TERMODINAMIKA

Kurs pripremljen za studente

Fakulteta za proizvodnju i menadment u Trebinju

Prof. dr ing. Jovan Mitrovi

Skripta je namenjena sluaocima Termodinamike kao pomo no sredstvo

pri savladavanju materije i uvod u literaturu. Autor ne preuzima
odgovornost za ta nost.

Mart 2000.

II

Sadraj
1

NEKI OSNOVNI POJMOVI

1.1

ta je termodinamika?

1.2

Osnovne mikroskopske relacije

1.3

Primeri osnovnih i izvedenih veli ina

1.4

Termodinami ki sistem
a)
Klasifikacija sistema
b)
Stanje sistema
c)
Molarne veli ine

2
2
2
3

1.5

Pojam ravnotee
a)
Mehani ki uslov ravnotee
b)
Termi ka ravnotea

4
4
4

1.6

Temperatura

1.7

Jedna ina stanja

a)
Radno telo sistema je ista komponenta
b)
Radno telo sistema je smea idealnih gasova
b1)
Parcijalna gustina i parcijalni pritisak
b2)
Maseni udeli
b3)
Molarni udeli
b4)
Zapreminski udeli
b5)
Molarna masa i gasna konstanta smee
c)
Realni gasovi
d)
Koeficijenti irenja i kompresije
e)
Neke osnovne matemati ke veze

6
6
7
7
8
8
9
9
11
12
13

1.8

Jedna ina odranja mase

a)
Integralna forma
b)
Diferencijalna forma

13
13
14

1.9

Jedna ina odranja energije

15

ZAKONI TERMODINAMIKE

16

2.1
a)
b)
c)

Prvi zakon termodinamike

Zatvoren sistem
Kruni procesi
Otvoren sistem

16
16
18
20

2.2
a)
b)
c)
d)
e)
f)
f1)
f2)
g)
h)

Drugi zakon termodinamike

Entropija
Glavne jedna ine termodinamike za sisteme bez gubitaka
Neke relacije
Maxwell ove jedna ine
Promena entropije kod idealnih gasova
Neke promene stanja idealnih gasova
Izohorska promena stanja
Izobarska promena stanja
Adijabatska promena stanja
Politropska promena stanja

28
29
31
32
32
34
35
36
37
38
40

2.3
2.4

Carnot ov proces
Nepovratni (ireverzibilni) procesi

42
43

III
a)

Primeri nepovratnih procesa

44

VIEFAZNI SISTEMI ISTIH MATERIJA

49

Specifi ne veli ine

49

OSNOVNI POJMOVI O PROSTIRANJU TOPLOTE

53

4.1 Zra enje

53

4.2

53

Konvekcija

4.3 Jedna ina prostiranja toplote

4.3.1 Provo enje toplote u ravnom zidu

53
55

4.3.2

Prostiranje toplote u cilindri nom zidu

56

4.3.3

Provo enje toplote u kugli

57

STRUJANJE GASOVA I PARA

59

5.1 Osnove
a)
Jedna ina kontinuiteta
b)
Jedna ina energije

59
59
60

5.2 Isticanje gasova i para

5.3 Laval ova dizna

61
64

5.4 Opta jedna ina za brzinu zvuka

65

5.5 Mach ov broj

65

66

SAGOREVANJE

6.1 Opte

66

6.2 Sagorevanje vrstih goriva

6.2.1 Koli ina gasovitih produkata sagorevanja

68
68

6.3 Gasovita i te na goriva

69

Literatura

70

OSNOVNI POJMOVI

1.1 ta je termodinamika?
Termodinamika je:
I Opta nauka o energiji

pretvaranje jedne forme energije u drugu

transport energije, posebno termi ke

II Nauka o stanju materije

ponaanje materije
makroskopsko stanje materije
veze izme u razli itih veli ina

1.2 Osnovne mikroskopske relacije

Loschmidt ov broj (Avogadro ov broj)

N 6, 025 10 26 molekula kmol

rastojanje izme u molekula
koli ina materije (gustina) c , kmol m

Broj (koncentracija) molekula m

je cN

cN

13

Slobodan put molekula je

1
2d N
2
M

Indeks M odnosi se na molekule

o

Primer: Vazduh (1 bar i 0 C )

dM

4 10

10

m , mM

5 10

26

kg ,

3 10 9 m , l

6 10 8 m , N

3 10 25 m

1.3 Primeri osnovnih i izvedenih veli ina

Duina
Vreme
Masa
Temperatura

L
t
m
T

Sila

Newton

Pritisak

Pascal

Rad, Energija
Snaga
Koli ina elektriciteta
Elektri ni potencijal

Joule
Watt
Coulomb
Volt

Elektri ni otpor

Ohm

m
s
kg
K
N

kgm/s2

Pa

N m2
1 bar 10 5 N m 2

J
W
C
V

Nm

Js
As

JC
VA

10 5 Pa

2
1.4 Termodinami ki sistem
ta se podrazumeva pod termodinami kim sistemom?
Termodinami ki sistem je deo okoline na kome se
vri razmatranje (posmatranje).

Para i te nost, dvofazni

sistem
Gas ili te nost, jedna faza

a) Klasifikacija termodinami kih sistema

Termodinami ki sistem moe da bude
- zatvoren
nema razmene materije sa okolinom, razmena
energije je mogu a.

- izolovan
nema razmene niti materije niti energije sa
okolinom.

- otvoren
ovde postoji razmena materije sa okolinom,
razmena energije je mogu a.

Sistem je
adijabatan ako nema razmene energije izme u sistema i okoline
dijabatan ako ima razmene energije (toplote) sa okolinom.

b)

Stanje sistema

Stanje sistema se karakterie veli inama koje se zovu veli ine stanja. Veli ine stanja mogu biti:

3
intenzivne i
ekstenzivne.
Intenzivne su pritisak p i temperatura T. Ekstenzivne veli ine stanja su na primer zapremina V,
masa m, energija E. Ekstenzivne veli ine zavise od veli ine sistema.
Neka ekstenzivna veli ina Z podeljena sa masom m radnog tela daje specifi nu veli inu z, na pr.

Z m veli ina/masa

Specifi na zapremina v

V m,

1
,
v

v 1

je gustina tela.

Dvofazni sistem

1
vL m L
m

1
vVmV , x
m

mV
, 1 x
m

VL

VV ; m

V
m

VL

VV
m

mL

mV

VL
m

VV
m

mL m
x sadraj pare

mL
m

vL

1 x vL

vV

mV
m

x vV

1 x

Gustine nekih materija (primeri)

Olovo
:
11340 kg m3

c)

Aluminijum

Zlato

2700 kg m3
19290 kg m3

Vazduh

Voda

1.2 kg m3
1000 kg m3

Molarne veli ine

To su specifi ne veli ine, koje se odnose ne na jedinicu mase, nego na jedinicu koli ine materije
mol ili kmol. Veza izme u broja molova n i mase m je

n M

M molarna masa, kg kmol

4
Molarna masa (primeri)
Voda (H2O)

M
M
M
M

Kiseonik (O2)
Azot (N2)
Vazduh

18 kg kmol
32 kg kmol
28 kg kmol
28.95 kg kmol

1.5 Pojam ravnotee

Mehanika
Iz mehanike je poznato da je za ravnoteu ovog
mehani kog sistema neophodno da bude

F' (ravnotea)

U tehni koj termodinamici postoje dva uslova ravnotee:

mehani ki i termi ki.

a)

Mehani ki uslov ravnotee

Pretpostavka: p 1
Ako je

p2

p1A1 p 2A 2

0 , nema ravnotee ako je A 1

p1 A1

A 2 , to zna i da je p 1

p 2A 2
p2 .

Da bi postojala ravnotea mora

0 , tj. p 1

p2
Mehani ka ravnotea zahteva da pritisak u sistemu bude svugde isti.

b) Termi ka ravnotea

Pretpostavka: T2
Pretpostavka: T2

T1 , recimo T2 T1 .
T1 prouzrokuje toplotni tok, Q ~ T2 T1 .

Neka je T2 T1 , onda temperaturska razlika T2

Ako postoji toplotni tok, onda posmatrani sistem nije u termi koj ravnotei. Da bi sistem bio u
termi koj ravnotei neophodno je i dovoljno da

0 , T2

T1

T.

Termi ka ravnotea zahteva da temperatura u sistemu bude svugde ista.

T1, recimo T2

THE LAW OF EQUILIBRIUM:

A macroscopic, bounded, non gravitating system that is otherwise isolated or in a uniform
environment attempts to reach an asymptotic state called equilibrium characterised by constant
and piece-wise uniform values of its intensive state variables, unless it is already in equilibrium,
in which case it will remain indefinitely in this state unless acted on by systems with different
intensive state variables, or systems in relative motion.
From: M. Bailyin: A Survey of Thermodynamics, AIP Press, 1994, page 20

DAS GESETZ DES GLEICHGEWICHTS:

Ein makroskopisches, gebundenes, nicht gravitierendes System, da sonst abgeschlossen ist
oder sich in einer einheitlichen Umgebung befindet, strebt asympthotisch in den Zustand des
Gleichgewichts, das durch konstante und ortsweise einheitliche Werte seiner intensiven
Zustandsvariablen charakterisiert ist, wenn es nicht im Gleichgewicht ist, in welchem Fall es
unbestimmte Zeit in diesem Zustand bleiben will, solange es nicht in Wechselwirkung mit
Systemen unterschiedlicher intensiver Zustandsvariablen tritt, oder Systemen mit relativer
Bewegung.

1.6 Temperatura
Temperatura je jedna veli ina stanja. Ona se meri u odnosu na neko polazno stanje, koje se
definie po dogovoru.
Celsius-ova temperatura, oznaka

C . Referentna vrednost temperature je

voda, pri ravnotei izme u te nosti, pare i vrste faze, ravnotea izme u tri faze

0 C

, jedinica

trojna ta ka. Kod vode je trojna ta ka fiksirana na p

0,006104 bar

610,4 Pa i

0 C.
o

Apsolutna temperatura ili Kelvin ova temperatura, oznaka T, jedinica K

( T u K,

T0

C ), T0 273,15 K , T

0K

273,15 C
(apsolutna nula)

Fahrenheit-ova temperatura

100

T 32
180

T u 0F,

u 0C

Rankine-ova temperatura

T
100

T u 0R,

180

u 0C

Merenje temperature
Za merenje temperature koriste se razni instrumenti, npr. termometri u
svakodnevnoj upotrebi.
U tehnici su naj e e u upotrebi termoelementi.

6
Termoelementi
Veoma tanke ice razli itih
materijala, na primer bakar (Cu) konstantan
(Cu-Ni).

100 K

toplo

hladno

4, 28 mV

4, 28

mV
K

Otporni termometri

I R

U
I

f T , ako je poznat otpor R, moe

se odrediti temperatura.

Pirometri

merenje temperature po zakonu zra enja energije.

1.7 Jedna ina stanja

a)

Radno telo sistema je ista komponenta

Jedna ina stanja opisuje stanje radnog tela u termodinami kom sistemu. Stanje nekog
jednofaznog sistema u ravnotei potpuno je odre eno pritiskom p, temperaturom T i
specifi nom zapreminom v. Dakle,

p, v, T
p

f v, T

F p, v, T

p v, T ; v

0 jedna ina stanja

v p, T ; T T p, v

Prevo enje sistema iz stanja 1 u neko drugo stanje 2 naziva se promena stanja; ona moe da
se odvija na proizvoljan na in. Pri promeni stanja moe da se dri jedna veli ina konstantnom,
na pr.:
a)

const

p v

izotermska promena stanja

b)

const

v T

izobarska promena stanja

c)

const

p T

izohorska promena stanja

Kako odrediti funkciju F u gornjoj jedna ini?

