Vladimir Dimitrijevi}

MLADOST I STRASTI

Vladimir Dimitrijevi}

MLADOST I STRASTI

Sveske o pravoslavqu i pravo`ivqu SVETOSAVSKA KWI@EVNA ZAJEDNICA

1993

Sadr`aj
PRAVO I NEZAZORNO kratki saveti za borbu protiv strasti bluda Uvod . Vladika Nikolaj o Qubavi ... Mona{tvo i brak . Sveti Otci o bludnoj strasti ..... Zamke psihijatrije .. Poba~aj ... Pad nataliteta . Trgovci nero|enim bebama O hri{}anskoj skromnosti i ~istoti ... Skromnost i smernost u izgledu ... .. Sveti primeri ...... Borba protiv pomisli i ma{tarija .... O STRASTI RUKOBLUDIJA Pravoslavqe je podvig .. . Zamke demona bluda . Na{e doba .. [ta ka`u nau~nici? Polni (deterodni) udovi: wihovo nazna~ewe .. ... Da li je rukobludije olak{avawe? .. Uticaj rukobludija na du{u .. Rukobludije i pornografija .

3 4 6 7 9 10 11 12 12 17 18 21

24 24 25 26 26 27 28 28 29 29 31 32 34

Da li je rukobludije bezazleno? .. Na~ini borbe protiv ove strasti .. Budimo hrabri! . Napomene .. ..

Dodatak

Dodatak

35

i od:

Mogu}i uzroci oskvernewa: Iste~ewe u snu mo`e se desiti, pored bludne strasti,

PRAVO I NEZAZORNO kratki saveti za borbu protiv strasti bluda

34

1. Osu|ivawe bli`wega, koji nam je brat u Hristu, {to je veoma gre{no. 2. Od mnogog jela i previ{e pi}a, i tome sli~nih grehovnih postupaka. 3. Od visokoumija i gordosti, {to je tako|e gre{no. 4. Od prirode, bez bludnih pokreta i ma{tarija, iste~ewa bivaju sli~na ~i{}ewu nekih telesnih suvi{aka (znoj, sline, itd.). 5. Od telesne slabosti i neke bolesti. 6. Od zavisti koju prema nama gaje demoni ako usrdno Bogu slu`imo. Tri posledwa su bez greha, ali, i ako se izlivi dese zbog tih uzroka, i oni se smatraju i nazivaju oskvernewima.

Juno{e i deve, qubavi prikladni, qubav uzqubite, alpravo i nezazorno, mladi}stvo da ne povredite i devstvo, Bo`anstvenome ~im na{e priawa bi}e, Bo`anstveno da ne uznegoduje. Jer Apostol re~e: Bo`ijega Svetog Duha ne rastu`ujte, znamewe {to javno wime dobiste u kr{tewu.
Sveti Stefan Visoki, Slovo Qubavi

Uvod
Ova skromna kwi`ica tek je uvod u delo koje bismo, ako Bog da, posvetili odnosu pravoslavnog Hri{}anstva prema pitawima polnosti. Kao takva, ona pati od svih nedostataka skica i krokija, pa ~itaoca molimo da to ima u vidu kad je bude prelistavao. Uz to, wena svrha je da uputi nekoliko prakti~nih saveta, pre svega mladom pravoslavnom Hri{}aninu, koji je, s obzirom na sveop{ti pritisak onoga {to bi se moglo nazvati posledicama seksualne revolucije, ~esto zbuwen kada se suo~i sa evan|elskik zahtevom za ~edno{}u, vrlinom kojom smo, mo`da vi{e od sviju drugih vrlina, istinska ~eda Boga Qubavi i ^istote. Voleli bismo kada bi ovaj spis do{ao i do sve{tenika, koji danas pastirstvuju mnogim mladim du{ama povratnika Materi Crkvi. Nadamo se da }e kwi`ica od na{ih otaca dobiti korisne kritike i uputstva za popravke i doterivawe, {to }e autoru pomo}i u radu na wenoj {iroj verziji. Potrebe trenutka su takve da zahtevaju veoma ozbiqan pastirski, bogoslovski i podvi`ni~ki odnos prema temi, a kod nas, na `alost, mawka uputna literatura. Sigurni smo da }e Gospod umudriti qude mnogo dostojnije 3 od nas da taj mawak popune izvornom i prevedenom literaturom o ovom problemu. Ovom prilikom izra`avam najdubqu zahvalnost episkopu budimskom gospodinu dr. Danilu, kako na savetima koji se ti~u nekih tekstova, tako i na neocewivoj pomo}i koju nam je ukazao u poimawu dubqih aspekata pitawa polnosti. Protojereju Qubodragu Petrovi}u, stare{ini hrama Sv. Aleksandra Nevskog, kao i jereju Vaji Jovi}u, parohu tog hrama, zahvaqujemo na molitvenoj podr{ci koju su nam uputili. Kwi`icu posve}ujemo na{em pokolewu, rawenom i raspetom, uzdaju}i se u Gospoda Qubavi da }e mu pomo}i u tra`ewu puta ka Nebeskoj Otaxbini. Na Svetog Jovana Bogoslova, Apostola ^ednosti, 1993, godine na{eg Spasewa

Veliki i sveti Srbin na{ih dana, Vladika ohridsko-`i~ki Nikolaj (Velimirovi}), `iveo je u doba te{kih isku{ewa po Hri{}anstvo. Sile koje su se digle protiv Crkve naro~ito su se raspomamile u HH veku: sve Hristovo bilo je ru`eno, ismejavano, progawano iz qudskih du{a i srca. Tako i pravilno shvatawe qubavi. Tzv. nau~nici ~oveka su sveli na ~ovekoliku `ivotiwu ~iji je jedini ciq - zadovoqavawe instikata. Nema Boga, nema du{e - sve je dozvoqeno. Darvin je ~ove~anstvu rekao da ga nisu stvorile ruke Boga Oca i Sina i Duha Svetoga, nego da je potomak majmuna; Ni~e je propovedao nat~oveka li{enog svake samilosti i qubavi; Frojd je govorio da je glavni qudski nagon - seksualni, koji ne preza ni od incestuoznih `eqa i ma{tarija. Gledaju}i i slu{aju}i gomile bu~nih nadrimudraca, Sveti Vladika je nastojao da svojim savremenicima uka`e na sve{tene riznice pravoslavne vere, i da umesto bukaxijske pameti narodu ponudi `ivu vodu sa izvora Svetih Otaca. Jedna od najlep{ih i najkorisnijih po du{u wegovih briga, briga o tome kako da svom i budu}im pokolewima objasni {ta je qubav u Hri{}anstvu, vaplotila se u Stoslov hri{}anske nauke o qubavi, koji }emo poku{ati da ovde ukratko izlo`imo. 4
6. Kad se ka`e da je iste~ewe semena - oskvernewe, to ne zna~i da je seme samo po sebi prqavo i skverno. Kako bi to moglo biti, ako je, kao {to smo rekli, u wemu zametak budu}eg `ivota! Iste~ewe je skverno upravo zbog toga {to se mu{ko seme ne seje tamo gde bi trebalo da se seje radi ra|awa, nego se izliva negde drugde. To je su{tina ovog oskvernewa. 7. U na{a izopa~ena vremena neki mudraci prave razliku izme|u erotike (koja je, tobo`, umetnost) i pornografije (koja slu`i u ~isto komercijalne svrhe). Nema nikakve razlike izme|u ove dve vrste navo|ewa na pohotne pomisli, `eqe i dela: i jedno i drugo je Bogu protivno i po ~oveka {tetno, pa makar kakva se umetni~ka opravdavawa strasti i ne~istota mogla na}i. 8. Sveti Jovan Lestvi~nik je govorio: Blagi Gospod pokazuje i u tome svoju veliku brigu za nas, {to besramnost `enskog pola obuzdava stidom, kao nekom uzdom. Jer kad bi `ene same i{le mu{karcima, nijedan se ~ovek ne bi spasao. A gde smo sad? - Gde god da smo, opomiwimo se zapovesti Gospodwih, kajmo se i popravqajmo! To je jedini put spasewa.

Vladika Nikolaj o Qubavi

9. Te`wa za ~istotom osnovna je te`wa Hri{}anina: u ~istoti obitava Gospod Pre~isti. Zato se Sveti Car David i molio: Srce ~isto sazdaj u meni, Bo`e, i duh prav obnovi u meni (Ps. 51, 10). Kada nastupe isku{ewa, treba se moliti usrdnije - i ona }e odstupiti. Me| utim, ~ak i ako se desi da ~ovek pogre{i, on ne sme da pada u o~aj; predaju}i se Bogu i kaju}i se, on treba da se ispovedi pred sve{tenikom i da produ`i borbu. U obra~unu sa ovom stra{}u va`no je i ja~awe sopstvene voqe, kojom se odoleva |avolovim ponudama. Treba se ve`bati u tom ja~awu odricawem od pu{ewa, alkohola, prejedawa; jezik uzdr`avati od psovki i sramotnih re~i. To nije ve`bawe koje trenutno daje rezultate: moramo biti postojani i trezveni, i malo po malo krepiti svoju du{u, podizati je iz blata slastoqubivih navika i raslabqenosti. Borba sa samim sobom, znali su jo{ u antici, najve}e je herojstvo - ko je pobedio sebe, pobedio je najupornijeg neprijateqa (naravno, ogrehovqenog sebe, sebe koje se protivi Hristu): duhom Bo`ijim on je savladao plotske pohote, Hristom sru{io idole samoqubqa. Pravoslavqem neznabo{tvu, Istokom, Sinom Bo`ijim, zapad tame grehovne.

Ako neko imadne duhovne koristi od ovog spisa, neka u svojim molitvama spomene onoga koji taj spis na~ini, gre{nog slugu Bo`ijeg Vladimira. 33

Napomene:

skladu s tim, svagda se se}aju}i da je Bogo~ovek, radi nas i radi na{eg spasewa, na Krstu postradao. 3. Kad smo ve} kod nadri-nau~nicima omiqene re~i nagon, kojom se obja{wava i pravda svaki greh i strast, treba ukazati i na weno prvobitno zna~ewe. U Rje~niku Vuka Karaxi}a ona je zna~ila terawe sviwa preko Save radi prodaje u Austriji. Onaj ko povla|uje svojim nagonima povla|uje gadarinskoj sviwi svoje palosti, zar ne? 4. U primitivnijim kulturama, recimo, devojke sve svoje bogatstvo - miraz javno pokazuju, nose}i |erdane od dukata oko vrata. U visokim, produhovqenim kulturama nije takav slu~aj. S obzirom da su polni - ~edorodni udi takvo veliko blago i da je wihov zna~aj tako dragocen, oni se skrivaju od sviju i pokazuju se samo najvoqenijem bra~nom drugu, dakle; onome s kime delimo ~istu, neokaqanu supru`ansku postequ, onome s kime ra|amo decu, onome s kime se molimo Gospodu i putujemo u Carstvo Bo`ije. Prema tome, stid i smernost, ~uvawe tajne svoje polnosti, ~edorodnosti ne samo da nije izraz zaostalosti i kompleksa, kako nas ube|uje savremena satanska ideologija bestidnika; stidqivost je projava visoke duhovnosti, izraz ~istote i plemenitosti du{e, ukras dragoceniji od svakog ukrasa. Zato je na{ pesnik Laza Kosti} govorio da srpski ideal nikad nije bila razuzdana zapadwa~ka ve~na `enstvenost, nego svagda plemenita, umilna, divotna ve~na devstvenost. 5. Rukobludije je nasrtaj na svetiwu `ivota, koju je osve{tao Gospod @ivotodavac. U mu{kom semenu se ~uva zametak budu}eg potomstva, pa onaj koji to seme prosipa radi samozadovoqavawa, ni ne znaju}i {ta radi, slu`i Satani, koji mrzi qudski `ivot i na svaki na~in `eli da ga uni{ti. (Sli~no je i kada se u toku telesnog odnosa sa bra~nim drugom koriste tzv. prezervativi i druga kontraceptivna sredstva, sredstva protiv za~e}a `ivota.) Bog je dao seme mu{karcu i deterodnu utrobu `eni: ko se s nebrigom odnosi prema ovim svetiwama, Bo`ije darove skrnavi i propasti, {to mo`e imati nesagledive posledice.

