Пак се ман и у чжейе свилене ,

И извади хиʌьаду дуката
Те и дае Марку , говорећи :
Ж 2
 100

Най мо меби мой посинко Марко ,

Пак ми иди ме се напи вина .

Марко узе хиʌьаду дуката ,

И отиде с Царева Дивана .
Ал ' Цар Марку дукате недав
Да он иде пити руйно вино ,
Већ да му се кине са очию ;
Ер се Марко верло раздьугио .
MONESPORA.

3.

Оженим ба Тодора од Сталаћа * )

Пие вино Тодор од Сталаћа ,

У Сталаћу на Морави граду ,
Ньему служи осмарила майка .
Кад се юнак беше понанио
Тад му поче майка говорими :
О мой синко.Тодор од Сталаћа !
Защит' се синко некће оженими

За лепоте имладости твое ,

Дасе стара одмнени майка ,
И да сече у двору младьега ?
Тад говори Тодор од Сталаћа :
Ой Бога ми моя смара Майко !
Я обидьо земʌьу и градове
И венадьо за мене девойке :
Гди я нальем за мене девойку ,
Онде неима за ме приятельа ;

*) Зилине града Сталаћа и сад смое на

Морави више Куприе ; и зовусе Сталаћ .
 101

А гди надьем за те приятелье ,

Онде нейма за мене девойке .

Него ючер я по подне пред о

Преко реке студене Ресаве ,

И му надо тридест девояка ,

кое платно и предбу белбау ,
Медьу ньима дилбер * ) Икониа
Лепа кћерца кнеза Милутина ,
Милутина кнеза Ресавскога .

Ту я надьо за мене девойку

И приличне за те приятелье ;
Ал ' в майко прошена девойка :
Изпросила Гьургьева Ерина
За Средоя Гьургьева родбака ;
Али Їу є майко я уземи ,
Ил ' уземи , ил ' ме биши нефе
Ньега майка на мо советуе :

Продь" се синко прощене девойке ;

Ни е шала Кральева е снаа !
Тодор защо и неслуша майку ,
Већ дозивʌье слугу Добривоя :
Добривос моя верна слуго ,
Изведи ми дебела дорама ,
Оседлай га седлом србрнием ,
А зауздай уздом позлаћеном.

Коя му слуга опреми дорама ,

* ) Дилбер в риец Турска , и значи соверше

нульеному , као код Русса красавица .
 102

Он изиде , и уседе на нь га ;
Пак отиде низ миу Мораву ,
Низ Мораву у равну Ресаву .
А кад додье на Ресаву рску
Опет надве тридест девояка ,
И медь " ньима лепу Иконию ;
Тад с он Юнак болестан учини ;
Пак той Божю помоћ називаше :
Божя помоћ Лиепа девойко .

Она ньему льепше одзиваше :

До Бог добро незнани юначе .
Ой Бога ми диепа девойко ,
Довами ми блау чашу воде ;

Грозница ме лъута уватила ,

А дорама несмем одседнути ,
Ербо има хрдьаву науку :
Кад се снше недасе узями .
Сажали се на шпо Икония ,

Пак му тихим гласом одговара :

Ой Бого ми незнани юначе
Ресава е вода врло тежка ;
Ни е добра ни здраву юнаку ,
Акамо ли меби грозничаву ;

Но причекай да м донесем вина .

Пак одмерча у биеле Дворе

Те изнезе зламну купу вина ,

Пак в пружа Тодор од Смолаћа ;

Али Тодор купу неузима
 103

Већ девойку за биелу руку :

Пак є баци за се на дорама
и три пут є опаса поясом ,

А четвертом од саблье каясом ,

Пак однесе двору биеломе .
WMANN

4.

0 Смерти Iове Деспотовића .

Разбоʌьесе Деспотовић Јово

У лиепу селу Купинову .