Odrediti funkciju F zna i opisati radno telo. Postoje teoretska i empirijska (iskustvena)

7
razmatranja. Najjednostavnija jedna ina stanja je jedna ina idealnog gasa. Ona glasi:

pv m

T,

RM ,

vm

V
n

pV nRMT , m nM ,

V
, pv RT
m

8314,4 J kmol K
univerzalna gasna konstanta
R
M
individualna gasna konstanta
R je u J kg K , M je u kg kmol
a)

Boyle Mariotte-ov zakon

T const : pv const.
b) pv const : v m
p T~T
c) v m const : p
v m T ~ T Gay Lussac-ov zakon

b)

Radno telo sistema je smea idealnih gasova

Veli ine p, v i T nisu u ovom slu aju dovoljne za fiksiranje stanja radnog tela. Ovde su potrebne
dodatne informacije. Koje?

Veli ine koje nas interesuju su:

parcijalni pritisak
parcijalna zapremina
parcijalna gustina

Gas (1) i (2)

V, T, p

Samo jedan gas (1)

V, p1 , 1 , v1 , m 1 , n1

b1) Parcijalna gustina i parcijalni pritisak

n1
p1V n1 T
p1
T parcijalni pritisak
V
n1
3
c1
parcijalna molarna gustina, kmol m
V

p1
p2

parcijalni pritisak gasa 1

c1 T
c2 T

parcijalni pritisak gasa 2

Saberimo ove dve jedna ine

p1 p 2

c1 c 2

c1 c 2

n1
V

n
V

p1

p2

c T

p1

n2
V

p2

gustina smee

c T

pk

Totalni (ukupni) pritisak smee jednak je zbiru

parcijalnih pritisaka njenih komponenata.
To je sadraj Dalton ovog zakona.

Sastav smee definie se pomo u parcijalnih koncentracija ili pomo u udela. Razlikujemo
masene i molarne udele pojedinih komponenata.

b2)

Maseni udeli
m1
,
m

m2
, ...
m

mk

masa komponente k

ukupna masa sistema

S obzirom da je

m1

m2

mk

to je
1

m1
m

b3)

m2
m

m1

m2
m

Molarni udeli

nk

broj molova komponente k

ukupan broj molova u sistemu

n1
, y2
n

y1

n2
, ....
n

Zbog

n1

imamo

n2

nk

y1

n1
n

y2

b4)

n2
n

n1

n2
n

yk

Zapreminski udeli, parcijalna zapremina

Vk

parcijalna zapremina komponente k pri

pritisku i temperaturi smee

ukupna zapremina sistema (smee)

1

V1
,
V

V2
,
V

V1
V

V2
V

V1

V2
V

Iz definicije sledi

V1
V

V1 p
V p

pV1
pV

n1 T
n T

n1
n

y1

Zapreminski udeli su isti kao i molarni udeli kod idealnog gasa. Dalje imamo:

p1 V

n1 T

pV

p1
p

n T

b5)

n1
n

y1 .

Molarna masa i gasna konstanta smee

m 1 R 1T ; p 2 V

p1V

pV

mRT

p1

p2

m 2 R 2 T;

m1 R 1

m2R 2

pk V

mk R k T

Dakle

pV

mkRk T
mR

pV

mkR k

mRT

mk
Rk
m

Rk

Individualna gasna konstanta smee gasova.

Iz

MR

1
M

Mk

Mk

Molarna masa smee gasova izraena preko masenih udela.Iz

mk
m

mk n k n
nk n m

Mkyk

1
M

1
M

ykMk

yk M k

Molarna masa smee gasova preko molarnih udela.

10
Kod smee idealnih gasova vai
K

pk

Dalton-ov zakon: Svaka komponenta u smei ponaa se kao da je

sama u prostoru (sistemu).

Vk

Zapremina smee jednaka je zbiru parcijalnih zapremina njenih

komponenata na temperaturi i pritisku smee.

ck

Molarna gustina smee jednaka je zbiru parcijalnih molarnih gustina

njenih komponenata na temperaturi i pritisku smee.

k 1
K

V
k 1
K

c
k 1

Zadatak
Zapreminski procenti suvog vazduha (idealna smea gasova) su

N2

78% ,

O2

21% ,

1% . Izra unaj molarnu masu i masene udele komponenata.

Ar
Reenje

28 kg kmol , M O

M N2
y N2

0,78 ; y O2

yk Mk

mk
m

32 kg kmol , M Ar

0, 21 i y Ar

0,01

0,78 28 0,21 32 0,01 40

mk n k n
m n m

40 kg kmol

1
M

Mk yk

yk

29 kg kmol

Mk
M

N2

0,78

28
29

0,753 itd.

Zadatak
Vlaan vazduh je smea suvog vazduha i vodene pare. Poznati su totalni pritisak p, parcijalni
pritisak vodene pare p V i temperatura T. Trai se gustina vlanog vazduha. Porediti tu
gustinu sa gustinom suvog vazduha.

Reenje
x suv vazduh, p L
o vodena para, p V
Gustina

m
V

mL

mV
V

mL R LT , pV V

pLV

pL
R LT

mV
V

mL
V

mVR VT

pV
R VT

p pV
R LT

, p

pV
R VT

pL

mL
V

pV

pL
,
R LT

mV
V

pV
R VT

11

p pV M L
T

pV M V
T

p
ML
T

p
T

MV pV
ML
ML p

pV
ML
p

pV
MV
p

pM L
1
T

MV
yV
ML

Gustina vlanog vazduha.

S obzirom da je

pV

p
T

nL T

Suv vazduh: p V

mL
VM L

pM L
T

MV
yV
ML

yV

nL
V

M V pV
ML p

Vlaan vazduh ima manju gustinu nego suv vazduh.

Iz ovoga primera vidimo da je gustina vlanog vazduha funkcija pritiska, temperature i
sastava smee. Jedna ina stanja gasne smee je dakle

0.

F p, T, v, y

c) Realni gasovi
Jedna ina stanja moe da se napie u obliku

pv
C1 T
1
RT
v
C1 T , C 2 T ,

C2 T
v2

virijalna forma jedna ine

virijalni koeficijenti

Za idealan gas je

pv
RT

C1 T

C2 T

Van der Waals ova jedna ina

a
v2

v b

van der Waals ova jedna ina

RT

b kovolumen, a v

RT
v b

a
v2
pv
RT

v
RT
b
v

pv
RT

b2
v2

b3
v3

v
v b

a 1
RT v

1 a
,
v RT

v
v b
a 1
RT v

1
b2
v2

kohezioni pritisak

b
v

b2
v2

b3
v3

b3
v3

Ovo je van der Waals ova jedna ina u virijalnoj formi.

igledno je

C1 T

a
, Ck T
RT

bk , k

0, 2, 3,

12
d)

Koeficijenti irenja i kompresije

irenje pri zagrevanju na konstantnom pritisku

Izobarni koeficijent irenja

1
v

p, V, T

p, V

V,

Izotermski koeficijent kompresije

1
v

v
p

1
v

v
p

1
p

1
p

Izentropski koeficijent kompresije

v
T

1
p

.
T

Primeri (temperatura okoline)

Aluminijum

71.4 10 6 K 1 ,

Voda

207 10 6 K 1 ,

13,2 14 10

12

453 500 10

Pa
12

Pa

Zadatak
Primeni gornje jedna ine za

na idealan gas.

Zadatak
Metalna kugla radijusa r

p0

10 Pa ,
5

0,1 m napunjena je vodom. Pritisak i temperatura vode su

20 C (po etne vrednosti). Koliki e biti pritisak vode u kugli na

o

30 C ako je koeficijent izohorske kompresije vode

p
1
5 10 5 K 1 ?
p T v

Zadatak
Balon napunjen vodonikom ( H 2 ) treba da nosi silu F
Pritisak vazduha na toj visini iznosi p0

35 kN na visini z

0, 5 bar a temperatura

6000 m .

0o C .

a) Izra unaj zapreminu balona. Vodonik i okolni vazduh smatrati idealnim.

b) Koliko se menja nosivost balona ako se zbog sigurnosti (zapaljivost) umesto vodonika
upotrebi helijum?

13
e)

Neke osnovne matemati ke veze

p
v

p v, T , dp

p
v

T
2

p
;
T v

p
T v

p
v

dT
v

p
T

p
v T

p
T

dv

p
v T

p
v

v T

Primeni ovu relaciju na jedna inu stanja idealnog gasa, pv

RT .

Opte vai

dz

Adx

dz

z
x
A
y

B
x

dz

Adx

Bdy , z
z
y

dx
y

z x , y , A, B

z
x

dy
x

z
y

, B
y

z
x

z
y

f x, y

z
y x
x

A
y

z
x y

B
x

je potpuni (totalni) diferencijal funkcije z.

Bdy

Zadatak
Ispitati da li je dz

2 ydx 3xdy potpuni diferencijal.

1.8 Jedna ina odranja mase

a)

Integralna forma
dm
dt

M1 M 2 ,

dm
t

m t

m0

M1dt
0

M1, M 2

const .

M1dt M 2dt
M 2dt
0

mt

m0

M1

M2 t .

Zadatak
Neka Bile ko jezero ima provrinu A

10 7 m 2 . Kada pada kia moe se desiti da je

m 0,01 kg (m 2s) . Neka je dalje M1 0,02 kg s unoenje vode kroz pritoke a
M 2 0,01 kg s iznoenje vode kroz otoke.

14
a) Kako se menja nivo vode u jezeru sa vremenom?
b) Kako se menja nivo vode ako je pri promenljivom vremenu m

M1

b)

t ? Ostali podaci su nepromenjeni,

M10 sin

m 0 cos

const. .

Diferencijalna forma

Bilans mase za diferencijalni elemenat

Ulaz

Izlaz

u x dA x

x dx

dA x

v y dA y

w z dA z

u dx dA x

x
y

y
z

v dy dA y
w dz dA z

Bilans
Ulaz Izlaz + Nastajanje

dV

dV

u x dA x
u

t
t

x
div

div w

u
w

w , grad

v y dA y

w z dA z

u dx dA x

w dz dA z

dV

v dy dA y

Jedna ina odranja mase ili jedna ina kontinuiteta.

,w

15

1.9 Jedna ina odranja (kontinuiteta) energije

Koristi emo analogiju i u jedna ini kontinuiteta izvriti slede e zamene:

c pT ,

cp

T
t

q . Smatramo , c p

div q

Jedna ina prostiranja toplotne energije

T
i
x

grad T

qy

qx
x

div q

cp

y
2

T
x2

T
k .
z

T
, qy
x
2

T
y2

T
t

T
j
y

qz
, qx
z

div q

const. Tada se dobija

T
z2

T
x2

T
, qz
y
2

T
x2

T
z2

T
y2

T
y2

T
z2
2

T
t

T
z

T
x2

T
y2

T
z2

cp

Jedna ina prostiranja toplote putem provo enja

je koeficijent temperaturne provodljivosti

cp

Zadatak
Data je brzina strujanja w 3 i 2 j 2k u polju bez ponora i izvora,
a) Kako glasi diferencijalna jedna ina za gustinu fluida?
b) Reiti diferencijalnu jedna inu iz a) za stacionarni slu aj (
t

0.

0 ) i istovremeno

z 0 , jednodimenziono polje gustine.

y
Reenje
a)

(promena gustine u polju fluida)

b)

const.

Zadatak

Na i raspored temperature u ravnom zidu debljine

T
t

T
y

T
z

0 i

ako je

0 pri grani nim uslovima x

0; T

T1 , x

: T

T2 .

Reenje
2

T
x2

C1x C 2 , C 2

T1 , C 1

T2

T1

T1

T2 T1

linearna promena temperature.

16
2

ZAKONI TERMODINAMIKE

Zakoni termodinamike se zasnivaju na iskustvu. Postoje slede i zakoni termodinamike:

0.
1.
2.
3.

zakon,
zakon,
zakon i
zakon termodinamike.

Nulti zakon termodinamike

Ako se dva tela (sistema) nalaze u termi koj ravnotei sa jednim drugim sistemom, onda su
oni i izme u sebe u ravnotei.

