Академический Документы
Профессиональный Документы
Культура Документы
Informator FF 2021
Informator FF 2021
ИНФОРМАТОР
2021
Универзитет у Нишу
Филозофски факултет
ИНФОРМАТОР 2021.
САДРЖАЈ:
УВОДНА НАПОМЕНА
СИСТЕМ СТУДИРАЊА
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА
ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ УПИСАТИ НА ПРВУ
ГОДИНУ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ КОМУНИЦИРАЊЕ И ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ НОВИНАРСТВА
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И СОЦИЈАЛНОГ РАДА
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СРБИСТИКЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА МАСТЕР
АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ УПИСАТИ НА ПРВУ
ГОДИНУ МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ КОМУНИКОЛОГИЈЕ
ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ РАДА
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГ У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЛОГИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА
ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ УПИСАТИ НА ПРВУ
ГОДИНУ ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ МЕДИЈИ И ДРУШТВО
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЛОГИЈЕ
УВОДНА НАПОМЕНА
У Информатору смо приказали планирани број студената (на основу одлуке Наставно-научног
већа Филозофског факултета), како бисте имали приближну информацију о броју студената који
би се могао уписати на наше студијске програме. Тачан број студената за сваки студијски програм
одредиће Влада Републике Србије, али ту одлуку у тренутку објављивања Информатора још увек
немамо. Тачан број кандидата који се уписују на студијске програме биће наведен у конкурсу који
објављује Универзитет у Нишу. Информације о конкурсу биће доступне и на сајту Факултета.
Филозофски факултет ће процедуру уписа на све студијске програме спровести поштујући мере
заштите од ширења инфекције корона вирусом. У вези с тим, кандидатима ће бити омогућено
пријављивање за полагање пријемних испита преко апликације на званичном сајту Факултета, а
све активности које се морају спровести уз присуство кандидата биће организоване тако да се
избегне истовремено окупљање великог броја кандидата на Факултету.
Добродошли!
НИВОИ СТУДИЈА
На Филозофском факултету у Нишу постоје академске студије које се остварују кроз три
циклуса:
Основне академске студије – студент који заврши овај циклус, добија стручни назив
„дипломирани“ са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области.
Основне студије на Факултету трају четири године.
Мастер академске студије – студент који заврши овај циклус, добија академски назив
„мастер“ (Msc/ МА) са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из
одговарајуће области. Мастер студије трају једну годину.
Докторске академске студије – студент који заврши овај циклус добија научни назив
„доктор (назив одређене области) наука“ (PhD). Докторске студије трају три године.
Услови уписа на сва три нивоа студија регулисани су општим одредбама конкурса за упис
студената који расписује Универзитет у Нишу.
АКАДЕМСКА ГОДИНА
Академска година траје од 1. октобра до 30. септембра следеће године и састоји се од два
дела приближно једнаког трајања – два семестра (полугодишта), јесењег и пролећног. Испити на
факултету се полажу у шест испитних рокова, у јануару, априлу, јуну, септембру и октобру
(октобар 1 и октобар 2) месецу.
ПРЕДМЕТИ
ЕСПБ БОДОВИ
ВРЕДНОВАЊЕ ЗНАЊА
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
У остваривању права уписа на студијски програм кандидати имају једнака права која не могу
бити ограничавана по основу пола, расе, брачног стања, боје коже, језика, вероисповести,
политичког убеђења, националног, социјалног или етничког порекла, инвалидности или по другом
сличном основу, положају или околности.
У прву годину основних академских студија може се уписати лице које има средње
образовање у четворогодишњем трајању утврђено конкурсом за упис студената.
Кандидати који конкуришу за упис полажу пријемни испит, односно испит за проверу
склоности и способности ако је полагање таквог испита предвиђено конкурсом. Пријемни испит
обухвата програмске садржаје који су изучавани у средњој школи у четворогодишњем трајању, у
струци за коју кандидат конкурише. Кандидат је дужан да полаже све испите предвиђене овим
конкурсом, за високошколску установу за коју конкурише.
Сродне високошколске установе могу утврдити заједничке или јединствене програме
пријемног испита, односно испита за проверу склоности и способности, и одржати заједнички
пријемни испит или испит за проверу склоности и способности, уколико је то конкурсом утврђено.
Избор кандидата за упис у прву годину основних студија и интегрисаних студија обавља се
према резултату постигнутом на пријемном испиту односно испиту за проверу сколоности и
способности и према општем успеху постигнутом у средњој школи. Ранг листа се сачињава према
укупном броју бодова сваког кандидата по утврђеним мерилима. Кандидат може освојити највише
100 бодова.
Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена из свих
предмета са нумеричким оценама у првом, другом, трећем и четвртом разреду, помножен са 2
(два). По овом основу кандидат може стећи најмање 16, а највише 40 бодова. Просечне оцене и
општи успех у средњој школи рачунају се по правилима заокруживања на две децимале.
Резултат који кандидат постиже на пријемном испиту односно испиту за проверу склоности
и способности оцењује се од 0 до 60 бодова.
Високошколска установа утврђује прелиминарну ранг-листу свих кандидата са укупним
бројем бодова стеченим по свим критеријумима утврђеним конкурсом, без обзира на начин
финансирања.
Кандидат може бити уписан на терет буџета ако се налази на јединственој ранг листи до
броја одобреног за упис кандидата на терет буџета, који је одређен конкурсом за високошколску
установу, и има више од 50 бодова.
Кандидат може бити уписан као самофинансирајући студент уколико се на јединственој ранг
листи налази до утврђеног укупног броја студената и има најмање 30 бодова.
Учесник конкурса може поднети приговор на регуларност поступка утврђеног конкурсом,
регуларност претходне провере способности, регуларност пријемног испита или своје место на
ранг листи у року од 36 сати од објављивања прелиминарне ранг-листе на високошколској
установи. Приговор се подноси надлежној комисији високошколске установе, која доноси решење
по приговору у року од 24 сата од пријема приговора.
Кандидат има право у другостепеном поступку да уложи жалбу декану високошколске
установе, у року од 24 часа од истека рока за доношење решења Комисије високошколске
установе по приговору кандидата.
Декан високошколске установе доноси коначну одлуку у року од 24 часа од пријема
приговора и одлуку доставља кандидату и комисији Факултета.
Након одлучивања по приспелим приговорима односно жалбама, високошколска установа
утврђује и објављује коначну ранг-листу свих кандидата са укупним бројем бодова стеченим по
свим критеријумима утврђеним овим конкурсом. Коначна ранг-листа је основ за упис кандидата.
Ако се кандидат, који је остварио право на упис по конкурсу, не упише у предвиђеном року,
високошколска установа ће уписати уместо њега следећег кандидата, према редоследу на коначној
ранг листи, у року утврђеном конкурсом.
Високошколске установе могу уписати студенте у статусу студената чије се студије
финансирају из буџета највише до броја утврђеног Одлуком Владе о броју студената за упис у
прву годину студијских програма основних академских студија који се финансирају из буџета
Републике Србије, за високошколске установе чији је оснивач Република Србија у школској
2021/2022. години.
На истом степену студија студент може бити уписан у прву годину студија у статусу
студента чије се студије финансирају из буџета само једанпут.
Одлуком Владе Републике Србије о броју студената за упис у прву годину студијских
програма основних академских студија који се финансирају из буџета Републике Србије за
високошколске установе чији је оснивач Република Србија утврђен је и број студената који ће се
финансирати из буџета Републике Србије у оквиру афирмативних мера:
1. особа са ивалидитетом;
2. припадника ромске националности;
3. држављана Републике Србије који су у школској 2020/2021. години завршили средњу
школу у иностранству.
Укупан број студената уписаних на студијски програм, који укључује: број основних
буџетских места, број буџетских места дефинисаних афирмативним мерама у складу са Одлуком
Владе и број уписаних студената који сами финансирају студије, не може бити већи од броја
студената из дозволе за рад високошколске установе.
Број студената који се уписују на студијске програме основних академских студија у
својству буџетских и самофинансирајућих студената, као и конкурсни рокови утврђују се
конкурсом за упис студената у прву годину основних академских студија који расписује
Универзитет у Нишу.
самофинан афирмати
Р. б. Студијски програм из буџета укупно
-сирање вне мере
1. Основне академске студије филозофије 18 12 30
2. Основне академске студије историје 30 20 50
3. Основне академске студије психологије 40 50 90
4. Основне академске студије педагогије 30 20 50
5. Основне академске студије социологије 30 20 50
Основне академске студије социјалне
6. 28 22 50
политике и социјалног рада
7. Основне академске студије новинарства 25 25 50
9
Основне академске студије комуницирање и
8. 25 25 50
односи са јавношћу
9. Основне академске студије србистике 30 20 50
10. Основне академске студије англистике 40 50 90
Основне академске студије руског језика и
11. 10 10 20
књижевности
Основне академске студије француског
12. 14 16 30
језика и књижевности
Основне академске студије немачког
20 10 30
језика и књижевности
Укупно: 340 300 640 9
Преко броја од 340 буџетских места, а у складу са Одлуком Владе Републике Србије, у
прву годину основних студија на терет буџета извршиће се упис:
1. Највише 3 кандидата која су положила пријемни испит у оквиру Програма афирмативне
мере уписа припадника ромске националне мањине.
2. Највише 3 кандидата која су положила пријемни испит у оквиру Програма афирмативне
мере уписа студената са инвалидитетом.
3. Највише 3 кандидата која су положила пријемни испит, а држављани су Републике
Србије који су у школској 2019/2020. завршили средњу школу у иностранству.
Висина школарине за самофинансирајуће студенте на свим студијским програмима износи
78.000,00 динара.
Ближе информације у вези са уписом студената у прву годину основних студија могу се
добити на Факултету у Служби за наставу и студентска питања и Канцеларији за развој каријере и
подршку студентима (Ниш, Ћирила и Методија 2) и на телефон: 018/514-312; 514-313;527-649,
018/514-311 локал 132 и 162, или и преко сајта Филозофског факултета www.filfak.ni.ac.rs
ОСНОВНЕ
АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Aкадемски назив:
Дипломирани историчар
У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године и
положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високомобразовању.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Видовдански устав. Оснивање Комунистичке Партије
Југославије. Раднички покрет. Закон о заштити државе. Забрана рада КПЈ. Диктатура Краља Александра и
проглас Краљевине Југославије. Бановине. Краљев апсолутизам до 1934. Године. Намесништво. Влада
Милана Стојадиновића. Споразум Цветковић-Мачек и стварање Бановине Хрватске. Оснивање политичких
опозиционих партија. Оријентација спољне политике на Немачку и Италију. Приступање Југославије
Тројном пакту. Догађаји од 27. Марта. Напад Немачке на Југославију 6. Априла 1941. Године. Подела
Југославије. Терор окупатора и оснивање логора. Независна држава Хрватска. КПЈ и припреме за устанак.
Почетак устанка у југословенским земљама. Борба за ослобођење и револуција 1941-1945. Године.
Оснивање АВНОЈ-а. Заседање у Јајцу. Партизани и четници. Усташе. Борбе за коначно ослобођење
Југославије. Крај рата. Победа социјалистичке револуције. Спровођење избора за Уставотворну скупштину.
Проглашење Републике. Сукоб са Информбироом. Самоуправљање. Уставне промене 1963. Године.
Промене у Уставу 1974. Године. Закон о удруженом раду. Приватизација. Разбијање Југославије од 1990.
Године.
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈА ИСТОРИЈЕ
Тест знања из српског језика. Време израде је 120 минута. Максимални број поена је 60.
Пријемни испит се полаже према Програму српског језика и књижевности ("Службени гласник СР
Србије" - "Просветни гласник", број 5/90, "Службени гласник Републике Србије" - "Просветни
гласник" број 3/91 и "Службени гласник РС" - "Просветни гласник" 3/92).
СРПСКИ ЈЕЗИК
ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ. Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и
комуникација. Еволуција језика (развој језика, настанак и развој писма). Језик, култура и друштво.
Типови језика (језици у свету, језичка сродност, језички типови и језичке универзалије).
Раслојавање
језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације књижевног језика и
правописа. Екавски и ијекавски изговор. Наречја српског језика. Дијалекатска основица српског
књижевног језика.
ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ. Језик као систем знакова. Фонетика и
фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Гласовни систем српског књижевног језика. Фонолошки
систем српског књижевног језика. Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова
улога у
промени и грађењу речи. Прозодија. Акценатски систем српског књижевног језика. Морфологија.
Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Грађење речи.
Промењљиве и непроменљиве речи (именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи, прилози,
везници, речце и узвици). Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Сложенице,
полусложенице, правописна решења. Синтакса. Реченице у ширем смислу и реченице у ужем
смислу. Речи. Синтагма. Падежни систем. Систем зависних реченица и главне врсте зависних
реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини. Лексикологија
(са елементима терминологије и фразеологије). Значењски (семантички) и формални односи међу
лексемама: синонимија, антонимија, полисемија и хомонимија; метафоричка и метонимијска
значења. Стилска вредност лексема. Основни
појмови о терминологији и терминима. Терминолошки речници. Основни појмови о фразеологији
и фразеолошким јединицама. Граматике и речници српког језика и начин њихове употребе.
7. ONO012 Информатика 2 АО О 1 1 0 0 4
27 KD0026 Пословно 6 НС О 2 2 0 0 7
комуницирање
32 KD0030 Лобирање и 7 НС О 2 2 0 0 5
брендирање
33 OKO021 Политичко 7 СА О 2 2 0 0 5
комуницирање
37 OKO024 Информационо 8 НС О 2 2 0 0 6
комуникациони
системи
42 KD0040 Истраживање за 8 СА О 6 2
завршни рад
www.filfak.ni.ac.rs
22 ORSB11 Руски језик Б1.1 АО И 2 2 0 0 4
25 OKO011 Информационо ТМ И 2 2 0 0 6
друштво
Предмети изборног блока 8.
26 OEIB22 Енглески језик Б2.2 АО И 2 2 0 0 4
39 OKO018 Фотографија у НС И 2 2 0 0 5
медијима
www.filfak.ni.ac.rs
43 OKO027 Увод у естетику медија ТМ И 2 2 0 0 5
45 OKO029 Увод у ТМ И 2 2 0 0 5
трансмедијалност
www.filfak.ni.ac.rs
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ НОВИНАРСТВА
Aкадемски назив:
Дипломирани журналиста
www.filfak.ni.ac.rs
- овладавање матерњим језиком (фонолошки, граматички и лексички)
- способност примене информационих технологија у овладавању знањима из области
комуниколошких наука
- способност коришћења извора различитог типа
- способност праћења и примене новина у струци
- способност примене стечених знања у професионалној делатности
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
Тест знања из српског језика. Време израде је 120 минута. Максимални број поена је 60.
СРПСКИ ЈЕЗИК
ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ Место језика у људском животу. Битна својства језика.
Језик и комуникација. Еволуција језика (развој језика, настанак и развој писма). Језик, култура и
друштво. Типови језика (језици у свету, језичка сродност, језички типови и језичке универзалије).
Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације
књижевног језика и правописа. Екавски и ијекавски изговор. Наречја српског језика.
Дијалекатска основица српског књижевног језика.
ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ Језик као систем знакова.
Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Гласовни систем српског књижевног језика.
Фонолошки систем српског књижевног језика. Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације
и њихова улога у промени и грађењу речи. Прозодија. Акценатски систем српског књижевног
језика. Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена
речи). Грађење речи. Промењљиве и непроменљиве речи (именице, придеви, заменице, бројеви,
глаголи, прилози, везници, речце и узвици). Основни појмови о извођењу (деривацији) речи.
Сложенице, полусложенице, правописна решења. Синтакса. Реченице у ширем смислу и
реченице у ужем смислу. Речи. Синтагма. Падежни систем. Систем зависних реченица и главне
врсте зависних реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини.
Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије). Значењски (семантички) и
формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија, полисемија и хомонимија;
www.filfak.ni.ac.rs
метафоричка и метонимијска значења. Стилска вредност лексема. Основни појмови о
терминологији и терминима. Терминолошки речници. Основни појмови о фразеологији и
фразеолошким јединицама. Граматике и речници српког језика и начин њихове употребе.
www.filfak.ni.ac.rs
13. Агенцијско 3 СА О 2 2 0 0 7
NOVO10 новинарство
14. Новинарство у 3 СА О 2 3 0 0 7
штампаним
NOVO11 медијима
15. Предмет 3 АО ИБ 2 2 0 0 4
изборног блока 4:
NOVIB4 Језици
16. Штампа и он- 4 СА О 2 2 0 0 7
лине жанрови и
NOVO12 форме
17. NOVO13 Новинарска етика 4 НС О 2 2 0 0 6
18. Радијско 4 СА О 2 4 0 0 8
NOVO14 новинарство
19. Политички 4 ТМ О 2 0 0 0 5
NOVO15 систем
20. Предмет 4 АО ИБ 2 2 0 0 4
NOVIB5 изборног блока 5:
Језици
www.filfak.ni.ac.rs
Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета часови
П В ДОН
ТРЕЋА ГОДИНА
21. Методологија 0 8
NOVO16 медијског 5 ТМ О 2 4 0
истраживања
22. NOVO17 Телевизијско 5 СА О 2 3 0 0 6
новинарство
33. !SOCOAS4 Социјална 5 ТМ О 2 2 0 0 6
психологија
24. NOVO19 Историја 5 НС О 2 0 0 0 5
новинарства
25. Предмет 0 5
изборног блока 6: 5 НС ИБ 2 1 0
NOVIB6 Музика и медији;
Психологија медија
www.filfak.ni.ac.rs
медија
35. Предмет изборног 7 АО ИБ 2 0 0 0 4
блока 8 Увод у
књижевност;
Невербална
NOVIB8 комуникација
36. Пракса у 7 СА О 0 0 0 2 2
NOVO29 медијима 1
37. NOVO30 Теорија медија 8 НС О 3 2 0 0 6
38. Култура 8 ТМ О 2 2 0 0 6
NOVO31 комуницирања
39. Савремени 8 НС О 2 2 0 0 6
NOVO32 медијски системи
40. NOVO33 Нови медији 8 НС О 2 2 0 0 6
41. Предмет изборног 8 СА ИБ 1 2 0 0 4
блока 9 Дикција;
Увод у
NOVIB9 социолингвистику
42. Пракса у 8 СА О 0 0 0 2 2
NOVO34 медијима 2
Укупно часова активне 20
наставе на години студија часова
= недељно
Укупно ЕСПБ бодова 240
www.filfak.ni.ac.rs
Изборни предмети:
Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне наставе ЕСПБ
предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 2.
1 Религије савременог AO И 2 2 0 0 5
NOVI21 света
2 Увод у социологију AO И 2 2 0 0 5
NOVI22 рода
Предмети изборног блока 1.
3 ENG1 Енглески језик 1 АО И 2 2 0 0 4
4 NEM1 Немачки језик 1 АО И 2 2 0 0 4
5 FRA1 Француски језик 1 АО И 2 2 0 0 4
6 RUS1 Руски језик 1 АО И 2 2 0 0 4
7 GRC1 Грчки језик 1 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 3.
8 ENG2 Енглески језик 2 АО И 2 2 0 0 4
9 NEM2 Немачки језик 2 АО И 2 2 0 0 4
10 FRA2 Француски језик 2 АО И 2 2 0 0 4
11 RUS2 Руски језик 2 АО И 2 2 0 0 4
12 GRC2 Грчки језик 2 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 4.
13 ENG3 Енглески језик 3 АО И 2 2 0 0 4
14 NEM3 Немачки језик 3 АО И 2 2 0 0 4
15 FRA3 Француски језик 3 АО И 2 2 0 0 4
16 RUS3 Руски језик 3 АО И 2 2 0 0 4
17 GRC3 Грчки језик 3 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 5.
18 ENG4 Енглески језик 4 АО И 2 2 0 0 4
19 NEM4 Немачки језик 4 АО И 2 2 0 0 4
20 FRA4 Француски језик 4 АО И 2 2 0 0 4
21 RUS4 Руски језик 4 АО И 2 2 0 0 4
22 GRC4 Грчки језик 4 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 6.
23 !13PSIINS24 Музика и медији НС И 2 1 0 0 5
24 !14PSIISA34 Психологија медија НС И 2 1 0 0 5
Предмети изборног блока 7.
25 !KOMO04 Уметност у медијима НС И 2 2 0 0 5
26 Анализа медијског НС И 2 2 0 0 5
NOVI72 дискурса
27 !PEDOAS7 Психологија личности НС И 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 8.
28 NOVI81 Увод у књижевност АО И 2 0 0 0 4
29 Невербална АО И 2 0 0 0 4
!13PSIISA27 комуникација
Предмети изборног блока 9.
29 NOVI91 Дикција СА И 1 2 0 0 4
30 Увод у СА И 1 2 0 0 4
NOVI92 социолингвистику
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
Академски назив:
Дипломирани педагог
УСЛОВИ ЗА УПИС:
У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
године и положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високом
образовању.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Пријемни испит састоји се из Tеста знања из психологије. Време израде теста је 120
минута. Максимални број поена је 60.
УЧЕЊЕ
Шта је учење; Класично условљавање; Инструментално условљавање – учење путем покушаја
40
и погрешака; Учење увиђањем; Учење по моделу; Сензитизација и хабитуација – једноставни
облици учења; Моторно и вербално учење; Методе успешног учења; Шта је трансфер учења.
ПАМЋЕЊЕ И ЗАБОРАВЉАЊЕ
Шта је памћење; Врсте памћења; Поузданост памћења; Заборављање.
МИШЉЕЊЕ
Шта је мишљење; Мишљење и говор; Процес мишљења; Врсте мишљења; Развој мишљења.
ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И СТВАРАЛАШТВО
Шта је интелигенција; Структура интелигенције; Индивидуалне разлике у интелигенцији;
Интелелктуална надареност и ментална заосталост; Утицај наслеђа и средине на развој
интелигенције; Стваралаштво.