На смерли є се ово разболио ,
Пак дозивлье слугу Мияила :
Мияило верна моя слуго !
Ти упрегни конье у интове ,
·
Пак ми мерчи што год берже можеш
Крушедолу белу манастиру ;
Те ми зовни мог родьеног брата ,
Мога брата Максима Владику ,
И кажи му ,, ништа не затаи ,
Да сам се я на смерт разболио .
Пак оданде , када натраг подьеш ,
У врати се нашем старом двору,
Те ми зовни мою стару майку ,

Смару мою майку Ангьелию ;

Ал ' ньой немой право казивати
Да сам се я на смерть разболио ;
Већ той кажи од мене поздравле
 104

Да се я сад на войску опремам .

Преко мора за девет година .
То е слуга одма послушао
Те упреже конье у три реда ,
И одмерча дивну Крушедолу ,
Те казуе Максиму Владици
Да се лово на смер разболно .
Пак одание брже- болье оде
Старом двору , Майци Ангьелни
Те казне од Iове поздравлье .
Тада она слуги говораше :
Мияило наша верна слуго !

Причекай ме три биела дана ,

Док умесим биеле колаче ,
И док спремим манане кошулье
Да понесем на дар моме Ӏови.
Мияпло ньойзи одговара :

Ой Бога ми Госпо Ангьелия

IoBo mебе чекати неможе ,

Ербо му е хищна кньига дошла :

Већ понеси у брашну колаче ,
А кошулье у биелу платну .
И тако се на пут опремише ,
Кад додьоше к селу Купинову

Близу двора Iове Господора

Али слуге иду гологлаве ,
Тада Госпа Мияила Пиша :

Шмоно слуге иду гологлаве ?

 105

Иияило ньойзи одговара :

Вальа да е Господар на ручку ,

Пак у здравʌье пие руйно вино ,

И за срећна пума Бога моли .
Кад стигоше у биеле дворе ,
Ал ' се ово са душицом бори !
Верна ʌьуба више главе мужи.
Тада майка стаде нарицами :
Но Ново мое грдне ранеe !
?
што ће Ново Срием земль равна
Шмо ће ово твои бели двори ?
Што ће ово твое нус по благо ?
Што ће Ӏово твои добри коньи ?
што ће ово твоя верна льуба ?
Тад се loвo из мертви повратя

Пак мертвачким гласом проговара :

99 Срием землъа смећ ће Господара ,
99 Ил' больега , или he
е горега ;

99 Мои двори мом радьеном брату ,

29 Моме брату Змай - огньеном Вуку ;
,, Moe благо моïой старой майци ,
; , Нек се рани и од- азда брани ;
99 Мои коньи моме другом братy ,
99 Моме брату Максиму Бладици ј
, Мою льубу да є Бог убие :
39 Она ме є често биедила
95 Да я ʌьубим Сремкинье девойке “
То изсуши Деспотовић Јово ,
То изусти , а душу изпусти .
 106 Ф

5.

О смерти гуще Бульукбаше * )

Вино плю Сербски Капетани

На забрежю у край воде Саве .
С ньима пие Лау ,д- Генерале ;
А кадасе добро понапише ,
И винце им у льезе у лице ,
А ракия стаде беседими ;
Тад говорн Лауд - Генерале :
99 Децо моя Сербски Капетани !
99 Ни в л ' майка родила юнака
"" и мужкием опасала пасом ,
99 Или сестра одньияла брама
" Без колевке на деснаци руци ,
99 И на чистом крилу девоячком :
,, Да му дадем войске и чжебане ** )
, Пак да оде нахии Соколской ,
,, Да похара Дону *** ) и.Бачевце

* ) Гуша Бульукбаша био е храбри Тур

ски чиновник , као Капсман , кои с се
дио код Сокола у селу Бачевцима ; и он
дале є излазио и , велику штему чинио
Цесарцима , и Сербско робʌье одводио ,
кад е Цесарска войска у Сербии била
прие. 20. и неколике године .
Чжебана е риеч турска и значи военепо
мребе : барум , олово и пр .
*** ) Дона в село Турско код Бачеваца.
 107

,, Да пахара и ватром попали ,

,, Да увати Гушу Бульукбашу
,, да доведе , ил ' донесе главу ;
29 Я би ньему место извадко
39 Код Цесара , код Цара нашега .
Сви Юнаци ником поникоше

