Ksenija Atanasijevic

Helsinki odbor za ljudska prava
ogledii
u Srbiji
Br. 11
KSENIJA ATANASIJEVI
ETIkA FEMINIZMA
Izbor, prireivanje i predgovor LJIlJANA VUlETI
Helsinki odbor za ljudska prava
ogledi i
u Srbiji
11
Ksenija Atanasijevi Etika feminizma

Priredila Ljiljana Vuleti Izdava: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji Za izdavaa: Sonja Biserko UREDNiKi KOLEGiJuM: Latinka Perovi Sonja Biserko Seka Stanojlovi
Slika Ksenije Atanasijevi na naslovnoj strani je preuzeta iz publikacije ena i svet, 15. januar 1928. Prelom: Vesna Srbinovi Korice: Ivan Hraovec tampa: Zagorac , Beograd Tira: 600 ISBN 978-86-7208-151-0
Zahvaljujemo se vladi Savezne republike Nemake uz iju pomo je objavljena ova knjiga.
Ksenija Atanasijevi
Etika feminizma
PRIREDILA LJIlJANA VUlETI
SADRAJ
LJiLJaNa vuLEti KsENiJa AtaNasiJEvi O EtiCi FEMiNizMa 7 I TEORIJSKE OSNOVE FEMINIZMA 21 Etika podloga feminizma 22 Nekoliko feministikih rasmatranja 24 Rasmatranja o feminizmu 28 Altruistiko dejstvo ene 32 Rasmatranje o vaspitanju ena 34 II ORGANIZOVANJE ENA U NAEM JAVNOM IVOTU 41 O potrebi borbenosti ena u politici 42 Meu poarevakim enskim organizacijama 44 Poloaj ene u naem javnom ivotu 46 Organizacija ena kod nas 48 Povodom poslednje skuptine beogradskog enskog pokreta 50 Povodom novoga napada na javnu delatnost ene 53 Pravo glasa ena u ideologiji en.(skog) pokreta 55 Povodom pisanja Jugoslovenske ene o naem pokretu 58 Feministiki pokret i njegove voe 60 III MEUNARODNA AKTIVNOST 63 Izvetaj sa Tree konferencije Male Antante ena, odrane od sedmog do trinaestog decembra 1925. g. u Atini 64 Konferencija ena za mir i razoruanje 71 O uticaju ene na irenje pacistike ideje................................................. 78
IV FEMINISTIKA EGZEGEZA FILOZOFSKIH I LITERARNIH DELA 81 O emancipaciji ena kod Platona 82 ene u Euripidovim tragedijama 86 ene u Eshilovim i Sofoklovim tragedijama 97 Ibzenova shvatanja ene 105 V PORTRETI111 Pesnikinje i lozofkinje stare Grke 112 Egipatska carica Kleopatra 130 Jedan feminist starog veka 163 Pitagoreiarka Theana 166 Sveta Tereza iz Avile kao spisateljka 169 Danica Milenkovi 171 Danica Markovi 175 Lik jedne nae pesnikinje 177 Rasmatranje povodom smrti Milice Jankovi 180 VI OCENE I PRIKAZI 183 Jedna anketa o feminizmu 184 ana Gazli, Sveta Tereza iz Avile, Pariz, 1927 188 Jedna knjiga o eninoj dui 189 Dr Julka Hlapecorevi: Sudbina ene, Kriza seksualne etike (dve socioloke studije, Ljubljana 1930) 194 Dr Julka Hlapecorevi, Jedno dopisivanje (fragmenti romana, Beograd 1932, Izdavaka knjinica Gece Kona) 197 Feministiko delo g-e dr Hlapecorevi 199 Jedan prilog literaturi feminizma 201 Poezija u prozi Desanke Maksimovi 203 Knjiga legenda o najpopularnijoj francuskoj svetici i junakinji 206 80godinjica od smrti or Sandove 211
Napomena
Tekstovi sabrani u ovoj knjizi objavljuju se izvorno, bez ikakvih izmena. Nisu vrene ni pravopisne ispravke, niti ujednaavanja. Zbog oteenja izvornika, nije uvek bilo mogue proitati tekst, te su neitljiva mesta izostavljena, to je oznaeno trima takicama u zagradama.
Lj. V.
LJIlJANA VUlETI
KSENIJA ATANASIJEVI O ETICI FEMINIZMA
Izborom tekstova dr Ksenije Atanasijevi Etika feminizma obuhvaeni su oni njeni radovi u kojima se ona bavila temom ene. Ve na prvi pogled pada u oi da je Ksenija Atanasijevi napisala mnogo takvih tekstova, u raznim anrovskim oblicima i u veoma irokom tematskom okviru. Pisala je o: lozoji feminizma; tretmanu ene u lozofskim i literarnim delima; zatim o stvaralatvu ena, ivotima istaknutih ena i njihovim dostignuima; feministima i antifeministkinjama; borbi ena da ostvare politika, ekonomska i socijalna prava; organizacijama ena kod nas i u inostranstvu; bliskosti feministike i pacistike ideologije. Uz to, napisala je niz prikaza i ocena domaih i stranih knjiga o eni i feminizmu, kao i knjiga koje su napisale ene. Ovi tekstovi su publikovani u intervalu od 1923. godine, kad u asopisu enski pokret izlazi njena prva studija koja eksplicitno ima za temu enu O emancipaciji ena kod Platona , do 1959. godine, kad je u listu Republika izaao prikaz 80godinjica smrti or Sandove . Osim toga, i u svojim drugim tekstovima o lozofskim i knjievnim ili teorijskim temama, na primer u studijama o lirskom lozoranju Rabindranata Tagore i lozoji Boidara Kneevia, Ksenija Atanasijevi, kad za to ima povoda, ne zaobilazi temu ene. Bezmalo, tokom celog svog bogatog, plodnog i raznovrsnog stvaranja naa najvea lozofkinja, naprestano je pisala o eni i enskoj sudbini. Izbor sadri etrdeset priloga uzetih iz periodike i dnevnih novina. Tekstovi su razvrstani u est tematskih celina, a u okviru njih hronoloki. U prvu grupu uvreni su teorijski tekstovi u kojima autorka razvija svoja feministika shvatanja na konzistentnom lozofskom stanovitu. Druga grupa tekstova autentino je svedoanstvo o autorkinom aktivizmu u enskom pokretu i drugim feministikim organizacijama i o njenom doprinosu borbi ena u naoj sredini da osvoje osnovna politika i socijalna prava. U treem delu razmatra se tesna povezanost feministikih i pacistikih ideja i izlau zakljuci vie meunarodnih skupova odranih kod nas i u inostranstvu o mogunostima ena da deluju na pacizaciju drutva. U etvrtu grupu su svrstane studije u
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji
kojima se analiziraju i interpretiraju poznata lozofska i literarna dela, uzimajui, pre svega, u obzir nain na koji njihovi autori tretiraju likove ena. Peti deo sadri portrete istaknutih ena iz prolosti i autorkinih savremenica i jednog malo poznatog feministe starog veka. U estom delu su sabrane ocene i prikazi dela domae i inostrane literature o eni, kao i nekoliko pesnikih knjiga domaih autorki.
*
Ksenija Atanasijevi (18941981) je bila jedna od najznaajnijih lozofkinja morala u istoriji srpske misli. Kao etiarka koja se zalae za integralno osloboenje linosti ona je posebno uzmala u obzir poloaj i prava ene. Celokupnu svoju koncepciju o uzdizanju ene do slobodne linosti i ravnopravnog lana drutva zasnovala je Ksenija Atanasijevi na etikim temeljima. Zato su njena feministika shvatanja ozbiljnija i dublja nego to su isto feministika razlaganja koja su samo izraz ekonomskih, socijalnih ili politikih potreba. Feministika shvatanja Ksenije Atanasijevi direktno proizlaze iz njenog kulta slobodne linosti. Svesna i veoma kritiki nastrojena procenjivaica drutva, ona se, pre svega, bori za neogranienu slobodu linosti, i podie osnov svoje etike na shvatanju da je individuum kao takav neprikosnoven. Tom principu pridata je u njenoj antropolokoj lozoji smisla, u njenim etikim i aksiolokim shvatanjima, najira optost i nunost, te je prirodno to je on zadrao svoju vanost i u njenim feministikim koncepcijama. Na duboko moralnim temeljima nazidani su feministiki zahtevi i tenje. U tome smislu moe se rei da je feminizam jedan eminentno idealistiki pravac. Polazna taka njegova jeste verovanje u neprikosnovenost linosti, u njeno apsolutno pravo na slobodu i obezbeenje svih potreba za njeno razvijanje... ene su dole do izrazitije svesti nego ljudi o potrebi poboljanja itavog kulturnoga ivota. Naime ene su ispunile svoje feministike programe visoko ovenim ciljevima: ostvarivanjem slobode individuuma koji je, kao takav, svet, zatitom ene u svim njenim funkcijama, osiguravanjem bezizuzetno svakog deteta, uvoenjem pacizma, na mesto politikih konikata krvavih posledica, jednom rei, moralnim osveavanjem, podizanjem i preporodom nivoa drutva i svih njegovih odnosa. Zacelo jedan program koji slui na ast enama. Na poimanju feminizma kao korektivne ideologije koja treba da doprinese poboljanju u svim oblastima ljudskih odnosa i progresu drutva u celini, zasnovana je i njena kritika patrijarhata kao sistema koji omoguava trajnu dominaciju mukog pola u zajednici i sistematsku ekskluziju i diskriminaci-
Etika feminizma
ju ena. Ukoliko se, kao to to ini Ksenija Atanasijevi, prihvati kao aksiom na kome se zasniva feminizam da je svaka linost neprikosnovena dobija se pouzdan oslonac za kritiku patrijarhata, njegovih institucija i normi sa etikog stanovita. Iz toga izlazi, kao nuna logika posledica, pobijanje, teorijsko i praktino, grube apsurdnosti ukorenjenog verovanja da jedan pol ima, po samoj prirodi, preimustvo nad drugim polom. Tu su apsurdnost ene gorko osetile, sa svim sloenim posledicama to su iz toga proizlazile, i izazivale zapostavljanje ene u opte... Metode vladanja ovekovog u porodici pokazale su se problematine, kao i sve metode nasilja; otuda je doao do izraza zahtev da ena mora biti potpuno ravnopravan lan porodice... Ali metoda iskljuivog vladanja ovekovog u socijalnom i dravnom ivotu pokazala se, isto tako, nedovoljnom. Time to je iz stvaranja za drutvo i dravu bio iskljuen itav jedan, svakako duevniji i osetljiviji rod, ostao je neiskorien veliki jedan deo snage oveanstva. A kao rezultati rada ljudi stvorene su socijalne nepravde i necelishodnosti svih vrsta, i runa politika trvenja i njeni, na alost, skoro poglavito amoralni pravci. Opet se osetila potreba da se drutveni i politiki ivot ispuni boljim tenjama i strujama koje e imati vie moralne vrednosti i sigurnog altruistikog oslonca. Prirodno je da se za ostvarenje toga morala uzeti u obzir ona zanemarena stvaralaka snaga, snaga ene. Meutim, Ksenija Atanasijevi se protivi svakoj vrsti diskriminacije, pa i pozitivnoj diskriminaciji u korist ene. Ona smatra da su ena i mukarac u sutini jednaki, odnosno da su njihove sposobnosti iste. U tekstu Etika podloga feminizma pie: Iz ovih teorijskih rasmatranja bilo bi naivno izvesti zakljuak da se celo oveanstvo sastoji iz dva roda, od kojih je jedan jednostavno crn, a drugi jednostavno beo. U istini oba roda obdarena su skoro podjednakim etikim mogunostima. Ali fakat je da ene, kao osetljivije i utananije pre umeju da postanu svesne tih mogunosti, da ih podstaknu i odre kao jednu aktivnu mo. A u studiji Rasmatranja o feminizmu, analizirajui nejasnoe u vezi sa samim pojmom feminizma, ona ukazuje na to da su mnoge objekcije upuene feminizmu rezultat jedne dosta este kombinacije nepoznavanja dubokih i odsudnih razloga jedne stvari, i elje da se line antipatije prebace na socioloki plan... Feminizam je jedan od onih pojmova povodom kojih se potroilo vrlo mnogo izlinih i neprilinih rei, izgovorenih i napisanih, obino, u unom ili deklamatorskom tonu. A on je sasvim jednostavan, i po svom poreklu, i po svojoj sutini. Neotklonjivi i nezaustavni tok kulture doneo je sobom svest da ena, po svojim sposobnostima, obdarenostima, vrlinama i gresima, nije drugaija od mukarca; prema tome, da njene dunosti, njena prava i itava njena
9
sudbina ne mogu i ne treba da budu posebno upueni i orijentisani. Ali dugo je vremena bilo potrebno da protekne, dok se uspostavio izvestan paralelizam izmeu teorijskog saznanja da je ena mukarcu ravnopravan lan ljudskog roda i poetka odavanja pravde eni. Taj paralelizam dobijao je vrlo razliite aspekte, u pojedinim zemljama. Neke zemlje ni danas jo ne mogu da se pohvale velikom prosveenou javnog miljenja o eni to u njima vlada... U istini, mukarac i ena, po prirodi ravnopravni predstavnici ljudskog roda ija je sudbina krajnje ozbiljna i tragina, jesu sasvim slini u sutini svoga bia, i nose u sebi isto prokletstvo i iste izglede za razreenje i iskupljenje due. injenica da su se danas, dobrim delom, izbrisale one vetaki postavljene i odravane razlike izmeu ene i oveka koje, u krajnjoj liniji, vode poreklo od neoblagoroenih odredaba i doktrina izvesnih religija, ta injenica nije posledica nikakvog protivprirodnog postupanja, nego je, naprotiv, ishod trudnog i napornog razbijanja itavih mnogovekovnih naslaga aberacija... Sve osnovne pogreke u pretresanju ideologije feminizma sastoje se u pretpostavljanju da postoji izvesna psiholoka i socioloka nesrodnost u opredeljenju oveka i ene... U stvari, poetna i prvobitna istina jeste da su sve duhovne, duevne i drutvene distinkcije izmeu mukarca i ene nazidane na predrasudama, obmanama, pogrenim gledanjima i zakljuivanjima, i svim vrstama neistina. ena je ljudski individuum, optereen i odlikovan istom skalom nedostataka i vrlina kao i mukarac, samo ti nedostaci i te vrline imaju kod nje, najee, meke prelive i tonove nego kod mukarca, shodno njenoj ziolokoj prirodi. Kad se poe od ove istine, onda se poseduje sigurno stanovite sa koga je lako povui pregledne poteze o moralnom i socijalnom znaaju feministikog pokreta .
*
Sa kakvom je erudicijom, irinom uvida, sloenou elaboracije Ksenija Atanasijevi konkretizovala svoje ideje vodilje u interpretaciji teme ene, vidi se veoma dobro u njenoj egzegezi Platonovog shvatanja enske prirode u dijalogu Drava, enskih likova u tragedijama Euripida, Eshila i Sofokla i u Ibzenovim dramama. Mislioci Starog veka, skoro bez izuzetka, pripisivali su eni drugaiju, niu prirodu nego mukarcu, i na osnovu toga odreivali joj potinjeni rang u socijalnom, ali i u porodinom ivotu. Ostao je niz mizogininih epigrama u kojima se pesnici maliciozno ismevaju osobinama ena. Gotovo svi stavovi grkih lozofa, koji govore o eni, takoe su negativni i neprijateljski. Aristotel, na primer, u svojoj politikoj lozoji razvija ideju da ena kao
10
Etika feminizma
nepotpuni mukarac moe da egzistira iskljuivo u skrivenosti oikosa, doma, gde vai princip vladanja meu nejednakima, dok je polis u kome se ostvaruje jednakost slobodnih graana i naelo neposredne demokratije, iskljuivi domen mukarca. Jedino Platon, primeuje Ksenija Atanasijevi, najvii duh antikog vremena, ima o eni miljenje sasvim suprotno uobiajenom shvatanju onoga doba, miljenje tako dalekovidno, da i danas moe da bude interesantno, napredno i blisko... Pitanje emancipacije ena kod Platona povezano je sa njegovom intelektualnom konstrukcijom idealne drave. Politika je proirena etika. Dunost svakog graanina je da se posveti dravi, a najsavreniji oblik vladavine je vladavina lozofa, sofokratija. Budui da se priroda ene ne razlikuje od prirode mukarca, jer su prirodne sposobnosti na isti nain podeljene meu oba pola, samo to je ena ziki slabija, enama se mora dati pravo da u dravi obavljaju sve poslove kao i mukarci. One mogu da vebaju u borilitima, da uestvuju u zajednikim gozbama, da ratuju reju, sposobne su da zauzmu sve pozicije u dravi, pa i one najvie, da se uzdignu ak i do kontemplacije ideje Dobra... A ako meu polovima ne postoje razlike u sposobnostima, onda je sasvim logino da ene treba da se obrazuju jednako kao mukarci: da elie telo gimnastikom, pronjuju duu muzikom... Ksenija Atanasijevi shvata feministiku teoriju kao dobro osmiljenu kritiku misao koja podriva sveproimajui patrijarhalni poredak zasnovan na neopravdanom sklopu drutvene hijerarhije, prepune bezdunih i cininih diskriminacija . Zato ona ne proputa da ve u svom prvom feministikom tekstu, paradoksalno, uporedi Platonovo sasvim moderno gledite da ene mogu da dostojno vre sve pozive sa retrogradnim shvatanjem intelektualaca njenog doba, koji, nemoni da probuenost i aktivnost ene ukoe, gledaju da bar njeno napredovanje to due i to zlonamernije ometaju i komplikuju . Ona zakljuuje: Platon je u programu svoga aristokratskog komunizma (jer, po njemu, komunizam nije za masu, nego samo za vie ljude; on najniem staleu svoje drave daje pravo svojine i porodice) imao i putanje ena na sve poloaje u dravi. I ako je komunistiki projekat Platonov do sad ostao utopija, njegova koncepcija da ena moe i treba da deli sve poslove sa ovekom, i da uestvuje u svim pozivima u kojima i on, sve se potpunije ostvaruje. Vizionerski genije Platonov prvi je prodro u istinu da izmeu ovekovih i eninih podobnosti za rad ne postoji nikakva bitna, kvalitativna razlika, nego samo kvantitativna; da ena nema drugaiju prirodu nego ovek, nego da je samo nija, i zato donekle slabije konstitucije od oveka. Zato je on objavio da ne postoji razlika u sposobnostima oveka i ene koja bi bila odluna za izbor poziva, i irokogrudno priznao da ene
11
izuzetno mogu svojom razvijenou da daleko za sobom ostave ljude. Koliko je sveija i istinitija argumentacija velikoga lozofa iz V veka pre Hrista od argumentacije po nekog intelektualca iz XX veka posle Hrista, koji e se ak pozivati i na autoritet primitivnih naroda, kod kojih je ena jo uvek rob, da bi onemoguio modernoj eni pravo na pozive za koje je pokazala dovoljno zrelosti i spreme! I u najstarijim umetnikim tekstovima, kakvi su oni grkih tragiara, Ksenija Atanasijevi je nalazila u enskim karakterima elemente koji korespondiraju s modernom strukturom linosti. Poredei umetnost Euripida, Eshila i Sofokla, ona je najvie tragala za tim koliko je tragiar uspeo da odbrani pravo ene na slobodu, nesputanu oseajnost i dostojanstvo. enu kao posebnu linost prvi tretira Eshil, ali kod njega nalazimo mali broj izraenih enskih likova. On nema smisla za psiholoke detalje enine due, jer je smo uzvieno, a ne ljudske strasti, njegova oblast. Posle Homera ja sam prikazao Patrokla i Teukera lavovskog srca, da bih ulio graanima elju da se izjednae sa ovim velikim ljudima, im odjekne glas trube. Ali ja nisam izvodio na scenu ni bludnicu Fedru, ni Stenobeju, a ne seam se da sam ikad prikazao zaljubljenu enu, kae Eshil. Sofokle, pak, osobitu panju posveuje enama. Negove heroine su manje uzviene i date su sa vie psiholokih pojedinosti nego Eshilove, ali se njihove sklonosti i vrline uvek kreu u okviru mogueg . Tragiara Euripida interesuju svi kulturalni problemi, pa i problem ene. Iako je prvi dotakao pitanje emancipacije ena, u antiko vreme i kasnije, smatrali su ga mizoginom. Meutim, u devetnaest njegovih tragedija nailazimo na povorku ivih, prirodnih ena, meu kojima ima nekoliko naroito snano izvajanih: sve one strastveno vole, pate, mrze i izgaraju od ljudskih oseanja, na koja je sa najveim prezrenjem gledao Eshil. Erotske sklonosti dobijaju kod Euripida esto centralno mesto. U pomamnim, patolokim strastima to pustoe srca, ivo je ralanio Euripid zavodljivost elje, paralizu volje i opijenost ula. Ksenija Atanasijevi zakljuuje da je: Galerija Euripidovih ena bogatija no Eshilova i Sofoklova zajedno, obojenija je i blia nama... i da se on ozbiljnije no i jedan antiki pisac, zainteresovao enama, da je bio siguran poznavalac njihovog mentaliteta, i da ih je tretirao tako, da se moe proglasiti za sve drugo pre nego za enomrsca . Ibzenovo dramsko delo izgraeno je na pobuni protiv hipokritskog graanskog morala i na bespotednoj kritici drutvenih institucija, posebno braka i porodice, i, u mnogo emu, kongenijalno je etikim shvatanjima Ksenije Atanasijevi. Impresivna galerija enskih likova u Ibzenovim dramama moe
12
Etika feminizma
se, opaa ona, po bogatstvu i snazi, meriti jedino sa Euripidovom. Ibzen je u svojim dramama eni dodelio centralnu ulogu beskompromisnog nosioca progresivnih stremljenja i vrednosti u linom i drutvenom ivotu. Zahtev da enu valja osloboditi ekonomski, socijalno i etiki istaknut je jasno u njegovim tekstovima. Pravednije drutvo ne moe se ostvariti dok se ne porue nemoralne predrasude koje ometaju razvijanje svih mogunosti koje lee u eninoj linosti. Ibzenove junakinje su samosvesne ene, koje nasuprot predodreenosti graanske egzistencije, i prblematinoj sigurnosti braka, rae biraju samostalnost i moralnu odgovornost za sopstveni ivot, to Ksenija Atanasijevi posebno istie u svojoj analizi Ibzenovih drama, a to je postulat tako blizak i savremenom feminizmu.
*
Znatnu panju posvetila je Ksenija Atanasijevi enama stvaraocima i istorijskim linostima. Dela kreativnih ena jesu konani argumenat da je neistina sve ispredanje o tobonjoj inferiornosti ene, da je ona oduvek bila nadahnuta da izrazi svoja oseanja, i uvek dovoljno zainteresovana da zadovolji tenje svoga duha, ak i onda kad je njena potreba za intelektualnim ivotom nailazila na daleko rapavije i nesmiljenije udarce no to ih dobija moderna ena, i onda kad su okolnosti za njeno usavravanje bile u svakom pogledu kukavne . Izgleda joj udno dug niz veoma krupnih postignua ena kad se uzme u obzir pod kako su munim pritiscima one ivele i stvarale. Interesovali su je i privlaili razliiti enski idividualiteti. Analizirajui raznovrsne enske egzistencije, teila je da prikae snagu i kreativnost ene, isticala da se sa stvaralakom moi ene mora raunati . Pisala je nadahnuto i sa empatijom o pesnikinjama stare Grke. Pesnikinja Eutemis bila je uvena ak u Egiptu svojim zagonetkama u stihovima. Safo, koja je bezobzirno karikirana, tako je velika i samom pregrti stihova to su se sauvali od njene raskone poezije, da joj ni najvei enomrsci ne osporavaju vrednost. Iako je intelektualni razvoj grkih ena bio gotovo onemoguen samim drutvenim ureenjem, u istoriji grke lozoje, uprkos svemu, beleimo jednu neobinu pojavu prve lozofkinje. Moda najstarija grka lozofkinja jeste pitagoreiarka Theana, koja je padala u oi kao markantna pojava, te su je, zbog toga, docniji pesnici karikirali. Povodom saveta koje lozofkinja daje ljubomornoj eni, Ksenija Atanasijevi zapaa: ukoliko pitagoreiarka ima skuene poglede o pravima udate ene, (da) utoliko njeni vidici postaju prostraniji i lozofski sigurniji u odnosu na pitanje o podizanju dece i na prava robinja . Filozofkinja Hiparhija bila je pristalica kinizma doktrine koja je svojim etikim zahtevima direktno suprotna svemu, za ta
13
se veruje da godi enama . Napustila je udobnost bogatake kue svoga oca, da bi ivela u skladu sa principima kinike lozoje, moda zanesena i kinikim shvatanjima o jednakosti mukarca i ene. Neoplatoniarka Hipatija iz Aleksandrije dobila je katedru za Platonovu lozoju u svom rodnom gradu. Imala je veliki broj uenica i uenika, a politiari i dravnici esto su je poseivali i od nje traili savet. Postala je linost od velikog uticaja. Ugled Hipatijin pobudio je toliku surevnjivost aleksandrijskog episkopa, da je ovaj odluio da je likvidira. Godine 415. posle Hrista skupila se beslovesna rulja raspaljenih hriana, pod predvodnitvom anagnosta Petra, da izvri muko ubistvo. Filozofkinja Hipatija vraala se kolima kui. Njena kola su bila zaustavljena, ona skinuta sa njih, odvuena u crkvu i kamenovana. Kad su svrili nedelo, hriani su isekli telo Hipatijino na komade, i svetina je vukla krvave hrianske trofeje aleksandrijskim ulicama . Istorijske linosti koje su se istakle snagom intelektualnog uticaja ili grandioznim poduhvatima privlae, takoe, veliku panju Ksenije Atanasijevi. Meu njima su hetera Aspazija, egipatska carica Kleopatra i francuska junakinja an d Ark. Aspazija ima vrlo mnogo zasluga to je kulturni polet u Atini u V veku pre Hrista ostao nenadmaan. Egipatska carica Kleopatra jeste jedna od onih ena staroga veka koje su fascinirale Kseniju Atanasijevi. O njenom ivotu vrednom analize u svim pojedinostima, napisala je dui, veoma zanimljiv tekst, objavljen, u tri nastavka, u uglednom asopisu Misao. Sva zapletena istorija ove intelektualno neobino razvijene i kulturne ene privlaila je duhove udesnou. Otuda je pojmljivo to je do IV ili V veka posle Hr. postojao kult Kleopatre. Ali ivot i smrt egipatske vladarke slue i u novo doba kao iva inspiracija pesnicima i umetnicima. Pored ekspirove tragedije, posveene njoj i Antoniju, mnogi pesnici je pevaju, i esto pogreno istiu erotinost pre svih njenih osobina. Nama izgleda da je u Kleopatri dominirala tenja za vlau, za perpetuiranjem sebe kao slavne carice. Ona je samo jedno strasno elela: da pod sobom vidi to vie pobeenih zemalja. Zato je svesno birala mone Rimljane da joj oni kre put slavi... egipatska carica ostaje jedna od najprivlanijih linosti staroga veka, jer je znala da kraljevski sprovodi svoju volju, i jer je umela da umre na izvanredno gospodstven nain. S dubokim poznavanjem i saoseajno pisala je Ksenija Atanasijevi o delima i, esto, tegobnim ivotima, svojih savremenica: Danici Markovi, Milici Jankovi, Jovanki Hrvaanin, Desanki Maksimovi, Milici Kosti Selem, Julki Hlapecorevi i drugima. O liriarki Danici Markovi, zapaa da je hronoloki gledano prva srpska pesnikinja, u preciznom smislu te rei .
14
Etika feminizma
U jednoj podrobnijoj studiji o njenoj poeziji, publikovanoj u asopisu XX vek, zakljuuje: Danica Markovi je ne samo prva srpska pesnikinja koja je imala jasna shvatanja o zahtevima moderne poezije, ve je ona, po svome unutranjem ivotu, neposrednosti, motivima i formi svojih pesama ostala sve do danas najzrelija, najprekaljenija. Odmah posle Duia, Rakia i Pandurovia ona je srpskoj lirici dala iskrene, preivljene, umetnike priloge svoga duhovnog stvaranja, i ostae u istoriji srpske knjievnosti lepo ime pesnikinje kojoj je njen unutranji, zagrejani, emocionalni ivot bio stalna i duga preokupacija. I jo neto. U razvoju nae nove literature ona otvara put jednom nizu novih, talentovanih ena pesnika, koje su nau liriku obogatile sveijim nijansama. I sa umetnikog i sa istorijskog gledita, Danica Markovi je svojom poezijom ostavila vidna traga u naem literarnom, kulturnom i drutvenom ivotu . U tekstu Rasmatranja povodom smrti Milice Jankovi pie: Nestalo je iz nae, esto nepodnoljivo nepravedne i slepe sredine, jednog od najdoslednijih i najsimpatinijih predstavnika iskrenosti u literaturi... Milica Jankovi, iji je ivot bio muenitvo i herojstvo, i koja e, kao linost, ostati jedinstven primer blagorodnosti u naoj sredini, stvarala je itavoga svoga ivota koji je bolest krvniki apsorbovala i ostavila je znatan broj romana i pripovedaka . Veliku panju posvetila je Ksenija Atanasijevi tekstovima Julke Hlapecorevi. Piui opirne prikaze njenih knjiga sa feministikom sadrinom Sudbina ene, Kriza seksualne etike, Eseji i studije o feminizmu, Feminizam u modernoj knjievnosti i romana Jedno dopisivanje, Ksenija Atanasijevi je dala, problemski i analitiki, intelektualni portret jedne od najznaajnijih feministkinja sa ovih prostora. * Prvi eksplicitni zhtevi modernog evropskog feminizma artikulisani su u doba Francuske revolucije 1789. godine, ali ne kao deo mainstreama istorijskih dogaanja u kojima su masovno uestvovale i ene, nego na njihovoj margini. Slavna parola libert, fraternit, galit, nije ukljuivala ene. Knjievnica feministkinja Olemp de Gu pie Deklaraciju o pravima ene i graanke kao odgovor na Deklaraciju o pravima oveka i graanina. Njena reenica Budui da ene imaju pravo na giljotinu, treba takoe da imaju pravo da izraze miljenje, bukvalno ju je kotala glave. Giljotinirana je 3. decembra 1793. godine, jer je napustila brigu o domainstvu i zaboravila na vrline koje prilie njenom polu, to je za javnost bilo legitimno objanjenje poinjenog zloina. ensko pitanje ulazi u idejne i politike tokove Srbije sedamdesetih godina
15
19. veka. Meu onima koji su uvodili feministike ideje kod nas, jedno od najistaknutijih mesta pripada Svetozaru Markoviu i njegovim sledbenicama i sledbenicima. Meutim, iako su se feministike ideje javile u Srbiji jo u drugoj polovini devetnaestog veka, poloaj spske ene sporo se menjao. Osim izuzetaka, ni javno mnjenje, pa ni same ene nisu mogle usvojiti revolucionarne ideje feminizma. Porodica je u nas bila u veini konzervativna, kulturno drutvo se tek stvaralo i prirodno je to taj pokret nije naao jaeg odziva.1 Posle Prvog svetskog rata, usled niza socijalnih, politikih i ekonomskih razloga, ensko pitanje dobija na vanosti. U tekstu ensko pitanje danas Radnike novine2 istiu: Danas se ensko pitanje neodoljivo namee i trai svoje reenje... Ono se danas svodi na jedno: ena je u toku svetskoga rata pokazala da je isto tako sposobna da dela u privrednom i javnom ivotu kao i ovek. Kao retko koji lozof u naoj sredini, Ksenija Atanasijevi je svoju misao konkretizovala u ivom dijalogu sa svojim vremenom. Delila je miljenje arla Furijea, da se napredak jednog drutva moe proceniti prema poloaju ene. U tekstu Nekoliko feministikih rasmatranja iz 1929. godine, opirno govori o shvatanju ene kod Srba, koje je postalo gotovo konstanta mentaliteta. Prema tom shvatanju svaka vrednost eninih duevnih i duhovnih obdarenosti ostaje u najboljem sluaju, jako problematina; jedino to na eni ne treba stavljati u sumnju jeste njena sposobnost da radi za jednoga oveka ili za vie ljudi, i da se, pred njima, izgubi kao linost koja bi imala prava na samostalnost i nezavisnost. Kao da je, po ovoj koncepciji, ena predodreena da ne izae nikad iz podinjenosti i zapostavljenosti, i kao da ona ini prestup kad u sebi gleda bie koje sme da ostvaruje sebe. Psiholoki je zanimljivo da shodno ovakvim idejama ne postupaju samo oni koji ih otvoreno propovedaju, nego da ih se, po instinktu, dre i ljudi nesvesni toga da one za njih vae. Otuda nailazimo na este primere da sa naom enom postupaju kao sa, po normalnome poretku stvari, niim biem i ljudi koji ne razvijaju teorije da je zaista tako, i koji se nikad nisu ni zapitali je li uistinu tako. Kao stalna lanica upravnog odbora i potpredsednica beogradske feministike organizacije enski pokret, osnovane 1919. godine, Ksenija Atanasijevi je aktivno uestvovala u njegovom radu, zalaui se lancima, predavanjima i polemikama da jugoslovenske ene dobiju ista prava kao i mukarci.
1 Ljubica Markovi, Poeci feminizma u Srbiji, enski pokret, novembardecembar, 1933, str. 114. 2 ensko pitanje danas, Radnike novine, 8. 12. 1918.
16
Etika feminizma
U asopisu istog naziva, objavila je niz tekstova u kojima se iznose i obrazlau konkretni zahtevi feministkinja i raspravljaju tekua aktuelna pitanja. Ovi tekstovi jesu znaajan i zanimljiv izvor za jednu istoriju ena na ovim prostorima. Jedna od bitnih aktuelnih tema kojima se Ksenija Atanasijevi kao aktivistkinja enskog pokreta bavila jeste: kako da nae ene osvoje politika prava. O tom pitanju ona je napisala vie priloga, istiui, s mnogo optimizma, da je zadobijanje politikih prava preduslov za sticanje i mnogih drugih prava. U tekstu Poloaj ene u naem javnom ivotuiz 1928. godine, konstatuje: ene nae drave liene su politikih prava, a tako im je oduzeto najekasnije sredstvo da svoje stanje racionalno poprave . Zato je najneophodnija potreba raditi, smiljeno i sigurno, na osvajanju politikih prava, jer tek kad se do njih doe, bie mogue postaviti na temeljnu osnovu ceo moderni problem feminizma, koji je u sadanjosti nemogue obii, zbog sve sloenijih kulturnih i drutvenih prilika. Tek kad ene uu u politiki ivot, i kad ga svojim nekorumpiranim i pravoumnim shvatanjima osvee i uine ovenijim, bie one u stanju da ravnopravno zauzmu sva zvanja na koja budu bile spremne. Tada e moi da izrade sebi i jednaku nagradu koju imaju mukarci za jednaki rad, i onda tek moi e da se isprave mnoge monstruozne nepravde... . Godine 1926. u tekstu O potrbi borbrnosti ena u politici Ksenija Atanasijevi osuuje neetiku pasivnost ena, ali zahteva autonomnost enskih politikih organizacija. Beogradski enski pokret organizovao je o tom pitanju predavanja i diskusije, jer se tada, meu naim feministkinjama, veoma ivo debatovalo o osnivanju jedne enske stranke. Ksenija Atanasijevi kritiki govori o politikim strankama kojima dominiraju mukarci. Istina je da nae ene nikako ne treba i ne smeju da uu u nae stranke, koje su veinom lokalne, uske i bez humanih vidika. A nai politiari moda zato izlaze dosta pomirljivo na susret feministikim zahtevima to oekuju da im ene, kao ive i neistroene snage, osvee stranke. Nesumnjivo je da bi svesne ene mogle samo koristiti stranci kojoj priu. Moda bi one ak postigle da se ekskluzivni i nepomirljivi karakter partija donekle ublai i oplemeni. Moe biti da bi mogle i da u nekoliko moderniziraju njihove programe, vodei ih irim i moralnijim smerovima. U svakom sluaju, prosveene ene bi samo podigle stranke gde uu, ali bi one, tim ulaskom, svome produbljenome politikome programu donele samo tete. Zato politika grupa ena mora biti koncentrisana, kompaktna i drugaija od politikih grupa ljudi. Da bi mogla delati bolje i prosvetljenije nego stare politike stranke, da bi mogla ostvariti visoki etiki i socijalni ideal koga mora imati u svome temelju, stranka ena ne sme liiti na nae politike
17
organizacije ni po sredstvima, ni po ciljevima. Ali sranka ena mora biti borbena... ene ne smeju biti u politici krotko strpljive. Stara je istina da se dobro stanje mira ne postie samim pacizmom. Si vis pacem, para bellum. Zato uvek gde po sebi najubedljiviji argument rada ostane nemoan, ene moraju biti spremne da ga borbom potkrepe. U tekstu Feministiki pokret i njegove voe, razmatrajui zato su ene u pojedinim zemljama dole do mnogih poloaja i prava, a zato su u drugim zemljama ostale i dalje u podreenom poloaju, konstatuje: Nisu za istinski napredak jednoga drutva, za ostvarivanje socijalne pravde i snoljivijih odnosa u ljudskoj zajednici osnovne smetnje: ideologije, patrijarhalna ili moderna shvatanja, ni stariji ili savremeniji mentalitet, navike i naravi. Osnovne smetnje su la, hipokrizija i depraviranost naravi . Jedan od glavnih razloga to su ene u nekim zemljama u pogledu osvojenih prava u gorem poloaju nego u drugima jeste taj to su se pokazale nedovoljno svesne i borbene, i to nisu imale dovoljno oseanja solidarnosti ni sposobnosti za beskompromisnu borbu . Osim toga, kao i u svakom socijalnom pokretu, i enskome je neophodno da bude voen od osoba koje svoje line interese zanemaruju radi optih, i koje nesebino i iz ubeenja delaju, gotove na svaku rtvu, a ne radi toga da izvuku za sebe materijalnu ili drugu kakvu korist, i da, zahvaljujui svome hipokritskome stavu, osvoje kakvo unosno i istaknuto mesto u drutvenoj hijerarhiji . Ksenija Atanasijevi je bila jedna od najistknutijih i najdoslednijih pristalica pacizma na ovim prostorima. Bila je veoma aktivna u feministikopacistikim organizacijama Mala enska antanta i u Komisiji za mir Internacionalne alijanse za ensko pravo glasa, koja je svoju konferenciju ena za mir i razoruanje odrala, uz uee velikog broja delegata i delegatkinja iz zemlje i inostranstva, 1931. godine u Beogradu. * Kad se feministiki spisi Ksenije Atanasijevi pogledaju u celini, kad se uzme u obzir njihova brojnost i raznovrsnost, moe se rei da je njen doprinos pokretanju i razmatranju mnogih aspekata enskog pitanja nemerljiv. Za nju je feminizam bio misao i praksa opteoveanske emancipacije. I zato je ona toliko insistirala na etikom zasnivanju feminizma i naglaavala da se visoki ciljevi feministike ideologije mogu dosegnuti samo moralnim putevima. Imala je nepogreiv smisao da meu svim pokretima, idejama, strujanjima svoga doba prepozna one koji su emancipatorski, kao to je to i feminizam.
18
Etika feminizma
Tim potencijalom svoje misli i svoga angamana Ksenija Atanasijevi korespondira i sa dananjim vodeim feministikim idejama. Sticajem okolnosti Ksenijin ivot je protekao tako da se moe uzeti kao primer traginosti enske sudbine.3 Obdarena izuzetnim umnim sposobnostima, stvorila je originalan lozofski opus i time na najubedljiviji nain opovrgla uvreena shvatanja o inferiornosti, posebno intelektualnij inferiornosti, ene. Bila je prva ena koja je stekla titulu doktorke nauka na Beogradskom univerzitetu, prva ena docentkinja, prva ena izabrana za vanrednu profesorku. Ali, njen uspeh je izazvao snanu reakciju mizoginino nastrojene univerzitetske sredine, tako da je Ksenija, najvie zbog toga to je bila ena, doivela da bude, posle jedne perdne i dugotrajne kampanje, udaljena sa univerziteta. I ona sama je postala rtva ne samo patrijarhalnih predrasuda o eni, nego i divljatava koja se namenjuju eni, oglaenoj za koliinu koju treba zanemariti, a, ako se to ne moe koju treba unititi, kako gorko zapaa 1929. godine, u tekstu Nekoliko feministikih rasmatranja . Ostala je bez katedre, zaposlenja, redovnih prihoda, ali ni u jednom trenutku nije se pokolebala, ve je nastavila da radi, da se, idui za svojom stvaralakom vokacijom, bavi lozojom, izgradi svoje lozofsko uenje, i, time, uprkos svemu, odigra znaajnu ulogu u razvoju srpske lozoje u dvadesetom veku. I svojim ivotom, i svojim delom i radom, takoe, svojim feministikim tekstovima i aktivnostima ispisala je jednu od najlepih stranica u povesti ena na ovim prostorima. Bila je svesna i teine borbe koju je vodila, i vanosti onoga to je postigla u toj neravnopravnoj i munoj borbi, i znala je da to nije bilo i nee biti uzalud, i da nije vano samo u njenom ivotu. Pred kraj ivota, kada je pisala svoju krau autobiograju, mogla je da konstatuje, s neskrivenim ponosom, da je prokrila put buduim enama univerzitetskim nastavnicama, i da mirne savesti kae sebi: Feci quod ptui, fciant meliora potntes .
3 Vid. Ljiljana Vuleti, ivot i misao Ksenije Atanasijevi. Izdanje autorke. Beograd, 2005.
19
20
Etika feminizma
I TEORIJSKE OSNOVE FEMINIZMA
21
Etika podloga feminizma