МОТИВАЦИЈА
Шта су мотиви и мотивација; Које су врсте мотива и како се стичу; Хијерархија мотива;
Поједини мотиви; Сукоб мотива; Фрустрације; Шта су механизми одбране личности.
ЕМОЦИЈЕ
Шта су емоције и која им је функција; Врсте емоционалних доживљаја; Теорије емоција;
Стрес.
ПСИХИЧКИ РАЗВОЈ
Развојна психологија; Шта је филогенетски развој; Шта је онтогенетски развој;
Социјализација – друштвени чиниоци психичког живота; Детињство; Адолесценција; Зрела
личност као циљ развоја.
ЛИЧНОСТ
Психологија личности; Теорије личности.
41
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈА ПЕДАГОГИЈЕ
43
Изборни блок 10: 2 2 4
Завршни рад * * 7
44
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
Дипломирани психолог
У прву годину Основних академских студија психологије може се уписати лице које:
1. има завршену средњу школу у четворогодишњем трајању, што документује одговарајућом
дипломом и сведочанствима о завршене све четири године средње школе,
45
2. положи пријемни испит, који се састоји из два теста: теста опште информисаности и теста
знања.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
ЛИТЕРАТУРА:
Биљана Милојевић Апостоловић: Психологија за други разред гимназије, Београд: Нови Логос, 2013.
46
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈА ПСИХОЛОГИЈЕ
ДРУГА ГОДИНА
14. Основе психологије 3 ТМ О 2 1 0 0 5
12PSIOTM10 личности
15. 12PSIOTM11 Психологија учења 1 3 ТМ О 2 2 0 0 5
16. Теорије когнитивног 3 НС О 2 2 0 0 5
12PSIONS12 развоја
17. 12PSIONS13 Мотивација и емоције 3 НС О 2 2 0 0 5
18. 12PSIONS14 Општа психопатологија 3 НС О 2 1 0 0 5
19. 12PSIOSA15 Психометрија 3 СА О 2 2 0 0 5
1
На позицијама изборних предмета уношени су просечни бројеви часова за изборне предмете из блока.
47
6 СА
ТРЕЋА ГОДИНА
26. Методологија 5 ТМ О 1 2 0 5
психолошких 0
13PSIOTM20 истраживања 2
27. Основи социјалне 5 НС О 2 2 0 0 5
13PSIONS21 психологије
28. Увод у клиничку 5 СА О 2 1 0 0 5
13PSIOSA22 психологију
29. Основи педагошке 5 СА О 2 2 0 0 5
13PSIOSA23 психологије
30. Психологија менталног 5 СА О 2 2 0 0 5
13PSIOSA24 здравља
31. Предмет изборног блока 5 НС ИБ 2 0,5 0 0 5
7
ЧЕТВРТА ГОДИНА
38. Школе и правци у 7 ТМ О 2 0 0 0 4
14PSIOTM30 психологији
39. Психопатологија 7 НС О 2 2 0 0 4
14PSIONS31 детињства и младости
40. 14PSIOSA32 Увод у психотерапију 7 СА О 2 2 0 0 4
41. Клиничка 7 СА О 2 2 0 0 4
14PSIOSA33 психодијагностика
42. 14PSIONS34 Психологија породице 7 НС О 2 2 0 0 4
43. 14PSIOSA35 Психологија маркетинга 7 СА О 2 2 0 0 4
44. Предмет изборног блока 7 НС ИБ 2 2 0 0 5
9 /СА
48
ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ ПСИХОЛОГИЈЕ
49
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И
СОЦИЈАЛНОГ РАДА
Академски назив:
Дипломирани социјални радник
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
ЛИТЕРАТУРА:
1. Митровић, М. и Петровић, С. (2008) Социологија (за III разред средњих стручних школа и IV
разред гимназије). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
2. Група аутора (2011) Социологија (за III разред средњих стручних школа и IV разред гимназије),
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Вулетић, В. (2012) Социологија (уџбеник за IV разред гимназије и III разред средњих стручних
школа). Београд: Klett.
52
НАПОМЕНА: Кандидати се спремају за тест знања из једног од три наведена уџбеника по сопственом
избору. Приликом припреме првенствено се морају водити програмом за припрему и полагање пријемног испита
из социологије.
ЛИТЕРАТУРА:
53
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА И ГОДИНАМА СТУДИЈА ЗА
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА И СОЦИЈАЛНИ РАД
ДРУГА ГОДИНА
1. SPROSA1 Социјални рад са појединцем III СА О 2 3 5
54
12. SPROP2 Пракса 2 IV СА О 4 5
Укупно часова активне наставе на години студија =23+21,67 60
ТРЕЋА ГОДИНА
ЧЕТВРТА ГОДИНА
Професионална етика
1. PSPROTM1 VII ТМ О 2 2 5
социјалног рада
2. SPROSA6 Социјални рад са старима VII СА O 2 2 6
Методологија друштвених
3. SPROTM4 VII ТМ О 2 2 5
истраживања
4. SPROP5 Пракса 5 VII СА О 4 5
55
Изборна предмети на студијском програму Социјална политика и социјални рад:
Статус
Р.бр. Ш Назив предмета Тип предмета
Часови активне наставе ЕСПБ
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1 (I)
1. PEDOAS8 Oпшта педагогијa АО И 2 2 0 0 6
2. PEDOAS3 Општа психологија АО И 2 1 0 0 6
Предмети изборног блока 2 (II)
3. PEDOAS30 Породична педагогија АО И 2 0 0 0 6
Културно-историјска
4. 12PSIINS21 AO И 2 1 0 0 6
психологија
Социологија мањинских
5. SOCOAS121 AO И 2 2 0 0 6
идентитета
Интеркултурално
6. PEDOAS45 ТМ И 2 2 0 0 6
васпитање
Предмети изборног блока 3 (III)
7. PSPRINS1 Људска права АО И 2 2 0 0 5
8. SOCOAS19 Социологија морала АО И 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 4 (III)
Друштвена конструкција
9. SOCOAS126 НС И 1 2 0 0 5
девијација
10. SOCOAS127 Социологија омладине НС И 1 2 0 0 5
Насиље, васпитно
11. SOCOAS130 занемаривање и НС И 1 1 0 0 5
злостављање деце
Предмет изборног блока 5 (V)
Основи социјалне
12. SPRINS1 НС И 2 2 0 0 5
психијатрије
Психологија
13. SPRINS2 НС И 2 2 0 0 5
просоцијалног понашања
14. SPRINS3 Одрасло доба и старење НС И 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 6 (VI)
Психологија менталног
15. 12PSIOSA24 НС И 2 2 0 0 5
здравља
16. 13PSIISA27 Невербална комуникација НС И 2 0 0 0 5
17. 11PSIITM12 Социологија образовања НС И 2 1 0 0 5
Предмети изборног блока 7 (VII)
Социјалне политике
18. SPRINS4 НС И 2 2 0 0 6
Европске уније
Политика родне
19. SPRINS5 НС И 2 2 0 0 6
равноправности
Предмети изборног блока 8 (VII)
Афективна везаност и
20. SPRINS6 НС И 2 2 0 0 6
траума
Социјални рад и болести
21. SPRINS7 НС И 2 2 0 0 6
зависности
Рад са децом са сметњама
22. SPRINS8 НС И 2 2 0 0 6
и тешкоћама у развоју
Психопатологија
23 14PSIONS31 НС И 2 2 0 0 5
детињства и младости
Предмети изборног блока 9 (VIII)
24. PSPRINS3 Права детета НС И 2 0 0 0 5
25. PSPRINS4 Лична права НС И 2 0 0 0 5
56
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
Академски назив:
Дипломирани социолог
Циљеви студијског програма из социологије на нивоу основних студија укључују стицање општих
способности и предметно-специфичних компетенција неопходних за обављање висококва-
лификованих послова а) у државним органима; б) у сфери привреде - у државним и приватним
компанијама; в) у институцијама за пружање социјалне заштите; г) у културним институцијама; д) у
политичким партијама; ђ) у штампаним и електронским медијима е) у образовним институцијама.
Опште способности које се на основном нивоу студија социологије стичу укључују способност
аналитичког и синтетичког начина мишљења и способности поређења; способност критичке процене
аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способности комуникације и тимског
рада и развијену професионалну етику.
Током основних студија студенти овладавају концептуалним апаратом социологије као научне
дисциплине; упознају се са основним теоријским правцима и типовима објашњења у социологији,
стичу знања о основним друштвеним институцијама и разноврсним културним системима. Студенти
такође стичу увид у механизме друштвеног функционисањa и основне изворе друштвених
нефукционалности и социјалних проблема. Њихово знање им омогућава препознавање социјалних
актера и разумевање структурних ограничења друштвене акције. У области истраживачког рада
њихово знање се огледа у познавању неколико основних типова истраживачких нацрта и разумевање
логике научног и друштвеног истраживања; познавање различитих техника за прикупљање података и
познавање основних техника обраде и анализе података.
На овом нивоу оспособљености студенти владају занатом социолога и могу решавати практичне
проблеме са којима ће се на својим радним местима сретати (у државној управи, у привредним
организацијама, у медијима, културним и образовним установама).
57
ИСХОДИ ПРОЦЕСА УЧЕЊА:
На Основне академске студије социологије имају право да конкуришу за упис сви појединци
који су завршили средње школе у четворогодишњем трајању. Након конкурисања пријављени
кандидати приступају полагању пријемног испита, који се састоји из теста знања из Социологије
(према програму за гимназије у Републици Србији). Након пријемног испита и оцене резултата
пријављених кандидата на тесту врши се рангирање кандидата на основу успеха кандидата у средњој
школи и резултата оствареног на тестовима. Овом приликом успех из средње школе носи максимално
40 поена, а успех на тесту максимално 60 поена.
На основу ових укупних резултата формира се ранг листа, упис студената се врши према
редоследу на ранг листи до броја студената превиђеног квотом за упис која је објављена у конкурсу.
ЛИТЕРАТУРА:
1. Милован Митровић и Сретен Петровић: Социологија (за III разред средњих стручних школа и IV
разред гимназије), Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2008.
2. Смиљка Томановић (редакторка): Социологија (за III разред средњих стручних школа и IV разред
гимназије), Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2011.
3. Владимир Вулетић: Социологија (уџбеник за IV разред гимназије и III разред средњих стручних
школа), Београд: Klett, 2012.
НАПОМЕНА: Кандидати се спремају за тест знања из једног од три наведена уџбеника, и то из оног за
који се сами определе. Приликом припреме првенствено се морају водити програмом за припрему и полагање
пријемног испита на студијском програму социологије који је дат у овом информатору.
ДРУГА ГОДИНА
1. СОЦОАС10 Социјална III ТМ О 2 2 5
стратификација
2. СОЦОАС11 Увод у анализу III СА О 2 2 5
података
3. СОЦОАС12 Културологија III АО О 2 2 5
4. СОЦОАС13 Социологија сазнања III СА О 2 2 5
5. СОЦОАС14 Институције модерног III АО О 2 2 5
друштва
6. СОЦИБ5 Предмет изборног III НС ИБ 1 1 5
блока 5
7. СОЦОАС15 Савремене социолошке IV ТМ О 2 2 5
теорије
8. СОЦОАС16 Научни метод у IV ТМ О 2 2 5
социологији
9. СОЦОАС17 Социологија културе IV НС О 2 2 5
10. СОЦОАС18 Социологија масовног IV НС О 2 2 5
комуницирања
11. СОЦИБ6 Предмет изборног IV НС ИБ 1 1 5
блока 6
12. СОЦИБ7 Предмет изборног IV СА ИБ 1 1 5
блока 7
Укупно часова активне наставе на години студија =21 60
ТРЕЋА ГОДИНА
1. СОЦОАС19 Социологија морала V НС О 2 2 5
2. СОЦОАС20 Социологија политике V НС О 2 2 5
3. СОЦОАС21 Социологија породице V НС О 2 2 5
4. СОЦОАС22 Социологија села V НС О 2 2 5
5. СОЦОАС23 Основни истраживачки V ТМ О 2 2 5
нацрти
6. СОЦИБ8 Предмет изборног V АО ИБ 1 1 5
блока 8
7. СОЦОАС24 Политичка култура и VI НС О 2 2 5
културне претпоставке
савремене политике
8. СОЦОАС25 Социологија права VI ТМ О 2 2 5
9. СОЦОАС26 Социологија односа VI СА О 2 2 5
међу половима
10. СОЦОАС27 Српско село и VI СА О 2 2 5
сељаштво
11. СОЦОАС28 Социјална политика VI СА О 2 2 5
12. СОЦИБ9 Предмет изборног VI НС ИБ 1 1 5
блока 9
Укупно часова активне наставе на години студија =22 60
ЧЕТВРТА ГОДИНА
1. СОЦОАС29 Социологија религије VII НС O 2 2 5
2. СОЦОАС30 Социологија васпитања VII НС O 2 2 5
и образовања
60
3. СОЦОАС31 Социологија науке VII ТМ O 2 2 5
4. СОЦОАС32 Економска социологија VII НС O 2 2 5
5. СОЦОАС33 Социологија града VII НС O 2 2 5
6. СОЦОАС34 Религија у савременом VIII СА О 2 2 4
друштву
7. СОЦОАС35 Образовање и VIII СА О 2 2 5
социјална селекција
8. СОЦОАС36 Медијско образовање VIII СА О 2 2 5
9. СОЦОАС37 Социологија рада VIII НС О 2 2 5
Модул 1
10. СОЦИБ10 Предмет изборног VII СА ИБM 1 1 5
блока10
11 СОЦИБ11 Предмет изборног VII СА ИБM 1 1 5
блока11
Модул 2
12. СОЦОАС38 Завршни рад VIII ИБМ 4 10
Укупно часова активне наставе на години студија =20 60
13. СОЦОАС39 Стручна пракса2 VIII СА О 6
Укупно ЕСПБ бодова 240
2
Стручна пракса може али и не мора да буде из ППМ предмета.
61
18. СОЦОАС118 Етничке групе и нације НС ИБ 1 1 5
19. СОЦОАС119 Европски град НС ИБ 1 1 5
20. СОЦОАС120 Социјална екологија НС ИБ 1 1 5
21. СОЦОАС121 Социологија мањинских НС ИБ 1 1 5
идентитета
Предмети изборног блока 7
22. СОЦОАС122 Социологија старења СА ИБ 1 1 5
23. СОЦОАС123 Кич култура СА ИБ 1 1 5
24. СОЦОАС124 Увод у ромологију СА ИБ 1 1 5
Предмети изборног блока 8
25. СОЦОАС125 Социјалне неједнакости и НС ИБ 1 1 5
сиромаштво
26. СОЦОАС126 Друштвена конструкција НС ИБ 1 1 5
девијација
27. СОЦОАС127 Социологија омладине НС ИБ 1 1 5
28. СОЦОАС128 Социологија филмске НС ИБ 1 1 5
комуникације
Предмети изборног блока 9
29. СОЦОАС129 Методика наставе СА ИБ 1 1 5
друштвено-
хуманистичких наука 1
30. СОЦОАС130 Насиље, васпитно СА ИБ 1 1 5
занемаривање и
злостављање деце
Предмети изборног блока 10
31. СОЦОАС131 Методика наставе СА ИМ 1 1 5
грађанског васпитања
32. СОЦОАС132 Школска педагогија СА ИМ 2 2 5
Предмети изборног блока 11
33. СОЦОАС133 Методика наставе СА ИМ 1 1 5
социологије 1
34. СОЦОАС134 Педагошка психологија СА ИM 2 1 5
62
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Aкадемски назив:
Дипломирани филозоф
У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
годинеи положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високом
образовању.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
1. Шта је филозофија? Чуђење, сумња и потресеност. Мњење и знање. Наука. Уметност. Религија.
Морал. Право. Политика. Истина. Правда. Добро и зло. Злочин и казна. Врлине. Категорички
императив. Естетске вредности (о лепом, узвишеном...). Категорије. Једно и мноштво. Време и
простор. Супстанција. Аристотелова теорија узрока. Платонова теорија идеја. Слобода. Могуће,
нужно, случајно и филозофске концепције света. Проблем универзалија. Онтологија. Аксиологија.
Естетика. Етика. Гносеологија. Историја филозофије. Филозофија историје.
2.Талес. Анаксимен. Анаксимандар. Анаксагора. Емпедокле. Елејци. Питагорејци. Хераклит.
Демокрит. Софисти. Сократ. Платон. Аристотел. Скептицизам и агностицизам. Стоици. Епикур.
63
Плотин. Аугустин. Т. Аквински. Схоластика. Хуманизам и ренесанса. Ф. Бекон. Хобс. Хјум. Лок.
Беркли. Декарт. Спиноза. Лајбниц. Кант. Фихте. Шелинг. Хегел. Маркс. Шопенхауер. Ниче. Кјеркегор.
Хусерл. Хајдегер. Јасперс. Сартр. Позитивизам. Прагматизам. Марксизам. Феномено- логија.
Егзистенцијализам. Аналитичка философија. Чему философија?
64
Укупно часова 60
активне наставе на
години студија =600
ТРЕЋА ГОДИНА
1. FILNS9 Историја V НС О 2 2 7
нововековне
филозофије I
2. FILSA1 Систематска V СА О 2 2 6
етика I
3. FILSA2 Систематска V СА О 2 2 6
естетика I
4. FILSA3 Гносеологија I V СА О 2 2 6
5. FILSA4 Предмет изборног СА 2 2 5
блока 5. V ИБ
6. FILNS10 Историја НС 2 2 7
нововековне
филозофије II VI О
7. FILSA5 Систематска СА 2 2 6
етика II VI O
8. FILSA6 Систематска СА 2 2 6
естетика II VI O
9. FILSA7 Гносеологија II VI СА O 2 2 6
10. FILSA8 Предмет изборног СА 2 2 5
блока 6 VI ИБ
Укупно часова 60
активне наставе на
години студија =600
ЧЕТВРТА ГОДИНА
1. FILNS11 Историја VII НС О 2 2 7
савремене
филозофије I
2. FILTM7 Методологија I VII ТМ О 2 2 6
3. FILTM8 Онтологија I VII ТМ О 2 2 6
4. FILSA9 Методика наставе VII СА О 2 2 6
филозофије I
FILSA10 Предмет изборног VII СА ИБ 2 2 5
блока 7
6. FILSA11 Историја VIII НС О 2 2 6
савремене
филозофије II
7. FILNS12 Методологија II VIII ТМ О 2 2 6
8. FILTM10 Онтологија II VIII ТМ О 2 2 6
9. FILSA11 Методика наставе VIII СА О 4 4 8
филозофије II
10. FILSA12 Завршни рад VIII СА 2 6
Укупно часова 60
активне наставе на
годи студија =600
Укупно ЕСПБ бодова 240
65
ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУФИЛОЗОФИЈЕ
PEDOAS27 Дидактика II AO ИБ 4. 2 2 6
Изборни блок 5
1. FILSA41 Античка филозофска СА ИБ5. 2 2 5
терминологија
2. FILSA42 Филозофија науке и технике СА ИБ5. 2 2 5
Изборни блок 6
1. FILSA81 Филозофска антропологија СА И6. 2 2 5
2. FILSA82 Филозофија васпитања и СА И6. 2 2 5
образовања
Изборни блок 7
1. FILSA101 Филозофија религије СА И7. 2 2 5
2. FILSA102 Уводу филозофију времена СА И7. 2 2 5
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ
Академски назив:
Дипломирани филолог
Студијски програм има за циљ да омогући студентима да стекну неопходна знања и вештине,
и да их оспособи да стечена знања и вештине примењују у практичном раду. Циљ студијског програма
јесте
1) стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области
англистичке лингвистике и науке о језику уопште;
2) развијање језичких вештина и компетенција студената у енглеском као страном језику до
нивоа Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике: језичка компетенција која се огледа у синтези
интегрисаних језичких вештина (говорење, читање, слушање и писање) са знањима из области
граматике, вокабулара као и употребе језика; такође се развијају и прагматска и комуникативна
компетенција, те културна компетенција у најширем смислу, уз разумевање различитих језичких
стилова и варијетета;
3)стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области
англофоних књижевности – упознавање са друштвено-историјским, материјалним и идејним
претпоставкама књижевних праваца, стилским и жанровским структурама и специфичностима
англофоних књижевности, као и упознавање са различитим критичко-теоријским приступима
књижевном делу;
4) развијање вештина разумевања, анализе и вредновања књижевних дела;
5) стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области
британске, америчке, канадске, шкотске, ирске и аустралијске културе;
6) стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области методике
наставе;
7) стицање знања и вештина из још једног страног језика (француски, немачки, руски, грчки),
најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике, као и стицање знања из
већег броја предмета из области психологије, социологије, педагогије, историје и филозофије.
8) развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и
активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима; и
9) развијање оних индивидуалних квалитета и способности студената које могу допринети
њиховом квалитетнијем професионалном раду у будућности.
У први семестар студијског програма основних студија англистике могу се уписати сва лица
са завршеном средњом школом у трајању од четири године. Услов за упис на студијски програм
Англистике у Нишу јесте положен пријемни испит. Пријемни испит подразумева проверу
синтетисаног знања из енглеског језика стеченог током претходног школовања. Испит се ради
писмено и кандидат може да освоји до 60 бодова. Његово место на ранг листи дефинисано је збиром
бодова које доноси на основу успеха у средњој школи и бодова које добије израдом пријемног испита.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
Пријемни испит састоји се из теста знања из енглеског језика у трајању од 120 минута и има
два дела. У првом делу теста, делу А, од кандидата за упис на студије тражи се да уради одређен број
задатака по принципу вишеструког избора. Дајy се задаци са четири понуђена одговора, од којих
кандидат увек бира само један. Проверава се вокабулар и знање граматике, као и опште познавање
англоамеричке културе. Избором одговарајуће речи или израза допуњује се дата реченица тако да она
буде језички и логички прихватљива. У другом делу теста за пријемни испит, делу Б, кандидат добија
вежбања са упутством да попуни празнине одговарајућом речи, фразом или реченицом по сопственом
нахођењу, опет са циљем да одговор који студент даје буде језички и логички прихватљив. Успешном
израдом оваквог теста кандидат потврђује да је компетентан да настави усавршавање свих језичких
вештина на академском нивоу уписом на Департман за англистику.