A u ravnotei sa C
B u ravnotei sa C

A u ravnotei sa B

Nulti zakon termodinamike predstavlja osnovu merenja temperature.

Prvi zakon termodinamike

Prvi zakon termodinamike je zakon o transformisanju jedne vrste energije u drugu vrstu
energije. To je zakon o odranju energije; on kae da je ukupna energija konstantna.

Drugi zakon termodinamike

Drugi zakon termodinamike je zakon o mogu nosti pretvaranja toplotne energije u
mehani ki rad. On kae da se samo jedan deo toplotne energije moe pretvoriti u mehani ki
rad. Potpuno pretvaranje je mogu e samo na apsolutnoj nuli.

Tre i zakon termodinamike

kae da je apsolutna nula nedostina.

Mi emo se u ovom kursu uglavnom interesovati za I i II zakon termodinamike.

2.1 Prvi zakon termodinamike

a) Zatvoren sistem

Stanje 1: U1

Stanje 2: U 2
U unutranja energija

17
Dovo enjem toplote menja se stanje sistema.
Ako su granice sistema vrste (krute), onda se radno telo ne iztee, njegova zapremina
ostaje ista. Dovo enjem toplote sistemu menja se samo njegova unutranja energija.
Dovedena toplota troi se na pove anje unutranje energije U. Obrnuto, ako se toplota
odvodi, onda se smanjuje unutranja energija. Dakle, pri V=const. vai relacija

U2

Q12 , V

U1

const.

Ako se pri prelazu 1

2 menja zapremina, onda se radno telo iri i sistem vri rad. To
moemo predstaviti na slede i na in.

pA

dL

Fdx

dL

p Adx

pdV.

dV

Zapreminski rad
2

pdV promena stanja od 1

L12

2.

Opte
Dovedena toplota troi se na pove anje
unutranje energije i na rad.
Stanje 1: U1

Stanje 2: U 2

pdV , dV

L12

Adx

Ako je rad predat okolini, onda sistem vri rad nad okolinom. Tada je

U1 Q12
Q 12
U

U2

U2

U1

L12
Prvi zakon termodinamike

L 12

unutranja energija je veli ina stanja

Q12 toplota je procesna veli ina, ovde dovedena sistemu

L12 rad je procesna veli ina, ovde odat na okolinu
esto se radi sa specifi nim veli inama. Ove su

U
; q
m

Q
;
m

Q12

U2

U1 L12

Q12
m

U2

U1

q 12

u 2 - u1

L
,
m

m je masa radnog tela

L12
m

12

specifi ne veli ine, ovde po jedinici mase

18

Ako su promene male, onda je

du

Rad se moe predstaviti u dijagramu

pdv
2

12

pdv
1

b)

Kruni procesi

Radno telo prolazi cikli no kroz sva stanja opisana jednom zatvorenom linijom.
Ovo se moe ilustrovati u
p, v dijagramu.

pdv
2

pdv , 21

12
1

pdv

pdv
2

pdV

pdv
1

pdv
2

pdV

pdV

za kruni proces, dakle, u krunom procesu je L

Q!

Primeri krunih procesa

Energetsko postrojenje
desnohodi proces, toplota se
pretvara u rad

Q Kotao

L,

L Pumpe

Q Kond

L turb

19

Rashladni proces
levohodi proces, mehani ki rad se pretvara
u toplotu

Q0

Q.

isp.

ispariva

kond.

kondenzator

Termi ki stepen korisnog dejstva desnohodog procesa

Dobiven rad

L dob

L dov .

L odv

1. zakon termodinamike
Ldov

Qdov

L odv

L
odv
dov
dobijeno

Qodv .

dov
ulozeno

odv

Q odv je otpadna toplota, ona se, uglavnom,

ne koristi.
Stepen korisnog dejstva je definisan odnosom (termi ki)
th

dobijeno
ulozeno

Lodv Ldov
Qdov

korisno
ulozeno

Stepen delovanja levohodih procesa

Uloeno:

L dov

L odv

L dov

Q dov

L odv

Q odv

L dov

L odv

Q odv

Q dov

Koeficijent delovanja
K

Koeficijent delovanja toplotne pumpe

w

Q odv
L dov

L odv

Q dov
Q odv

Q dov
L dov L odv

Q dov

1.

K rashladnog postrojenja

Q dov
1.
Q odv Q dov

20

Kruni proces moe da se

konstruie potpuno proizvoljno.

c)

Otvoren sistem

Otvoren sistem ima razmenu materije sa okolinom

t M - snaga

M maseni protok
m gustina masenog protoka
t tehni ki rad po jedinici mase
Model za bilans energije

Energija
- uguravanje radnog tela mase

p 1 A 1s 1

p 1 V1

p1 v1 m

kineti ka energija

w 12
m
2
- unutranja energija

u1 m
- potencijalna energija

g z1 m
Ukupna energija na ulazu je

E1

u1 p1v1

1 2
w1
2

g z1

m u sistem

21
Ukupna energija na izlazu je

1 2
w2
2

E2

u2

p2v2

u1

p1 v 1

h1

E1

h1

1 2
w1 g z1
2

E2

h2

1 2
w2
2

g z2

Entalpija (nova veli ina!)

m

g z2

Bilans

E1 Q

Lt

E2

Lt

1 2
w1 g z1
2

Lt

h1

Lt

h1 h 2

M t

Lt

Lt
t

Q
t

h1 h 2 M

P Q

1 2
w1
2

E1 E 2

1 2
w2
2

h2

w 22 m g z1 z 2

h1 h 2 M t

1 2
w1
2

H1 H 2

g z2

1 2
w1
2

m
m

w 22 M t g z1 z 2 M t

w 22 M g z1 z 2 M , h1M

1 2
w1
2

H1 , h 2 M

H2

w 22 M g z1 z 2 M

Prvi zakon termodinamike za otvoren sistem.

Kineti ka i potencijalna energija mogu se u ve ini slu ajeva zanemariti. Onda je

P Q

H1 H 2

S obzirom da je

U pV i L t

H1 H 2 ,

Lt

pV 1

pV

to je

U1 U 2
2

Lt

ili

dU
1

d pV
1

Lt

dU d pV

d U pV

Lt

dU pdV Vdp

Lt

Q dU pdV Vdp

Lt

Vdp

Znak minus zna i da pritisak opada tokom promene stanja

ako se rad ne dobija.

22

Glavna forma prvog zakona za otvoren sistem.

dH Vdp

Vdp , L12

L t12

pdV
1

Ova dva rada mogu se predstaviti

grafi ki
Povrina

12V2 V11 L12

12p 2 p11 L t12

Iz dijagrama se vide radovi koji su potrebni za ubacivanje radnog tela u sistem kao i za
njegovo izbacivanje u okolinu.

pV

pV

const

RT

pV 1

d) Politropska promena stanja

const (jedna ina stanja)

pv n
p 1 v 1n

n
n

p 2 v n2
: izentropska promena

1 : izotermska promena

Izotermska poomena stanja, T

Izentropska promena stanja, s

const , n

const , n

pv

pv

const .

Zadatak
Izra unati t12 i 12 za idealan gas pri promeni stanja izme u 1 i 2 za slede e slu ajeve:
a)

const , b) p

const , c) v

const , d) pri politropskoj promeni stanja.

23

d)

Kalori na jedna ina stanja

U unutranja energija, J (Joule)

mu

H entalpija, J (Joule)

mh

u pv

U
, u specifi na unutranja energija, J kg
m
H
, h specifi na entalpija, J kg
m

u, h kalori ne veli ine stanja

u p, v, T , p

p v, T

u v, T zavisi od v i T

h p, v, T ; v

v p, T

h p, T zavisi od T i p

u
v

du

h
p

dh

u
T

dv
T

dT
v

h
T

dp
T

dT
p

Specifi ni toplotni kapaciteti

u
T

du
u
T

h
T

u
v

dT
v

dv , dh
T

h
T

dT
p

h
p

dp
T

c v specifi ni toplotni kapacitet pri konstantnoj zapremini,

v

c p specifi ni toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku,

p

du

cv d T

dh

cpd T

u
v

h
p

dv
dp .

Idealan gas (grani ni slu aj)

u
v

h
p

0;
T

0
T

du

cvd T

u T zavisi samo od temperature T

dh

cpd T

h T zavisi samo od temperature T

Veza izme u c p i c v kod idealnog gasa

dh du

cpd T cvd T

d h u

cp

cv d T

cp c v d T

J
kg K

J
.
kg K

24
Integracija daje

const , c v

cp
h

const

u0

cp

cv T

T0

h u pv RT , h u 0 pv 0
h u pv , pv RT
RT RT0 c p c v T T0
R T T0
c p c v T T0
cp

cv

cp

cv

cp

c v , jer je R

RT0

0.

Ina e je

u0

c v T T0

h0

c p T T0

d pv
d cp

cp
cv

dh u

cv d T
R T

d RT
cp

Poto je u optem slu aju d T

cp

cv

cv

cp
cp

c v dT.

cv d T

R dT

0.

R,

8314, 4 J k mol K

0 , to je
cp

cv

Primeri specifi nih toplota

o
Vodonik H 2 100 C :

cp

14,375 kJ kg K ; c v

10,233 kJ kg K ; c p c v

4,142 kJ kg K .

R
M 8,314 2 4,157 kJ kg K (individualna konstanta)
o
Azot N 2 100 C :
c p 1,039 kJ kg K ; c v 0,743 kJ kg K ; c p c v 0, 286 kJ kg K .
R

8,314 2 ,8

0,296 kJ kg K (individualna konstanta)

0,896 kJ kg K na 20 o C
o
0,128 kJ kg K
na 20 C
2,78 kJ kg K
o
0,84 kJ kg K
na 20 C
4,77 kJ kg K
0,139 kJ kg K
4,183 kJ kg K
1,004 kJ kg K na 0C, c p 1,236 kJ kg K na 1500C

Aluminijum, Al

: c

Zlato, Au

: c

Drvo (jelka)

: c

Cigla

: c

Amonijak

: c

iva

: c

Voda

: c

Vazduh

: cp

Vodena para

: cp

1,859 kJ kg K 0 C , c p

2,757 kJ kg K na 1500C

Vodonik

: cp

14,197 kJ kg K 0 C , c p

16,585 kJ kg K na 1500C

25
f) Opta definicija specifi ne toplote
Ako se sistemu ne dovodi rad ili se iz sistema ne odvodi rad, onda se dovedena toplota troi
na promenu unutranje energije ili entalpije radnog tela.
1. zakon termodinamike tada glasi

du

u
v

cvd T

dv
T

q
dT

u
v

cv

dv
dT

Zavisno od dv dT , c

cv .

Sli no

dh

h
p

cpd T

q
dT

dp
T

cp

h
p

dp
dT

Zavisno od dp dT , c

cp .

Zavisno od toga koje se veli ine dre konstantnim pri dovo enju ili odvo enju toplote,
specifi ne toplote mogu da budu potpuno razli ite, proizvoljne. Recimo da drimo veli inu x
konstantnom, onda je

q
; x
dT x

cx

v, x

p.

Rekapitulacija:
q,
procesne veli ine
u, h
kalori ne veli ine stanja

u
T

cv

u
h
T

, cp
V

u v, T , h

h p, T

specifi ne toplote
p

zatvoren sistem

q d u v
q d h t
v pdv ; t

otvoren sistem

vdp .

Kruni proces
Ovde je u 2 u1 i h 2

q 12

u2
qi

h1 , te je
u 1 12v 12v i q 12

h2

h1

t12

t12

Kod krunih procesa ne postoji razlika izme u zapreminskog i tehni kog rada.

Zadatak
50 10 3 m 3 nalazi se kiseonik (idealan gas) pod pritiskom
30 10 5 Pa na temperaturi 1 20 o C .

U metalnoj flai zapremine V

p1

30 bar

a)
b)

Izra unati masu gasa u flai.