Formiran oprezno, sporo, meu svesnim enama raznih naroda, razvijan usporeno, u posebnim udruenjima, nepovezanim meu sobom, po nekad kompromitovan preteranostima i izgredima, na kojem je stavljena etiketa borbe za prava ene, feminizam predstavlja danas jednu tesnu celinu, jednu jaku vezu ujedinjenja i udruivanja svih pojedinanih izvojevanih tenja za osloboenje ene. Moe se rei da su u sadanjosti osnove ideologije feminizma jasno ocrtane, i da je delatnost feminizma pravilno orijentisana ka zadobijanju neospornih prava ene, i osiguravanju neophodnih uslova za ivot ne samo ene, nego, posredno i itavih naroda. Tako je pokret ena da podignu svoj poloaj u drutvu i dravi, sad kompaktan i temeljan, i sa njime se mora raunati kao sa jednom znaajnom i izraenom injenicom. Na duboko moralnim temeljima nazidani su feministiki zahtevi i tenje. U tome smislu moe se s pravom rei da je feminizam jedan eminentno idealistiki pravac. Polazna taka njegova jeste verovanje u neprikosnovenost linosti, u njeno apsolutno pravo na slobodu i obezbeenje svih potreba za njeno razvijanje. Iz toga izlazi, kao nuna logika posledica, pobijanje, teorisko i praktino, grube apsurdnosti ukorenjenoga verovanja da jedan pol ima, po samoj prirodi, preimustvo nad drugim polom. Tu su apsurdnost ene gorko osetile, sa svim sloenim posledicama to su iz toga proizlazile, i izazivale zapostavljanje ene u opte, i, posebno, ene kao majke, i remetile normalni razvoj detetu i itavim mladim naratajima. Metode vladanja ovekovog u porodici pokazale su se problematine, kao i sve metode nasilja; otuda je doao do izraza zahtev da ena mora biti potpuno ravnopravan lan porodice, jer je na njoj direktiva za stvaranjem duhovno i telesno krepkoga podmlatka. Ali metoda iskljuivog vladanja ovekovog u socijalnom i dravnom ivotu pokazala se, isto tako, nedovoljnom. Time to je iz stvaranja za drutvo i dravu bio iskljuen itav jedan, svakako duevniji i osetljiviji rod, ostao je neiskorien veliki jedan deo snage oveanstva. A kao rezultati rada ljudi stvorene su socijalne nepravde i necelishodnosti svih vrsta, i runa politika trvenja i njeni, na alost, skoro poglavito amoralni pravci. Opet se osetila potreba da se drutveni i politiki ivot ispuni boljim tenjama i strujama koje e imati vie moralne vrednosti i sigurnog altruistikog oslonca. Prirodno je da se za ostvarenja toga morala uzeti u obzir ona zanemarena stvaralaka snaga, snaga ena. To je bilo neophodno u toliko pre, to su ene dole do izrazitije svesti nego
22
Etika feminizma
ljudi o potrebi poboljanja itavog kulturnoga ivota. Naime ene su ispunile svoje feministike programe visoko ovenim ciljevima: ostvarivanjem slobode individuuma koji je, kao takav, svet, zatitom ene u svim njenim funkcijama, osiguravanjem bezizuzetno svakoga deteta, uvoenjem pacizma, na mesto politikih konikata krvavih posledica, jednom rei, moralnim osveavanjem, podizanjem i preporodom nivoa drutva i svih njegovih odnosa. Zacelo jedan program koji slui na ast enama. Ne svima, razume se, jer najvea prepreka osloboenju ena dolazi od neprobuenih ena, od onih koje su indiferentne prema podizanju sopstvenog duha i poloaja. Ne ni onima to u pouzdano krepljenje feminizma unose pometnje iz suvine egoistinosti, iz nesposobnosti da zanemare sebe radi ideje (one, u isto doba, svojim postupcima daju neprijateljima feminizma u ruke argumenat, da su ene nesposobne za saglasnu delatnost, i, kao takve, nezrele za jedan tako ozbiljan rad kao to je onaj koga su preduzele). Ali, nesumnjivo, velika i vena zasluga pripada energinim i smopregornim pionerkama za stvaranje jednoga boljega drutva i nezavisnije linosti nego to su oni u sadanjosti. Te ene borci izgradile su sadrinu svoga rada, realizirale jedan deo njen, upravljen, veinom, humanim i socijalnim smerovima, i pripremile sve da ostvare (u zemljama gde ve nije ostvaren) i drugi, vei deo, u koji, pre svega, spada sa tekom borbom skopano zadobijanje politikih prava. U svemu tome, pokazale su one vei etiki smisao i sigurniju sposobnost za jednu ovenu orientaciju nego ljudi. Naini koje su ene upotrebljavale za ostvarivanje svojih tenji bili su ispravni, esto i izvrsni, zbog toga to se eminentni zadatak istinskoga podizanja drutva i ivota ne moe realizirati ni jednom metodom sumnjive etinosti. Iz ovih teoriskih rasmatranja bilo bi naivno izvesti zakljuak da se celo oveanstvo sastoji iz dva roda, od kojih je jedan jednostavno crn, a drugi jednostavno beo. U istini oba roda obdarena su skoro podjednakim etikim mogunostima. Ali fakt je da ene, kao osetljivije i utananije, pre umeju da postanu svesne tih mogunosti, da ih podstaknu i odre kao jednu aktivnu mo. U vezi s time, pokret najprobuenijih meu enama svih naroda, duboko ozbiljan i po sutini, i po zamahu, postavljen je na besprekorno moralne principe, i upuen je moralnim putevima svome velikome etikome cilju, potpunome osloboenju enine linosti, a, preko toga, omoguavanju plemenitijih i normalnijih uslova za orijentaciju svakog ljudskog individuuma. (enski pokret, Beograd, 1. mart 1927, str. 1)
23
Nekoliko feministikih rasmatranja

Ni u kulturnim evropskim i amerikim dravama nije moglo da se izvede bez tekoa, esto velikih, izgraivanje temelja feminizma. I tamo je bilo naporno privoditi u stvarnost jedno po jedno od onih, etiki i socijalno blagotvornih, naela o osiguravanju nepritenjenoga ivota ene u porodici, drutvu i dravi. I tamo su feminiskinje koje su bile najsvesnije potrebe i prava ena morale esto da se odreknu linoga spokojstva , i da rtvuju sebe u borbi gde su ih ekali mnogi udarci i potresi. U toj borbi, one su sporo uspevale da prvo zaljuljaju, a posle i obore one, mestimino jedva prodorne, zastranjenosti o eni kao stvoru koji ima da bez pobune primi sve napore i zahteve to na njega stave ljudi, kao odlikovani i izvrsni deo oveanstva. Zahvaljujui samozaboravnom i upornom radu na ostvarivanju humanih, socijalnih i politikih smerova ene od strane velikog broja heroja i fanatika feminizma, radu koji je bio osnaen i strpljivim, ali vrlo ekasnim podravanjem mnogih drugih savesnih ali manje istaknutih ena, dolo je se, posle dugoga vremena, na mnogim kulturnim stranama, do sitnijih ili krupnijih poboljavanja, ili i do radikalno pravinog unapreenja poloaja ene kao ljudskog individuuma i kao lana svih oblika ljudske zajednice. Ima, danas, drava gde je ena ravnopravni saradnik ovekov, a ima ih gde njen poloaj jo nije do kraja rasvetljen, ali gde se tome nezaustavno ide. Ali, pored toga, postoji, na alost, u dananje doba i veliki broj naroda gde je ena jo uvek stvor izrazito podinjen ovekovim prohtevima i samovolji. Tempo kojim se ire naela ovenosti, kao da je na vie mesta i u sadanjici potisnut onim, dugim godinama prenoenim, izopaenim pogledima o ovekovoj intelektualnoj nadmoi nad enom, pogledima koji su se skoro skamenili, i postali tradicija i navika. Ove jeseni proslavio je desetogodinjicu svoga postojanja i rada enski Pokret, organizacija ena koja je, nesumnjivo, povukla jednu asnu i odreenu brazdu svoje delatnosti, zabeleila nekoliko nesumnjivih pobeda, i, najglavnije, snano zatalasala svest naih ena. Znatan broj feminiskinja, prikupljenih oko enskoga Pokreta, rade na prosveivanju i unapreenju ene sa najboljim etikim smislom i sa dubokim poznavanjem sloenoga problema koga treba da ree. Danas enski Pokret ima ve jednu obraenu ideologiju feminizma i utvrene metode svoga rada, pune takta i smiljenosti; isto tako, on se stalno pribliava praktinom realisanju celoga svoga zamrenoga programa.
24
Etika feminizma
Ali ne samo i iskljuivo za nae izraene feminiskinje, nego bi se moglo rei, bez opasnosti preterivanja, da nae ene, uglavnom, pokazuju relativno razvijen smisao za pravilno razreenje svoga pitanja, i pored trenutnih linih razmimoilaenja i netrpeljivosti, i pored strela koje zabadaju katkad u sopstveno meso. Neosporno je da se, sve vie, razdanjavaju pojmovi o linim neizbenim potrebama meu irokim slojevima ena kod nas. Zato ne treba biti optimist pa predvideti da e, u ne vrlo udaljenoj budunosti, pasti i ona teka prepreka osloboenju ena to dolazi od pasivnosti i ravnodunosti prema sopstvenome stanju neprobuenih izmeu njih, kao i od njihovoga neinteresovanja za akcije koje treba da im podignu duh i unaprede ivot. Pored usporavanja koje kod nas same ene unose u poboljavanje svoga ivota, ima i drugih, munijih, za koje su one neodgovorne. Izgleda da glavna od tekoa iz ove druge kategorije proizlazi od jednoga posebnoga shvatanja o eni, dosta esto sretanoga i ispoljavanoga u naoj sredini. Ovo shvatanje, uglavnom, vodi poreklo od mentaliteta Turaka, iz doba kad su oni drali Srbiju pod obruem svoje vlasti, a on je bio drukiji nego to ga imaju dananji Turci koji pokazuju simpatije za feminizam. Po tome stanovitu koje su Srbi, sasvim prirodno, u svakidanjem dodiru prihvatili i nasledili od starih Turaka, svaka vrednost eninih duevnih i duhovnih obdarenosti ostaje, u najboljem sluaju, jako problematina; jedino to na eni ne treba stavljati u sumnju jeste njena sposobnost da radi za jednoga oveka ili za vie ljudi, i da se, pred njima, izgubi kao linost koja bi imala prava na samostalnost i nezavisnost. Kao da je, po ovoj koncepciji, ena predodreena da ne izae nikad iz potinjenosti i zapostavljenosti, i kao da ona ini prestup kad u sebi gleda bie koje sme da ostvaruje sebe. Psiholoki je zanimljivo da shodno ovakvim idejama ne postupaju samo oni koji ih otvoreno propovedaju, nego da ih se, po instinktu, dre i ljudi nesvesni toga da one za njih vae. Otuda nailazimo na este primere da sa naom enom postupaju kao sa, po normalnome poretku stvari, niim biem i ljudi koji ne razvijaju teorije da je zaista tako, i koji se nikad nisu ni zapitali je li uistini tako. Kao da se, kod nekih ljudi, spontano javi pobuna, im ena potvrdi kakvu svoju sposobnost. Jedna gospoa, puna ivotnoga iskustva, priala mi je da ju je, kad je sa jednog ispita u osnovnoj koli donela kui knjigu, poeo, od besa, da udara pesnicom u lea njen neto stariji brat koji se sa ispita vratio bez knjige. Ovo je jedan od mnogih karakteristinih sluajeva da ovek, jo od poetka svoga razvitka, gleda u sebi bie visoko uzdignuto nad enom, a da prima kao linu uvredu sve to ne ide u potvrdu toj njegovoj samouverenosti. Ali ne samo da je ena kod nas trpela od reakcije ljudi onda kad je bila odlikovana vie od njih, nego se njoj, katkad, upisivala u
25
greh sama njena delatnost, onda kad za nju nije dobijala ni izdaleka ona priznanja to su se davala svakome od njenih neradnih drugova na istome poslu. Ima neverovatnih primera kroz kakve je sve istorije bila, katkad, ena kod nas osuena da proe, u svojoj karijeri, primera pred kojima bi svaki kulturan ovek ostao u velikoj nedoumici. Da, za as, ostavimo na stranu sve druge motive sukoba izmeu radnika u istoj oblasti: netrpeljivost, surevnjivost, pakost, zavist. I ako su svi ovi motivi dolazili u obzir, i jo kako, u pitanju o kome govorimo, mi sad ksiramo, pre svega, vrsto uverenje mnogih naih ljudi da ena, kao takva, nikad ne moe biti to su oni. Ne moraju oni da se trude oko toga da ovo verovanje odre; ono im je doista iskreno u dui. I kad su ostajali pred oiglednou da ima izraaja eninih snaga iji se znaaj ne moe pobiti, i onda je jo nisu primali, nego su pribegavali sredstvima, nedostupnim civilizovanome oveku, samo da to pobiju, ne toliko pred drugima, koliko pred sobom. A kad se sa ovim udrue jo i maloas pomenute pobude, onda je sasvim razumljivo to bi bilo lako izvodljivo registrovati nasrtanja na delatnost naih ena, datih u vidu tako razbenjenih podmetanja i neuljudnih kritika, da bi oni, zacelo, bili neobinija pojava i za centralnu Afriku. Kad se osvrnemo na sve oblike obesveenja i uniavanja aktivnosti i linosti enine, uini nam se da e za nae prilike ostati uvek neosvojni ideal privoenje u delo onoga visoko moralnoga stava feminizma da je linost svakog ljudskog individuuma sveta i neprikosnovena, i da sa ovekom i enom, kao sa ravnopravnim lanovima drutva, treba postupati na isti nain i procenjivati ih istim merilom. Tada bismo se, ini nam se, zadovoljili i onim, principijelno za svaku feminiskinju nepodnoljivim izgledom, da se sa enom postupa kao sa damom, jer bi je jedna riterska nastrojenost od strane ljudi sauvala bar svih onih neumerenih, a potpuno besmislenih otkidanja line energije, i troenja nerava, due i zdravlja, na koje je osuena za sve vreme dok se vidi i uje u naoj sredini. Od dva zla bira se uvek manje, a kad ve ne postoji mogunost da se u eni gleda bie jednako oveku, onda je doista prihvatljivije primiti panju koja se ukazuje eni, shvaenoj kao dami, nego doekivati divljatva koja se namenjuju eni, oglaenoj za koliinu koju treba zanemariti, a, ako se to ne moe, onda koju treba unititi. Ali, razume se, takve misli mogu samo trenutno da se zatalasaju u svesti prave feminiskinje. Ona se, neizbeno, vraa na svoju neizmenjivu taku gledita, i za nju, i dalje rasipa sebe. Sreom, jer treba uzeti u obzir celokupno stanje stvari o kojoj govorimo,
26
Etika feminizma
razvoj feminizma kod nas bio je potpomognut i saradnjom prosveenih i istinski kulturnih ljudi, bez ije pomoi nae feminiskinje ne bi mogle da osvoje sve one uspehe na koje su sa pravom ponosne. Po pravilu ima uvek i svuda vie nesvesnih nego umnih ljudi, ali ovi poslednji jedini omoguavaju dostojanstvo oveka kao krune stvaranja, i udubljuju ono malo etike podloge bez koje se, uopte, ne bi moglo izdrati u ovome ivotu. Blagorodni ljudi podravaju sve to je pozitivno i konstruktivno u drutvu, pa, po tome, i feminizam koji, shodno osnovnim principima ovenosti, zahteva da se iz saradnje na unapreenju ivota ne potiskuje neprestano ona polovina ljudskog roda koja njegovo postojanje omoguava i odrava. ene u nas koje su dosad umele da se odupru svim zlim dejstvima, i koje nisu odstupale ni pred najbezobzirnijim proganjanjima, znae i dalje, oslonjene na ljude, svoje pomagae i savetnike, da rade na unapreivanju svoje linosti, na osloboenju sopstvenoga unutranjega ivota i na obezbeenju svoga poloaja u drutvu. One su, doista, potpuno dorasle za to da prinesu svoje ivote svetlome cilju koga su svesno izabrale. Duga je lista njihovih predhodnica koje su umele da zapostave sebe radi viega cilja, i koje su nesebino rtvovale sebe bez naknade, i stvarale pod ibom udaraca. Dae naim najboljim, esto teko izrazbijanim feminiskinjama, dovoljno moi da podignu temelje jednoga etinijeg i pravinijeg ivota zrana i spasonosna vera koja vrsto ivi u njima, da nikakve predrasude, nikakve destruktivne snage i nikakva podmukla snovanja nee biti u stanju da zadre odmotavanje istorijske nunosti koja donosi sobom evoluciju svih izraaja ivota i svih bia u njemu. (ivot i rad, Beograd, novembar 1929, str. 801804)
27
Rasmatranja o feminizmu
Oko svih nepreienih pojmova stvaraju se nepotrebna govorenja i neplodna raspravljanja. Jasni pojmovi nameu se snagom istine onome ko raspolae ulom za istinu. Iako razvoj logikoga miljenja ne pada ujedno sa dogaanjima stvarnosti, nesumnjivo je da bi realnost mogla da potrai svoj ideoloki regulator u oblasti logike. S druge strane, realnost bi morala da se saobrazi izvesnim etikim normama, ako bi trebalo raunati sa njenom moralnom odrljivou. Feminizam je jedan od onih pojmova povodom kojih se potroilo vrlo mnogo izlinih i neprilinih rei, izgovorenih i napisanih, obino, u unom ili deklamatorskom tonu. A on je sasvim jednostavan, i po svom poreklu, i po svojoj sutini. Neotklonljivi i nezaustavni tok kulture doneo je sobom svest da ena, po svojim sposobnostima, obdarenostima, vrlinama i gresima, nije drukija od mukarca; prema tome, da njene dunosti, njena prava i itava njena sudbina ne mogu i ne treba da budu posebno upueni i orijentisani. Ali dugo je vremena bilo potrebno da protekne, dok se uspostavio izvestan paralelizam izmeu teorijskog saznanja da je ena mukarcu ravnopravan lan ljudskog roda i poetka praktinoga odavanja pravde eni. Taj paralelizam dobijao je vrlo razliite aspekte, u pojedinim zemljama. Neke zemlje ni danas jo ne mogu da se pohvale velikom prosveenou javnog miljenja o eni to u njima vlada. Objanjivo je to je u ovim poslednjima mogue da se jo ire zabune, i da se postavlja itava problematika oko onoga to je davno zadobilo obeleje neospornosti u kulturnim sredinama. Na primer, da se, sasvim ozbiljno, pretresa objekcija kako je enin izlazak iz okvira kuevnoga rada uzrok teke ekonomske krize dananjice; preciznije reeno, kako je enina izvankuna zaposlenost jedan od vanih razloga koji izazivaju pojavu ogromnoga broja nezaposlenih radnika to u svetu raste iz dana u dan. Uzgred pominjemo da je ovakvo tvrenje proizalo iz jedne dosta este kombinacije nepoznavanja dubokih i otsudnih razloga jedne stvari, i elje da se line antipatije prebace na socioloki plan. Povodom ove, i mnogobrojnih drugih slinih primedaba koje se postavljaju zbog eninog sve korenitijeg prosveivanja, zbog njene sve ivlje aktivnosti i sve ireg osvajanja prava, treba utvrditi nekoliko neospornosti, i razgraniiti izvesne disparatne stvari koje se esto meaju.
28
Etika feminizma
Oevidno je da je danas ve neizvodljivo vratiti enu u stanje sladunjave patrijarhalne uspavanosti u kome je oseala ugodnost nedovoljno svesnih stvorova. Neukusno je i naivno jadikovati za takvim stanjem, kao za izgubljenim rajem. Sloenost modernoga ivota i njegov ubrzani ritam ne doputaju da itava jedna polovina oveanstva ostane zatvorena izmeu etiri kuna zida. ena mora da zakorai u ivotnu borbu, htela to sama, ili ne. Sam tok naega vremena u kome se vri unapreivanje i usavravanje oblika postojanja, doneo je sobom neodrljivost starinskog, od tolikih ljudi oplakivanog tipa ene, u surovom i nimalo sentimentalnom ivotnom kovitlanju dananjice. Uzaludan je posao diskutovati neminovnosti; njih valja primati, i prema njima se opredeljivati. Jo je naivnije verovati i govoriti kako je ena, upuena na to da se sama o sebi stara, izgubila najbolji deo svojih specinih preimustava. U istini, mukarac i ena, po prirodi ravnopravni predstavnici ljudskoga roda ija je sudbina krajnje ozbiljna i tragina, jesu sasvim slini u sutini svoga bia, i nose u sebi isto prokletstvo i iste izglede za razreenje i iskupljenje due. injenica da su se danas, dobrim delom, izbrisale one vetaki postavljene i odravane razlike izmeu ene i oveka koje, u krajnjoj liniji, vode poreklo od neoblagoroenih odredaba i doktrina izvesnih religija, ta injenica nije posledica nikakvog protivprirodnog postupanja, nego je, naprotiv, ishod trudnog i napornog razbijanja itavih mnogovekovnih naslaga aberacija. Tako stoje stvari, i poetski nastrojenim hvaliteljima starih vremena, kada je ena cvetala kao ljubavnica kakvoga istaknutoga oveka, ili kao verenica Hristova, ne ostaje nita drugo nego da se pomire sa proticanjem svih ovosvetskih fenomena. Danas su mogunosti eninoga razvoja dostigle ono bogatstvo koje je, do skora, bilo iskljuivi posed mukarca. Poznat je niz uspeha koje je dosad postigla i ostvarila ena, kao manuelna i intelektualna radnica, kao umetnica i stvarateljka. I jasno je da snani nalet sve novih generacija ena, probuenih i za sve tvrdoe ivotne borbe oelienih, nee moi da potisne nijedna reakcionarna metoda vie. Drugo je pitanje koji e elementi ostati konstruktivni i od trajne vrednosti, izmeu svih onih mnogobrojnih to se obrazuju u monoj pokrenutosti ena da dopru do punoga izraaja sebe. Da bi se dolo do pravilnoga odgovora na ovo pitanje, ne treba uzimati neko posebno merilo; ono to vai za delatnost i trudbenost ljudi, vaie i ovde. Sve osnovne pogreke u pretresanju ideologije feminizma sastoje se u pretpostavljanju da postoji iz vesna psiholoka i socioloka nesrodnost u opredeljenju oveka i ene.
29
Moda te pogreke, u nekoliko, proizlaze iz nedovoljno razgovetnog formulisanja ideologije feminizma. Sem toga, dok su protivnici osloboenja ene isticali osobine mukarca kao superiorne eninima, dotle su feministkinje, pojmljivo, otile u drugu krajnost, i idealizirale enina svojstva, u nameri da jednu nepravdu isprave drugom. U stvari, poetna i prvobitna istina jeste da su sve duhovne, duevne i drutvene distinkcije izmeu mukarca i ene nazidane na predrasudama, obmanama, pogrenim gledanjima i zakljuivanjima, i svim vrstama neistina. ena je ljudski individuum, optereen i odlikovan istom skalom nedostataka i vrlina kao mukarac, samo ti nedostaci i te vrline imaju kod nje, najee, meke prelive i tonove nego kod mukarca, shodno njenoj ziolokoj prirodi. Kad se poe od ove istine, onda se poseduje sigurno stanovite sa koga je lako povui pregledne poteze o moralnom i socijalnom znaaju feministikog pokreta. Analogno procenjivanju rada mukaraca, od eninih delatnosti sadre neospornu vrednost one koje proizlaze iz dobre i potene volje, i koje nose na sebi odlike savesnosti i solidnosti. Ludaka trka za isticanjem ma ime, i ma po koju cenu, koja zaoijava mnoge ene; aktivnost radi toga da se zajazi nenormalno nadola ambicija; tobonje altruistiko postupanje u nameri da se sopstvena linost digne nad ostalima, i stavi u prvi plan; odravanje privida naelnog rukovoenja, onda kad se radi smo po linim interesima; sva ta postupanja, i druga slina, ne slue na ast enama, kao to ne slue na ast ni ljudima, i ni u koliko ne doprinose tome da se feminizmu osigura pravo opstanka. U sadanjici otela je maha utakmica ambicija, koja je posela ene, kao i mukarce; ona, razume se, ne vodi oduhovljavanju ivota, ni istinskome progresu vie kulture. Ali, sreom, od manije da gube dah u toj utakmici ne pate sve ene; ima ih koje, sa samopregornom istrajnou, slue iskljuivo kakvom duhovnom, moralnom ili socijalnom principu. Dodue, one su malobrojnije; ali, iako je zlo daleko nadmonije nego dobro, i u ljudskome drutvu, i u itavoj vaseljeni, ipak razvejani komadii dobra, i samo oni, odravaju egzistenciju. Otuda i ene koje su daleke od svih majstorija reklama, demagogije i objavljivanja velikim zvonima svakoga sitnoga linoga postignua, jesu nosioci pravoga feministikoga pokreta i pretstavnice onoga to nije jednodnevno i trono na njemu. A one druge, koje imaju uvek samo sebe u vidu, ne postupaju, u svakom sluaju, nita gore nego mukarci, sa slinim intencijama. I ovde se jasno istie neprilinost svakog etikog odelivanja mukaraca od ena. Umesto njega, izmeu mukaraca i ena, kao lanova ljudskoga roda, podjednakog obima psihikih mogunosti, trba razaznavati one koji su budni za moral od onih koji su za njega slepi. Jer, najglavnija i najbitnija jeste etika distinkcija izmeu ljudi koja lei u samima njima. Posle nje, moe da doe u
30
Etika feminizma
obzir jo samo intelektualna razlika; nijedna vie. Kao kod mukaraca, i kod ena prednjae postojanom i nepokolebljivom vrednou one koje nose moralni zakon u sebi, i koje su izuzete stvaralakim sposobnostima. U isto vreme, one jedine stvarno doprinose razbijanju predubeenja o inferiornosti ene koje su odrane jo na izvesnim mestima, i kod izvesnih linosti oba pola. Svaka ena to predano i ispravno radi posao shodan svojim snagama, makako sitan i neznatan on izgledao, daje asnije svoj prilog feminizmu nego kakva javna radnica kojoj je borba za poboljavanje poloaja ene zgodan povod da se sama bolje uje i vidi. A tvorevine genijalnih ena ostaju najnepobitniji protivrazlog svim skeptikim teorijama o eni. Safo je tako neosporno velika, i samom pregrti stihova to su se sauvali od njene raskone poezije, da i najei osporavai eninih sposobnosti ine sa njome izuzetak. Niz veoma krupnih stvaranja ena izgleda udno dug, kad se uzme u obzir pod kako su munim pritiscima, jo do nedavno, one ivele i razvijale se. Dovoljno poznata, ta stvaranja je nepotrebno navoditi. Danas postoji znatan broj ena, ozbiljnih kulturnih radnica, koje besprekorno obavljaju svoje dunosti. Nije neznatniji ni broj umetnica svih vrsta i knjievnica. Meu poslednjima, u prvom redu nalazi se Selma Lagerlef, ija knjievnost, sva od bele i prozrane severne fantazije, pretstavlja jedan dragoceni argument za feminizam. Sama Francuska raspolae vrlo dugom listom savremenih pesnikinja i knjievnica. Meu njima ima nekoliko ija dela, po duevnosti i produbljenosti, ne zaostaju za delima izvanredne Dord Eliotove; iako, na alost, najveim tiraom i najzahvalnijom publikom i kritiarima mogu da se pohvale one to obrauju pornograju, kao proslavljena Koleta i izvikana Remonda Maar. Ali, dejstvo ovih poslednjih bie kratkoga veka, jer su vrednosti trajne ne samo u oblasti istog vaenja, nego i u okviru naega ivota, uobruenog u formalne kategorije vremena i prostora. Samo jedan pouzdan nain postoji da ene konano razbiju sve zaostale predrasude o svojoj prirodnoj predodreenosti, i da nepokolebljivo utemelje svoje osloboenje, za sva vremena: to je da sve svoje snage to bolje usredsrede na strogo preiavanje svoje etinosti i na svesno obdelavanje svoje duhovnosti. A nevana su i namenjena zaboravu i sva obrazloavanja to protiv doraslosti ena za uestvovanje u javnome ivotu istiu antifeministi (meu kojima ima i ena), i sva nepovezana i kompromisna delanja to, pod etiketom rada u korist feminizma, grozniavo vre neke ene, voene iskljuivo linim osvrtima i sebinostima. (enski pokret, Beograd, januar 1932, str. 24)
31
Altruistiko dejstvo ene

Ve u nekoliko mahova, kod mnogih kulturnih naroda, obhrvanih tekom ekonomskom krizom dananjice, a i kod nas, ula su se miljenja, vie ili manje energino izraavana i obrazloavana, da bi se nansijske nevolje znatno umanjile, kad bi se ena vratila iskljuivo kunoj delatnosti. Ova shvatanja bila su ivo pobijana od feminiskinja, i od nekih naprednih mukaraca, uverenih u nesumnjivost da se dalekosene socijalne nepravde mogu ublaiti samo onda, kad se osigura puno pravo slobodnoga postojanja svakom svesnom ljudskom biu. Povodom toga, nameu se izvesna rasmatranja. Daleko od toga da bi onemoguavanje enama da javno rade moglo poboljati, ma i najmanje, sudbonosno socijalno stanje sadanjosti, mnoga bi se materijalna, politika ili etika tekoa racionalnije rasvetlila i savladala, kada bi se inicijativi prosveenih i dobronamernih ena dalo vie maha nego to se daje. Naime neosporno je da se opit sa sprovoenjem ideja ena politiara i dravnika ne bi mogao svriti nepomirljivom naotrenou naroda jednih prema drugima, i optom opasnou od ekonomskog kraha, stanjem do koga je dovelo voenje drave skoro iskljuivo od strane ljudi. Ako se ne treba zanositi obmanom da su kod ena sva preimustva, dodeljena ljudskom rodu, a kod mukarca sve negativnosti, i ako se mora priznati da mogunosti i za dobro i za zlo postoje kod oba dela oveanstva, ne moe se stavljati u sumnju da su ene, zbog svoje, prirodom dodeljene, razgranatije oseajnosti, samilosnije i altruistikije nastrojene, a, sledstveno, da su i pre odreenije za izglaivanje razdora i omraza nego mukarci. U vezi sa ovim treba podvui povrnost verovanja da tupost oseanja slui na korist unapreivanju razuma; naprotiv, dubina emocionalnosti tesno je spojena ne samo sa proirivanjem svesnosti, nego i sa dostizanjem dalekovidosti. Naelno govorei, zato to ene poseduju meku duu i duh obasjaniji toplinom nego ljudi, kod njih postoji i vie izgleda da savladaju iskljuivo upravljanje prema prohtevima sopstvenoga egoizma, i da shvate istinu, propovedanu od najdobrotvornijih religijskih i lozofskih predstavnika istoka i zapada, u raznim oblicima, i u raznovrsnim stilizacijama, po kojoj svakom ivom biu treba prilaziti sa saoseanjem i simpatijom. Poto su ene, samim svojim opredeljenjem matera i vaspitaica ljudskoga roda, podobnije nego ljudi da savladaju samoivost, one blie i neposrednije mogu da budu osvetljene vrhovnom etikom neminovnou, shodno
32
Etika feminizma
kojoj u svima blinjima treba gledati stvorove srodne i sline sebi. A kad se ta nunost jednom primi, u njenom sveobuhvatnom dobrotvornom smislu, otpae, kao tetne zablude, sve namere i svi pokuaji da se klasnom mrnjom, separatistikim slepilom i nacionalistikom iskljuivou i dalje truju stalei, plemena i narodi. Dok su mukarci preteno upravljali dravama, oveanstvo nije izlazilo iz pomrine sukobljavanja, omraza i gotovosti da se proliva krv. Ta injenica stoji, u svoj svojoj alosnoj potpunosti, i nikakvo protivno dokazivanje nije u stanju da je izgladi ili poniti. Zato se namee potreba da se i snage ena plodnije i mnogostrukije iskoriste za javni ivot. Pokuaj da se enama prui vie politikoga maha i socioloke inicijative, ali i odgovornosti, ne bi, izvesno, u najgorem sluaju, i najpesimistikijim merilom procenjivan, ni u koliko pogorao aktuelni poredak stvari. Zato ga onda ne uiniti? Materijalno teko iznurenom, i psiholoki i etiki oajno razrivenom oveanstvu, nuna je hitna pomo. A ona mora poi od oplemenjivanja unutranjosti, koje e se kretati naporedo sa pravinim preustrojstvom postojeih prilika, gde e svim lanovima drutva biti zagarantovana ekonomska bezbednost i individualna sloboda. Za to preduzee, od najozbiljnijeg duhovnog i materijalnog domaaja, ene poseduju neosporne sposobnosti, do sad, samovlasnou mukaraca, dovoljno neiskoriene za usavravanje ivota. Time je, u stvari, prema itavom oveanstvu injen prestup, koji je bio esto nesvestan, proiziao iz nanosa maloumnih tradicija, i, katkad, udovinih predrasuda, ali koji je, esto sprovoen sa punom i alosnom svesnou. U svojoj munoj evoluciji, kulturni svet doao je u krajnje kritino stanje. Slom je mogue izbei samo ukroivanjem egoizma, u svim mnogobrojnim njegovim pojavama, i opredeljivanjem za irokogrudost, pravinost i samilost. Valja dopustiti enama da dadu punu meru svojih priloga za to opredeljivanje. Jer njihovi prilozi, ni u kom sluaju, nee biti ni manji, ni kvalitativno neznatniji, od onih to su pruili altruisti izmeu mukaraca, u korist universalnog dobra. (Jugoslovenska ena, Beograd, 21. maj 1932, str. 1)
33
Rasmatranje o vaspitanju ena