68
ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НА СТУДИЈСКОМ
ПРОГРАМУ АНГЛИСТИКЕ
71
5. ITA3 Италијански јез. 3 3 СА И 2 2 0 0 4
6. FRA1 Француски језик 1 3 СА И 2 2 0 0 4
7. RUS1 Руски језик 1 3 СА И 2 2 0 0 4
Обавезни
1. Савремени енглески 4 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS12
језик 4
2. Књижевност 4 ТМ О 2 4 0 0 8
ANGOAS13
викторијанског доба
3. ANGOAS14 Синтакса 4 НС О 2 2 0 0 4
4. Студије канадске 4 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS15
културе
Изборни
блок А
1. Дескриптивна 4 НС И 2 1 0 0 3
ANGOAS38
граматика
2. ANGOAS39 Морфосинтакса 4 НС И 2 1 0 0 3
3. Америчке студије - 4 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS40
филм
4. Интегрисане 4 TM И 1 1 0 0 3
ANGOAS41 вештине: Критичко
читање
5. Интегрисане 4 СА И 1 1 0 0 3
вештине: развијање
ANGOAS42
прагматичке
компетенције
Изборни
блок Б
1. FRA4 Француски језик 4 4 НС И 2 2 0 0 4
2. NEM4 Немачки језик 4 4 НС И 2 2 0 0 4
3. RUS4 Руски језик 4 4 НС И 2 2 0 0 4
4. GRC4 Грчки језик 4 4 НС И 2 2 0 0 4
5. ITA4 Италијански јез. 4 4 СА И 2 2 0 0 4
6. FRA2 Француски језик 2 4 СА И 2 2 0 0 4
7. RUS2 Руски језик 2 4 СА И 2 2 0 0 4
Укупно часова активне 62
наставе на години студија
П=22-24 В= 32-34 = 54-58
ТРЕЋА ГОДИНА
Обавезни
1. Савремени енглески 5 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS16
језик 5
2. Америчка 5 ТМ О 2 4 0 0 8
ANGOAS17 књижевност -
класици
3. Методика наставе 5 ТМ О 2 2 0 0 4
ANGOAS18
енглеског језика 1
4. Аустралијске 5 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS19
студије
Изборни
1. Основе 5 ТМ И 2 0 0 0 3
трансформационо-
ANGOAS43
генеративне
синтаксе
2. Теорија и техника 5 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS44
превођења
3. ANGOAS45 Интеркултурна 5 ТМ И 1 1 0 0 3
72
комуникативна
компетенција
4. Системско- 5 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS46 функционална
граматика
5. Лексички елементи 5 TM И 2 0 0 0 3
ANGOAS47
енглеског језика
6. FRA5 Француски језик 5 5 НС И 2 2 0 0 4
7. NEM5 Немачки језик 5 5 НС И 2 2 0 0 4
8. RUS5 Руски језик 5 5 НС И 2 2 0 0 4
9. GRC5 Грчки језик 5 5 НС И 2 2 0 0 4
10. FRA3 Француски језик 3 5 НС И 2 2 0 0 4
11. RUS3 Руски језик 3 5 НС И 2 2 0 0 4
Обавезни
1. Савремени енглески 6 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS20
језик 6
2. Америчка 6 ТМ О 2 4 0 0 8
ANGOAS21 књижевност –
поезија и драма
3. Методика наставе 6 СА О 2 2 0 0 4
ANGOAS22
енглеског језика 2
4. Увод у когнитивну 6 ТМ О 2 2 0 0 4
ANGOAS23
лингвистику
Изборни
1. Основи 6 ТМ ИБ 2 0 0 0 3
ANGOAS48
лексикологије
2. ANGOAS49 Готска имагинација 6 ТМ И 2 0 0 0 3
3. ANGOAS50 Форма и садржина 6 TM И 1 1 0 0 3
4. Афро-америчке 6 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS67
студије
5. FRA6 Француски језик 6 6 НС И 2 2 0 0 4
6. NEM6 Немачки језик 6 6 НС И 2 2 0 0 4
7. RUS6 Руски језик 6 6 НС И 2 2 0 0 4
8. GRC6 Грчки језик 6 6 НС И 2 2 0 0 4
9. FRA4 Француски језик 4 6 НС И 2 2 0 0 4
10. RUS4 Руски језик 4 6 НС И 2 2 0 0 4
Укупно часова активне 62
наставе на години студија П=
22-24 В= 28-36 = 50-60
ЧЕТВРТА ГОДИНА
Обавезни
1. Савремени енглески 7 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS24
језик 7
2. Англоамеричка 7 НС О 2 4 0 0 8
ANGOAS25
књижевност 1
3. Семантика 7 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS26
именовања
4. Шекспир – 7 ТМ О 2 2 0 0 4
ANGOAS27
специјални курс 1
Изборни
блок А
1. Канадска кратка 7 НС И 2 1 0 0 3
ANGOAS51
прича
2. Лингвистика у 7 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS52 когнитивним
наукама
73
3. Модерна англофона 7 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS53 проза за децу и
младе
4. Елементи културе у 7 TM И 1 1 0 0 5
ANGOAS54 настави енглеског
језика
5. Језички огледи: 7 НС И 1 1 0 0 3
превођење са
ANGOAS68
енглеског на српски
језик
Изборни
блок Б
1. Граматика у 7 TM И 1 1 0 0 5
ANGOAS55 настави енглеског
као страног језика
2. Тестирање у 7 СА И 1 1 0 0 5
ANGOAS56 настави енглеског
као страног језика
3. Консекутивно 7 СА И 1 1 0 0 3
ANGOAS57
превођење
4. ANGOAS58 Анализа дискурса 7 НС И 2 0 0 0 3
Обавезни
1. Савремени енглески 8 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS28
језик 8
2. Англоамеричка 8 НС О 2 4 0 0 8
ANGOAS29
књижевност 2
3. Когнитивна 8 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS30
семантика
Изборни
блок А
1. Изговор у настави 8 СА И 1 1 0 0 5
ANGOAS59
страног језика
2. Шекспир – 8 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS60
специјални курс 2
3. Учење језика уз 8 СА И 1 1 0 0 5
ANGOAS61
помоћ рачунара
4. ANGOAS62 Ирске студије 8 НС И 2 0 0 0 3
5. Језички огледи: 8 НС И 1 1 0 0 3
превођење са
ANGOAS69
српског на енглески
језик
6. Когнитивно- 8 ТМ И 1 1 0 0 3
граматичке методе
ANGOAS70
у настави енглеског
језика
7. Превођење 8 СА И 2 0 0 0 3
ANGOAS71
англофоне поезије
Изборни
блок Б
1. PEDOAS49 Педагогија 8 АО И 2 0 0 0 6
2. Истраживања у 8 АО И 2 2 0 0 6
PEDOAS15
педагогији
3. Теорије моралног 8 АО И 2 2 0 0 6
PEDOAS16
васпитања
4. Породична 8 АО И 2 2 0 0 6
PEDOAS30
педагогија
74
Изборни
Блок В
1. PSIHIZB Психологија 8 АО И 2 0 0 0 6
2. Психологија 8 АО И 2 2 0 0 6
PEDOAS7
личности
3. Невербална 8 АО И 2 0 0 0 6
13PSIISA27
комуникација
Укупно Укупно Укупно 64–
= 21-23 = 23-29 = 44-52 71
Укупно часова активне
наставе у свим годинама
студија = 204–228
Стручна пракса – 6 6
Практикум из
ANGOASSP
методике наставе
енглског језика
Укупно ЕСПБ бодова 256–
266
75
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
Aкадемски назив:
Дипломирани филолог
У прву годину студија могу се уписати сва лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
године. Кандидати за упис полажу пријемни испит. Коначна ранг листа кандидата за упис формира се
на основу њиховог постигнутог успеха у средњој школи и на основу резултата пријемног испита.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
Пријемни испит подразумева проверу синтетисаног знања из немачког језика стеченог током
претходног школовања. Програм пријемног испита оријентише се према програму за гимназије
општег типа, односно одговара језичком међунивоуА2/Б1.
Испит се ради писмено, у облику теста знања језика. Проверава се вокабулар, знање граматике, језичке
вештине (нпр. разумевање прочитаног текста). Испитни задаци могу бити различитог типа. Одређен
број задатака је по принципу вишеструког избора (нпр. четири понуђена одговора,од којих кандидат
увек бира само један),или се добијају задаци са упутством да се попуне празнине одговарајућом речи,
фразом или реченицом по сопственом нахођењу, са циљем да одговор који студент даје буде језички и
логички прихватљив. Или се захтевају трансформације реченичних структура (актив-пасив, потврдни
у одрични облик итд.)
Морфологија:
Род и број именица. Промена именица. Неодређени, одређени и нулти члан-облици и
употреба. Промена и употреба личних, присвојних, односних, упитних и неодеђених заменица.
Придеви. Деклинација и компарација придева. Придев као именица. Основни и редни бројеви.
Негација. Предлози. Предлози са акузативом. Предлози са дативом. Предлози са генитивом.
Предлози са дативом и акузативом. Семантичка класификација предлога. Прилози. Речце.
77
Глаголи- правилни, неправилни, са одвојивим и неодвојивим префиксом, модални, повратни
и помоћни глаголи. Времена. Инфинитиви. Облици и употреба партиципа. Императив. Коњуктив.
Облици и употреба пасива. Рекција глагола.
Синтакса:
Ред речи у реченици. Просте и проширене реченице-исказне, упитне, узвичне, заповедне и
жељне реченице. Независно-сложене реченице-саставне, супротне, раставне, узрочне, закључне и
искључне реченице. Зависно-сложене реченице-субјекатске, објекатске, предикативне, адвербијалне
реченице (локалне, темпоралне, модалне, консекутивне, каузалне, финалне, кондиционалне,
концесивне реченице.)
ЛИТЕРАТУРА:
Основна:
1. Јован Ђукановић, Оливера Дурбаба: Граматика немачког језика засредње школе, Завод за уџбенике
и наставна средства,Београд, 2008.
Допунска:
2. Нада С. Арсенијевић: Граматика савременог немачког језика, Научна књига, Београд, 1995.
3. Anne Buscha, Syilvia Szita: B-Grammatik, Übungsgrammatik Deutsch alsFremdsprache, Schubert Verlag,
2011
4. Dreyer/Schmidt: Lehr- und Übungsbuch der deutschen Grammatik. Dieneue Gelbe, Max Hueber Verlag,
2000
5. Barbara Gottstein-Schramm, Susanne Kalender, Franz Specht: Grammatik – ganz klar, Max Hueber
Verlag, 2011
6. Richard Schmitt: Weg mit den typischen Fehlern Teil 2, Max Hueber Verlag, 2011
7.Јован Ђукановић, Бранислава Поповић: Deutsches Übungsbuch, Граматичка вежбања за III и IV
разред гимназија и средњих стручних школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,1995
Уџбеници:
1.ĐorđoMota, VesnaNikolovski, LeonoraRakićević: KlettDirekt 1 - уџбеник и радна свеска,Klett
2.ĐorđoMota, VesnaNikolovski, LeonoraRakićević: KlettDirekt 2 - уџбеник и радна свеска,Klett
3.ĐorđoMota, VesnaNikolovski, LeonoraRakićević: KlettDirekt 3 - уџбеник и радна свеска,Klett
4.ĐorđoMota, VesnaNikolovski, LeonoraRakićević: KlettDirekt 4 - уџбеник и радна свеска,Klett
5.FrederikeJin, MagdalenaMichalak, LutzRohrmann: Prima 5, немачки језик за 1. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, DataStatus
6.FrederikeJin, MagdalenaMichalak, LutzRohrmann: Prima 6, немачки језик за 2. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, DataStatus
7.FrederikeJin, MagdalenaMichalak, LutzRohrmann: Prima 7, немачки језик за 3. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, DataStatus
8.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann:Prima 8, немачки језик за 4. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
*Кандидати могу користитинеку другу практичну граматику немачког језика, тј. збирку
тестова/уџбеник на немачком језику средњег нивоа тежине.
78
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈA НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
Ш Назив предмета С Тип Статус Активна настава Остали
предмета часови ЕСПБ
П В ДОН
I ГОДИНА
1. NEMOAS1 Увод у германистику 1 1 ТМ O 2 1 0 0 5
2. NEMOAS2 Савремени немачки језик 1 1 СА O 2 7 0 0 7
3. NEMDOD1 Морфологија немачког језика 1 1 НС О 2 2 0 0 5
4. NEMOAS3 Немачка књижевност 1 1 НС O 3 1 0 0 5
5. NEMOAS4 Изборни блок 1 1 ИБ 0 4
6. NEMOAS5 Изборни блок 2 1 ИБ 0 4
7. NEMDOD2 Увод у германистику 2 2 ТМ О 2 1 0 0 5
8. NEMOAS6 Савремени немачки језик 2 2 СА O 2 7 0 0 7
9. NEMDOD3 Морфологија немачког језика 2 2 НС О 2 2 0 0 5
10. NEMOAS7 Немачка књижевност 2 2 НС O 3 1 0 0 5
11. NEMOAS9 Изборни блок 3 2 ИБ 0 4
12. NEMOAS10 Изборни блок 4 2 ИБ 0 4
25,75 26,83
Укупно часова активне наставе на години студија: 788,70 Укупно ЕСПБ: 60
80
4 RUS5 Руски језик 5 5 НС ИБ 1 1 0 4
Предмети изборног блока 11
1 ENGPM6 Енглески језик 6 6 СА ИБ 1 1 0 4
2 FRA6 Француски језик 6 6 СА ИБ 1 1 0 4
3 GRC6 Грчки језик 6 6 СА ИБ 1 1 0 4
4 RUS6 Руски језик 6 6 СА ИБ 1 1 0 4
Предмети изборног блока 2 (1. семестар)
Филозофија васпитања и
1 FILSA82 1 ТМ ИБ 2 0 0 4
образовања
2 SOCOAS127 Социологија омладине 1 TM ИБ 2 0 0 4
3 RUSOAS12 Српски језик 1 1 СА ИБ 2 1 0 4
Предмети изборног блока 4 (2. семестар)
1 11PSIITM12 Социологија образовања 2 ТМ ИБ 2 0 0 4
2 NOVO06 Основи социологије 2 TM ИБ 2 0 0 4
3 NOVO07 Информатика 2 ТМ ИБ 1 1 0 4
4 RUSOAS16 Српски језик 2 2 СА ИБ 2 1 0 4
Предмети изборног блока 6 (3. семестар)
1 13SRBIB45 Креативно писање 3 СА ИБ 2 1 0 4
2 12SRBIB29 Правци у лингвистици 3 ТМ ИБ 2 0 0 4
3 PEDOAS13 Етика 3 АО ИБ 2 0 0 4
Предмети изборног блока 8 (4. семестар)
Детињство, култура и
1 PEDOAS14 4 АО ИБ 2 0 0 4
васпитање
2 PEDOAS45 Интеркултурално васпитање 4 ТМ ИБ 2 0 0 4
3 NOVO33 Нови медији 4 ТМ ИБ 2 1 0 4
Предмети изборног блока 10 (5. семестар)
Дидактика наставе немачког
1 NEMOAS41 5 НС ИБ 2 2 0 4
језика
Мултимедијални системи у
2 PEDOАS24 5 СА ИБ 2 0 0 4
образовању
3 PEDOAS26 Докимологија 5 СА ИБ 2 0 0 4
Предмети изборног блока 12 (6. семестар)
Анализа и планирање наставе
1 NEMOAS42 6 НС ИБ 2 2 0 4
немачког језика
Рад са децом са потребом за
2 PEDOAS33 посебном друштвеном 6 НС ИБ 2 0 0 4
подршком
3 14PSIINS35 Психолингвистика 6 ТМ ИБ 2 0 0 4
4 PEDOAS7 Психологија личности 6 ТМ ИБ 2 0 0 4
5 13PSIISA27 Невербална комуникација 6 ТМ ИБ 2 0 0 4
6 FRASA6 Академско писање 6 НС ИБ 2 0 0 4
Предмети изборног блока 13 (7. семестар)
1 PEDOAS40 Социологија наставника 7 ТМ ИБ 2 0 0 4
2 PEDOAS12 Педагошка психологија 7 СА ИБ 2 0 0 4
Предмети изборног блока 14 (8. семестар)
1 NOVI92 Увод у социолингвистику 8 СА ИБ 2 0 0 4
Педагошка превенција
2 PEDOAS47 8 СА ИБ 2 0 0 4
поремећаја у понашању
3 PEDOAS43 Образовна технологија 8 СА ИБ 2 0 0 4
4 PEDOAS30 Породична педагогија 8 ТМ ИБ 2 0 0 4
5 14PSIOSA39 Психологија наставе 8 СА ИБ 2 0 0 4
81
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
Академски назив:
Дипломирани филолог
У прву годину студија могу се уписати сва лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
године.
Кандидати за упис полажу пријемни испит.
Коначна ранг листа кандидата за упис формира се на основу њиховог постигнутог успеха у средњој
школи и на основу резултата пријемног испита.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Пријемни испит састоји се из теста знања из руског језика, односно другог страног језика, који су
кандидати учили у претходним циклусима образовања, или из српског језика. Време израде је 90
минута. Максимални број поена је 60.
82
ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ РУСКОГ ЈЕЗИКА НА
СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУРУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
83
Тест представља проверу језичких вештина слушања, разумевања, читања и писања. Испитни задаци
могу бити различитог типа: одговори на питања, попуњавања празнина, диктат, заокруживање тачног
одговора, трансформације реченичних структура (нпр. пребацивање актива у пасив, потврдног у
одрични облик) итд.
Кандидати који током претходног школовања нису учили руски језик, а конкуришу за упис на основне
академске студије руског језика и књижевности, могу се определити да на пријемном испиту, уместо
теста знања из руског језика, полажу тест знања и из неког од следећих језика: српски, енглески,
француски или немачки језик.
ЛИТЕРАТУРА
Уџбеници који се користе у средњој школи: Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика,
уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд, 1992. и остала издања; Митар Пешикан, Јован
Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2010 (и каснија
издања) или Милорад Дешић, Правопис српског језика, Клет, 2015 (школско издање).
84
ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
* Библиографске јединице под бр. 10−13 наведене су као допунска литература и доступне су у
Француском институту у Нишу.
Морфологија:
Род и број именица. Промена именица. Неодређени, одређени и нулти члан-облици и употреба.
Промена и употреба личних, присвојних, односних, упитних и неодеђених заменица.
86
Придеви. Деклинација и компарација придева. Придев као именица.
Основни и редни бројеви. Негација.
Предлози. Предлози са акузативом. Предлози са дативом. Предлози са генитивом. Предлози са
дативом и акузативом. Семантичка класификација предлога.
Прилози. Речце.
Глаголи: правилни, неправилни, са одвојивим и неодвојивим префиксом, модални, повратни и
помоћни глаголи.
Времена. Инфинитиви. Облици и употреба партиципа. Императив. Коњуктив. Облици и употреба
пасива. Рекција глагола.
Синтакса:
Ред речи у реченици. Просте и проширене реченице-исказне, упитне, узвичне, заповедне и жељне
реченице. Независно-сложене реченице-саставне, супротне, раставне, узрочне, закључне и искључне
реченице. Зависно-сложене реченице-субјекатске, објекатске, предикативне, адвербијалне реченице
(локалне, темпоралне, модалне, консекутивне, каузалне, финалне, кондиционалне, концесивне
реченице).
Литература:
Граматике и приручници:
1. Јован Ђукановић, Оливера Дурбаба: Граматика немачког језика засредње школе, Завод за уџбенике
и наставна средства,Београд, 2008.
2. Нада С. Арсенијевић: Граматика савременог немачког језика, Научна књига, Београд, 1995.
3. Dreyer/Schmidt: Lehr- und Übungsbuch der deutschen Grammatik. Dieneue Gelbe, Max Hueber Verlag,
2000
4. Barbara Gottstein- Schramm, Susanne Kalender, Franz Specht: Grammatik –ganz klar, Max Hueber
Verlag, 2011
Уџбеници:
1.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 1 - уџбеник и радна свеска,Klett
2.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 2 - уџбеник и радна свеска, Klett
3.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 3 - уџбеник и радна свеска, Klett
4.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 4 - уџбеник и радна свеска, Klett
5.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 5, немачки језик за 1. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
6.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 6, немачки језик за 2. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
7.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 7, немачки језик за 3. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском,Data Status
8.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 8, немачки језик за 4. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском,Data Status
87
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈА РУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ДРУГА ГОДИНА
1. РУСОАС9 Творба речи руског III ТМ О 2 6 7
језика
2. РУСОАС10 Руски романтизам III НС О 2 2 6
3. РУСОАС11 Теорија књижевности III ТМ О 2 2 5
4. РУСОАС12 Српски језик I III СА О 2 1 5
5. РУСИБ3 Предмет изборног III НС ИБ 2 2 4
блока 3.
6. РУСИБ3a Предмет изборног III АО ИБ 2 2 3
блока 3а.
7. РУСОАС13 Морфологија IV ТМ О 2 6 7
именских речи руског
језика
8. РУСОАС14 Руски реализам IV НС О 2 2 8
9. РУСОАС15 Упоредна граматика IV АО О 2 0 6
словенских језика
10. РУСОАС16 Српски језик II IV СА О 2 1 5
11. РУСИБ4 Предмет изборног IV СА ИБ 2 2 4
блока 4.