Koliki e biti pritisak gasa ako se flaa izloi suncu i gas zagreje na temperaturu
2

60 o C ?

c)
Izra unati rad pri zagrevanju. Zapreminu flae smatrati konstantnom.
d)
Izra unati promenu unutranje energije.
Reenje: a) m 1,97 kg , b) p 2 34,1 bar , c) v12 0 , d) u 26,32 kJ kg .

26

Zadatak
Motor snage P 1 kW mea 25 kg vode u jednoj posudi u
vremenu od 1 sat. Posuda je idealno izolovana (nema
gubitaka toplote na okolinu). Koliki je porast temperature
vode?

Reenje

Q12
Q 12
U2
U2
mc v
2

U 2 U1 L12
0 ; L12 P t
U1 L12
U1 L12 Pt
Pt
2
1
Pt
.
1
mc v

Zadatak
Jedna prostorija se zagreva od temperature T1 do temperature T2 pri konstantnom
dovo enju toplote. Vrata i prozori prostorije nisu dobro dihtovani te dolazi do istiskivanja
vazduha iz prostorije na okolinu. Zapremina prostorije je V, pritisak okoline p u je isti kao u
prostoriji.
a)
Koliki je rad potiskivanja vazduha iz prostorije na okolinu zbog zagrevanja?
b)
Kolika je potronja energije za zagrevanje?
c)
Kako se menja temperatura u prostoriji, ako nema gubitaka mase i toplote na okolinu?

Reenje
a)

Rad potiskivanja

dL pot
V

p u Adx

pu dV

p u v dm

mv

puV
dLpot .

mRT
pu v

pu V
RT

pu V
dT
RT 2

dm

pu V
dT
RT 2

pu v puV
dT
RT T
1

pV
dLpot
b)

dT

Energija neophodna za zagrevanje

1. zakon termodinamike

dU udm p u Ads ,

dV potisnuta zapremina, dV

dU udm p u dV
vdm ,

dm potisnuta masa

dL pot

p u V ln

T1

27
dU
dm dU
u pu v
u pu v m
dt
dt
dt
d
du
dm
dm
um m
u
,
m
dt
dt
dt
dt
du
dm
du
dm
du
m
u
u pu v m m
pu v m u
m
m
pu v m
dt
dt
dt
dt
dt

Q
dt

dU udm p u vdm

dU
dt
Q
dt
Q
dt

P, m

dm
dt

d pu V
dt RT

p u V dT
, du
RT 2 dt

u
v

c v dT

dv

c v dT

0 , id . gas

Q
pu V
pV
dt
c vdT p u v u 2 dT
dt
RT
RT
puV
p u v dT p u V
dT
Pdt
cv
cv R
R
T T
R
T
pu V
dT
T
cv R
Pdt
cv R
p u V ln 2
Pt
R
T
T1
R
cp
T
Pt
p u V ln 2 ,
1
T1
cv
Pdt

Potronja energije za zagrevanje je Q

posti i.

cp
cp c v

p u V ln

T2
T1

Pt ; ona zavisi od temperature T 2 , koju treba

c) Promena temperature
Grejanje bez gubitaka vazduha

Pt

Pt

dU

u2

u1

mc v T2

T1

Pore enje
Grejanje sa gubicima

Pt
mc v T2
c v T2

p u V ln

T1
T1

T2
T
T2
, ln 2
, T1 i T2 su temperature u K.
T1
T1 T1
T
pu V
puV 2 ; m
const , masa na po etku zagrevanja.
1
T1
RT1
1

T2
T1

T2 R

R T2
1 c v T1

T2
.
T1

Zadatak
Kroz vodoravan kanal struji vodena para (100 kg h , c p
Pari se dovodi toplota Q 12
specifi nih entalpija h 2

2000 J (kg K ) , idealan gas).

3000 J s a odvodi snaga P12

h1 i temperatura T2 T1 ?

2000 W . Kolika je razlika

28

2. 2 Drugi zakon termodinamike

Prvi zakon termodinamike je zakon o odranju energije. Ovaj zakon zahteva odranje
ukupne energije sistema. Po ovom zakonu brod bi mogao da uzme od mora energiju,
pretvori je u mehani ki rad i plovi bez ikakvog drugog dovoda energije; isto tako bi mogao
avion da od vazduha uzme energiju i da leti.
Ovo je ipak nemogu e, poto tako neto do sada niko nije uo io. Da su ovakvi procesi
nemogu i, o tome govori drugi zakon temodinamike.
Drugi zakon termodinamike moe se formulisati na nekoliko na ina. Jedan od tih je:

Ne postoji takva maina koja moe da

pretvara toplotu nekog rezervoara potpuno
u mehani ki rad bez dodatne energije.

W. Thomson/M. Planck

Isto tako:

Nemogu e je toplotu uzetu iz rezervoara

potpuno pretvoriti u mehani ki rad bez
promene u okolini
Es kann nie Wrme aus einem klteren in einen wrmeren Krper
bergehen, wenn nicht gleichzeitig eine andere damit
zusammenhngende nderung eintritt.
Heat can never pass from a colder to a warmer body without some
other change, connected herewith, occurring at the same time.
Rudolph Clausius, 1854
Potrebna su dva rezervoara razli ith temperatura, T i T0.

Radna maina (desnohoda)

1. zakon termodinamike

Q0

Q Q0

Termoelektrana, motor sa unutranjim sagorevanajem

Rezervoar temperature T0 obi no je okolina.

Levohodi ciklus

Q0

Q Q0

Motoru se dovodi rad. Primer: toplotna pumpa, rashla iva .

Ovde se toplota Q 0 uzima iz rezervoara temperature T0 i
pre-daje rezervoaru temperature T

T0 . Ovo je mogu e ako

se uzima rad iz okoline, samo od sebe ovo se ne e doga ati.

Druga forma drugog zakona termodinamike moe da se
formulie na slede i na in:

Toplota ne moe sama od sebe da pre e sa

tela nie temperature na telo vie temperature.

29

a)

Entropija

Uvedimo jo jednu veli inu stanja entropiju*)

q
T

1
du
T

1
du
T

p
dv
T

du pd v

p
dv
T

Za reverzibilne (povratne) promene vai

Poto je

q
T

ds

ds

p v, T , u

s v, T

u v, T

to je

s
v

ds

1
T

ds

u
T

dT
v

u
T

dv

u
v

1
T

ds

s
T

dv

u
v

du

funkcija zapremine v i temperature T

dT, q
v

u
T

dv
T

dT
v

du pd v

1
T

dT
v

u
v

p
d v ili
T
p dv

S obzirom da je

s
dT
T v

ds

s
v

dv
T

totalan diferencijal, to pore enje koeficijenata zadnje dve jedna ine daje

s
T

s
v

1
v T

u
T

1
TT
u
v

u
v

p
T

p T
T

p
T

Ako je radno telo idealan gas, to je

pv

*)

RT
u
v

u
v

p T

p
T

R v

0 , to zna i u

p TR v

p p

u v kod idealnog gasa.

In the factory of Nature entropy is the general manager who determines the direction of
processes and the performance, while energy is just the bookkeeper who settles the
balance, R. Emden, 1938.

30

U termodinamici se definiu slede e veli ine stanja

specifi na slobodna energija sistema

Ts

(H. Helmholtz)

F
g

specifi na slobodna entalpija sistema

h Ts

m f

(J. W. Gibbs)

G m g
Veze izme u ovih veli ina su

df du Tds sdT
Tds du pd v
df du du pdv sd T
df
pd v sdT
dg d h Td s sd T d u d pv

promena slobodne energije

sd T Td s d u pd V vd p sd T Td s
Tds

d g vd p sd T
g h T s u pv Ts

promena slobodne entalpije

u Ts p v

pv .

a1) Proirimo pojam entropije

1. zakon termodinamike

q
q
T
du

du pdv
1
p
du
dv
T
T
u
dT
T v

Idealan gas:

u
v

u
v

dv
T

u
T

du

0
T

q
T

dT

c vdT

q
T

T
c ln 2
v T1

v dT R dv
T
v

Integracija daje
2

q
T

dT
v T
1

dv
v
1

R ln

v2
v1
2

Kruni proces: T1

T2 , v 1

v2
1

s m

S ekstenzivna veli ina

s specifi na entropija

Uopte je

q
T

ds za povratne procese

ds

q
za nepovratne procese
T

q
T

q
T

0!

31

q
T

ds

ds ds pov

ds nep

q
,
T

ds pov

ds ds pov

q nep

q toplota merena na granici sistema pri povratnoj promeni

stanja

q nep

ds nep

q pov

q nep toplota nastala u sistemu zbog nepovratnosti, trenje

ds nep

a2) Povratne promene stanja, ds nep

a21) ds

ds pov

q
T

0 nema dovo enja ili odvo enja toplote,

sistem je adijabatan, bez gubitaka.

Adijabatan + povratan
a22) ds

ds pov

q
T

izentropan

0 dijabatan sistem, razmena toplote sa okolinom,

nema gubitaka u sistemu

dovod toplote
odvod toplote
Pri odre enim promenama stanja entropija moe porasti ili se smanjiti.

ds
ds

0
0

a3) Nepovratne promene, ds nep

a31)

0 , dS nep

Sistem je adijabatan i nepovratan, ds pov

q pov T

0 , ds nep

U adijabatnom sistemu entropija ne moe opasti. U najpovoljnijem slu aju ona moe ostati
ista (povratan proces), ina e raste.
a32)

Sistem je dijabatan pri ds

ds ds pov

ds nep

0 , ds nep

ds pov

0
ds nep

Porast entropije zbog nepovratnosti kompenzuje se padom entropije zbog odvo enja
toplote.

b) Glavne jedna ine termodinamike za sisteme bez gubitaka

dU pdV zatvoren sistem

Q
dU TdS pdV
dS
T
du Tds pdv
Q dH Vdp
Q TdS
Q

dH

TdS Vdp ; dh

Tds vdp

(otvoren sistem)

32
U

U p, V , T

H p, V , T

Kalori ne veli ine stanja

S p, V, T

0, p

F p, V, T

p v, T

U unutranja energija, H entalpija

H TS slobodna entalpija, F

U TS slobodna energija

U, H, F, G termodinami ki potencijali, ekstenzivne veli ine

c) Neke relacije

du

Tds pdv
u
s

du

u s, v

u
dv
v s

ds
v

Pore enje

u
s

u
v

; p
v

Isto tako je

dh

Tds vdp
h
s

h s, p

dh

h
p

; v
p

h
s

ds
p

h
dp
p s

u je termodinami ki potencijal, ako je poznat, onda je sistem odre en, na pr.:

u, s dati (izabrani)
v v u , s izra unati

u
s

u
v

; p
v

Time su odre eni p, v i T, a ovim i sam sistem.

d) Maxwell ove jedna ine

u
s

u
v

T
v
T
p

s p, v

p
s
v
p

v s

p
s

T
v

u
s v

, a odavde
v

p
s

33

s
dp
p v

s
dv
v p

0 , t.j. ds dv

0 , onda

ds
Ako je ds

s
p

0
v
p

p
s

T
p

p
v

v
s

v
s

s
T

s
v

? s

ds
dv

s
p

dp
dv
v

s
p

, odnosno
p

s
v

p
v

v
s

T
v

s
v

s v, T

s
T

T
v

v
s

s
v

1
T

s
T

Imali smo

T
v

p
s

s
T

p
s

p
T

, itd.
v

s v, T
s
T

ds
s
T

s
v

dT
v

u
T

1
T

cv
dT
T

ds

s
v

cv
T

p
T

dv
T

(a)

dv
v

s p, T
s
T

ds
cp

ds

s
p

dT
p

s
p

dT

s
T

dp
T

1
T

h
T

cp
p

(b)

dp
T

Iz (a) i (b) sledi

cv
dT
T

p
T
s
p

dv
v

?
T

cp
T

dT

s
p

dp
T

cp cv

p
T

dv
dT

s
p

dp
dT

34

s
p
s
p
cp

Ako je

ako je v

p
T

T
s

s
T

cv

p
T

const

1
p

T
p

cp

cp

const

s
T

dv
dT

v
T

cv

cv

p
T
v
T

v
s

dp
dT

Ovo je opta jedna ina!