1. Su{tina svakog bluda je u ubijawu `ivota: kako onih koji bludni~e, tako i wihovog potomstva (prezervativima, abortusima, svim onim {to spre~ava ra|awa). Zato su bludnici svagda malodu{ni i slabovoqni. 2. ^ovek je od Boga nazna~en za ve~ni `ivot u zajednici sa Gospodom, angelima Wegovim i svojom bra|om - qudima. Ve~ni `ivot se sti~e samo kroz `rtvu, kroz no{ewe krsta: to je jedina prava qubav. Onaj ko misli na puko li~no zadovoqstvo, ko za Boga ne mari, a bli`we koristi da bi utolio svoju pohotu, ugleda se na Satanu, koji je s neba spao zbog gordosti i sebi~nosti. Tako je i u slu~aju kada neko svoje, od Boga mu na upotrebu povereno, telo koristi na na~in suprotan Bo`ijoj voqi. Mi ne pripadamo sebi: mi smo Hristovi; treba da `ivimo u

32 Za Nikolaja Bogomudrog, sve ima koren u Bogu. Bog je nestvoren, a sve ostalo je stvoreno: zato je i qubav nestvorena, nestvorena i ve~ita. Bog je Qubav jer je Sveta Trojica, Otac i Sin i Sveti Duh: Otac qubi Sina tako silno, da je sav u Sinu; i Sin qubi Oca tako silno, da je sav u Ocu; i Duh Sveti po qubavi sav je u Ocu i Sinu. Zato Sveti Kasijan veli: Qubav iskqu~ivo pripada Bogu, i onim qudima koji su u sebi vaspostavili obraz i podobije Bo`je, koji su postali Bogu sli~ni. Qubav je uvek li~nosna: Svesna qubav, veli Vladika, odnosi se na svesnu li~nost. Ne na princip ili ideju ili ma kakvu bezli~nu tvorevinu, nego na

li~nost. Zato la`u oni koji tvrde da u ime bezli~nih ideja, pod ma kakvim se one revolucionarnim imenima krile, mo`emo mrzeti svoje bli`we. Jedina prava revolucija bila je revolucija koju je izveo Sin Bo`ji; On je si{ao s neba da bi na Krstu postradao za sve qude. Dok ostali revolucionari u ime bezli~nih ideala prolivaju krv svoje bra}e. Hristos je izlio Svoju krv da bi spasio svakoga ko Mu pri|e. Od vremena Eve i Adama, koji su poverovali prala`ovu Satani, qudi gre{e u pogledu qubavi. Svoje pohote oni zovu qubavqu: telesno slastoqubije, kult bogatstva (srebroqubije), qubav prema mnogom, a praznom znawu, polnu pohotu, vlastoqubivost. Sve je to qubavqu imenovano po Sataninom nagovoru. Utamni~eni u svetu kojim vlada greh qudi su gorke zalogaje crnog hleba svakodnevnice nazivali imenima najsla|ih jela ve~nosti - da bi ih lak{e kusali. A prava qubav, {ta je ona? Qubav je - Bog. Samo se kroz Boga mo`e qubiti stvorewe Bo`je. I najru`nije. Zato prva zapoved glasi: Qubi Gospoda Boga svojega, pa tek onda druga: Qubi bli`wega svojega. Bez qubavi k Bogu svaka druga qubav je nerealna i netrajna. Ako du{a voli samo ne~ije telo - onda je to pohota; ako pak voli drugu du{u, ali je voli bez Boga - onda je to sa`aqewe ili divqewe; tek ako du{a u Bogu voli drugu du{u - onda je to qubav. ^ovek i mrtav `eli da bude voqen. I posle smrti se bori protiv smrti. Zato stvara, podi`e zadu`bine, ~ini dobro - da bi ga se qudi kada umre se}ali i da bi ga s qubavqu pomiwali. Grehovni um ~ovekov, kao {to ve} rekosmo, me{a qubav s pohotom. Ali one nisu i ne mogu biti isto. Vladika veli: Qubav i pohota su suprotne Normalno uzev, prava qubav postojano raste u sili i odu{evqewu bez obzira na ~ove~ju starost, pohota pak brzo prolazi, prelazi u odvratnost, i ~esto vodi o~ajawu. Zato ka`e 5 Sveti Antonije Veliki: Po~etak greha jeste pohota; po~etak spasewa i Carstva Nebeskoga jeste qubav. Savremeni gurui ateizma i materijalizma ~oveku govore da je i`ivqavawe svih nagona - prirodno. Ali po{to ne znaju za Boga, oni ne poznaju ni ~oveka. Jer, ~ovek mo`e da `ivi ne samo u skladu sa svojom palom, ogrehovqenom prirodom, koja ga nagoni na blud, nego i u skladu sa svojom pravom, u Adamu sazdanom, a u Hristu obnovqenom i preobra`enom,

prirodom. @iveti po palosti, uvek je pristajawe na animalnost, na ne{to {to nije dostojno ~oveka. Jer, zoologija je ispod nogu antropologije. Qubav, dakle, nije i`ivqavawe svoje sebi~nosti, nego krst. Takav je `ivot u braku, koga je Bog vlagoslovio prvo u Raju, a zatim na svadbi u Kani Galilejskoj. U braku: dve du{e - jedno, dva tela - jedno, nerazdelno i nesliveno. Lak{e je dvoma na putu ka Bogu, no jednom. Brak obuzdava pohotu, a umno`avawem qudskog roda umno`ava se broj onih koji mogu da prime evan|eqe Hristovo i da se spasu. Zato je brak simvol veze Hrista i Crkve. A blud? [ta je s bludom? Vladika ka`e: Kao {to osve}eni brak simvolizira Hristovo jedinstvo sa Crkvom i Hristov duhovni brak sa du{om svakog vernog, tako opet sa druge strane prequba i blud simvoliziraju satanizam, izneveru Qubavi Bo`je, reskid jedinstva sa Bogom. A to je po voqi Satani, koji `eli da izigra i osujeti Bo`ju Qubav u qudima. Wemu je mrska ~ista nebeska qubav, a prijatna telesna pohota u svakoj ne~istoti. Besplodna djela tame - to je wegov mamac kojim mami qude u pakao. To jest: Bilo da mu` izneveri `enu bilo da se pokloni idolima, u oba slu~aja on otpada od Boga i tvori ono {to je |avolu ugodno.

Mona{tvo i brak
Osim bra~ne, supru`ni~ke veze, postoji i drugi put ka Carstvu Bo`ijem - to je put mona{tva. Monah odustaje od braka, ne zato {to ga prezire, nego zato {to `eli da svim srcem, svom du{om, svim bi}em svojim slu`i i uga|a jedino Hristu. Wegova supruga je - pokajawe, a deca su mu molitve i uzdasi za Carstvom Nebeskim. Me|utim, i monasi i bra~nici imaju iste Hri{}anske ideale, od kojih je najuzvi{eniji - zadobijawe Duha Svetoga i ve~no zajedni~arewe sa Svetom Trojicom. I monasi i mirjani moraju da 6 tela, u smehu i slobodnom pona{awu prema drugima. ^uvawe smernosti je neophodno jer je smernost tvr|ava ~istote.(9) Na{e doba je te{ko: izgubio se stid, taj prirodni {tit protiv greha, i do{lo se do dna razvra}enosti. Pa ipak, u borbi s demonom bluda uvek treba da znamo kakva nas nagrada ~eka

na nebesima ako odolimo isku{ewu telesnosti, trule`ne i osu| ene na raspadawe. Na{a qubav prema Bogu i Carstvu Bo`ijem uvek mora biti na prvom mestu. Qubav prema prolaznom, propadivom, svagda je la`na i razvratna: ona nas gura u ve~nu smrt. U borbu se mora stupiti odmah, jo{ ovoga ~asa, znaju}i da je rukobludije greh koji, ako nije pokajan, vodi u pogibao. Sveti Pavle ga poredi sa gresima bluda, idolopoklonstva, preqube i mu`elo`ni{tva (homoseksualizma) i mnogim drugim nepravdama qudskim ~iji je kraj - pogibao ve~ni (1. Kor. 5, 9).

Budimo hrabri!
Qudi su se nekada `enili i udavali mladi. Blagoslovenim brakom u Hristu regulisane su telesne potrebe pola i supru`nici su osnivali porodicu da bi gajili i vaspitavali decu. Na{i dani su dani sebi~wa{tva i hedonizma: zato toliko besputnog bluda, samozadovoqavawa, greha; otuda i poba~aji, izraz su{tinske duhovne jalovosti. Obnovom celomudrenog bra~nog `ivota, uvi| awem da se samo ~edno{}u postaje ~edo Bo`je, pravilnim vaspitawem dece (ne po na~elima savremene ateisti~kopaganske pedagogije i psihologije, dakako) - bi|emo u stawu da osetimo sve miline i radosti Bo`jeg zagrqaja. Hrabro{}u duhovnom moramo savladati ne~astivog i wegove zamke. Blago hrabrima! Wima pi{e i wih pohvaquje Sveti Jovan Devstvenik, voqeni u~enik Sina Bo`ijeg i Sina Naj~istije Djeve. Kroz medoto~na Jovanova usta wima sti`e i pohvala Gospodwa. Pomozi nam, predragi Gospode Isuse Hriste, da odolimo trule`nim i svelukavim strastima, i ne daj da nas i{ta odvoji od qubavi Tvoje! Amin.