22 26 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 48
ТРЕЋА ГОДИНА
1. РУСОАС17 Морфологија V ТМ О 2 7 8
глаголских речи руског
језика
2. РУСОАС18 Руски реализам и V ТМ О 2 2 9
предмодернизам
3. РУСОАС19 Конфронтациона V НС О 2 1 5
анализа руског и
српског језика
4. РУСОАС20 Историја руског језикаI V ТМ О 2 0 4
88
5. РУСИБ5 Предмет изборног V НС ИБ 2 0 5
блока 5.
6. РУСОАС21 Лексикологија руског VI СА О 2 6 7
језика
7. РУСОАС22 Руски модернизам VI НС О 2 2 7
8. РУСОАС23 Лингвокултурологија VI НС О 2 2 6
ЧЕТВРТА ГОДИНА
1. РУСОАС25 Основи синтаксе VII НС О 2 4 6
руског језика
2. РУСОАС26 Методика наставе VII СА О 2 2 7
руског језика
3. РУСОАС27 Руска књижевност VII ТМ О 2 2 7
друге половине 20.
века
4. РУСОАС28 Техника превођења VII СА О 2 2 4
5. РУСИБ7 Предмет изборног VII ИБ 2 2 5
блока 7.
6. РУСОАС29 Синтакса руског VIII СА О 2 3 5
језика
7. РУСОАС30 Савремена руска VIII ТМ О 4 2 6
књижевност
8. РУСОАС31 Стилистика руског VIII СА О 2 1 5
језика
9. РУСОАС32 Књижевно превођење VIII СА О 2 1 4
10. РУСИБ8 Предмет изборног VIII ИБ 2 1 5
блока 8.
11. РУСИБ8а Предмет изборног VIII СА ИБ 2 2 4
блока 8а.
12. РУСОАС33 Стручна пракса VIII СА 6
24 22 64
Укупно часова активне наставе на години студија = 46
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија =181
Укупно ЕСПБ 244
89
Предмети изборног блока 2.
1 ЕНГМС2 Енглески језик II AO ИБ 2 2 4
2 РУСОАС108 Француски језик II AO ИБ 2 2 4
3 РУСОАС109 Немачки језик II AO ИБ 2 4
4 РУСОАС110 Грчки језик II AO ИБ 2 4
Предмети изборног блока 3.
1 РУСОАС111 Бугарски језик III НС ИБ 2 2 4
2 РУСОАС112 Енглески језик III НС ИБ 2 2 4
3 РУСОАС113 Француски језик III НС ИБ 2 2 4
4 РУСОАС114 Немачки језик III НС ИБ 2 2 4
5 РУСОАС115 Грчки језик III НС ИБ 2 2 4
Предмети изборног блока 3а.
1 11СРБИБ06 Основе академског AO ИБ 2 2 3
писања
2 14СРБИБ62 Лектура и коректура AO ИБ 2 2 3
Предмети изборног блока 4.
1 РУСОАС116 Бугарски језик IV СА ИБ 2 2 4
2 РУСОАС117 Енглески језик IV СА ИБ 2 2 4
3 РУСОАС118 Француски језик IV СА ИБ 2 2 4
4 РУСОАС119 Немачки језик IV СА ИБ 2 2 4
5 РУСОАС120 Грчки језик IV СА ИБ 2 2 4
Предмети изборног блока 5.
1 14PSIINS32 Психологија НС ИБ 2 1 5
стваралаштва
2 PSIHIZB Психологија НС ИБ 2 0 6
3 PEDOAS12 Педагошка НС ИБ 2 1 5
психологија
90
91
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СРБИСТИКЕ
Aкадемски назив:
Дипломирани филолог
Сврха студијског програма Oсновних академских студија србистике јесте образовање студената за
филологе србисте. Научне, стручне и практичне компетенције које студенти стичу на студијама првог степена
омогућиће им да буду наставници српског језика и књижевности посвећени образовању и васпитању ученика,
способни да подстичу њихов интелектуални, културни и духовни развој. Компетенције стечене кроз различите
изборне предмете које студијски програм нуди, омогућиће дипломираним студентима обављање различитих
послова из сфере делатности у институцијама културе (лектора и коректора, новинара и уредника у ихдавачним
кућама, библиотекара и сл.).
92
- анализира, интерпретира и објашњава репрезентативна дела српске, јужнословенске,
европске и светске књижевности;
- демонстрира употребуосно ва технике научног писања и покаже способност у избору,
организовању и употреби релевантне литературе у свим п о н у ђ е н и м областима;
- савлада један страни језик, нан и в о у писане и у с м е н е комуникације;
- примени с а в р е м е н а сазнања педагошко-психолошких дисциплина, методике наставе
језика и књижевности, као и да буде у стању да своја знања, умења и вештине формулише
и пренесе будућим ученицима служећи се најсавременијим наставним методама ;
- препознаје и образлаже одступања од граматичке и правописне норме и коригује грешке у
пракси;
- влада говорним компетенцијама у различитим видовима испољавања културе говора; влада
теоријом и праксом говорне културе;
- способан је за самостални професионални јавни наступ; способан је да критички анализира јавни
говор и наступ;
- препознаје, дефинише и описује појаве карактеристичне за новинарски стил;
- препознаје и вреднује књижевну продукцију у дијахронији и синхронији и у стању је да васпитава
књижевни укус читалачке публике.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
На основу укупног броја поена које кандидати стекну формира се јединствена ранг листа
кандидата, а у прву годину студија уписују се кандидати редом од почетка ранг листе све до попуне
планираног броја места за упис. Кандидати који су у средњој школи освојили награде (бар једно од
прва три места на такмичењу) на републичким такмичењима из српског језика и књижевности које
организује Министарство просвете РС ослобађају се полагања теста знања на пријемном испиту, а на
том делу им се признајe максималан број поена.
Пријемни испит се полаже према Програму српског језика и књижевности („Службени гласник
СР Србије” – „Просветни гласник”, број 5/90, „Службени гласник Републике Србије” – „Просветни
гласник” број 3/91 и „Службени гласник РС” – „Просветни гласник” 3/92).
I СРПСКИ ЈЕЗИК
ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ. Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и
комуникација. Еволуција језика (развој језика, настанак и развој писма). Језик, култура и друштво.
Типови језика (језици у свету, језичка сродност, језички типови и језичке универзалије). Раслојавање
језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације књижевног језика и
правописа. Екавски и ијекавски изговор. Наречја српског језика. Дијалекатска основица српског
књижевног језика.
ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ. Језик као систем знакова. Фонетика и
фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Гласовни систем српског књижевног језика. Фонолошки систем
српског књижевног језика. Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у
93
промени и грађењу речи. Прозодија. Акценатски систем српског књижевног језика. Морфологија. Речи
и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Грађење речи. Променљиве и
непроменљиве речи (именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи, прилози, предлози, везници, речце
и узвици). Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Сложенице, полусложенице, правописна
решења. Синтакса. Реченице у ширем смислу и реченице у ужем смислу. Речи. Синтагма. Падежни
систем. Систем зависних реченица и главне врсте зависних реченица. Систем независних реченица.
Глаголска времена и глаголски начини. Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије).
Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија, полисемија и
хомонимија; метафоричка и метонимијска значења. Стилска вредност лексема. Основни појмови о
терминологији и терминима. Терминолошки речници. Основни појмови о фразеологији и
фразеолошким јединицама. Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе.
ЛИТЕРАТУРА:
II СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ
94
Доситеј Обрадовић – Писмо Харалампију, Живот и прикљученија (I део); Јован Стерија Поповић –
Тврдица.
РОМАНТИЗАМ. Романтизам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни
представници). Поетика романтизма, однос према традицији и просветитељству, одлике стила,
жанрова и мотивско-тематских тенденција, развој лирике, драме трагедије и мешовитих облика.
Виктор Иго – „Предговор Кромвелу”; Џорџ Гордон Бајрон – Чајлд Харолд; Александар Сергејевич
Пушкин – Цигани, Евгеније Оњегин (одломци); Шандор Петефи – Слобода света; Хајнрих Хајне –
Лорелај; Вук Стефановић Караџић: реформатор језика и правописа (из Предговора Српском рјечнику);
лексикограф (Српски рјечник); сакупљач народних умотворина (О подјели и постању народних
пјесама); књижевни историчар и полемичар (Критика на роман Љубомир у Јелисијуму); писац –
историчар, биограф (Житије Хајдук-Вељка Петровића); Петар Петровић Његош – Горски вијенац;
Бранко Радичевић – Ђачки растанак, Кад млидијах умрети; Ђура Јакшић – Орао, Вече, Поноћ,
Јелисавета кнегиња црногорска (одломак); Јован Јовановић Змај – Ђулићи, Ђулићи увеоци, Јутутунска
народна химна; Лаза Костић – Међу јавом и мед сном, Santa Maria della Salute; Иван Мажуранић –
Смрт Смаил-аге Ченгића; Франце Прешерн – Сонетни венац.
РЕАЛИЗАМ. Реализам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници).
Поетика реализма: однос према стварности, ослонац на позитивистичку слику света, доминација
прозе, обележје књижевног лика и реалистичког стила. Реализам у Европи – поетика реализма (Балзак
– Предговор Људској комедији). Поетика реализма у српској књижевности (Светозар Марковић –
Певање и мишљење). Оноре де Балзак – Чича Горио; Николај Васиљевич Гогољ – Ревизор; Ги де
Мопасан – Два пријатеља; Лав Николајевич Толстој – Рат и мир, или Ана Карењина; Јаков Игњатовић
– Вечити младожења; Милован Глишић – Глава шећера; Лаза Лазаревић – Ветар; Радоје Домановић –
Данга, Вођа; Стеван Сремац – Зона Замфирова; Бранислав Нушић – Народни посланик; Иво Андрић –
Мост на Жепи; Драгослав Михаиловић – Кад су цветале тикве; Симо Матавуљ – Поварета, Бакоња
фра-Брне (одломак); Војислав Илић – Сиво, суморно небо, Јутро на Хисару, Запуштени источник.
МОДЕРНА. Модерна у европској и српској књижевности. Шарл Бодлер – Везе, Албатрос;
Артур Рембо – Офелија; Стефан Маларме – Лабуд; Антон Павлович Чехов – Ујка Вања; Богдан
Поповић – Антологија новије српске лирике (Предговор); Алекса Шантић – Моја отаџбина,
Претпразничко вече, Вече на шкољу; Јован Дучић – Залазак сунца, Сунцокрети, Јабланови; Милан
Ракић – Јасика, Искрена песма, Долап, Наслеђе; Владислав Петковић Дис – Тамница, Можда спава,
Нирвана; Сима Пандуровић – Светковина, Родна груда; Антун Густав Матош – Јесење вече, Notturno;
Бoрисав Станковић – У ноћи, Коштана, Нечиста крв; Јован Скерлић – О Коштани; Петар Кочић –
Мрачајски прото, Јазавац пред судом; Иван Цанкар – Краљ Бетајнове.
МЕЂУРАТНА И РАТНА КЊИЖЕВНОСТ. Европска књижевност у првим деценијама ХХ века
(појам, особености и значај). Књижевни покрети и струје у југословенским књижевностима између два
рата. Ратна књижевност. Владимир Мајаковски – Облак у панталонама; Федерико Гарсија Лорка –
Романса месечарка; Рабиндрант Тагоре – Градинар; Франц Кафка – Процес; Ернест Хемингвеј –
Старац и море; Вилијем Фокнер – Бука и бес; Семјуел Бекет – Чекајући Годоа; Милутин Бојић – Плава
гробница; Милош Црњански – Суматра, Стражилово, Сеобе I део; Момчило Настасијевић – Туга у
камену; Тин Ујевић – Свакидашња једиковка, Колајна (избор); Коста Рацин – Берачи дувана; Растко
Петровић – Људи говоре; Исидора Секулић – Госпа Нола, Кроника паланачког гробља; Мирослав
Крлежа – Господа Глембајеви; Добриша Цесарић – Облак, Повратак; Оскар Давичо – Хана (избор);
Иван Горан Ковачић – Јама; Десанка Максимовић – Тражим помиловање (избор); Васко Попа –
Каленић, Манасија; Бранко Миљковић – Ватра и ништа; Бранко Ћопић – Башта сљезове боје; Владан
Десница – Прољећа Ивана Галеба.
САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ. Битна обележја и најзначајнији представници европске и
српске књижевности. Албер Ками – Странац; Л. Борхес – Чекање; Стеван Раичковић – Септембар,
Камена успаванка; Миодраг Павловић – Научите пјесан, Реквијем; Весна Парун – Ти која имаш
невиније руке; Блаже Конески – Везилка; Иво Андрић – Проклета авлија, Ех понто, На Дрини ћуприја,
Мост на Жепи; Меша Селимовић – Дервиш и смрт; Михајло Лалић – Лелејска гора; Добрица Ћосић –
Корени, Време смрти; Александар Тишма – Употреба човека; Данило Киш – Енциклопедија мртвих;
95
Душан Ковачевић – Балкански шпијун; Милорад Павић – Хазарски речник; избор књижевних критика
и есеја (Исидора Секулић, Петар Џаџић, М. Павловић, Никола Милошевић, Света Лукић).
ЛИТЕРАТУРА
96
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА СТУДИЈА СРБИСТИКЕ
97
Предмети изборног блока 5
Енглески језик 3, Немачки језик 3, Француски језик 3, Руски језик 3, Грчки језик 3.
Предмети изборног блока 6
Самообликовање идентитета у ренесансној култури старог Дубровника, Народни еп о Марку
Краљевићу у балканском контексту, Љубав у старој српској књижевности, Правци у
лингвистици, Дијалекатска лексикографија, Акустичка фонетика, Медијске комуникације.
99
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
Академски назив:
Дипломирани филолог за француски језик и књижевност
100
језику, али и у развијању њихових вештина у ширем смислу ― креативности, критичког
мишљења и кооперативности.
6. Студент поседује знања и вештине из још једног страног језика (енглески, немачки, руски,
грчки), најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике.
7. Студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности
непрекидног интелектуалног и професионалног усавршавања током професионалне каријере.
8. Студент је оспособљен за даље образовање намастер и докторским студијама, односно, за даље
стручно усавршавање на специјалистичким студијама и у пројектима за професионално
усавршавање.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
101
ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА
1. Драшковић, Владо: Граматика француског језика за основну школу, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд 1979.
2. Папић, Марко: Граматика француског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
1984.
3. Horetzky, Edita: Précis pratique de grammaire française, Školska knjiga, Zagreb 1973.
4. Jovanović, Slobodan A. i saradnici: Savremeni francusko-srpskohrvаtski rečnik sa gramatikom, U
saradnji sa J. Čemerikić, D. Damnjanović i M. Đorđević (gramatiku je izradila Ksenija Jovanović),
Prosveta, Beograd 1991.
5. Jovanović, Slobodan A. i saradnici: Savremeni srpskohrvаtsko-francuski rečnik, U saradnji sa J.
Čemerikić i D. Damnjanović, Prosveta, Beograd 1993.
6. Половина, Пера и Радмила Чулајевић: Речник француског језика за основну школу, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд 1982.
7. Михајловић, Живка: Школски француско-српскохрватски речник (средњи ниво учења), Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд 1980.
8. Видић, Јасна, мр Нада Варничић-Донжон: Améliorez votre français! Exercices de grammaire,
Граматичка вежбања за I и II разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
1996.
9. Видић, Јасна: Améliorez votre français! 2. Exercices de grammaire, Граматичка вежбања за III и IV
разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1998.
10. Akyuze, Anne et al.: Les exercices de grammaire, niveau A1, Hachette, Paris 2005.
11. Akyuze, Anne et al.: Les exercices de grammaire avec corrigés, niveau A2, Hachette, Paris 2006.
12. Delatour, Yves et al.: Grammaire, 350 exercices, niveau moyen, Hachette, Paris 1996.
13. Delatour, Yves et al.: Nouvelle grammaire du français, Hachette, Paris 2004.
* Библиографске јединице под бр. 10−13 наведене су као допунска литература и доступне су у
Француском институту у Нишу.
Кандидати који током претходног школовања нису учили француски језик, а конкуришу за упис на
основне академске студије француског језика и књижевности, могу се определити да на пријемном
испиту, уместо теста знања из француског језика, полажу тест знања и из неког од следећих језика:
српски, енглески, руски или немачки језик.
102
ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ
Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Фонолошки систем српског књижевног језика.
Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и грађењу речи. Прозодија. Морфологија.
Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Грађење речи.
Променљиве и непроменљиве речи. Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Сложенице,
полусложенице, правописна решења. Синтакса. Реченица. Синтагма. Падежни систем. Систем
зависних реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини.
Лексикологија. Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија,
полисемија и хомонимија; метафоричка и метонимијска значења. Граматике и речници српког језика и
начин њихове употребе.
ПРАВОПИС
Основни принципи правописа српског језика. Правописи, правописни приручници и начин
њихове употребе. Писање почетног великог слова. Састављено, растављено и
полусложеничко писање речи. Правописна решења у вези са гласовним алтернацијама и
изузеци. Правописни и интерпункцијски знаци. Растављање речи на крају реда. Писање
скраћеница и позајмљеница.
ЛИТЕРАТУРА
Уџбеници који се користе у средњој школи: Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика,
уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд, 1992. и остала издања; Митар Пешикан, Јован
Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2010 (и каснија
издања) или Милорад Дешић, Правопис српског језика, Клет, 2015 (школско издање).
103
4) Присвојне и повратне заменице
5) Употреба глаголских времена
6) Модални глаголи
7) Безлични глаголски облици (инфинитиви, герундијуми, партиципи)
8) Упитне и одричне реченице
9) Активне и пасивне реченице
10) Погодбене и временске клаузе
11) Управни и неуправни говор
12) Фразални глаголи, идиоми и фразе
I Ортографија: Правила руске ортографије; писање великих и малих слова; растављање речи на крају
реда.
II Морфологија: Творба речи; речи од једног корена; нтернационализми.
Разлике у роду руских и српских именица; род непроменљивих именица; број именица. Деклинација
именских речи. Замненице; врсте заменица. Придеви; врсте придева; степени поређења придева. Бројеви.
Основни бројеви. Комбиновани (саставни, вишецифрени) бројеви. Редни бројеви. Збирни бројеви.
Неодређено-количински бројеви. Разломци. Означавање времена.
Прилози. Врсте прилога по значењу. Степени поређења прилога.
Глаголи. Повратни и неповратни. Лични и безлични. Инфинитив. Вид глагола. Образовање глаголског
вида помоћу префикса. Свршени и несвршени глаголи од различитих корена. Разлика у употреби
глаголског вида у српском и руском језику. Садашње време. Будуће време. Неправилни глаголи.
Прошло време.
Глаголи кретања. Глаголи одређеног кретања. Глаголи одређеног и неодређеног кретања без префикса.
Глаголи одређеног и неодређеног кретања са префиксима. Рекција глагола. Глаголи са различитом
рекцијом у руском и српском језику.
Глаголски начини.Заповедни начин. Условни начин.
Глаголски придеви/партиципи: Радни глаголски придев садашњег времена. Радни глаголски придев прошлог
времена. Трпни глаголски придев садашњег времена (Трпно стање - пасив. Радно стање - актив). Трпни
глаголски придев прошлог времена (Трпно стање - пасив, Радно стање - актив). Адјективација
глаголских придева.
Адјективација и супстантивација придева и глаголских придева.
Глаголски прилози.
Несамосталне речи. Предлози. Везници. Речце. Уметнуте речце. Узвици.
III Синтакса: Ред речи у реченици. Функционални типови реченица (исказне, упитне, узвичне и
заповедне реченице). Реченични модели. Субјекатско-предикатски односи. Објекатски односи.
Просторни односи. Временски односи. Начински односи. Узрочни односи. Атрибутивни односи.
Активне и пасивне реченице.
IVЛексикологија. Синоними. Антоними. Хомоними. Фразеологизми.
104
1. Радмило Маројевић, Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
1983.
2.Богољуб Станковић, Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
1999.
3. БогољубСтанковић, Речникрускогјезика, Заводзауџбеникеинаставнасредства, Београд, 2000-2002.
Уџбеници за гимназије и средње стручне школе:
1. До встречи в России 1 - руски језик за први разред гимназије и средње стручне школе са Радном
свеском, Аутори: Биљана Вићентић, Маријана Папрић, Вера Лазаревић- Вулoвић, ЗУНС, 2012. год.
2. До встречи в России 2 – руски језик за други разред гимназије и средње стручне школе са Радном
свеском, Аутори: Биљана Марић, Мирјана Папрић, Вера Лазаревић Вуловић, ЗУНС, 2014. год.
3. До встречи в России 3 - руски језик за трећи разред гимназије и средње стручне школе са Радном
свеском, Аутори:Биљана Марић, Маријана Папрић, Вера Лазаревић Вуловић, ЗУНС, 2015. год.
4. До встречи в России 4 - руски језик за четврти разред гимназије и средње стручне школе са Радном
свеском, Биљана Марић, Маријана Папрић, Лука Меденица, ЗУНС, 2016. год.
Морфологија:
Род и број именица. Промена именица. Неодређени, одређени и нулти члан-облици и употреба.
Промена и употреба личних, присвојних, односних, упитних и неодеђених заменица.
Придеви. Деклинација и компарација придева. Придев као именица.
Основни и редни бројеви. Негација.
Предлози. Предлози са акузативом. Предлози са дативом. Предлози са генитивом. Предлози са
дативом и акузативом. Семантичка класификација предлога.
Прилози. Речце.
Глаголи: правилни, неправилни, са одвојивим и неодвојивим префиксом, модални, повратни и
помоћни глаголи.
Времена. Инфинитиви. Облици и употреба партиципа. Императив. Коњуктив. Облици и употреба
пасива. Рекција глагола.
Синтакса:
Ред речи у реченици. Просте и проширене реченице-исказне, упитне, узвичне, заповедне и жељне
реченице. Независно-сложене реченице-саставне, супротне, раставне, узрочне, закључне и искључне
реченице. Зависно-сложене реченице-субјекатске, објекатске, предикативне, адвербијалне реченице
(локалне, темпоралне, модалне, консекутивне, каузалне, финалне, кондиционалне, концесивне
реченице).