v
T

p
T

v
T

,
p

, to je isto kao i kod

const .

e) Promena entropije kod idealnih gasova

Q pov

dS
1. zakon:

, ds

q pov

T
du pdv
q
T

2. zakon: ds

Kombinacija 1. i 2. zakona termodinamike daje

ds

du
T

p
dv
T

Idealan gas : pv

RT , du

c vdT i

Dakle

ds

cv

dT
T

p
dv , ds
T

cv

p
T

R
v

dT
T

dv
v

Integracije izme u stanja 1 i 2:

T2
T1

v2
s v, T
v1
T
R T2 p 2
s p, T
s p, T c v ln 2 R ln
T1
R T1 p1
T
p
s p, T
c v R ln 2 R ln 2
T1
p1
T
p
s p, T c p ln 2 R ln 2
T1
p1
s2

s1

c v ln

promena entropije

R ln

c v ln

T2
T1

R ln

T2
T1

R ln

promena entropije

p1
p2

35
Ilustracija u T, s dijagramu
2

q12 pov

a Tds

povrina 12s 2s11

q 12 pov

u2

u1

12

u2 i u1 ne zavise od puta, dok q 12 pov i

12 zavise od puta.
2

q 12 pov

b Tds

a Tds

zavisi od puta, dakle

a 12
f)

b 12

Neke promene stanja idealnih gasova

1. zakon termodinamike
Osnovne jedna ine za zatvoren sistem

q
du
q

du pdv
c vdT
c vdT pdv

Osnovne jedna ine za otvoren sistem

q
dh

esto

p0

dh vdp
c pdT

c vdT pdv

u2

u1

c v T2

T1

h2

h1

c p T2

T1

s2

s1

se

c v ln

uzima

T2
T1

R ln

v2
v1

ili

za

idealan

gas

vazduh

s2
u

s1

c p ln

normalnom

T2
T1

R ln

stanju:

p2
.
p1

T0

273,15 K

1,01325 bar

cp

1,004

kJ
, R
kg K

1,2922 kg m3 .

0,2870

kJ
, cv
kg K

0,718

kJ
;
kg K

cp
cv

1,398 1,4

36

f1) Izohorska promena stanja, v =const

f11) Zatvoren sistem, v =const.

Ovde ima razmene toplote sa okolinom, ali nema razmene materije

s2

s1

T2

c v ln

s1

s 2 ; T1 exp

K exp s c v

s1
cv

RT

s2

s1

c v ln

v2

v1

RT
v

T2
v
R ln 2 ,
T1
v1
const.

s1
cv

s2
cv

s1
cv

exp

porastu temperature odgovara porast entropije pri v

T2
p
R ln 2
T1
p1
s , p 2 p , T2 T
c p ln T R ln p s 1 c p ln T1
s1

s2

exp

T1 exp

cv

T2 , s

s2
s

T2
T1

s2

T1 exp

s2

T2
T1

pv

c p ln

- proizvoljno stanje

R ln p 1

cp ln T R ln p ln K1

p p
exp s cp
K0

ln K1

ln T

s
cp

ln T

s
cp

Tds

R
ln K1
ln p
cp
cp
R c

ln p

R cp

ln K 0 ,

du p dv , dv

K0

1 cp
1

du

c v dT , c v

cv T

q 12

q 12

c v T dT

c v T2

T1 , ako je c v

0 , za v

const , dv

const .

1
2

12

const.

pdv

12

p dv
1

0.

37

f12) Otvoren sistem, v = const

Tehni ki rad
2

t12

vdp

v p2

p1

v1

v2 .

Sve druge funkcije stanja su kao kod f11).

f2) Izobarska promena stanja, p = const

f21) Zatvoren sistem, p = const

v
1
const , s 2 s 1
pv RT
RT p

Sa c p

T2
T1

c v ln

cv

R ln

v
RT

R i

v2
v1

1
p

dobija se promena entropije

s2

s1

c p ln

v2
v1

Toplota
2

q 12

u2

u1

pdv

u2

u1

p2v2

p1v1

h2

h1

q 12

c p T2

T1 .

1
2

12

p dv

p2v2

p1v1

R T2

zapreminski rad

T1

f22) Otvoren sistem, p = const

Tehni ki rad
2

t12

v dp

0 , za dp

Druge veli ine kao kod f21).

0.

38
f3) Izotermska promena stanja, T = const

f31) Zatvoren sistem, T = const

Jedna ina stanja: pv

s2

RT const .
T
v
c v ln 2 R ln 2
T1
v1
v
p
R ln 2 R ln 1
v1
p2

s1

s 2 s1

promena entropije

du p dv ; du

c v dT

T ds

T s2

pdv

q 12

12

RT ln

v2
v1

T ds

q 12

s1

ili q12

p dv
RT ln

p1
p2

toplota

f32) Otvoren sitem, T = const

t

v dp

pv

RT , v
t12

RT
p
RT ln

t
p2
p1

p1v1 ln

Druge veli ine kao pod f31)

g)

Adijabatska promena stanja, q = 0

Nema razmene toplote sa okolinom,

0 , q 12

0.

pv

RT jedna ina stanja

RT
p2
p1

dp
p

39

g1) Zatvoren sistem, q = 0

q

du

0 , q 12

p dv , du
pv
R

du

c vdT

0;

p dv c v dT

1
p dv v dp
R

dT

p dv c v

1
p dv v dp
R

R c v p dv c v v dp

c p p dv c v v dp

cp

cp
cv

0,

p dv v dp

d ln v

ln p

cp

p dv v dp

cv
d ln pv

const jedna ina izentrope, s

pv

const

Ne zaboravi: Adijabata bez gubitaka je izentropa!

p1 v1

pv

p2
p1

p2
p1

p2v2

RT ,
1

v1
v2

v1
v2

T1 p 2
p 1 T2

T1
T2

p1
p2

p 2 T1 p 2
,
p 1 T2 p 1

T1
T2

p 2 T1
p 1 T2

p2
p1

jedna ina izentrope

Toplota
2

q 12

T ds

0, T

0 , ds

s1

s2

const.

Zapreminski rad

d v

p dv ;
2

v12

p dv
1

v12

dv
pv
v
1

RT1 T2
k 1 T1

pv

p1 v1
k 1

p1v1
1

dv
v

v1
v2

v1
v2

T1
T2

40

g2) Otvoren sistem, q = 0

Sve je isto kao kod zatvorenog sistema. Ovde imamo tehni ki rad

d t

v dp
2

t12

v dp

c p dT

cp

cv

cp

h)

T1 .

cp 1

c p T2

R , t12

R,
R T2

T1 !

Politropska promena stanja

h1) Zatvoren sistem

pv n
n

politropa

const
cp

cv
Opte je 1 n
q 12
p1 v1n

p 2 v n2 , kombinovano sa pv

p1
p2
p2
p1
s2

v2
v1
n 1

s1

RT2 p1
p 2 RT1
T2
T1

c v ln

T2
T1

, p, v, T

0 ; 12

const ,
0 , t12 0

RT daje
n

p2
p1

p1
p2

T2
T1

R ln

izentropa

v2
v1

T2
T1

n
n 1

politropa

s2

s1

cv

T
n
ln 2
n 1 T1

promena entropije kod politropske promene stanja

Toplota

T ds

Integracija daje

T cv

dT
T

p
dv
T

c vdT p dv

c vdT pv n

dv
vn

41

q 12

c v T2

p1 v1
n 1

T1

n 1

v1
v2

n
c v T2
n 1

q 12

T1

Zapreminski rad
2

12

dv
pv n
v
1
n

p dv
1

12

pv

v12 n v 11
1 n

p 1 v 1n v 11
1 n

pv

n
1

dv
n
, jer je pv
n
v

v2
v1

const.

1 n

12

p1 v1
1 n

v1
v2

n 1

h2) Otvoren sistem

Tehni ki rad

t12

n
n 1

R T2

T1

(analogno izentropskoj promeni)

Zadatak
Zatvorenom sistemu dovedena je toplota Q
unutranja energija ne menja?

5 kJ . Koliki je odvedeni rad ako se njegova

Zadatak
U kotlu se nalazi 5 kg vazduha na temperaturi 1 20 C i pritisku p1 2 bar . Izra unati
zapreminu gasa (kotla), vazduh smatrati idealnim gasom. Koliki e biti pritisak u kotlu, ako
o
se temperatura vazduha povisi na 2 80 C ?
o

Zadatak
Vazduh (idealan gas) zatvoren je u cilindru sa pokretnim klipom. Po etno stanje vazduha je
p 1 1 bar , V1 0,1 m3 , 1 20 C . Pomeranjem klipa vazduh se komprimuje na pritisak

p2

5 bar . Promena stanja je

a) izotermska, b) izentropska, c) politropska ( n

1,3 ).

Izra unati za ove promene stanja zapreminu i temperaturu vazduha posle kompresije, rad
kompresije, kao i dovedenu (odvedenu) toplotu.
Predstaviti promene stanja ematski u p,v-dijagramu.

Zadatak
Azot ( N 2 , idealan gas) po etnog stanja p 1 987 mbar , 1 46 o C komprimuje se
izentropski na pritisak p 2 2,6 bar . Pri tome se gasu dovodi tehni ki rad L t12 392 kJ .
Izra unati masu gasa. Kolika je zapremina gasa na kraju kompresije?

42

Zadatak
28 kg azota ( N 2 , idealan gas) komprimuje se izentropski od po etnog stanja
p 1 4 bar , 1 200 C i zapremine V1 do odnosa zapremina V2 V1 1 4,65 . Posle
kompresije sledi izentropska ekspanzija na pritisak p1 a potom hla enje pri konstantnom

Masa m

pritisku do po etnog stanja.

Izra unati p i V u svim ta kama izme u promena. Kolike su dovedene toplote?

2.3 Carnot ov proces

Idealan (idealizovan) proces (Sadi Carnot)
Sastoji se od dve izoterme i dve izentrope. Ovaj proces ima najve i stepen korisnog dejstva
te slui za "merenje" drugih procesa.

1 2: izotermska ekspanzija

T1

T2

Tmax

q 12

T ds

s1 ,

T1 s 2

RT1 ln v 2 v1 ,

q12

q 12

12 .

2 3: izentropska ekspanzija

0 ; v 2 v3

q 23

T3 T2

23

c v T3

T2 .

3 4: izotermska kompresija

T3

T4

Tmin

q 34

RT3 ln v 4 v3 , 34

c v T1 T4

q 34 .

4 1: izentropska ekspanzija

q 41

0;

v4
v1

T1 T4

, 41

c v T2

T3 , 41

23 .

Dobijeni rad

dob

12

23

34

41

12

34 .

Stepen korisnog dejstva Carnot ovog procesa je

carnot

dob
Q dov

Tmax Tmin
Tmax s

s
Carnot

Tmin
.
Tmax

Stepen korisnog dejstva Carnot ovog ciklusa ne moe se posti i ni u jednom drugom
procesu.

43

Zadatak
U tropskim krajevima temperatura povrine morske vode iznosi negde oko 28C, dok je na
dubini od nekoliko stotina metara samo oko 10C.
a) Koliki je najve i stepen korisnog dejstva jednog toplotnog motora koji moe da radi
izme u ove dve temperature?
b) Koliki je stepen korisnog dejstva ako je za prelaz toplote u rezervoarima neophodna
temperaturska razlika od 3 K?
c) Koja toplota se mora dovesti da bi se dobila snaga maine od 100 MW?
d) Koliki je maseni protok vode ako je njen specifi ni toplotni kapacitet c p

4 kJ kg K ?