31 Sveto Pri~e{}e, taj, po Svetom Igwatiju Bogonoscu, lek besmrtnosti, isto~nik je snage i mu`anstva neophodnih za borbu sa strastima. Pokajawe i ispovest o~i{}uju du{u od magle ne~istih pohota i pripremaju je za primawe svesilne blagodati

Bo`je. Post, pomo}u koga se, po re~i samog Hrista, pobe|uje i izgoni sav rod |avoqi, tako|e je neophodan u borbi sa ovoj stra{}u. Treba osetiti svu nemo} svoje pale prirode, i molitveno vapiti Bogu za pomo}: svojim snagama nemogu}e je odoleti isku{ewima.(8) Kada nas napadnu bludne pomisli, treba u sebi o`ivqavati strah Bo`ji, znaju}i da se od Gospoda ne mo`e sakriti ni najsakrivenija pomisao srca. Treba se setiti da smo se u Svetom Kr{tewu odrekli Satane i zlih dela wegovih, da smo se u ~istoti i ~ednosti Bogu obe}ali, da primamo u Svetom Pri~e{}u samo Telo i Krv Sina Bo`ijeg: pa zar mi, prah i pepeo koga je Gospod udostojio tolike blagodati, da svojim sramnim i bogomrskim strastima tu Krv i Telo ru`imo, ugledaju}i se na Judu Izdajnika? Na{a tela su hramovi Bo`ji, veli Sveti Pavle: onaj ko razara hram Bo`ji, bi}e odgovoran Bogu (1. Kor. 3, 17). Du{u svoju moramo ~uvati od ne~istih pomisli, se}aju}i se onoga srama koji }emo osetiti na Stra{nom sudu kad se misli i dela na{a otkrivaju pred Hristom, angelima i svecima, pred svim qudima od Adama do kraja sveta. Molitva je silno oru`je u boju za ~istotu. Sveti Maksim Ispovednik veli da je, u toku nasrtaja pohote, korisna upotreba stihova psalamskih u kojima du{a vapije Bogu za pomo} (recimo: radosti moja, izbavi me od onih koji me okru`uju (Ps. 32, 7). Sveti Oci su preporu~ivali i molitveno obra}awe onim podvi`nicima i mu~enicima koji su se istakli u borbi protiv bludne strasti (Sveti: Mojsej Murin, Mojsej Ugrin, Metodije Carigradski, Jovan Mnogostradalni, Filosof, Non Iliopoqski, Andrija Jurodivi; Svete: Marija Egip}anka, mu~enica Tomaida, prepodobnomu~enica Evdokija, Taisa, Pelagija, itd.). Na{a je molitva i trud, a pobeda je Gospodwa. Treba od sebe uklawati i sve povode bludne strasti; avva Isaija ka`e da su to: praznoslovqe, sujeta, mnogo spavawe, sklonost ka preterano ukra{enom odevawu, kao i prejedawe. Mora se izbegavati gledawe i slu{awe svega {to izaziva strast: razgovora, TVprograma, filmova. Ne smeju se ~itati dela koja navode na pohotu, a naro~ito pornografska literatura. Po mogu}stvu uklawajmo se i od bestidnog dru{tva, naro~ito suprotnog pola, jer je, kako ka`u Oci, ne~istota u strasnom dodirivawu svoga i tu|eg 30

sa~uvaju celomudrije: monasi uzdr`avaju}i se od bra~nih zagrqaja, a mirjani - supru`nici ostaju}i verni jedno drugome, i uzdr`avaju}i se od tih zagrqaja po dogovoru, u toku usrdnijeg posta i molitve. I `iteqi manastira i bra~nici treba da, obdelavaju}i svoje srce i peru}i ga od svega gre{nog, napreduju ka o~i{}ewu od strasti. Brak mora da bude ~astan, a bra~na posteqa neporo~na (Jevr. 1, 4). Revniteqi mona{tva, kakav je bio Sveti Atanasije Veliki, u isti mah su i braniteqi braka: Blago onome ko u mladosti, slobodno izbrav{i sebi bra~nog druga, upotrebqava prirodu na ra|awe dece. Crkveni kanoni su jasni: Koji vodi devi~anski `ivot radi Gospoda, pa se zato uznosi pred onima koji su u braku, da je anatema, veli 10. Pravilo VI vaseqenskog sabora. Prema tome, putevi su razli~iti, ali ciq je isti. Episkop budimski Danilo sporedi ciq ka kome se ide sa vrhom planine na kojoj verne ~eka Hristos. Monah je, odrekav{i se braka i izabrav{i manastir, sli~an planinaru koji do vrha sti`e pre~icom, strmijom i opasnijom, veru}i se po stewu i liticama. O`ewen ~ovek ide zaobilaznim putem, voze}i auto: kraj wega su `ena i deca. O`eweni se divi monahu, smelom planinaru koji rizikuje `ivot po vrletima usamqeni{tva i odricawa; monah, pak, odaje po{tovawe o`ewenom jer zna da, ako doma}in izgubi kontrolu nad svojim domom, ako ispusti duhovni volan u sebi ~itava porodica biva pozle|ena. To zna~i - doma}in odgovara i za svoju suprugu i za svoje potomstvo, dok on, monah, odgovara samo za sebe. I jednog i drugog na vrhu ~eka Gospod, poma`u}i im da odole isku{ewima i u|u u raj. Kao {to re~e Sveti Makarije Veliki: Ne tra`i Bog ni devojku, ni udatu, ni monaha ni svetovwaka, nego tra`i dobru voqu i nameru i wu prima kao god i delo. Po voqi svakoga on daje Duha Svetoga Koji dejstvuje u upravqa `ivotom svakog onog ko ho}e da se spase .

Sveti Oci o bludnoj strasti

Sveti Antonije Veliki: Nema ni~eg goreg nego pogledati na `enu sa `eqom. Mnogi su poginuli zbog `ena ne budite sluge ne~istih podprirodnih strasti, stidnih pohota, toliko mrskih pred Bogom. Ime Bo`je napi{ite na srcima va{im; neka se u unutra{wosti va{oj svagda ~uje glas: Vi ste hram Bo`ji (1 Kor. 3, 16) i stan Duha Svetoga. ^ovek, obmanut ne~istom `eqom, pred

7 Bogom je sli~an beslovesnim `ivotiwama, li{enim svake svesnosti. Sveti Isaija: Bludna borba razvija se od pet uzroka: od praznoslovija, sujete, mnogog spavawa, od sklonosti ka modnoj ode}i, od prejedawa. Ko od sebe `eli da ukloni bludnu strast, neka se ~uva od gorepomenutih povoda za wu. Prequbni{tvo iz sebe iskorewuje ko o~ima gleda na dole, a du{om - ka Gospodu. Nepoznati starac: Ne~istota - to je strasno dodirivawe svoga i tu|eg tela, smeh i preslobodno pona{awe s drugima. Sveti Jovan Zlatousti: Za{to gleda{ tu|e lice? Za{to stremi{ ka ponoru? Za{to sebe zapli}e{ u zamku? Ogra|uj o~i svoje, prikrivaj pogled svoj, postavi zakon o~ima svojim, poslu{aj Hrista, Koji, prete}i, bestidni pogled poredi sa prequbom. Ako `eli{ da gleda{ i da se pogledom sladi{, to svagda posmatraj svoju suprugu i voli je; to ne brani nikakav zakon. Ako bude{ gledao tu|u lepotu, to }e{ i svoju `enu ra`alostiti, a i onu koju gleda{, jer ~ini{ to uprkos zakonu (Bo`jem, nap. prev.). Ako je tvoj brat bludni~io, ne ru`i ga te{kim re~ima, ne podsmevaj mu se. Nimalo mu time ne}e{ koristiti, nego }e{ mu samo na{koditi. Razmisli, kako mo`e bludnik da u|e u crkvu posle op{tewa sa bludnicom? Kako }e na nebu da pru`a ruke kojima ju je grlio? Ko }e se usuditi da se moli ustima koja su qubila bludnicu? Sveti Tihon Zadonski: Blud je otrov koji umrtvquje du{u Ko bludni~i, Hrista se odrekao. Sveti Igwatije Brjan~aninov: Greh bluda ima tu osobinu da dva tela, makar i bezakono, spaja u jedno. Zbog toga, mada se on opra{ta ~im se neko zbog wega pokaje i ispovedi ga, uz neophodan uslov - da pokajnik bludni~ewe napusti - o~i{}ewe i otrezvewe tela i du{e od bludnoga greha i{te du`i vremenski period, da bi veza i sjediwewe koji su uspostavqeni izme|u dva tela i zarazili du{u, oslabili i bili uni{teni. U Novom zavetu greh preqube dobio je novu te`inu, zato {to su qudska tela dobila novo dostojanstvo. Ona su postala udovi Hristovi, i naru{iteq ~istote ve}e nanosi bes~a{}e Hristu, raskida jedinstvo sa Wim Prequbnik se ka`wava smr}u du{e,

Duh Sveti odstupa od wega, greh - zalog

smatra se da je u~iwen smrtni

8 Zato nije nimalo slu~ajno {to su Sveti Oci Peto-[estog Vaseqenskog Sabora stotim kanonom zabranili bludopisna izobra`ewa: O~i tvoje da gledaju pravo, i povrh svega {to se ~uva, ~uvaj srce svoje, savetuje Premudrost; jer telesna ~uvstva lako prenose svoje uticaje u du{u. Zato zabrawujemo da se nemaju ni na koji na~in ubudu}e crtati slike, bilo na daskama ili na ne~emu drugom, koje zanosi o~i i um razvra}uju, i koje uzbu|uju vatru ne~iste pohote. A koji se usudi tako u~initi, da bude odlu~en. Odlu~en, dakle od Svetog Pri~e{}a; a ako se ne pokaje odlu~en i od `ivota ve~nog. Rukobludije je uvod u te`e grehe telesnog i du{evnog oskverwewa, a posledice takvih grehova su stra{ne, kako se ka`e u Kwizi proroka Jeremije (5, 8-9): Jutrom su kad ustaju kao tovni kowi, svaki r`e za `enom bli`wega svojega. Zato li ne}u pohoditi, govori Gospod, i du{a Moja ne}e li Se osvetiti takvome narodu?

Pa dobro, kako se boriti protiv rukobludija? Ispuwewem Bo`ijih zapovesti, po re~i Psalmopojca: Kako }e mladi} o~istiti put svoj? Vladaju}i se po Tvojim rije~ima (Ps. 118, 9). Pre svega, glavni izvor ~istote i spasewa je Crkva Bo`ja, koju je Gospod snabdeo Svetim Tajnama i Svetim Vrlinama, tim neophodnim oru`jima u borbi za ve~ni `ivot, a protiv greha, smrti i |avola. 29 olak{awu napetosti, odgovara Sveti Atanasije Veliki, pi{u}i pismo monahu Amunu, obja{wavaju}i mu su{tinu prirodnih, bestrasnih no}nih polucija: Ka`i mi, najqubazniji moj, {ta ima u sebi gre{no ili ne~isto prirodno jedno iste~ewe? To bi bilo isto, kao kad bi neko prestupom smatrao mokrote koje iz nozdrva izlaze (dakle sline - nap. aut.), ili pquva~ku iz usta, a mo`emo pokazati jo{ i na vi{e, naime, na praznewe utrobe, koj je `ivom bi}u potrebno `ivota radi. Svemu `ivom dati su neki neophodni prolazi, kroz koje svaki ud na nama izbacuje iz sebe suvi{ak. Takvi odequje (znoj, nap. aut.), i ono {to se ~isti iz utrobe; a ono (iste~ewe, bez strasti, u snu - nap. aut.) je vi{ak semena. Dakle, rukobludni~iti radi olak{awa uop{te se ne mora. Bog je dao na~ina da se vi{ak odstrani.