Литература:
Граматике и приручници:
1. Јован Ђукановић, Оливера Дурбаба: Граматика немачког језика засредње школе, Завод за уџбенике
и наставна средства,Београд, 2008.
2. Нада С. Арсенијевић: Граматика савременог немачког језика, Научна књига, Београд, 1995.
105
3. Dreyer/Schmidt: Lehr- und Übungsbuch der deutschen Grammatik. Dieneue Gelbe, Max Hueber Verlag,
2000
4. Barbara Gottstein- Schramm, Susanne Kalender, Franz Specht: Grammatik –ganz klar, Max Hueber
Verlag, 2011
Уџбеници:
1.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 1 - уџбеник и радна свеска,Klett
2.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 2 - уџбеник и радна свеска, Klett
3.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 3 - уџбеник и радна свеска, Klett
4.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 4 - уџбеник и радна свеска, Klett
5.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 5, немачки језик за 1. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
6.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 6, немачки језик за 2. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
7.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 7, немачки језик за 3. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском,Data Status
8.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 8, немачки језик за 4. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском ,Data Status
106
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈАФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
107
108
109
МАСТЕР
АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
110
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ
СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
111
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
УПИСАТИ НА ПРВУ ГОДИНУ МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ
Ближе информације у вези са уписом студената у прву годину основних студија могу
се добити на Факултету у Служби за наставу и студентска питања и Канцеларији за развој
каријере и подршку студентима (Ниш, Ћирила и Методија 2) и на телефон: 018/514-312; 514-
313;527-649, 018/514-311 локал 200, 132 и 162, или и преко сајта Филозофског факултета
www.filfak.ni.ac.rs
113
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Aкадемски назив:
МАСТЕР ИСТОРИЧАР
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ
Кандидати који нису завршили основне академске студије историје полажу диференцијални испит
који обухвата садржаје предмета: Историја старог, средњег и новог века, Општа и Национална
историја.
Кандидати морају освојити најмање 51% поена на диференцијалном испиту да би били рангирани за
упис на студијски програм мастер академских студија историје.
114
8. М. Благојевић-Д. Медаковић, Историја српске државностиI, Нови Сад 2002.
9. С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964.
10. А. Д. Удаљцова, Ј. А. Космински, О. Л. Вајнштајн, Историја средњег векаI, Београд 1956.
11. M. Brandt, Srednjovjekovnodobapovijesnograzvitka, Zagreb 1979.
12. С. Пеинтер, Историја средњег века (284 – 1500), Београд 1997.
13. Џ. Линч. Историја средњовековне Цркве, Београд 1999
14. Џ. Багнал Бјури, Варварска инвазија на Европу,Београд 2010.
15. Ж. Диби, Време катедрала, Београд 1989
16. Историја српског народаII Београд 1999 (друго издање)
17. М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 20012
18. Робер Мантран, Историја Османског царства, Београд, Клио, 2002.
19. Драгољуб Р. Живојиновић, Успон Европе (1450-1789), Београд, 2000.
20. В. Тарле, А.В. Јефимов, Ф.И. Нотович, В.М. Хвостов, Историја новог века I, књ. 1, Београд
1949
21. Историја српског народаIII 1-2., Београд 1993
22. Ђоко Слијпчевић, Историја Српске православне цркве, Диселдорф 1978
23. Историја Црне ГореIII, Титоград 1975.
24. Стеван К. Павловић, Историја Балкана, Београд 2001
25. Историја српског народа, књига V-1, Београд 1994.
26. Историја српског народа, књига VI-1, Београд 1994
27. ЈosephvonHammer, Хисторија Турског (Османског царства), II-III, Загреб, 1979
28. Ј.В. Тарле, А.В. Јефимович, Ф.И. Нотович, В.М. Хвостов, Историја новог века II, књ.2, Београд
1949
29. Историја српског народа,IV-1, Београд 1986
30. Чедомир Попов, Од Версаја до Данцинга, Београд 1995
31. Чедомир Попов, Политички фронтови Другог светског рата, Нови Сад 1995.
32. -Волтер Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд 1999
33. Ричард Џ. Кремптон, Балкан после Другог светског рата, Београд 2003
34. Радош Љушић, Историја српске државности, САНУ, Нови Сад 2001
35. Васа Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији 19. века, Београд 1958
36. A. Mitrovic, Vreme netrpeljivih, Podgorica 2004
37. Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, II, Београд 1997
38. Б. Петрановић, Историја Југославије, Београд 1981 .
39. Љ. Димић, Историја српске државности, Србија у Југославији, III, Нови Сад 2001
40. Историја српског народа, VI-2, Београд, 1994
115
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМАЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА
СТУДИЈА ИСТОРИЈЕ.
6 ИСТМА Студијскиистражив II Н 20 10
С2 ачки рад С
Укупно часова активне наставе на години студија = 12 + 8+ 20 = 40
Укупно= Укупно Укупно=
12 =8 20
7 ИСТМА Завршни рад II С 20
С3 А
Укупно ЕСПБ 60
Изборна настава на студијском програму
117
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ КОМУНИКОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
МАСТЕР КОМУНИКОЛОГ
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
П В студијски други
истраживачк облици
и рад наставе
ПРВА ГОДИНА
1 НОВДАС1 Естетика
комуникациј 9 О 3 2 0 0 0 8
е
2 НОВДАС2 Савремено
9 О 2 2 0 0 0 7
новинарство
3 НОВДИБ1 Изборни
9 И 2 2 0 0 0 6
блок 1
4 НОВДИБ2 Изборни
9 И 2 2 0 0 0 6
блок 2
5 НОВДАС3 Медијска
10 О 3 2 0 0 0 8
култура
6 НОВДАС4 Конфликти и
управљање 10 О 3 2 0 0 0 7
јавношћу
7 НОВДАС9 Израда
нацрта и
истраживање 10 И 0 0 13 0 0 6
за завршни
рад
8 НОВДАС1 Mастер 10 12
0 завршни рад
Укупно Укупно Укупно Укупно
= 7,5 =6 = 6,5 =0
недељно недељно недељно у
у у просеку
просеку просеку
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија П+В + СИР = 15+12+ 13 =40;
40x15=600
Укупно=600=20 недељно у просеку
Укупно ЕСПБ 60
119
Изборна настава за студијски програм другог нивоа студија
Ш Назив С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета предмета часови
П В студијски Дуги
истраживачки облици
рад наставе
Предмети изборног блока 1.
1 НОВДАС5 Образовање и
9 И 2 2 0 0 0 6
медији
2 НОВДАС6 Европски
контексти
уметности 20.
9 И 2 2 0 0 0 6
века на
југословенским
просторима
Предмети изборног блока 2.
3 НОВДАС7 Геополитика и
9 И 2 2 0 0 0 6
медији
4 НОВДАС8 Књижевност и
културни 9 И 2 2 0 0 0 6
контекст
5 НОВДАС11 Глобализација
9 И 2 2 0 0 0 6
и медији
6 Студијски
НОВДАС9
истраживачки 10 О 0 0 13 0 0 6
рад
7 НОВДАС10 Завршни рад 10 12
120
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ
Aкадемски назив:
МАСТЕР ПРОФЕСОР ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ
Студијски програм Мастер академске студије Образовање наставника предметне наставе има за
циљ да код студената развије компетенције неопходне за самостални рад у настави кроз стицање
основних знања, вештина и способности у педагошко-психолошко-методичкој области.
Мастер за образовање професора предметне наставе је развијен у оквиру TEMPUS пројекта
“Master programme for subject teachers in Serbia” (“Програм мастер студија за наставнике предметне
наставе”) (ознака пројекта: “M.A.S.T.S”, број пројекта: 511170-TEMPUS-1-2010-1-RS-TEMPUS-JPCR).
Основна сврха студијског програма Мастер образовање наставника предметне наставе је
оспособљавање кандидата за самостално обављање посла наставника одговарајућих наставних
предмета (или групе предмета) у основним и средњим школама, као и другим институционалним и
ванинституционалним облицима образовања. Студијски програм је усмерен на обезбеђивање
образовања професора предметне наставе у складу са Законом о основама система образовања и
васпитања (мастер ниво образовања и минимум 36 ЕСПБ педагошко-психолошко-методичког
образовања) и Правилником о степену и врсти образовања наставника, стручних сарадника и
помоћних наставника у основним и средњим школама.
Са аспекта система образовања, поред наведених законских норматива, студијски програм је
заснован на усклађивању образовања наставника предметне наставе са:
(1) Стандардима компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја
(наставну област; предмет и методику наставе; поучавање и учење; подршку развоју личности
ученика; и комуникацију и сарадњу);
(2) Националним оквиром квалификација у Републици Србији; и
(3) Савременим програмима образовања наставника на међународном нивоу и захтевима који се
пред образовање наставника постављају у релевантним.
Општи циљ програма јесте да кандидати развију компетенције које су неопходне за самостални
рад наставника, односно да кроз обавезни део педагошко-психолошко-методичког образовања и
праксу у школи стекну основна знања, вештине и способности, као и виши ниво неких наставничких
компетенција у зависности од изборног предмета или групе предмета
Из општег циља студијског програма произилази низ посебних циљева:
- разумевање улога наставника у школи и развијање спремности за стицање компетенција
неопходних за њихово успешно остваривање;
- критичко преиспитивање сопственог рада, теорије и праксе образовања;
- разликовање професионалног идентитета наставника од идентитета уже струке;
- разумевање, критичко промишљање и примена основних педагошких, психолошких и
методичких сазнања;
121
- развијање креативних способности и специфичних практичних вештина потребних за
обављање наставничке професије;
- оспособљавање за планирање образовног рада заснованог на: индивидуалним и групним
одликама ученика, специфичностима наставног предмета и наставног програма, контекстом школе и
шире друштвене средине и општим циљевима савременог васпитања и образовања;
- оспособљавање за идентификацију, разумевање и решавање изазова и тешкоћа у васпитно-
образовном раду;
- овладавање савременом технологијом као видом подршке школском учењу;
- оспособљавање за истраживање и евалуацију образовних активности и постигнућа;
- развијање критичког промишљања, самовредновања и унапређивања наставног рада;
- оспособљавање за конструктивну комуникацију, сараднички рад и међусобну подршку свим
актерима образовно-васпитног процеса;
- развијање професионалног идентитета наставника и оспособљавање за професионално
усавршавање, иновирање и унапређивање наставнoг рада.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
Не полаже се.
Пријем кандидата врши се на основу просечне оцене остварене на основним академским студијама и
дужине студирања.
ПРВА ГОДИНА
123
PNI12 Вештине демократске комуникације у настави I 2+2
Укупно ЕСПБ 60
124
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
Академски назив:
Мастер педагог
Модул 1:
На Мастер академским студијама педагогије студенти стичу знања и развијају вештине и
способности неопходне за самостално обављање послова педагога у области васпитања и образовања,
као и за даље образовање и перманентно стручно усавршавање како би били оспособљени за:
- разумевање педагошких идеја и концепција, смисла и суштине васпитања и васпитно-образовног
процеса на свим ступњевима система васпитања и образовања, у породици, неформалном систему
и ширем окружењу у коме се процес одвија;
- компетентно примењивање стечених знања, кроз давање квалификованих предлога и идеја за
отклањање препрека и решавање проблема који ометају васпитно-образовни рад;
- организовање педагошко-инструктивног и саветодавног рада са наставницима родитељима и
другим актерима васпитно-образовног рада;
- разумевање предшколске установе и школе као отвореног система, који егзистира у одређеном
друштвеном контексту;
- учествовање у планирању, дизајнирању и имплементирању иновативних програма у образовним
установама и успешан тимски рад са другим стручњацима;
- стицање теоријско-методолошких сазнања у циљу оспособљавања за научно-истраживачки рад,
као о припрема за даље школовање и професионални развој;
- успешно самостално истраживање васпитно-образовног процеса и актуелних проблема из
сопствене праксе, ради њеног унапређивања;
- планирање и реализацију акционих истраживања у васпитно-образовном раду.
Модул 2:
Током мaстер академских студија педагогије студенти стичу знања и развијају вештине и
способности неопходне за самостално обављање послова социјалних педагога, као и за даље
образовање и перманентно стручно усавршавање како би били оспособљени за:
- разумевање педагошких идеја и концепција, смисла и суштине васпитања и васпитно-образовног
процеса на свим ступњевима система васпитања и образовања, у породици, неформалном систему
и ширем окружењу у коме се процес одвија;
- успешно самостално истраживање васпитно-образовног процеса и актуелних проблема из
сопствене праксе, ради њеног унапређивања (социјално депривиране особе, социјално окружење,
социјална интеграција);
- планирање и реализацију акционих истраживања у васпитно-образовном раду;
125
- компетентно примењивање стечених знања, кроз давање квалификованих предлога и идеја за
континуирано праћење међугенерацијских односа и отклањање препрека;
- организовање педагошко-инструктивног и саветодавног рада са актерима васпитно-образовног
рада у циљу проналажења консензуса у одређивању водећих друштвених норми;
- истраживање и прихватање интеркултурализма у концептуализацији васпитања деце, младих и
старих;
- учествовање у планирању, дизајнирању и имплементирању иновативних програма у образовним
установама и успешан тимски рад са другим стручњацима;
- стицање теоријско-методолошких сазнања у циљу оспособљавања студената за научно-
истраживачки рад, као и припрема за даље школовање и професионални развој.
- васпитање особа и друштвених група, особа са поремећајима у понашању кроз процесе-
превенције, социјалне интеграције, рехабилитације, социјализације, ресоцијализације...
Циљеви студијског програма операционализују се кроз: разумевање и непосредну примену
различитих педагошких концепција и савремених тео-ријских приступа хуманизацији педагошког
рада;схватање васпитно-образовног процеса као интерактивног комуникацијског процеса и развој
професионалних компетенција за аналитичко-истраживачки, инструктивно-саветодавни и оперативни
рад у непосредној педагошкој стварности.
Савладавањем студијског програма Mастер академских студија студент стиче следеће опште
способности:
- разумевање теоријских и практичних импликација различитих система и теоријских
концепата у васпитно-образовним институцијама, у породици, неформалном систему и
ширем окружењу у коме се процес васпитања одвија;
- истраживање васпитно-образовног процеса и актуелних проблема из сопствене праксе,
ради њеног унапређивања;
- учествовање у планирању, дизајнирању и имплементирању иновативних програма у
образовним установама;
- учествовање у тимском раду и другим кооперативним облицима рада;
- критичко промишљање релевантних проблема у васпитању и образовању;
- развијање квалитетне интеракције између учесника васпитно-образовног процеса;
- прецизно конципирање налаза својих и других истраживања и компетентног
презентовања;
- укључивање у процес континуираног образовања;
- показивање сензибилности за етичке проблеме;
- учествовање у стручним дискусијама које се тичу унапређивање струке;
- креативно и стваралачко трагање за решењима у васпитној стварности;
- за педагошко-инструктивни рад са наставницима, родитељима и другим актерима
васпитног процеса;
- за саветодавни рад са наставницима, родитељима, ученицима и другим актерима
васпитног процеса;
- за идентификовање особа са хендикепом, као и планирање, организовање и реализовање
рада са њима;
- за конципирање и реализовање развојно-превентивних и компензаторско-корективних
програма намењених различитим потребама;
- за праћење и активно укључивање у процес реформисања система васпитања, као и
имплементацију иновација.
По завршетку мастер академских студија педагогије очекује се да студентпоседује следеће предметно-
специфичне компетенције и то:
Модул 1:
126
- разумевањатенденција промена у систему образовања и увиђање добрих/лоших и
генералних/партикуларних последица тих промена;
- учествања у идентификовању и превазилажењу проблема на које наилазе у непосредном
васпитно-образовном контексту;
- активног учествовања у програмирању васпитно-образовног рада;
- компетентног извођења истраживања у контексту установе у којој ради и да коришћења
резултата сопственог истраживања и истраживања других за унапређење рада установе;
- адекватног пружања подршке породици и укључивање у решавање проблема различитих
облика дисфункционалности у установама социјалне заштите;
- организовања и реализовања различитих врста образовних програма за родитеље којима би
утицао на подизање педагошке културе родитеља и јачање њихових васпитних компетенција;
- реализовања педагошко-инструктивног и саветодавног рада са актерима васпитно-
образовног процеса у циљу унапређивања процеса наставе;
- подстицања наставника на усвајање знања и развој вештина неопходних у раду са
ученицима који показују проблеме у учењу и понашању;
- организовања функционисања школе као отвореног система који размењује информације и
искуства и организује сарадњу са друштвеном средином у којој се школа налази;
Модул 2:
- разуме тенденције промена у систему образовања иуме да направи увид у добре/лоше и
генералне/партикуларне последице тих промена;
- уочава, разуме, прихвата, анализира и евалуира потребе васпитаника и обележја конкретних
социјалних ситуација;
- подржава антидискриминаторски и антисегрегацијски принцип;
- заступа различити приступ за различите особе, за потребе мањинских идентитета;
- осмишљава и дизајнира васпитне стратегије социјално-педагошких интервенција;
- предвиђа на адекватан начин пружање подршке породици и укључује се у решавање
проблема различитих облика дисфункционалности у установама социјалне заштите;
- организује и реализује различите врсте образовних програма којима би се утицало на подизање
педагошке културе и јачање њихових васпитних компетенција;
- пројектује истраживање у контексту установе у којој ради и да користи резултате
сопственог истраживања и истраживања других за унапређење рада установе;
- реализује педагошко инструктивни рад са наставницима у циљу унапређивања процеса
наставе, као и вештина и знања наставника у раду са ученицима који показују проблеме у
учењу и понашању;
- (ре)конструише програм васпитно-образовног рада установе;
- организује промовисање васпитно-образовних активности у медијима, као и могућности
различитих медија у процесу васпитања и образовања.
- преобликује социјалне везе и односе, социјални идентит,
- компонује мултидисциплинарни тим на развоју социјалне мреже подршке васпитаницима,
- планира васпитни процес на стимулативним средствима рада у циљу јачања постојећих
способности сваке особе.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
Кандидати се рангирају на основу успеха на основним академским студијама.
127
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ:
Кандидати који нису завршили основне академске студије педагогије полажу диференцијални
испит који обухвата садржаје из предмета: Предшкoлска пeдaгoгиjа, Шкoлска пeдaгoгиjа, Дидaктика,
Методологија педагогије, Историја педагогије, Пoрoдична пeдaгoгиjа и Социјална педагогија.
Кандидати морају освојити најмање 51% поена на диференцијалном испиту да би били рангирани за
упис на студијски програм мастер академских студија педагогије.
Сузић, Н. (2005): Педагогија за XXI вијек, Бања Лука: ТT- Центар. (Методика васпитног рада
у области етике и морала, стр: 545-555, и Саветодавни рад са ученицима, стр: 568-590.)
Крњајић, С. (2004): Социјално понашање ученика, Београд: ИПИ. (Социјална педагогија, стр:
15-83.)
Кнежевић Флорић, О. (2006): Интерактивна педагогија, Нови Сад: СПДВ. (Интерактивна
педагогија у васпитно-образовним институцијама стр: 157190.)
Банђур, В., Поткоњак, Н. (1999): Методологија педагогије, Савез педагошких друштава,
Београд.
Голднер-Вуков, М. (1988): Породица у кризи, Медицинска књига, Београд, 7 - 99 стр.
Вилотијевић,М. (1999): Дидактика-Предмет дидактике. Научна књига, Београд.
(Проблемска настава, стр. 239-249; Програмирана настава, стр. 267-276; Егземпларна настава, стр. 303-
307; Микро настава, стр.313-317; Допунска, продужнаи додатна настава, стр. 322-330; Принцип
очигледности и апстрактности, стр.396-403; Принцип индивидуализације, диференцијације и
интеграције, стр. 412-420; Принцип свесне активности, стр. 428-432.)
Вилотијевић, М. (1999): Организација наставе. Научна књига, Београд. (Наставни план, стр.
23-36; Наставни програм, стр. 39-43; Наставни час, стр. 105-123; Облици наставног рада, стр. 181-201;
Метода усменог излагања, стр. 217-224; Метода разговора, стр. 227-247.)
Каменов, Е. (2002): Васпитање предшколске деце. Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд (Васпитање и узраст, стр.22-41)
Каменов, Е. (2002): Образовање предшколске деце. Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд (Циљеви образовања у предшколском узрасту, стр. 36-55, Услови успешног образовања, стр.
55-61, Васпитно-образовне методе у раду са предшколском децом стр. 78-101, Општа и посебна
припрема деце за школу, стр. 211-220)
Трнавац, Н. (2005): Школска педагогија, Научна књига, Београд. (Типолошка класификација
школа (врсте школа), стр.173-199)
Јанковић, П., Родић, Р. (2007): Школска педагогија, Учитељски факултет, Сомбор.
(Структура активности школе, стр.33-37, Продужени и целодневни боравак ученика у школи, стр.156-
174, Допунски, додатни и корективно-педагошки рад у школи, стр. 238-270)
Ценић С., Петровић, Ј. (2005): Васпитање кроз историјске епохе, Учитељски факултет,
Врање. (Античка епоха стр. 27 – 50, Педагогија у епохи ренесансе стр. 83 – 90, 106 – 117, Епоха
модерног доба, стр. 128 – 136, 147 – 187, 224 – 270.)
128
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА
СТУДИЈА ПЕДАГОГИЈЕ (МОДУЛ 1-ПЕДАГОГИЈА)
129
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА
СТУДИЈА ПЕДАГОГИЈЕ (МОДУЛ 2- СОЦИЈАЛНА ПЕДАГОГИЈА)
Стручна пракса 5 5
Истраживачки студијски рад 0 0 20 0 6
Завршни рад 15
0 0 0 0
130
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
МАСТЕР ПСИХОЛОГ
Основни циљ мастер академских студија психологије је да, кроз пружање адекватних знања и
развијање релевантних компетенција, оспособљавају студенте за стручно и самостално обављање
психолошке праксе у различитим областима примењене психологије и научно истраживачке
делатности.