Reenje
Tmax
Tmin

273 28 K
273 10 K

Stepen korisnog dejstva

6 %,
b) Stepen korisnog dejstva Tmin

Tmax

th

283
301

0,06

Carnot

273 10 3 286 K

298 K ,

273 28 3

Tmin
Tmax

Carnot

th

carnot

286
298

0.040

4%

c) Toplota
th

L
Q

P
Q

, Q

th

100 10 6
0.04

100 10 8
4

2,5 10 9 W

2,5 GW

d) Protok vode

Mc p

ul

iz

cp

ul

iz

2,5 10 9
4 10 3 28 25

2,08 10 5

kg
s

Ovi uslovi su, takore i, nerealni.

2.4 Nepovratni (ireverzibilni) procesi

Kod povratnih procesa imali smo
2

p dv

p dv povratan proces

12
1
2

T ds

T ds povratan proces

q 12
1

44
Kod nepovratnih procesa moe se integrirati isto kao kod povratnih, ako su procesi
kvazistati ki, tj. jako spori. U tom slu aju integrali ne daju vrednosti procesnih veli ina, dakle
2

p dv

12 zbog nepovratnosti, gubitaka

T ds

q 12 zbog nepovratnosti, gubitaka

1
2

a) Primeri nepovratnih procesa

Promena entropije kod nepovratnih procesa je

ds ds pov

q
T

ds pov
ds nep
ds

ds nep

T ds nep - toplota nastala u sistemu zbog disipacije energije

T
q
T

T ds pov - toplota na granici sistema

T ds

T ds

q 12

T ds

12

Ako je proces adijabatan, onda je q 12

0 te je

T ds

12

0.

a1) Strujanje kroz diznu

h1
q12

q 12

1 2
w1
2

t12

h2

gz 1

t12

1 2
w2
2

h1

h2
w12

1 2
w2
2
g z2

U diferencijalnom obliku

dh wdw gdz

Tds

dh wdw gdz

Ako se integrira
2

2
1

Tds
1
12

dh

t
1

gdz , odnosno,

wdw
1

t12

1 2
w 2 w 12
2
1
a11) Povratan proces strujanja (bez gubitaka), ds nep 0 ,
2

T ds

12

t12

h2

h1

g z2

z1

Pretpostavke:
adijabatsko strujanje:
nema odvo enja rada:

t
horizontalno strujanje:; z 2

0 , ds pov
0
z 1 ; dz

q
T
0.

0 , ds ds pov

ds nep

gz 2
z1

45
1. zakon termodinamike

h2

h1

w 22 1

h1

h2

u1
cv

1 2
w2
2
w 12
2
2

w
u2

w12

w 22

2 h1

h 2 , w 22

p 1 v1

p2v2

R T1 T2

c p T1

w 12

c v T1 T2

0 , ds

2 h2

h1

2 h1

h2

12

w2

2 h1 h 2

RT1

RT2

w2

2c p T1 T2

T2

a12) Nepovratan proces strujanja, ds nep

Adijabatsko strujanje ds pov

w 12

12

0.
Ilustracija u T, s dijagramu
Za nepovratan proces promena je 2
2'

Tds

h 2'

12 '

h1

1 2
w 2'
2

2, dakle

w 12

2'

T ds

Tds nep

T ds nep

12 '

1
2'

Tds

12 '

h 2'

h1

1 2
w 2'
2

w 12

2
2'

Poto je h 2 '

w 12
w

2
2'

2 h1

h 2 , to je h 1

h 2' , w 22'

h 2'

w 12

w 2'

h 2 , dakle w 2'

h1

2 h 1 h 2'

12

w2 !

Nepovratnost dovodi do smanjenja brzine strujanja.

a2) Ekspanzija nekog gasa

1. zakon termodinamike
h 1 h 2 t12 povratno

h1

t12 ' povratno

h 2'

Razlika

h 2 h 2 ' t12 - t12 '

t12 - t12 ' h 2' h 2 0

t12'

t12

h2

t12

0 h2'

h2

h 2'

t12 ' .

pos .

h nep
t12 '

h 2'
t12

h2

gubitak .

h nep (nepovratna kompresija)

46
a3) Kompresija nekog gasa
1. zakon termodinamike

h 1 t12

h 2 povratna kompresija

t12

h2

h 1 rad povratne kompresije

t12 '

h 2' nepovratna kompresija

h1
t12 '

h 2'

h 1 rad nepovratne kompresije

Razlika

t12 ' t12

t12 ' t12
t12'
t12 '

t12
t12

h 2'

h2

h 2' h 1
h2

h2

h1

h2
(zbog nepovratnosti)

a4) Priguivanje

w1 w 2
z1 z 2
t 0 , t12 0
q 0 , q 12 0
1. zakon termodinamike

q 12

t12

h2

h1

1 2
w2
2

w 12

g z2

h2

z1

h1

Priguivanje je izentalpsko, dh

0.

Promena entropije pri priguivanju

ds

dh
T

pv

RT

p1

p2

v
dp
T

v
dp
T

s2

s1
1

v
R p
s 2 s1
s nep
T
s nep 0 ! Porast entropije!

v
dp
T

s nep
2

R
1

dp
p

R ln

p2
p1

R ln

p1
.
p2

Ako je gas idealan, onda je

cp

h
T

dh
dT

dh

c pdT

dT

T1

T2 .

Kod realnih gasova to nije tako, u optem slu aju gas pri priguivanju menja temperaturu.

47
a5) Meanje dva gasa

Gas 1 V1

S1

Gas 2 V2

VG , izotermski
V
S1 n1 ln G
V1

SG1

S2

SG 2

n 2 ln

VG
V2

VG , izotermski
V
S2 n 2 ln G
V2

Ukupna promena entropije

S1

S2

VG
V1

n 2 ln

Idealni gasovi

n 1 T , p G V2

p G V1

n2 T

Dakle

pG V1 VG
ln
T
V1

p G V1

p 1 VG

p G V2

p 2 VG

pG V2 VG
ln
T
V2
V1
VG
V2
VG

pG VG p1 pG
ln
T
pG
p1

p1
,
pG
p2
,
pG

pG VG V1 VG
ln
T
VG
V1

V2 VG
ln
VG
V2

p1 parcijalni pritisak gasa 1

p 2 parcijalni pritisak gasa 2

p 2 pG
, p1
ln
pG
p2

pG , p2

pG

0!

Poseban slu aj
Gornje jedna ine su opte, one vae i u slu aju

V1

V2

S
S

VG 2

pG VG 1
1
ln 2
ln 2
T
2
2
pG VG
ln 2
T

pG VG
T

n ln 2

S
n

Gibbs ov paradoks (Zato je ovo paradoks?)

ln 2

Ovaj rezultat vai i za slu aj istih gasova koji se nalaze pod istim pritiskom.

48
a6) Joule ov ogled

V1 V2 , p 2

p, T

p1

? , S S1

Adijabatni sistem,

0.

u
T

du pdv

u
v

Idealan gas:

c vdT pdv

u
v

dT
v

u
T

0;
T

dv pdv

cv
v

S obzirom da je u zapremini V2 pritisak p 2

irenju; rad irenja ne postoji, jer je p

c v dT

0 , jer je q

0 ; dT

p2

0 , to gas ne savla uje nikakav otpor pri

0 . Dakle

const

Ekspanzija idealnog gasa u jedan vakuumski prostor je izotermska, gas ne menja

temperaturu pri ekspanziji (Joule ov ogled).
Promena entropije
Gore je data opta jedna ina za promenu entropije,

pG VG p1 pG
ln
T
pG
p1

p 2 pG
ln
pG
p2

U razmatranom primeru je p 2
izrazu pustimo p 2

p 2 pG
ln
pG p 2
lim x ln x
x

Stavimo pG

x ln

1
x

x ln x , x

ln x
1
x
p i VG

lim

pV p1 p
ln
T p p1

0 . Traenu promenu entropije dobijamo ako u gornjem

0 . Dakle,

lim
x

p2 pG .

1
x
1
x2

p 2 pG
ln
pG p 2

V , dobijamo
0

p1V p
ln
T
p1

0 , jer je p1

Ekspanzija gasa je, dakle, nepovratan proces!

p.

49

3 VIEFAZNI SISTEMI ISTIH MATERIJA

Viefazni sistemi sadre najmanje dve faze. Primer: te nost i para, isparavanje neke te nosti
(vode). Ovde emo definisati samo neke osnovne veli ine.

Ova stanja moemo predstaviti u dijagramu

KT kriti na ta ka
1
pri

2: zagrevanje pothla ene te nosti

const .

2: zasi ena te nost

3: isparavanje pri

const

4: zasi ena para

4
5:
(pregrevanje),

masa pare
masa pare masa tecnosti

1 x 1

mV
mV m L

mV
mV mL

mV mL mV
m V mL

zagrevanje

pare

const

sadraj pare

mL
sadraj te nosti
mV mL

mV

xm ,

mL

1 x m

Specifi ne veli ine

Specifi na zapremina
V

VV

VL , v

V
m

VV
m

VL
m

VV
mV

vV , vL

VL
, v
mL

VV
mV
x

VL
mL
1 x

x vV

1 x vL

specifi ne zapremine pare i te nosti pri zasi enju

Specifi na unutranja energija

U U V U L , U V u V m V , U L u LmL
U u V m V u L m L u V xm u L 1 x m
U
u xu V 1 x u L
m
uV , u L
specifi ne unutranje energije pare i te nosti pri zasi enju

50

Specifi na entropija
s

xs V

1 x sL
sV , sL

specifi ne entropije pare i te nosti pri zasi enju

1 x hL
h
toplota isparavanja
hV , h L

specifi ne entalpije pare i te nosti pri zasi enju

Specifi na entalpija
h xh V
hV hL

Toplota isparavanja je ona toplota koju je potrebno dovesti sistemu da bi se ispario 1 kg

zasi ene te nosti pri konstantnom pritisku, p const (konstantnoj temperaturi).

const
Ilustracija pomo u 1. zakona
Stanje 1: zasi ena te nost
Stanje 2: zasi ena para

uL

pv L

uV

Stanje 1

hL

pv V

Stanje 2

hV

hV

hL

.
Opte vai

hL
0

h L0

c pL

0 C h L 0 (referentno stanje)
hL
h c pV V
entalpija pregrejane pare, L
L

zasi ena te nost

V

h xh V 1 x h L
h x 0 hL , h x 1
h x 1 h x 0 hV
p, v dijagram

hV
hL

h (toplota isparavanja)

temperatura pare

51

Zadatak
Pri spemanju ru ka treba da se skuva supa. Za supu se uzima voda temperature
10 o C . Voda se prvo zagreva do temperature klju anja 2 100 o C (pritisak
1

p 1 bar ), pri emu se vodi dovodi konstantno energija Q 1000W . Po dostizanju

temperature
1800 s . Temperatura vode se ne
2 , klju anje se nastavlja za vreme t
menja pri klju anju, ali se menja koli ina vode zbog isparavanja. Specifi na toplota vode je
c p 4160 J kg K , toplota isparavanja je h 2,2 106 J kg .
a)

Posle kojeg vremena voda postie temperaturu zasi enja? Isparavanje vode u toku
zagrevanja se zanemaruje.

b)

Kolika je dovedena energija za zagrevanje vode od

c)

Za vreme klju anja temperatura vode se ne menja. Nata se troi onda dovedena
toplota? Povrina vode je slobodna; izloena je pritisku okoline p 1 bar .

d)

Izra unati koli inu vode koja se nalazi u loncu posle klju anja u trajanju t

e)

Da li bi bilo bolje poklopiti lonac sa supom tokom klju anja posmatrano sa energetske
strane?

10 o C do

100 o C ?

1800 s .

Reenje
H mh V
U mu L
dm
m
dt

a) Otvoren sistem

H Lt , Lt

m0
b)

Qt

H
Q
1 kg

H Qt
m0c p S

Q t 1000 414,9

4, 149 10 5 J (po kilogramu vode)

Isparavanje

Isparavanje pove ava zapreminu pa se vri rad nad okolinom

Q12

U2

dU

U1 L12
LV

: dt

Q
1 4160 100 10
1000

Dovedena energija

Q
c)

414, 9 s .