Problem vaspitanja nije ogranien iskljuivo na oblast pedagogije. On proizlazi iz spleta graninih metazikih pitanja, a rava se po mnogim duhovnim podrujima, pre svega po onima morala i sociologije. Kad bi se strogo logiki postupalo, osnovno pitanje koje bi ispitiva imao da rei, pre nego to bi pristupio odredbama norama vaspitanja, odnosilo bi se na slobodu volje. Trebalo bi prvo imati izraeno gledite o tome, je li ovekova volja zavisna od motiva, i predodreena njima, ili je nezavisna, i u koliko. Razume se, ako se prihvati deterministiko uenje, i ako se volja ovekova, bez ostatka, svede na uslovljenost motivima, onda, naelno i dosledno govorei, uloga vaspitanja, nunim nainom, postaje nitavna i nemona. Jer tada se smatra da ovek dolazi na svet sa neiskorenjivim osobinama koje se nikakvom vaspitakom okretnou ne mogu izgladiti, niti zameniti drugima. Ako se, meutim, ljudskoj volji indeterministiki pripie sloboda opredeljivanja, onda sleduje da vaspitanje razvijanjem i usavravanjem svesti, i oblagoroavanjem due, kod nedoraslog ljudskog individuuma, ima moi da dejstvuje u smislu poboljavanja sklonosti to u njemu postoje. Jo vie, shodno indeterministikome shvatanju, vaspitanje bi bilo u stanju da stvaralaki unapreuje i bogati vaspitanikovu unutranjost, i u intelektualnome, i u etikome smislu. Valja naglasiti da se ravnanje prema teorijskoj razlici izmeu deterministikoga i indeterministikoga ubeenja u praksi ne sprovodi dosledno; otuda i oni to veruju da je ovekova volja sputana, spoljnim i unutranjim uslovljenostima, ipak raunaju sa vaspitnim metodama. Jer, doista, bilo bi krajnje poraavajue da ovek, kruna stvaranja, otvoreno prizna kako je potpuno nesposoban ne samo da izmeni tok stvari u vaseljeni, nego i da usavri i podigne bilo sebe, ili one koji su mu najblii. Sloenost modernoga ivota namee oveku zahtev da se temeljno osposobi za odravanje, razraivanjem to veega broja svojih dispozicija. Otuda se svi fatalistiki propisi i praktini saveti ine necelishodni danas, kad se u vaspitanju gleda sve sigurnije sredstvo za napredovanje, i u individualnom, i u socialnome smislu. U sadanjici, ovek moe apstraktno da pobija slobodu volje, ali je on, silom nunosti, ipak nagnan da dela, kao da veruje u njeno postojanje. Slobodu volje uzimaju u vrlo ozbiljan obzir ak i oni koji pretpostavljaju da je kroz kosmos sproveden zakon karme, formulisan od hinduskih lozofa, i koji oekuju da ovek, u iduoj egzistenciji doivi nagrade i kazne zbog
34
Etika feminizma
onoga to je u ovome ivotu poinio. Iako doktrina o neotstupnom ostvarivanju karme znai, u stvari, priznanje nedoraslosti ovekove da se otrgne od neumitne metazike i etike povezanosti uzroka i posledica, ona u slobodi volje gleda jedinu mogunost da ovek ubrza karmiki tok, i da spase sebe, pomou preiavanja i usavravanja sopstvene linosti. Tako se i privrenici slobode volje, i protivnici njeni, u stvari slau u tome, da ljude vaspitanjem treba popraviti i prosveivati. I, shodno osnovnom ovekovome verovanju u mo i celishodnost vaspitanja, kroz sve vekove, poev od najudaljenijih, naini vaspitanja su se izgraivali, doterivali i saobraavali potrebama raznih epoha, zemalja i naroda. Razume se da se u tome nije uvek ilo po pravoj, progresivnoj liniji; otuda istorija pedagogije sadri, pored odeljaka punih izvrsnih, racionalnih metoda, i poglavlja ispunjena fantastinim i izvanivotnim pretpostavkama. Ali neodrljiva shvatanja otpadala su, onemoguena sama sobom, u toku vremena, a svi u ivot primenljivi vaspitni elementi stupali su u nove povezanosti i kombinacije, shodno potrebama pojedinih vremena. U itavome toku razvia teorijske nauke o vaspitanju i praktinih primena njenih, sve do poslednjih decenija XIX, i poetka naeg veka, zapaamo uoljivo jednu nenormalnu injenicu: da postoje dva naina i dva merila za vaspitanje muke i enske dece. U mukim vaspitanicima, i u kui, i u kolama, gledaju se bia koja treba pripremiti za samostalan ivot, i u kojima, zbog toga, valja to uspenije razvijati uroena svojstva. enska deca, meutim, sve do poslednje pedesetine godina, smatraju se kao podinjeni i zavisni deo oveanstva; vaspitanje devojaka, prema tome, ima za cilj da od njih naini to bolje i to poslunije stvorove mukaraca. Pri tome, smetao se sa uma prvobitni moralni princip, da je i ena ljudski individuum, koji, kao i mukarac ima prava na slobodno izraavanje i unapreivanje svoga bia. Da je ena linost u duhovnom, etikom i socijalnom pogledu po prirodi potpuno ravna mukarcu, ta nesumnjivost je, izgleda, nadmaavala moi svatanja ne samo prosenih ljudi, nego i mnogih lozofa, pedagoga i pisaca koji su davali procene vrednosti polova, i, katkad, propisivali norme za njihovo obrazovanje. Bio bi dug posao navoditi sva njihova nepovoljna miljenja o enama: ona se proteu od poezije gruboga mizogina Hiponakta iz Efeza, ili Simonida sa Amorga, sve do patolokih izliva openhauerovih ili do manijakih utvara Strindbergova duha. Ali svi pisci ovoga smera zanemarili su injenicu da je, od najdavnijih vremena, bilo ena genijalnosti jedne Safo, ili jedne Hipatije i da ena visokoga duha ima kroz svu istoriju oveanstva, i pored najnepogodnijih prilika za njihovo stvaranje.
35
Ali sudovi istaknutih enomrzaca razume se da su presudno doprinosili tome da se sve vre ukorenjuju ve i inae rairene predrasude o zakrljaloj inteligenciji ene, koju, toboe, posvedoava manja teina mozga od mozga mukarca, zatim predrasuda o njenoj nedoraslosti da sama upravlja svojim ivotom, i o nunosti da uvek ostane pod tutorstvom kakvoga mukarca. Tako su se, posle davnoga cvetanja enine inicijative i vlasti u doba matrijarhata, u opticanju istorijskog vremena smenjivale razne epohe gde je ena, u jednome ili u drugome vidu, bila rob, zatoenik, ukras ili marijoneta svoga oca, mua ili onoga u ijoj je vlasti stajala. Vaspitanje enino, bilo je, shodno ovome, sklopljeno tako, da se podinjenost njena otpravnije i po sebi razumljivije zapeati; jedina svrha toga vaspitanja bila je, razume se, udaja. Mogli su se kadkad sresti i skladno sklopljeni brakovi, u koje su ulazile konservativno odgojene ene, ali one su, i u tim sluajevima, tek po najreem izuzetku raspolagale samostalnou. U velikoj veini sluajeva, ena je bila ograniena i u ispunjavanju svojih dunosti majke; i prema deci imala je ona podreenu i sporednu ulogu, dok je otac, glava porodice, o svemu, pa i o deci, kazivao prvu i poslednju re. Sa gledita proteklih vremena moglo je biti i idilinih momenata u ondanjim brakovima kojima su, veinom samodraki, upravljali muevi: meutim te idile izgledaju vrlo nezavidne, sa prosveenijeg etikog i socijalnog stanovita dananjice, kad, posle Kantovoga kategorikoga imperativa, u svakome ljudskom biu ima da se gleda smocilj. Kao drugi vid ovakvih neravnopravnih i nepravinih odnosa izmeu mukaraca i ena, pojavljivala se galanterija i zatitnika uloga jaeg pola prema slabijem. Tako je stvoren, i u mnogim pojedinostima izraen, jedan lani i nameteni stav gospode prema damama koje su mogle i da vladaju svojim udvaraima, iskoriavanjem njihovih slabosti. U sutini, taj galantni odnos prema enama jo je neiskreniji i nemiliji od onoga prvobitnoga pobednikoga suprotstavljanja mukarca prema eni, kao vlastitoj svojini. Ali i jedan i drugi poloaj duboko je uniavao enu, kao svesni individuum, i izazivao je, kod mnogih razumnih i osetljivih meu njima, intimno podnoene tragedije i muenitva. Ibzen, u svojoj Nori, sa sugestivnom istinitou dao je tip ene kojoj je, do gaenja dotuilo da bude muevljeva lutka. Zato ona mora da zadovolji svoju nepremostivu tenju da poe u slobodu, i da u njoj nae i ostvari sebe, tenju tako jaku, da nju nije u stanju da potisne ni ljubav prema roenoj deci. Ali i pored divnih, junakih izuzetaka ena uzvienih karaktera ili stvaralaca, ishod suvie dugog neetikog stavljanja ene u pokroviteljsku ili tiransku zavisnost od mukarca, donosio je kadkad degradiranje same njene psihike i moralne sutine. Dugogodinji tetni uticaji i naopaka poimanja,
36
Etika feminizma
koji su se taloili oko nje, otetili su unutranjost prosene ene. Jer kao da postoji jedna posebna nunost: kad sve prilike i svi sticajevi idu na to da se neko uini gorim i nevrednijim nego to, po prirodi, jeste, on, na kraju, takav postaje. Nije dakle, nikakvo udo to je ena prolosti, svim okolnostima upuivana na to da poniti sebe, pred socijalno jaim mukarcem, gubila svaki oslonac, kad nije uspevala da se udajom vee za nekoga ko e se materijalno za nju starati, i psihiki je voditi. Neosposobljena vaspitanjem da stoji sama na svojim nogama, i da znai, kao takva, svesnu jedinku, i korisnoga lana drutva, devojka se, kad je ostajala neudata, po pravilu, postepeno ali sigurno, pretvarala u polualosnu, a polusmenu guru, koja kroz puste dane muklo nosi svoju ivotnu promaenost, i teretno pada svojoj okolini. Da bi takvu sudbinu izbegle, devojke, potpomognute roditeljima, troile su sve svoje napore i svu svoju umenost u to da ostvare jedini cilj svoga postojanja: da se udaju. Socijani i ekonomski sklop dananjega ivota, sa njegovim novim uzorima, potrebama i nudama, uinio je dalje neprimenljivim zastareli sistem vaspitanja devojaka, koji je svemono vladao toliko vremena. Pitanja modernoga ivota trae temeljno racionalna reenja, i neizvodljivo je vie silom odravati dotrajale stare zablude. Zahtev ostvarivanja opteoveanskih prava menja relacije izmeu pojedinih stalea; stanje oveka mase poboljava se, u svakome smislu. Pred neotklonljivim pokretom za socijalno obezbeenje svih lanova modernoga drutva, nema vie puta kojim bi se iskljuivala cela jedna polovina oveanstva iz uestvovanja u javnome ivotu. Ideolozi feminizma, iako u poetku tek najveom mukom, ipak uspevaju da uine prihvatljivom istinu po kojoj je ena prirodom opredeljeni saradnik mukarca u svima njegovim poslovima, dunostima, odgovornostima i pravima, jer, po prirodi, raspolae istim duhovnim osobinama i odlikama kojima i on: njih samo treba vaspitanjem staviti u akciju. Zaslugom probuenih feminiskinja boraca za prava celoga njihova roda, ene poinju da uestvuju u mnogim oblastima izvankuevnoga ivota. To osvajanje novoga terena ide sa ogromno mnogo prepreka, koje jo nisu konano savladane u nekim zemljama meu njima je i naa. Ali odsudni korak uinjen je: od koliine koja se sasvim zanemaruje, van etiri zida svoga doma, ena postaje faktor to se u javnome ivotu vidi i uje. Sam napredni duh modernoga doba donosi sobom preinaenje sistema vaspitanja ena, jer njih sad treba nainiti podobnima da same sebe odre u ivotnoj borbi, i da poslue drutvu, prema svojim najbolje razvijenim snagama. Da se prosveene ene sadanjice, u surovosti svakodnevnoga sudaranja oko osvajanja socijalnih pozicija, esto krvave, to zna, do jada, svaka od njih, iz iskustva. Ali sva37
koj razumnoj eni jasno je i to, da je i najmunije potrese, i najstupidnija ismevanja, radi odravanja svojih prava, dostojnije podnositi, nego pomiriti se sa iskljuenou iz uestvovanja u izgraivanju kulture. Pored toga to poloaj moderne borbene ene u ljudskoj zajednici nuno pretpostavlja ogromno troenje njenih napora, pregalatva i samopregorevanja, koje, kadkad, nadmaava prosene moi jednoga borca, postoji jedna ozbiljnija tekoa integralnom osloboenju svih ena. Naime, dugovekovna podjarmljenost ena ostavila je atavizmom osetne tragove na njoj, tragove koji su se tek kod istinski umnih od njih dali konano izgladiti. Jer nije dovoljno predrugojaiti prilike, pa namah postii unutranju izmenu linosti. Ta izmena dogaa se sporo i postepeno. Otuda danas sretamo ene koje samostalno zarauju svoj hleb, i koje uspeno dre svoju profesiju, a u dui se ipak grizu da e im ivot ostati besciljan, ako se ne udadu. Raspravlja se, i u naim danima, problem udaje ena sposobnih za samoodranje, koja e biti spas iz njihovog traginog usamljenitva. Ova primordijalna elja za udajom, po svaku cenu, nekih dananjih ekonomski osloboenih devojaka, elja slina onoj njihovih patrijarhalnih pramatera, ne proizilazi uvek iz materinskoga nagona. Ona ee dolazi od neispunjenosti duha sadrajima koji trajno zadobijaju interes, jer profesionalni rad moe i mehaniki da se obavlja. A neiskorenjiva obmana tolikih ena svih doba ostaje, da je kakav ljubavni doivljaj jedini u stanju da prui sveu boju i ivi ritam inae monotonome ivotu. I izgledalo bi udo od suvoe i nepoetinosti onaj ko bi upozorio na istinu da su, sa reim izuzetcima istinitih, velikih simpatija veina erotinih zbivanja mehuri od sapunice, i da ivot, sreom, sadri mnogo eminentnije i stvarnije vrednosti od varljivih i kratkovenih ljubavnih istorija. I inilo bi se da suvie uproava stvari onaj, ko bi izrazio da je brak etiki i socijalno sankcionisan samo uspelo podignutom decom, ili dubokom i nepokolebljivom vezom razumevanja izmeu supruga, a da inae nema razloga opstanka. Doista, sva propovedanja da celibat treba pretpostaviti besmislenome braku, i kad dolaze iz najduhovitijih glava osuena su na to da ostanu neprihvaena. Erotian nagon, pothranjivan duhovnom neokupiranou, jai je od svih iskustava i od svih umovanja. Kad se radi o njemu, retko kad pomae i sopstveno iskustvo, a tue nikad. Ali, kad je re o nezavisnosti moderne ene, i o njenoj oprobanoj i dokazanoj borbenosti, nesumnjivo je da bi ove njene osobine stekle pouzdaniju ubedljivost, kad bi se oslonile na iskreno asimilirano saznanje o podjednakoj samostalnoj vrednosti postojanja svakog duhovno i etiki ispravnog lana drutva, kako mukog, tako i enskog. Jer nije dosta to su ene, dobrim delom, izvojevale spoljanju slobodu;
38
Etika feminizma
nuno je da se one i u dui osete kao izraene linosti koje e se, prema svome sopstvenome nahoenju i izboru, ili udruivati sa mukarcima u veze braka, opravdane i u socijalnome, i u individualnome pogledu, ili e same, svojim radom, doprinositi socijalnome napretku. Blagotvorno bi bilo da vaspitanje metodino istre i izgladi sve tragove dalekih instinkata potinjenosti ena, i da im ulije nepokolebljivu, dragocenu svest o neprikosnovenosti svakog korisnog i ispravnog individualnog ivota. Svesnost ove vrste prekratila bi sve tragedije koje i danas besmisleno preivljuju neudate devojke, esto i onda kad su sasvim spremne za ivot. Sem toga, istinsko upoznavanje i prihvatanje etikog principa o dostojanstvu svake valjene linosti bezizuzetno, pruili bi mnogim enama, koje trpe uniavanja svih vrsta, u nekim nemogue odravanim brakovima, dovoljno hrabrosti da izau iz svojih oajnih situacija, i da same ponu krenje ivotnog puta za sebe i svoju decu. Nesmelost ene da duboko poveruje u svoju samostalnu vanost, neobino pojaava javno miljenje, koje uvek vidi nepotpunoga stvora u eni, nenadovezanoj na mukarca. A van svake je sumnje da ene ne bi ostajale u zajednici sa muevima muiteljima, kad se ne bi bojale kritike i osude sveta. Zato pretpostavljaju da trpe stvari, nedostojne ljudskog bia, izgledu da izloe sebe ibi nedobronamernoga suda svojih blinjih. Pre kratkoga vremena, imali smo prilike da ujemo rezonovanje jedne ree ograniene i nekulturne ene iz drutva. Autoritativna, i zauzeta iskljuivo staranjem o svome izgledu, ona je rekla: udna mi uda ako ena ima svoju zaradu! Danas se to ne trai! Danas je glavno da ena bude dama! Ova dirljivo naivna ena koja, po nesrei, nije ak ni dama, uspela je, ivei u naim grozniavim danima, da ne stekne ni najbleu slutnju ak ni o ekonomskoj nudi to goni ene da same sebe obezbeuju. A navedeni sluaj nije jedini. Pri svem tom, valja verovati da e dalji napredak kulture, i vaspitanje, shodno njemu, izgladiti sve zaostale zabludelosti ena, i otkriti im istinu da e one biti i bolje majke, i bolje supruge, i bolji lanovi drutva, ako postanu izraene i prekaljene linosti, nego ako ostanu neije senke, i bolji ili gori podravaoci. Jer svesnost i duhovna razbuenost daju radnjama vrednost, ne njihovo automatsko vrenje. A sve dok ljudski individuum ne bude sam u sebi nosio unutranju vrednost, nezavisnu od spoljnih sredstava podsticanja i upotpunjavanja, nee on postii svoju punu moralnu i socijalnu osposobljenost. Meutim, pree od svega, za neunitljivo formi-
39
ranje jednoga boljega drutva, jeste da ene tu osposobljenost steknu, u to lepem broju. A do nje, one e doi samo radikalnim odbacivanjem zabluda o sebi, i orijentisanjem prema istini, uvek u sutini nesravnjivo jaoj od svih privida i od svih pometnja. (Pregled, Sarajevo, mart 1935, str. 134140)
40
Etika feminizma
II ORGANIZOVANJE ENA U NAEM JAVNOM IVOTU

41
O potrebi borbenosti ena u politici

U poslednje vreme najaktuelnije pitanje naega feminizma jeste da li treba traiti da ena dobije pravo aktivnog uestvovanja u politici. Beogradski enski Pokret organizovao je predavanja i iscrpne diskusije o tome, i time uinio jedan zreo i dobro procenjeni korak. Jedino pravo feministiko udruenje u zemlji (zajedno sa drutvima istoga imena po drugim glavnim varoima Jugoslavije), udruenje za koje se bez ikakvoga preterivanja moe rei da se, sa mnogih strana muno i teko ometano, samo probilo do manjevie preienih principa za izgraivanje jedne logiki povezane ideologije to e biti adekvatni izraz svih potreba i svih prava ene, na enski Pokret imae iskljuivu zaslugu to e brzo doi kraj neetikoj pasivnosti ene prema politici. U organu enskoga Pokreta gica Alojza tebi pokrenula je pitanje aktivnoga stupanja ene u politiku, i time izazvala sadanju akciju u tome pravcu. Zatim je ga Pravda Risti, na istome mestu, postavila osnovne konture jedne iroke i napredne koncepcije po kojoj se ene ne smeju prikljuivati postojeim partijama, jer su one nesavremene i zastarele, nego se moraju pojaviti u politici kao jedna dobro organizovana grupa koja e raditi, u mesto da se bori. Visoko oveanski interes koji je vodio gu Risti eminentan je, ali njen predlog moe da se primi samo kao krajnji cilj celokupne politike akcije ena, a ne kao polazna taka. Istina je da ene nikako ne treba i ne smeju da uu u nae stranke, koje su veinom lokalne, uske i bez humanih vidika. A nai politiari moda zato izlaze dosta pomirljivo na susret feministikim zahtevima to oekuju da im ene, kao ive i neistroene snage, osvee stranke. Nesumnjivo je da bi svesne ene mogle samo koristiti stranci kojoj priu. Moda bi one ak postigle da se ekskluzivni i nepomirljivi karakter partija donekle ublai i oplemeni. Moe biti da bi mogle i da u nekoliko moderniziraju njihove programe, vodei ih irim i moralnijim smerovima. U svakom sluaju, prosveene ene bi samo podigle stranke gde uu, ali bi one, tim ulaskom, svome produbljenome politikome programu donele samo tete. Zato politika grupa ena mora biti koncentrisana, kompaktna i drukija od politikih grupa ljudi. Da bi mogla delati bolje i prosvetljenije nego stare politike stranke, da bi mogla ostvariti visoki etiki i socijalni ideal koga mora imati u svome temelju, stranka ena ne sme liiti na nae politike organizacije ni po sredstvima, ni po ciljevima.
42
Etika feminizma
Ali stranka ena mora biti borbena. Lepo se prima, sa jednoga vieg moralnog stanovita stav da treba pokuati dostizanje svojih prava radom, a ne borbom. No teorijski besprekoran, ovaj stav, praktino primenjen, izvesno bi veoma usporio dolaenje ena do njihovih politikih prava. U opte, proces realizovanja svega onoga to ene budu stavile na svoj program kulturnoga i etikoga unapreivanja zemlje izvrio bi se daleko sporije, ako bi one samo radile, u mesto da istovremeno rade i bore se. Jednostavno pomirljiva akcija feminiskinja u politici povukla bi za sobom dva puta vei rad za dva puta manje rezultate nego jedna odluna i asna borbena metoda. Kad ovo piemo, mi se seamo da je jedan na istaknuti intelektualac postavio cininu formulu, kako ena mora dva puta vie da stvori nego ovek, da bi postigla ovekov uspeh. Bojimo se da se ta formula, primenjena u drugoj jednoj oblasti, ne primeni i na domen politike aktivnosti ene, i da se ne perpetuira. Uz to, ne treba nikako zaboraviti da samim radom bez borbenosti, koja jedino povlai za sobom sticanje prava, ene u opte ne bi mogle postii izvesne visoke rezultate, dostine samo kad je rad praen posedovanjem prava. Razume se da borbenost ena u politici ne sme ni izdaleka da lii na brutalne i bezobzirne borbe to ljudi vode u njoj. Iza kategorinoga stava ene stajae uvek samo ideja o racionalnom i najboljem podizanju zemlje, a nikad slepi lini interesi i zle ambicije. Dograeni politiki program jedne velike i jake stranke ena pokazae odmah da e sve njihove borbe biti u najlepem smislu blagotvorne i visoko kulturne. Radi krajnjih svojih humanih smerova ene ne smeju biti u politici krotko strpljive. Stara je istina da se dobro stanje mira ne postie samim pacizmom. Si vis pacem, para bellum. Zato uvek gde po sebi najubedljiviji argument rada ostane nemoan, ene moraju biti spremne da ga borbom potkrepe. (Volja, 2. april 1926, str. 103105)
43
Meu poarevakim enskim organizacijama

Organizacije ena koje sam upoznala za vreme moga kratkoga bavljenja u Poarevcu, izazvale su moje duboko potovanje svojom ozbiljnou i harmoninou. Oseam, kao prijatnu dunost, da se malo zadrim na njihovome radu koji se razvija intenzivno i svesno, a koji do sada nije bio dovoljno zapaen. Naroito me je prijatno iznenadila velika sloga to vlada ne samo meu lanicama jednoga istoga drutva, nego i meu raznim drutvima. etiri udruenja poarevakih ena: ensko Drutvo, Kolo Srpskih Sestara, Kolo Naprednih Devojaka i enski Pokret uzajamno se pomau i kolaboriraju. Predsednica enskog Drutva, energina i prekaljena organizatorka ga Leposava Pavlovi, govori mi sa velikom simpatijom o tek osnovanome enskome Pokretu, i brine se kako e se to pre urediti zgrade, namenjene Pokretu. Obavetava me sa radou i o lepim i mnogostrukim rezultatima rada Kola Srpskih Sestara i o plemenitome cilju Kola Naprednih Devojaka. Posle mi, na moje interesovanje, daje podatke i o uspesima svoga enskoga Drutva. U upravi ovoga drutva od 1904 god., a predsednica njegova od 1911 g., ga Pavlovi se sva predala radu. Voena blagorodnom eljom za stvaranjem i podizanjem, pod njenom upravom ensko Drutvo je radilo sa samopregorevanjem za vreme ratova i za vreme okupacija. Prvo u zemlji je, po osloboenju, stvorilo graansku kujnu za iznurene vojnike, siromane porodice i ake. Jo 1910 g. Drutvo je stvorilo svoju ilimarsku kolu, 1913 g. otvorilo je Dom Milosra (nedavno obnovljen), 1919 g. svoju kolu, a 1920 g. svoju trikotau. I drugi detalji dokazuju zrelu aktivnost drutva. Ali najjae potovanje izaziva u meni ideja ge Pavlovi da pomogne, i etiki i materijalno, zatoenike u poarevakome kazamatu, na taj nain to e ih zaposliti izradom pirotskih ilimova. Ljubazne gospoe iz enskoga Drutva vode me da vidim robijae na poslu. U pratnji uvara ulazimo u prostrane i dosta svetle dvorane; kraj prozora zatoenici, od kojih je vei deo maloletan, upredaju tegobu svojih dugih ispatanja u ujednaena tkiva, i iz njih stvaraju vetaki izraene ilimove, neobino uspelih boja i esto interesantne motive. Rade svoj posao sa velikom voljom, jer tako dani bre i lake prolaze nego u tekim zikim radovima. Vreme vam neosetno protie? pitam jednoga mladoga Turina koji je zaklao verenicu. Promie, dabome, a dok svrim ovaj ilim istei e mi i rok, pa u izai, kae on, i pokazuje rukom
44
Etika feminizma
na jedan nedogledno veliki, tek zapoeti rad. Rade predano ak i oevidno herediterno optereeni i neuraunljivi, kojih je ovde nekoliko. Svesniji i razvijeniji objanjavaju mi kako su brzo nauili da izrauju ilimove od pirotskih radenica, i kako su radosni kad ih gospoe iz enskoga Drutva posete, jer njihova blagost blagotvorno odudara od okoline u kojoj ive. I priaju kako su 20 zatoenika iz Nia doli u Poarevac, i meu njima savladali ovaj posao, jer e se on uvesti i u nikome kazamatu. Skupljaju se oko nas razvedrenih lica i gotovi da se poveravaju. Ali uvar nerado gleda ovaj na razgovor; naroito mu se ne dopada boleivost gospoice iz Beograda, koja kao da ne zna da su to razbojnici . Opratamo se sa bednim ljudima to alosno gledaju za nama. Kau mi da je u drugom odeljenju Karlije, koji ne radi ilimove, nego ita od jutra do mraka. No ne savetuju me da idem njemu, jer on gordo okree lea svakome radoznalome posetiocu. Ve je kasno, i meni je ao to ne stiem da posetim i kazamat ena, gde, po inicijativi Beogradskog enskog Drutva zatoenice vetaki izrauju beli ve i vezove. Odlazimo u prostranu i sunanu zgradu enskog Drutva, i u ukusnoj sobi za primanje, uz aj, razgovaramo o potrebi zajednikoga harmoninoga rada pomou koga se uspeh uvek najlake i najprijatnije ostvaruje. Sa nama je i uvaena stara gospoa Darinka Milovanovi, poasna predsednica, koja jo uvek ivo prati rad drutva i pomae ga. Poto sam isto vee morala natrag u Beograd, nisam stigla da vidim rezultate rada ostalih poarevakih enskih udruenja, rezultate koji su mnogobrojni, stvarni i sistematski sprovoeni, zbog toga to se u Poarevcu radilo uvek bez linih sukoba i bez sitnih pometnji. Otuda mi ne izgleda sluajno to je iz Poarevca rodom ga Leposava Petkovi, koja je u svom radu uvek sprovodila harmonine i pomirljive tenje. Rastavila sam se od svih vrednih i zaslunih poarevakih gospoa sa glavom punom melanholinih reeksija. I za sve vreme dok je voz sporo klizio kroz no, mislila sam seajui se poslednjih dogaaja u Narodnom enskom Savezu kako bi po napredak ena bilo najbolje kad bi odmah sve enske organizacije u zemlji realizirale u velikom obimu jedan zajedniki smiljeni rad, koji su organizacije poarevakih ena na tako primerno skladni nain ostvarile u malome obimu. (enski pokret, Beograd, oktobar 1926, str. 367369)
45
Poloaj ene u naem javnom ivotu

Nesumnjivo se mora sa zadovoljstvom utvrditi da smo konano ostavili za sobom ne tako udaljena vremena, kad je eni kod nas bila oduzeta skoro svaka mogunost da doe do svog punog unutranjeg izraaja, i da osvoji zasluena mesta u socijalnome ivotu. Neemo reati sve pojedinane uspehe koje je od toga doba naa svesna i probuena ena postigla, jer se ovde zadravamo samo na principijelnim rasmatranjima. Ali to su ti uspesi izvesno krupni, i to ena kod nas ima svakoga dana sve presudniju i blagotvorniju ulogu u dizanju kulturnog i etikog nivoa naeg drutva, ima daleko vie da se pripie eninim sposobnostima i njenoj savesnosti i istrajnosti u radu, nego potpori koja joj je ukazivana, da je podri i pomogne. Ima jo mnogo poloaja u naem drutvu i dravi za koje se eni odrie smisao i doraslost. Uz to, ene nae drave liene su politikih prava, a tako im je oduzeto najekasnije sredstvo da svoje stanje racionalno poprave. Otuda se kod nas jo ne moe govoriti o radikalnom reavanju enskoga pitanja i o zadovoljenju svih pravednih eninih traenja. Razume se, da je zato najneophodnija potreba raditi, smiljeno i sigurno, na osvajanju politikih prava, jer tek kad se do njih doe, bie mogue postaviti na temeljnu osnovu ceo moderni problem feminizma, koji je u sadanjosti nemogue obii, zbog sve sloenijih kulturnih i drutvenih prilika. Tek kad ene uu u politiki ivot, i kad ga svojim nekorumpiranim i pravoumnim shvatanjima osvee i uine ovenijim, bie one u stanju da ravnopravno zauzmu sva zvanja na koja budu bile spremne. Tada e moi da izrade sebi i jednaku nagradu koju imaju mukarci za jednaki rad, i onda tek moi e da se naelno isprave mnoge monstruozne nepravde, kao, na primer, ona, da pomenemo i jedan konkretan sluaj, da udata enanastavnik, koja predano vri dvostruku teku dunost majke i nastavnice, dobija za polovinu manje dodatke nego njen mu. Onda e daleko lake biti jednom za svagda razbiti kod nas, na alost, jo korenitu zabludu o inferiornosti ene ili bar o esencielno drugijoj prirodi ene nego oveka. Kad ene kod nas budu dobile politika prava, onda e se probuditi i onaj broj izmeu njih koji se prema feministikome radu apatino i pasivno dri, a interesuje se samo za svoje nie potrebe i zadovoljenja. A sve do toga vremena nae ene borci morae da podnose nepravde, da rade vie nego ljudi, a da manje budu nagraene, da imaju za efove u svima zvanjima samo ljude, da u dravnoj hijerarhiji budu osetno zapostavlje-
46
Etika feminizma
ne, i da, i kad najasnije rade, napreduju najee tek poto pre njih dobije unapreenje i najnesposobniji izmeu njihovih mukih kolega. (Re, Beograd, 6,7,8. januar 1928, str. 9)
47
Organizacije ena kod nas

Nekoliko naelnih taaka
Danas ve moe sa potpunom sigurnou da se kae da su unutranji razvitak, stvaralaka snaga i upadljiva aktivnost naih ena doli do nesumnjivoga i temeljnoga izraza. U koliko su zauzele pozicije javnoga ivota, ene su svojim radom u korenu pobile onu ovetalu parolu o nadmonosti ovekovoga stvaralatva nad eninim. Ne samo u oblastima i pitanjima gde vode instinkt i intuicija, nego i u domenima apstraktnog logikog miljenja pokazale su nae ene da su podjednako sposobne i isto obdarene kao ljudi, i da zato treba da im budu ravnopravne. Najistaknutija potvrda svesti i delatnosti naih ena ispoljila se u njihovim organizacijama, preko kojih one rade ili da osiguraju sebi sva prava za koja su zrele i dorasle, ili da korisno doprinesu humanom i socijalnom napretku. Udruenja ena su vanredno ekasna kao sredstva za humanu, etiku, kulturnu, feministiku i politiku delatnost; u njima se raaju plemeniti smerovi, izumevaju celishodne metode, izgrauju ideologije i produbljuju ideje. Ali u poslednje vreme gomilaju se kod nas nove enske organizacije neobinom brzinom, esto na tetu jedinstva starih. Prvo se najvee i najkompaktnije udruenje ena nae zemlje poljuljalo; zatim nekoliko lanova druge jedne feministike zajednice osnovalo novi centar, da razvija iskljuivo jedan deo od koncepcija prvobitnoga udruenja, i da ostvaruje samo jedan deo njegovoga programa. Ma kako se razlagalo i pravdalo ovakvo postupanje, nema sumnje o tome da ono predstavlja proces raspadanja. Sa razbijenim snagama krupni uspesi nikad se nisu beleili; cepanje kompleksnosti jednoga drutvenoga tela jako usporava i zaplie ostvarivanje ciljeva. Naim enama je, za zadobijanje najpreih uslova za njihov puni ivot, nasuna potreba zajednika saradnja, iskrena i dobronamerna, i gotovost da zanemare sve pojedinane obzire i sve line tenje radi ideja na ijem ostvarivanju rade. Sa smiljenim planom i odmerenom zajednikom akcijom ne bi bilo veoma teko osvojiti, moda u relativno kratkom vremenu, sva vanija prava to su do sada naim enama uskraena ostala. Ne treba razvejavati energiju u razvijanju akcija sa posebnim smerovima; i ako znamo da ene imaju mnogo raznovrsnih ciljeva da ostvare, smatramo da je, za sad jo, tetno posveivati
48
Etika feminizma
se specijalnim sitnijim ciljevima, dok nisu potpuno utvrene osnovne linije priznatih eninih prava. Otuda nam izgleda, u trenutku, kao necelishodno rasparavanje pojava svakog novog udruenja, u ovo doba hipertroje enskih drutava u nas. Na primer, ene sa najviim obrazovanjem ne treba da se izdvajaju u naroiti jedan skup kome e biti dunost da uva line interese, pre nego to je ena kod nas zadobila sva socijalna i politika prava. Nije vano i za nas presudno da li najvei deo drava u Evropi ima slina udruenja ili ih nema; mi moramo da vodimo rauna samo o naim aktuelnim potrebama i mogunostima, i da postupamo s obzirom na njih. A najprea naa potreba u sadanjosti jeste osvojiti eni prava da bez ikakvog ograivanja uestvuje u svim pojavama naeg drutvenog i politikoga ivota. Suvie veliko izdvajanje i odeljivanje ne ini nam se zgodno kad treba osigurati osnovne zahteve svesnih i probuenih ena. Ipak, uspeh svake enske organizacije je dobrodoao, i kad ne ide u prilog racionalnome reenju krupnijih i bitnijih taaka enskoga pitanja. Istina je da kulturni ivot, na viem stupnju svoga razvitka, tei diferencijaciji. Ali dok ne dobijemo sva prava do kojih su dole ene kulturnijih naroda, ne treba da se na suvie mnogo mesta grupiemo i odeljujemo. Meutim, kad ve ima tako mnogo heterogenih udruenja ena kod nas, onda je, svakako, neophodna njihova tesna kolaboracija i zajednika istupanja u zahtevima ije je ostvarenje nasuna potreba za ene. Pojedinani skupovi naih ena moraju ostati u uem dodiru i u potenome sporazumu, ako ele da se njihova naprezanja zavre uspehom. Separatizam je veoma esta socijalna i politika pojava, ali je on, bar u sadanjici, jo tetniji po nae ene nego to je on to inae i na drugome mestu. (ena i svet, Beograd, 15. januar 1928, str. 6)
49
Povodom poslednje skuptine beogradskog enskog pokreta

Krajem decembra prole godine odrana je skuptina beogradskog enskog pokreta koji, zajedno sa ostalim Pokretima u zemlji, izmeu svih jugoslovenskih enskih udruenja, jedini ima izrazito podvueni smer da se bori za obezbeenje enskih prava, kod nas nesavremeno suenih, ne samo zakonima, nego, to je tee i sudbonosnije, i optim nivoom shvatanja prirode i opredeljenja ene. Protivstavljen, shodno takvome sticaju, jednoj ukorenjenoj koncepciji o eni, dobrim delom primljenoj, sa predomiljajem ili nesvesno, ne iskljuivo od ljudi, nego i od samih ena, enski pokret ima krajnje delikatan, ali i prevashodno asan zadatak: da u nas podigne jednu, za opstanak i razvoj oba dela oveanstva podjednako pravinu ideologiju, i da se, golih ruku, u sasvim nepogodnoj za to sredini, podravan samo dobronosnom snagom svojih ubeenja i verovanja, bori da toj ideologiji bude prilagoena i saobraena stvarnost. enski pokret je jasno svestan velikog neslaganja izmeu odredaba ivljenja i naina miljenja kod nas s jedne, i njegovih naprednih stremljenja s druge strane; pri svem tom, umesto metoda agresivnosti i nametanja, koje, na prvi pogled, izgledaju nuna posledica ovakvog stanja stvari, ova organizacija je voljno izabrala spori i neblagodarni, ali etiniji i nepromaniji nain rada koji se sastoji u sistematskom produbljivanju temelja i pripremanju zemljita za privoenje u delo svoga feministikoga programa, i, posredno i sledstveno, za proirivanje i oblagoroavanje moralnih i socijalnih vidika naega sveta. Bez skokova, bez nasilja nad injenicama, bez pustih rei, bez demagokoga patosa i bez udaranja na velika zvona svakoga postignua, enski pokret, predano i fanatiki, ostaje na svojoj, svakako nepopularnoj, ali jedino pouzdanoj, a sa stanovita koje uzima u obzir nae prilike, i jedino moguoj liniji. Iz godine u godinu, enski pokret utire putanju razdanjivanju pojmova o eni, kao biu socijalno ravnopravnom, a duhovno i duevno jednakom oveku. ini nam se da je teite ove organizacije, od uvek, i ove godine, lealo u teorijskoj strani njene delatnosti: u izgraivanju feministikih doktrina, uvek postavljenih na iroki socioloki plan. Da bismo izbegli nesporazum, izrino podvlaimo kako sad reeno nikako ne znai da enski pokret ima teorijsku svrhu, i kako treba da ostane u okviru doktrinarstva, nego, pre, kako je, silom prilika, bilo celishodnije da se dosad potvruje prvenstveno svojom ideologijom, koja e, nadamo se uskoro, nunom i neizbenom
50
Etika feminizma
drutvenom evolucijom, biti privedena u delo, nego da se, preranim i uzaludnim zaletima, ranjavi i iscrpljuje u borbi sa sredinom, proseno nedoraslom da nasune i racionalne feministike zahteve i shvati, a kamo li da ih zadovolji. Otuda nam izgleda da je, i ovoga puta, rad enskoga pokreta doao do najadekvatnijeg izraaja u njegovome listu, gde ima lanaka i napisa koji, traei da se poloaj ene popravi, istiu, u isto doba i nacrt za jedno eminentno etiko drutveno ureenje. Ali, razume se, od svoga osnivanja do danas, enski pokret, koji je, neposrednom vezom sa meunarodnim feministikim organizacijama, uvek u toku svih modernih ideja i svakoga progresa, ne umara se i da praktino deluje, iako je skoro nepotpomognut ni od koga, van linoga podruja. Otuda je radnost enskoga pokreta i ove godine dala niz konkretnih napora i nekoliko stvarnih ishoda. Jer, kadgod je to uputno, i kad ve apriorno nije upueno na potpunu iluzornost, enski pokret ne proputa priliku da se aktivno umea svojim zahtevima za izmenu ili popravku postojeih odredaba, donesenih na tetu ene, ili svojim nadgledanjem da nove budu propisane sa pravinijim osvrtom na enu. Iz ovogodinjega izvetaja o radu enskoga pokreta vidi se da su, povodom novih zakonskih projekata, posle svestranih pretresanja i diskutovanja, injene u nekoliko mahova, predstavke nadlenim faktorima, koje su upuivale na to da novo zakonodavstvo uzme u obzir interese ene, i da im oda pravdu. Dobrim delom je zasluga zahteva enskoga pokreta to je u Ministarstvu prosvete postavljena prole godine prva ena inspektor. Isto tako, naporima i tranjama enskoga pokreta ima da se zahvali to je jedna ena naimenovana za eksperta pri naoj delegaciji na meunarodnoj hakoj konferenciji. Posle besprimerno zverskog umorstva pok. Danice Milenkovi, nekadanje upravne lanice enskog pokreta, upuena je korenito motivisana pretstavka gospodinu ministru Unutranjih dela, gde se trai ustanovljenje anske policije u naoj zemlji, po primeru mnogih kulturnih zemalja; osnivanje kole kroz koju bi neizostavno imali da prou organi javne bezbednosti; i, najzad, puna opreznost i savesna predostronost, kad se biraju organi javne bezbednosti. Poetkom 1930 g. otvorena je u prostorijama enskog kluba itaonica: u njoj ima dosta feministike i neto pacistike literature i nekoliko feministikih asopisa. U enskom klubu i ove godine prireivana su predavanja sa feministikim temama, i ajanke prijateljski sastanci, sa kraim umetnikim programom. Krajem prole godine odrana su i dva predavanja pacistikoga
51
smera, u cilju produbljavanja problema o optem miru, povodom konferencije komisije za mir Meunarodne alijanse anskih pokreta, koja e ove godine biti odrana u Beogradu. enski pokret koji ima iroku simpatiju i mnogo potovanja prema radu svih enskih udruenja, ustupao je i ustupa nekima od njih enski klub za njihove sastanke. Pored navedenih, postoje jo mnogobrojne pojedinosti nastojanja, inicijative, pokuaja, reenja i zakljuaka do kojih je enski pokret doao ove godine, u svome istrajnome i neprekidnome radu. Ovo udruenje uvek je budno za sve mogunosti to se na enino unapreenje odnose, i uvek ih iskoriava sa najboljom gotovou i razumevanjem. Na alost, te mogunosti su kod nas strogo ograniene, i enski pokret ini sve to u njegovoj moi lei da ih uini eim i razobimljenijim. Iako ne pribegava grubim pobunama i hunim ispadima, enski pokret duboko zna da e istorijska nunost najbolje potvrditi stavove njegove ideologije, i da e, u budunosti, na njemu ostati zasluga to je prednjaio svome vremenu. (ivot i rad, Beograd, april 1931, str. 277280)
52
Etika feminizma
Povodom novoga napada na javnu delatnost ene