Da li je rukobludije bezazleno?
Iz svega navedenog da se videti da rukobludije nije obi~an greh i da ga se treba, kao i svakog greha, kloniti poput pogubne vatre. Od maloga po~iwe, a velikim, paklenim zavr{ava. ^ak su i mnogi iskusni monasi - podvi`nici, zbog gordosti ili nepa`we, padali u tamu bluda, a kamoli mi, gre{ni i slaba{ni. Se}aju}i se da je i sam Sveti Prorok i Car David, ugledav{i `enu Urije Hetejina, sagre{io u srcu, a zatim i na delu (2. Car. 11). Sveti Jovan Lestvi~nik vapi: Be`imo, be`imo, da ne gledamo, niti da slu{amo za plod o kome smo dali obe}awe da ga ne}emo okusiti! Jer ~udim se kako bi smo mi mogli sebe smatrati ja~im od Proroka Davida! To je nemogu}e!

Uticaj rukobludija na du{u

Me|utim, rukobludije nema samo svoj fiziolo{ki elemenat. Naprotiv! U najve}em broju slu~ajeva ono je povezano sa pohotivim ma{tarijama u kojima se ostra{}eni ~ovek susre}e sa osobama suprotnog pola prema kojima ose}a nagon. [to se du`e rukobludni~i, to su sve poganije ma{tarije potrebne da bi nadra`ile ve{ta~ki podjarivanu pohotu. Na kraju se mo`e do}i do ~udovi{nih ishoda. Markiz de Sad, jedan od najgrozomornijih pisaca svih vremena, svoje kwige, pune izopa~enosti i nasiqa, pisao je vi{e na osnovu masturbacijskih fantazija nego na osnovu stvarnog iskustva. Onaj koji se predavao neprirodnom samozadovoqavawu u `ivotu nosi mnoge du{evne rane. Kad bude stupio u brak, opsesivne ma{tarije mogu se vratiti i navesti ga da se upu{ta u raznorazne seksualne perverzije, navla~e}i tako na sebe gnev Pre~istoga Boga, pred Kojim su

Na~ini borbe protiv ove strasti

takve stvari gnusne. Tim perverzijama on poni`ava i svog bra~nog druga, pretvaraju}i ga u predmet i`ivqavawa.

Rukobludije i pornografija
Ne treba zaboraviti da oni koji se predaju ovoj opakoj strasti uglavnom ~itaju pornografsku (bludopisnu) literaturu i gledaju porno-filmove.(7) Zaga|ewe du{e koje tako nastaje kobno je. 28 neminovne propasti ako se taj greh ne izle~i blagovremenim pokajawem. Sjediwewe polova u postoje}em vidu je prirodno (paloj prirodi). Devstvo je natprirodno. Prema tome, onaj koji svoje telo `eli da sa~uva u devstvenosti, mora da ga uvek dr`i daleko od onog tela s kojim priroda zahteva sjediwewe. U tela mu{karca i `ene ulo`ena je nevidiva sila koja privla~i telo telu. Onaj koji se `eni pribli`ava uvek se podvrgava dejstvu te sile Likovi `ena, wihovi pogledi, ne`nost, veoma sna`no se upe~a}uju u na{e du{e po dejstvu prirode, naro~ito kad prirodi sadejstvuje Satana. U vreme kada sa `enama razgovaramo i kad se utisci stvaraju, mi to ne prime}ujemo; ali kad se udaqimo u samo}u, tada utisci, koje je du{a primila, ustaju protiv we sa velikom snagom i proizvode quti boj sa bludnom stra{}u.

osnovu svog lekarskog iskustva, opisali seksualne probleme mladih. Evo nekoliko citata. Po wima, treba prevazi}i prihva}ena shvatawa gra| anskog morala koji od `ene zahteva uzdr`avawe pre braka ~ije anatomsko obele`je predstavqa devi~wak (himen) Rukobludije kod pubertetlija poma`e da on sazreva, postaje ose}ajno i dru{tveno zreliji, dok se polni nagon usmerava na osobe suprotnog pola. Qubav nije ni{ta drugo do ose}ajna nadgradwa polnog nagona. 9 A kakvo nam psihi~ko zdravqe ovi lekari du{e prepisuju, vide}emo iz slede}eg citata: Ima slu~ajeva kad polno op{tewe sa `ivotiwama ne predstavqa nastranost. To su slu~ajevi kada je to prolazna pojava i kada je polno op{tewe sa `ivotiwama uslovqeno posebnim okolnostima u kojima nije bilo mogu|nosti za polne kontakte i polne odnose sa osobama suprotnog pola. Svaki komentar o ovom buncawu je suvi{an. Jasno je da je uticaj ovakvih lekara na savremenike veliki. ^ak i roditeqi, obezbo`eni i rascrkveweni, svojoj deci omogu}uju tzv. seksualne slobode; razvra}aju ih, misle}i da im dobro ~ine. Potpisnik ovih redova imao je prilike da razgovara sa jednom beogradskom majkom koja ne zna {ta da radi sa svojom 18-godi{wom k}erkom. Pu{tala sam je da sa dru{tvom ide u provod od 13. godine. Ostajala je dokle ho}e, imala puno momaka Sad - ni{ta Sve joj se zgadilo - i izlasci, i momci. Sedi kod ku}e i }uti. [ta da radim? Ni ja nisam znao {ta da se radi, mada sam stawe devoj~ine du{e mogao da naslutim. Du{a joj je umorna od bluda - lutawa, od strasti za koje je mislila da su qubav. U svojoj 18. godini ova devojka je, izgubiv{i ~istotu, prerano okusiv{i tajnu, postala starica. Kako } e ona sutra da bude supruga i mati? Mladi tra`e qubav. Gladni su je i `edni. Ne znaju}i za Boga Qubavi, za Svetu Tajnu Braka i miomiris ~ednosti, oni se upu{taju u avanture promiskuiteta. A Gospod, dugotrpeqivi i krotki, ~eka da iz pusto{i svojih lavirinata pohitaju u naru~je Wemu, Raspetoj i Neuni{tivoj Qubavi.

Zamke psihijatrije
Mladi qudi, neupu}eni u tajne qubavi, a sa svih strana izlo`eni propagirawu greha i zla, ~esto se za savet obra}aju psiholozima i psihijatrima, veruju}i da }e im oni pomo}i. Treba, me|utim, znati da je moderna psihologija (nauka o du{i) znawe koje - bogoliku qudsku du{u ne priznaje. Nazovi lekari psihe su veoma opasni qudi, uglavnom i sami prevareni pogre{nim u~ewima o ~ovekovom du{evnom `ivotu, a naro~ito zara`eni frojdizmom, koji propoveda ~oveka kao seksualnu `ivotiwu. Kuda sve to vodi, pokaza}emo na primeru kwige Iza zatvorenih vrata Vladislava Jovanovi}a i Marije Jovanovi} koji su, na

Poba~aj
Velika je tajna roditeqstva: Wome je ~ovek obdaren da bi prevazilazio samog sebe i tajnu qubavi krunisao potomstvom. Koliko je Srpski narod vezan za porodi~ni `ivot, ne mora se mnogo pri~ati: dovoqno je pogledati poeziju koju je iznedrio i qude koje je istoriji dao. Ranije je, uprkos siroma{tvu i stradalni{tvu, dece bilo mnogo - i za rat, i za rad. Hrawena su na preslici i desnici ruci i vaspitavana po obrazu ~ojstva i juna{tva. Smatralo se da je bezdetna ku}a nesre}na, i da je ~ovek koji decu ne voli - baksuz. Ali, vremena i shvatawa se mewaju. Po{to je u Srpskom narodu pobedio komunizam, bude}i u qudima najni`e sebi~ne strasti i 10 angela, ven~av{i ga slavom i ~a{}u (Ps. 8, 4-5). U svom predpadnom stawu Adam je bio bestrasan i nije telesno (polno) op{tio sa svojom suprugom. Nakon pada, on je od Boga dobio blagoslov da se i telesno zdru`uje sa wom zbog produ`ewa qudske vrste. Gospod je na taj na~in utvrdio bra~ni poredak, da bi se i ovako, ra|awem dece, ~ove~anstvo borilo protiv smrti. Sveti Grigorije Nisijski zato veli da se u polnim udovima ~uva besmrtnost qudskoga roda, jer svi drugi delovi tela vr{e raznolike uloge i odr`avaju `ivot ukoliko se wima ostvaruje ~ulna i delatna mo} dok polni udovi vode brigu o budu}nosti. Zbog toga je posao smrti bezuspe{an. Na{a vrsta se ne produ`uje ni okom, ni uhom, ni jezikom, no polnim organima. Oni, deterodni isto~nici, stoga me|u svim ostalim udovima zauzimaju naj~asnije mesto. Po{tuju}i sve{teni zna~aj deterodnih organa, Hri{}ani svagda skrivaju svoju nagost, nasuprot starih i novih divqaka - neznabo`aca koji hodaju obna`eni nemaju}i svest o wihovoj vrednosti (Stari neznabo{ci uro|enici Afrike, Azije i Amerike po tom svom neznawu i nebrizi sli~ni su svojim modernim u~enicima, raznoraznim kupa~ima i nudistima, qudima pomra~ena uma i ogrehovqene du{e.)(4). U braku na kome po~iva Bo`iji blagoslov mu` i `ena polno se sjediwuju slede}i zapovest Gospodwu o plo|ewu i mno`ewu (Post. 1, 22). Na taj na~in, ra|awem dece, oni postaju satrudnici na delu Gospodwem. U porodici, toj maloj crkvi, potomstvo se kasnije vaspitava u strahu Bo`ijem i svakoj ~estitosti.

Prema svemu navedenom, rukobludije je upotreba polnih organa koja je u suprotnosti sa wihovom Bogodanom namenom. Namera bludni~ewa je sebi~no zadovoqstvo, ~ime se polnost svodi na strasti; a strasti su oru`ja kojima |avo pokorava odstupnike od Bo`ijeg zakona. Bludni~ewe iskqu~uje sve osim trenutne naslade: ne misli se ni o Bogu, ni o du{i.(5)

Da li je rukobludije olak{avawe?
Ima onih koji rukobludije pravdaju tobo`wom potrebom za olak{awem, za praznewem vi{kova. Me|utim, Gospod je ta praznewa regulisao nesvesnim no}nim iste~ewima, koja se de{avaju bez ikakvih bludnih slika i snova.(6) (Snovi su, ako se jave, znak da je bludna strast ozbiqnije prisutna u du{i, i oni su uglavnom izraz nesavladivih dnevnih pohota.) Svima koji o rukobludiju misle kao o

[ta ka`u nau~nici?