И у церну земльу погледаше ,

Како трава на завитке расте ,
Као дойке у младе девойке,
Ял устаде Фенрих од Гараша
Пак он юнак поче говорити :
19 Господине Лауд - Генерале !
» Дай ми мени войске и чжебане ,
99 ( Ама войске из Сербски Фрайкора

,, Да я узмем кога мени драго ,

99 Кои мож стићи и умећи ,
Ha
"" запему пушку ударими ,
99 И на страшну месту постаями )
,, Я ћу омић ' нахии Соколской ,
"9 Попали ћу Дону и Бачевце ,
,, Довест ' у ' ми Гушу Бульукбашу ,
99 Ил' довести , ил донием главу .
То . Лаудан едва дочекао ,
Пак му даде избрани Франкора .
Опидоше к начин Соколской ,

* ) Гаращи зовесе едно село у нахиц Ка

рановачкой.
 108

Нападоше Дону и Бачевце ,

Баш у ютру кад зора освиће ,
И све живом ватром попалише :

И убише Гушу Булбукбашу ,

И русу му одсекоше главу .

6,

0 удам би хайкуне Сестре Бега

Льубовића.

( Сербальа Мухамоданскога закона )

Од како е свием посмануо ,

Ни в льепши цвием процватио ,

Него што е овие година ,

На сред равна польа Невесина ,

У дворови Бега Льубовића
Процватила Хайкуна девойка ;
Мила сея Льубовића Бега .
Лиепа в льепша бим , неможе :

Уструку е манка и висока ,

у образу бела и румена ,
Као да є до подне узрасла

према тихом сунцу прольемноме

Очи су ïой два драга камена ,

А обрве морске пиявице ,
Трепавице крила ʌаставице ,
 - 109

Руса коса кита ибришима ;

Усма су ïой кутия шећера ,
Бели зуби два низа бисера ;
Руке су той крила лабудова ,
Беле дойке два сива голуба .
Лепота се ньена разгласила
По свой Босни и Херцеговини.

Ньу ми просе многи просиоци ,

Осим свию двои досалише :

Едно ми в старац Мустаф -ага

Из Краине од Новага града ;
А друго в Зуко од Удбинье .
У едно се вече састанули
На проситби диепе девойке :
Старац дав хильаду дуката ,

И поред мог од элата тепсию ;

На тепсии изплетена гуя ,
На глави їой алем драги камен ,
Према ког се може вечерами
У пол ноћи , као у пол дана .
Зуко дає дванаест дуката ;
Ер у ньега ништа више нейма ,
Него сабльа и дебели дього ,

С коима се рани по крайни ,

Као соко с крили по облаку.
Тад брат сеïи поче говорити :
О Хайкуна мила сеïo моя !
Тебе майка како е родила
 ++ 110

Одма те є другом наменила ;

Сад ме просе многи просиоци ,
Осим свию ови су найбольи ,
Кои су се у двору састали :
По имену старац Мустаф - ага
Из краине од Новога града ,
У нЬег има благо неброено ;
Рани ће ме медом н шећером ,
А одевам свилом и кадифом .
А друго є Зуко од Удбинье ;
Но у Зука нигди ништа нейма ,
Него сабльа и дебели дього з

Сад ми бирай мила моя сеïo

Пак ми кажи за ког волиш поћи .
Сея браму на мо одговара :
,, Вольан буди мой родьени брате !
" Яћу поћи за ког'ме ти дадеш ;
"9 Я б' волила за млада юнака ,
"9 Макар нигди ништа неимао ,
"9 Нег ' за смара макар богамога :
29. НИ Е БЛАГО НИ СРЕБРО НИ ЗЛАТО ,
"" ВЕЋ Е БЛАГО ШТО Є КОМЕ ДРАГО .“
Братац сею улом непослуша ,
Већ є даде , преко волье ньене ,
За Мустафу старца од Новога .
Кад Мустафа оде своме двору ,
Купи сваше да води девойку ;
И позивлье Зука од Удбинье
 111

Да му носи баряк пред сватови .