U vreme velikih nevolja, umesto da se propisuju radikalni lekovi koji pretpostavljaju duboko poznavanje poremeenih stvari, i najbolju volju da se ove rasvetle i preiste, obino se izlazi sa neumesnim i zastranjenim predlaganjima to se jedva dotiu povrine problema na dnevnome redu, ili se uopte i ne dotiu. Na taj nain, daleko od toga da doprinesu olakavanju ili otklanjanju zla, neupueni ljudi koji se poduhvate toga da iskazuju svoja miljenja, uine, sa svoje strane, sve to mogu, da situacija postane zamrenija, teskobnija, mranija. Ekonomska, ali i psiholoka situacija u kojoj danas ivimo, poodavno ve prela je onu granicu, gde se ozbiljnost pretvara u traginost. Pometenost savremenoga ivota i suvie bolno osea svaki svesni lan oveanstva; emu, onda, slui elemente njegove razvejavati jo u vei haos, sa predomiljajem ili bez njega? A ne samo zbrci svih socijalnih injenica, nego i lienosti svih altruistikih osvrta prema itavome jednome delu oveanstva, mogao bi da odvede u sadanjost dosledno ostvareni zahtev da se ena odstrani od svih javnih zaposlenosti. Uoljiva je neospornost da bi se grubo umnoila socijalna beda i nepravda, kad bi eni bila istrgnuta iz ruku mogunost da zarauje svoj nasuni hleb. Isto tako, stoji nesumnjivost da bi se time samo znatno ubrzao tempo pribliavanja jednome sudbonosnome ekonomskome krahu, za iju se neminovnost najbolji duhovi sadanjice oajniki trude da otklone. I, najzad, preostaju problemi slobode i nezavisnosti linosti, i kad se (...) uz svaku enu simetrino postavi po jedan mu, kao otac i hranitelj porodice. Zbog toga, i zbog svega onoga to stoji kao nuni meuprostor izmeu pomenutih konstatacija, sleduje, kao eminentna dunost, za sve kojima je dobro oveanstva na dui, jedan duhovni i socialni napor smera sasvim oprenoga onome kojim idu propovednici izganjanja ena iz svih dravnih pozicija. Taj napor imao bi, kao nunu pretpostavku, uvianje da bi saraivanje enino, na svima poljima i u svima delokruzima ispoljavanja ivota, u svome (...), dalo bar nuno i pravino upotpunjavanje rada mukaraca. Ali, enino saraivanje, imalo bi u stvari daleko blagotvorniji i vaniji domaaj. Najdragocenija njegova posledica bila bi (...) ivotnih odnosa meu ljudima i narodima, korenitim otklanjanem svakoga buduega rata. Uz to, pravilno iskoriavanje svih eninih sposobnosti u raznostrukim zaposlenostima u svim pravcima.
53
Logiki je izvodljivo, razume se, braniti i obrazloavati svako miljenje. Samo, etiki i socioloki, jeste vrlo nezgodno biti pristalica izvesnih gledita, naroito u dananjim vremenima. Tako, naih dana, preterano udno izgledaju predlozi da se ena ponovo strogo zatvori u patrijarhalan okvir, poto je, davno jo, istorijskom nunou iz njega izala bila i poto je pokazala mukarcu potpuno ravan uspeh na svima poljima rada, gde je mesto uz njega zauzela. (Samo je za isto priznanje, desetostruko vie od mukarca morala da stvara. Ali, ako ko zbog takvoga stanja stvari valja da se stidi, zacelo ne treba ena. Ako je istina da slobodu ubeenja ne treba nikome uskraivati, neosporno je i to da ima ubeenja koja, izraena, proizvode zle posledice kod neupuenih, neukih i nedobronamernih. Jer nita se lake ne stvara nego atmosfera zabune. Zato bi bilo bolje da ljudi, neprijemljivi za progres, zadre za sebe razne vrste svojih neobinih i neoekivanih predloga za neoveno sputavanje ili unesreivanje ene. Linoj averziji prema radu ene ne sme se, ni u kome sluaju davati socioloka pozadina. Svaki, ko suprotno postupa, navui e na svoju savest teku odgovornost da je zaotravao kritinost jednoga doba u kome su i mukarci i ene trajali u gotovo bezizlaznim ekonomskim sticajevima, i istodobno grevito izgledali spas i materijalno razvedravanje. (Pravda, Beograd, 13. mart 1932, str. 6)
54
Etika feminizma
Pravo glasa ena u ideologiji en.(skog) pokreta

enski pokret, to e rei feministika akcija za zadobijanje osnovnih prava ene u modernome drutvu, za njeno ekonomsko osloboenje i izjednaenje sa mukarcem, novijeg je datuma i u ivotu najkulturnijih evropskih i amerikih naroda. Ali, ako kod tih naroda ovaj pokret nije stariji od nekoliko decenija, kod nas je jo sasvim mlad, i poeo je svoje organizovanje i sistematski rad tek posle velikoga rata. U kompleksu pitanja koja se nameu panji i interesovanju naega feministikoga pokreta, ensko pravo glasa, u javnom i dravnom ivotu, jeste svakako jedno od najkrupnijih i najaktualnijih. Naelno govorei, izgleda sasvim prirodno i opravdano, da bez zadobijanja toga osnovnoga graanskoga prava, cela jedna polovina kulturnoga oveanstva ostaje pasivna, zavisna, neiskoriena za javni ivot naroda i drutva, to je, svakako, oevidan moralni non sens, pored toga to je i socijalni uzrok mnogobrojnih nepravdi i i neduga, u zemljama gde su ene jo liene prava glasa. Nama, dakle, nije nimalo nerazumljivo, to reavanje toga krupnoga, rekli bismo, i vrlo sloenoga pitanja, izaziva nestrpljenje u nekim krugovima naih feministkinja van enskog pokreta, i kritiku Pokretovoga rada, koji bi, prema jednome miljenju, bio odve spor i neaktivan. Prema izvesnim, jasno naglaenim tendencijama, akcija enskoga pokreta imala bi za dunost da postane borbenija, organizovanija u stranakom smislu, sa voom, i ciljem da se sada, po svaku cenu, izvojuje aktivno i pasivno pravo glasa za ene u naem politikom ivotu, radi njihovoga uea u parlamentu, dakle zakonodavnome telu, i politikoga izjednaenja sa mukarcem. Povodom tih tendencija, mislimo da je opravdano ponovo rei nekoliko rei o principijelnome stavu enskoga pokreta u ovome pitanju, i staviti izvesne napomene opte, naelne i taktike prirode. Na enski pokret jeste u prvom redu, ideoloki i etiki pokret za zadobijanje ekonomskih i moralnih prava ene u naem narodu, koji je, u tome pogledu, i na alost, prilino konzervativan. Navoditi primere, koji bi to i suvie jasno potvrivali, ne izgleda osobito zanimljivo, ba stoga to iskustvo veine naih ena, koje svojim radom osiguravaju sebi egzistenciju, nije u tome pravcu ni u kakvoj sumnji. Ono to je, prema ideologiji enskoga pokreta, potrebno uiniti, pre svega, to je osloboenje ene kao linosti: od mnogobrojnih nasleenih predrasuda, nametnutih sugestija, tetnih tradi-
55
cija, celokupne mree vekovima ispredanih i vrsto podravanih teorija o inferiornosti ene i o prirodnosti njenoga potinjenoga poloaja. Meutim, nije nikada preporuljivo da se osloboenje enine linosti vri bez dovoljno obazrivosti, na jedino mogune, etapne uspehe u toj irokoj akciji, i uvoenjem metoda koje ne bi zadrale etiku opravdanost i naelni stav. enski pokret je duboko i neodstupno ubeen, da treba sistematski izbegavati sve ono to bi, preko demagogije, preko nametanja voe, u smislu jedne i neprikosnovene volje, preko sredstava, koja bi opravdavo cilj, jednom rei, preko odbacivanja obzira u toj akciji, moglo kompromitovati jedan pokret, zadahnut visokom idejom o izgraivanju svesne i prosveene enine individualnosti, ekonomski obezbeene. Ako je to sprovoenje etapnih uspeha sporije, i, na prvi pogled, slabije, nadamo se da e sami uspesi biti u toliko trajniji i stvarno ekasniji. Borba, koju ene imaju da izdre, na raznim poljima drutvene aktivnosti mora savlaivati i suvie jake smetnje, da bi mogla i smela izgubiti svoju moralnu osnovu i celishodnost. A ona bi to izgubila, ako bi se ene posluile ravim primerima mukaraca, i usvojile metode koji su u velikoj meri razlog stanju protiv koga ustajemo. Teko bi, meutim, bilo pretpostaviti, da u borbi sa mukarcima na isto politikom polju, u dananjici, enski pokret ne bi bio prinuen da se liava pojedinih svojih strogo odravanih skrupula, i da gubi svoj idejni i beskompromisni stav. Odvojeno od toga, to bi to slabilo njegov moralni poloaj, sasvim je jasno da se u dananjem vremenu, i za sada, ne bi dolo ni do kakvih praktinih rezultata, ako bi se zadobijanje prava glasa stavilo za prvu i vrhovnu dunost akcije prosveenih ena. enski pokret ne eli da pozitivne uspehe svoga dosadanjeg rada stavlja u pitanje, radi suvie sumnjivoga uspeha na praktinom i politikom polju, u ovom trenutku. Taj uspeh moe doi samo na bazi ranijih, i kao prirodna posledica njihova. Po naem najboljem uverenju, momenat u kome se nalazimo nije pogodan da se angaujemo u politiku borbu, ba s obzirom na izvestan nesumnjivi moralni kapital, do koga je enski pokret, doao, svojom idealistikom ideologijom. Mi smo daleko od samoobmane da enski pokret, nema u svome relativno kratkome ivotu pogreaka, i da je uvek delao samo najuspenije i najcelishodnije. Mi nikako ne osporavamo pravo da se ene organizuju i na drugoj strani, uzimajui agresivniji, recimo i aktivniji, a, u svakom sluaju, drukiji stav, nego to je na. Ali enski pokret, radei obazrivije eli da rezultati njegovoga rada budu trajniji, i socioloki opravdaniji, i uva se, pre svega, toga da se ogrei o svoje etike principe, za njega uvek najneprikosnovenije,
56
Etika feminizma
odve brzim i nesazrelim istupanjem na politikom polju. Jer, enski pokret svoje politike uspehe moe da zamisli samo, i nunim nainom, uslovljene svim onim potrebnim etikim i sociolokim preduslovima, sa kojima je uvek raunao, kao sa neizbenom podlogom za svoje razvie i prosperiranje. Postupajui tako, enski pokret veruje da se nee ogreiti o svoje principe, i da nee zasluiti nikakve prekore od buduih, srenijih generacija ena, koje e objektivno proceniti njegov rad. (enski pokret, Beograd, septembar 1932, str. 122123)
57
Povodom pisanja Jugoslovenske ene o naem pokretu

Na lanak Pravo glasa ene u ideologiji enskoga pokreta izazvao je odgovor od strane Jugoslovenske ene, pod natpisom enski pokret u Jugoslaviji . U lanku se ponova kritikuje rad nae organizacije, kao neaktivan, sveden na kabinetsko itanje i pisanje dve do tri ene, na predavanja dvojicetrojice mukaraca o veito istim pitanjima, u krugu dvadesetak veito istih osoba u prestonici, kao odlaenje dvetri veito iste dame u inostrane centre, itd. Prema miljenju Jugoslovenske ene, izgleda da je u naem pokretu uvek isto, dok je u njoj, valjda, sve drugaije, i nikad isto. U lanku se, dalje, ponova pledira za vou pokreta, za odlazak u mase, za jednu volju, i tome slino. U lanku ima i misli da ovek nije kriv zbog neuspeha, ali da je kriv moralno zbog nerada . Uveden je u polemiku ak i Knez Lazar na Kosovu, kao primer za kojim treba ii. Uprava enskog pokreta, meutim, nikad nije spreavala nikoga da drukije misli, ak i ovako; da intenzivnije radi; da se ne slae sa radom Pokreta, i da ga kritikuje, ma i ovako dobronamerno . Ali je uvek smatrala da kritika jo nije akcija, a da je mnogo laka od svake akcije; da enski pokret ne treba da tei za tunom slavom Kneza Lazara na Kosovu; i da bi uvek bila kriva ako bi Pokret dovela do neuspeha. udnovato je, kad je Jugoslovenska ena tako paljivo pratila rad enskoga pokreta, da je uoila samo dava do tri imena, meu onim lepim brojem ena, koje su na raznim internacionalnim skupovima zastupale nae feministkinje! Moda joj ovaj broj izgleda tako mali zato, to do sada to poverenje niko jo nije ukazao njenim pristalicama? Osim ovoga, ako enski pokret treba, po njegovoj vanosti i znaaju, uporeivati sa hrianskim i radnikim, nije ravo setiti se da ni jedan ni drugi nije tako brzo uspeo; i da je za jedan trebalo decenija, a za drugi stolea, pa da dou do punog uspeha i pobede. Ako Jugoslovenska ena dri da se u njenom kolu nalaze apostoli, koji bi do uspeha doli bre no apostoli hrianski i radniki, onda se, ipak, nadamo, da nam nepristrasni ocenjivai nee zameriti ako u to posumnjamo, i ako ne smatramo da je na rad odve spor. Mi se, uostalom sasvim slaemo sa Jugoslovenskom enom da se voa
58
Etika feminizma
raa, ali ostavljamo Jugoslovenskoj eni ast da se demagoki voa ena, za koga se ona, sasvim jasno, oprdelila, rodi u krugu njenih jednomiljenika. Na posletku, ako bi se trebalo i dalje osvrtati na pisanje Jugoslovenske ene, to bi, moda, bilo umesno tek onda, kada njene predstavnice budu zale u svoje mase, ile od mestanceta do mestanceta u svojoj zemlji, budile i organizovale . Hic Rhodus, hic salta! A dokle Jugoslovenska ena predstavlja samo miljenje svojih urednica i nekoliko saradnica, i dokle za njome ne stoji nikakva organizacija ena, svako dalje reagiranje na objekcije koje se u njoj javljaju, pogotovu na one ovako subjektivne prirode, bilo bi po naem miljenju, potpuno izlino. (enski pokret, Beograd, oktobar 1932, str. 140141)
59
Feministiki pokret i njegove voe

Jasno je po sebi da se danas, sreom, ne moe vie ni postavljati ovetano i uvek deplasirano pitanje da li enu treba u svim pravima izjednaiti sa mukarcem ili ne. Koji bi se psiholoki, moralni ili socijalni razlozi mogli navoditi za opravdanje surove istorijske nepravde po kojoj je ena od pamtiveka do danas bila i ostala podreena mukarcu, upuivana na dunosti i na krug ivota i rada koji joj je mukarac odredio, upravo nametnuo kao jai pol? Na alost, dokle god, po poznatoj rei, bude sila ila pre prava, dotle e u mnogim takama tako i ostati, i pored brojnih pozicija koje je ena u javnom ivotu u poslednje vreme na mnogim mestima dobila. U stvari, evolucija koja je istakla i silu prava i socijalne nunosti, uinila je da se poloaj ene u drutvu, u modernome vremenu, znatno popravi. Razume se, da su i u enskom pitanju dananja prava izvojevana dugom i istrajnom borbom prosveenih i radnih ena na svima poljima, i da im ta prava nisu darovana. Ne sme se osporavati da su u zadobijanju pomenutih prava imali asna udela i kulturniji, pravoumniji i pravdoljubiviji mukarci, koji nisu pristajali da se tradicionalnom, nerazumnom i apsurdnom gleditu o prirodnoj potinjenosti ene ne odupru. Ali je svakako istina da su za osvajanje tih prava imale najveih zasluga svesne, sposobne i dobronamerne ene. Kad je tako, onda je otprilike jasno i zato su ene u pojedinim zemljama dole do mnogih poloaja i prava, a zato su u drugim zemljama ostale i dalje u podreenom poloaju. Na svaki nain, jedan od glavnih razloga njihove zapostavljenosti jeste taj to su se pokazale nedovoljno svesne i borbene, i to nisu imale dovoljno oseanja solidarnosti ni sposobnosti za beskompromisnu borbu. U vezi sa ovim treba razlikovati jo jednu pojavu, koja nam se ini posebno vana. Nisu, za istinski napredak jednoga drutva, za ostvarivanje socijalne pravde i snoljivijih odnosa u ljudskoj zajednici osnovne smetnje: ideologije, patrijarhalnija ili modernija shvatanja, ni stariji ili savremeniji mentalitet, navike i naravi. Osnovne smetnje su la, hipokrizija i depravirnost naravi. Jer, do svoga opravdanoga cilja ene, u borbi za svoja prava, mogu doi samo pravim putevima i, naravno, izvesnim rtvama, koje svaka borba nunim nainom pretpostavlja. Ako borba za ravnopravnost ene i mukarca ima moralnoga i socijalnog opravdanja, onda je izvesno da tu borbu moraju
60
Etika feminizma
u prvom redu voditi ene. Mogu li, meutim, to biti one ene koje e, radi linih interesa, pod maskom pobornica enskih prava, paktirati ako treba sa svima mukarcima, slino onim leviarima i revolucionarima koji su u tajnoj slubi reima; i primati iz njihovih kasa sve to im treba? Jer, ne treba smetati sa uma da, na alost, postoje i te najgore akcije, kobne za pokret koji tobo predstavljaju, i koje kompromituju stvar to ima sva prava na opstanak i uspeh. Kad se izuzme Rusija, gde su ene samim padom staroga dravnoga sistema dole do svojih prava, moe se rei da se zemlje u kojima je feministiki pokret pokazao stvarnih i zdravih rezultata i onih u kojima se svodi na praznu, uz to neiskrenu frazeologiju, razlikuju u glavnom i najee po tome ko te pokrete i iz kakvih pobuda predstavlja i vodi. Bilo bi zanimljivo i, svakako, pouno ui u pojedinosti ovakvoga stanja stvari, jer bi one, neosporno, odvele zakljuku da je, kao i u svakom socijalnom pokretu, i enskome neophodno da bude voen od osoba koje svoje line interese zanemaruju radi optih, i koje nesebino i iz ubeenja delaju, gotove na svaku rtvu, a ne radi toga da izvuku za sebe materijalnu ili drugu kakvu korist, i da, zahvaljujui svome hipokritskome stavu, osvoje kakvo unosno i istaknuto mesto u drutvenoj hijerarhiji. Dananji ivot, lini, javni, politiki i socijalni, zaguen je neiskrenostima, obmanama i laima svih vrsta. Ni feministiki pokreti nisu pteeni tih alosnih pojava koje bedno koe njegovo stvarno razvie. Ali talas pretresanja i preiavanja svih crvotonih oblika ivota, unee svetlosti i istoga zraka i u jedan nuan pokret, zaguen zlom voljom, licemerstvom i esto krajnjim neznalatvom onih koji su mu se samozvano stavili na elo, da bi ga, svojim dvolinim postupanjem, itave decenije drali prikovanog za mrtvu taku. (ivot i rad, Beograd, juli i avgust 1938, str. 3738)
61
62
Etika feminizma
III MEUNARODNA AKTIVNOST
63
Izvetaj sa Tree konferencije Male Antante ena, odrane od sedmog do trinaestog decembra 1925. g. u Atini
U tesnom prostoru wagonlita koji je promicao kroz sone predele Srbije, ivopisno divne krajeve Maedonije, udne tesalijske klance i iroka neobraena zemljita Grka, jugoslavenske delegatkinje ivo su raspravljale hoe li biti u stanju da pravilno ispune veoma ozbiljne dunosti to ih ekaju na Treoj Konferenciji Male Antante ena u Atini. Predsednica ga Petkovi bila je optimistiki mirna; ga Koonda, predsednica enskog Pokreta iz Zagreba, prekaljena ranije na jednome feministikome kongresu u Kristijaniji, nije mnogo oajavala; enervirane smo bile samo predsednica enskog pokreta iz Sarajeva, ga dr Maa ivanovi, jedna retko pravoumna ena, i ja. Ali kad je voz poeo da ulazi u Atinu, i kad smo videle gusto nabujala aloja i masline, limunova i pomorandina drveta, teka od plodova, i bele kue sa veinom ravnim krovovima onda smo i nas dve postale bezbrine, i u glas smo poele da itamo natpise na malim radnjama oko stanice, i na taj nain zadivile nekoliko Grka to su sa nama putovali. Poto smo u nedelju 6. decembra oduevljeno lutale po Akropolju, i pored otroga vetra koji nas je obavijao kao pancir od leda, poto smo dugo jurile automobilom pored zasivelo plavoga mora, i poto su nas nae gostoljubive domaice provele kroz primerno ureene azile za decu izbeglice iz Male Azije, otpoele smo 7og na komplikovani i teki rad. Taj rad bio je osveavan razgledanjem muzeja punih antikih dragocenosti, posetama uzorito dizanim i odravanim humanim ustanovama, banketima, lepim izletima i recepcijama koje nas uistini nisu mogle osveiti, jer smo na njih stizale veoma umorne i iscrpljene. Prvu sednicu otvorila je predsednica ga Petkovi svojim pozdravnim govorom. Izjavila je aljenje to sa nama nisu i poljske delegatkinje koje su, spreene nansijskim tekoama, mogle samo da polju svoje izvetaje, i zahvalila je Grkoj na njenom srdanom doeku. Na dnevnom redu su bili izvetaji o progresu feministikih i pacistikih ideja u svima zemljama Male Antante ena. Generalni sekretar dr Ksenija Atanasijevi proitala je prvo poljski izvetaj. Poljske feminiskinje predale su skuptini projekat zakona o ilegitimnoj deci.
64
Etika feminizma
Misao da se dadu prava nezakonitoj deci sve vie jaa u Poljskoj. Feminiskinje su, dalje, traile da ene pravnici budu naimenovane u sudovima za decu, i prouavale su neoreglementaciju prostitucije. Njihovom inicijativom osnovana je i jedna enska policija to pazi na nepunoletne devojke. Propagirane su i pacistike ideje na javnim skupovima. Ga Purkinova izlae zatim ovogodinji rad centralnoga drutva ehoslovakih ena. Drutvo je radilo na tome da usavri sanitetsku organizaciju kola, i da uvede civilno i moralno obrazovanje u kole; ono je pomoglo nekoliko stotina eke dece to se nalaze na nemakoj teritoriji; radilo na tome da privatne uiteljice dobiju penziju, a razvedene ene izdravanje; zatim je otvorilo za majke kurseve iz higijene i domainstva, i organizovalo politike kurseve za ene. Sekretar ita referat ge Plaminkove iz ehoslovake, spreene da doe na kongres. U referatu je izloen vrlo detaljno rad Narodnog Saveza ekih ena i drutava Vybor pro volebni pravo Zen. I jedno i drugo feministiko udruenje dalo je mnogo lepih rezultata ove godine. U opte, uspesi ekih feminiskinja odlikuju se zdravom stvarnou i pozitivnou. Ga Kantakuzen ita izvetaj o radu rumunske sekcije. Ova je sekcija publikovala drugu brouru Male Antante ena, i izdala je, i na rumunskom i francuskom, jednu brouru sa pravnikim konferencijama o reformi graanskog zakonika u odnosu na majku i dete. Organizovala je i izmenu konferansijra izmeu zemalja Male Antante ena. U Bukuretu je ove godine bio kongres delegatkinja svih velikih organizacija feministikih manjina iz Transilvanije, Banata i Bukovine. Delegatkinje su iznosile svoje zahteve u pisanim izvetajima, od kojih e Narodni Savez Rumunskih ena odabrati osnovane, i intrvenisae kod narodnih faktora da se oni zadovolje. Ga Negropontis, u ime Grke, izloila je da grki feministiki pokret napreduje dosta polako. U zakonu koji je potpisao predsednik republike stoji da e, kroz dve godine, izvesne ene dobiti izborno pravo, ali da u tom meuvremenu vlada moe samim dekretom da da to pravo enama starim 30 god. koje znaju da itaju i piu. Raunajui sa iskrenom potporom glavnih efova republikanskih stranaka, grke feminiskinje se nadaju da e kroz dve godine doi do svojih politikih prava. enama advokatima dato je pravo da brane u sudovima, ali sa izvesnim ogranienjima. Drutvo za zatitu deteta izradilo je projekat za stvaranje specijalnih sudova za decu i poboljavanje zatvora za ene i decu. Grka sekcija ivo je propagirala i pacistike ideje. Najzad je dr Ksenija Atanasijevi referisala o poslednjim rezultatima femi-
65
nizma u Jugoslaviji. Istakla je da je Beogradski enski Pokret pozvao na drugu konferenciju Male Antante ena, odranu prole godine u Beogradu, predstavnice feministikih organizacija iz cele Jugoslavije, omoguujui im materijalno put i ostanak u Beogradu. Na taj nain cela je zemlja bila obavetena o radu Male enske Antante. Na ovome mestu napominjemo da na Treoj Konferenciji nisu uzele uea sve grke feminiskinje nego samo atinske. Dalje je istaknuto da je Beogradski enski Pokret inaugurirao organizacije ena u svim glavnim varoima zemlje, koje imaju isti program, ak i isto ime kao centralno drutvo, iako su autonomne. Isto je tako izneeno da je enski Pokret angaovao ene pravnice i advokate da formuliu svoje konkretne primedbe na projekat svakoga novog zakona koji se direktno odnosi na enu. Posle kongresa jugoslovenskih pravnika gde su uestvovale ene i advokati, rzolucije upuene vladi i parlamentu sadrale su sve zahteve ena. Najzad je konstatovano da su vrlo povoljni izgledi za ulazak ena u optinu. Na sednici od osmog decembra na dnevnom su redu bili izbetaji o branome zakoniku i diskusije o njima. Ga Mira Koonda prva je itala svoj izvetaj. Poto nije pravnik, ona nije imala nameru da daje precizan predlog o modikaciji branoga zakonika, nego se trudila da osvetli problem udaje i prava supruga sa stanovita naune etike i sociologije ije norme treba da postanu osnovom pravne nauke. Ona kritikuje nekoliko paragrafa naeg branog zakonika i zakonika austrijskog koji kod nas jo vai. Polazei od etikoga stava da svaka linost ima prava da razvije sve svoje sposobnosti, ona zakljuuje da je samo brak zasnovan na principu jednakosti, u stanju da usrei supruge i da usavri celo drutvo. Ga Purkinova trai da se formulie predlog ta e u ekoj uiniti kraj vrlo estim razvodima braka koji esto bivaju zbog neznaajnih sitnica, a koje novi zakon o razvoenju neobino olakava. Poto su posle podne istoga dana prouena i zakonodavstva drugih udruenih zemalja, delegatkinje su usvojile sledeu rezoluciju. Pre svega, trai se jednakost prava izmeu supruga. Poto je brak veza na koju su i mu i ena voljno pristali, svaki od njih treba da ostane gospodar svoje linosti, svoga imena i svoje zarade; miraz treba ukinuti; roditelji moraju imati jednaka prava nad decom i jednake odgovornosti, i oboje imaju da doprinose napretku porodice. Jedna izvanredno pravina i racionalna taka ove rezolucije trai da se rad enin u kui smatra kao profesija, i kao njen prinos u zajednicu pored imanja i plate, ako ih ima. Ova profesija joj daje pravo na jedan deo muevljevog prihoda
66
Etika feminizma
na njene line potrebe. Dalje se zahteva da tutor deji bude onaj od roditelja ko ostane iv. Ako jedan od roditelja zbog svojih moralnih ili zikih nedostataka ne moe da vri svoju dunost, drugi ima da dobije od suda pravo da bude deiji tutor, trai se, kao obligatno, lekarsko uverenje o zdravlju oveka i ene pre sklapanja braka. Naposletku se zahteva da se civilni brak odmah uvede u zemljama gde ve ne postoji. Na sednici od devetog decembra sekretar je proitao dug izvetaj ge Plaminkove o enama inovnicama, koji se u stvari sastojao od odgovora svih sekcija Male Antante ena na pitanja o stanju njihovnih inovnica u dravnim slubama. Iz tih se odgovora vidi da su svi principi ranije rezolucije Male Antante ena ostvareni samo u Poljskoj. U Jugoslaviji i u ehoslovakoj oni su primljeni u novim zakonima, ali praksa nije u saglasnosti sa njima. U Grkoj i u Rumuniji jo ne postoji izmeu inovnika i inovnica zakonska jednakost; ene jo nemaju pristupa na sva zvanja pod istim uslovima za napredovanje kao ljudi. Nesumnjivi uspeh feminizma jeste to je svuda primljen princip: za jednak rad jednake plate. Ilegitimno materinstvo dravne inovnice jeste u veini zemalja problem o kome se ne govori, ali koji je ne spreava da ostane u slubi. Odsustvo radi poroaja odobreno je formalno u Poljskoj i ehoslovakoj. U Jugoslaviji se obino ono daje, ali o tome ne postoji zakon; u Grkoj se ono smatra kao otsustvo zbog bolesti koje se dobija na svedodbu lekarsku. U Grkoj nije regulisana penzija siroeta inovnice. U Poljskoj dete ima penziju samo ako je mati bila udovica. U Rumuniji i u Jugoslaviji deca uvek imaju prava na majkinu penziju; ako su i otac i mati bili inovnici, deca dobijaju veu penziju. U ehoslovakoj deca uiteljica i nastavnica imaju prava na penziju. Ga dr ivanovi iznosi stanje ana i inovnica u Jugoslaviji. Zadrava se naroito na nastavnicama. Tek pre dve godine one su dobile pravo da se udaju po slobodnome izboru. Ali one jo ne mogu da postanu direktorke u gimnazijama, kao to ni uiteljke ne mogu da postanu upraviteljkama. Nepravda jako pogaa i babice, one imaju jako teak posao, a niti su plaene po zasluzi, niti imaju pristojan socijalan poloaj. ene inovnice u ministarstvima mogu da napreduju do sekretara ministarstva, ali ne mogu da postanu administrativnim efovima. Posle duge i uporne borbe izabrana je prva ena docent Beogradskog Univerziteta. Ga Zvolo dodaje nekoliko detalja o inovnicama u Grkoj. U grkome zakonodavstvu ne postoji razlika izmeu inovnika i inovnica u odnosu
67
na plate i napredovanje. Ali grke ene su ule u dravne slube tek pre 14 godina. Odmah u poetku dodeljeni su im nii poloaji. Ni Grkinje nisu direktorke i upraviteljice. Mali broj grkih ena zauzima poloaje sekretara prve i druge klase. Ideja ne spreava produavanje rada enama na svim dravnim poloajima, ali u najveem broju sluajeva Grkinje ne rade posle udaje. Zato i problem materinstva za njih nije vaan kao za ene drugih narodnosti. Ipak trba podvui da postepeno iezava predrasuda prema kojoj udata ena ne treba da produi svoju profesiju. Kako je broj inovnica vrlo ogranien, jo nije izraen zakon o penziji siroia. Ga Kantakuzen iznosi da su u Rumuniji dravni zakoni isti i za inovnike i za inovnice, izuzimajui inovnice na poti i telegrafu koje su zapostavljene i uiteljice poljskih kola koje ne mogu da postanu upraviteljicama. Uzroci za otputanje inovnika isti su u odnosu na ljude i u odnosu na ene. inovnica produuje svoju slubu posle udaje, pod istim pogodbama kao i pre nje. Ilegitimno dete ne donosi sramotu inovnici. Za vreme dok su na odsustvu zbog poroaja, ene primaju celu svoju platu, od koje plaaju svoje zamenike, ako zakon predvidi da ih moraju imati. Ali ovo nije neka izuzetna nepravda, jer su i inovnici obavezni da plaaju svoje zamenike. Ne postoji zakon po kome bi ene mogle dobiti odsustvo za vreme bolesti svoje dece. ena uiva penziju posle 15 godina slube ako ima dete. Na sednici istoga dana posle podne Mala Antanta ena formulisala je svoju rezoluciju o stanju inovnica. ene valja da budu postavljene na ista zvanja sa istim platama i sa istim pravom na napredovanje kao i ljudi. Dodaci na porodicu i skupou moraju biti isti za oenjene inovnike oba pola. Zahteva se da gravidna ena dobije odsustvo sa platom est nedelja pre i est nedelja posle poroaja, bez obaveze da plaa svoga zastupnika; da inovnica koja sama doji dete ima pravo da dva puta dnevno prekida rad po pola sata radi toga. Bila udata ili ne, ena treba da ima ista prava na dravne slube kao i ljudi. Karijeru eninu ne treba da spreava ako ima legitimno ili ilegitimno dete. Zahteva se da u sluaju majine smrti i legitimna i ilegitimna deca uivaju njenu penziju. inovnici oba pola valja da imaju penziju u starosti i ako su bili rtve nesrenog sluaja. Drava i optine treba da privatnim organizacijama olakaju najbolju upotrebu slobodnog vremena inovnica. Feministike organizacije valja da ine sve to mogu da doprinesu sindikalnim organizacijama inovnica. Isto tako feminiskinje treba da pomognu formiranju kooperativa svake vrste, radi poboljavanja ekonomskog poloaja inovnica. Najzad zahteva se da se olakava komplementarno profesionalno obrazovanje ljudi i ena inovnika.
68
Etika feminizma
U sednici od desetog decembra gca Odobesko iz Rumunije proitala je svoj produbljeni referat o ekonomskoj situaciji zemalja Male Antante ena. Ona deli nae zemlje u tri kategorije: zemljoradnike (Jugoslavija i Rumunija), industrijske (ehoslovaka i Poljska) i trgovake (Grka). Predlae da se obrazuje Ekonomska Mala Antanta. Grkinja ga Stefanopoli dokazuje da Grka nije samo trgovaka, nego da je i zemljoradnika zemlja, i da je zato treba staviti u srednju kategoriju. Na sednici posle podne doneta je odluka o ekonomskome pitanju. Smatrajui da su ekonomski razlozi jedan od najglavnijih motiva za konikte izmeu naroda Mala Antanta ena izraava elju da se uspostavi ekonomsko jedinstvo izmeu njenih zemalja. U vezi s time poee da se prouava mogunost praktinog ostvarenja toga plana. Posle minucioznog referata o manjinama ge Purkinove iz ehoslovake, koji se sastojao u odgovoru na pitanja upuena svim sekcijama Male enske Antante o poloaju njihovih manjina, a posle velike diskusije, na sednici od jedanaestog decembra doneta je rezolucija o manjinama. Konferencija Male Antante ena, smatrajui da je pitanje manjina jedan od najozbiljnijih uzroka neslaganja izmeu naroda, a da se, s druge strane, prema skoranjim rezolucijama Drutva Naroda problem manjina dirktno odnosi samo na unutranju administraciju drava, izraava elju da vlade osiguraju manjinama slobodan razvitak, i da otklone svaku intervenciju to bi mogla naruiti mir ili sporazum izmeu naroda. Duboko uverene da je mir osnovan na potovanju prava drugih ljudi, ene iz zemalja Male enske Antante trudie se da nikakva prepreka ne bude postavljena intelektualnom i ekonomskom razvitku manjina, u granicama principa predloenog od drutva naroda, prema kome manjine imaju da se smatraju kao lojalni podanici drava kojima pripadaju. Zahteva se da pakt to garantuje pravo manjine bude isti za sve zemlje koje su lanovi Drutva Naroda, da sve drave imaju iste obaveze prema manjinama, i da dunosti manjina prema dravama kojima pripadaju budu dobro utvrene, kako bi se izbegli novi nesporazumi. Dvanaestog decembra donesene su generalne rezolucije. Traeno je, pre svega, pravo glasa za ene u zemljama gde ne postoji. Zatim se zahteva ukidanje smrtne kazne i uvoenje u nastavu istorije civilizacije umesto ratne istorije. Pozdravljena je konferencija u Lokarnu koja je, kao eminentno pacistika, neobino simpatina Maloj Antanti ena. Za iduu godinu predsednitvo je ustupljeno Grkinji gi Teodoropulo. Potpredsednica je ostala ga Kantakuzen iz Rumunije, za blagajnika je izabrana Grkinja ga Zavolo.
69
Sveana Konferencija, odrana trinaestog decembra u velikoj Sali Akademije, pred elitom grke publike, bila je ispunjena konferencijama delegatkinja. Ga Petkovi, obazirui se na veliinu stare Grke, ukazivala je na jednake patnje Grka i Jugoslovena. Ga Koonda govorila je o feminizmu sa lozofskog stanovita. Dr Ksenija Atanasijevi evocirala je stare grke knjievnice, uene ene i lozofkinje, i na moderan feminizam primenjivala je napredne Platonove argumente za emancipaciju ena. Neobino su bili ubedljivi govori ga Purkinove i Teodoropulo. Toga istoga dana posle podne ga dr Maa ivanovi govorila je u lekarskom udruenju o sanitetskim prilikama u Jugoslaviji. Uee i interesovanje mnogobrojne publike, najlepi odzivi u tampi i javnosti, najzad pozitivno koncipirane rezolucije, koje su namenjene zadovoljavanju najneophodnijih i najpreih eninih potreba, dokazuju da je Trea Konferencija Male Antante ena imala zreli karakter, i da je donela lep i nesumnjiv uspeh. (enski pokret, Beograd, januarfebruar 1926, str. 3643)
70
Etika feminizma
Konferencija ena za mir i razoruanje