27

Pou~eni od strane modernih psihologa, koji za du{u ne mare, i pedagoga, koji ni{ta ne znaju o pravom, pobo`nom vaspitawu dece, savremenici rukobludije smatraju prirodnom pojavom koja se kod dece uo~ava veoma rano, a u doba puberteta, kad se polnost razvija, ona je zdrav na~in olak{avawa seksualnih tenzija. Dvoje u~enih srpskih psihologa mladosti (Vojislav Jovanovi} i Marija Jovanovi} u kwizi Iza zatvorenih vrata), opovrgavaju}i {vajcarskog lekara Tisoa koji je krajem pro{log stole}a tvrdio da masturbacija ostavqa ozbiqne posledice po mladala~ku psihu, vele da je ova strast sasvim prirodna pojava, a za wene {tetne posledice krivi su roditeqi koji bdiju nad detetom i wegovim pona{awem nastoje}i da ga spre~e u masturbaciji (tim re~ima!). De~ak Mi}ko, ~iji slu~aj ovi lekari du{a opisuju, ka`e da je ~itao kako je rukobludije u pubertetu normalna pojava i da wegov drug Vlada, zbog svoje temperamentnosti, mora da se prazni 2-3 puta dnevno. Wemu je re~eno da masturbacija nije {tetna za zdravqe, ako je povremena. Me|utim, ako je ~esta, ona ~ini da se de~aci povla~e u sebe, pa ne smeju da

stupe u dodir sa devoj~icama {to je, tvrde Jovanovi}i, velika prepreka za de~ake u ispoqavawu i do`ivqavawu polnog nagona.(3) Daqe ovi stru~waci navode jo{ nekoliko slu~ajeva devoja~kog i mladi}kog rukobludija, pri ~emu se uglavnom javqalo ose}awe krivice (o~it znak da savest, od Boga data svakome, nije }utala). Jovanovi}i su se iz petnih `ila upiwali da doka`u da nema razloga za strah. Kada bi smo bili sledbenici mudrosti ovoga sveta, koja je pred Gospodom ludost, ponu|eno nau~no re{ewe bi nam izgledalo logi~no: rukobludije je vid olak{awa koji je uvod u pravi polni odnos; i jedno i drugo je legitimno upra`wavawe onoga {to nam nala`u nagoni. Me|utim, istinska `ivotvorna nauka, nauka Crkve, jasno nam stavqa do znawa da je blud - blud, i da svaki hri{}anin mora da se svim sredstvima bori protiv wegovih projava.

Polni (deterodni) udovi: wihovo nazna~ewe

^itav stroj ~ovekovog tela delo je Premudroga i Neposti`noga Tvorca koji je Adama u~inio privremeno mawim od 26 instikte, a sve u ime visokog standarda, na brak se po~elo gledati kao na dru{tveno - ekonomski ugovor, a ne kao na izvor svekolike qudske radosti i okrepqewa. Prodrli su novi obi~aji: porodi~na tvr|ava uzajamnosti pod wihovim naletom polagano se ru{ila. Razvodi i sva|e, deca bez roditeqa prepu{tena ulici, novac umesto roditeqske qubavi - doprineli su brzom raspadu moralnih, ali i socijalnih vrednosti. Potomstvo vi{e nije bilo me|u vrhovnim smislovima postojawa. Uskoro je Srpski narod i fizi~ki ugro`en: pad prirodnog prira{taja jedna je od najbolnijih ~iwenica na{eg sada{weg trenutka. U urbanim sredinama sve je bli`e doba kada }e natalitet izgubiti trku sa mortalitetom. Starost i smrt odnose pobedu nad mlado{}u i `ivotom. Za to vreme na{i neprijateqi se mno`e i osvajaju nam zemqe.

Jedan od najuticajnijih momenata u padu nataliteta je enormno veliki broj poba~aja, eufemisti~ki nazvanih prekidi trudno}e. Na{e vreme, zaboraviv{i da ciq telesnog odnosa nije samo polno zadovoqstvo, nego pre svega i iznad svega ra|awe dece, na{lo je ~itav niz opravdawa za abortus; kao da fetus odstrawen nasilnim putem nije za~etak qudskog bi}a, nego nekakva maligna izraslina koje se treba osloboditi. Pravoslavna Crkva to naziva deteubistvom, jer po wenom u~ewu du{a se u plodu ~ove~ijem oblikuje i raste zajedno sa telom; zato su poba~aj na{i preci smatrali velikim grehom, zbog koga Bog ka`wava narod. Abortusi su (sada) normalna stvar: do tre}eg meseca trudno}e se obavqaju rutinski, a sa posebnom dozvolom to je mogu}e i posle u~initi. Pri tome niko ne obra}a pa`wu na osnovne biolo{ke ~iwenice: srce se kod zametka qudskog javqa izme|u 18 i 25 dana trudno}e; osnove nervnog sistema prisutne su nakon tri sedmice; za {est nedeqa oblikuje se ceo skeleti} i javqaju se refleksi; mo`dani talasi uo~avaju se posle mesec i po dana, a mozak i svi telesni sistemi (formirani) su posle dva meseca. Abortusom se, dakle, prekida ~itav jedan mali `ivot, a poba~aja je toliko da sa sigurno{}u mo`emo tvrditi kako su na ovaj na~in Srbi posle rata uni{tili vi{e svoje dece no {to su to uradili wihovi neprijateqi u drugom svetskom ratu.

11 Trgovci nero|enim bebama

[ta biva sa poba~enim zamecima? U [vajcarskoj je objavqena kwiga Trgovci nero|enim bebama u kojoj su navedeni mnogu podaci o upotrebi qudskih embriona u razli~ite svrhe. Pre 13 godina, recimo, Japanci su objavili podatak da Ju`na Koreja u SAD izvozi 4000 fetusa godi{we da bi oni bili upotrebqeni u eksperimentima za utvr|ivawe dejstva bakteriolo{kog rata na organizam. Zatim se saznalo da poznata kozmeti~ka firma iz Kana proizvodi kremu ~iji su osnovni sastojci izdvojeni iz fetusa; ova krema je reklamirana kao sredstvo za podmla|ivawe stare ko`e i protiv bora. Po~etkom 1982. U Francuskoj je osnovana banka qudskih embriona, koji se ~uvaju u fri`iderima zajedno sa tele}im. Dokle se stiglo u ovoj humanoj delatnosti, svedo~i i ~iwenica da je Dru{tvo za za{titu `ivotiwa Nema~ke uspelo da izdejstvuje zabranu

Pad nataliteta

kori{}ewa `ivotiwskih fetusa u nau~nim ogledima; ~ove~ije zametke niko ne {titi. Oni su uz to i najjeftiniji, jer - od zametka gove~eta mo`e se dobiti gove~e, a gove~e, zna se, daje mleko i meso. Sve u svemu, stawe prira{taja u nas zabriwava. Moralno zaslepqeni, u velikoj dru{tvenoj i ekonomskoj krizi, prinu|eni smo da se unapred odi~emo svoje budu}e dece. Ipak, treba razmisliti, pre no {to se na taj korak odlu~imo: mo`da abortusom onemogu}ujemo da se u svetu pojavi novi Tesla, Pupin ili Kara|or|e. Smemo li ubiti one koji bi mogli biti boqi od nas?

wihovom obra}ewu. Neophodna je molitveno-evharistijska nega da bi te rane bile isceqene.

Na{e doba
Na{e vreme je vreme koje otvoreno, na sav glas objavquje slobodu nagona. Jedan od `reca moderne satanisti~ke psihologije, Sigmund Frojd, smatrao je ~oveka polimorfno perverznim (vi{estruko izopa~enim) bi}em u kome seksualni nagon dominira nad ostalima. Nesveto trojstvo omladinske potkulture otkriva kako su, tobo`, seks, droge i rokenrol put ka slobodi i autenti~nosti. Zaista, treba se obu}i u sveoru`je Bo`je da bi se odolelo sablaznima doba u kome `ivimo. Iz razgovora sa mladim pravoslavnim Beogra|anima koji su u Crkvu stigli nakon mnogih lutawa, pisac ovih redova saznao je da momci i devojke u na{em prestonom gradu od svoje 14. do 18. godine ~esto imaju veze sa po pedesetak - {ezdesetak osoba suprotnog pola. Ove i ovakve veze izme|u mladih plod su nenasitive potrebe da se voli i bude voqen, potrebe na koju ne mo`e odgovoriti ni obezbo`ena porodica, ni obezbo`eno dru{tvo: pa ipak, du{a mnogo strada od bludni~ewa, rastrojava se i propada neumitno, ako se ne otkrije svetlost Hristova.(2) Ovo pusto{ewe i zatirawe budu}nosti Srbstva trebalo bi obraditi sa svom bogoslovsko - pastirskom ozbiqno{}u, jer je, kako ka`e otac Serafim (Rouz), mnogo kasnije nego {to mi mislimo. Naravno, tema na{eg ~lanka je skromnija, i ti~e se jedne od projava bludne strasti za koju se uglavnom ka`e da nije previ{e opasna. Re~ je o rukobludiju (masturbaciji).

O hri{}anskoj skromnosti i ~istoti

Izgubio sam lepotu i sjaj s kojima sam prvobitno bio stvoren; sada le`im u nagoti i stid me je Uprqao sam i oskrnavio svoju telesnu ode`du, onu koju si stvorio po svome liku i obli~ju, Spasitequ. Veliki kanon Sv. Andrije Kritskog U ne tako davnoj pro{losti skromnost je ~inila jedan od temeqa hri{}anske zajednice. Svako je znao kakvo je to skromno pona{awe. Postojala su priznata merila pristojnosti. Do pre 50 godina svako je poimao ta merila, iako je i tada bilo onih koji ih nisu po{tovali. Sada, nakon 50 godina dru{tvenog i moralnog 12 neko ose}awe neodoqivog nagona ka telima i duh bestidni i surovi, prikriven na dnu srca, koji ~ini da ~ovek koji je napadnut ose}a telesni bol u srcu kao da se pe~e na u`arenoj pe}i, duh koji se Boga ne boji, koji se}awe na ve~ne muke ne smatra ni za {ta, koji se gadi molitve To je duh koji ~oveka ~ini kao bezumnim Mi, hri{}ani koji `ivimo u te{kim vremenima i u dru{tvu potpuno sekularizovanom, koje ne zna za stid ni pred Bogom, ni pred svojom save{}u, ~esto smo izlo`eni boju prsa u prsa sa zlodusima koji navode na Bogu mrsku strast bludni~ewa.(1) Mladi qudi koji se Crkvi vra}aju nakon dugogodi{weg lutawa van Doma O~evog na svojim du{ama nose rane od paganskog na~ina `ivota koji je prethodio

25 O STRASTI RUKOBLUDIJA

Mudriji sam od staraca jer zapovesti Tvoje ~uvam. (Ps. 118, 100) Pi{em vam, mladi}i, jer ste pobijedili ne~astivoga. (1. Jn 2, 13)

Pravoslavqe je podvig
Zarowen u tamu svoje palosti, ~ovek se ne mo`e osloboditi zate~enog, grehovnog ja bez podviga samosavladavawa. U Crkvi Bo`ijoj, osnovanoj Gospodom Isusom Hristom, nalaze se sva blagodatna sredstva koja trudoqubivom podvi`niku poma`u da se oslobodi grehova i poroka koji rasta~u wegovu bogolikost i odvajaju ga od qubavi Hristove. Pravoslavac je borac, jer bez borbe nema ni pobede. A borba treba da bude neustra{iva, jer stra{ivci ne}e u}i u Carstvo Jagwetovo (Otk. 21, 8).