Скупише се кићени сватови ,
И одоше по лепу девойку .
Кад додьоше двору девоячком
Ту седише мри биела дана ,
А четверти данак устадоше .
Поведоше лиепу девойку :

Кад од двора мало одмакнуше

И равним се подьем упутише ;
Тад говори диепа девойка
А на уво свом ручном деверу :
Ой девере мой злаћен перстене
Кое в мой судьен дьувегия ?
Девер снаши мио одговара :
Снао моя Хайкуна девойко !
Обазри се с десна на лиево
Пак погледай оног ихтиара ,

Шмо но седи као Ефендия ,

У цервеном снизком мемривану ,

Бела брада перси му покрила :

То е главом старац Мустаф - ага

И мо ми є судьен дьувегия .
Тад девойка намраг се оберну ;
Кад га видье од сердца уздану ,

Пак девера опет запиткуе :

Кои оно юнак на дьогамy ,

Шмано баряк у рукама носи ,

Церне брже уз образ привно ?

 112

Девер Ньойзи поче казивати :

Оно есте Зуко од Удбинье ,
Кои ме е у браће просио ,
Просио ме , ал , ме нису дали .
Тад девойка на землицу паде ,
Сви сватови дизам є додише ,
И найпосле старац Мустаф - ага ,
Ни сдан в подигнум, неможе ;
А кад додье Зуко од Удбинве :
Удри баряк у церну землькиу
Пак девойц пружи десну руку .
Тад се она и сама подиже ,

И уседе за -нь га на дьогама .

Онда Зуко окрену коньица
И полети преко равна пола ,
Као звезда преко ведра неба.
Кад то видье старац Мустаф -ага
Он повика гласом задавльеним :
Шта гледаме кићени свапови

Гди ми хайдук однесе девойку

Шма гледаме ме неомимате ?
Тад сватови сви углас викнуше :
Нека носи кобац препелицу .

Нека носи , и єсте за ньега з

А ми иди двору биеломе ,

Заше ни є онака девойка.

w
7.
 • 13 •

7.

Жалостна песна племениме

Асан - агинице .

(Такодьер Сербальа Мухамеданскога закона . )

Шпа се бели у гори зеленой ?

Ил ' є сниег , ил' су лабудови ?
Да е сниег већ би окопнио ;

Лабудови већ би одлетили.

Ним'є сниег , ним су лабудови ,
Него шатор аге Асан - аге ,
Гди он лежи од лупие рана ;
Облази та мами и сестрица :

А ʌьубовца од смида немогла .

Кад ли му с ранам болье било

Он поручи свïой верной льуби :

Нечекай ме у биелу двору .

Ни у двору ни у ролу моме.

Кад кадуна речи разумєла
Тошм смаяше у муги великой ;
Смадс тумань коньа око двора :
Тад побеже Асан- агиница

Да врам ломи куле низ прозоре ,

За ньом трче двие миле кћерце :
Врати нам се мила майко наша ;
Ни е ово бабо Асан- ага ,

Већ є уяк Пинторовић Беже.

3
 114

Тад се врати Асан -агиница ,

Пак се веша браму око врата :

Да мой брате велике срамоте

Гди ме мера од петоро деце !
Беже мучи ништа неговори ;
Већ се маша у желе свилене ,
И вади їой книгу опроштена ,
Да одлази своïой старой майци ;
И да сопем може преудами .
Кад кадуна кньигу проучила
Два є сина у чело льубила ,
А две кћери у румена лица :
А смаленим у колевци синком
Разспзми се никако немогла ;
Већ є брамац за руку узео
И едва в од нег , разсм био :
Пак є меће за се на коньица

И сньом иде двору биельме .

У ролу а мало време стала ,
Мало време , ни недельу дана ,
Добра када , и од добра рота ,

Добру каду просе са сви страна :

И велики ИМОШКИ К Дин .

Кадуна се брату свом моли :

Ой мако ме нежелила брощо !
Немой мене давам ни за кога ,

Да непуца ядно сердце мое .

Гледаюћи сиромице свсе .
 - 115 --

Али Беже ништа нехаяше ,

Већ ньу дае Имошком , Кадии .