Konferencija ena za mir i razoruanje odrana je u Beogradu od 17 do 19 maja ove godine; na njoj su, na poziv Alijanse enskih Pokreta i Jugoslovenskog enskog Saveza, uzeli uea: predstavnice Internacionalne Alijanse za ensko Pravo Glasa i Graansku i Politiku Akciju ena, predstavnice Komisije za Mir i Drutvo naroda ove Alijanse, i ugledni strunjaci za probleme razoruanja i ekonomske saradnje izmeu drava, koji su bili na dnevnome redu. Samo su italijanske feministkinje poslale, kao svoga delegata, oveka, markiza ora Kartara. Internacionalna Alijansa za ensko Pravo Glasa, osnovana 1902 g. u Vaingtonu, prvo pod predsednitvom osnivaice ge epman Ket, a, docnije, pod predsednitvom ge KorbetAbi, koja, takoe, stoji na elu zakonodavnog enskog komiteta liberalne stranke u Engleskoj, radila je, sa velikom i nepokolebljivom istrajnou, na osloboenju ena raznih rasa, narodnosti i religija, ujedinjenih jednim ciljem. Alijansa se bori da ene zadobiju sva politika prava, i da se izjednae sa ovekom, u pogledu zakona, ali i u pogledu etikih naela i shvatanja. Sem toga, cilj ove Meunarodne Alijanse jeste da, prosveivanjem, osposobi ene za vrenje njihove graanske dunosti, i da, postupno i metodino, poveava njihov uticaj u javnom ivotu. Pred poetak svetskoga rata, u Alijansi bile su ujedinjene ene iz 26 zemalja; danas ih ima iz 46 zemalja, a u 20 od njih imaju ene pravo glasa. Velika dalekovidost i zasluga pripada ovoj Alijansi to je, u samome poetku svetskoga rata, poslala engleskom ministru spoljnih poslova i poslanicima svih stranih drava u Londonu jedan apel, gde ih opominje i moli za posredovanje da se sporovi izmeu drava ree mirnim putem, da strahota i neman rata ne bi zahvatili, unesreili i upropastili svet. Na veliki jad oveanstva, taj apel ostao je bez dejstva. Posle rata, kad su u mnogim dravama ene dobile politika prava, u program Alijanse uao je rad na razoruanju i obezbeenju stalnog svetskog mira. U tome cilju, 1926 g., na kongresu Internacionalne Alijanse u Parizu, osnovana je njena specijalna Komisija za Mir i Drutvo Naroda. Prvo je, 1927 g., organizovana konferencija za mir u Amsterdamu, a, zatim, 1928 g., u Drezdi. Trea konferencija za mir bila je ova u Beogradu. Na njoj su doli
71
do vrlo jasnog, svesnog i potenog izraza napori i najbolja volja ena da i one, sa svoje strane, utvrde sretstva kojima bi se stvorilo razoruanje, kako bi se narodi, u budunosti, sauvali reavanja meunarodnih nesuglasica orujem i krvavljenjem. Isto tako, uinjen je ozbiljan pokuaj da se nau naini popravljanja teke ekonomske krize sadanjice, i da se otklone tekoe to ometaju ivu i spasonosnu izmenu produkata meu narodima. Celu nedelju dana, pre poetka rada ire Konferencije, lanice upravnog odbora Meunarodne Alijanse za ensko Pravo Glasa drale su, u Beogradu, svoje zatvorene sednice, i na njima ivo pretresale mnoga pitanja to se odnose na potrebe ena u sadanjosti. Tako su, na tim sednicama, prodiskutovana pitanja o poloaju radenice, prema specijalnom zakonodavstvu za enu, i pravo udate ene da zadri svoju narodnost, ako to eli. Pri raspravljanju ovoga poslednjega problema, delegatkinje su izjavile, da veoma racionalni jugoslovenski zakon o nacionalitetu udate ene moe biti ugled drugim narodima. Sem toga, raspravljala su se, posebno, pitanja o zatiti vanbranog deteta, o prostituciji, i o ropstvu ena u nekim krajevima sveta. Predstavnica Urugvaja, dr Paulina Luizi, stalan lan pododbora za suzbijanje trgovine belim robljem pri Drutvu Naroda, proitala je svoj referat o radu komisije protiv trgovanja devojkama. Grka delegatkinja ga Teodoropulo, pozvala je lanice da se kongres Alijanse idue godine odri u Atini; taj poziv oduevljeno je prihvaen. Pre podne u nedelju, 17 maja, u velikoj dvorani Novoga Universiteta, otvorena je, na svean nain, ira Konferencija za Mir i Razoruanje. Posle prozivanja i pretstavljanja delegata, reali su se pozdravni govori: pretsednice Beogradskog enskog Pokreta, potpretsednika Beogradske Optine, pretstavnika: Beogradskog Universiteta, Ministra Spoljnih poslova, Drutva Naroda, Meunarodnog enskog Saveza, Meunarodne Lige za Mir i Slobodu, Meunarodnog Udruenja Universitetski Obrazovanih ena, Lige Hiberskih i panjolskoAmerikanskih ena i Jugoslovenske Lige za Drutvo Naroda. Pretsednica Meunarodne Alijanse za ensko Pravo Glasa, ga Korbet Abi, govorila je o ciljevima Alijanse, ija je polazna taka ravnopravnost izmeu ene i oveka. Navela je vanu injenicu da je mortalitet dece manji u zemljama gde ene imaju politika prava. Ga Rut Morgan, pretsednica Komisije za Mir i Drutvo Naroda, izloila je da je cilj beogradske konferencije meunarodna kooperacija, koja ide, prvo, u pravcu razoruanja; zatim, u pravcu racionalnog i hitnog reenja dananje privredne krize, to jest ekonomske konsolidacije; i, najzad, u smeru ujedinjenja i zajednike saradnje ena raznih naroda.
72
Etika feminizma
Istoga dana po podne, u sveanoj dvorani Staroga Universiteta, otpoeo je rad konferencije, pod pretsednitvom ge Rut Morgan. Francuski ekonomski strunjak g. Delezi, izloio je, znalaki, pojedinosti dananje svetske krize; osobito se zadrao na industrijskoj krizi. Nezaposlenih radnika u svetu ima oko dvadeset miliona. Nezaposlenou su, manje ili vie, pogoene sve zemlje, ali najvie Amerika, Nemaka i Engleska. Ovu poslednju dravu njeni nezaposleni radnici staju vie, nego to je stao ceo svetski rat. Zatim je Nemica, dr Elzi UrihBojl, dala detaljnu sliku sadanje ekonomske situacije Evrope. Ona izlae uzroke nezaposlenosti radnika. Izmeu ostalog, utvruje da su se prekomorske zemlje oslobodile evropskog uvoza; one su razvile sopstvenu industriju, i od svojih sirovina poele da stvaraju produkte. Nastalo je preinaenje ishrane: u poslednje vreme jede se manje hleba i krompira, a vie voa i mesa. Na mnogim mestima u svetu oslabila je snaga kupovine. Rusija je istupila iz meunarodnoga saveza, a Indija je razvila sopstvene narodne industrije. Kina, sa milionima svoga stanovnitva, pometena dugim ratom, jedva moe da se dalje ubrojava u kupce. Privredno jedinstvo Evrope jeste stvarnost, nainjena iluzornom zbog njene politike pocepanosti. Neophodno je jedno ravnopravno izjednaavanje izmeu evropskih agrarnih i industrijskih drava. Jer, dokle god industrijaliziranje bude znailo prevlast, a poljoprivreda siromatvo, dotle se nijedna drava nee odrei industrijaliziranja u posleratnom stilu, sve ako bi to, na kraju, dovelo i do pune dezorijentacije evropskog ekonomskog stanja. Potom je proitan referat Rumunkinje, princeze Kantakuzen, spreene da uzme lino uee na konferenciji; ona predlae da se, slino ratu i mir tehniki organizuje. Treba reorganizovati Evropu, socijalno i ekonomski. Evropski narodi ostae intelektualne voe, samo ako se u dravama Evrope vaspostavi moralna i nansijska ravnotea. Ga Kantakuzen predlae: 1) stvaranje zemljoradnike meunarodne banke; 2) stvaranje meunarodne banke za trgovinu i industriju; 3) emisiju jednoga optega evropskog novca; 4) stvaranje jedne meunarodne evropske uprave za racionalizaciju zemljoradnikih i manufakturnih produkata; i 5) stvaranje meucarinskih i regionalnih udruenja koja e sauvati izvesne evropske narode od guenja. Drugoga dana Konferencije, 18 maja, na dnevnom redu bio je problem razoruanja. Pre podne toga dana, o razoruanju je govorio na bivi ministar spoljnih poslova dr Momilo Nini. Njegovo izvrsno predavanje izazvalo je iroki interes. Prema izlaganju dr Ninia, posle svetskoga rata postali su ratni budeti strahovito veliki. Ova injenica izazvala je reakciju: otpoeo je trajni rad na smanjivanju i ograniavanju naoruanja drava. Osmi lan
73
Pakta Drutva Naroda zahteva, da se naoruanja naroda svedu na najmanju meru. Ima dve koncepcije o razoruanju. Prva trai neposredno pristupanje razoruanju; po drugoj, usvojenoj od Drutva Naroda, razoruanje moe da se postigne samo na posredni nain, kad se, prethodno, obezbedi mogunost mirnoga reavanja svih ratnih sukoba, i kad se narodima zagarantuje sigurnost. U Drutvu Naroda organizovana je 1925 g. Pripremna Komisija Konferencije za Razoruanje. Prole godine, ta Komisija podnela je Drutvu Naroda jedan predlog Konvencije; u njemu su, uglavnom, raspravljena sva tehnika pitanja razoruanja. Konferencija za razoruanje sazvana je za februar 1932 g. U toku godina, Drutvo Naroda je usvojilo doktrinu, da su problemi razoruanja i sigurnosti nerazluno vezani. Do prve polovine 1925 g., radilo se na tome da se pitanje sigurnosti konano rei jednim ugovorom. Tako je postao enevski Protokol; on je propao, jer je sadrao neprihvaene odredbe. Zatim se pribeglo ideji napredovanja u paralelnim etapama; tako su drave dobile izvesne garantije o sigurnosti. Konferencija za razoruanje od 1932 g. ne sme se razii, a da nita ne svri. Meutim, dr Nini dri da od nje ne treba oekivati neke senzacionalne rezultate. Ipak, on istie da su napori za reavanje pitanja razoruanja korisni, jer bude saznanje da e doi do mira samo kad se stvori jedna velika meunarodna zajednica, koja e, stvarno i konano, moi da zagarantuje sigurnost svake drave. Provizorni program koji je izradila Pripremna Komisija za Konferenciju Razoruanja izloio je struno, taku po taku, komandant Adams, pretstavnik Drutva Naroda. Diskutujui injenice izloene u predavanjima g.g. dr Ninia i Adamsa, delegat talijanske feministike organizacije, Markiz Kvartero, kazao je da je razoruanje nemogue, bez ekonomske i politike fuzije naroda. Engleskinja ga Katlin Ines govorila je o konvenciji za razoruanje. Pomenula je, da bi razoruanje oduzelo zaposlenost mnogim ljudima. Meutim, to zlo moglo bi se popraviti time, to bi se oni zaposlili u kakvoj produktivnijoj industriji. Ekasno vaspitanje za meunarodni mir u pravom smislu omoguie razoruanje do minimuma, neophodnog za bezbednost drava. Ne moemo svi mi biti tehniki eksperti, ali moemo da radimo na naelu zbliavanja jednih sa drugima . Posle podne 18 maja, govorio je delegat Belgije, profesor T. Rijsen, o bezbednosti, sankcijama i razoruanju. Prvo raspravlja pitanje razoruanja sa moralne take gledita. Narodi su, u glavnom, voljni da smanje naoruanja. Ipak, ima zemalja gde dolazi do izraza neki agresivni nacionalizam. to se
74
Etika feminizma
tie politike strane toga pitanja, govornik utvruje da u Evropi sadanjice ima dosta obespokojavajuih pojava. Sa pravnikog gledita posmatrajui, neosporno je da je sigurnost naroda donekle obezbeena Lokarnskim Sporazumom, Paktom BrianKelog i Paktom Drutva Naroda. Time sadanjost, neosporno, visoko stoji nad stanjem u kome su se nalazile drave pre rata. Sledovala je kraa diskusija o pitanjima koja je dodirnuo govornik u svome predavanju. Treeg dana konferencije, 19 maja, pre podne, pod predsednitvom ge KorbetAbi, govorio je, prvo, engleski admiral Drjuri Lo o procentai razoruanja. On podvlai da se rat pokazao kao potpuno nemono i neuspelo sredstvo za reavanje meunarodnih sukoba. Vrlo je utean za budunost plan Lige Naroda da ustanovi jednu meunarodnu vladu. Pakt BrianKelog pokazuje da se ine ozbiljni pacistiki koraci. Ipak, drave se jo uvek oruaju. Svaka drava, meutim, izjavljuje da to ini samo radi odbrane. Znai, zajedniki neprijatelj svih drava koje su se odrekle rata jeste strah, podozrenje. Svi su izgledi da ni potpuno razoruanje ne bi otklonilo strah i podozrenje. Dakle, potrebno je izvesti moralno razoruanje. Jedini nain da se drave osete sigurne jeste da stupe u Ligu koja e, kao kolektivna organizacija, istupati protiv svakog napadaa, kao protiv zajednikog neprijatelja. Sankcija Lige bila bi ekonomska; sastojala bi se u izolovanju zajednikog neprijatelja. Treba odrati obeanje, dato Nemakoj Versajskim Ugovorom, da e redukcija razoruanja biti opta. Treba osnovati stalnu komisiju za razoruenje, sa seditem u enevi. Valja gledati mir kao neto pozitivno, a ne samo kao negativno sredstvo da se izbegne rat, to svetsko ludilo, koje moe biti izleeno samo svetskim razumom. Delegatkinja Holandije, ga RamondHirman, dala je, u svom predavanju o razoruanju i besposlici, nekoliko korisnih opservacija i sugestija. Ksenija Atanasijevi govorila je o pacistikom uticaju ena na javno miljenje za vreme mira. Ona je utvrdila, da se pokret ena da dou do svojih prava osniva na ontolokomoralnom temelju; prema tome, pojmljivo je to su se svi stepeni razvitka toga pokreta pokazali ne samo kao socijalni, nego i kao pacistiki, po prevashodstvu. Kroz predavanje Grkinje ge Teodoropulo bilo je sprovedeno krajnje pacistiko stanovite. Ona podvlai osnovnu vanost regionalnih udruenja za razvie i napredovanje meunarodne kooperacije. Smatra da je krajnje vreme da se ene aktivno umeaju u rad na vaspostavljanju optega mira,
75
jer ljudi svojim beskonanim konferisanjima, koja uvek ostaju bez rezultata, oevidno dokazuju da ne ele da se utvrde sredstva i naini za postizanje mira. Pogreno je to se ene ograuju da one nisu izazvale rat, i da nisu odgovorne za njega. One su odgovorne, sve dok, za vreme rata, pristaju da zamenjuju ljude u njihovim svakodnevnim dunostima, da bi im omoguile uestvovanje u krvavljenju. Borba izmeu rata i mira jeste borba izmeu ivota i smrti. Ali, pobedie ivot. Zatim su donete dve rezolucije. Prvu, opte primljenu, podnela je Komisija za Mir i Razoruanje. U njoj, Konferencija Internacionalne Alijanse ena izjavljuje svoje veliko zadovoljstvo zbog sazivanja Meunarodne konferencije za Razoruanje u 1932 g; ona se nada da e ova poslednja izvriti znaajnu redukciju naoruanja, i tako poveati garancije za opti mir. Ako se ta redukcija ne izvri, bie povreen Versajski Ugovor i Pakt Drutva Naroda, to moe izazvati nove katastrofe. Rezolucija je dopunjena apelom ena svih narodnosti, da u delegacijama za iduu Konferenciju za Razoruanje bude najmanje po jedna ena. Druga rezolucija o ekonomskoj saradnji opet je jednoglasno usvojena. Njome Konferencija Alijanse podupire svim silama napore koje je uinilo Drutvo Naroda da ostvari jedan sistem internacionalne kooperacije. Na kraju, delegatkinje Komisije za mir pojedinih zemalja podnele su saete izvetaje o onome to se u tim zemljama uradilo za uspostavljanje mira. Jako potresena srdanim doekom jugoslovenskih ena, i burno aklamirana, bugarska delegatkinja, ga Patev, rekla je, da e budunost balkanskih naroda biti spasonosno razdanjena samo ako, izmeu njih, zavlada sporazum, sloga i zajednika saradnja. Ona je izjavila kako je zadovoljna to fatalnome razdoru izmeu Srba i Bugara nisu krive ene, koje u doba kad je on izbio, nisu imale politikih prava, onako isto kao to ih jo ni danas nemaju, u obe drave. Istoga dana, po podne, odran je, prvo, zatvoren skup Komisije za Mir, pa, posle, opet zatvorena sednica Komisije za Mir, zajedno sa lanovima iz uprave Alijanse. Uvee je bio prireen miting, pod pretsednitvom gce Milene Atanackovi. Govore, prpagandistike prirode, drale su: pretsednica mitinga; ga KorbetAbi, koja je istakla da je feminizam najkorenitiji u Skandinaviji i u anglosaksonskim zemljama; senator ehoslovake ga Plaminkova, najtoplije pozdravljena od publike; dr Vodvaka i ga MalaterSelije. Time je zavren rad Konferencije ena za Mir i Razoruanje, u kojoj su svestrano prouene i osvetljene najaktuelnije nevolje evropskih naroda, i u
76
Etika feminizma
kojoj je dat itav niz umesnih i eminentno ovenih predloga i sugestija kako da se one radikalno otklone. Nesumnjivo je da je ova beogradska konferencija zatalasala svest i savest onih koji su joj prisustvovali, i da je uticala da se stvori atmosfera, pogodna za dostizanje moralnog razoruanja . Tako su pretstavnice raznih drava, stare i prekaljene radenice na tome da se eni oda puna pravda, i da se oveanstvu osigura trajni i unaprediteljski mir, delovale blagotvorno na jaanje pacizma kod nas. Na predlog Grkinje ge Teodoropulo, odran je 20 maja u Kolu Srpskih Sestara, skup pretstavnica enskih udruenja balkanskih zemalja, na kome su bile zastupljene delegatkinje Bugarske, Rumunije, Turske, Grke i Jugoslavije, u nameri da prodiskutuju metode zajednike saradnje kojom e balkanske drave doi do mira i unije, kao do prvih uslova za svoj prosperitet. Posle dugog i opirnog pretresanja, jednoglasno je primljena rezolucija, gde se trai da pretstavnice enskih organizacija balkanskih naroda rade u nacionalnim grupama Balkanske Konferencije. Zatim se zahteva da se, u svakoj nacionalnoj grupi Balkanske Konferencije, obrazuje jedan komitet ena. Naposletku se trai da ene budu to vie zastupljene u nacionalnim delegacijama, na godinjem skupu Balkanske konferencije. Tako su, ovoga puta, feminiskinje i paciskinje koje su dole u Beograd pored rada predvienog u programu Konferencije za Mir i Rzoruanje, uinile jo i pripreme da se rad Balkanske Konferencije osnai potpomogne ueem ena balkanskih drava. Ako se postupi po rezoluciji balkanskih ena, donesenoj u Beogradu, poi e se, zacelo, neposredno i brzo, jedinstvu u radu i u tenji za mirom meu balkanskim narodima. Za vreme svoga boravka u Beogradu, delegatkinje su obile glavne institucije beogradskih enskih drutava; pri tome su, u nekoliko mahova, imale prilike da izraze svoje potovanje istrajnosti, preduzimljivosti i organizatorskome smislu naih ena. Naroito ih je oduevila bogata i ivopisna izloba radova sa nacionalnim motivima, prireena u Kolu Srpskih Sestara . Bliski kontakt sa evropskim i amerikanskim pionerkama jedne etinije i pravinije budunosti oveanstva, i sluanja njihove ive, potene i temperamentne rei, ostavili su blagorodnoga traga u naoj sredini. Zbog toga se ovim velikim idealistkinjama isplatio napor dugoga putovanja do naega Beograda, koga su one, u svojoj ljubaznosti, poredile sa najlepim svetskim gradovima. (ivot i rad, Beograd, 1. juni 1931, str. 498505)
77
O uticaju ene na irenje pacistike ideje4

Pokret ena da zadobiju sva prava to im pripadaju, kao svesnim ljudskim biima, neosporno se osniva na dubokom etikom i ontolokom temelju. Tenja trpljenjem i saznanjem probuenih ena da unaprede lini ivot, i da poboljaju sopstveni poloaj, u svima stepenima njenoga razvoja pokazala se kao prevashodno socijalna i pacistika. Naime, ona je uvek bila strogo podignuta na principu potovanja linosti, nezavisnosti i dostojanstva ovekovog. Feminizam, nunim nainom podrazumeva, kao nepobitnu, ideju da svako ljudsko bie jeste neprikosnoveno, i da ima prava da na puni i neometani nain razvije sebe. Otuda feminizam, preko unapreivanja ene, i neposredno sa njime, vrlo ivo radi i na unapreivanju itavoga oveanstva, izgraujui, tako rei, jednu novu etiku doktrinu. On dela na postizanju jednoga boljega i plemenitijega odnosa meu ljudima koji e iskljuiti svako ziko i moralno zloupotrebljavanje drugoga. Ideologija feminizma jeste visoko idealistika. Ona rauna sa onim to je najblagorodnije u oveku. Probuene ene, radii na tome da zatite sebe, istovremeno oblagoroavaju i ovekova shvatanja o eni, i uspostavljaju, kao princip, harmoninu saradnju izmeu dva dela oveanstva. U pravome feminizmu ima mnogo elemenata morala samilosti i ljubavi. Polazna taka njegova jeste ukidanje nasilno postavljenih razlika i nejednakosti izmeu ljudskih bia. Uz to, u njemu ima dragocene optimistike vere, da je mogue upitomiti samoivu ljudsku prirodu, i meu ljudima uspostaviti uslove za ivljenje u individualnoj slobodi, u simpatiji i u miru. Ovakav optimizam daje feminiskinjama sposobnost za jedan uzvieni rad na otklanjanju uzroka to vode sukobljavanjima, razmiricama, proganjanjima i svim vrstama povreda tue linosti. Jer doputeno je, i, moda, za misleno bie neizbeno, teorijski ralanjavati nedostatke i negativnosti ljudske prirode, ali je greno skrstiti ruke, i pasivno gledati kako ona, sirova i neoblagoroena, dolazi do izraza u mnogobrojnim manifestacijama drutvenoga ivota. Zato, i kad poznaju sve tekoe to ekaju onoga ko pokua da spletenosti meu ljudima razdani, one postaju po onome tragino idealistikome principu lozofa Gijoa: Misliti kao skeptik, raditi kao ovek koji veruje . Zato
4 Predavanje Ksenije Atanasijevi na meunarodnoj Konferenciji za mir i razoruanje, odranoj u Beogradu od 17. do 19. maja 1931. godine. Prim. Lj. V.
78
Etika feminizma
feminiskinje ire oko sebe atmosferu sloge i mira. Poto za njih vai stav o potovanju svake linosti, njihova politika koncepcija bie, da se i prema slobodi svakoga naroda mora oseati pietet, jer je svaki stranac blinji. Sa visine ove koncepcije izgleda nedostojna, odvratna i udovina cela istorija, sa nepreglednom povorkom krvavih ratova i slepog unitavanja ljudi, voenih, najee, radi toga da se zajaze ambicije, nezasitosti, ludilo i poroci nekih neovenih linosti. Kao mater, feminiskinje e uliti u krv svojoj deci istinu, da ljudi ne postoje na svetu zato, da ubijaju jedni druge. Ideal mira ene, kao nastavnice, veoma uspeno ire meu mladim generacijama, i vaspitavaju ih za pacistiko shvatanje. ene razumeju bolje od ljudi mudrost i istinitost rei, da e poginuti od maa onaj ko maem see. Kulturan ovek uvia, da se punoa njegovoga ivota nee nimalo okrnjiti time, to e i drugim ljudima biti data sredstva da je pomou svojih egzistencija ostvare. Kad jedan ovek poseduje nezavisnost, i kad ne podnosi nikakvu nepravinost, on nema vie opravdanoga razloga da se grei o nezavisnost drugoga. Isto tako, narod slobodan i nezavisan, nema nikakvoga razloga da zalazi u tua podruja, iz grabljivosti i iz elje za otimanjem. Ako bi se u njemu takva elja i pojavila, dunost drugih bila bi da je spree. Danas postoji veliki broj ljudi, i jo vei broj ena, koji ne dvoume vie o tome, da treba pribegavati kakvom ovenijem nainu reavanja meunarodnih rasprava, nego to je ubijanje. Ovi ljudi i ene znaju da nauka, svojim pronalascima, doprinosi da ratna sredstva postanu sve razornija, gora, ubilakija. Te naune izume, koji imaju da unite oveka, potiskuju oni blagorodnim dejstvom snaenja saznanja. A saznanje kazuje oveku, da je njegova moralna dunost da ivi u miru sa svojim blinjima. Dalja konzekvencija njegova jeste, da je dunost naroda da ivi u slozi sa ostalim narodima. Ovakva doktrina bila je osnovana i samopregorno irena od najplemenitijih izmeu religijskih osnivaa i lozofa svih vremena. Program feminizma, jednom od svojih bitnih taaka, poklapa se sa onim emu su teili najvei mislioci oveanstva. Ta injenica dovoljno istie svu etiku i socijalnu visinu ovoga pokreta. A sama pacistika tenja pretpostavlja vaenje metazikog stava, da sva iva bia imaju jednu, nerazorivu i venu sutinu, zato su iluzorni i amoralni svi povodi za sukobljavanje ljudi i naroda. Poto besmrtna ivotvorna supstancija samo menja oblike, treba obustaviti sva neprijateljstava, i vaspostaviti optu izmirenost. Feminiskinje, sa svoga pa-
79
cistikog stanovita, rade na tome da ovaj stav ne ostane samo apstrakcija, nego da se on praktino i stvarno primeni. Nijedan napor nije suvie teak, kad je utroen na ostvarivanje najvee lozofskoreligijske ideje, koja je ikad bila postavljena o odnosima izmeu ljudi. Radei neodstupno na tome da mir meu narodima zavlada, feminiskinje e smatrati da su njihova naprezanja iskupljena, ako, u budunosti, sagledaju sve jasnije konture jedne internacionalne sloge i harmonije, koju ni jedna zabluda i ni jedna ravtina nee vie biti u stanju da pokolebaju. (Pravda, Beograd, 20. maj 1931, str. 2)
80
Etika feminizma
IV FEMINISTIKA EGZEGEZA FILOZOFSKIH I LITERARNIH DELA

81
O emancipaciji ena kod Platona

Mislioci Staroga Veka, gotovo bezizuzetno, pripisivali su eni drukiju i niu prirodu nego oveku, i na osnovu toga odreivali joj potinjeni rang u socijalnom i porodinom ivotu. Ostalo je mnogo otrovnih epigrama u kojima se pesnici maliciozno ismevaju osobinama ena, i gde im mane surovo karikiraju. Gotovo svi stavovi grkih lozofa, koji govore o eni, negativni su i neprijateljski. Samo Platon, najvii duh antikog vremena, ima o njoj miljenje sasvim suprotno uobiajenom shvatanju onoga doba, miljenje tako dalekovido, da i danas moe da bude interesantno, napredno i blisko. Nerazvijeni mentalitet i haremski skueni ivot prosene atinske ene ubedljivo je istakao Ksenofon jednim primerom. Ishomahosova ena je u stvari sasvim neizraeno, divlje dete; mati ju je nauila jedino tome, da se neogranieno pokorava volji svoga mua. Savreno bez inicijative, ona ostavlja robinjama sav kuevni posao, a sama je zauzeta poglavito ulepavanjem i minkanjem, jer je jedina njena tenja da spoljanjou to vie privee za sebe mua.5 Revolt zbog ovakvog kukavnog naina ivota i obrazovanja svojih sunarodnica izraava najumnija i najnaprednija Grkinja Aspazija, u dijalogu istog imena sokratovca Eshina. Daleko slobodnije nego Atinjanke, ivele su Spartanke, najemancipovanije izmeu ena stare Grke. Valja odmah napomenuti da je tip spartanske ene, po svoj prilici, posluio kao model Platonu za razvijanje njegovih irokih pogleda o ulozi ene u dravi koji su, iznad svega onoga ime je on mogao da se inspirie u Atini.6 Pitanje o emancipaciji ene kod Platona neraskidljivo je sraslo za njegovu intelektualnu konstrukciju jedne idealne drave, koju je dao u svima pojedinostima u dialogu Drava (Respublica, ). Jer glavni interes Platonov upravljen je bio na dravu: za njega, Politika je proirena Etika, a dunost svakog graanina je da se posveti dravi; od toga ne ine izuzetak ak ni lozo. A najsavreniji oblik vladavine jeste onaj gde vladaju lozo, dakle sofokratija: drutvo e biti srno tek kad njegovi vladari postanu lozo, ili kad lozo postanu vladari. 7 Dakle nemogue je izdvojiti sr Platonove teorije o enama iz njegove opte politike doktrine, a ne onepotpuniti je. Celine i zaobljenosti radi daemo je onakvu kakva je ona na izvoru, po
5 Xen. Oecon., VII, 4. 6 Najvei produkti Atine, Platon i Aristotelo, smatrali su spartansko drutveno ureenje za celishodnije od atinskog. 7 Respublica, VI.
82
Etika feminizma
mogustvu ne remetei dramski ton ekspozicije Platonove. U petoj knjizi Drave dva Platonova brata lagano protestuju to Sokrat nije rasvetlio jedan vaan deo svoga izlaganja o ureenju drave. Jer, vele oni, nije im ostalo neopaeno da je on kazao kako e u novoj dravi postojati zajednica ena i dece. Glaukon i Adeimantos, dve linosti dijaloga, navaljuju da se neodlono rei pitanje o enama i o porodici, kao vrlo aktuelno. Platonov Sokrat se malo ustee; raspravljanje e povui za sobom druga pitanja, a i njegovi neoekivani predlozi izgledae neizvodljivi i udni. Najzad se ipak odluuje da kae svoju koncepciju: pre svega, enama se mora dati pravo da uestvuju u svima subama u kojima uestvuju ljudi iz prva dva stalea idealne drave (a u njoj, po Platonovoj zamisli, postoje tri stalea: dravniki, vojniki i zanatlijski sa zemljoradnikim). A ako ene treba da slue istim ciljevima kojima ljudi, onda se one moraju i obrazovati isto kao ljudi. Dakle i ene moraju da ue muziku i gimnastiku. Gimnastikom e oeliiti telo, a muzikom e kultivisati duu; upravo, muziku e uiti da ne bi gimnastikom postale suvie surove, a gimnastiku da ne bi muzikom postale suvie meke. Isto tako ene treba da se vebaju i u ratnoj vetini. Rei e se, moda, da je ovo poslednje protivno obiaju, i zato smeno, ali Sokrat misli da se treba odupreti navici i onome to je uobiajeno, jer je nedavno jo Grcima izgledalo sramno i smeno ono to sad samo jo varvarima takvo izgleda. Poto je osetio da je se postepeno sasvim udaljio od onoga to njegovim sagovornicima moe da bude shvatljivo, Platonov Sokrat sad pokuava da dialektikim ralanjavanjem obvije svoju teoriju pristupanou. Da li je priroda ene takva da ona moe da uestvuje u svima poslovima ovekovim, ili da li moda ne moe ni u jednom, ili moe u jednima, a u drugima ne moe, i u koju od ovih klasa spadaju ratne dunosti? Da li se ena po svojoj prirodi bitno razlikuje od oveka? Mogla bi se staviti ova objekcija jer vetina protivreenja ima veliku snagu; svi su se, ranije, sloili da razne prirode treba da se bave raznim stvarima; meutim (ako se primi da je priroda oveka i ene razliita) sad se slau u tome da razne prirode moraju da se bave istim stvarima. U stvari, ne postoji ni jedan posao za enu kao enu, niti za oveka kao oveka, jer su meu oba roda prirodne sposobnosti na isti nain podeljene; zato ena moe da vri sve poslove koje i ovek, ali je u svima njima ena slabija nego ovek. ene e, dakle, moi da se vebaju u borilitima, jer e se, u mesto haljinom, zaogrnuti vrlinom; one e, dalje, uzimati uea na zajednikim gozbama, u ratu, i u svim dravnim slubama. Pri tome ne treba zaboravljati da se enama moraju davati lake dunosti, zbog toga to je njihov rod slabiji. Izuzetno, kad se pokau po-
83
dobnima za to, ene e zauzeti najvia mesta u dravi, i uzdii e se ak i do posmatranja ideje Dobra. Doli smo do najudnije take u ovome pitanju: po Platonu, ene su zajednike, a deca su opte dobro. Ne postoji vie porodica: niti otac poznaje svoga sina, niti sin poznaje svoga oca. Ideja Platonova nije promiskuitet, nego on trai da se zakljuuju privrmeni brakovi izmeu zdravih ljudi i ena, da bi se na taj nain dolo do to snanijeg potomstva. Najbolje ene treba da se udaju za najbolje, a najgore ene za najgore ljude; potomstvo prvih treba da se podie, a drugih ne, ako se hoe da stado bude valjano. Zakonom e se odreivati izvesne sveanosti, na kojima e se mlada i mladoenja vezati religioznim ceremonijama, rtvama i pesmama za tu priliku naroito spevanim. Zapovednici () e propisivati broj tih svadba, uzimajui u obzir ratove, bolesti i katastrofe, da varo ne bi postala ni suvie bogata, ni suvie siromana u stanovnitvu. Decu treba da raaju roditelji u dobu kad su im telesne i duhovne osobine najvie razvijene: ene od 2040g.; a ljudi od 3055g. Deca koju dobiju stariji ili mlai roditelji, ili oni iju vezu vlast nije sankcionisala, smatraju se kao nezakonita. Majke koje imaju mnogo mleka, hrane decu promiscue. Vlast, naroito za to odreena, upotrebljava razne vetine da one ne poznadu svoju decu. Dalje neguju maliane dadilje koje stanuju u odvojenom delu varoi, jer se majke vraaju svojim javnim poslovima. Zajednicu dece Platon plemenito motivie: sva deca treba da budu podjednako voljena, i da u svima starijima vide svoje roditelje, a u svoj deci svoju brau i sestre. Brak i porodica razvijaju antisocijalana i antidravna oseanja; zato je najbolja ona drava gde ne postoji svojina, i iji su lanovi organski povezani, kao delovi tela. Platon dovoljno otro istie kolika e biti dobit kad se otklone dva uzroka disharmonije izmeu drave i linosti, naime svojina i porodica. Poto u njegovoj dravi dva via stalea nee imati niega, sem tela, oni e biti razreeni svih sporova oko imanja i novca. A ukidanjem pojedinanih porodica koje su esto u neprijateljstvu, i gotovo uvek tue jedna drugoj, zato to nemaju zajednike interese, ieznue sve lino pred idealnim jedinstvom drave. Slobodni od svih neprijatnosti, graani e iveti bolje od pobednika na olimpiskim igrama, jer e i oni i njihova deca dobijati od drave hranu i sve to je za ivot potrebno, ak e biti i sahranjivani o dravnom troku. Kao to se vidi, Platon je u programu svoga aristokratskog komunizma (jer, po njemu, komunizam nije za masu, nego samo za vie ljude; on najniem
84
Etika feminizma
staleu svoje drave daje pravo svojine i porodice) imao i putanje ena na sve poloaje u dravi. I ako je komunistiki projekat Platonov do sada ostao utopija, njegova koncepcija da ena moe i treba da deli sve poslove sa ovekom, i da uestvuje u svim pozivima u kojima i on, sve se potpunije ostvaruje. Vizionerski genije Platonov prvi je prodro u istinu da izmeu ovekovih i eninih podobnosti za rad ne postoji nikakva bitna, kvalitativna razlika, nego samo kvantitativna; da ena nema drukiju prirodu nego ovek, nego da je samo nija, i zato donekle slabije konstitucije od oveka. Zato je on objavio da ne postoji razlika u sposobnostima oveka i ene koja bi bila odluna za izbor poziva, i irokogrudo priznao da ene izuzetno mogu svojom razvijenou da daleko za sobom ostave ljude. Koliko je sveija i istinitija argumentacija velikoga lozofa iz V veka pre Hrista od argumentacije po nekog intelektualca iz XX veka posle Hrista, koji e se ak pozvati i na autoritet primitivnih naroda, kod kojih je ena jo uvek rob, da bi onemoguio modernoj eni pravo na pozive za koje je pokazala dovoljno zrelosti i spreme! (enski pokret, Beograd, oktobar 1923, str. 340344)
85
ene u Euripidovim tragedijama