Zamke demona bluda

Jedan od najsurovijih demona koji hri{}anina nastoji da slomi i prepre~i mu put ka Nebeskoj Otaxbini jeste demon bluda, duhovno-telesnog oskvrwewa. Pas sladostra{}a (tako ga naziva Sveti Jovan Lestvi~nik) prati starog Adama u svakom od nas neodstupno, i nastoji da nas zarazi svojim besnilom. Ve} pomenuti Sveti Jovan, iguman sinajski, obja{wava za{to je to tako: pav{i u greh i smrt, mi smo se li{ili angelopodobnog bestrastija koje je bilo svojstveno na{im roditeqima, Adamu i Evi, pre wihovog odstupawa od Svete Trojice. Od tada ~ovek bludi (bludeti = lutati) i bludni~i. Zato veliki Avva ka`e da se razlozima i protivrazlozima (dakle, ~isto moralisti~ki, razumski, bez pravoslavnog evharistijskog podvi`ni{tva) demon telesne strasti ne mo`e pobediti. On daqe veli: U sladostrasnim qudima postoji 24 raspada, mi gotovo da i ne znamo {ta zna~i re~ skromnost, a kamoli da je kao vrlinu praktikujemo u na{em hri{}anskom `ivotu. Ako zavirimo u re~nik, prona}i }emo da re~ skroman zna~i umeren, koji zna za meru, koji ne `eli da se isti~e, koji nije drzak ni nametqiv. [to se ti~e `ena, re~nik ka`e da se skromnost odnosi na wihove osobine i pona{awe: koja nije

napadna, bestidna, raskala{na, nepristojna. Za mu{karce se ova re~ tako|e koristi u zna~ewu: moralno ~ist, ~edan, koji nije nepristojan ni napadan. U pogledu obla~ewa skromnost ozna~ava pristojnost, izgled i pona{awe bez `eqe za isticawem, umerenost. Pristojnost nam govori kakva merila skromnosti treba da budu. Pristojan zna~i: prili~an, prikladan, primeren, koji odgovara uslovima date situacije; koji je u skladu sa prihva}enim normama skromnosti i u~tivosti i koji ih zadovoqava, koji nije sraman. Ono {to je nekada bilo nezamislivo i sramotno, u skorijoj pro{losti je postalo uobi~ajeno - prihva}ena i priznata norma. Tako ne{to lako mo`emo uo~iti ako letimi~no prelistamo ~asopise, ili ukqu~imo televizor. [to je vi{e reklama provokativna u ~ulnom smislu, to je uspe{nija prodaja datog proizvoda. Ovakva filosofija je o~igledna u ~itavom sistemu prodaje, od parfema pa sve do `vaka}e gume. Uticaj ~ulno agresivne reklamne kampawe jasno se prime}uje u modi. Modni kreatori su prihva}ene norme pristojnosti potpuno izokrenuli. Po{to su u stalnoj potrazi za efektnim trikovima, oni ideje za ode}u tra`e u izopa~enim subkulturama dru{tva; pa svojim kreacijama veli~aju prostitutke i homoseksualce. Takvi modeli se proizvode na milione i prodaju se kao najnoviji sezonski hit. O~igledno je da moda isti~e upravo ono {to skromnost kao suprotnost nepristojnom i sramotnom te`i da ne istakne. Danas je po pla`ama i po parkovima uobi~ajeno napadno i nagla{eno obna`ivawe tela. To je prihva}eno kao normalno i ako bi neko doveo u pitawe moralnost takvog pona{awa, smatrali bi ga za opasnog fanatika. Na `alost, ~ak i pobo`ni pravoslavci pate od suptilnog ispirawa mozga pa nije retko ~uti ih kako se kolebaju u vezi onoga {to bi trebali da smatraju za sablaznivo pokazivawe neskromnosti. Za nas pravoslavce mi{qewe pojedinca i nehri{}anskog javnog mnewa ne mo`e da odre|uje {ta je pristojno, nego u~ewe i mi{qewe Crkve. Stoga ne bi trebali da se uzdamo u na{e li~no (koje je uglavnom pogre{no) tuma~ewe takvih pitawa ve} 13 da se obratimo Svetoj Crkvi, odnosno svom duhovnom ocu. Slediti bilo koji drugi put zna~i biti na strani revolucionarnog, liberalnog hri{}anstva i na strani bezbo`ni~kih sila koje preko medija stvaraju javno mnewe.

Mnogi oci, i pro{li i savremeni, uo~ili su raspad zajednice i isti~u da je upravo odsustvo ~ednosti i skromnosti obele`je te dezintregracije. Sv. Jovan Kron{tatski je uo~i revolucije u Rusiji opisao nedostatak pristojnosti o~igledan za wegovo doba: Neprijateq putem izopa~enih pojedinaca, predstavqa `ensku (mo`e se dodati i mu{ku) lepotu na o~igled svih, bez srama i straha. @enska lepota u svakakvim zavodqivim i ekscentri~nim pozama se {tampa u mnogim novinama. Danas sam bacio pogled na stranice jednog ~asopisa na kojima je bila takva jedna zavodqiva golotiwa. Da li je Gospod stvorio lepo telo `ene za raskala{nost? Zar nije upravo obrnuto - za svetlost, slavu u hvalu? Zar ne treba da ukazujemo po{tovawe svim delima Tvor~evih ruku, naj~istijim delima naj~istijih ruku? Svetiteqi i pravednici Bo`ji, mu{karci, `ene i device svih doba i rasa ukra{avali su se dobrim delima za svojih `ivota i, po{to su sijali na zemqi, sada sijaju i na nebu svetlo{}u i sveto{}u. Upozorite lakomislene qude dana{weg vremena, one qude i `ene koji slede divqe strasti, koje pro`dire wihova pohota i po`uda, koji sramote prirodu ~oveka! Upozorite ih na Bo`iji sud zbog sramo}ewa i kaqawa hramova (wihovih tela, nap. prev.) koje nisu sa~inile ruke qudske! Sa~uvajte one koji jo{ nisu iskvareni prqawem neobuzdanim i besramnim ~asopisima dana{wice! Kad je takve re~i upozorewa pobudila situacija za `ivota Sv. Jovana, ne bi li na{e doba trebalo da podstakne na{e sve{tenike i vernike na jo{ stro`e kritike? Pokojni mitropolit Filaret se `alio: Osmotrite kakav se u`as i propast mogu videti danas. Taj otrov, taj smrad se svuda {iri i ulazi u qudsku du{u. I jo{ gore, izgleda da ~ak i pobo`ni, verni qudi ne vide ni{ta lo{e ni nepristojno u onome {to je po visokom, hri{}anskom merilu ru`no, prqavo, sramotno i gre{no. Dovoqno je videti kako se mnoge pravoslavne Ruskiwe (~ak i u hramu Bo`ijem) obla~e. Kada se ne obaziremo na granice svog pona{awa, ne znaju}i sopstvene slabosti, ne samo da tovarimo nevoqu na sebe ve} stvaramo priliku da i druge odvedemo na stranputicu svojim primerom, navode}i ih na greh. Zbog toga apostol Pavle, u svojoj Poslanici 14 grehom ne bori u umu, i ne protivi mu se, ~ini ga telesno, a ko ~ini takva dela, po bezose}ajnosti svojoj, ne smu}uje se

pomislima. Najboqi pak, lek, po Ocima, jeste otkrivawe svojih grehovnih pomisli na ispovesti. Nakon otkrivawa takvih pomisli i dobijawa saveta od duhovnika, |avo gubi silu upliva na na{u du{u i odstupa.

Literatura:
1. O. Aleksandar [meman: Za `ivot sveta, Beograd 1979. 2. O. Aleksandar [meman: Liturgija i `ivot, Cetiwe, 1992. 3. Vera, nada i qubav, pravoslavna ~itanka, Krwevo 1983. 4. Episkop Nikolaj, Ohridski prolog, Beograd 1984. 5. Panajet Nelas: O braku, Isto~nik 2/92, Beograd. 6. Sv. Jovan Zlatousti: Beseda posle kr{tewa, Glasnik SPC 8, Beograd 1976.

23

Luja Lambera, Balzak veli da je to stogodi{wak od dvadeset pet godina, ve} star od misli i istro{en vekovima razmi{qawa. Naravno, zamaraju}e i razorne misli nikada nisu svetle i ~iste, nego po`ude, slastoqubive ~e`we za onim {to se ne da posedovati. Koliko li je ovih starkeqa me|u nama? Koliko li mladih samo nosi qu{turu mladosti, a wene sile, ~ednosti, su se odrekli? Mo} utisaka koje u du{u primamo veoma je velika, i to treba imati u vidu ako se podvizavamo za ~istotu. Treba izbegavati sablaznive susrete i razgovore koji umu daju hranu da kasnije, u saradwi sa zlim dusima, u nama izaziva zbuwuju}e predstave i fantazije. Bla`eni Jeronim je, kao starac, izmo`den postom i uzdr`awem, dobijao napade bludne strasi u samo}i Vitlejemske pustiwe: spopadale su ga uspomene na `ene i devojke koje je kao mladi} upoznao u Rimu, iako u doba upoznavawa s wima nije ose}ao pohotu. To je dokaz da je izreka Svetog Avve Apolosa u potpunosti ta~na: Niko ne mo`e podneti zamke |avoqe, ni ugasiti ogaw (po`ude, nap. prev.) ako blagodat Bo`ja ne za{titi nemo} ~ovekovu. Sveti Pimen je upozoravao: Nijedan ~ovek ne sme da daje snage dvema pomislima prequbni{tvu i osu|ivawu bli`wega: o wima on ne treba ni da govori, ni da ih zami{qa u svome srcu. A ko se od wih oslobodi, ste}i }e spokojstvo i veliku korist. Kada ja mladi monah upitao iskusnog stareca kako da se bori s bludnom stra{}u, ovaj ga je podsetio da majke, odbijaju}i bebu od sise, ma`u svoju dojku qutim lukom. Tako i mi, ako ho}emo da se spasemo ove pomisli, koristimo quti luk - pam}ewe smrtnog ~asa i muka koje nas ~ekaju ako se oskrnavimo. Drugome pak drugi neki starec re~e: Ako demoni u tebe seju pomisli, ne predaj im se, jer je wima svojstveno da stalno navode na sablazan. I mada nikad ne prestaju, ne mogu da te prinude (na greh, nap. prev.): tvoja je voqa ho}e{ li da slu{a{ ili ne. Preporu~io mu je da vapi: Sine Bo`ji, pomiluj me! Makar u po~etku ni ne ose}ao silu molitvenih re~i, neka ne odstupa od vapijawa Bogu - demoni te re~i slu{aju i, u strahu od Hristovog imena, be`e. ^ovek nikada ne sme da dozvoli da ga bludne pomisli u potpunosti smute i pokolebaju, dovode}i ga do o~ajawa. Ciq zlog duha i jeste u tome: da hri{}anina dovede do o~ajawa i da on, po svom neiskustvu, pomisli da mu nema spasewa. Dr`e}i se Hrista, zamke lukavoga mo`emo prezreti. Sveti Kir Aleksandrijski bodri borce za ~istotu: Ako nema{ (takve)