Овај основни циљ оствариће се кроз:
- упознавање студената са најзначајнијим савременим теоријским и методолошким концептима
у психологији и различитим психолошким дисциплинама и развијање критичког приступа
према овим концептима,
- оспособљавање студената да користе теоријске концепте и знања у објашњавању различитих
појава из свакодневног живота,
- оспособљавање студената да разумеју принципе и факторе психичког живота и развоја човека,
различитих облика понашања и функционисања јединке унутар и изван социјалног контекста,
како код здравог, тако и код појединца са психичким проблемима, и да примењују психолошке
методе, технике и концепте у практичном раду са појединцима и групама усмереном на
131
решавање практичних проблема у различитим областима рада и у пружању различитих видова
психо-социјалне подршке,
- развијање вештина примене психодијагностичких средстава и правилног интерпретирања
статуса основних психичких процеса и функција,
- развијање капацитета студената да анализирају, синтетишу и предвиђају последице и решења
различитих психолошких проблема,
- оспособљавање студената да интегришу теоријска и практична знања,
- развијање вештина планирања и реализације психолошких истраживања заснованих на
принципима научно-истраживачког рада и уз коришћење адекватних савремених метода и
техника у свим фазама истраживачког рада,
- развијање вештина академског писања кроз израду извештаја о обављеним истраживањима,
- развијање вештина тимског рада,
- развијање свест о значају самосталног и континуираног стицања знања за компетентно
обављање праксе у различитим областима и институцијама или за даље усавршавање на
специјалистичким, докторским или неким другим студијама,
- упознавање са професионалним етичким стандардима и развијање свести о важности њиховог
поштовања,
- развијање критичког и самокритичког приступа сопственом раду и раду других.
132
Блок табела – приказ студијског програма мастер академских студија психологије
АКТИВНА НАСТАВА:
часова предавања = 2
часова вежби = 2
часова предавања = 2
АКТИВНА НАСТАВА:
АКТИВНА НАСТАВА: АКТИВНА НАСТАВА:
ЕСПБзаједничкеоснове=34
АКТИВНА НАСТАВА:
ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ОМ
ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ОМ ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ОМ
ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ОМ
12 ЕСПБ
12 ЕСПБ 12 ЕСПБ
12 ЕСПБ
часова предавања = 4
часова предавања = 4 часова предавања = 4
часова предавања = 4
часова вежби= 4
часова вежби= 4 часова вежби= 4
часова вежби= 4
часови других облика наставе
часови других облика наставе часови других облика наставе
= 100 часови других облика
= 100 = 100
наставе = 100
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ИБМ
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ИБМ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ИБМ
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ИБМ
8 ЕСПБ
8 ЕСПБ 8 ЕСПБ
8 ЕСПБ
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
часова предавања= 4 часова предавања= 4
часова предавања= 4
часова предавања= 4
часова вежби = 3 - 4
Не полаже се.
часова вежби = 2 часова вежби = 2 - 4
часови других облика
часова вежби = 2 - 4
часови других облика часови других облика наставе=
наставе= 100 часови других облика
наставе= 100 100
наставе= 100
СТРУЧНА ПРАКСА ОМ
СТРУЧНА ПРАКСА ОМ СТРУЧНА ПРАКСА ОМ
СТРУЧНА ПРАКСА ОМ
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ
6 ЕСПБ ИСПИТ:6 ЕСПБ 6 ЕСПБ
6 ЕСПБ
ЕСПБ у модулу= 26
ЕСПБ у модулу= 26
Кандидати који нису завршили основне академске ЕСПБ
ЕСПБ у модулу= 26
студије
у модулу= 26психологије полажу
укупно ЕСПБ = 34+26=60
диференцијални испит који обухвата садржаје предмета: Психопатологија,
укупно ЕСПБ = 34+26=60 укупно ЕСПБ = 34+26=60 Социјална психологија,
укупно ЕСПБ = 34+26=60
Основе развојне психологије, Психологија рада,Психологија менаџмента, Методологија
психолошких истраживања и Психометрија.
Кандидати морају освојити најмање 51% поена на диференцијалном испиту да би били рангирани за
упис на студијски програм мастер академских студија психологије.
133
ЛИТЕРАТУРА ЗА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ
ЗА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
Психопатологија:
Голубовић, Г. З. (2014). Психијатрија за практичаре. Бор: Грађанска читаоница “Европа”.
Социјална психологија:
Рот, Н. (2006). Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
2KPSII02
7 Стручна пракса II ОМ 10 6
2ZPSIOZR01
8 Израда и одбрана нацрта II ОЗ 40 4
мастер рада
9 Израда и одбрана мастер II ОЗ 20
рада
30
Укупно часова активне наставе на години студија 180 144,45 300 750 60
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм мастер академских студија
психологије – модул психологија рада
135
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм мастер академских студија
психологије – модул развојно-педагошка психологија
Академски назив:
Мастер социјални радник
Способност анализе
Студент треба дабуде у стању да:
- критички разматра, упоређује и анализира различите приступе у решавању конкретних
проблема у области социјалног рада;
139
- анализира, процењује и закључује о целисходности различитих интервентних мера, као и
нивоа њихове примене на микро, мезо и макро плану;
- анализира и решава етичке дилеме у раду са појединцима и друштвеним групама.
Способност синтезе
Студент треба да буде у стању да:
- интегрише и критички размотри знања из различитих научних дисциплина (социолошких,
психолошких, културолошких, политиколошких, економских, правних, педагошких,
организацијских) релевантних за разумевање положаја појединца и друштвено
маргинализваних група;
- интегрише, предвиди ефекте и изврши одабир интервенција и мера у циљу пружања
благовремене и адекватне помоћи особама у стању социјалне потребе;
- систематизује, критички разматра и примењује резултате истраживања у непосредној
пракси;
- осмисли, планира и спроведе истраживање ради евалуације ефеката примењенихмера
социјалне заштите.
Способност евалуације
Студент треба да буде у стању да:
- препозна и евалуира етичке дилеме у области социјалног рада и социјалне политике;
- процени вредност добијених резултата истраживања и евалуира импликације налаза са
становишта добробити појединаца и друштвено маргинализованих група;
- критички разматра и евалуира ефекте сопствене праксе и примењених интервенција.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ:
140
заједници, Професионална етика социјалног рада, Социјални рад са старима, Основе
саветовања, Заступање у социјалном раду.
Кандидати који имају најмање две године радног искуства на пословима социјалног рада
полажу тест знања који обухвата садржаје следећих предмета: Теорије социјалног рада,
Социјални рад са појединцем, Социјални рад са групом, Социјални рад у заједници.
141
ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА
1. Titer, Barbara i Mark Boldvin (2017) Socijalni rad u zajednici. Beograd: Univerzitet u Beogradu,
Fakultet političkih nauka.
2. Barnard, Adam, Horner, Najdželi Džim Vajld (urednici) (2017) Vrednosna osnova socijalnog rada i
socijalne zaštite. Priručnik za aktivno učenje. Niš: Univerzitet u Nišu.
3. Бркић, Мирослав (2010) Заступање у социјалном раду. Београд: Универзитет у Београду, Факултет
политичких наука.
4. Howe, David (2003) Увод у теорију социјалног рада. Београд: Научно-истраживачки центар за
социјални рад и социјалну политику ФПН.
5. Lynch, Rory (2016) Пракса социјалног рада са старима. Београд: Универзитет у Београду,
Факултет политичких наука.
6. Payne, Malcolm (2001) Савремена теорија социјалног рада. Бања Лука: Филозофски факултет
Универзитета у Бањој Луци.
7. Петровић, Душан и Томислав Седмак (1997) Методе групног социјалног рада. Београд: Научно-
истраживачки центар за социјални рад и социјалну политику Факултета политичких наука.
8. Видановић, Иван (2005) Појединац и породица: методе, технике и вештине социјалног
рада. Београд: Научно-истраживачки центар за социјални рад и социјалну политику ФПН.
9. Виденовић, Иван (2003) Терапијски модели социјалног рада. Београд: Ауторско издање (друго
издање).
143
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
МАСТЕР СОЦИОЛОГ
МОДУЛИ:
1. Мастер академске студије социологије – културолошки модул
2. Мастер академске студије социологије – васпитно-образовни модул
3. Мастер академске студије социологије – модул социјална политика
4. Мастер академске студије социологије – научноистраживачки модул
145
стручним тимовима васпитно-образовних установа и истраживачи проблема у области васпитања и
образовања.
ИСХОДИ УЧЕЊА
146
Након окончања мастер студија у области социологије,
➢ у оквиру културолошког модула студенти ће бити у стању да:
- анализирају владајуће принципе у области социологије културе и сродних дисциплина;
- објасне значајне културне, медијске, религијске и друге друштвене проблеме;
- интерпретирају резултате најзначајнијих социолошких истраживања у области културе,
медија, политике, религије, сексуалности, насеља;
- скицирају, организују и спроведу истраживање у области социологије културе;
- развију и поткрепе аргументацију која може бити у основи решења проблема или одговора
на институционалне захтеве у области културе, медија, политике, религије.
147
УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Mастер академске студије социологије могу уписати сва лица са завршеним основним
академским студијама социологије или са завршеним сродним студијама у бодовној вредности од 240
ЕСПБ бодова под условом да демонстрирају неопходна знања за наставак студија на пољу опште
социологије, социолошких теорија и методологије социолошких истраживања (што потврђују
положеним диференцијалним испитом).
Редослед кандидата за упис на Мастер академске студије социологије утврђује се на основу
опште просечне оцене постигнуте на основним студијама као и на основу резултата диференцијалних
испита за студенте са нематичних студијских програма (студенте који нису завршили основне студије
социологије на било ком универзитету у земљи и шире).
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ
1. Општа социологија
Kuvačič, I. (2004) Uvod u sociologiju. Zagreb: Golden marketing, Tehnička knjiga:
Чиме се бави социологија, стр. 13–21. Рад и подела рада. Друштво, стр. 41–67.
Социјална стратификација. Друштвени сукоби. Моћ и власт. Социјална контрола, стр.
97–145. Држава, стр. 175–185. Неутралност или ангажман, стр. 229–240.
2. Социолошке теорије
Haralambos, M., Holborn, M. (2002), Sociologija. TemeiperspektiveZagreb: Goldenmarketing:
стр. 1031–1065.
Рицер,Џ. (2009) Савремена социолошка теорија и њени класични корени, Београд:
Службени гласник, стр. 49–88, 240–270.
Социолошка теорија: класична (Диркем, Маркс, Вебер) и савремена
(функционалистичка, конфликтна, симболички интеракционизам, етнометодологија,
теорија размене – Хоманс и Емерсон, теорија рационалног избора).
149
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА СТУДИЈА СОЦИОЛОГИЈЕ
151
промене и
популациона
политика
Социјални проблеми
SOCM37I2 1 ИБМ 2 2 6
деце и младих
Социологија
SОCМ34I1 маргиналних 1 ИБМ 2 2 6
друштвених група
Модул 4:научноистраживачки
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 7
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 7
Методологија
SOCM02O1 1 ИБМ 2 2 6
друштвених наука
SОCМ06I2 Анализа садржаја 1 ИБМ 2 2 6
Увод у методологију
SОCМ07I2 квалитативних 1 ИБМ 2 2 6
истраживања
Мерење друштвених
SОCМ04I1 неједнакости и 1 ИБМ 2 2 6
сиромаштва
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 8
SОCМ15I1 Култура и друштво 1 ИБМ 2 2 6
Професионална
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
етика социолога
Медијска политика
SOCM19I1 транзиционих 1 ИБМ 2 2 6
друштава
SOCM17I1 Културна политика 1 ИБМ 2 2 6
Социолошко
истраживање
SОCМ12I1 1 ИБМ 2 2 6
религије и
религиозности
Грађанско друштво и
SОCМ35I1 1 ИБМ 2 2 6
политика
SOCM18I1 Поп и рок култура 1 ИБМ 2 2 6
Социолошко
SОCМ03I1 истраживање 1 ИБМ 2 2 6
вредности
Културна
SOCM47I1 1 ИБМ 2 2 6
конструкција рода
SOCM48I1 Социологија насеља 1 ИБМ 2 2 6
Социологија
SОCМ20I1 1 ИБМ 2 2 6
православља
Анализа медијског
SOCM49I2 1 ИБМ 2 2 6
дискурса
PEDNS13 Ромолошке студије 1 ИБМ 2 2 6
Социјалне
SОCМ40О1 неједнакости у 1 ИБМ 2 2 6
образовању
Социологија
SОCМ41О1 1 ИБМ 2 2 6
наставника
Социјална
SOCM33I1 превенција школског 1 ИБМ 2 2 6
насиља
Социологија
SОCМ36I1 1 ИБМ 2 2 6
савремене породице
Социологија
SOCM31I1 девијантног 1 ИБМ 2 2 6
понашања
SOCM42I2 Методика наставе 1 ИБМ 2 2 6
152
друштвено-
хуманистичких наука
2
Социјално
SOCM43I2 1 ИБМ 2 2 6
умрежавање школе
Социjални проблеми
SOCM37I2 1 ИБМ 2 2 6
деце и младих
Проблеми у
SOCM41I1 образовању деце из 1 ИБМ 2 2 6
рањивих група
Професионална
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
етика социолога
Социјална политика:
1 ИБМ 2 2 6
SOCM22O1 теоријске основе
Анализа мера
1 ИБМ 2 2 6
SOCM23O1 социјалне политике
Савремене
1 ИБМ 2 2 6
SOCM08O2 социолошке теорије
Грађанско друштво и
1 ИБМ 2 2 6
SОCМ35I1 политика
Пензијски системи,
социјална брига о
1 ИБМ 2 2 6
старијима и
SOCM26I1 социјална заштита
Политика тржишта
рада и образовна 1 ИБМ 2 2 6
SOCM27I1 политика
Породична политика
и политика 1 ИБМ 2 2 6
SOCM28I1 здравствене заштите
Социјалне
неједнакости и 1 ИБМ 2 2 6
SOCM29I1 сиромаштво
Социјална
искљученост и
1 ИБМ 2 2 6
политика социјалног
SOCM30I1 укључивања
Социологија
девијантног 1 ИБМ 2 2 6
SОCМ31I1 понашања
Демографске
промене и
1 ИБМ 2 2 6
популациона
SOCM32I1 политика
Социјални проблеми
1 ИБМ 2 2 6
SOCM37I2 деце и младих
Социологија
маргиналних 1 ИБМ 2 2 6
SОCМ34I1 друштвених група
Студијски
SОCМ03О1 2 ОЗ 18 10
истраживачки рад
Мастер
SОCМ46О2 2 20
рад
153
Изборна настава на студијском програму
Статус
Назив предмета Тип Часови активне наставе ЕСПБ
предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1 (заједнички методолошки)
SОCМ-06I2 Анализа садржаја ТМ ИБЗ 2 2 2 6
Увод у методологију
SОCМ07I2 ТМ ИБЗ 2 2 2 6
квалитативних истраживања
Методологија друштвених
SOCM02О1 ТМ ИБЗ 2 2 2 6
наука
Мерење друштвених
SОCМ04I1 СА ИБЗ 2 2 2 6
неједнакости и сиромаштва
155
Социјална превенција
SOCM33I1 1 ИБМ 2 2 6
школског насиља
Социологија савремене
SОCМ36I1 1 ИБМ 2 2 6
породице
Социологија девијантног
SOCM31I1 1 ИБМ 2 2 6
понашања
Методика наставе
SOCM42I2 друштвено-хуманистичких 1 ИБМ 2 2 6
наука 2
Социјално умрежавање
SOCM43I2 1 ИБМ 2 2 6
школе
Социjални проблеми деце и
SOCM37I2 1 ИБМ 2 2 6
младих
Проблеми у образовању
SOCM41I1 1 ИБМ 2 2 6
деце из рањивих група
Професионална етика
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
социолога
Социјална политика:
1 ИБМ 2 2 6
SOCM22O1 теоријске основе
Анализа мера социјалне
1 ИБМ 2 2 6
SOCM23O1 политике
Савремене социолошке
1 ИБМ 2 2 6
SOCM08O2 теорије
Грађанско друштво и
1 ИБМ 2 2 6
SОCМ35I1 политика
Пензијски системи,
социјална брига о старијима 1 ИБМ 2 2 6
SOCM26I1 и социјална заштита
Политика тржишта рада и
1 ИБМ 2 2 6
SOCM27I1 образовна политика
Породична политика и
политика здравствене 1 ИБМ 2 2 6
SOCM28I1 заштите
Социјалне неједнакости и
1 ИБМ 2 2 6
SOCM29I1 сиромаштво
Социјална искљученост и
политика социјалног 1 ИБМ 2 2 6
SOCM30I1 укључивања
Социологија девијантног
1 ИБМ 2 2 6
SОCМ31I1 понашања
Демографске промене и
1 ИБМ 2 2 6
SOCM32I1 популациона политика
Социјални проблеми деце и
1 ИБМ 2 2 6
SOCM37I2 младих
Социологија маргиналних
1 ИБМ 2 2 6
SОCМ34I1 друштвених група
156
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГ У СОЦИЈАЛНОЈ
ЗАШТИТИ
Aкадемски назив:
МАСТЕР СОЦИОЛОГ У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
Не полаже се.
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Мастер академских студијa
Социолог у социјалној заштити
Статус Остали
Ш Назив предмета С Часови активне наставе ЕСПБ
предмета часови
П В СИР ДОН
I семестар
1. SOCMZ1O Cоцијална заштита I О 2 2 6
Предмет изборног блока
2. I ИБ1 2 2 6
1.
SOCMZ2I Менаџмент у социјалној 2 2 6
158
заштити
Медијација у социјалној
SOCMZ3I 2 2 6
заштити
Истраживања у социјалној
SOCMZ4I 2 2 6
заштити
Предмет изборног блока
3. I ИБ2 2 2 6
2.
Проблеми у
образовању деце из
СРМАИ13 2 2 6
социјално искључених
група
Превенција школског
СРМАИ6 2 2 6
насиља
Насиље, васпитно
SOCMZ5I занемаривање и 2 2 6
злостављање
Социологија
SOCMZ6I интеркултурне 2 2 6
комуникације
Предмет изборног блока
4. I ИБ3 2 2 6
3.
Породица у систему
SOCMZ7I 2 2 6
социјалне заштите
Социјална инклузија
SOCMZ8I 2 2 6
старијих особа
Мањине-права и мере
СРМАИ8 2 2 6
заштите
Права особа са
СРМАИ12 2 2 6
инвалидитетом
Предмет изборног блока
5. I ИБ4 2 2 6
4. *
Социологија
SOCM31I1 2 2 6
девијантног понашања
Социологија
SOCM34I1 маргиналних 2 2 6
друштвених група
Социјални проблеми деце и
SOCM37I2 2 2 6
младих
Професионална етика
SOCM39I1 2 2 6
социолога
Социјална искљученост и
SOCM30I1 политика социјалног 2 2 6
укључивања
Социјалне
SOCM29I1 неједнакости и 2 2 6
сиромаштво
30
Укупно часова активне наставе на години студија =
II семестар
Студијски истраживачки
1. SOCMZ8O II О 20 5 10
рад
* Изборни блок 4 чине предмети из модула Социјална политика на Мастер академским студијама социологије
159
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Aкадемски назив:
МАСТЕР ФИЛОЗОФ
Мастер филозофи могу дати најпре средњошколске професоре филозофије, логике, етике и
осталих филозофских дисциплина као и грађанског васпитања. Поред тога, ове способности
могу се користити у различитим подручјима као што су наука, медији, маркетинг, менаџмент,
јавна управа и велике оргaнизације. Основне студије треба да дају широки профил
хуманистичке усмерености и оспособљавање за рад у различитим доменима хуманистичких
делатности.
Мастер филозофи биће теоријски едуковани и стручно обучени за практична и научна
истраживања, развијајући квалитетне предуслове за почетак докторских студија
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ
160
112-149 (метафизика)
220-254 (етика и друштвена филозофија)
291-317 (естетика)
П В студијски други
истраживачки облици
рад наставе
Прва година
1 FILMTM1 Филозофска
1 О 3 3 0 0 0 8
методологија
2 FILMAO1 Страни језик III 1 И 2 2 0 0 0 4
3 FILMSA1 Изборни блок 1 1 И 2 2 0 0 0 6
4 FILMSA2 Изборни блок 2 1 И 2 2 0 0 0 6
5 FILMSA3 Изборни блок 3 1 И 2 2 0 0 0 6
6 FILMAO2 Методе и
технике 2 О 3 3 0 0 0 6
истраживања
7. FILMNS1 Изборни блок 4 2 И 2 2 0 0 0 6
8. FILMTM2 Истраживање и 2 8 0 0 4
припрема
завршног рада
9. FILMNS2 Завршни 2 0 0 0 0 0 14
мастер рад
Укупно Укупно Укупно Укупно
=8 =8 =4 =0
недељно недељно недељно у
у у просеку
просеку просеку
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија П+В + СИР = 16+16+ 8 =40; 40x15=600
Укупно=600=20 недељно у просеку
Укупно ЕСПБ 60
161
Изборна настава на студијском програму
Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета часови
П В студијски Дуги
истраживачки облици
рад наставе
Предмети изборног блока 1.
1 FILMSA11 Метафизичке И 2 2 6
теме у антици и
средњем веку
2 FILMSA12 Биоетика И 2 2 6
Предмети изборног блока 2.
3 FILMSA21 Модерна И 2 2 6
трансформација
филозофије
4 FILMSA22 Савремени И 2 2 6
филозофски
правци
162
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ
Академски назив:
Мастер филолог (за енглески језик и књижевност)
163
5) студент је развио оне индивидуалне способности које могу допринети њиховом
квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и научно-
истраживачком окружењу.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
Кандидати који нису завршили Основне академске студије англистике полажу тест знања
енглеског језика на нивоу C1 Заједничког европског оквира за језике.