Тад кадуна свог браша мольаше ,
Да напише лисмак беле књиге
И да пошлье Имошком Кадни :
99 Млада тебе льубезно поздравльз ,
99 и у книзи лепо mie моли ,
"" Кад покупиш господу сватове ,

, И кад подьеш ньеном беду двору ,

,, Да понесеш дуго покривало ,
,, с коим ће се она завесипи ,
"" Када буде Аге мимо двора
"" Да невиди сиромице свое ."
Кад Кадии бела книга додье

Господу є свате покупко .

Сваме купи иде по льубовцу ,
Здраво сващи двору ньену дошли
1 Здраво се с Ньоме покрамиди .
А кад били Аге мимо двора ,
Две в кћерце с прозора углаше

А два сина пред ньу изидьоше ,

Тере своїой майци говорау :
99 с врати нам се мила майко наша ,

,, Да ми меби ужинами дамо."

Кад то чула Асан- агиница ,
Старешини свата говорила :
Богом браше свама старешина ,
Устави ми конье иза двора ,
3 2
 ~ 116

Да даруем сиротице мое..

Уставише конье иза двора .
Свою децу лепо даривала :
Сваком сину месmве позлаћене ,
Свокой кћери чоу нерезану ;

А маломе у колевци сину

Ньему посла свилене хальине.
А мо гледа юнак Асар- ага
Пак дозивлье до два сина своя :

Ход ме амо сиромице мое ,

Кад се на вас смиловами неће

Майка ваша сердца каменнога.