pomisli, ti si beznade`an - jer, ako nema{ (bluda, nap. prev.). To zna~i: ko se s

pomisli, ima{ dela

22 Rimqanima ka`e: Zato da ne osu|ujemo vi{e jedan drugoga nego se starajte vi{e o tome da ne postavqate bratu spoticawe ili sablazan. ^ovek je stvoren kao lep i sve{ten, ali zbog gordosti i nadmenosti otpao je od Bo`ije blagodati i postao izopa~en i strastan. Stoga je na{ razum zamra~en i podlo`an ne~istim mislima i bludnim pokretima. Zato nam prili~i da budemo skromni i ose}amo spasonosni stid da bi smo za{titili i sebe i druge od greha. Sveti Oci su bez razlike u~ili da svaka slika, sve {to zapazimo ~ulima, ostavqa trag na du{i. Te utiske (koji su ~esto posledica neskromnosti) koristi neprijateq, |avo, u borbi za na{u du{u, pa nam ih stavqa u se}awe u trenucima isku{ewa. U istoriji Bo`jih qudi imamo puno primera stra{nih posledica ne~istog pona{awa. Kada su na{i praroditeqi zgre{ili, postali su svesni nepristojnosti svog postupka i bilo ih je stid. Svoju golotiwu su pokrili li{}em da bi nas nau~ili skromnosti. Ham je bio proklet zato {to se usudio da pogleda nagog oca. ^itamo i o Davidu koji je pogledao nagu Vitsaveju, i koga je raspaqena pohota odvela u prequbu i ubistvo. Samsona je savladala ~ulna privla~nost jedne bludnice pa je izgubio ne samo veliku telesnu snagu, nego i vrlinu. U Bibliji ima jo{ mnogo primera stravi~nih posledica neskromnosti. Sv. apostol Pavle je prekorio Korin}ane zbog raskala{nog i bludnog `ivota, podse}aju}i ih: Bje`ite od bluda. Svaki grijeh koji ~ovjek u~ini van tijela je, a koji bludni~i svome tijelu grije{i. Ili ne znate da je tijelo va{e hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji? Jer ste kupqeni skupo. Proslavite, dakle Boga tijelom svojim i duhom svojim, jer su Bo`iji. Sv. Pavle je potpuno jasan u svome upozorewu, pa opet pravoslavci misle da mogu da prate modu ovoga doba, da mogu da nose izazovnu ode}u, a da ne na{kode ni sebi ni drugima. Sv. Pavle daqe pi{e Sv. Timoteju: `ene u pristojnom odijelu stidom i ~estito{}u da ukra{avaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haqinama skupocenim, nego dobrim delima, kao {to prili~i `enama koje se privole{e bogopo{tovawu. Pre nego {to se neko odlu~i za grotesknu

pank modu ili neku neobi~nu frizuru, treba prvo da se seti ovih re~i Sv. Pavla i razmisli da li slu{a Crkvu ili ne. Krajem II veka, Sv. Kliment Aleksandrijski je osudio modu javnih kupatila, i pisao je: 15 @ene se ustru~avaju da se skinu i pred mu`evima, prave}i se skromne; ali zato svi ostali mogu da ih vide nage u ovakvim kupatilima. Tamo ih nije stid da se skinu pred gledaocima, kao da se nude na prodaju. A u kupatila mogu da u| u i mu{karci i `ene, i tamo se skidaju prepu{taju}i se razvratu (jer od pogleda mu{karac po~ne i da ose}a pohotu), kao da su u kupatilu sprali i svoju skromnost. Mo`emo li porediti tada{wa kupatila i na{e pla`e gde qudi jedva da ne{to nose na sebi (da i ne pomiwemo nudisti~ke pla`e)? Moramo dodati da se kupa}i kostimi namerno tako prave da privuku pa`wu i izazovu po`udu! Sv. Kiril Jerusalimski govori nam o skromnosti u svojim poukama upu}enim onima koji se spremaju za kr{tewe: Neka ti ode}a bude jednostavna, ne za ukra{avawe ve} za neophodno pokrivawe; ne da ti povla|uje ta{tini ve} da te zimi greje i pokrije nagotu tela. Pisac iz III veka, Tertulijan, ka`e: Spasewe, ne samo `ena ve} i mu{karaca, sastoji se prvenstveno u skromnosti. Ulaskom Svetoga Duha u nas postajemo hramovi Bo`iji, a skromnost je crkvewak i sve{tenik toga hrama, koji ne dozvoqava da unutra u|e ni{ta ne~isto ni prosta~ko, iz straha da se Bog koji unutra obitava ne uvredi i potpuno napusti opogaweno prebivali{te. On daqe ka`e: Mo`da }e neko re}i: Meni nije potrebno priznawe od qudi. Bog gleda srce. To svi mi znamo; ali moramo se, me|utim, setiti da je Bog rekao kroz Apostole i slede}e: Mi te`imo onome {to je ~asno i pred Bogom i pred qudima. Za hri{}ansku skromnost nije dovoqno da ona postoji u Bo`ijim o~ima, no i u o~ima qudi. Jer na{a skromnost treba da je toliko obilata, da se, da tako ka`emo, iz uma preliva u ode}u, iz svesti u spoqni izgled; tako da se spoqa mo`e videti i unutra{we na{e ustrojstvo. Sveti Amvrosije Milanski je hvalio skromnost:

Divna je vrlina skromnosti, i sladak je wen ukras! Ona se vidi ne samo u na{im delima ve} i u re~ima. Skromnost je pratiqa ~istote. U ovom svetu su razapete mnoge mre`e koje nam love du{u. Samo se zavaravamo ako mislimo da nam one ne mogu nauditi. Kao {to je napisano u Pri~ama: Ho}e li ko hodati po `ivom ugqevqu a noge da ne o`e`e? Niko od nas nije imun na otrov nepristojnosti i 16 ispuwewa u Carstvu Bo`ijem. Wime se qudska polnost osmi{qava, kruni{e, prestaje da bude puka beslovesnost pohote. Kada se mlado`ewi i nevesti u crkvi stavqa na glavu venac - kruna, time se svedo~i - prvo, da je ~ovek car sveta, a sav svet porodica Bo`ja; a drugo - da su bra~nici svojevrsni mu~enici, jer je bra~ni `ivot trpewe i strpqivost, svakodnevni podvig. Qubav je uvek krst: treba raspeti svoju samovoqu, svoje sebi~no, sitno ja ho}u, pa Ocu Nebeskom re}i: Neka bude voqa Tvoja, a onome koga volimo priznati pravo da bude Druga~iji, i voleti ga onakvim kakav jeste, ne name}u}i mu svoje kalupe i ma{tarije da bi se u wih uklapao. Qubav je uvek iscequju}a: ona gre{nog ~oveka, razbijenog stra{}u u parampar~ad, ponovo sabira i ~ini celovitim. Zato se za poqubac u starosrpskom jeziku veli - celiv, a za ~ednost celomudrije (onaj koji je sa~uvao ~ednost, sav je mudar, celosno mudar, i to Premudro{}u Bo`jom, Koja je Hristos). Venci bra~nika su, ako se sa~uvaju od prqawa grehom, venci Nebeskog Carstva Onog nevi|enog, ne~uvenog i u strasno srce neu{av{eg veseqa koje je Gospod pripremio svima {to Ga zavole{e.

Borba protiv pomisli i ma{tarija

Jedan od najva`nijih podviga pravoslavnog hri{}anina je svakodnevna molitvena borba protiv demonskih predloga i nagovora koji se, u vidu ma{tarija i pomisli, javqaju da bi ga odvratili s puta Istine. Sveti Oci su savetovali duhovnu pa`wu i sabranost u odbijawu ne~istih pomisli. Onaj ko im se prepu{ta, lako gubi tle pod nogama i u stawu je da pre|e na Bogu mrska dela. Francuski romanopisac Balzak o sili ma{tarija govorio je:

Postoji takav splet misli koji za mawe no dlan o dlan od zdravog ~oveka mo`e da na~ini le{ Ko bi opisao onu ~isto telesnu iznemoglost u koju tonemo preteruju}i sawawem u`ivawa? Po wemu, i samo telo mo`e biti razoreno zloupotrebom mi{qewa. Naravno, me|u najopasnije spadaju razvratne ma{tarije, kojima se neko nasla|uje i prima ih kao svoju svakodnevnicu, uop{te se ne bore}i protiv wih. Gospod je upozorio da gledati `enu sa pohotom zna~i gre{iti sa wom u srcu. A srce, taj izvor `ivota, zamu}eno nepristojnim `eqama, ~oveka koja ga ne umiva Bogom otu|uje od spasewa i ~ini nesposobnim za normalnu, Bogom blagoslovenu, bra~nu qubav. Opisuju}i svog junaka 21 Wega Sveti Jovan Lestvi~nik naziva bla`enim, tvrde}i da je onaj koji je u stawu da s takvom ~istotom gleda `enu - ve} dostigao vaskrsewe mrtvih, odvojiv{i se od zemaqskih `eqa. A tek Hristove device, koje ne pokleko{e ni pred jednom sablazni da bi svoju ~istotu prinele kaoj najlep{u `rtvu Hristu, @eniku Nebeskom? Tu Sveta Katarina, tu Sveta Irina, pa Sveta Marina - Ogwena Marija, petnaestogodi{we devoj~e koje se ne ustra{i smrti nego ispoveda{e Hrista. Zatim svete pokajnice, kakva je prepodobna mati Marija Egip}anka, koja desetle}a provede u zajordanskoj pustiwi, bore}i se sa svojim telesnim nagonima i kaju}i se za prethodni `ivot razvratnice velikovaro{ke. Pa mnogi bra~nici, supru`nici koji su, upregnuti u blagi jaram Gospodwi, dostigli ve~nost zajedno. Mladog hri{}anina, Hrisanta svetoga, otac - neznabo`ac navo|a{e na razvrat dovode}i mu javne `ene. Na kraju, ven~a ga na silu s lepom Darijom, koja nije znala za Boga @ivoga, nego je bila idolopoklonica. Hrisant je pou~i evan|elskoj veri, posavetova je da `ive kao brat i sestra - oboje skupa primi{e mu~eni~ki venac Sveti Timotej i Mavra behu raspeti jedno naspram drugog, i devet dana provedo{e u mukama, hrabre}i jedno drugo da istraju. Sveti Adrijan mu~eni~ki postrada s mnogom drugom bra}om, a zatim pozva u Carstvo Nebesko i svoju pobo`nu suprugu Nataliju. Gde god da ~ovek pogleda u kalendar Pravoslavne Crkve na}i }e praznike velikih slugu Gospodwih, koji sebe prineso{e na `ivu `rtvu Bogu i, o~istiv{i se od pra{ine i blata, zablista{e kao zlato u ogwu. Wih