164
П В Студијски Други
истраживачки облици
рад наставе
Прва година
Техника научног
1 ANGMASTNR 1 О 1 1 6
рада
2. ANGMAS01 Основи прагматике 1 ИБ 2 2 6
Акустичка анализа
3. ANGMAS02 1 ИБ 2 2 6
говора
Англо-српске
4. ANGMAS03 1 ИБ 2 0 6
студије
Савремена
5. ANGMAS07 1 ИБ 2 2 6
англофона проза
Књижевност српске
6. ANGMAS08 1 ИБ 2 2 6
дијаспоре у Канади
Утопија и научна
7. ANGMAS09 1 ИБ 2 2 6
фантастика
8. ANGMAS10 Лексикологија 1 ИБ 2 0 6
Методика наставе
9. ANGMAS11 1 ИБ 2 2 6
језика
Савремене теорије у
10. ANGMAS12 когнитивној 1 ИБ 2 0 6
лингвистици
Градуелност у
11. ANGMAS13 граматичким 1 ИБ 2 0 6
категоријама
Креирање материјала
12. ANGMAS14 за наставу енглеског 1 ИБ 2 2 6
као страног језика
Кратка прича,
теорија и њени
13. ANGMAS15 1 ИБ 2 0 6
англофони и други
варијетети
Фантастика:
14. ANGMAS16 1 ИБ 2 0 6
књижевност и филм
Мултимодалност и
15. ANGMAS17 1 ИБ 2 0 6
дискурс
Шкотска кратка
16. ANGMAS18 1 ИБ 2 0 6
прича
Слике Другог у
америчкој
17. ANGMAS19 1 ИБ 2 0 6
књижевности и
култури
18. ANGMAS20 Прагмадијалектика 1 ИБ 2 0 6
Студијски
1. ANGMASSIR 10 О 20 10
истраживачки рад
Укупно Укупно Укупно =20 Укупно
=11 =11 =
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 42
2. ANGMASZR Завршни рад 10 О - 20
Укупно ЕСПБ 60
Напомене:
165
o Студенту мастер студија се омогућава да сам осмисли своје академско усмерење тиме
што му се пружа низ изборних предмета у деветом семестру од којих он може одабрати
оне који му одговарају у складу са будућим занимањем или научним интересовањем.
Студент је у обавези да:
- у семестру 9 положи Технику научног рада као обавезан предмет који му доноси 6
ЕСПБ.
- у семестру 9 одабере најмање 4; предмета из Изборног блока и сакупи најмање 24
ЕСПБ.
Завршни испит:
Избором теме из области мастер академског завршног рада, студент треба да покаже да
је овладао знањима и стекао потребне компетенције за самостални рад у појединим
лингвистичким, примењенолингвистичким, књижевним или књижевно-културолошким
дисциплинама и областима које се изучавају на мастер академским студијама из англистике.
Кроз разраду једне теме из одабране области, студент стиче детаљнија знања о тој области, а
истовремено се и оспособљава за самостални научноистраживачки рад у области енглеског
језика, лингвистике, књижевности и културе.
Завршни мастер рад представља истраживачки рад студента у коме се он упознаје са
методологијом истраживања у области англистике (енглески језик и лингвистика,
англоамеричка књижевност и култура). Након обављеног истраживања студент припрема
завршни рад а након завршеног дипломског рада, кандидат га јавно брани пред трочланом
комисијом коју чине ментор и још два наставника. Након успешно одбрањеног мастер рада,
кандидат стиче назив мастер филолог (за енлгески језик и књижевност).
166
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
Академски назив:
Мастер филолог (за руски језик и књижевност)
Мастер академске студије руског језика и књижевности трају једну годину односно два семестра. Од
дванесет курсева у оквиру студијског програма два су обавезна, а од преосталих десет, распоређених у
четири изборна блока, студент бира четири курса, из сваког изборног блока по један. Сви курсеви су
једносеместрални и реализују се преко предавања и вежби, које изводе одговарајући наставници и
сарадници. Садржај курсева обухвата већи број различитих области русистичке лингвистике, руске
књижевности и културе, као и методологију лингвистичких истраживања и технику израде научног
рада и прилагођен је нивоу знања студената који су завршили основне академске студије. У току овог
студијског програма студент стиче укупно 60 ЕСПБ.
Мастер академске студије руског језика и књижевности имају за циљ усавршавање теоријских и
практичних знања из области русистичке лингвистике и руске књижевности; усавршавање
комуникативне компе-тенције на руском језику, оспособљавање за примену стечених знања у животу,
струци, настави и науци, овладавање основним лингвистичким, књижевним и методичким појмовима
и теоријским системима из области русистике и славистике, оспособљавање студената за примену
научних и стручних достигнућа из области руског језика и књижевности; oспособља-вање студената за
стручно и самостално истраживање лингвистичких, прево-дилачких, стилистичких и књижевно-
критичких проблема. Поред тога, сврха овог студијског програма је и стицање квалификација за
наставак студијa на докторским академским студијама
167
индивидуалне способности које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду и
њиховом даљем образовању.
Право да конкуришу за упис на Мастер академске студије руског језика и књижевности имају сви
кандидати који су завршили основне академске студије руског језика и књижевности или одговарајуће
студије русистике у четворогодишњем трајању на другој високошколској установи. Рангирање
кандидата се врши на основу просечне оцене остварене на основним студијама.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ:
Кандидати који нису завршили основне академске студије руског језика полажу тест знања из
следећих области: фонологија руског језика, творба речи руског језика, морфологија руског
језика, лексикологија руског језика, синтакса руског језика, руска књижевност XVIII века,
руска књижевност XIX века, руска књижевност XX века, савремена руска књижевност
Русистичка лингвистика:
1. П. Пипер, Граматика руског језика у поређењу са српском. Завет, Београд, 2005
2. Р. Мароевич, Русская грамматика: Сопоставительная грамматика русского и сербского языков
с историческими комментариями. Том I и II. Москва–Белград, 2001
3. В. А. Белошапкова (ред), Современный русский язык. - 2-ое изд. Москва, 1989
Руска књижевност:
1. М. Стојнић, Руска књижевност. Књига 1-2, Сарајево-Београд 1976.
2. М. Бабовић, Руска књижевност XIX века, Београд, 1971.
3. М. Бабовић, Руски реалисти XIX века, Београд, 1986.
4. И. Скоропанова, Русская посмодернистская литература, М. 1999.
168
Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета часови
П В студијски други
истраживач облици
ки рад наставе
ПРВА ГОДИНА
Методологија
лингвистичких 1 ОМ 2 1 1 0 0 6
истраживања
2 Техника научног
1 ОМ 2 0 0 0 0 3
рада
3 Изборни блок 1
Лингвистичка
анализа текста / 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
Руска класика као
систем
4 Изборни блок 2
Енглески језик 5 /
Немачки језик 5 / 1 ИБМ 1 1 0 0 0 4
Грчки језик 5 /
Бугарски језик 5 /
5 Изборни блок 3
Пословни руски
језик/
1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
Руска књижевност
и филм
6 Изборни блок 4
Руска књижевна
критика / 1 ИБМ 2 2 0 0 0 5
Руска емиграција
Студијски
истраживачки рад у
функцији израде 2 ОМ 0 0 22 0 0 10
дипломског
(мастер) рада
7 Завршни рад 2 ОМ 0 0 0 0 0 20
Укупно часова активне наставе на години студија =20
Укуп Укуп Укупно Укупно = Укупно =
но = но = 4 =11,5 0 0
5.5
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 20
Укупно ЕСПБ 60
ЗАВРШНИ РАД:
Самосталним студијским истраживачким радом и израдом мастер академског завршног рада
студент упознаје савремене научне системе у области русистике (руски језик и лингвистика, руска
књижевност и култура), овладава методолошким принципима филолошких, лингвистичких и
књижевних истраживања, формулише истраживачки проблем у овим областима и интегрише стечена
академска знања у анализи и решавању теоријских и практичних проблема из наведених области.
Осим тога, студент стиче способност за даље самостално бављење научноистраживачким радом.
169
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
Мастер филолог (за српски језик и књижевност)
Циљ студијског програма Мастер академске студије филологије јесте да, надовезујући се на
основне академске студије, студентима омогућидаље усавршавање у ужој научној области
српски језик, односно српска књижевност, те постизање вештина и развој способности за
интердисциплинарна проучавања књижевности и других естетских феномена (филма), као и
овладавање основним и посебним наставничким вештинама на вишем нивоу које их
оспособљава за успешно и иновативно укључивање у образовно-васпитни систем након
завршетка студија.
Студенти би требало да прошире владање теоријско-методолошким појмовнимапаратом и
приступима проучавању српског језика и српске и компаративне књижевности у историјском,
савременом и културном контексту; да проширедијахронијско сагледавање историјских
токова српске културе са становиштамодерних теоријско-методолошких и културолошких
приступа; да усаврше способност за самостални аналитичко-критички приступ појединим
књижевним делима, те за његово ситуирање у шири естетички (фимлски), друштвени,
историјски и културолошких контекст; да развију и усвоје технике научног писања и оспособе
се за самостални научно-истраживачки рад (састављање реферата, презентација и научних
радова), као и за наставак образовања на докторским студијама; да продубе познавање
страних језика.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ
Студенти који нису завршили основне академске студије србистике полажу тест знања:
а) На модулу Српска и компаративна књижевност из области: Теорија књижевности,
Историја српске књижевности, Општа и компаративна књижевност;
б) На модулу Методика наставе језика и књижевности из области: Методика наставе
књижевности, Теорија књижевности, Увод у методику наставе, Методике наставе српског
језика и Општа лингвистика.
в) На модулу Српски језик полажу диференцијални испит у виду теста знања из
следећих области: Увод у општу лингвистику, Старословенски језик, Дијалектологија,
Фонетика и фонологија, Морфологија, Синтакса, Историја језика, Историја књижевног језика,
Правопис.
г) На модулу Књижевност и филм из области: Теорија књижевности, Историја српске
књижевности, Општа и компаративна књижевност.
ЛИТЕРАТУРА:
Б) Теорија књижевности
1. Зденко Лешић, Теорија књижевности, Београд, 2008
173
2. P. Ivić, Istorija jezika u: D. Brozović, P. Ivić, Jezik srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili
srpski, Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije, Zagreb, 1988, 5-54.
ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
1. Александар Младеновић, Славеносрпски језик, Нови Сад, 1989.
2. Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд, 2004.
ПРАВОПИС
1. М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица, Правопис српског језика, Матица српска, Нови
Сад, 2010. или неко од каснијих издања.
П В СИР ДОН
Прва година
21ФИЛОМ01 Методологија
1 лингвистичких 1 ОМ 2 2 0 0 0 7
истраживања
2 21ФИЛОМ02 Упоредна
граматика
1 ОМ 2 2 0 0 0 6
словенских језика
1
21ФИЛИБ01 Предмет изборног
3 1 ИБМ 2 2 0 0 0 4
блока 1
21ФИЛИБ02 Предмет изборног
4 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
блока 2
21ФИЛИБ03 Предмет изборног
5 1 ИБМ 2 2 0 0 0 7
блока 3
6 21ФИЛОМ03 Упоредна
граматика
2 ОМ 2 2 0 0 0 5
словенских језика
2
7 21ФИЛСИР1 Студијски
истраживачки рад
у функцији 2 ОМ 0 0 16 0 0 5
израдезавршног
(мастер) рада
Укупно часова активне наставе на години студија = 20
Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно
=6 =6 =8 =0 =0
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија =
8 21ФИЛЗАР1 Завршни рад - 20
Укупно ЕСПБ 60
175
МОДУЛ СРПСКА И КОМПАРАТИВНА КЊИЖЕВНОСТ
П В СИР ДОН
Прва година
21ФИЛОМ04 Методологија
1 науке о 1 ОЗ 2 2 0 0 0 6
књижевности
21ФИЛОМ05 Техника
2 1 ОЗ 2 0 0 0 0 3
научног рада
21ФИЛИБ04 Предмет
3 изборног блока 1 ИБЗ 2 2 0 0 0 4
4
21ФИЛИБ05 Предмет
4 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 5
5
21ФИЛИБ06 I Предмет
5 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
6
21ФИЛИБ06 II Предмет
6 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
6
21ФИЛСИР2 Студијски
истраживачки
рад у функцији
7 2 ОМ 0 0 18 0 0 10
израде
завршног
(мастер) рада
Укупно часова активне наставе на години студија =20
Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно
=6 =5 =9 =0 =0
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 20
8 21ФИЛЗАР2 Завршни рад 2 ОМ - 20
Укупно ЕСПБ 60
* Уколико није другачије назначено, у оквиру сваког изборног блока бира се један предмет.
176
МОДУЛ КЊИЖЕВНОСТ И ФИЛМ
П В СИР ДОН
Прва година
21ФИЛОМ06 Методологија
1 науке о 1 ОЗ 2 2 0 0 0 6
књижевности
21ФИЛОМ07 Техника
2 1 ОЗ 2 0 0 0 0 3
научног рада
3 21ФИЛОМ08 Основе
1 ОМ 1 1 0 0 0 5
филмског језика
21ФИЛИБ07 Предмет
4 изборног блока 1 ИБЗ 2 2 0 0 0 4
7
21ФИЛИБ08 I Предмет
5 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
8
21ФИЛИБ08 II Предмет
6 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
8
21ФИЛСИР3 Студијски
истраживачки
рад у функцији
7 2 ОМ 0 0 20 0 0 10
израде
завршног
(мастер) рада
Укупно часова активне наставе на години студија = 20
Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно
= 5,5 = 4,5 = 10 =0 =0
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија =
8 21ФИЛЗAР03 Завршни рад 2 ОМ - 20
УкупноЕСПБ 60
* Уколико није другачије назначено, у оквиру сваког изборног блока бира се један предмет.
177
МОДУЛ МЕТОДИКА НАСТАВЕ
П В СИР ДОН
Прва година
21ФИЛОМ09 Методологија
1 педагошких 1 ОМ 2 2 0 0 0 6
истраживања
21ФИЛОМ10 Методика
2 1 ОМ 2 2 0 0 0 5
наставе језика
21ФИЛОМ09 Читалац и текст
у савременој
3 1 ОМ 2 2 0 0 0 5
настави
књижевности
21ФИЛИБ09 Предмет
4 изборног блока 1 ИБЗ 2 2 0 0 0 4
9
21ФИЛИБ10 Предмет
5 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
10
21ФИЛИБ11 Предмет
6 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 4
11
21ФИЛСИР4 Студијски
истраживачки
рад у функцији
7 2 ОМ 0 0 16 0 0 10
израде
завршног
(мастер) рада
Укупно часова активне наставе на години студија = 20
Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно
=6 =6 =8 =0 =0
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 20
8 21ФИЛЗAР04 Завршни рад 2 ОМ - 20
Укупно ЕСПБ 60
178
Изборна настава на студијском програму
179
5 21ФИЛ36 Руски језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 10. Модул: методика наставе српског језика и књижевности
1. 21ФИЛ37 Општа лингвистика ИЗ 2 2 0 0 6
2. 21ФИЛ38 Књижевност и културни
ИЗ 2 2 0 0 6
контекст
Предмети изборног блока 11. Модул: методика наставе српског језика и књижевности
1. 21ФИЛ39 Личност, способности и
ИМ 2 2 0 0 4
стилови учења
2. 21ФИЛ40 Акциона истраживања ИМ 2 2 0 0 4
180
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
Aкадемски назив:
МАСТЕР ФИЛОЛОГ(за француски језик и књижевност)
УСЛОВИ УПИСА:
За упис на мастер академске студије француског језика и књижевности могу се пријавити кандидати са
завршеним основним академским студијама француског језика и књижевности у четворогодишњем
трајању (240 ЕСПБ). Кандидати се рангирају на основу просечне оцене остварене на основним
студијама. Кандидати који нису завршили основне академске студије француског језика и
књижевности полажу диференцијални испит из следећих области: а) француски језик (фонетика и
фонологија, морфосинтакса, синтакса просте и сложене реченице, фразеологија, традуктологија); б)
француска књижевност (општи преглед епоха и праваца од старофранцуске до савремене
књижевности, велики аутори и њихова дела, истакнути поетски манифести); в) дидактика француског
језика (разумевање писаног текста). Да би били рангирани за упис на програм мастер академских
студија француског језика и књижевности, кандидати морају освојити најмање 51% поена на
диференцијалном испиту.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
1. Гудурић, С. (2009). Основи фонетике с фонологијом француског језика. Београд: Завод за уџбенике
и наставна средства.
2. Точанац Миливојев, Д. (2006). Syntaxedelaphrasefrançaise. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
3. Riegel, M., J.-C. PellatetR. R. Rioul.(2011). Grammaireméthodiquedufrançais. Paris: Quadrige /
PressesUniversitairesdeFrance.
4. Guiraud, Pierre (1967). Les locutions françaises. Paris : PUF.
5. Јовановић, Иван (2013). Неке напомене о фразеологизмима у француском и српском језику.
Филологиа Медиана. Ниш: Филозофски факултет, стр. 403-421.
6. Guidère, Mathieu. Introduction à la traductologie. Penser la traduction: hier, aujourd’hui, demain. Groupe
de Boeck, Bruxelles, 2010.
7. Krstić, N (2008). Struktura proste rečenice i prevođenje. Novi Sad/Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića.
8. Слободан и Гордана Витановић. Француска цивилизација. Београд: Центар за геопоетику, 1994.
9. Николас Хјуит (ур.). Модерна француска култура. Превод Ђурица Крстић. Подгорица : CID, 2007.
10. André LagardeetLaurent Michard. Collection littérraire,Paris : Bordas, 1959.
182
11. Cuq, J.-P, Gruca, I, Cours de didactique du français langue étrangère et seconde, PUG, Grenoble, 2009;
12. Точанац-Миливојев, Д, Методе у настави и учењу страног језика, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 1997;
13. Šotra, T, Kako progovoriti na stranom jeziku, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006.
Шифра Статус
предмета Назив предмета предмета
С Часови активне наставе Остали ЕСПБ
часови
Студијски Други
П В истраживачк облици
и рад наставе
Први семестар
FRAMASTNR
1 Техника О 1 2 2 6
. научног рада
ИЗБОРНИ БЛОК (А)
1 Контрастивна ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS01 синтакса
2 Фразеологија ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS02 француског језика
3 Француски језик у ИБ 1 2 2 6
. контакту са другим
FRAMAS03 језицима
4 Савремене ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS04 теорије превођења
ИЗБОРНИ БЛОК (Б)
1 Андре Жид: поетика, ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS05 критика, рецепција
2 Аутобиографијау ИБ 1 2 2 6
. француској
књижевности:
FRAMAS06 теорија и пракса
3 Интертекстуалност – ИБ 1 2 2 6
. књижевна теорија и
FRAMAS07 пракса
4 Женскиликови у ИБ 1 2 2 6
. француском роману
FRAMAS08 XIX века
ИЗБОРНИ БЛОК (В)
1 Интеркултуралност ИБ 1 2 2 6
. у настави
FRAMAS09 француског језика
2 Игра и игровне ИБ 1 2 2 6
. активностиу
настави/учењу
FRAMAS10 француског језика
3 Савремени ИБ 1 2 2 6
. француски
језик:говорни
FRAMAS11 варијетети
183
4 Француски језик ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS12 у функцији струке
Укупно часова активне наставе на години студија = 20
Други семестар
FRAMASSIR
1 Студијски О 2 0 0 20 10
. истраживачки рад
FRAMASZR
2 Завршни рад О 2 0 0 0 20
.
Укупно= УкупноУкупно = 20
10 = 10
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 40
/
Укупно ЕСПБ 6
0
НАПОМЕНЕ:
184
ДОКТОРСКЕ
АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
185
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ
СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
У прву годину докторских академских студија може се уписати лице које има:
1) завршене мастер академске студије, са најмање 300 ЕСПБ бодова са општом просечном
оценом најмање 8 на претходним нивоима студија; или
2) завршене мастер академске студије, са најмање 300 ЕСПБ бодова и објављене научне
радове, на начин уређен општим актом факултета; или
3) завршене основне студије по прописима који су уређивали високо образовање до ступања
на снагу Закона о високом образовању(„Службени гласник РС“, број 76/2005), односно до
10.септембра 2005. године, са просечном оценом најмање 8.
Општа просечна оцена на основним и мастер академским студијама рачуна се на
следећи начин: саберу се све оцене које су остварене на основним и мастер академским
студијама, те се овај збир подели укупним бројем положених испита из предмета на овим
нивоима студија који се бројчано оцењују.
Студијским програмом докторских академских студија утврђују се одговарајуће
основне и мастер студије, односно научно подручје из којег је стечен академски степен
магистра, као услов за упис на докторске академске студије.
Општим актом факултета може се утврдити садржина и начин полагања
диференцијалног испита за кандидате који имају неодговарајуће претходно образовање.
Студијским програмом докторских академских студија може се предвидети да се део
студијског програма специјалистичких академских студија или део магистарских студија
стечених по раније важећим законским прописима признаје за део студијског програма
докторских академских студија.
Редослед кандидата за упис на прву годину докторских академских студија утврђује се
на основу опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама,
дужине студирања на основним и мастер академским студијама и остварених научних
резултата, на начин предвиђен општим актом факултета.
Упис на докторске академске студије може се условити претходно положеним
пријемним испитом, односно испитом за проверу склоности и способности у складу са
општим актом факултета.
Студент магистарских студија уписан по прописима који су важили до ступања на
снагу Закона о високом образовању, може у току студија прећи на студијски програм
докторских академских студија у оквиру истих или сродних области студија под условима
које прописују одговарајући општи акти.
Факултети састављају ранг листе пријављених кандидата, које објављују на огласној
табли и интернет страници факултета.
Учесник конкурса може поднети приговор у вези са радњама и поступцима у току
спровођења овог конкурса за које сматра да нису у складу са Законом, Статутом Универзитета
и Факултета или овим конкурсом, у року од 36 сати од објављивања прелиминарне ранг листе
на факултету.