Grku tragediju skinuo je sa idealnih visina, gde su je pobono postavili Eshil i Sofokle, i stavio je u ivot najmlai od tragiara, Euripid (480405 pre Hr.), poznavalac besednitva i lozoje, ak Anaksagore, Protagore i Prodika, i prijatelj Sokrata (od njih je primio suptilnost, sostiku i ironinu argumentaciju), pesnik od velikoga duha i fantazije. Euripid je realista, skoro naturalista; njegove osobe nisu vie inkarnacija visokih moralnih i religijskih ideja, nego su pravi smrtni, greni ljudi, sloenih duevnih stanja. Sam Sofokle formulisao je razliku izmeu sebe i Euripida: Ja predstavljam ljude onakve kakvi treba da budu, a Euripid ih predstavlja onakve kakvi jesu . Tragedije Eshilove su religiozne, Sofoklove su idealne, Euripidove su ljudske. Tvorac drame thse, Euripid uzima za svoje tragedije mitoloke motive, ali ih proizvoljno iskoriuje i preinauje. I ako je kompozicija Euripidovih tragedija po nekad slaba, a jedinstvo radnje nesprovedeno, i ako njegove linosti esto deklamuju nategnute i deplasirane losofske tirade kao da dolaze pravo sa asa od Anaksagore ili Sokrata, Euripid je suvereni poznavalac oveka od krvi i mesa. U mesto da pripisuje oveku boanske pobude i kvalitete, on u njemu pronalazi slinost sa ivotinjama. Euripidove ljude ne vodi i ne upropauje slepa nunost ili volja bogova, nego njihove strasti. Nesravnjivo bolji tuma ljudske due, sa svima njenim ponorima, nego raniji tragiari, Euripid analizira oveka sa utananou jednoga psihologa od intuicije. Grk iz skeptinog doba peloponeskih ratova, Euripida interesuju svi kulturni problemi, pa i problem ene. U 19 zaostalih njegovih tragedija nailazimo na povorku ivih, prirodnih ena, meu kojima ima nekoliko naroito snano izrezanih: sve one pate, mrze, vole i sagorevaju od ljudskih oseanja, na koja je sa najveim prezrenjem gledao Eshil. Ali i ako je Euripid prvi postavio pitanje o emancipaciji ena, za njega se dugo smatralo da im je neprijatelj. Postoji pria da su makedonske ene rastrgle Euripida, kao bahantkinje Orfeja, kad je doao u Makedoniju, zbog uvreda to je u svojoj poeziji naneo enskome rodu (u stvari pesnika su rastrgli psi, kad je etao po jednome pustom polju). Euripid se enio dva puta, oba puta nesreno; otuda je stvoreno uverenje da
86
Etika feminizma
on mora biti protivnik ena. Sem toga, Aristofan ga je stavio kao mizogina na scenu u komediji . Ali miljenja to Aristofan mee u usta Euripidu nisu autentina, i Krist je brzopleto u Istoriji grke knjievnosti proglasio Euripida za mizogina, zaveden i nekim stavovima samoga pesnika, u kojima se nepovoljno o eni govori, a koji odgovaraju situaciji. Vilamovic je uspeno pobio to miljenje, i pronaao da je Euripid prvi uveo u poeziju moralne konikte to postaju zbog razlike polova. Tobonji mizogin stvorio je iste gure Poliksene, Makarije i Igenije, uzviene majke, supruge i sestre, Andromahu, Alkestidu, Elektru. Erotian elemenat, redak i uzgredan kod Sofokla, dobija kod Euripida esto centralno mesto. U pomamnim, patolokim strastima Fedre i Medeje to pustoe srca, ivo je ralanio Euripid primamljivost elje, paralizu volje i opijenost ula. Galerija Euripidovih ena bogatija je no Eshilova i Sofoklova zajedno, obojenija je i blia nama. U Alkestidi (`) iznet je tip verne supruge. Naklonou Apolonovom dobio je Admet, fereski kralj, obeanje da moe izbei smrt, ako neko pristane da umre za njega. I stari roditelji, i prijatelji, odbili su da se rtvuju za Admeta; samo njegova ena Alkestida ponudila je se da ode u smrt mesto mua. Doao je dan kad Alkestida treba da sie u podzemni svet. Hor staraca govori robinji to, sva u suzama, izlazi iz kue: Nju eka najslavnija smrt; ona je najplemenitija ena pod suncem". A robinja primeuje: Kako bi mogla da se bolje pokae odana suprugu, nego kad pristaje da umre za njega? Pri svem tom to je gotova da se rtvuje, mlada ena se plai smrti. Zar ne vidi da me odvlae? kae ona muu. Odvlae me u boravite mrtvih... I to ini jedno krilato udovite, ije oi, pod gustim obrvama, bacaju na mene sumorne poglede... Hades je tu i none senke ire se po mojim oima. Deco moja, draga deco moja, vi nemate, ne, vi nemate vie majke. Zbogom, deco moja, uivajte u svetlosti dana. Ali Herkul otima od smrti Alkestidu, ija odanost i samopregorenje jako kontrastiraju sa Admetovom samoivou. Tradicionalni karakter Andromahe () kod Homera, Vergilija i Rasina jeste supruanska i materinska ljubav. Euripid opisuje samo njenu materinsku ljubav. Udovica Hektorova postala je robinja Neoptolema, Ahilovog sina, i rodila mu je sina Molosa. Gonjena u Neoptolemovom otsustvu mrnjom i ljubomorom njegove zakonite ene Hermione, ona dovodi sina na sigurno mesto, u svetilite Tetidino. Hermiona, ki lepe Jelene, hoe da ubije Andromahu, a njen otac Menelaj pomae je u toj nameri. Andromaha alje robinju da moli za pomo Peleja, kralja Farzale. Robinja se ustee: za-
87
drae se dugo, a to e izazvati sumnju. Nai e ve izgovor, ta zar nisi ena? hrabri je Andromaha. Surevnjiva Hermiona uobraava da e je robinja Andromaha izagnati iz palate i zauzeti njeno mesto, jer, kao sve azijske ene, zna vetinu kako e je nainiti mrskom muu. Racionalnim i ubedljivim razlozima uverava je Andromaha da ne zna nikakve arolije, nego da se njena popustljivost dopada Neoptolemu. A ti, im se malo naljuti, velia Lakedemon, a grdi Sciros; ti uiva da istie kako si bogata meu siromasima, i kako je Menelaj iznad Ahila: eto, zbog toga si mrska svome muu. Ma kakve da su muevljeve pogreke, ena treba da mu ugaa, a ne da uvek trai povoda za svau... Obesna Hermiona preti Andromahi da e zapaliti hram, pa e ova izdahnuti u bolovima od opekotina. Poraena tolikom bezdunou, izrie Andromaha jedan sud o enama, koji zastupnici miljenja da je Euripid mrzeo ene uvek citiraju: Zato su ljudi nauili da se lee od ujeda zmija, a od ovog bia tetnijeg nego to su guja i vatra, od pakosne ene, niko nije pronaao lek? Koliko je istina da smo mi najgora nesrea za ljude! Pelej zatiuje Andromahu i njeno dete. Hermionu sad mui kajanje, a i boji se mua. Dojkinja je razlono tei: O, dete moje, ja nisam odobrila tvoj preterani bes i mrnju prema Trojanci, ali isto tako sad ne odobravam tvoj preterani uas . U nastupu grie savesti Hermiona se ali da su rave ene izazvale u njoj zavist i mrnju prema Andromahi, i izvodi dobar zakljuak da ni jedan ovek ne treba da dozvoli svojoj eni optenje sa drugim enama, jer od tih poseta uvek proizie neka nevolja. Hermiona, nedosledna u mrnji, naizmenino demonska i slaboduna, neprijatna je pored Andromahe, majke pune portvovanja i blagosti. I Hekaba () je tragedija bolova jedne majke. Hekaba, ena Prijamova, nalazi se u logoru zarobljenica na obalama trakog Hersoneza, gde je zadrala grku otu pri povratku iz Troje Ahilova sen. Te noi Hekaba je snila uasne snove, i predosea nesreu u jednoj divnoj lamentaciji: Keri moje, kae ona zarobljenicama, izvedite staru Hekabu pred ovaj ator; vodite i pridravajte vau drugaricu u ropstvu, koja je bila vaa kraljica. Pomozite mi! nosite, vodite, podupirite moje telo, uzmite me za staraku ruku... Dalje od mene nona strahovita vizijo, u kojoj sam u snu poznala moga sina to je pobegao u Trakiju, i moju dragu ker Poliksenu... Recite mi, Trojanke, gde mogu da ujem proroke glasove Helenosa ili Kasandre, da mi oni protumae moje snove.
88
Etika feminizma
U glavnom skupu Grka odlueno je da se Hekabina ki Poliksena prinese na rtvu. Mlada devojka rado pristaje da umre, ali strepi kako e njena mati izdrati i taj udar. Tvoj ivot mi, nesrena majko, izaziva suze i gorka jadikovanja; ja ne alim svoj ivot, pun uvrede i sramote, umreti je srea za mene. Ponosita Poliksena zahteva od majke da ne moli Ulisa za milost. ta da kaem od tvoje strane Hektoru i tvom starom suprugu? pita ona, a Hekaba odgovara: Kai da sam najnesrenija od ena . Hekabino oajanje raskravljuje prianje da je Poliksena neustraivo umrla, lepa kao statua . Robinja odlazi na reku po vodu, da okupa telo Poliksenino, i na obali nalazi le Polidora, najmlaeg sina Prijama i Hekabe, koga je posle propasti Troje muki ubio njegov domain, Traanin Polimestor. Hekaba preklinje Agamemnona ljubavlju svoje keri Kasandre da se osveti perdnome domainu, ali se on ustee. Onda se Hekaba reava da sama svri osvetu. Namamljuje Polimestora i njegovu decu blagom to je donela iz Troje, i pomognuta Trojankama iskopa mu oi, a decu ubije. Oslepljeni Polimestor prorie Hekabi da e biti pretvorena u psa vatrenoga pogleda. Ovom metamorfozom dat je izraz izbezumljenom bolu oajne majke. U Trojankama (), gde je iznet niz traginih scena o zauzeu i propasti Troje, o uasima rata, svireposti pobednika i oajanju pobeenih, opet se Euripid vraa na poznate junakinje. Troja je u plamenu. U jednom logoru skupljene su sve zarobljenice, namenjene voama; sa njima je zatvorena i Hekaba. Ona lei na zemlji, pred logorom, kosu je isekla, i narie: Mi nismo vie u Troji, mi ne vladamo vie Trojom... Glasnik Talthibios javlja joj da je ona dodeljena Ulisu, da e Andromaha pratiti Neoptolema, a da e Kasandra pripasti Agamemnonu, ali ne sme da joj prizna kako je Poliksena prineta na rtvu na Ahilovome grobu. Nailazi Kasandra, i prorie da e i ona i Agamemnon biti ubijeni, im se vrate u Grku. I Euripidova Kasandra je boanstvom nadahnuta sibila; u prorokoj ekstazi ona govori: Dignite, pribliite buktinju, osvetlite mi put! Posmatram sveti obred, i osvetljavam onaj boju hram. Himene, o kralju Himeneju! Zdravo! Zdravo! Neka je srean suprug, neka sam srena i ja, supruga, to u se u Argosu sjediniti sa krvi kraljeva... Da, bednie, ti e biti bedno sahranjen u sred none tame, a ne pri dnevnoj svetlosti, ti koji si uivao tako sjajnu sudbinu, ti zapovednie Grka! A moje mrtvo telo, baeno nago u doline zalivene vodom bujica, ostae da lei kraj branoga groba, i divlje ivotinje rastrzae le svetenice Apolonove... Andromaha dolazi na kolima; na grudima nosi svoga i Hektorovoga sina
89
Astianaksa. Saoptava Hekabi da je Poliksena rtvovana. Videla sam je svojim oima, i sila sam sa ovih kola da je pokrijem velom, i da oplaem njeno mrtvo telo. U tome Talthibios javlja Andromahi da je skup Grka reio da se prinese na rtvu njen sin; on e biti baen sa kula trojanskih. U paroksizmu bola vie Andromaha: Neka si prokleta ti, ije lepe oi, o sramote! posejae propast u plemenitim poljima Frigije! Pa lepo, uzmite ovo dete! Nosite ga, bacite ga, ako vam se tako prohtelo, nahranite se njegovim mesom!... Sakrite mene, nesrenicu, bacite me na dno lae. A hor dodaje: Nesrena Troja! Koliko je rtava izazvala jedna ena i njena gnusna ljubav. Dok Hekabu odvode u ropstvo, Pergam se rui. A hor zavrava: Ah, nesrena varoi! Hajdemo! upravimo korake prema grkim laama. I povorka slomljenih matera i utuenih ena gubi se. Tragedija Heraklide (H) sadri dve izraene enske linosti. Prva je Makarija, ki Herkulova i Dejanirina. Ona je ula da bogovi trae rtvu jedne devojke, pa da osiguraju spas Herkulove dece i pobedu Grke u borbi protiv neprijateljskog Euristija, i voljno hoe da on bude rtva, kao Antigona, Poliksena i Igenija. Plemenito uzvikuje: Ovaj ivot pripada vama, ja vam ga svojevoljno dajem, neprisiljena na to... Nije mi stalo do ivota: nala sam najbolji nain da iz njega asno izaem . Moli samo jedno: naime dozvolu od kralja da umre daleko od pogleda ljudi, meu enama . Atiki kralj Demofan naziva je najhrabrijom od svih ena . Druga ena u ovoj tragediji, neustraiva Herkulova mati Alkmena, predano uva unuke, ali pokazuje neublaljivu svirepost prema pobeenom Euristiju. Jedan atinski zakon zabranjuje da se ubije neprijatelj uhvaen iv u borbi. Ali Alkmena zna nain da neprijatelja ubije, a da pri tome ne doe u konikt sa zakonom. Nita prostije; ja u ga ubiti, pa u posle dati njegov le prijateljima, kad dou da ga trae. Tako, u odnosu na njegovo telo, neu se ogreiti o zakon, a ubiu ga, i osvetiu mu se, kae neumoljiva starica. U svojoj savrenoj tragediji, Igenija u Aulidi ( ) Euripid je od Igenije nainio herojsku devojku to dragovoljno ide u smrt, radi spasa i slave Grke. Agamemnon je u nezanju ubio Artemidinu koutu. Boginja se zbog toga razgnjevila, i ne doputa da se ota krene. Umilostivie se tek kad joj bude prineta na rtvu Agamemnova ki Igenija. I Agamemnon alje enu da dovede ker, tobo da se uda za Ahila. Klitemnestra doznaje od staroga sluge
90
Etika feminizma
91
saaljenje. U jednoj vrlo dramatinoj sceni Igenija doznaje od Oresta za smrt Agamemnona i za ubistvo Klitemnestre. Ona ga urno pita o Orestu, i kad uje da je on iv, uzvikuje: Zbogom, zbogom, varljivi snovi! Vi ste samo iluzija! Hoe da poalje po Piladu pismo bratu u Grku, a Orest e ostati da bude prinet na rtvu. Radi svake eventualnosti, Igenija kazuje Piladu sadrinu pisma; na taj nain mu otkriva ko je ona. Dramsko upoznavanje brata i sestre smatra Aristotelo kao prvoklasno. Nesposobna da toliku sreu primi, Igenija govori: Kako da verujem u toliku sreu, drage drugarice? Strah me je da se moj brat ne izmakne iz mojih ruku, i da se ne izgubi u vazduhu, kao senka. Intervencijom Palade Atine brat i sestra, zajedno sa Artemidinom statuom, sreno se vraaju u otadbinu. Euripid je dostigao harmonino dostojanstvo jednog Sofokla stvaranjem svete devojke Igenije, koju e posle njega obesmrtiti Gete. U Jeleni (E) Euripid je iz elje da, posle Stezihora, rehabilitira vrlinu lepe Jelene, prikazao novu, malo mitoloku, ali vrlo interesantnu Jelenu. Euripid je poznavao legendu o Jeleni, iji se tragovi nalaze jo u Homeru, a koju su memski svetenici saoptili Herodotu. Po njoj, Jelena je bila odvedena u Egipat, i tamo ostala za vreme trojanskog rata. A Hera naljuena to je Paris presudio da je Afrodita lepa od nje, nainila je od etra fantom Jelenin, i dala ga je Parisu. Jelena ne naputa grob svoga zatitnika kralja Proteja, iji sin hoe da je uzme za enu. Od Teukera doznaje da je se njena mati Leda obesila zbog sramote svoje keri, da je Troja unitena, a Menelaj umro, i da je velika sramota vezana za njeno ime. Ona proklinje svoju lepotu, uzrok tolikih pometnja. O, neka se nebo smiluje, da se ova lepota zbrie, kao boja sa slike, i da se umesto nje na mome licu pojavi runoa... Druge ene su srene zbog svoje lepote, a mene je moja upropastila. Menelaj, u stvari iv, dolazi i uverava se da je njegova ena potpuno nevina, da je svu zabunu i nesreu oko jednog fantoma prouzrokovala sujetna boginja. Polazi mu za rukom da sa Jelenom pobegne u Grku. Svea tragedija Ion (`) koju je kao Apolonidu preradio Lekont de Lil, izraava u jakim linijama revolt jedne uvreene ene. Princeza Kreuza ima sina od Apolona. Dete, koje je ona ostavila u jednoj peini, preneo je Merkur u Delfe, i stavio u slubu Apolonu. Kreuza se, posle
92
Etika feminizma
toga, udala za kralja Ksutosa, ali sa njime nije imala dece. U Delma, gde je dola sa muem da pitaju prorotvo hoe li uopte imati dece, Kreuza se strahovito pobuni protiv sudbine, protiv Apolona, i protiv svoga mua, jer je iz odgovora prorotva izalo da Ksutos ima sina. Raspaljena bolom, ona traginim akcentima optuuje bestidnoga Boga. Kako smo mi ene nesrene! O zloini bogova! Avaj! na koga sudiju da se obratim, kad su bogovi nai gospodari, a ine nas rtvama svoje nepravde?... Avaj! avaj! Nae nesreno dete nije vie ivo, tice grabljivice su ga rastrgle, ono je postalo njihova hrana! A tvoja lira se razlee, ti peva peane! uj me, tebi govorim, tebi sine Latonin, to sedi na zlatnom prestolu, u centru zemlje, i deli proroanstva smrtnim ljudima: neka glas moj dopre do tvojih uiju! Ah, podli zavodnie, ti nita nisi dugovao mome muu, a dao si mu sina, a moje dete, koje je i tvoje, rastrgli su orlovi: ono je iezlo zajedno sa povojem u koji ga je zavila njegova mati. I ogorena mati pokuava da otruje Iona, svoje roeno dete, jer je u zabludi da je to sin njenoga mua. Posle interesantnog zapleta Kreuza doznaje da je Ion njen sin, i blaena zahvaljuje Zevsu. Ova vrata svetilita i ovo prorotvo boga izazvali su malo as moje suze, a sad se smeju na mene. Po savetu Artemidinom Kreuza odrava Ksutosa u iluziji da je Ion njegov sin, i tako su svi sreni. U svojoj jetkosti pokazala je Kreuza revolucionarnu snagu, pripitomljenu pravilnim raspletom njene sudbine. U Hipolitu () dao je Euripid jednu beznadno zaljubljenu enu, koju e jo dugo posle njega tragiari obraivati. Sin Tezejev naljutio je ednou Afroditu, i ona, iz osvete, uini da se njegova maija Fedra zaljubi u njega. I ako samo orue nemirne Afrodite, Fedra je jedna od najmarkantnijih i najuspelijih Euripidovih kreacija. Ve je tri dana kako je se Fedra zatvorila u palatu: lei na krevetu, plavu svoju kosu zavila je velom, i nita ne jede. Izvodi je dojkinja, sasvim obesnaenu: Pridrite me, dignite mi glavu: svaki je deli moga tela izlomljen. ene pridrite moje lepe ruke. Kako mi je teak ovaj veo! Skine ga, neka mi vitice padnu na ramena, govori bolna ena. Na zaprepaenost dojkinjinu dolazi sebi. ta sam uinila, nesrenica? Gde sam pustila da mi zaluta razum? Ja sam ga izgubila. Podleem, pogoena nekim boanstvom. Avaj, avaj, kako sam nesrena! Dojkinjo, stavi mi veo na lice: stid me je od mojih rei. Sakri me: suze mi teku iz oiju, a elo mi je pocrvenelo. ta je to to smrtni ljudi nazivaju ljubavlju? pita dojkinju. To je ono to je najslae, dete moje, i u isto doba najgore, odgovara joj ona. Fedra, pokoena tekom
93
i nesavladljivom strau, vidi samo jedan nain da se oslobodi od bola: da to pre umre. Tako bar nee osramotiti mua i decu. Iz odanosti, i mislei da e olakati Fedri ljubavne patnje, dojkinja otkriva Hipolitu ljubav njegove maije. isti mladi je van sebe od gneva, i nee ni da zna za tu stvar. Pre nego to umre, Fedra hoe da se osveti Hipolitu za njegovu oholost i neosetljivost. Ona se vea, ali ostavlja Tezeju pismo u kome navodi laan uzrok svoje smrti, i baca svu krivicu na Hipolita. Tako Hipolit strada kao rtva bezumne strasti svoje maije i njene patoloke udnje da ga kazni to je bez elje izazvao njene patnje. Medeja (), ki Anetesa, sina sunca i okeanide Ibije, arobnica iz Kolhide, najai je i najrazorniji enski karakter kod Euripida. Poto je arolijama pomogla svome muu Jazonu da nadvlada sve smetnje za vreme argonautskog pohoda, i da dobije zlatno runo, Medeja neko vreme ivi sreno u Korintu sa Jazonom. Ali Jazon joj je postao neveran; oenio je se princezom Glaukom. Dojkinja opisuje stanje izneverene ene. Ona, lei i ne jede nita. Od kad je saznala za Jazonovo neverstvo, predala se bolu i neprestano plae. Ne diui elo, ne skidajui pogled sa zemlje, ona slua utehe prijatelja, slina steni ili morskom talasu... Medeja mrzi svoju decu: ona vie ne vesele njeno srce. Strepim da ne smilja kakav nepredvieni udarac. To je plahovita dua: ona nee podneti ovu nepravdu. Ja je poznajem, i bojim je se . Rob pedagog dovodi decu iz kole, i donosi dojkinji neprijatne vesti: uo je da kralj Kreon, otac Glaukin, hoe da izagna iz Korinta Medeju i njenu decu. Dojkinja nalae robu da vodi decu to dalje od Medeje, jer je ve videla kako baca na njih divlji pogled . Najzad se pojavljuje i sama Medeja. To nije vie arobnica iz Kolhide, ni hrabra junakinja iz argonautskog pohoda, nego oajna, naputena ena. Dojkinja oekuje katastrofu. Vidi se ve da e Medeja prosuti, kao besnu buru, ovaj oblak albi to se die. Kakav li e ispad uiniti ta gorda, neumoljiva dua, ovamo rastrgnuta bolom? A Medeja, ija je se obmanuta ljubav zaledila u mrnju, smislila je kako da se osveti. Avaj! ja nesrenica trpim i patim, i ne mogu da zadrim krike moga bola. Prokleta deco omrznute majke, propadnite i vi sa vaim ocem! Nek propadne cela naa kua! I nepokolebljiva u svojoj paklenoj mrnji, Medeja uspeva da izmoli od Kreona jo jedan dan bavljenja u Korintu. Poto je prela sve faze bunjenja protiv Jazonovog postupka, arobnica po94
Etika feminizma
verava enama plan za osvetu. Ona e poslati suparnici haljinu od najnije materije, i zlatnu krunu, poklone koje je dobila od svoga dede Sunca: im ih Glauka metne, umree u najgorim mukama od Medejinih otrova. Medeji nije dovoljno da uniti mrsku enu; ona e ubiti i roenu decu, da raskine Jazonovo srce, jer je u njoj pobesnela mrnja zaguila materinsku ljubav. I Medeja zove Jazona. Pred njime se ini kao da se u interesu dece pomirila sa njegovom enidbom, i pristala da ode u izgnanstvo. Ali samo eli da deca ostanu u Korintu. A da bi zadobila princezu da izmoli od oca milost za decu, Medeja e ih poslati njoj sa poklonima. Rob se vraa sa decom, i saoptava Medeji da je princeza bila dirnuta poklonima, i da deca mogu ostati u zemlji. U Medeji se jo jednom bori materinska ljubav sa udnjom za osvetom. Neka se uzdri ko hoe od ove bezbone rtve, ja neu pustiti da oslabi moja ruka... Stani, srce moje, stani, ne dovravaj. Ostavi tvoju decu, potedi ih, nesrenice! Ona e te pratiti u izgnanstvo, bie tvoja radost! ... Ne! tako mi demona osvetnika, tako mi paklenih bogova! Neminovno je potrebno da ona umru, a poto je to potrebno, ja u im dati smrt, kao to sam im dala i ivot. Neki antiki kritiari zamerili su Euripidu to je dopustio da se Medeja raznei na decu, pre no to ih ubija; na taj nain, mislili su oni, demantovan je njen karakter, koji treba da je neosetljiv za sve drugo, sem za ljubomoru i mrnju. Tako su, u ostalom, predstavili Medeju Seneka i Kornej. Meutim, Euripid je veliki psiholog, i zna da bi bilo neprirodno kad se ljudsko bie u ovakvoj jednoj situaciji ne bi lomilo. Ovu scenu prikazali su mnogi slikari, stari i novi, od Timokrata do Delakroa i Fajerbaha. Medeja ubija decu iza pozornice. Dolee Jazon, koji je bio svedok smrti Glauke i Kreona. Na glas o smrti dece hoe da ue u palatu, ali se Medeja pojavljuje u vazduhu, na kolima u koja su upregnuti krilati zmajevi, drei u rukama mrtva tela svoja dva sina. Momenat je preterano jezovit. Jazon je proklinje, a ona mu sa demonskim cinizmom odgovara: Nazivaj me sad kako hoe, bilo lavicom bilo Scilom, tim pomorom tirenskog kraja, ta me se tie? I ja sam nala nain da ti ranim srce . Jazon je moli da mu bar da deja tela, da ih sahrani, ali Medeja mu odgovara da e ih ona sama sahraniti, svojom rukom. A ti se vrati u palatu, i sahrani tvoju mladu enu. Ismevajui ga do kraja neumoljivo, Medeja odlazi na svojim kolima. Otrovna i destruktivna, Medeja lii na Hekabu po neoveno i demonski smiljenoj odmazdi, samo je mnogo tvra priroda.
95
Nesumnjivo je, prema ovoj izlobi Euripidovih ena, da je se on, ozbiljnije no i jedan antiki pisac, zainteresovao enama, da je bio siguran poznavalac njihovog mentaliteta, i da ih je tretirao tako, da se moe proglasiti za sve drugo pre no za enomrsca. (enski pokret, Beograd, januarfebruar, 1924, str. 112)
96
Etika feminizma
ene u Eshilovim i Sofoklovim tragedijama

U modernoj drami tip ene ima veoma esto izrazitiji znaaj nego tip oveka. Drama neposrednije dira kad je ena nosilac njenoga smisla, a radnja je obino gipkija, i zaplet psiholoki izukrtaniji kad je u centru ena. Moda se u literaturi uopte rado daje teite enama zbog toga to su one nemirnije oseajnosti, i zato, kao sloenije, zagonetnije i niansiranije od po pravilu jednostavnih ljudi, predstavljaju zahvalniji predmet. Tako, da egzempliciramo ovo tvrenje, i ako je Ibzen tvorac bogato komponovane linosti, njegove su ene, u celini posmatrane, reljefnije od ljudi: Heda Gabler je imala moi da se sama spase svega kominog i besmislenog oko sebe, i da ode u smrt neraskravljenog prezrenja; Irena je dala jednome oveku celu svoju mladu i ivu duu, i osudila samu sebe da ide po svetu bez due; Rebeka Vest se usudila da zae duboko u klizavu oblast pitanja o ovekovoj savesti i moralnoj odgovornosti, i da se u njoj slomije, a Elida Vangel da zatreperi od nasluivanja jedne zavodljive misterije nepoznatog; Nora je jednim odlunim zamahom posekla celu la na kojoj je bila nazidana glatkost njenoga ivota. Pred Strindbergovim tipom enedemona, koju je duh njegov, muen morom jedne ksideje da od ene dolazi sve zlo, ipak u svoj morbidnosti snano zamislio, postaju sasvim sporedni njegovi ljudi. Daleko bismo se otisli kad bismo nabrojali ene iz modernih drama, jer meu njima postoji itav jedan dugi niz junakinja neobinog duevnog sklopa, ija analiza trai naroito posveivanje. Ali jo antika tragedija potvrdila je istinu da je ena, u svojoj prirodnoj komplikovanosti, dragocena za knjievnost; ve stari tragiari daju besmrtne tipove ena. Moe se ak rei da, i ako novi dramatiari stvaraju neobinije prelive i udnije ambise enine due, antiki su nad njima time to su u nesavitljivjim i dubljim potezima izvajali nekoliko ena koje su isto toliko gloriozni izraaji jednoga spleta misli i oseanja koliko i najsavreniji i najuspeliji dramski tipovi ljudi: Hamlet, Otelo, Riard, Faust ili Torkvato Taso. Tragedija grka, razvijena iz kulta bogu Dionisu, proslavljenog oduevljenim pevanjem pesama, i od velike vanosti po grki religijski i nacionalni ivot, isto je tako ubedljiv dokaz usamljene velianstvenosti grkog duha, kao njihove statue i hramovi, mozaici i freske, Homerovi epovi, Alkejeva lirika, Pindarova poezija i Platonovi dijalozi. Po njoj emo danas traiti velike tragine junakinje.
97
U tek razvijenoj iz ditiramba i jo sigurno neutemeljenoj tragediji, tragiar Frinih (iveo oko 190 g. pre Hr.) prvi put izvodi u svojim Feniankama () hor ena, koji oplakuje unitenje fenianske ote kod Salamine. enu, kao odelitu linost, prvi tretira Eshil (, roen 525 ili 524 g. pre Hr.) u Eleuzisu, umro u Geli 456 g.), jedan od najgromovitijih genija oveanstva, grki Isajia ili Job, hrabri borac na Maratonu, Salamini i Plateji, privrenik eleuzinskih misterija i pitagorejske doktrine, utemelja tragedije duboke unutranje vrednosti i izraene spoljne strane. U sedam Eshilovih tragedija, jedino sauvanih od njegove plodne produkcije (Aristofan pominje 70), inspirisanim bujnou jedne proroke fantazije nedostine snage, gde su pompeznom dikcijom izraene uzviene moralne misli, i ako oskudne, skoro nepomine radnje, nalazimo na mali broj izraenih ena. Obraiva homerskih predmeta, dramatizator Ilijade i Odiseje, Eshil nema smisla za psiholoke detalje enine due pokrenute oveanskim oseanjem, nego samo za velike, obimne linije, iz kojih se slau dinovske linosti, ovaploenja uvek jedne jedine eminentne tenje ili misli. U Aristofanovim abama Eshil s ponosom istie da je samo uzvieno njegova oblast, i da u njoj nema pristupa ni jednoj ljudskoj strasti. Posle Homera ja sam prikazao Patrokla i Teukera lavovskog srca, da bih ulio graanima elju da se izjednae sa ovim velikim ljudima, im odjekne glas trube. Ali ja nisam izvodio na scenu ni bludnicu Fedru, ni Stenobeju, a ne seam se da sam ikad prikazao zaljubljenu enu. Pod pritiskom fatalnosti, u koju veruje Eshil, izraavajui vie oseanje to ih zatalasava, katastrofe sazrevaju u duama Eshilovih ena. Tako u Persijancima () mati Kserksova i udovica Darijeva Atosa (), sugerirana jednim runim snom i svojim saznanjem o promenljivosti sree i tragediji egzistencije, pripremljena je ve svojim slutnjama na glas to e malo posle uti od glasnika o porazu Persijanaca, i neiznenaena e se predati lamentacijama. Eshilov bog, jo slepi gonilac zloina do poslednjeg kolena, kao biblijski, neumitan je prema nesrenome Edipu i njegovim potomcima. Edip je, kao to je poznato, u neznanju ubio oca, i oenio se majkom Jokastom, sa kojom ima dve keri: Antigonu i Ismenu, i dva sina, Eteokla i Polinika. Kad je Edip saznao za svoje nehotine zloine, u uasu je iskopao sebi oi. Zatvoren tako slep od sinova u jednu runu kolibu, bacio je na njih najtea prokletstva, i prorekao im je da e ubiti jedan drugog, otimajui se o vlast. U tragediji Sedmorica pod Tebom ( ) starija ki Edipova Antigona javlja se kao zastupnik boanskog prava. Kad od glasnika uje da su braa zadala
98
Etika feminizma
jedan drugome smrt, Antigona u oseanju nemoi da se otme od sudbine uzvikuje: O neumoljiva Parko, alosna deliteljko sudbine! Crna Erinijo! kako je vaa mo velika. Ona ustaje protiv naredbe tebskog senata da se Polinik, kao neprijatelj otadbine, ne sme sahraniti. Gladni vuci nee se astiti njegovim mesom. Neka se niko ne usudi da na to pomisli. Ja sam samo ena, ali u znati da mu iskopam grob... I ona, u stavu zastupnice vie pravde, odlazi da sahrani brata. U uvenoj trilogiji Orestiji () pored Ilijade i Odiseje najgrandioznijoj poemi Staroga Veka, iznosi Eshil kraj Homerovog Ahila, kome dolazi glave njegova perdna ena Klitemnestra. U prvoj tragediji trilogije, Agamemnonu (), straar javlja Klitemnestri da je video dugo ekani znak o padu Troje. Ahilova ena pokazuje sav privid radosti, i dolazak pobedonosnog Ahila pozdravlja dugim govorom, i uveravanjem o ljubavi i vernosti. Nareuje robovima da razastru purpurne tepihe, da preko njih Agamemnon pree. Agamemnona je strah od toga purpurnoga puta to ga iznenada vidi pred sobom; on ima zle slutnje i boji se osvete bogova, no ipak prelazi. Ali Kasandra, Priamova ki, mlada i lepa proroica Apolonova, koju je Agamemnon kao zarobljenicu doveo sobom, zastaje; ona dobija inspiraciju proricanja, i u bolnoj tiradi otkriva zauenom horu da e Klitemnestra ubiti i Agamemnona i nju. Eshil obino nije ulazio u psiholoke suptilnosti, ali pokazuje izuzetno mnogo noe pri davanju Kasandre: ona je od svih njegovih linosti najutananije izlivena. U vizionerskom delirijumu tajanstvena devojka jadikuje: Ah, ah, Bogovi!... O, Apolone! Apolone! Ah, Bogovi! ta se sprema? Kakav novi zloin, kakav uasni prestup se priprema u ovoj palati !... Ah, nesrenice! ti se usuuje?... Da li u dovriti?...Trenutak se pribliava. Udarci se udvajaju i pojaavaju... Nebo! o nebo! ta vidim?... Sama supruga je ubica...O da mene nesrene!.. Kakva je moja alosna sudbina?... Bogovi! gde vodite alosnu Kasandru? Gde, ako ne u smrt... Jo jednu samo re, poslednju molbu. Sunce to mi sija poslednji put, i vi budui osvetnici skupo naplatite mojim varvarskim ubicama lako izvodljivu smrt robinje bez odbrane. Sudbino smrtnih ljudi! Kad su sreni, jedna senka moe da im narui sreu; a kad su nesreni bivaju zaboravljeni, kao potez zbrisan vlanim sunerom... Od nezemaljske sibile, sve utonule u predoseanje nesree, grubo odudara svirepa Klitemnestra to hijenski ubija mua i Kasandru, iz strasti prema Egistu, svome pomagau u zloinu. Po svrenome delu, opijena satanskom radou, razornna ena bezobzirno daje maha svojoj krvolonosti. Kao u bunilu, ona govori kako je izvrila ubistvo. Dva puta sam ga udarila, dva puta je jauknuo, kolena su mu se savila, i on je pao; trei udarac, rtva podzemnome Bogu, uvaru mrtvih,
99
survao je njegovu duu u podzemni svet. Zatim simulira osvetu izneverene ene: Kako su oboje dobili ono to su zasluili! On je ubijen, a kraj njegovih nogu lei predmet njegove strasti, ovaj labud to je otpevao svoju smrt... Hor govori da ona odie krvoproliem, da krv tee iz njenih zapaljenih oiju . Ali i ako tip hladnokrvnog i loginog zloinca, Klitemnestra je u stvari orue sudbine, jer, po fanatinom Eshilovom verovanju, jedno zlo nunim nainom proizvodi drugo. Drugi tragiar, po prirodi i ziki i duhovno raskono obdaren, ugledni strateg, omiljen od sviju, ak, kako se verovalo, i ljubimac bogova, pisac skoro 111 tragedija (od nih je ostalo samo 7), savremenik Perikla, Sokrata i Fidija, Sofokle (roen 498 ili 495 g. pre Hr. u Kolonu, a umro 406 g.), nije vie pesnik uzvienog. Po uspeloj analogiji Hartovoj Eshil lii na peiza na Alpima, a Sofokle na zalazak sunca na moru, Eshil na MikelAndela, a Sofokle na Rafaela. Najharmoniniji tragiar, Sofokle je uneo u dramsku poeziju i moralnu reeksiju i psiholoka opaanja, ali je ouvao ipak sklad i meru, i nije se izgubio ni u moralnoj patetinosti, kao Eshil, ni u dialektikim suptilnostima, kao Euripid. Sofoklove linosti nemaju titanske odlike; mramorno plastine, one su podlone ljudskim zabludama, ali su po etikim kvalitetima nad prosenim ljudima. Kod Sofokla spoljni trijumf fatuma nad ovekom esto je potisnut moralnom pobedom ovekovom: zato njegove linosti ne guraju vie u krivicu i zabludu mrana sudbina, proroanstva i snovi; oveanskije od Eshilovih, one su same odgovorne za svoju sreu. Sporiji u voenju tragedije cilju, i obdareniji smislom za raznolikost i psihike pojedinosti, Sofokle odstupa od Eshilove mitoloke i istorijske drame, i obraujui iste predmete, i predstavljajui iste linosti, sprema zemljite za psiholoku dramu, koju e u svoj potpunosti dati Euripid. Zato su Sofoklove ene manje uzviene nego Eshilove; one se esto uzdiu moralnom sveu od ljudskoga boanskom, ali se njihove sklonosti i vrline uvek kreu u okviru mogueg. U najbesprekornijoj svojoj tragediji Kralju Edipu ( ), Sofokle prikazuje Edipovu traginu enu i majku Jokastu kao skeptika. Ona ne veruje proroanstvima; iskustvo ih je demantovalo... znaj da ne postoji smrtni ovek koji zna vetinu proricanja . eli da rastera Edipove strepnje. ta vredi oveku da strahuje, kad je igraka sudbine, i kad ne moe da ita budunost? Najbolje je ostaviti sve sluaju, i uivati u ivotu. Ali kad se otkrila sva fatalna pometnja, ije su rtve i ona i Edip, Jokasta podlee; nema snage da izdri iznenaenje beslovesne sudbine, i vea se, dok Edip odlazi da luta po svetu sa kerima. U Edipu na Kolonu ( )
100
Etika feminizma
istaknuta je dirljiva ljubav Antigonina prema ocu, i, neto manje, Ismenina. Edip priznaje da su keri, koje su mu uasnim sluajem i sestre, bile bolje prema njemu nego sinovi. Oni za koje je bilo prirodno da se brinu o eni, zatvaraju se u kuu kao bojaljive devojke, a vas ostavljaju da umesto njih podnosite sva zla to snalaze jednog nesrenog oca. Od Sofoklove Antigone (), kanona antike tragedije, ni jedna drama Staroga Veka nije skladnija i uravnoteenija. Antigona je drama o smrti smele i ponosite keri kobnoga kralja. Predmet njen je nastavak Eshilove Sedmorice pod Tebom. Pred zidovima Tebe zadali su jedan drugome smrt Edipovi sinovi, Eteokle i Polinik. Kralj Kreon zapretio je da e kazniti smru onoga ko sahrani Polinika; sme samo da bude sahranjen Eteokle, branilac Tebe. Protiv te zapovesti buni se sestrinski pietet Antigonin; ona, na suprot ljudskom pravu, istie boansko. Njena sestra Ismena nema hrabrosti da ustane protiv Kreona, i savetuje sestru da pogne glavu pred pravom jaega. Pomisli, najzad, da smo ene tek I da se s ljudma teko boriti. Pa kada jai nama vladaju, Sluat ih treba, da su gori jo. A ja u toplo mrtve moliti, Da oproste mi to sili ustupam I sluam one koji dre vlast. Hteti to ne sme radit ludost je.8 Antigona se ne boji pretnje; ona hoe da bude izvrilac venog prava mrtvih. Pred njenom nepokolebljivom gurom jo bednije izgleda neodlunost Ismenina. Kad tako zbori mrska si mi ti, I mrska treba da si mrtvima. Pa pusti mene mome bezumlju: Strahote nema to e spreit me Da, ipak, asnom smru umrem ja. Straar javlja Kreonu da je neko sahranio le, i posuo ga suvim prahom. Kreon trai od straara da neizostavno pronae krivca. Straar dovodi Antigonu. Ona priznaje delo, i ne boji se smrti. Meutim, Ismena je slomila kukavitvo, i dolazi da sa sestrom podeli kaznu,
8 Antigonu citiramo po klasino jasnom prevodu G. Sime Pandurovia.
101
no Antigona tu rtvu ne prima. Nita ne pomau molbe Kreonovog sina Hemona, koji voli Antigonu. Kreon ne poputa, a Antigona je spremna da umre. O sugraani! evo Antigone, to na svoj zadnji odilazi put I suncu baca poslednje poglede. Ja ga vie neu videti! Bog pakla, to tamom svojom obavija sve, Odvee me ivu na rub Aherona, Pre no to ljubavi mi pesmu zapojae; Sa Aheronom venana u biti. Mladi ivot u Antigoni i slika mrane peine, gde e iva zaboravljena biti, zamagljuju, za nekoliko trenutaka samo, njeno elino herojstvo. Zidovi Tive, otadbino moja! Bogovi moje zemlje! Svreno je! Mene odvode! O, pogledajte vi Kraljicu svoju, samu, naputenu, ta trpi, i od ije ruke sve, Jer verna bee dunosti boanskoj! Kad Kreon, najzad, na navaljivanje proroka Tirezije, daje dozvolu da se Antigona izvede iz peine, katastrofa je ve ispunjena u svim takama: Antigona se obesila o svod svoje peine, Hemon se kraj nje ubio, a njegova mati Euridika izvrila je samoubistvo od alosti za sinom. Pored Antigone, pune ljubavi i ovenosti, stvorio je Sofokle jo jednu jaku enu, moda ak umetniki savrenije isklesanu. Elektra () je nepodobna da zaboravlja i oprata; ona je mrana demonska priroda, ijom se osvetnikom inicijativom izvruje odmazda i pravinost. Poto je Klitemnestra ubila Agamemnona, njena ki Elektra izgubila je svu ljubav deteta prema majci; u najdubljem jadu ona osea besnu mrnju i smilja samo osvetu. Iz oeve kue, gde ivi ponieno i tuno, kao prezrena tuinka, podstie ona iz daljine svoga brata Oresta da se osveti oevim ubicama. Orest, sa prijateljem Piladom, dolazi najzad iz tuine, da pohodi grob Agamemnonov. Na grobu oevom objanjava Elektra horu otmenih devojaka da je njena neumorna mrnja, to ni za trenutak ne opada, sasvim prirodna u sramoti i unienju u kojima ona ivi. Na prestolu oevom sedi njegov ubica.
102
Etika feminizma
U takvim prilikama ne mogu biti posluna, ni utati; ne, u zlu je preka potreba raditi zlo. Njena mlaa sestra Hrizotemis mnogo je pomirljivija sa sudbinom; ona uzaludno savetuje sestru da se ostavi nekorisnoga gneva, i svojom neodreenom savitljivou podsea na Ismenu. Uznemirena jednim zloslutnim snom, Klitemnestra alje Hrizotemis da prinese rtve na Agamemnonovome grobu, a Elektra odvraa sestru da ne skrnavi svetinju grenim Klitemnestrinim darovima. Pred Elektrom pravda Klitemnestra svoj zloin; ubila je mua da mu se osveti to je rtvovao njihovu ker Igeniju. Elektru je oajanje nainilo zrelom i otroumnom, i ona ne prima taj razlog. A kad bi bilo pravo da jedno ubistvo sveti drugo, onda i Klitemnestra treba da umre. Elektra otvoreno priznaje majci koliko eli da joj se osveti. Siromah Orest provodi alostan ivot, a ja ga doista podstiem da ti se osveti, kao to me ti okrivljuje. I, kad bih samo mogla, ja bih ti se osvetila, budi sigurna u to. Elektra zna da njena oseanja nisu svetla, i da ne dolikuju mladosti, ali sramno delo nauilo ju je sramnom oseanju. Sofoklova Klitemnestra, udna ivota i uivanja, grevito moli Febusa da je odri na vladi. Prema skovanom dogovoru, Klitemnestri se javlja da je Orest poginuo. Pohlepna na ivot, ena neuzdrano klie od radosti: sad joj ne preti ni jedna opasnost vie. A u Elektri ova vest oivljava i poslednje podzemne slojeve njene neutoljive snage za osvetom: sad kad nema Oresta ona e izvriti njegovu misiju. Ali, malo posle, Orest izlazi pred nju. Fanatina osvetnica gura brata u zloin, i strasno trai pomo od Apolona. Dok Klitemnestra, iza pozornice, preklinje Oresta da joj se smiluje, Elektra je na sceni neumoljiva. Ni ti se nisi smilovala na njega, ni na njegovoga oca. Njenom inicijativom Orest ubija i Egista. Konsekventna u svojoj neprobojnoj i zasienoj mrnji, Sofoklova Elektra nije nita manje nemila nego Klitemnestra.9
9 Tip Elektre daje prilike da se uporedi umetnost tri velika tragiara na istome predmetu. U Pokajnicima () Eshilovim Elektra je u glavnom posrednik da se izvri pravni zakon odmazde. U momentima gde probija njena linost, ona je meka nego Sofoklova. Euripid u nekoliko menja okolnosti tragedije; njegova Elektra nije vie ni medijum fatuma, ni tragina osvetnica, nego je izvrsni dijalektiar, to vetinom argumentiranja ostvaruje osvetu. Vredno je interesa pomenuti kakav obrt daje Euripid prepirci izmeu Elektre i Klitemnestre, pre no to e ovu poslednju ubiti Orest. Klitemnestra, na aluzije Elektrine o njenom zloinu, izgovara se da ga je uinila zato to je Agamemnon prineo na rtvu njihovu ker Igeniju, i to ne u interesu svoje kue, ni radi spasa druge dece, nego
103
Ostalo je od istorije knjievnosti nezapaeno da Trahinjanke (), pepeljuga izmeu Sofoklovih tragedija, sadre jednu ljubomornu enu, izuzetno delikatne due i neobine budnom saveu. Ustreptala Herkulova ena Dejanira () hoe da povrati pokolebanu ljubav svoga mua, i alje mu haljinu, natopljenu krvlju kentaura Nesosa, jer veruje da ona ima arobno dejstvo te vrste. Ali Herkul u njoj izgori, a Dejanira, nemona da podnese posledice svoje dobronamerne zablude, ubija se. Dva velika grka tragiara stvorila su dakle nekoliko enskih tipova klasino preienih i kristalnih, i time trajno privlanih za sve docnije dramatiare klasinih tendencija i ukusa. (Misao, Beograd, 16. februar, 1924, str. 273280)
zbog bestidne Jelene. Sem toga, on joj se vratio sa menadom u prorokom delirijumu, sa Kasandrom. Svojim neverstvom dao joj je on rav primer, jer kad ena grei izvodi Klitemnestra jedan sasvim slobodouman zakljuak, kriv je u stvari mu. A protiv nas se diu prekori, dok niko ne krivi pravoga krivca, oveka. Elektra, sa toliko sostike vetine, obara ovu argumentaciju. Niko te ne poznaje bolje no ja. Pre no to je bilo reeno da se tvoja ki prinese na rtvu, i tek to je tvoj mu napustio palatu, ti si ve bila pred ogledalom, i nametala tvoje plave kovrde... Lud je ko se oeni ravom enom zbog njenoga zlata ili porekla: te veliine ne vrede kao skromno imanje u estitoj kui. Kao to se vidi, Euripidova Elektra ima odlina svojstva jedne uenice sosta, ali nikako dignitet tragine junakinje.
104
Etika feminizma
Ibzenova shvatanja ene