52
Q
dt
LV

dU
LV
dt
dt
pdV , p const .

Q
dt

Q;

dV
dt

d
mv
dt

dv
dt

du
dt

pm

dv
dt

dU
dt

d
mu
dt

du
, m
dt

du
dt

u Vx u L 1 x

uL

uV

uL x

vV x vL 1 x

vL

vV

vL x

m uV uL

m uV

p vV

m hV

hL

dm V
dt

dm L
,
dt

mL

mL0

p vV

uL

dx
dt

p vL
m h

dm V
dt
Qt
h

dx
dt

vL

const

du
dt

uV

m L0

dv
dt

vV

dx
dt

uL
vL

dx
dt

dx
.
dt

dx
, h
dt
h

u pv
dm V
, jer je mV
dt

Q
, Q, h
h
1 kg

mL

dv
dt

dx
dt

mV

m x

const

103
1,8 103 , m L
6
2,2 10

0,182 kg .

53
4

OSNOVNI POJMOVI O PROSTIRANJU TOPLOTE

Prostiranje toplote odvija se putem

provo enja
konvekcije i
zra enja.

4.1 Zra enje

q zr
12
s

12

T14

T24

faktor ozra ivanja

5,67 10 8 W m 2 K 4 konstanta zra enja crnog tela

4.2 Konvekcija

uw

Tw

grejanje fluida

nema klizanja na zidu

debljina hidrodinami nog grani nog sloja

th

debljina termodinami kog grani nog sloja

Tw

hla enje fluida

4.3 Jedna ina prostiranja toplote

Izvedena je u uvodnom delu kursa, obuhvata konvekciju i provo enje. Ovde
posmatrati neke detalje i primeniti jedna inu na posebne slu ajeve.

cp

div q

grad

Normalno se usvaja:

(vidi stranice 14 i 15)

cp w
0

0o C , h 0

emo

54

div q

div

grad

div q

div

div

grad

grad

grad

u cp

cp

cp

k,

ui

cp v

cp u

cp

div divergencija (div) je linearan operator

div c p

div c p w

w ,

cp

w k,

v j

cp w

cp

v cp

cp

w cp

w vektor brzine

cp

cp

w cp

cp

w
z

c p div w

w , grad c p

Dalje je

div c p w

w , grad c p

c p div

Dakle, iz bilansne jedna ine,

cp
sledi

div q

t
cp

div

ili

cp

grad

div q

w , grad c p

const , c p

ako je

c p div

const ,

Kombinujmo ovu jedna inu sa jedna inom odranja mase,

div

dobijamo

cp

div

grad

w , grad c p

cp

Ova jedna ina je opta, vai za fluide i vrsta tela. Ona obuhvata prenos toplote konvekcijom
i provo enjem. Znak + se uzima pri izvoru, a znak - pri ponoru.
Ako nema izvora i ponora mase (

cp

cp u

t
u

0 ) i ako su c p

const i

const , sledi

x2

y2

z2

x2

y2

z2

cp

cp

55
Ako nema strujanja, u
2

0 , imamo samo provo enje toplote, tada je

cp

4.3.1 Provo enje toplote u ravnom zidu

Jednodimenzionalno

y
q
a

0,

0,

T
x

grad T
d2
dx 2

0,

d2
dx 2

cp

dT
dx
Q

Integracija daje
Q

x
Grani ni uslovi
x 0:
:

C2

x C1

x2
2

C1x C 2

2
Q
2

C1

C1

2
2

Q
1

x
2

x x

x.

Maksimum temperature, na kome mestu u zidu?

d
dx

C1

igledno je da e se za

maksimum temperature nalaziti na povrini zida x

Gustine toplotnih tokova na povrinama zida

q1
q2
d
dx

q2

x 0

d
dx

d
dx

C1 ,
x 0

q1

q1

d
dx

C1 , q 2
Q

C1
1

C1

0.

56

4.3.2 Prostiranje toplote u cilindri nom zidu

Odgovaraju a jedna ina moe se izvesti iz gornje opte jedna ine. Ovde emo koristiti jedan
jednostavniji put. Posmatra emo stacionaran slu aj sa
z 0.

d
A
dr

r: Q r

r dr : Q r

d
A
dr

dr

nema toplotnih izvora ili ponora

Qr

Qr

Q r1

dr

Qr 2

d
A; A
dr
d
2 rz
dr

Q
Q

Q
2

Grani ni uslovi
r r1 :

Razlika je

d
dr

ln r1

ln C

Q
2

ln r ln r1

ln

r2 :

Q 2

Q 1
2 zr

stacionaran slu aj

ln r ln C

Q
1

const

2r z

Integracija daje

r dr

r
r1

ln

r2
r1

toplotni tok kroz cilindri an zid

ln r2 r1

Gustina toplotnog toka

Q
2 rz

r ln r2 r1

f r !

menja se sa radijusom

57

Zadatak
Izra unati gustinu toplotnog toka na povrinama cevi ako je na r1
na r2

20 mm

10 o C ,

10 mm

100o C a

50 W mK .

4.3.3 Prostiranje toplote u kugli

d
4r 2
dr

d
dr

Q
4
r1 :

r2 :

const .

1
r2

Q 1
C
4 r

Q 1
4 r1

Q
4

1
r

C
1
r1

raspored temperature

1
r2

1
r1

toplotni tok

Zadatak
Pri sazrevanju orane odvijaju se u plodu biohemijske reakcije. Smatrajte toplotni u inak tih
reakcija jednim izvorom toplote
Q (konstantan) i izvedite jedna inu za raspored
temperature u orani. Oranu smatrati kuglom konstantne toplotne provodljivosti .

Reenje
Toplotni bilans

Qr

Qr

Qr

dr

Qr

4r 2

d
dr
dQ r
dr
dr

Qr

dQ r
dr
dr

4
d r2

d 2d
r
dr
dr
dr
d
dr

r 2dr

4r 2

dr

, dV

dV

dr

dV

4r 2 dr

(Taylor-ov red)

58
Integracija daje

r2

d
dr

3
Q

r2

r3
C1
r

C1
C2

U centru orane je maksimalna temperatura, dakle

0:

R:

d
dr

C1

C2

r2
Q
1
R2
2
R 6

Q
R

R2

59

STRUJANJE GASOVA I PARA

5.1 Osnove
Ako je brzina strujanja velika onda se kineti ka energija fluida u odnosu na unutranju
energiju ne moe zanemariti. Npr.

100 m s

w 2 2 10 4 2

5 10 3 m 2 s 2
2

1 J 1 Nm 1(kg m s ) m

5 10 3 J kg
kg m 2 s 2

J kg

m2 s2 .

Strujanje fluida moe biti laminarnno i turbulentno.

Prelaz od jednog strujanja ka
drugom zavisi od brzine, vrste
fluida i geometrijske karakteristike
strujnog polja. Ove veli ine se
grupiu u jedan bezdimenzioni broj,
Reynolds ov broj,

Re

wL

L karakteristi na duina
kinematska visoznost
w karakteristi na brzina
Za strujanje u cevi pre nika d imamo slede e granice

Re

wm d

Re

2320

laminarno strujanje

Re

2320

turbulentno strujanje

, w m srednja brzina strujanja.

a) Jedna ina kontinuiteta

Jedna ina kontinuiteta

jedna ina odranja mase

Strujni kanal, proizvoljan presek

w 1 , w 2 srednje brzine
Protok mase

M w 1A 1 1 w 2 A 2 2
ln M ln w ln A ln
Diferencirati

dw
w

dA
A

jedna ina kontinuiteta

wA

const

60
b) Jedna ina energije
Bilans energije

1. zakon termodinamike
dovedena energija

odvedena energija

Dovedeno
unutranja energija

Odvedeno

u1
p1 v1 p1
w12 2
g z1

rad utiskivanja
kineti ka energija
potencijalna energija
toplota

unutranja energija
1

rad istiskivanja
kineti ka energija
potencijalna energija
rad (snaga)

u2
p2 v 2 p 2
w 22 2
g z1

dovedeno = odvedeno

u pv

w 12
p 2 w 22
gz 1 q u 2
2
2
2
p
u
h entalpija fluida

h1

u1

p1
1

h2

1 2
w2
2

w 12

g z2

z1

gz 2

Promena potencijalne energije,

z1 moe se zanemariti u ve ini slu ajeva. Dalje je

g z2

q 0 adijabatsko strujanje u mnogim mainama, dakle

1 2
h 2 h1
w 1 w 22 .
2
Ako su w 1 i w 2 relativno male (kod te nosti) ili w 1

h1

h2

w 2 , onda

1. zakon termodinamike za otvoren proces, vai

uopte za povratne i nepovratne promene.
Ovde je
1

12
1

12'

t tehni ki rad.
2: povratan proces, s1 s 2 s
h1 h 2
2: nepovratan proces, s 2 ' s1
h1 h 2 '

Gubitak rada zbog nepovratnosti je

12

12'

h 2 ' h1

61
Deo ovog gubitka moe se dobiti nazad (koristiti), ako postoje odre ene maine i ako krajnje
ta ke procesa 2 i 2 imaju temperature razli ite od temperature okoline.
Ilustracija u T, s dijagramu
Povrina s 1 22' s 2 ' s 1

gubitak rada
Poto je T2 ' T2 T0 , to se izme u
temperature T ( T T2 , T T2 ' ) i
temperature okoline T0 moe instalirati
radna maina i deo gubitka u procesu
ekspanzije koristiti u druge svrhe.
dq gubitak pri ekspanziji, javlja se kao
toplota.
dq V termodinami ki gubitak zbog
nepovratnosti
dq G toplota koja se jo moe
pretvoriti u mehani ki rad d G , dakle

koristiti

dq

dq G

dq V

dq G

dq
dq G d G
T
2'
2'
T T0
T
dq
1 0 dh
T
T
2
2
T
G c p T2' T2 c p T0 ln 2'
T2
G h 2' h 2 T0 s

ds

T0 s

2'

1
2

T T0 ds

T0
c p dT
T

h 2' h 2 T0 s 2' s 2

V termodinami ki gubitak zbog nepovratnosti, ne moe se dalje koristiti.

ds

ds

dq dq V
T T0
dq
T

cp

dq
T

dT
T

dh

vdp
T

dp
p

cp

s 2' s 2

dT
T

v
v
dp ,
T
T

c p ln

T2'
T2

R
idealan gas
p

R ln

p2'
p2

c p ln

T2'
, zbog p 2 '
T2

w 12

1. zakon termodinamike

p2 .

5.2 Isticanje gasova i para

q

h2

h1

1 2
w2
2

q 0 adijabatsko, ne izentropsko isticanje

w2

2 h1

h2

w 12

0 nema odvo enja rada

1 2
h 2 h1
w 2 w 12 0 ,
2

2 h1

h 2 , ako je w 1

0.

Ova jedna ina vai za sve fluide, bez obzira na termodinami ku nepovratnost, gubitke.

62
Maksimalna brzina isticanja

h1

h max izentropska promena,

h2

nema gubitaka

w2

w max

2 h1

h2

Isticanje sa gubicima

w 2'

2 h1

h 2'

w max .

Koeficijent korisnog dejstva

h 1 h 2'
h1 h 2

w 22'
w

2
max

w 12
w

2
1

stvarna promena
promena bez gubitaka

Koeficijent otpora

h 2' h 2
h1 h 2

h1

h 2 h1 h 2 '
h1 h 2

Za izentropsko isticanje vai

w 2max w 12
2

h1 h 2

w2
2

dh

1. zakon termodinamike

dq
Ako je

dp

dh

, dq

0 , jer je ds

Tds

w2
d
2

dp

const
w2
2

0,

w2
2

const . Bernoulli jeva jedna ina.

Gornja jedna ina sledi tako e iz Euler ove jedna ine strujanja idealnog fluida,

dw
dz

1 dp
dz

d p
dz

1 2
w
2

0 , ako je

const .