Приговор се подноси комисији за упис студената одговарајућег факултета, на чији
предлог декан доноси решење по приговору у року од 24 сата од пријема приговора.
Упис кандидата који су стекли право да се упишу у прву годину докторских академски
студија, обавиће се у року предвиђеном конкурсом.
186
Ако се кандидат који је остварио право на упис не упише у року утврђеном у конкурсу,
уместо њега може се уписати следећи кандидат према редоследу утврђеном на коначној ранг
листи.
Страни држављанин може да се упише на студијски програм под истим условима као и
домаћи држављанин. Страни држављани се не рангирају. Страни држављанин плаћа
школарину, осим ако међународним споразумом или билателарним споразумом универзитета
није другачије одређено. Страни држављанин може да се упише на студијски програм ако
достави признату диплому о завршеним студијама и оствареном броју ЕСПБ бодова, пружи
доказ о познавању српског језика у складу са Статутом Универзитета, осим учесници
конкурса држављани република бивше СФРЈ, или пружи доказ о познавању енглеског језика
ако је студијски програм акредитован и реализује се и на енглеском језику, и ако је
здравствено осигуран.
187
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
УПИСАТИ НА ПРВУ ГОДИНУ ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ
Ближе информације у вези са уписом студената у прву годину основних студија могу
се добити на Факултету у Служби за наставу и студентска питања и Канцеларији за развој
каријере и подршку студентима (Ниш, Ћирила и Методија 2) и на телефон: 018/514-312; 514-
313;527-649, 018/514-311 локал 200, 132 и 162, или и преко сајта Филозофског факултета
www.filfak.ni.ac.rs
189
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Aкадемски назив:
ДОКТОР НАУКА – ИСТОРИЈСКЕ НАУКЕ
Студијски програм докторских студија историје јасно садржи циљ оспособљавања студената
за потпуно овладавање постојећих знања из уже научне области историје новог века, као и из теорије
историјске науке. У прву годину студија могу се уписати лица са завршеним дипломским студијама и
претходно оствареним обимом од 300 ЕСПБ. Остали услови регулисани су Законом о високом
образовању и Правилником о докторским студијама Филозофског факултета.
Студијски програм се састоји од четири блока изборних предмета. Садржаји предмета се
налазе у књизи предмета како би се студенти унапред упознали са њиховим садржајем и шта их
очекује на курсу. Студије се изводе на Филозофском факултету у Нишу и трају три године или шест
семестара и имају 180 ЕСПБ-а. Докторска дисертација носи 45 ЕСПБ-а.
Прва година обухвата 2 обавезна и 4 изборна курса (1 обавезни у првом и 1 у другом
семестру, као и 2 изборна у првом и 2 изборна предмета у другом семестру). Другу годину чине такође
2 обавезна и 8 изборних курсева (1 обавезни у трећем и 1 у четвртом семестру, као и 2 изборна у
трећем и 2 изборна предмета у четвртом семестру). У трећој години у оквиру истраживања за
докторску дисертацију у потпуности се дефинишу сви структурни делови докторске дисертације, у
целости се систематизује докторска дисертација, пише се радна верзија докторске дисертације,
саставља се коначна библиографија.
Пре предаје докторске дисертације докторанд је обавезан да положи све испите предвиђене
програмом докторских студија и да има два рада објављена или прихваћена за објављивање у домаћим
или међународним часописима. Одбраном докторске дисертације докторанд стиче академски назив
Доктора историјских наука.
Студенти који заврше докторске студије из историје, усвајају научна достигнућа из историје и
дају оригиналан научни допринос у историји. Према избору предмета и избору теме докторске
дисертације, студенти постају високо стручни у одговарајућој области. Посебна пажња биће посвећена
критичком приступу изворима и литератури, што треба да допринесе како развоју критичког
мишљења код студената тако и формирању самосталног става у историографском расуђивању.
Како је студијски програм Докторских студија историје највиши степен универзитетских академских
студија, његов циљ је да оспособи докторанде:
КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА:
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Кандидати полажу пријемни испит који се састоји од писања есеја на задату тему (максимално 20
поена).
193
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ МЕДИЈИ И ДРУШТВО
Академски назив:
ДОКТОР НАУКА - КОМУНИКОЛОГИЈА
Докторске студије трају три године и носе укупно 180 ЕСПБ бодова. Услов за упис на докторске
студије је претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и
дипломским академским студијама. Остали услови, регулисани су Законом о високом образовању и
Правилником о докторским студијама Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Програм докторских студија Медији и друштво је мултидисциплинаран, модеран и научно
фундиран, усмерен на актуелна тумачења доминантних теоријских праваца у области комуниколошко-
културолошких наука.
Изучавањем предмета Теорија комуницирања, Теорија жанрова, и Теорија визуелне комуникације,
кандидати ће критички и теоријски овладати савременим теоријским учењима и перспективама. За
овај ниво студија предвиђен је и адекватан корпус примењених методолошких предмета
(Методологија истраживања друштвених појава и специфична Медијска аналитика). Програм
садржи и групу изборних предмета (Савремена социологија, Историја социјалних теорија и
Савремена социологија политике). Специфичност програмског садржаја профилишу предмети:
Студије модерног диксурса,Медијска моћ и наративни контексти,Друштвена историја медија,
Интердисциплинарност савремене уметности и медија,Психологија маса и медијска моћ, док
предмети Јавна сфера у дигиталној заједници и Цивилно друштво и медијиуказују на потребу за
изучавањем савремених медијских тенденција. Процес транзиције изискује и адекватан одговор на
промене у медијској сфери, тако да ће докторанти кроз истраживачкке пројекте, критички сагледавати
појаве и проблеме. Почетак истраживачког рада, под менторством професора, предвиђен је за трећи
семестар, најпре самостално изведеним семинарским радовима, а потом и израдом докторске
дисертације, чиме студент докторских студија практично проверава и примењује стечена теоријска
знања.
КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА
УСЛОВИ УПИСА
195
Назив предмета семестар статус ЕСПБ
Прва година
Теорије комуникације I О 6
Методологија истраживања друштвених појава I О 6
Савремена социологија
I И 6
Историја социјалних теорија
Израда нацрта докторске дисертације 1 I И 12
Студије модерног дискурса II О 6
Теорије визуелне комуникације II О 6
Медијска моћ и наративни контексти
II И 6
Савремена социологија политике
Израда нацрта докторске дисертације 2 II И 12
Друга година
Теорије жанрова III О 6
Друштвена историја медија III О 6
Савремене технологије и комуницирање
III И 6
Медијска аналитика
Истраживање за докторску дисертацију 1 12
Интердисциплинарност савремене уметности и медија IV О 6
Психологија масе и медијска моћ IV О 6
Јавна сфера у дигиталној заједници
IV И 6
Цивилно друштво и медији
Истраживање за докторску дисертацију 2 12
Трећа година
Истраживање за докторску дисертацију 3 V 10
Истраживање за докторску дисертацију4 VI 10
Израда и одбрана докторске дисертације VI 40
196
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
Aкадемски назив:
Доктор наука – педагошке науке
Студијски програм садржи обавезне и изборне предмете. Програм обухвата активну наставу и
израду докторске дисертације.
Докторанди током првог семестра похађају један обавезни и један изборни предмет са листе
изборних предмета. У другом и трећем семестру докторанди бирају са листе изборних предмета два
предмета, а у четвртом семестру један. У договору са ментором студент бира са листе понуђених
предмета оне предмете који су тематски повезани са темом његове докторске тезе. Оваква структура
програма обезбеђује усмеравање кандидата у правцу неких ширих области педагогије уз поштовање
принципа индивидуализације наставног процеса.
Током докторских студија докторанд треба да објави два научна рада и учествује на једном
научном скупу.
Пети и шести семестар обухвата студијски истраживачки рад који се односи на све
активности и облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за
истраживање, писање научних радова и израду докторске дисертације.
Укупна бодовна вредност предмета усмерених на израду докторске дисертације износи 100
ЕСПБ. Они укључују: избор теме и предлог литературе (10 ЕСПБ), израду пројекта истраживања (10
ЕСПБ), истраживање на теми (10 ЕСПБ), објављивање првог и другог научног рада (10+10 ЕСПБ ),
писање докторске дисертације 1 и 2 (20+20 ЕСПБ) и одбрану докторске дисертације (10 ЕСПБ).
Комбинацијом ових предмета и одговарајућих изборних предмета, публиковањем научних
радова, учешћем на научним скуповима, докторанди ће бити тематски усмерени у одређеном
истраживачком правцу у функцији провођења свих припремних научних истраживачких радњи за
ваљано приступање изради докторске дисертације.
Наставу изводе наставници Филозофског факултета у Нишу и наставници ангажовани на
Филозофском факултету. Настава се организује по семестрима са 20 часова недељно. Активна настава
се реализује кроз предавања и студијски истраживачки рад са укупно 600 часова годишње. Студијски
истраживачки рад обухвата све облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања
студента за истраживање, писање научних радова и израду докторске дисертације. Активну наставу у
завршној години студија чини студијски истраживачки рад који је непосредно у функцији израде
докторске дисертације.
Имајући у виду да је сврха студијског програма докторских студија развој науке, критичког
мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално спроводе оригинална и научно
релевантна истраживања која доприносе општем развоју друштва и критички процењују истраживања
других наука и научника, сврха докторских студија педагогије јесте:
- оспособљавање кандидата за самостални, научно-истраживачки рад у педагогији и то, како у
области теоријских, тако и апликативних истраживања;
- развијање критичког мишљења о процесима и актерима васпитно-образовних процеса и
друштвених промена;
197
- пружање могућности студентима да кроз значајан број изборних курсева пронађу своја посебна
педагошка интересовања;
- продубљивање знања из посебних педагошких проблема за које студенти искажу интересовање;
- оспособљавање студената за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других
комплементарних друштвених наука;
- развијање способности за тимски рад и учешће у интердисциплинарним истраживањима;
- развијање способности за педагошки и наставни рад на највишим нивоима образовања (на
универзитетском нивоу и у научним институтима).
Имајући у виду стечена знања и способности, свршени студенти Докторских студија
педагогије могу се бавити: а) теоријским и емпиријским истраживањима у области друштвено-
хуманистичких наука и б) научно-истраживачким радом и наставном делатношћу у високошколским
установама). Поред тога, свршени докторанди могу да раде у: а) државним органима; б) васпитно-
образовним институцијама в) институцијама за пружање социјалне заштите; г) културним
институцијама; д) штампаним и електронским медијима; ђ) средњим школама као професори
педагогије и грађанског васпитања; е) истраживачи у агенцијама за испитивање јавног мњења;
односно свуда где је потребна стручна педагошка експертиза.
КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА:
Компетенције доктора педагошких наука су:
- Темељно познавање и разумевање педагошке науке, савремених теоријских приступа и савременe
методологијe научно-истраживачког рада.
- Способност идентификовања и интерпретације савремених педагошких проблема кроз
пројектовање и организовање оригиналних истраживања.
- Примењује широк опсег истраживачких метода, техника и инструмената, интерпретира резултате
адекватном интеграцијом теоријских приступа и добијених налаза.
- Способност редефинисања постојећег знања кроз идентификовање нових проблема и
конструисање нових метода, техника и инструмената за њихово истраживање.
- Способност критичке анализе, процене и синтезе нових и сложених идеја у области васпитања и
образовања у комплексним и непредвидљивим ситуацијама.
198
- Оригиналним истраживањем проблема у васпитању и образовању, партиципира у националним и
међународним пројектима, објављује своје налазе и извештава јавност о резултатима истраживања
у складу са међународним стандардима.
- Може да пренесе стручна знања и идеје колегама, широј академској заједници и друштву у
целини, способан је да дискутује своје налазе са колегама.
- Способност анализирања и промишљања педагошких норми и односа, могућност креативног и
конструктивног реаговања на васпитно-образовне, друштвене, научне и етичке проблеме који
искрсавају у професионалној и академској делатности.
- Способност решавања проблемa интеграцијом знања из различитих извора, сагледавањем
различитог контекста и импликација које из тога произилазе.
- Способност стратешког планирања у различитим областима васпитно-образовног система и
отвореност за педагошке иновације.
УСЛОВИ УПИСА
Кандидати који конкуришу за упис у прву годину докторских академских студија педагогије
полажу пријемни испит који се састоји од писања есеја на задату тему (који носи максимално 20
поена).
199
ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ ДОКТОРСКИХ СТУДИЈА
ПЕДАГОГИЈЕ
201
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
ДОКТОР НАУКА – ПСИХОЛОШКЕ НАУКЕ
План докторских студија обухвата обавезне и изборне предмете који се одвијају током прва
четири семестра. Предмете кандидат бира у договору са ментором код кога намерава да ради
докторску дисертацију Сви докторанди током првог и другог семестра похађају један базичан
теоријски предмет и један изборни предмет са листе изборних предмета.
У трећем семестру докторанди бирају са листе изборних предмета два предмета, а у четвртом
семестру један.
Докторанд већ на првој години спроводи самостални истраживачки рад, који би требало да
представља припрему за научно-истраживачки рад. Током докторских студија докторанд
треба да објави два рада у међународним часописима
Докторска дисертација представља завршни испит за титулу доктора наука. Она је самостални
истраживачки рад који докторанд осмишљава и кроз континуирани рад са ментором спроводи
током целокупних докторских студија, да би га након испуњавања свих обавеза презентовао и
бранио пред компетентном комисијом.
202
Укупна бодовна вредност предвиђена за израду докторске дисертације, укључујући писање и
одбрану нацрта тезе, студијски истраживачки рад и израду и одбрану докторске тезе износи
110 ЕСПБ, од укупно 180 ЕСПБ колико носи цео студијски програм докторских студија.
Другим речима, доктори наука треба да буду оспособљени да континуирано долазе до нових
сазнања, организују научно истраживачки рад, антиципирају перспективе истраживања у
психологији и проширују подручја примене.
КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА:
УСЛОВИ УПИСА
Кандидати полажу пријемни испит који се састоји из теста знања из психологије (максимално
20 поена).
204
Табела 5.2.Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм
докторских студија психологије
Друга година
Трећа година
12 ПСИДОК Истраживање за
5 O 20 20
СИР5 докторскудисертацију
13 ПСИДОК Израда и одбрана
6 O 40 40
СИР6 докторскедисертације
Укупно часова активне наставе и бодова на години 60 60
205
a. А Распоред изборних предмета по блоковима
206
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
Академски назив:
Доктор наука – социолошке науке
Докторске студије социологије трају 3 године, 180 ЕСПБ бодова. Стручни, академски,
односно научни назив који се стиче након завршених студија јесте доктор социолошких наука.
Програм садржи основне и изборне предмете. Преглед обавезних и изборних предмета, као и
њихових оквирних садржаја дат је у прилогу. Студијски програм докторских студија обухвата активну
наставу и израду докторске дисертације. Студенти похађају наставу. Наставу изводе наставници
Филозофског факултета у Нишу. Настава је организована у семестрима, са недељним фондом часова
предавања приказаним у прилогу (20 часова недељно).
Активна настава се дели на две категорије: предавања и студијски истраживачки рад. Укупни
број часова активне наставе на свакој години студија је 600. Студијски истраживачки рад обухвата све
облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за истраживање, писање
научних радова и израду докторске дисертације.
Сваки предмет је исказан ЕСПБ бодовима у прилогу. Завршни рад на докторским студијама
из социологије је предвиђен и његова бодовна вредност је 40 ЕСПБ. Предуслови за упис сваког
предмета или групе предмета су предвиђени оквирним садржајем сваког предмета посебно. У
договору са ментором студент бира са листе понуђених предмета оне предмете који су тематски
повезани са темом његове докторске тезе. Студенти могу као изборне предмете одабрати и предмете у
оквиру других докторских студија у складу са предметном оријентацијом дисертације, што се утврђује
у разговору докторанта са ментором у складу са његовим инструкцијама.
Активну наставу у завршној години студија чини студијски истраживачки рад који је
непосредно у функцији израде докторске дисертације.
Имајући у виду да је сврха студијског програма докторских студија развој науке, критичког
мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално спроводе оригинална и научно
релевантна истраживања која доприносе општем развоју друштва и критички процењују истраживања
других наука и научника, сврха докторских студија социологије јесте:
- оспособљавање кандидата за самостални, научно-истраживачки рад у социологији и то, како у
области теоријских, тако и апликативних истраживања;
- развијање критичког мишљења о процесима и актерима функционисања друштва и друштвених
промена;
- пружање могућности студентима да кроз значајан број изборних курсева пронађу своја посебна
социолошка интересовања;
- продубљивање знања из посебних социолошких проблема за које студенти искажу интересовање;
- оспособљавање студената за коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других
комплементарних друштвених наука;
- развијање способности за тимски рад и учешће у интердисциплинарним истраживањима;
207
- развијање способности за педагошки рад на највишим нивоима образовања у области социологије
(на универзитетском нивоу и у научним институтима).
Способности које се стичу на овом нивоу студија социологије првенствено се испољавају као
способност за самостално вођење оригиналних и релевантних научних истраживања у области
друштвених феномена и педагошки рад у преношењу знања и вештина високог нивоа комплексности.
КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА:
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
Кандидати полажу пријемни испит који се састоји из теста знања из социологије (максимално 20
поена).
ПРВА ГОДИНА
1 SOCDOC1 Историја социјалних теорија I, II О 2 2 10
2 SOCDOC2 Методологија истраживања I, II О 2 2 5
друштвених појава
3 SOCDOC3 Израда пројекта истраживања I, II О 0 4 15
4 SOCDOC4 Савремена социологија I, II О 2 2 10
5 SOCDOCIB1 Предмети изборног блока 1. I, II ИБ 2 2 10
6 SOCDOCIB1 Предмети изборног блока 1. I, II ИБ 2 2 10
ДРУГА ГОДИНА
7 SOCDOCIB2 Предмети изборног блока 2. III, IV ИБ 2 3 10
8 SOCDOCIB2 Предмети изборног блока 2. III, IV ИБ 2 3 10
9 SOCDOCIB2 Предмети изборног блока 2. III, IV ИБ 2 3 10
10 SOCDOC5 Израда нацрта докторске тезе III, IV О 0 4 10
11 SOCDOC6 Истраживање за докторску тезу 1 III, IV О 0 6 20
ТРЕЋА ГОДИНА
12 SOCDOC7 Истраживање за докторску тезу 2 V О 20 10
13 SOCDOC8 Истраживање за докторску тезу 3 V О 20 10
14 SOCDOC9 Израда и одбрана докторске тезе VI ИБ 40
209
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
ДОКТОР НАУКА – ФИЛОЛОШКЕ НАУКЕ
Услов за упис на Докторске студије филологије јесте претходно остварен укупан обим од 300
ЕСПБ. Докторске студије филологије трају 3 године (6 семестара) и носе укупно 180 ЕСПБ (30 бодова
по семестру). Сви курсеви су са статусом изборног. Студент бира курсеве које похађа, тако да до краја
другог семестра у комбинацији са самосталним истраживачким радом обезбеди најмање 60 ЕСПБ,
односно да до краја четвртог семестра сакупи минимум од 120 ЕСПБ. Комбинацијом одговарајућих
изборних предмета, израдом одговарајућих семинарских радова, публиковањем тих радова, учешћем
на научним скуповима, докторанди ће бити тематски усмерени у одређеном истраживачком правцу у
функцији провођења свих припремних научних истраживачких радњи за ваљано приступање изради
докторске дисертације.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Не полаже се.
211
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ ТРЕЋЕГ НИВОА СТУДИЈА ФИЛОЛОГИЈЕ
212
Поетика и теологија стваралаштва 3 3 0 8
Барокни еп у старој дубровачкој књижевности 3 3 0 8
Српска реалистичка приповетка 3 3 0 8
Структурна семантика српске поезије 20. века 3 3 0 8
Англофони постколонијални роман 3 3 0 8
Путопис у књижевности 3 3 0 8
Књижевност и приватни живот 3 3 0 8
Експериментална фонетика 3 3 0 8
Синтакса неканоничних конструкција 3 3 0 8
Систем заменица у француском и српском језику 3 3 0 8
Форензичка фонетика 3 3 0 8
Системско-функционална лингвистика 3 3 0 8
Контрастивна језичка истраживања 3 3 0 8
Предмети изборног блока 6 бирају се 3 предмет из изборног блока
Есеј у културном контексту 4 3 0 8
Новија дубровачка књижевност 4 3 0 8
Мит, књижевност и филм 4 3 0 8
Средњовековни песнички жанрови и лик Богородице у
4 3 0 8
српској поезији 20. века
Поезија 20. века 4 3 0 8
Проблем женског идентитета у канад-ској краткој
4 3 0 8
причи
Књижевност и политика 4 3 0 8
Роман Иве Андрића 4 3 0 8
Медитеран у модерној српској књижевности 4 3 0 8
Техника наративног уланчавања код Сервантеса,
4 3 0 8
Стерна и Дидроа
Прагматика и дискурс 4 3 0 8
Романски супстрат у високобалканизованим српским
4 3 0 8
говорима
Језик, когниција, мултимодалност 4 3 0 8
Диглосија у старосрпској писмености 4 3 0 8
Контрастивна истраживања академског дискурса 4 3 0 8
Когнитивни, функционални и формални аспекти
4 3 0 8
граматике
Фукоове теме у неовикторијанском роману 4 3 0 8
214
АДРЕСЕ И ТЕЛЕФОНИ
Филозофски факултет,
18000 Ниш, Ћирила и Методија 2
http://www.filfak.ni.ac.rs
Централа 514-312
514-313
514-244
527-649
Продекани
Продекан за финансије локал 122
Продекан за наставу локал 121
Продекан за науку локал 122
Продекан за међународну сарадњу локал 121
Секретар локал 195
Факс 514-310
Департмани:
ЖИРО-РАЧУН
840-1818666-89
позив на број
74212102
215
MCMLXXI