U skoroj prolosti, a, mestimino, i u nae dane, opirno se raspravlja ili se samo dodiruje pitanje, da li je Ibzen bio feminist ili antifeminist. Ima uglednih kritiara koji osnauju drugo miljenje. Tako uveni interpretator Ibzena Georg Brandes dri da dramatiar prvobitno nije imao simpatije za enu, i da Stuarta Mila nije voleo zbog njegove knjige o enskome pitanju. U istini, raspravljanje oko stava prema eni norvekoga pisca treba obeleiti kao vetaki izazvano i na silu postavljeno. Jer u njegovim dramama je ne samo neosporno, nego i sa otvorenom jasnou sproveden zahtev da enu valja osloboditi ekonomski, socijalno i etiki. Dolazimo do opirnih rezultata i kad traimo po Ibzenovim delima feministika izgraivanja u strogome smislu rei. Ali da bi ta izgraivanja izgledala organskija, valja ih izvesti iz njegove opte koncepcije o eni, sa kojom su duboko srasla. Pada u oi koliko esto dramatiar dodeljuje enama sublimirane i izuzetne ciljeve. Bilo bi osnovano rei da su, u celini posmatrani, njegovi enski tipovi ne samo izrazitiji, nego i ivotvornije sadrajni nego tipovi ljudi. Njegovoj obilnoj galeriji ena sa znaajnim opredelenjima moe se potraiti slinost tek kod Euripida. Norveaninov pogled na enu direktno proizlazi iz njegovoga kulta linosti. Savesni i neumitni procenjiva moralnih vrednosti, on se, pre svega, bori za neogranienu slobodu linosti, i podie osnov svoje Etike da je individuum kao takav neprikosnoven. Tom principu pridata je najira optost i nunost; prema tome prirodno je da e on zadrati svoju celokupnu vanost i kad bude primenjen na enu. Otuda prosvetljeno uvianje, po kome je ena sposobna da bude centar svih sticajeva to e odvesti moralnome razdanjivanju ljudskih odnosa. Jo vie, kao da je ena samom prirodom naroito obdarena da, sugestijom jo vie nego razlozima, izvodi na povrinu najbolje snage ljudi, jer do moralnoga osloboenja ona bre dolazi nego ovek. Neposredna otvorenost Eline Gildenleve otima Nileu Likeu, sebinom Don uanu optereene savesti, prvi put u ivotu spontanu izjavu. vrsto verujem: ena je najvea mo na zemlji, i u njenoj ruci lei da odvede oveka tamo, gde Bog otac eli da se on nalazi (Gospoa Inger na Estrotu). Naputeni i unesreeni kralj Skule, Boji pastorak na zemlji, pred kraj svoje
105
egzistencije etiki se preiava, i nalazi svetlost i mir ozaren vedrinom to mu sija od dveju ena (Pretendenti na presto). Agnesa, kao verna pratilica, ide u no do smrti za Brandom, koji do protivprirodnih i zastranjenih konzekvencija nee nikakav kompromis i nikakvu prividnu radnju. U tvrdoj i munoj borbi Brandovoj i Agnesa se lomi. Voena od oveka iji je put bogu strm i uzak, Agnesa ima strahovitu snagu da prinese i poslednju oveansku vezu Brandovom antiivotnome principu: Sve ili nita (Brand). Dok Per Gint u kome preovlauju haotini elementi luta i razbija se kroz sve situacije ne samo ovog nego i drugih svetova, njegova neokaljana sutina gde nisu prodrle spoljne pometnje ivi u vernosti, ekanju i ljubavi Solvejginoj (Per Gint). Religijsko obeleje ima sugestija dveju ena na cara Julijana Apostatu koji je, ve uveliko obdaren srednjevekovnim sklonostima, udno hteo da spase helensku kulturu, a preko koga je Ibzen izrazio svoju mutnu ideju o sjedinjavanju ideala iste lepote Starih Grka i hrianske samilosti u treem carstvu . Julijanova ena Jelena koja ga ne voli, i koja se lomi izmeu telesne ljubavi prema njegovom bratu Galosu i mistine ljubavi prema Hristu, utvruje, svojom smru, neizgladivu mrnju carevu prema Galilejcu. Jer ona, u egzaltaciji smrti, uobraava da je dete zaeto u njoj plod Hristov. Meutim, na samrtnikoj postelji carevoj, hrianka Makrina daje njegovome grevitome umiranju hrianski odblesak i razreenje (Car i Galilejac). Hildina sugestija na graevinara Solnesa jedna je od najsnanijih kod Ibzena. ena koja je umela da itav svoj ivot naseli i ispuni fantazijama, oivljuje u graevinaru tenju za dostizanjem kraljevskoga, dominirajueg vrha. Slina nekoj arobnici, mami ona Solnesa u visine, a on, kao somnambula, penje se, odvlaen njenom vrelom eljom. Zasenjena harfama u vazduhu i dialogom Solnesovim sa Bogom, Hilda ne shvata da je privlana snaga mlake i mlitave svakidanjice pokosila jedan smeli uzlet, jer je u njoj otelotvorena enja za izbavljenjem oveka od uskih granica zemlje (Graevinar Solnes). Ibzen jednoj grenoj eni dodeljuje doraslost za veliko preienje i religiozne analize savesti, i tako je ini nosiocem moralne odgovornosti. Atmosfera Rozmersholma, udnoga doma gde se deca nikad ne smeju, a odrasli ljudi nikad ne plau, preporodila je Rebeku Vest, razdanila je njene tamne prestupe, i sloila je nenu bezobzirnu volju. Oplemenjih ula i obasjana samoodricanjem, Rebeka Vest, pod vlau zakona to ranije za nju nije vaio, sama sebi presuuje odmazdu za muko duhovno ubistvo koje je izvrila (Rozmersholm). etrnaestogodinja Hedviga, koja svojom sonom imaginacijom proiruje uskost domaeg ivota, ima hrabrosti da se ubije, da bi dala nepobitan dokaz odanosti svome tobonjem ocu, jednom tupome listru, kome e ta smrt, u najskorijem roku, postati samo jedna lepa tema
106
Etika feminizma
za deklamovanje (Divlja patka). Irena je poklonila skulptoru Rubeku svoju mladu, ivu duu, i ila je po svetu bez due. Iscrpljena svojom rtvom, prinesenoj Rubekovoj inspiraciji, Irena lii na jezovitu utvaru nekadanjeg ivog oveka (Kad se mi mrtvi probudimo). Najmarkantniji tip ene kod Ibzena, Heda Gabler, izopaava se, u oajnoj suenosti jednoga neprivlanoga braka, u demonsku razoriteljku. Ali kroz svu Hedinu negativnost sija jedna via potreba za lepotom i za konstruktivnim stvaranjem, to nagovetava da je njen ivot mogao dati druge mogunosti, da se nije prostako i smeno kao prokletstvo navlailo na sve to ona dodirne (Heda Gabler). Kod Ibzena se ponavlja motiv raznorodnoga uticaja dveju ena na jednoga oveka. Nekadanja vestalka Furija, erinijski sugestivna, odvlai Katilinu u carstvo tame. Ali pred ljubavlju verne Aurelije sila zla i strahota smrti odstupaju od Katiline (Katilina). Margita gospodarica Solhauga posle tekog guenja u ivotu sa mrskim muem i posle primicanja rubu zloina, ima snage da pregori sudbonosnu ljubavnu strast svoju, i da, blagoslovivi vezu svoje sestre sa ovekom koga je sama volela, ode u manastir (Sveanost na Solhaugu). Ela Renthajm, u kojoj je Jon Gabrijel Borkman ubio veliku ljubav, i postavio je da ivi kao u sunevom pomraenju, poseduje udotvornu snagu odricanja i rtvovanja, dok je njena sestra Gunhilda zaneena i bez saalenja prema oveku to joj je fatalno zacrnio egzistenciju (Jon Gabrijel Borkman). Ibzenove junakinje skoro uvek su jasno svesne svoga poziva na zemlji, i na suprot predodreenosti stavljaju svoju elinu volju. Hjerdis, svirepo pogoena zbog svoje izigrane i osramoene ljubavi, fatalne arobnice to nee ni u Valhalu bez Sigurda, izjavljuje da nema nikoga ko zna ta jedna ena moe. Istina je da svetom vladaju zle Norme, ali njihova je mo neznatna, ako ne nau u nama pomagaa. Srea pripada oveku dovoljno jakom da Norme podstakne na borbu. Legendarni okvir ovekoveavanja ini Hjerdisinu diabolinu snagu jo reljefnijom nego to je snaga Hede Gabler. Iz ove analize nepobitno se vidi da je dramatiar pripisao eni visoki dignitet. Ali ne samo to, nego je on smatrao za prirodno i neophodno da ena postane nezavisnom, i da dobije potpunu slobodu na koju svako bie ima sveto pravo. Otuda je njega tako snano i privukla njegova kompatrijotkinja Kamila Kometova. Ali zacelo bi, i bez toga uticaja, Ibzen dao svoja dela sa feministikim problemima. Jer svaki etiar to se bori za integralno osloboenje linosti mora posebno da uzme u obzir poloaj i prava ene. U nekoliko svojih drama Ibzen razbistrava, na razne naine, pitanje o iz-
107
bavljenju ene od veza tradicija, navike i naopakih shvatanja o njenoj materijalnoj i moralnoj potinjenosti. Celokupnu svoju koncepciju o uzdizanju ene do prave normalne linosti osniva dramatiar na etikim temeljima; otuda je ona ozbiljnija i korenitija nego to su isto feministika razlaganja koja su samo izraz ekonomskih i socijalnih potreba. Komedija ljubavi u stvari je propaganda razumnih brakova, na suprot Kamili Kometovoj, koja je u svome romanu Amtianove keri bila protiv konvencionalnih brakova, i traila samo veze iz ljubavi. Dramatiareva teza u ovom delu idealistiki je utanana: da bi ostala uzvieni doivljaj due, ljubav se ne sme vui po svakidanjici koju je nemogue iistiti od banalnosti. Upuivanjem na brakove ija je osnova potenje i uzajemno potovanje, Ibzen je eleo da ouva istu ljubav kao najsublimnije oseanje. Ovu njegovu eminentnu tenju nije teko izmiriti sa postulatima feminizma. U Savezu omladine Selma Pretsberg teko optuuje svoju okolinu to u njoj nikad nije gledala svesnu i slobodnu linost, nego jedno zavisno bie koje treba blagonaklono pomagati, ali ne ozbiljno uzimati. Oblaili ste me kao lutku, i igrali ste se sa mnom, kao to se sa detetom igra. A ja sam elela da sa vedrom radou podnesem neto teko, ja sam ozbiljno eznula za svim to podstie, die i uzviava. I Selma, prethodnica Norina, ne pristaje da bude muu samo privlana uteha u njegovom munom poloaju. Potreba svesnih ena da izvuku ljude iz lai u koje su oni, kao lanovi drutva, tegobno obavijeni, jako je istaknuta u Stubovima drutva. U ovome komadu sretamo tri ene to su uspeno rasvetlile svoju unutranjost, i rade na tome da razbiju ivotne neistine kod drugih. Mlada Dina Dorf ne moe da se pomiri sa tesnim i suenim granicama uobiajenoga morala. Ona tei za neim viim, irim. Istinita i iskrena prema sebi, ona eli, da ima oko sebe prirodne ljude. Ona e sama raditi u Americi, gde je otila sa ovekom koga voli, ona hoe da utvrdi svoj ekonomski poloaj, jer ne eli da bude stvar koju mu jednostavno uzima na sebe. Marta Bernik osea koliko svi pate pod prokletstvom obiaja i navika. Uviavna devojka ne pristaje da se uda za oveka 10 g. mlaega od sebe, i ako ga bezmerno voli, jer zna da bi takav jedan brak svakako bio nesrean. A dovoljno je plemenita da u svome odricanju ispreda zlato, a ne gorinu. Najindividualnija ena ove drame, Lona Hesel, gui se u drutvu svojih. Njoj se ini da moralno platno zaudara kao mrtvaki pokrov, jer ima vie volje, karaktera i samilosti nego njena okolina. Ona se predala tome da otrgne junaka svoje mladosti, konzula Bernika, iz trostruke lai, u kojoj on udobno ivi. I Lona uspeva da zatalasa Ber-
108
Etika feminizma
nikovu savest; on sam osea koliko je stidno to je pomou lai postao stub drutva. On stie hrabrost da to i javno prizna i, kao posle trovanja, dolazi sebi. Kad probueni Bernik uzvikuje: Danas sam nauio da ste vi ene stubovi drutva! Lona odgovara: Tada si nauio kolebljivu mudrost. Ne! Duh istine i duh slobode to su stubovi drutva! Tako Lona Hesel, podarena najizvrsnijim kvalitetima, upotrebljava svoje snage i svoja saznanja da etiki digne oveka koga voli. Domom lutake Ibzen je dokazao da je razumeo sutinu pitanja o osloboenju ene do poslednjih psiholokih tananosti. Ova drama, teka od sadrine, iznosi evoluciju jedne ene od, prvo oeve, a zatim muevljeve lutke, do svesnoga bia to samostalno eli da rei ozbiljne ivotne probleme, od kojih je ranije bila zaklonjena. Kukavno obmanuta u svome grozniavome iekivanju uda to e nju i njenoga mua sjediniti u suverenome razumevanju, ona ima odlune hrabrosti da posee u korenu neistinu svoga braka, i da ostavi oveka koji joj je postao tu, i troje dece to je sa njime imala. U nekadanjoj lepravoj evi koju nije iscelilo udo jer se dobrotvorna uda tako retko dogaaju u ovome svetu grubosti i opsene, izvrio je se preokret prosvetljenja; shvativi oajni smisao svoga braka, videla je da ne sme vaspitavati svoju decu, sve dok ne izvri jedan prvobitniji i prei zadatak, dok sebe ne vaspita. Ja znam da e svet tebi davati za pravo, Torvelda, i da neto slino i u knjigama stoji. Ali ta svet kae, i ta u knjigama stoji, to ne moe vie da bude merodavno za mene. Ja moram sama da razmiljam, da bih dola do jasnosti o stvarima . Pogreili su interpretatori koji su preokret u Nori obeleili kao psiholoki nemogu. Obasjavanja obino dolaze iznenadno; ali ovde je ono bilo dovoljno pripremljeno vidovitim slutnjama Norinim. Otuda je sasvim pojmljivo to joj se uinio nemogui dalji ivot sa ovekom uskovidim listrom, pored koga su najlepe tenje njene linosti ginule. Kreacija Nore koja je otila da se posveti svetoj i najpreoj dunosti prema sebi, kada je dola do saznanja da ne sme primiti ni za koga odgovornost dok prethodno ne formira sebe, najnepobitnije dokazuje pietet Ibzenov prema borbi ene za dostizanje njenih prava. Kakve strane posledice donosi nasilno odravanje lanoga i nemoguega poloaja u braku uinio je oevidnim Ibzen u crnoj svojoj drami Aveti, na bogato simbolian nain. Brak Helene Alving bio je pokriveni ponor, o kome je ona odravala privid neuvenim naporima. Njen ivot, ispunjen grevitom eljom da se ve jednom svri duga i gnusna komedija, prate
109
avetinjska oseanja. Mora da u celoj zemlji okolo ive aveti. Mora da ih je toliko mnogo, kao peska na moru. A, sem toga, svi se mi tako kukavno bojimo svetlosti. I la to je sa dobrim smerom podilazila, strahovito se sveti gospoi Alving; sve pojedinosti te lai bivaju svirpo unitene i razvejane. Jezovitije tragino od svih antikih junakinja, pruie ona sinu otrov, da ga razrei od muka bolesti, nasleene od oca; poto je od njega ula da mu nije trebala ni poklanjati tako jadan ivot. Zgusnuto nagomilanim uasima u ovome delu, norveki moralista je odsudno obeleio kao fatalnu la u odnosu na problem naslea. U Narodnome neprijatelju Petra, ki Dr. tokmana, pravina je, slobodoumna i nezavisna. Svoje napredne ideje ne dri zatvorene izmeu etiri zida, nego ih javno ispoveda. Ona veruje da se Hovstad bori za istinu i napredna miljenja, i da zato pomae astan rad njenoga oca; kad doznaje da Hovstad to ini to je zaljubljen u nju, odlazi sa gnuanjem. Jer ova moderna Antigona ima dovoljno duevne jaine da shvati tvrdu istinitost rei svoga oca, da je najjai na svetu onaj ovek koji je sam. Halucinirana Elida Vangen osveuje se iz svoje morbidne zemlje, i prima svesno svoj brak tek kad joj je mu dao potpunu slobodu odluivanja i opredeljenja (Gospoa sa mora). Jer, kao to je dramatiar, dobro znao, osnov veze izmeu oveka i ene koji su oboje svesni i razvijeni moe biti samo uzajamno nepritenjivanje i sloboda potpunog ostvarivanja individuuma. Posle ovoga ralanjavanja ne moe vie biti sumnje o tome da je norvekome moralisti, koji je verovao da e unutranjom revolucijom linost doi do svoga svestranoga ostvarenja, naroito leao na dui teak poloaj ene. Jo vie, Ibzen je dosledno sproveo svoje ubeenje kako jedna via etinost moe biti ostvarena u drutvu samo kad se porue tetne i nemoralne predrasude to ometaju razvijanje svih mogunosti koje u eni lee, i sputavaju puni zamah njenih sposobnosti. Tako kontroverza o feminizmu ili antifeminizmu kod Ibzena ne izgleda samo proizala iz dokolice, nego i iz neuvianja glavne stvari: da je u Norveaninovome stvaranju sve manje glavno nego tenja da se iz ljudskih odnosa iskljue sve podreenosti i zavisnosti, zasnovane na povrnim konvencijama, a sankcionisane drutvenim slepilom i zlom. (Letopis Matice Srpske, Novi Sad, juliseptembar 1927, str. 245252)
110
Etika feminizma
V PORTRETI
111
Pesnikinje i lozofkinje stare Grke