Pri izentropskom strujanju gustina nije konstantna, nego se menja sa pritiskom,

const

cp

cv

dh

c p dT

Idealan gas: p

c p cv

cp

h1

1
h2

T2
T1

RT

c p T1 T2
1
2
1
1

h1

h2

RT1 1

p2
p1

c p T1 1
1

p2
p1

T2
T1

63
1

w 2max

w 12

2 h1

h2

p2
p1

RT1 1

w1

w max

p2
p1

RT1 1

Maseni protok

A w

Aw

const ,

const

A2w 2

A2w 2

p2
p1

Stavimo w 2

w max

A2

2
1

p2
p1

RT1

RT1 p1 ,

Dakle, sa p 2

p , A2
2p1

Kako se ponaa funkcija

p2
p1

p
p1

p
p1

funkcija isticanja

A (opte, proizvoljan presek) sledi

1

0 za p
0 za p

0
p1

Funkcija isticanja ima o igledno maksimum,

d
d p p1

d 2
d p p1

0
p kr
p1

p
p1

d
d p p1

1
1

2
max

1
const .

, M

2p1

64

A kr povrina najueg preseka dizne.

Ako

je

max

A min , to mora biti

A kr

. Dakle u najuem preseku dizne je

p kr . Brzina isticanja je onda

p
w2

w max

w kr

w kr

A min

max

1
max

max
kr

w kr

1
max

2RT1

kr

p1
1

2p1

kr

2RT1

kr

p1

kr

p1
p kr

max

brzina zvuka

S obzirom da je

p1
1

p1
p kr

kr
1

p kr
kr

p1 p kr
p kr p1

p kr
kr

1 p kr
2

p kr

w kr

RTkr

kr

kr

brzina zvuka, Tkr temperatura u najuem preseku.

5.3 Laval ova dizna

de Laval, 1887

p0

U ovom se slu aju

p kr

(pomo u
difuzora)
postiu
brzine ve e od brzine zvuka.

Isticanje u vakuum, p

0
1

w
w kr

2
1

RT1

p
p1

RT1 1

w
w kr

1
1
1
w
w kr

p
p1
1
1

6 , ako je

p
p1

1, 4 .

65
5.4 Opta jedna ina za brzinu zvuka
Protok mase

Aw

dA
dz

dA dp
dp dz

const
,
w

const

dA
dp

dA
dz
dp
dz

0 , jer je

u najuem preseku.

u najuem preseku.

d
dp
1. zakon: dq

dh

d
dp

dp

1
w

dh

w s2

w2
d
2

dp

d
dp

dw
dp

wdw

dw
dp

1
w

dp
d

w2

const , dakle

Ovde je entropija konstantna, s

w2

ws

Brzina zvuka pri izentropskom strujanju, isticanju.

5.5

Mach ov broj

Ma

RT izotermska brzina zvuka

wT
dh

w
wT

wdw , w 1

2 h1 h

2c p T1 T

T1 po etna temperatura, w 1

0.

Ma

2c p T1

w
wT

RT

T1
1 T

2
1

p1
p

vai za strujanje bez gubitaka.

Primer

T1

T0

300 K , Ma

2T1
1 Ma 2

1 (strujni kanal),

1, 4 .

250 K , gas se ohladi za 50 K.

66

6 SAGOREVANJE
6.1 Opte

Pod sagorevanjem se podrazumeva hemijska reakcija pri kojoj dolazi do oksidacije goriva i
osloba anja toplote. Sagorevanje se odvija u komorama za sagorevanje. Komori se dovodi
vazduh i gorivo a odvode se produkti sagorevanja i toplota.
Sagorevanje
koje
nas
interesuje odnosi se uglavnom
na elemente
ugljenik C,
vodonik H 2 ,
sumpor S,
azot
N2
Odgovaraju e reakcije su:

C O2
CO 2 97200 kcal (potpuno sagorevanje)
1
O2
CO 29620 kcal (nepotpuno sagorevanje)
C
2
1
O2
CO 2 67580 kcal
CO
2
1
H2
O2
H 2 O L 68500 kcal
2
1
H2
O2
H 2 O G 57750 kcal
2
S O2
SO 2 70860 kcal
po kmol goriva ( 1 kcal
Energije reakcije su toplotne mo i goriva kod p

760 Torr i

4, 1868 kJ ):

0 C.

6.2 Sagorevanje vrstih goriva

Tipi an sastav goriva je:
Drvo ( vrsta materija), sueno na vetru, maseni udeli (odnosi)
C

0, 5

Drvo sadri 0, 1

0, 06

H2

0, 0

O2

0, 439

0, 2 masenih udela vode od ukupne mase.

Ugalj:

0, 65 0, 75

H2

0, 05 0, 08

0, 005 0, 04

O2

0, 15 0, 20 .

Ugalj sadri i do 0, 6 masenih udela vode, zavisno od stepena suvo e i porekla.

Neka neko vrsto gorivo ukupne mase m G sadri

m C kg C
m H 2 kg H 2

m S kg S
m N 2 kg N 2

m O2 kg O 2

m L kg pepela

Onda je

mC

m H2

m S m N2

m O2

mL

m H2O

Odavde sledi
C

H2

N2

O2

H2 O

1,

mG

m H 2O kg vode

67

gde je

m H2

mC
,
mG

H2

itd. maseni udeo sastava.

mG

Po hemijskoj reakciji je

1 kmol C 1 kmol O 2
1 kmol CO 2
odnosno (1 kmol C M C kg C )
M C kg C 1 kmol O 2
C

kg C

kmol O 2

MC

MC

Ova jedna ina glasi:

Za sagorevanje C kg C potrebno je
C

1 kmol CO 2

MC

kmol CO 2 .

M C kmol O 2 . Pri tome nastaje

M C kmol CO 2 .

Sli no:

H2

1
O2
2

S O2

H 2O

H2

SO 2

1 H2
kmol O 2
2 M H2

kg H 2

kg S

kmol O 2

MS

MS

H2

M H2

kmol H 2 O

kmol SO 2

Iz ovih relacija moemo odrediti koli inu kiseonika neophodnu za sagorevanje jednog
kilograma goriva. Pretpostavljamo da gorivo ne sadri azot ( N 2 ), a da sadri kiseonik ( O 2 ).
Onda je minimalna koli ina kiseonika prema gornjim jedna inama
C

O min

MC

1 H2
2 M H2

kmol O 2
kg goriva

MS

Poto gorivo sadri kiseonik, onda se ne dovodi gorivu O min kiseonika, nego manja koli ina

O min

O min

O2

M O2

MC

1 H2
2 M H2

O2

MS

M O2

kmol O 2
kg goriva

Molarne mase su:

12 kg kmol , M H 2

MC

2 kg kmol , M S

32 kg kmol , M O2

Ako gorivo sadri azot ( N 2 ), onda se gornjem izrazu za

je M N

Omin

dodaje lan

32 kg kmol .
N2

M N 2 , gde

28 kg kmol .
2

Za sagorevanje se obi no uzima kiseonik iz vazduha. Vazduh se sastoji uglavnom iz azota i

kiseonika. Ozna imo sa y O 2 L molarni udeo kiseonika u vazduhu, onda je

y O 2L L min

O min ,

gde je L min minimalna koli ina vazduha potrebna za sagorevanje. Dakle

L min

O min
y O2 L

y O 2L M C

1 H2
2 M H2

MS

Smatrajmo vazduh smeom idealnih gasova. Tada je

y O 2L

0, 21

kmol O 2
kmol vazduha

O2

M O2

kmol vazduha
kg goriva

68
Za potpuno sagorevanje neophodna je ve a koli ina vazduha. Ozna imo sa L stvarnu
koli inu vazduha, onda je

L
L min
gde

L min ,

ozna ava koeficijent vika vazduha.

6.2.1 Koli ina gasovitih produkata sagorevanja

Iz gornjih jedna ina sledi da je pri sagorevanju goriva nastalo:

kmol CO 2
,
M C kg goriva
C

N CO 2
NS

H2

N H 2O

M H2

kmol H 2 O
kg goriva

kmol SO 2
M S kg goriva
S

Voda, koja se nalazila u gorivu je isparila. Nastala je vodena para u koli ini
H 2O

M H 2O

kmol H 2 O
kg goriva

Ukupno vodene pare u produktima sagorevanja (gas) je

H2

N H2O

H 2O

M H2

M H 2O

kmol H 2 O
.
kg goriva

Sa vazduhom za sagorevanje je dovedena koli ina kiseonika ( O 2 ),

y O 2L L min ,

y O2L L

od toga je potroeno na sagorevanje

O min

y O2 L L min

Ostatak se nalazi u produktima sagorevanja, dakle

N O2 O O min
1 y O2 L L min .
Sa vazduhom je doveden i azot. Poto azot ne ulazi u reakciju (pretpostavka!), to se njegova
ukupna koli ina nalazi u produktima sagorevanja, dakle
N N2
y N 2 L L min .
Ukupan broj molova u produktima sagorevanja (gas) je

Nk

N CO 2

N H2O

NS

N O2

N N2

S obzirom da je

N CO 2

N H 2O
H2

MC

M H2

NS
H 2O

M H 2O

MS

MC

1 H2
2 M H2

MS

O2

M O2

1 H2
2 M H2

H2 O

M H2O

O2

M O2

y O 2 L L min

y O2 L L min
a ( y O2

y N2

N O2
to je

1 H2
2 M H2

1)

N N2

1 yO2L L min

y N2L Lmin

yO2L Lmin

H2O

M H2O

O2

M O2

69

y O 2 L L min

L min

1 H2
2 M H2
1 H2
2 M H2

Ako je maseni protok goriva

N M

H 2O

O2

M H 2O
H 2O

M H 2O

y O2 L L min

M O2
O2

M O2

M , kg/s, onda je molarni protok gasova sagorevanja

kmol gasa kg goriva

kg goriva
s

N M

kmol gasa
.
s

esto je neophodno znati zapreminski protok gasova. Ako se gasna smea smatra idealnom,
onda je

p Vk

Nk T , pk V
V

Vk

Nk T

Nk

T
p

pk
p

Vk ,

T
p

Nk

pk
p
T
N
p

Vk , komponenta k

m 3 gasa
.
zapreminski protok, u npr.
s
6.3 Gasovita i te na goriva
Analiza sagorevanja gasovitih i te nih goriva ne razlikuje se principijelno od one kod vrstih
goriva.
Gasovita goriva su na primer

vodonik

metan

etan

pentan

H2 ,
CH 4
C2H6
C 5 H12

acetilen

etilen

alkohol

eter

C2H 2
C2H 4
C 2 H 5 OH
C2 H 5 2 O

kao i mnogi drugi ugljikovodonici.

Reakcije su

CH 4
C2H6

C2H 4

2O 2
CO 2 2 H 2 O L 212400 kcal
1
3 O2
2CO 2 3 H 2 O L 372900 kcal
2
3O 2
2CO 2 2 H 2 O L 346200 kcal

Od strane goriva, produkti sagorevanja sadre ugljendioksid i vodu. Ako se kiseonik za

sagorevanje uzima iz vazduha, onda produkti sagorevanja sadre jo viak kiseonika i azot,
koji su dovedeni sa vazduhom.

70

Literatura
1. Bailyn, M.
A Survey of Thermodynamics, AIP Press, N. Y., 1994
2. Kerstin, J.
A Course in Thermodynamics, I und II, Hemisphere 1979.
3. Dodge, B.
Chemical Engineering Thermodynamics, Mc Graw-Hill, 1944.
4. Denbigh, K.
Prinzipien des chemischen Gleichgewichts, Steinkopf, 1959.
5. Stephan, K. und Mayinger, F.
Thermodynamik, Bd. 1, Springer, 1992
6. Lewis, G. N. and Randall, M.
Thermodynamics, Mc Graw-Hill, 1961
7. Bonajakovi , F.
Technische Thermodynamik, Bd. 1, Steinkopf, 1960
8. Mali , D.
Termodinamika i termotehnika, Gra evinska knjiga, Beograd, 1977