Кад то чула Асан- агиница ,
Белим лицем у земльу удрила :
"1 упут се с душом разставила
од жалости гледаюћ ' сироме * )

~~~~~

* ) Ова с песна , у путешествию ( по Дал

мации ) Господина Абаме формис , пре
ведена на Талиански език ; A Господин
Teine ( site ) найвећи Немецки пєсно
творац , кои и сад їошм живи , превео
є с Талаинскога на Ньемецки ; кое є ме
ни овде показаоГосподин Копитар Сла
венин ) Царски Библиотекар у Виени .
 117

" 8.

О смерти Кулин - Капемана ;

кои в погинуо код Шабца на Мишарском по
льу 1806 льева : кад су Сербльи над Турцима
славну победу одржали .
Поле пила два врана гаврана

Крвавие кʌьуна до очию ,

И крвави ногу до кольена ,
Полемили из Турске ордие

Са Мишара польз широкога .

Одлетили преко Босне славне
Чак далеко на Суву Краину ,
Те паднули на биеле дворе ,
По имену Кулин - Капетана .
Ял' излази льуба Кулинова ,,
Маше на ньи своїом десном руком .

Десном руком и златном марамом ;

Ал' ни едан полешими неће .

Тад’говори льуба Кулинова :

"" Ой Бога вам два врана гаврана
,, Од кудасме ? од кое ли землье ?
,, Ни смел скоро од Сербске краине
99 Са Мишара польа широкога ?
39 Ни сме л ' видʌи мота Господара ,
99 Господора Кулин-Капетана ;
29 Сл' већ скоро Серблье покорно
09 [I сву ньину земльу освоно ?
99 Сли много роблье заробно ,
 118 D4

39 И велики плкен задобио ?

99 Оће л ' скоро белу двору доћи ,,
99 И довести младне робинка ,
99 Све диепи Сербски девонка ;
,, Да ми децу по двору ньняю ,
‫ܕ‬ И да служе око бела двора .
99 Обе ли ми доста домерamus
,, Лиспие крава Мачванские .
‫ވ‬ И велики Тамнавски сивуʌва ?
Кад мо чуше два врана гаврана ,
Єдан гракfіе , други проговара :
?? Ой Бога ми Госпо Кулинова !
99 Мисмо синоћ од Сербске краине ,
,, Са Мишара польа широкога ;
99 Ради би смо добре донем , гласе ,
99 Али треба право казивати а
99 Видили смо твога Господара ,
29 Господара Кулин - Капетана ;
93 Он є юче юриш учинко
39 Да разбие Серблье на Мишару
"9 И да продье граду Београду ;
"" Али га в срећа преварила ,
,, Ербо су га Сербльи дочекали ,
‫ ވ‬И сву су му войску раз перали ;
» И он ми е юнак погинуо
"9 Са свонем милим побратимом ,
,, Побратимом Мехмед - Капепаном ,
» ( Од Зворника гра , да биелога )
 119

1 Коино с био десно крило

,, Цєле Босне и ньене краине .

1 . И мисмо им очи повадилн ,
"" и ньинесе крвце напоили .
19 Већ ми неће више двору даћи
,, Ни довести младне робина ,
99 Ним' дамерам плиен од Сербие ;
"" Бримку сабльу твога Господара ,
у свой Босни нейма ,
99 Каквеоно Ꭹ
"" И остало руо и оруже
99 To су биле слуге пониеле
,, Да донесу двору биеломе ;
,, Али су и Сербльи предсєднули
99 У Кимогу , и све задобили.
"" И еноми сада бритке саблье
У Милоша Поцерског, войводе ,
99 И личи му лепше бит' неможе ,
99 Баш канда є за ньега кована . 66
Кад то зачу льуба Кулинова ,
Баци яглук из деснице руке ,
Пак си чупа свое русе косе ,
И запева из грла биела :
99 Кара Гьоргье невеселиосе !
99 Ой Киможе незелени се !
,, Зашт ' погуби мога Господара ,
99 И остале Босанске юнаке ,
99 Какве Босна нигда родит ” неће . “

К о н а ц.
 - 120

Примечание .

Овде може бипи даће се коме особито

смиешно видимишто я пишем : лпепс , бие
до , сниег , свием ,риеч , и пр : Но я молим
свакога , коме се ово недопадне ,, нека ми о

прости . Я знам да у Славенским кньигама

а
стои : лъспо , бело , сньег , реч , свет ; а Сер.
баки по Срему , по Бачкой , по Банату , и
по Сербии око Саве и око Дунава говоре : ле
по , бело , снег , свеп ; али Сербльи по Хар
вашской , по Далмации , по Босни , по Хер
цеговини , по Церной гори . и по Сербии до
Вальева и до Карановца сви говоре : диепо ,
биело , свием , риец , лиек , Риека , и пр. Кое
е сад од овога трога найдьепше и найболье

мо би пежко било решиши ; ербо би мо

Сваки дсказивао да е оно , кое є он издемин
ства навикао ; а само усеби може бипи да
в све трое еднако . А я сам овде овако писао

из два узрока : Едно што сам овако из уста

мое майке чуо и из детинства навикао ,
пак ми и сад льепше , него и едно друго ,
у ушима звечи ; а друго , што се овако го
вори онде гди сам я ове песне слушао .
www.AA
 Погрешк к е .
Найвеће погрешке печашанба всу следуюће :
страна . верста. напечатано . на место .
6 13 хонма су коима су .
12 3 и коему я и да . и кои я и да
нас сва сокро нас свим со
вища , и све сла кровищица ?
дости и свим сла
Достма
46

14 9 исмпна испина
16 24 предвел предел
21 1 Дельеовас сльедовао
21 9 Словор Словар
33 14 дак Док
37 8 Кой Кои
43 19 проговора проговара
51 JO ньнойзи Вьой и
51 10 одговора одговара
61 11 растанак разсманак
3 56 co

64 синоћ синоћ
64 19 оца omita
80 6 Хаде Хайде
85 8 mpefie mpeħa
97 12 стейа Счена
97 26 у чжейе yene
100 13 Понанио понацио '
104 25 господора господара
107 26 ЗовЕсе зовесе
117 24 госпсдора господара
120 10
Харватской Хорватской
120 24 песне песне .

А остале погрешке манье , или овим

подобна ако се коя надѣе , я молим свакога
читательа нека опрости ; єрбо овде не само
што они кои печашаю Сербски незнаю , не .
го ни Коректора правога нема .
3 402RA 013 ER
91 2 1 1 4014
}
 UNIVERSITY OF MICHIGAN

3 9015 01945 5768

22