molitveno prizivaju}i, svagda se mo`emo nadati zastupni{tvu u trenucima isku{ewa. Ovde navedeni primeri, a i oni drugi, mnogobrojniji, nenavedeni, pokazuju da su oba puta uga|awa Bogu - i mona{tvo i brak, putevi ~istote, ~estitosti i ~ednosti. A to zna~i putevi mu~eni{tva. Ne mo`e se carstvo zadobiti,/ na du{eku sve duvan pu{e}i, veli na{a narodna pesma. A pogotovu se ne mo`e zadobiti Carstvo Nebesko, Carstvo neprolazne qubavi i Lepote Mu~eni{tvo mo`e biti krvno i beskrvno - prvo, kada hri{}ani padaju od ruku onih koji ratuju protiv Hrista, i drugo, svakodnevno, mu~eni{tvo u borbi protiv zate~enog, gre{nog ja, sveta i |avola. (Kad ka`emo svet, ne mislimo na svet kao tvorevinu Bo`ju, nego samo na svetovnost kao grehovnost ovoga sveta.) Govore}i o braku kao mu~eni{tvu, otac Aleksandar [meman veli: Kroz Hrista brak dobija svoje ve~no zna~ewe, postaje put kona~nog hri{}aninovog 20 ne mo`emo mu odoleti bez Bo`ije pomo}i. Moramo da pazimo i da se ~uvamo tog sna`nog isku{ewa i svakako da odbijamo u~estvovawe u ludilu mode, tako {to }emo sa svojom porodicom usavr{avati vrlinu skromnosti, ne obra}aju}i pa`wu na izazove izopa~enog sveta. Kao {to Sv. David peva: Blago ~ovjeku koji ne ide na vije}e bezbo`ni~ko nego mu je omilio zakon Gospodwi. Ne samo da moramo voditi brigu o svojoj skromnosti ve} toj vrlini moramo da u~imo i svoju decu, {tite}i ih od zla duhovnih bolesti kao {to bi ih {titili i od fizi~kih bolesti. Po{to smo shvatili potrebu za skromno{}u, kako da je primewujemo u svakodnevnom `ivotu? Mu{karci treba da nose komotnu ode}u koja im pokriva noge i ruke, naro~ito u crkvi. Treba da se obla~e tako da ne isti~u izvesne delove tela, jer bi to privla~ilo pa`wu drugih i sabla`wavalo ih. @ene tako|e treba da slede isto pravilo, da se uvek pristojno odevaju. U crkvi treba da pokriju ramena i ruke i da nikako ne nose pantalone jer je to mu{ka ode}a, a Crkva ne blagosiqa `enama da nose mu{ku ode}u. Najzad, ostaje nam da ka`emo da je uzalud sav trud da se skromno obla~imo ako nismo skromni u ose}awima, govoru i pona{awu, jer misliti plotski zna~i smrt.

Skromnost i smernost u izgledu

Hri{}ani i hri{}anke su du`ni da budu skromni i smerni u pona{awu, odevawu i izgledu, da se ukra{avaju iznutra, vrlinama i blagoda}u Duha Svetoga, a ne spoqa, raznoraznim modnim drangulijama i kozmeti~kim sredstvima. Evo {ta o {minkawu i kin|urewu veli Sveti Jovan Zlatousti u jednoj od svojih beseda novokr{tenima: Kako je sada moja re~ upu}ena uglavnom `enama, ho}u jo{ ne{to da ih posavetujem da bi se, pored ostalog, odrekle {tetne navike da ukra{avaju lice, kao da su nedovoqno (lepolikosti, nap. prir.) primile pri ro|ewu, te zato ho}e da dodaju sebi, nanose}i samim tim uvredu Tvorcu. Jer, za{to ti to ~ini{ `eno? Zar pomo}u mazawa u ukra{avawa mo`e{ ne{to da doda{ prirodnoj lepoti ili da izmeni{ prirodnu ru`no}u? Onome {to je prirodno time ne dodaje{ ni{ta i lepotu du{e gubi{, jer su takvi uzaludni poslovi ({minkawe, nap. prir.) odraz unutra{we praznine. Osim toga, time vi{e sebi sabira{ budu}i ogaw (pakla, nap. prir.), 17 ti, koja vara{ poglede mladi}a i uzbu|uje{ o~i raskala{nih ~ine}i ih u potpunosti prequbnicima i navla~e}i wihov pad na svoju glavu. A pogotovu `enska osoba ne treba da dolazi na{minkana u hram Bo`iji, jer Gospodu takva lepota nije potrebna. Sveti Zlatoust dodaje: On tra`i unutra{wu lepotu, ~iwewe dobrih dela, sastradawe, skromnost, pokajawe, ozbiqnu veru. Ti, pak, sve to zanemariv{i, stara{ se da i u crkvi mnoge lakomislene zbuni{. A koliko je to dostojno udara groma? Prema Svetom Jovanu, dakle, {minka je {tetna jer: 1. @ena wome pokazuje da je nezadovoqna izgledom datim joj od Gospoda i nastoji da bude ve}i umetnik od najve}eg Umetnika, Tvorca neba i zemqe, tobo` ispravqaju}i nedostatke svog lika; 2. Na{minkana `ena kod mu{karca izaziva nepristojne pomisli, a naro~ito ako takva dolazi u hram. Po re~i Gospodwoj, to je sablaznivawe bli`wih, a te{ko onome ko sablazni jednog od ovih malih {to veruju u Mene [minkawe svoje poreklo vodi iz najstarijeg paganskog doba, i uvek je bilo povezano sa seksualnim privla~ewem suprotnog pola. Suvi{no je re}i da to nije hri{}anski obi~aj. Sve ovo va`i i za odevawe: helanke, mini-sukwe, bestidni dekoltei - sredstva su razvra}awa mu{kih o~iju i srca. Ko god se

pri~e{}uje Telom i Krvqu Hrista, Jagweta Bo`jeg, nikad ne bi smeo da slu`i kao povod za demonske spletke, ma bila re~ o `eni ili o mu{karcu.

Sveti primeri
U istoriji Crkve bilo je mnogo svetih podvi`nika koji su se silom Hristovom borili protiv bludne strasti i odolevali joj. Nave{}emo samo neke od wih, pozivaju}i ~itaoca da se u Prologu Vladike Nikolaja i u @itijama svetih Oca Justina podrobnije upozna kako sa wihovim, tako i sa `itijama drugih ~uvara ~ednosti i pokajnika, koji u ovoj borbi pokaza{e miomirisnu lepotu svojih svetih du{a. Sveti mu~enik Filosof (Mudroqub) od neznabo`aca je bio podvrgnut ne~uvenom istjazawu: vezali su ga za postequ i pustili javnu `enu da ga navede na razvrat. Sveti Filosof je samom sebi odgrizao jezik i pqunuo ga u lice bestidnici. Tako je ugasio plamen strasti koja se u wemu za~ela, a bestidnica se u`asnula i odstupila 18 od svoje zle namere. Sveti Nikolaj Monah bio je romejski (vizantijski) vojvoda koji je, uo~i bitke, u kr~mi u kojoj je zano}io odbio pohotnu kr~marevu k}er, zbog ~ega je od Gospoda bio nagra|en da jedini pre`ivi bitku protiv Bugara i kasnije primi ino~ki postrig Sveti Jakov Postnik ~udo je pokajawa. Velikim podvizima u mladosti zasjao je vaseqeni; ruku sagorevao na plamenu da bi izbegao ne~iste `eqe prema jednoj prostitutki koju su mu poslali da bi ga zavela. Me|utim, po{to se pogordio zbog dara ~udotvorstva primqenog od Gospoda, desila se stra{na stvar: obqubio je devojku koju je iscelio od | avoimanosti, a zatim, u strahu da se to ne sazna, ubio ju je i bacio u reku. Ni bludni greh, pa ni stra{no ubistvo nisu Svetog Jakova doveli do o~ajawa. Uvidev{i svoje bezakowe i krivicu, on se na deset godina zatvorio u jednu grobnicu, i tamo dane i no}i provodio u pokajawu i suzama, tuku}i se u prsa i prose}i opro{taj za po~iwena nedela. Gospod ne samo da mu je oprostio, nego mu je povratio silu ~udotvorstva. Ko god se bori protiv demona bluda, neka se seti i Svetog Mojseja Murina (Crnca), koji je godinama bio vo|a razbojni~ke

dru`ine i razvratnik. Kasnije se dozvao sebi, zamona{io se i postao jedan od svetilnika Pravoslavne Crkve Sveti Mojsej Ugrin, pak, godinama je bio u ropstvu kod jedne poqske plemkiwe, mlade udovice koja je, zanesena wegovom lepotom, htela da joj on bude mu` i gospodar celoga wenog imawa. Hote}i da sa~uva svoje devstvo, on odoleva{e svim isku{ewima. Na kraju, besna od mr`we zbog neuzvra}enosti, plemkiwa naredi da ga mu~e i u{kope. Sve je Mojsej podneo, slave}i Boga. Kad su plemkiwu - bezakonicu ubili pobuweni seqaci, on je oti{ao u Kijevsko-Pe~ersku Lavru i tamo se podvizavao do smrti. Sveti Konon je godinama patio bore}i se s bludnom stra{}u koja ga ja obuzimala pri pogledu na mlade i lepe devojke koje je kr{tavao. Wega je od strasti iscelio Sveti Jovan Krstiteq. Svetog Metodija, patrijarha carigradskog, izle~io je Sveti apostol Petar, a Svetog Jovana Mnogonapa}enog, koji je dvadeset godina trpeo i odolevao bludnim pomislima, izbavio je dodir s mo{tima Svetog Mojseja Ugrina. Sveti Andrija i Sveti Simeon Jurodivi vo|ahu silne bitke protiv ne~istote - u tim bitkama pobedi Hristos, ~ije sluge ovi podvi`nici bejahu. Do tihog pristani{ta bestrastija dolazili su sveci poput Svetog vladike Nona, koji je, gledaju}i lepu bludnicu, plakao, `ale}i {to ova svojim raspusnim `ivotom uni{tava Bogom sazdanu du{u i telo. 19