Pesma o kerui

Jutros u koari, gde sja, uka

Niz rogoza ukastih i krutih,
Sedmoro je otenila kuka,
Sedmoro je otenila utih.

Do u sumrak grlila ih neno

I lizala niz dlaku to rudi,
I slivo se mlak sok neizbeno,
Iz tih toplih materinskih grudi.

A uvee, kad ivina juri,

Da zauzme motke, il prut jak,
Izio je tad domain tmuri,
I svu tenad potrpo u dak.

A ona je za tragom trala,

Stizala ga, kao kad uhode
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla povrina vode.

Pri povratku, vuku se po tmini,

I liui znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom uini,
Kao jedno od kuia njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,

Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il sree,

Kad joj bace kamiak niz breg,
Pale su i njene oi psee,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.
Sergej Jesenjin 1915
 -

,
,
,
.

,
,

.

,
,
,
.

,
. . .
,
.

,
,

.

, ,

.

, ,
,

.
1915