Danas vie nije potrebno dokazivati da ene sa velikim smislim stvaraju u knjievnosti i umetnostima, da sa sigurnim uspehom rade na nauci, i da stiu sve temeljniju podlogu za svoje usavravanje. Lepi rezultati koje su ene ostvarile raznim organizacijama, sprovedenim i sa savesnom doslednou i sa energinom istrajnou, njihovi nauni pronalasci i umetniki produkti koji mogu da izdre takmienje i sa najizvrsnijim produktima ljudi da podsetimo samo na epohalna otkria Sonje Kovaljevske ili gospoe Kiri, na duboko etike romane Dorda Eliota i na bele severne fantazije Selme Lagerlef, na spiritualnu oseajnost Elizabete Brauning i na iv izraz Hristine Roseti, ili na Miting visoko talentirane Marije Bakirev, sa koga pulzira ivot, sve su to presudne injenice da se sa stvaralakom moi ene mora raunati. Ali ne samo u modernom vremenu, kad je enama u glavnom osigurana mogunost da se neometano udubljuju u ozbiljan rad, i ako se i sad jo esto spotiu o prepone nepoverljivosti, surevnjivosti i podcenjivanja ljudi, nego i u samom poetku istorijskog doba, kad ta mogunost nikako nije ni postojala, bilo je ena koje su jainom i toplinom svoga talenta, i irinom i svestranou svoje erudicije, bile potpuno ravne ljudima. I ba ta pojava je konani argumenat da je neistina sve ispredanje o tobonjoj inferiornosti ene, da je ona bila uvek dovoljno nadahnuta da izrazi svoja oseanja, i uvek dovoljno zainteresovana da zadovolji tenje svoga duha, ak i onda kad je njena potreba za intelektualnim ivotom nailazila na daleko rapavije i nesmiljenije udarce no to ih dobija moderna ena, i onda kad su okolnosti za njeno usavravanje bile u svakom pogledu kukavne. Zadraemo se na seriji ena koje su imale zasluga za staru grku poeziju i losoju. Sjaj duha starih Grka zasenjuje jo uvek, i pored svih novina civilizacije i tvorevina vie kulture. Ostae kao besmrtna vrednost tendencija grke umetnosti ka harmoniji i meri, odudarae venom lepotom od monstruozno nesrazmernih pokuaja umetnosti primitivnih naroda, i bie za sve vekove najsavreniji ugled. Intelektualni razvoj grkih ena bio je samim drutvenim ureenjem skoro iskljuen. Stari Grci, i ako u svemu drugom vrlo napredni, gledali su u njima
112
Etika feminizma
nia bia, i namenjivali im samo skuene poslove. Pa ipak, u prkos svemu, meu olimpiskim drutvom predstavnika grke poezije i losoje nailazimo na jedan, ne sasvim neznatan, broj ena ija je saradnja imala nepobitnih zasluga. Treba pomenuti i da su Grkinje bile velike umetnice u sviranju i u igranju, samo je tu njihova slava efemerna. Jo u doba kad se pesnika i moralna reeksija nije odvojila od mita i religije, u dobu koje je pre mitoloko nego istorisko, nailazimo na prvu grku pesnikinju. Ona je bila ki Kleobula, jednoga od sedmorice mudraca koji su dali prapoetke grke spekulacije, po ocu nazvana Kleobulina (pravo ime bilo joj je Eutemis). Plutarh iz Heroneje u svojoj Gozbi sedmorice mudraca opisuje je kao mudru devojku, proslavljenu vetinom zadavanja zagonetaka u stihovima, koje su zbog svoje duhovitosti doprle ak do Egipta. Od nje je sauvana samo ova zagonetka: Jedan otac ima dvanaest sinova; svaki od njih ima dvaput po tridesetoro dece sa dvojakim licem: jedna su bela, druga crna. Sva su ona besmrtna i vena, ali ipak sva izdiu i umiru.(Godina, meseci, dani i noi). Odmah posle ovoga poetka rascvetava se dorskoeolska poezija ena. Najistaknutija predstavnica te poezije, a zacelo i najvea od svih pesnikinja to su ikad postojale, jeste mlaa savremenica liriara Alkeja, Safo. Ona sebe, na eolskom dijalektu, naziva Psafom. ivot ove pesnikinje obavijen je tako romantinim legendama da, strogo nauno govorei, moramo priznati da o njenoj linosti ne znamo skoro nita pouzdano. Ona je poreklom sa ostrva Lezbosa, ali se ne zna je li roena u Eresu ili Mitileni (bie da je se iz svoga rodnoga mesta Eresa docnije preselila u vee, u Mitilenu). Iz otmene je kue, iji su potomci zauzimali visoke poloaje u Aleksandrovoj vojsci. Herodot (II, 135) pominje njenoga oca Skamandronima i brata Haraksa, koji je u Egiptu prodavao skupo lezbisko vino. Na zenitu svoje slave bila je Safo 610. g. pre Hrista, a ivela je jo 598.g. Napustila je Mitilenu, ne zna se zbog ega, i probavila je neko vreme na Siciliji. Verovatno je bila udata, ali je nepoznato za koga, i koliko. U jednome stihu pominje svoju ker. Imam divnu erku, moju milu Kleis; ona lii na zlatan cvet, i ja je ne bih dala za svu Lidiju, ni za dragi Lezbos. Ne izgleda da je doekala veliku starost, jer epitet (starija ena), koji ona sebi daje, moe da bude relativan. Postoji legenda da je se Safo, prezrena i odgurnuta od lepog mladia Faona, strmoglavila u more sa vrha leukadske stene. Naunik O. Miler misli da je Faon bio mitska linost koju je Safo slavila u svojim pesmama, a da je skok sa leukadske stene fantazija. U stvari zna se za nekoliko mitova o Faonovoj lepoti, udnoj privlanosti i neosetljivosti za ljubav. Severijus pria da je
113
Afrodita poklonila Faonu kutiju od alabastera sa balsamom koji mu je davao mo da fascinira sve ene. Jedna od njih, (ne pominje joj ime) strmoglavila se sa leukadske stene, od oajanja to joj Faon ne odgovara na ljubav. A postojao je i jedan religijski obred, za vreme Apolonovih praznika, kad su se krivci, izabrani da budu rtve, bacali sa visokih stena u more. Pri tome su injeni pokuaji da se oni spasu, i kad je to polazilo za rukom, slati su u tuinu. Bie da su pesnici taj obiaj alegorino primenjivali na ljubavnike. Adison10 daje jedan ngiran ali briljantan opis Sane smrti. Po njemu, Safo sa Lezbosa, zaljubljena u Faona, dola je do hrama Apolonovog, obuena kao mlada, u odelu belom kao sneg. Imala je na glavi venac od mirta, a u ruci mali muziki instrument koga je sama pronala. Poto je otpevala himnu Apolonu, poloila je venac na jednu, a harfu na drugu stranu oltara. Tada je skupila oko sebe odelo, kao spartanske devojke, i na oigled hiljade zaprepaenih gledalaca, uputila je se pravo najviem vrhu stene. Kad je se uspela, izrecitovala je jednu svoju pesmu, i survale je se sa stene, bre no iko pre nje. Mnogi od gledalaca priali su da je potonula u jezero, i da se iz njega nije vie pojavila; drugi su govorili da nije potonula, nego da je se pretvorila u labuda i odletela. Moda se to samo uinilo gledaocima, zbog beline i lepranja njenog odela, a moda je se doista metamorfozirala u muzikalnu i melanholinu ticu. Na suprot ovome, nekoliko epigramista u Grkoj Antologiji izreno tvrde da je Safo sahranjena na mitilenskom groblju. Srednja atika komedija (404340 g.) parodisala je Safo, dve stotine godina posle njene smrti, i stvorila o njoj runu sliku. Pod naslovom Safo ostalo je est komedija, od komediografa Ameipsiasa, Amplisa, Antifana, Dilusa,11 Epusa i Timoklesa, a pod naslovom Faon dve od Antifana i Platona. U svima njima Safo je bezobzirno karikirana. Prvi hrianski pisci prihvatili su kao istinu sve to su komediogra rekli o Sa. Povodom toga, stvorena je itava jedna velika literatura u kojoj su ugledni antiki i moderni naunici zalagali svoje autoritete da je jednom za svagda odbrane, ili da denitivno optue Safo.12
10 Spectator, No. 223, Nov. 15, 1711 and No. 233, Nov. 27, 1711. 11 Bez obzira na hronologiju, Dilus prikazuje kao ljubavnike Sane dva najpakosnija ismevaa, Arhiloha i Hiponaksa. 12 Friedrich Gottlieb Welcker zastupao je ozbiljnim argumentima moralnu istotu velike pesnikinje u svome delu Sappho von einem herrschenden Vorurtheil befreit, Gttingen, 1816. Nema ni malo objektivnosti u unim napadima Mure Williama (Sappho and the ideal love of the Greeks, u Reinisches Museum fr Philologie, 1847). Posle odbrane emi-
114
Etika feminizma
Bio bi vanredno prijatan posao spasti reputaciju jedne velike ene, ali se mi na tome pitanju neemo zadravati. Napomenuemo samo da je neprijateljstvo komediografa prema Safo moda poteklo iz predrasuda Atinjana o eni. Kod Jonaca uopte, a naroito kod Atinjana, poloaj ene, jo i u Periklovome veku, bio je veoma teak. Dok su Atinjani davali najbolje proizvode u svim oblastima duhovnog ivota, atinske ene, zatvorene u jedan nepristupaan deo kue, nisu se pomaljale iz tame kuevnog ivota. Postepeno su se formirala pravila o obrazovanju koje ena treba da dobije. Naime, valja je nauiti da vodi kuu i zapoveda sluavkama, i da neguje decu dok su mala. ak i Perikle kod Tukidida (II, 45) kae da je najbolja ona ena, o ijim bilo dobrim ili ravim stranama ljudi najmanje govore. Atinjanke nisu imale ni slobodu junakinja Homerovih, na primer jedne Nauzike. Samo je heterama bilo dozvoljeno da kultiviu svoj duh, i da uestvuju u javnim poslovima. Zato je Atina dala samo jednu veliku eni, Aspaziju, veoma uticajnu linost u atinskoj politici, uvenu i po tome to je prva osnovala u svojoj kui vrstu literarnog serkla.13 Meutim, Eolci i Dorci bili su irokogrudiji prema enama. Kod njih je se ouvala stara grka tradicija, kao je opisana u mitologiji i epskoj poeziji, i po kojoj ena uzima uee u drutvu i javnim zabavama. Eolskim i dorskim enama bilo je doputeno da slobodno izraavaju svoje misli i oseanja. Na taj nain mnoge od njih dole su do literarne slave. A Atinjanima, ubeenima da ena treba da ostane zazidana izmeu etiri kuna zida, morala je se uiniti preterano slobodna ena koja je pisala pesme, kao ljudi, i u njima javno govorila o svojim oseanjima. Zato sa najveom obazrivou treba primiti tvrenje konzervativnih komediografa, od kojih, u ostalom, isto tako nijedan veliki ovek nije ostao neismejan. Nesumnjivo u prilog Safo ide i to to su savremenici, najobaveteniji o njoj, dali mnoga veoma laskava miljenja o svojoj pesnikinji. Izvesno je da Safo nije bila hetera. Herodot (II,135) pominje njenu pesmu, u kojoj ona kori svoga brata Haraksa to je u Egiptu otkupio po vrlo skupu cenu uvenu kurtizanku Rodopis, i pustio je na slobodu. Safo se zacelo ne bi mogla buniti protiv tog bratovljevog postupka, da je sama bila hetera. U
nentnog klasinog lologa Willamovitza stvar je uspeno rasvetljena u Sanu korist. 13 Aspazija iz Mileta, druga ena Periklova, donela je iz svoje jonske otadbine utanano razumevanje losoje. Duhovno beskrajno nad svim atikim enama, ona je bila inicijator ogromnog duhovnog poleta u Atini posle persijskih ratova. Kao suvie slobodoumna nije se sviala komediograma; oni su je ismevali, okrivljavali za samski i peloponeski rat, i rasprostrli netano shvatanje da je ona bila obina hetera, sa neto duhovitosti.
115
ostalom, jo su neki stari literatori pravili razliku izmeu hetere Safo i pesnikinje Safo. U prilog naem miljenju govori i Alkej. U svojim stihovima naziva on pesnikinju ednom i ljupko nasmejanom Safo, okienom vencem od ljubiica (, , ). Zbunjen i uzbuen, on se ne usuuje da joj izjavi ljubav. Hou neto da kaem, ali me stid zadrava. A Safo mu na tu zagonetku odgovara: Da te je promala strast prema dobrom i lepom, i da se tvoj jezik nije spremio da kae neto zlo, stid ne bi pokrivao tvoje lice, nego bi govorio ono to je pravo . Nee biti mogue da ovako govori jedna hetera. U Sparti su postojala udruenja ena, na elu kojih su stajale najtalentiranije i najobrazovanije ene; tu su se mlade devojke obrazovale, i uile da pevaju i recituju. Slino tome, ene na Lezbosu ustanovile su kult umetnostima, samo u veem obimu i intenzivniji, jer je, u opte, u temperamentu Eolaca postojala jedna pasioniranost, pred kojom su bledila oseanja Doraca i Jonaca. Toga kulta radi obrazovani su klubovi gde se negovala poezija i muzika. Izgleda da je Safo bila centar najveeg takvog estetikog kluba, namenjenog da slui Muzama. Oko nje su se kupile devojke iz raznih krajeva Grke, da ue poeziju i muziku, kao to su se docnije kupili aci oko losofa atinskih. Sauvana su imena etrnaest Sanih drugarica () i uenica ().14 Udruenja eolskih ena poreena su sa manastirima i pansionatima, zatim sa konzervatorijumima za muziku i deklamovanje, najzad sa literarnim serklovima. Ali nije iskljuena ni mogunost da je Safo bila svetenica boginje Afrodite, koja na Lezbosu nije bila samo hipostaza enske lepote, nego svemona boginja, i da su uenice brale cvee boginji, i igrale i pevale pred njenim kipom. Safo naziva svoju kuu domom gde se neguju muze ( ), od koga alost mora da bude daleko. Kao i sve ene sa Lezbosa, ona stavlja umetnost vie svega, ponosi se svojim pesnikim talentom, i smatra da se sva materijalna preimustva gube pred duhovnima. Sa krajnjim saalenjem govori o nekoj eni to nije imala drugih odlika sem porekla, bogatstva i lepote. Kad umre, sva e biti sahranjena; nikakva uspomena nee ostati od tebe, potomstvo nee znati za tvoje ime, jer ti nema deo rua pijerijskih.15 Lutae bez slave po odajama Hadesa, lebdei meu senkama najneznatnijih mrtvaca. U jednom fragmentu s ponosom istie: Mislim da e nas se ljudi seati i u buduim vekovima, a o Muzama kae: One su mi
14 Ona pominje Anaktoriju iz Mileta, Gongiju iz Kolofona, Euneiku sa Salamine, Gorinu, Atidu i Mnasidiku. 15 Pijerijske rue su bile dar pesnicima. Pijerija je rodni kraj Muza, pod Olimpom.
116
Etika feminizma
dale svoje darove, i nainile su me slavnom. Lirika Sana je raznovrsna; znamo da je pisala himne, ljubavne pesme i epitalamiume (pesme koje se pevaju mladencima). Njeni stihovi pokazuju raskono obilje oblika, njen izraz je sugestivan svojom neposrednou, skala njenih tema je bogata; ona ide od burlesknog podsmeha velikim nogama jednoga devera i nestanih oseanja iparice, do ozbiljne i teke erotike, do tragike ostavljenosti. Niko nije tako uspelo kao ona dao mir noi obasjane meseinom i siestu junjakog letnjeg dana. Inspirisanost njena moe da se poredi samo sa nekim stavovima Platonovih dijaloga. Zato, udaramo glasom na to, nikakvo pedantno i dokono istraivanje nee umanjiti lepotu Sane poezije. Postojalo je devet knjiga Sanih pesama, sve su one izgubljene. Podela pesama u njima bila je izvrena prema metrima. Prva knjiga sadravala je pesme u sajskom stihu, to je metar koga je Safo pronala. U svakoj od knjiga nalazile su se pesme najraznovrsnijih ideja i oseanja. Prava predstava o privlanosti, pasioniranosti i vrednosti Sane erotine lirike moe se dobiti samo upoznavanjem sa istina mnogobrojnim, ali veinom kratkim fragmentima to su nam ostali od njenih pesama (ima ih 170). Srenim sluajem ouvane su i dve cele pesme.16 Prva je uvena i divna Himna Afroditi. Nesrena u ljubavi, Safo preklinje Afroditu da doe, i uini kraj njenim bolovima. Besmrtna Afrodito to sedi na prestolu ukraenom raznim bojama, keri Zevsova to snuje lukavstva, molim te, kraljice, ne ubijaj duu moju tugom i bolom. Nego doi kao pre, kad si jednom ula moj glas, pa ostavila zlatnu palatu oevu, i dola na kolima u koja su upregnuti vrapci, to te vode s neba, dodirujui svojim krilima crnu zemlju. Oni brzo stiu, a ti, blaena, s osmehom na besmrtnom licu, pita ta mi je sad, to te opet zovem. I koga ludo moje srce najvie eli da vidi? Pita me: eli li da te ko voli? ta te, Safo, alosti?
16 Theodor Bergk, u Poetae Lyrici Graeci, III Band, 4 Au., Leipzig, 1882, dao je, prema citatima gramatiara i leksikografa, sve to je mogue pripisati Sa. Pesme su svakako postojale do treeg veka posle Hrista, a tada su spaljene u Carigradu i u Rimu, zajedno sa pesmama drugih liriara.
117
Ako ta lepota koju ti voli bei od tebe, neka od ovoga asa tri za tobom, ako odbija tvoje poklone, neka ti ih sama daje, a ako te ne voli, neka te smesta zavoli. Doi mi, preklinjem te, i sad, izbavi me od tekog bola, i ispuni mi sve ono to moje srce eli. Budi moja zatitnica . U ovoj pesmi Safo je ublaila odvie jaku elju, koja bi mogla biti neprijatna, posredovanjem boginje Afrodite. Sana erotika nije disharmonina i neumerena kao persiska ili arapska, nego je sauvala isto grka preimustva, meru, sklad i ritminost. Druga, isto tako uvena i izrazita pesma, glasi: ini mi se ravan bogovima ko sedi prema tebi, i slua tvoj prijatan glas i mili smeh, jer meni od toga burno zakuca srce. im te vidim, ma za as samo, ja izgubim glas, jezik mi zanemi, vatra mi prolazi telom, ne vidim nita, u uima mi umi, hladan znoj mi tee sa ela, drhtim celim telom, zelenija sam od trave, i u svome ludilu izgledam neto malo bolje nego mrtvac. Rimski liriar Katul preveo je ovu pesmu, i posvetio svojoj Lezbiji (LI). Ostao je izvestan broj stihova iz Sanih epitalamiuma. U njima se nalaze najlepe slike iz prirode i najharmoninija poreenja klasine poezije. Ceo jedan San epitalamijum sauvan je u Katulovom prevodu (XLII, Vesper adest, invenes consurgite). To je hor mladia i devojaka, u heksametrima. U jednom odlomku daje Safo svee opis mladosti i lepote: Kako se slatka jabuka rumeni na visokoj grani, na vrhu najvie grane; berai su zaboravili da je uzberu; ne, oni je nisu zaboravili, nego nisu mogli da je dohvate. enu bez muevljeve zatite poredi sa neznatnim poljskim cvetom. Ona je kao zumbul koga pastiri u planinama gaze, kao rumeni cvet koji lei na zemlji. Safo ima prenjeno oseanje za lepote prirode; u fragmentima njenih pesama nailazimo na mnogo poreenja koja to pokazuju. Zvezde oko prekrasnog meseca skrivaju blistava lica kad on svojim punim sjajem sija nad zemljom. Mesec je zaao, a i Plejade (Sedam Vlaia), pono je, vreme prolazi, ja leim sama. Ljubav mi iznova potresa srce, kao kad u umi bura obori hrast. Ona pominje vesnika prolea, slavuja prijatnog glasa, neno ispletene vence oko nenog vrata, i san tamnih oiju, dete noi . Ona i sebe analizira: Nisam po prirodi rava, nego sam blaga Volim
118
Etika feminizma
nou, i za mene ljubav ima sjaj i lepotu sunca ali oni kojima inim dobro najvie me vreaju. esto izraava mutna stanja svoje due: Ne znam ta da radim, dua mi je podeljena alosna sam i traim Ne mislim da dodirnem nebo dvema rukama. U svojim himnama poziva Safo Bogove da siu na zemlju. Hodi, boginjo sa Kiprisa, i u zlatnim peharima poslui nektar, ljupko pomean sa slastima. Hodite sad, nene gracije i zlatokose Muze. U jednoj oplakuje Adonisovu smrt. Neni Adonis je umro; ta da radimo, Kitarejke? Udarajte se u grudi, devojke, i derite svoje haljine. Jednostavnost Sanog stila esto je neodoljivo graciozna. Slatka majko, ne mogu da tkam, slomila me je enja za jednim dekom. Devojko, devojko, zato si otila od mene? Nikad ti vie neu doi, nikad vie. Ostao je i jedan njen dobar savet: Kad se gnev rairi po grudima, uvaj se da jezik tvoj ne preska u ludo. I sami fragmenti sasvim su dovoljni da opravdaju ushienje Grka ovom neobinom enom, i da pokau koliko je ona imala smisla za lepotu, ljubav, prirodu. Iz njenih stihova odiu mirisi, boje, tonovi i svetlost Juga. Lepota njenih stihova zanosila je sluaoce staroga Veka. Pisci u Grkoj Antologiji nazivaju je desetom Muzom, detetom Afrodite i Erosa, uenicom Gracija, ponosom Grke, drugaricom Apolonovom, i proriu joj besmrtnost. Kao to je Homer jedini bio nazvan pesnikom ( ), tako je Safo jedina bila nazvana pesnikinjom ( ). Solon je rekao, kad je uo svoga neaka kako recituje Sanu pesmu: Ne bih bio zadovoljan da sam umro, pre no to sam nauio na pamet ove stihove. Strabon u svojoj Geograji pie: Safo je bila udna linost ( ): ni u jednom periodu, od kako ljudi pamte, nije se znalo ni za jednu enu koja bi, ma i u nekoliko malo, mogla da se poredi sa njom, po pesnikom talentu. Od pohvala i priznanja starih pesnika, izdvaja se svojom skladnou Horacijeva: ...spirat adhuc amor, Vivuntque comissi calores, Aeoliae dibus puellae. Stanovnici Mitilene toliko su se ponosili Safom, da su kovali njenu sliku na mitilenskom novcu, ... i ako je ona bila ena, kako dodaje Aristotelo. Kao veoma malo slavnih ljudi, Safo je slikana i na antikim vazama. Ali po sve119
mu izgleda da nije bila lepa. Platon je u Fedrosu naziva divnom, no time svakako misli na lepotu njenih pesama. Maksimus Tirus kae da je bila mala i crnomanjasta, a Ovidije da je bila genialna, ali neugledne spoljanjosti. Domoharis u Grkoj Antologiji, u jednom epigramu statui Sanoj govori o njenim sjajnim i umnim oima, a Anakreon pominje njen prijatan glas. Kroz sve vekove ostala je Sana lirika predmet ivog interesa i divljenja. Bajron je oduevljeno pevao o ostrvima Grke: Where burning Sappho loved and sung. A Adisonova tirada besmrtnoj grkoj pesnikinji moda nije mnogo preterana. Izgleda, kae on, da je se Sana dua sastojala iz ljubavi i poezije. Ona je oseala strast u svoj njenoj toploti, i opisala je u svim njenim manifestacijama. Ne znam da li nije moda dobro za oveanstvo to su njena dela izgubljena. Jer Sani stihovi su natopljeni takvom jednom nenou i ekstazom koja omaijava, da bi moda bilo opasno itati ih. U svakom sluaju i ovo to je ostalo od nje dovoljno je da je stavi u red najveih liriara svih vekova. Safo nam je sauvala imena jo nekih pesnikinja. Tako ona citira, kao svoje rivalke u poeziji, Gorgo i Andromedu. O njima nam nita nije ostalo. Meutim zna se da je Damola, Pamliranka, prijateljica Sana, pevala po ugledu na nju. Napisala je himnu pergejskoj Dijani, iji je kult proslavljen na aziski nain. Izgleda da je to imitacija Sane Himne Artemidi. I za docnije vekove ostala je slavna Erina, Dorkinja sa Telosa, iz 4. veka pre Hrista, i ako je umrla u devetnaestoj godini. Pod njenim imenom ostala je epska pesma Preslica (). Nju je, iz straha od majke, tajno spevala bojaljiva devojka, sedei za preslicom. Sadrina pesme je nepoznata, ali moe se sa dosta verovatnoe zakljuiti da je izraavala Erinina mlada oseanja, kako su se formirala pri monotonom radu. Zna se da se sastojala iz 300 heksametara, i da je smatrana kao vrlo uspela; mnogi su je stavljali uz Homerovu Ilijadu, Odiseju, Batrahomiomahiju, valjda iz simpatije prema rano umrloj pesnikinji. Pod njenim imenom sauvani su i epigrami. U jednome opisuje grob devojke Baukide: sa obe strane groba nalazi se stub sa Sirenama, simbolima smrti. Ako proe ko kraj groba, pa bio on odavde ili iz tuine, vi ga pozdravite i recite mu da sam bila mlada devojka, a da me sad krije grob. Recite da me je otac zvao Baukidom, i da sam rodom sa Telosa. A neka zna i to, da mi je verna drugarica Erina okitila grob ovim natpisom. Miljenje starih o njoj laskavo je. U Grkoj Antologiji stoji: Ovo su Erinine
120
Etika feminizma
pesme: kako su lepe, kako zvune! Ona je bila devojka od 19 godina, ali je daleko bolje pisala od veine ljudi. Da je smrt zakasnila, ija bi slava bila ravna njenoj? Ovaj sud je taan, jer iz ostataka Erinine poezije jasno je da je ona bila jedna lepa nada grke lirike. Za pesnikinju Korinu iz Tanagre u Beotiji, vrnjakinju Pindarovu, verovalo se da je pet puta u pesnikom takmienju pobedila Pindara. No jedni su govorili da je ona uspela zbog neznanja sudija, a drugi zbog svoje lepote, ali nikako zbog vrednosti samih pesama. Fragmenti njeni naroito su vani to pominju drugu beotsku pesnikinju Mirtis, koja se isto tako takmiila sa Pindarom. No zacelo nee biti da su Korina i Mirtis bile uiteljice Pindarove. Jedna anegdota pokazuje kako je razumno shvatila Korina upotrebu mitolokih motiva u poeziji. Njoj je jednom Pindar itao neku svoju himnu, iji su prvih est stihova sadravali skoro njenu tivljansku mitologiju. Povodom toga rekla mu je ona: Treba sejati rukom, a ne punim dakom. Mirtis iz Bizanta, mati tragiara Homera, pisala je epove, elegije i lirske pesme (). Antipater iz Tesaloniha visoko ju je cenio, i sa Praksilom, Anitom, Safom, Erinom, Telesilom, Korinom, Nosidom i Mirtidom ubrojao je u devet zemaljskih Muza. Za najbolje njeno delo smatra se Himna Poseidonu. Zna se da je imala pesmu Prokletstva (), ep , od koga je sauvano deset heksametara to govore o Zevsu i njegovome orlu, i epigrame. Ostao je ovaj njen epigram: Pozdravljam vas besmrtne vile uma i potoka, to rumenim nogama gazite ovim dubovima! titite Kleonima, jer je on vama pod ovim borovima digao niz divnih kipova. Od starih veoma potovana bila je Anite, iz Tegeje u Arkadiji, prestavnica mlae peloponeske lirike, a savremenica Mirtidine i Nosidine. Njene pesme se odlikuju nenou i dubinom oseanja i jasnoom misli; stil joj je elegantan, a epiteti lepo naeni. Pisala je epigrame i religiske pesme, a uvela je i obiaj da se posveuju pesme mrtvim ivotinjama. Od nje je sauvano oko dvadeset epigrama zavetnim darovima, svetim mestima i vrelima. Jedan glasi: Spusti umorno telo, strane, kraj ove peine. Kroz zeleno lie blag vetar ti piri. Napi se svee vode sa vrela. Ovde je prijatan poinak putniku kad je jaka ega. Naivan i iv je njen epigram petlu: Nee me vie u ranu zoru trzati iz sna lepranjem tvojih krila, jer te tajno u snu napade razbojnik, lupeki ti zabode nokat u grkljan, i ubi te.
121
Jedan epigram posveen je nekome robu: Za ivota bio je Mane (ime roba), a sad, kad je mrtav, moan je kao persiski kralj Darije. Najzad, veoma je neposredan njen stih o devojci na samrti: Erata zagrli oca, teke suze potekoe joj niz obraze, i ona izgovori poslednje rei: Oe, nee me vie biti! Umirem jadna i bedna, ve mi se mrai pred oima, crna ih zaklapa smrt. Posle Safe i Erine, Anita je najsveiji talenat meu grkim pesnikinjama. Seriju grkih ena koje su pisale pesme zavrava Nosis, iz Lokra u Donjoj Italiji, iz vremena prvog Ptolomeja. Od nje je ostao epigram u kome slavi Sirakuanina Rintona, tvorca travestije tragedije; zatim jedan gde govori iz svoga groba na obali putniku to ide u otadbinu Sanu: Ako plovi, strane, u Mitilenu, da se tamo zanese novim zanosom, reci Sa da sam bila draga muzama, da mi je lokranska zemlja kolevka i dom, i da se zovem Nosis. Poi dalje! Privlai bezazlenou sledei njen epigram: Lice Taumaretino gleda sa slike. Pogled joj je mio, a sjaj oiju iv. Kad bi je pas video, on bi mahao repom, mislei da gleda gospou svoje kue. Sa pohvalom su se pominjale Nosidine erotine pesme. Prelazei na grke losofkinje moramo odmah rei da je njihova vrednost manja od vrednosti grkih pesnikinja. Jer ni jedna Grkinja nije stvorila originalan lozofski sistem, po zanaaju ravan sistemima grkih losofa. Ali ima nekoliko grkih ena koje su se bavile losojom, duboko je poznavale, i imale za nju stvarnih zasluga. Od njih su osobito markantne kiniarka Hiparhija, praktinom primenom moralne doktrine, u iju je istinitost iskreno verovala, i neoplatoniarka Hipatija, svojom visokom naunom i losofskom erudicijom, uzvienou i dostojanstvom svoga karaktera i svojom jezivom i nezasluenom smru. Interesantno je napomenuti da je prva ena zasluna za grku losoju postala pristalicom doktrine koja je svojim tekim etikim zahtevima dirktno suprotna svemu, za ta se veruje da godi enama, i koja je strogou i surovou propisa odbijala od sebe ljude, naime za kinizam. Da se zadrimo sa nekoliko rei na kinizmu. Osnivalac kinizma, Antisten, drao je predavanje u bati Kinosargosu; otuda, ili od imenice , pas (jer su kiniari nazvani psei ljudi,
122
Etika feminizma
zbog njihovog prostog naina ivota), dobila je kola ime. Teite kinizma je etika. Kiniari su sokratovci, u koliko im je polazna taka Sokratov stav, da je vrlina znanje. Samo, po njima, za vrlinu je toliko isto potrebna sokratovska jaina karaktera ( ), koliko znanje i reitost. Cilj vrline je srea, a srea se sastoji u potpunoj slobodi od potreba (Sokratovo ). Zato se treba osloboditi svake potinjenosti, svake veze, i ostati bez porodice, kue, drave i gospodara. Mudrac je uzvien nad svim dobrima svetskim, nad vlau, imanjem, bogatstvom, au i ivotom, i dovoljan samome sebi. Koncepciju o osloboenju od potreba, upravo od iluzija ivota, kiniari su dosledno i doslovno priveli u praksu. Na taj nain postale su mnoge udne anegdote o istaknutijim kiniarima. A svi oni izgledali su kao divlji ljudi, sa dugom kosom i bradom, prosjakom torbom i ogrtaem. esto su bili predmet potovanja, ee ismevanja. itave gomile takvih losofa prosjaka viele su se jo i u Aleksandriji, za vlade Trojana, ak i za vreme Julijana. Isticali su se jednom vrstom svesne originalnosti; uivali su, na primer, da sa nekog uzvienog mesta odre masi grubu prediku. Zato su nazvani Kapucinerima Staroga Veka . Da bi duu nainili pristupanijom vrlini, kiniari su traili da se telo navikava na teak rad. Ideal im je bio Hrkul. Njegov ivot, pun strahovito napornih poslova, njegovo pobeivanje svih udovita koja su identikovana sa porocima, bile su glavne teme kiniara. Kiniari su prvi loso proletarijata u Starome Veku. Oni sistematski rade da oslobode grki duh od svih predrasuda. Njihova idealna drava je kosmopolitska, u njoj vie ne postoji razlika izmeu Grka i varvara, u njoj nema robova, nema Bogova, u njoj postoji zajednica ena i dece, a ljudi i ene imaju podjednaka prava. Moda je ova poslednja taka kinizma, jednakost oveka i ene, toliko zanela Hiparhiju, da se nje radi izmirila i sa svim drugim njegovim stavovima, a moda mu se rtvovala zato to je shvatila duboku istinitost kinike ideje, da je mogue sauvati ravnoteu due samo onda, kad ovek u opte nikako ne doe u dodir sa dobrima ivota. Hiparhija, iz Maroneje u Trakiji, poreklom iz jedne od najuvenijih plemiskih porodica, bila je ena kiniara Kratesa. Krates, uenik poznatog Diogena, jedini mislilac koga je Tiva proizvela, imao je retko bogatstvo od 300 talenata (milion i po dinara). Primer Diogenovog ivota i naina rada privukao je toliko Kratesa, da je, po jednoj verziji, razdao sav novac graanima, ne ostavivi nita za sebe, a po drugoj, dao ga bankaru sa naredbom da ga
123
isplati njegovim buduim sinovima, ako budu obini ljudi, a da ga da narodu, ako budu loso. Poto se oslobodio bogatstva, uzeo je tap i torbu, i poeo da putuje po Grkoj. Komediograf Filemon kae da Krates nije nosio i leti i zimi jedan isti ogrta, kao ostali kiniari, nego da je nosio leti tei, a zimi laki. Bio je ruan, i ma da obrazovan i otmen, namerno, na kiniarski nain grub. Nazvan je otvaraem vrata (), jer je imao obiaj da nezvan upada u kue, i nagovara ukuane da postanu kiniari. Obino je teran jo sa praga, ali je po negde imao uspeha, jer je govorio privlano i ubedljivo. Krates je pesnikkiniar; zna se da je pisao tragedije i kratke satirine i moralne pesme. Poznata je njegova karakteristika kinikih mudraca u stihu: Oni nikad nisu pognuti pod jarmom zadovljstva, i nikad nisu potinjeni, I potuju samo besmrtnu kraljicu Slobodu. U vremenu kad je Krates iao po Grkoj, Hiparhija je bila lepa i bogata devojka, sa vrlo mnogo prosilaca. Jednoga dana upao je u kuu njenoga oca ruan, sakat i aljkav Krates, i poeo je da govori. Sadrina Kratesovog govora toliko je zanela Hiparhiju, da je odmah izjavila kako hoe da se uda za njega. Roditelji, razume se, nisu hteli za to ni da uju; ali ona im je pretila samoubistvom, ako joj ometu nameru. Oajni roditelji obrate se za pomo samom Kratesu. Poto je njemu bilo savreno svejedno hoe li se Hiparhija udati za njega ili ne, upotrebio je svu svoju loginost i reitost da joj razbije elju. Ona je ipak ostajala tvrdoglavo pri svome. Kad ve ubeivanje nije pomoglo, Krates je metnuo pred nju ogrta, tap i torbu, i rekao joj: Ti polazi za ovo. Na to ona odgovori da polazi za njegovu linost, i time pobedi. Tako je svojom nepokolebljivou i samostalnou Hiparhija postala uvena ena Staroga Veka. Obukla je ogrta, uzela tap i torbu, i revnosno pratila Kratesa na svim njegovim lutanjima. I ako neno bogatako dete, elino je izdravala sve napore putovanja. Na jednoj gozbi, u dvoru Lisimahosovom, nala je se Hiparhija sa kirenaiarom Teodorom Ateistom. Poveli su diskusiju, u kojoj su im se miljenja bitno razilazila. Hiparhija je bila duhovita, i veto je obrazloavala svoja tvrenja, ali kad nije mogla da dokae Teodoru ono to je htela, reila je da se bije sa njime. Hiparhiji se pripisuju nekoliko dela, od kojih se ni jedno nije odralo do nas. Za uspomenu na svoju losofkinju ustanovili su kiniari praznik, nazvan Ki124
Etika feminizma
nogamija , veza kiniara, proslavljan u Fokidi. U stvari, veza Kratesova i Hiparhijina, osnovana na uzajamnom razumevanju i simpatiji, demantovala je ideju kiniara da treba ostati slobodan od svake veze i svakog oseanja. Druga Grkinja, koja se posvetila losoji, bila je pristalica kirenaike doktrine. Kirenaiari su uili da je cilj, kome ovek celoga svog ivota terba da tei, zadovoljstvo, , jer je zadovoljstvo jedino realno dobro, a bol jedino realno zlo. Zato se, po njima, vrlina sastoji samo u vetini da se doe do to veeg i to trajnijeg zadovoljstva. Filosofkinja Areta bila je ki osnivaa kole Aristipa Starijeg, a mati Aristipa Mlaeg. Otac ju je toliko uputio u svoju doktrinu, da je docnije mogla da je preda svome sinu. Poto ga je mati uila losoji njegovoga dede, mlai Aristip dobio je ime Uenik Majkin (). Areta je ubrojana u kirenaiare kao sledbenica svoga oca, ali se nije odlikovala nikakvim samostalnim miljenjem. Neobian interes za losoju pokazale su jo dve ene, uenice Platonove Akademije, Lastineja iz Mantineje i Aksioteja iz Filiusa. Preobuene u muko odelo, sa ogrtaima koje su nosili ljudi loso, dolazile su one da sluaju Platona, pa su posle same predavale ono to su nauile. Sve ostale Grkinje koje su radile na losoji bile su pristalice neoplatonizma. Da damo smo kratku skicu doktrine koja je privukla ene. Neposredno pre no to e se sasvim ugasiti, grki duh daje jo jednu grandioznu losofsku tvorevinu, neoplatonizam. U drugom veku posle Hrista, kad je stoicizam poeo u veliko da opada, javljaju se loso, nazvani neoplatoniarima; oni daju platonizmu nove oblike, u tenji da stari Platonov sistem rekonstruiu u svoj njegovoj istoti, i da tako dokau jedinstvo vaseljene. U svoje misli oni su neosetno uplitali mnoge religijske elemente, sasvim u duhu onoga vremena. isto saznanje nisu mnogo cenili, a krajnji cilj im je bio sjedinjavanje sa boanstvom pomou ekstaze. Materiju su smatrali kao zlo, a Platonove ideje pretvorili su u snage. Osniva neoplatonizma je Amonios Sakas, a njegov najvei predstavnik Plotin, losof koji se oseao dobro samo u oblasti istih ideja, i intenzivnije no iko oseao blaenstvo od sjedinjavanja sa venim biem. U koliko je vie opadalo rimsko carstvo, a varvari uspenije nadirali, u toliko se vie irio neoplatonizam, zajedno sa hrianstvom, poto su obe doktrine obeavale sreu u drugoj egzistenciji. Neoplatonizam je bio hrianstvu ozbiljan takmac, zato to je pridobijao obrazovane ljude. I mnogi napredniji
125
hriani bili su uenici ovog poslednjeg velikog grkog uenja, ak i Sv. Avgustin. A hrianstvo je pobedilo to je bilo pristupanije i shvatljivije masi nego suvie spiritualni i suptilni neoplatonizam. Poslednja neoplatonika kola, sa seditem u Atini, zatvorena je 529 g. posle Hrista, na zapovest Justinijanovu. Objanjivo je to je neoplatonizam, koji je posle Plotina dobijao sve mistiniji karakter i poetskiji oblik, imao dosta ena privrenica. Prva neoplatoniarka bila je Asklepigenija, ki neoplatoniara Bautarha iz Atine. Potpuno posveena u sve misterije ovoga uenja, ona je sa entuzijazmom saoptavala svoja znanja samo izabranima od uenika svoga oca, tako zvanoj porodici losofa . Kad je Proklus, veliki sistematiar neoplatonizma doao u Atinu, ona ga je nauila haldejskim proroanstvima i teurgiji (vraanju pomou dobrih duhova). Druga, Aria, zasluna je po tome to je nagovorila Diogena Laerta da napie svoju zbirku o losoma, delo od nepregledne koristi za Istoriju Filosoje, jer sadri podatke o grkim losoma ija su dela izgubljena. Ali i ako mu je dala ideju da napie jedan tako vaan spis, Diogen Laert je nigde ne pominje sa zahvalnou. Neoplatoniarka Aedezija, ena Hermijasa i mati Amoniusova, bila je slavna zbog svoje vrline i lepote, i zbog revnosti kojom se posvetila prouavanju neoplatonizma i vaspitavanju svojih sinova u tome duhu. Poslednja, najvea grka losofkinja je Hipatija iz Aleksandrije, ki prvoga matematiara i astronoma onoga doba, Teona. U najboljoj je snazi bila izmeu 395 i 408 g. posle Hrista. Otac joj je davao predavanja iz matematike i astronomije, jer je jo iz detinjstva pokazala veliki interes za te dve apstraktne nauke, a uputio je i u Aristotelovu losoju. Nezadovoljna nastavom svoga oca, otila je Hipatija u Atinu, i tamo poela da prouava losofske discipline na najiroj osnovi. Principe neoplatonizma predavao joj je prvo sost Proheres, a posle ef atinske kole Piutarh. I ako dete poklonika Aristotelovog, i ako veliki poznavalac pozitivnih nauka, Hipatija je postala neoplatoniarka. U Atini, gde su se u to doba i druge ene losofski obrazovale, ostala je dosta dugo. im je se vratila u Aleksandriju, Hipatija je postala predmetom opteg divljenja, u toliko pre to tamo nije vie bilo izrazitih predstavnika losoje. Uskoro je takav uspeh postigla, i toliko se proslavila, da je dobila katedru za
126
Etika feminizma
Platonovu losoju u svome rodnom mestu. Veliki krug uenika i uenica sluao je uvenu uiteljicu. Oduevljavali su se njenim znanjem, reitou, lepotom. Sinezius, neoplatoniarski losof, a docnije hrianski episkop, ovekoveio je Hipatiju u svojim pismima. On osea prema njoj duboki, iskreni pietet, i smatra je kao majku, sestru, uiteljicu. Pie joj: O majko moja, sestro moja, uiteljice moja! Ti si u svim ovim ulogama bila moja dobrotvorka. Dodao bih ti jo kakvo ime, kad bih znao koje e najbolje izraziti moje potovanje (er. 16). U pismu svome bratu naziva on Hipatiju dragom lozofkinjom koja voli boanstvo, kae da kod nje nalazi utehe za sve ivotne neprijatnosti, i da donosi odluke tek kad nju upita za savet, jer se oslanja na njen kritiki sud. U jednome pismu alje joj dva svoja spisa s molbom da kae svoje miljenje treba li ih tampati ili ne (er. 154). Kad je hrianski episkop bio toliko zanet Hipatijom, nije teko naslutiti koliko su se tek paganci oduevljavali njome. I ako je nosila jednostavan losofski ogrta, kao ljudi, bila je toliko lepa da su se mnogi njeni sluaoci zaljubljivali u nju. Visokom miljenju o njoj mnogo je doprinosila i njena besprekorna moralnost. Zvali su je losofkinjom, , a od imena njenog oca nainili su re (otac boanskog deteta). Umnoj, reitoj i lepoj eni odavali su potovanje i najvii aleksandrijski krugovi. Politiari i dravnici esto su je poseivali, i pitali za savet. Tako je Hipatija bila i linost od velikog uticaja. A zbog njene mudrosti i istog stava ljudi su joj se uvek obraali sa strahopotovanjem. Ostala je neudata; do kraja ivota su je nazivali ki Teonova ( ). O losofskom stanovitu koje je Hipatija zastupala u svojim predavanjima nita tano ne znamo. Najverovatnije je da je predavala neoplatonizam Jamblihov. Samo, dok je glavna tendencija Jamblihova bila da u grku narodnu religiju uplete neoplatoniarsku metaziku, i da joj tako da ivota i otpornosti u borbi sa hrianstvom koje je sve vie otimalo maha, kod Hipatije se moraju pretpostaviti karakteristike to odlikuju aleksandriski neoplatonizam od sirskoatinskog: izvesna nezavisnost metazike spekulacije, sa kojom je nerazdvojno jedno trezvenije tumaenje Platona, slabija veza metazike sa grkim i orijentalskim politeizmom, i vei nauni interes. Jer u Hipatiji su se razvile nezavisno dve sklonosti: jedna prema egzaktnim naukama, a druga prema mistinometazikoj spekulaciji. Damaskios, ef poslednje losofske kole, dao je u glavnom taan sud o losofskoj delatnosti Hipatijinoj. S pohvalom pominje da se nije zadovoljila isto matematikim obrazovanjem, nego se prihvatila i studije losoje (
127
), ali zato je on jo ne smatra za losofa u pravom smislu.17 Jer, zaista, znaaj pravca aleksandrijske losoje koji je zastupala Hipatija bio je poglavito istorijski, u koliko je podmlaivao neoplatonizam i omoguavao mu da ivi u jednoj sve vie hrianskoj sredini. Izvesno je velika politika uloga Hipatijina uzrok njenom traginom kraju, iako se svedoanstva o tome ne podudaraju. Glavni vinovnik njene smrti bio je Sv. Kirilo, episkop aleksandrijski. Po Damaskiosu, Sv. Kirilo je spazio jednoga dana kako u jednu kuu, pored koje je sluajno proao ulazi vrlo mnogo sveta iz otmenog drutva, a mnogi i ekaju pred njom. Na njegovo pitanje odgovorila mu je svita da je to kua losofkinje Hipatije, i da ona u to doba prima. Veliki uticaj Hipatijin probudio je toliku surevnjivost kod episkopa, da je odluio da je ubije.18 Ali nee biti da je fanatiki episkop ovom sluajnou bio obaveten o neznaboakoj losofkinji. Po drugoj, verovatnijoj verziji, pravi uzrok odluci episkopa da ubije Hipatiju bilo je losofkino tesno prijateljstvo sa prefektom Orestom, njegovim ogorenim neprijateljem. Ogromna mo aleksandriskih episkopa dovodila ih je neprestano u sukob sa prefektima, ak i onda kad su prefekti bili hriani. Da bi dobili pomonike u borbi protiv episkopa, prefekti su potpomagali paganizam i neoplatonizam. Prijateljstvo losofkinjino i Orestovo izazvalo je meu hrianima sumnju da Hipatija ometa da se prefekt izmiri sa episkopom.19 Nije iskljuena ni mogunost da je astronomkinja Hipatija okrivljena za astronomske supersticije i za maiju. Hriani su oseali veliku odvratnost prema losoji i nauci, kojima su se iskljuivo bavili neznaboci, a naroito prema astronomiji, jer su se u pitanju o sutini zvezda neoplatoniarska i hrianska shvatanja sasvim razmimoilazila. Najzad, moda je iznenadnoj Hipatijinoj smrti razlog i sklonost prema neredima aleksandrijskih hriana. Jer poznato je da su im esto i sami njihovi episkopi bili rtve. Jednoga dana posta, 415 g. posle Hrista, skupila je se beslovesna rulja raspaljenih hriana, pod predvodnitvom anagnosta Petra, da izvri muko ubistvo. Filosofkinja Hipatija vraala se kolima kui. Njena kola su bila zaustavljena, ona skinuta sa njih, odvuena u crkvu i kamenovana. Kad su svrili nedelo, hriani su isekli telo Hipatijino na komade, i svetina je vukla krvave hrianske trofeje aleksandrijskim ulicama. Najzad su ostaci tela spaljeni na Kinaronu.20
17 18 19 20 Kod Suid, 1313, 15. Kod Suid, 1015, 4. Socrates, VII, 15. Suid, 1313, 5. Upr. i Nicephorus, XIV, 16. Redeuntem eam alicunde insidiose obser-
128
Etika feminizma
Hipatija je ubijena relativno mlada, u dobu oko 45 g. Poznato je da je napisala dva komentara: jedan na Astronomski kanon ( ) Ptolomejev, a drugi na Konusne Preseke Apolonija iz Perge. Ni jedno od njenih dela jo nije pronaeno. Moda ona postoje, pod lanim imenom, i izmenjena.21 Pripisivano joj je i jedno pismo Sv. Kirilu, gde kae da bi primila Hrianstvo, kad u njemu ne bi bilo apsurdne dogme da je Bog umro za ljude. Ovo apokrifno pismo je dokaz da je uspomena na veliku neoplatoniarku ivela i meu hrianima. Muenika smrt paganske losofkinje sjajne pameti, znanja i erudicije, dokazuje da je aleksandrijsko Hrianstvo sistematski ruilo i utiralo obrazovanost. Dugo posle smrti ove velike neoplatoniarke nazivali su drugom Hipatijom ene koje su se isticale znanjem. A jo i u vizantijskom Srednjem Veku govori Pselos o Hipatiji, kao o tipu uene ene. Na taj nain dali smo detaljni portret i poslednje slavne ene antike Grke. (Misao, Beograd, januar 1924, str. 2939; februar 1924, str. 109116)
vantes ex curuu detrexerunt atque in eclesiam, quae a Cesare nomen habet, rapuerunt, atque ibi vestibus nudatam testarum fragmentis enecarunt: deinde membratiin dissectam in locum, qui Cinaron dictus est, duxerunt atque ustularunt. 21 Upor. Tannery, Larticle de Suides sur Hypatia, Analles de la fec. des lettres de Bordeaux, 2 ann, tome II, 197200, str. 199.
129
Egipatska carica Kleopatra

Stari vek je dao itav niz istaknutih ena. Velikih Grkinja je najvie, jer su Grci zavrenom zrelou svoga duha i skladnom izraenou svoje kulture nad svima starim narodima. Sem obilno nadahnute cvasti zasieno erotinih ili mladalaki neposrednih pesnikinja, nailazimo u Grkoj na jednu izvanrednu pojavu: na ene lozofe to se samozaboravno interesuju za razreavanje zagonetke o svetu. Tako ve iz vremena prvih sistema grke lozoje, nerazdanjenog jo, zabeleena je pitagoriarka Theono, moda ena Pitagorina, koja je, po reima Porrijevim, od svih ena pristalica pitagoreizma jedina postala slavna. Docnije imamo istorijski detaljnije ouvane gure grkih lozofkinja. Pored ostalih, kiniarku Hiparhiju, to ostavlja ugodnosti ivota maenoga bogatakoga deteta, i strogo i doslovno sleduje oporim propisima kiniara, i lozofkinju, matematiarku i astronomkinju Hipatiju iz Aleksandrije iji je fanatini rad na nauci bio nagraen kamenovanjem.22 Grka je dala i Aspaziju, enu sigurnoga ukusa, pravoga uma i ne enskog politikog talenta, organizatorku knjievnih i umetnikih krugova, to je svojom duhovitou obezoruavala i nemilostivoga sudiju ljudi Sokrata. Aspazija ima vrlo mnogo zasluga to je kulturni polet u Atini u V veku pre Hr. ostao nenadmaen. Ove Grkinje su daleke i jo neprevaziene prethodnice gospoe de Sevinje, la Fajet, de Stal i Rekamie, zasanjane or Sandove, besmrtne etiarke Dorda Eliota; svih mnogovrsnih docnijih pesnikinja, od sloene i intelektualne Jelisavete Brauning, pa do treptave povorke Ruskinja: jumine, Lohvickaje, Galine i Solovjeve; najzad svih naunica i uenih ena. I Rim je imao nekoliko istaknutih enskih linosti. Ali kao to su se Rimljani u opte odlikovali mnogo vie snagom karaktera nego suptilnou duha, tako i kod Rimljanka ne nailazimo vie na izuzetne umetnike i umne obdarenosti, kao kod Grkinja; one se uvek istiu poglavito svojim etikim stavom. U koliko Rim vie jaa, i gvozdenim svojim moima uobruava svet, u toliko se sve vie gube blagotvorne osobine ena. Iz poetka razvoja svetskoga grada ostali su nam izvetaji o vrlim rimskim matronama to su bile besprekorne majke, supruge i patriotkinje; meutim kasnije retko nailazimo na
22 Upr. nau studiju Pesnikinje i losofkinje stare Grke, Misao od 1, i 16. januara 1924. godine.
130
Etika feminizma
nepriklonivo ponosne i jae od nesree gure, kao to je starija Agripina, Germanikusova ena, tragina braniteljka prava svojih sinova. Mnogo ee se Rimljanke uoavaju po zlu i razornosti. Mesalina, ena cara Klaudija, verovatno nije bila toliko negativna, koliko zavitlana strastima, ali njena dela ostaju ipak zato ozloglaeno bestidna. Mlaa Agripina, mati Neronova, postaje od smiljene intrigantkinje i hladne trovaice uasna furuja. A carica Faustina gnusnim svojim ivotom truje uzvienu stoiku duu svoga mua Marka Aurelija. U Starome Veku istie se i jedna izrazita Orijentalka, misirska carica Kleopatra. Po duhovnoj razvijenosti i obrazovanosti slina Grkinjama, ona je bezobzirnim ostvarivanjem svojih namera i nebiranjem sredstava da do kraja zadovoljava svoju vlastoljubivost i ambiciju ravna Rimljankama. Kleopatrini komplikovani politiki smerovi davali su pravac njenome ivotu, preplavljenom nemirnim dogaajima, i vrednom analize u svim pojedinostima. Kleopatra VII ki je egipatskog faraona Ptolomeja XI Auleta. Moda dete kakve sporedne ene faraonove, i tek docnije legitimirana, ona je ispoljavala odanu ljubav prema ocu; zbog toga je bila nazvana . Zadobijen kerkinom naklonou, otac joj je, kao najstarijoj od etvoro dece, ostavio presto. Prema egipatskom zakonu sama ena nije imala pravo da vlada; zato je testamentom odreen njen stariji brat, desetogodinji Ptolomej, da joj, po tamonjem obiaju, bude suprug i suvladar.23 Tako je se sedamnaestogodinja Kleopatra popela na egipatski presto 51 g. pre Hr. Brzo poto je postala vladarkom Egipta, 49 g. pre Hr., za vreme graanskoga rata, doao je mladi Gn. Pompej u Aleksandriju, da izvri jedan nalog svoga oca; tom prilikom zaljubio je se u Kleopatru.24 Tako je Pompej bio prvi Rimljanin koga je zanela egipatska carica. Zbog odlunosti i gotovosti da brani svoja prava, mlada vladarka nije bila omiljena kod ministara. Bojali su se da sama ona ne zavlada Egiptom. I mali faraon je od toga strepio, i zato Kleopatra bude izagnana iz Aleksandrije 48 g., neto pre bitke kod Farzale koja je Cezaru donela vladavinu nad Rimom. Ali energina ena nije klonula duhom, nego je prikupila u Siriji najamnike, da pomou njih povrati presto. U blizini Peluziona nalazila je se vojska njenoga brata. U to vreme prispeo je na egipatsku obalu razbijeni Pompej, koji
23 Caes. Bell. Civ. III, 108, 3. In testamento Ptolomaei patris heredes erant scripti ex duobus llis maior et ex duadus liabus ea, quae aetate antecedebat. 24 Plut. Ant. c. 25.
131
se nadao da e u Egiptu nai utoita, ali je umesto toga bio muki ubijen. Neto kasnije stigao je i pobednik Cezar. Prvi Cezarov posao bio je da povrati vanost testamenta Ptolomeja Auleta. Stoga je naredio bratu i sestri da raspuste vojske, i poto se smestio u kraljevskoj palati u Aleksandriji, pozvao ih je tamo da ih izmiri.25 Mudra Kleopatra prvo se raspitala kako Cezar misli o njoj, pa kad je doznala da joj je naklonjen, pristala je da mu ode. A nadala se da e lako osvojiti pred enama slaboga zapovednika. Na njenu elju jedan prijatelj je odvede nou, na malome amcu, pred carsku palatu, i uvijenu u dak ukrijumari unutra.26 Njena dovitljivost zadivila je Cezara. U opte, Egipanki je za as polo za rukom da oara Rimljanina. Sutra dan je doao u palatu mladi Ptolomej; kad je u njoj naao sestru, mislio je da je izigran, silno se razljutio, i pozvao Aleksandrince u pomo. Cezar je u prvi mah osujetio pobunu time to je na sveanoj sednici, pred celim narodom, izmirio vladara i vladarku. Sav zauzet oseanjima prema Kleopatri, Cezar je za neko vreme zanemario svoja vojna preduzea. Njegovu zanetost hteo je da iskoristi ministar Ptolomejov, eunuh Potheinos, kome je vlast Kleopatrina sasvim kvarila raune. Eunuh je nainio plan da opkoli Cezara u Aleksandriji. Toga radi doveo je kraljevu vojsku iz Peluziona, a narod je bunio prianjem da e Cezar nainiti Kleopatru jedinom zapovednicom drave. Na taj nain buknuo je "aleksandrijski rat". Taj rat koga, po miljenju pisaca Staroga Veka, nije izazvala nuda, nego Cezarova ljubav prema Kleopatri, imao je tekih zapleta. Za vreme njega mlaa Kleopatrina sestra Arsinoe postala je narodnom caricom. I ako je egipatska ota izgorela, i Potheinos bio pogubljen, Cezar je zapao u veliku opasnost, i jedva se spasao. Najzad je ipak odneo denitivnu pobedu na kanibijskome Nilu 47 g.; egipatska vojska bila je unitena, a nesreni Ptolomej udavio se u Nilu. Posle toga Cezar je urno otiao u Aleksandriju; stanovnitvo se pokorilo njegovoj volji, i on je sad mogao da uredi egipatske dravne prilike onako kako je prvobitno hteo. Utvrdio je Kleopatru za caricu Egipta, a za savladara odredio joj je maloga brata Ptolomeja XIII. Jo dvatri meseca zadrao je se gospodar rimskoga carstva u Aleksandriji pored Kleopatre. Prireivali su raskone gozbe to su esto trajale do zore, i nainili su jedan izlet po Nilu, na divnoj noi, da Cezar upozna zemlju, jo
25 Caes Bell. civ. III, 107, 2. 26 Plut. Caes. 49.
132
Etika feminizma
u ono doba uvenu sa dinovskih graevina. Neobjanjivo je kako je uvek smiljeni Cezar mogao da za neko vreme smete s uma glavni svoj cilj, pored Egipanke. Tekog srca otkinuo je se najzad od nje, i otiao na ratni pohod u Aziju. Malo posle njegovoga odlaska dobila je Kleopatra sina. Po pristanku Cezarovom, dete je nazvano oevim imenom. Narod ga je zvao Kaizarion. A Cezarovi vojnici za vreme njegovoga velikoga trijumfa 46 g., ismevali su u pesmicama njegovu slabost prema Kleopatri. Carica je naredila da se skuje novac gde e ona biti predstavljena kao boginja Izida, a Kaizarion kao Eros. A egipatski svetenici objavili su da je dete stvorio bog Re, u obliku Cezara. Kleopatra je se bojala da e je Cezar u daljini zaboraviti, i htela je da ga to pre podseti na sebe. Otila je, zajedno sa bratom u Rim, sjajno opremljena, izgovor joj je bio rad na zakljuivanju nekoga saveza. Ciceron se sa bolom opominjao ohole carice to se nastanila s one strane Tibra u Cezarovim batama.27 Jer ona je htela i kod Rimljana da sauva svoj carski ugled. Ali Cezar ju je oduevljeno doekao. I njoj i bratu dao je titulu "saveznika i prijatelja rimskog naroda". Otiao je tako daleko da je cariinu zlatnu statuu postavio u Venerin hram. Pobrinuo se i za to da joj za vreme njenog boravka u Rimu od godine i po dana obezbede presto u Egiptu njegovi legioni. Da bi se mogao oeniti Kleopatrom, smerao je da donese zakon po kome bi mu bilo dozvoljeno mnogoenstvo. Rimski graani gledali su sa mrnjom na Cezarov odnos prema Orijentalki, jer su strepeli da rezultat toga ne bude prenoenje prestonice u Aleksandriju ili drugo kakvo istonjako mesto. Cezarovo ubistvo donelo je Kleopatri teko razoarenje. Ostala je posle Martovskih Ida jo neko vreme u Rimu neuznemiravana, jer se u tadanjem optem neredu niko nje nije seao. Moda je tada proraunavala kako bi za nju dobro bilo da Antonije doe do vlasti. Meutim politika situacija Rima i dalje se zaplitala. Sve vea mogunost graanskoga rata naterala ju je da tajno sa bratom napusti Rim. U otadbini je spremila svoju otu, i prikupila etiri legije to je Cezar ostavio kao posadu u Egiptu, da bi mogla da se brani, ako bude napadnuta. Posle toga, htela je po svu cenu da njen sin bude zvanino priznat za faraona; zato joj je prva briga bila da se oslobodi brata. Verovatno mu je servirala otrov. Tada je, na mesto brata, uzela za savladara Kaizariona.
27 Ad. Attic, 15, 15, 2. Superbiam autem ipsus reginae quum esset trans Tiberim in hortis, commemorare sine magno dolore non possum .
133
Kleopatra se neko vreme kolebala kojoj od stranaka to su se obrazovale posle Cezarove smrti javno da prie. Meutim, rimska republikanska stranka mrzila je diktatorovu prijateljicu. Smatralo se da je treba kazniti, i osvetiti ponienja to su Rimljani od nje trpeli za vreme njenog bavljenja u Rimu. Poto je videla da je sporazum sa republikancima iskljuen, carica je se stavila na stranu triumvira. Potpomagala je novcem i otom P. Korneliusa Dolabelu, glavnog predstavnika Cezarove partije na Istoku; poslala je sa Amienusom u Siriju etiri rimske legije to su se nalazile u Egiptu; ak se spremala i da lino odvede otu u Italiju. Sva ova dobra volja ostala je bez povoljnih rezultata: Dolabela je bio ubijen, Amienusu su oteli trupe, a kuga i glad pustoili su egipatsku zemlju. Neka retka srea sauvala ju je od Kasija, koji bi je, da mu se dala za to prilika, zacelo bezobzirno zbacio sa prestola i opljakao. U prvi mah Kasije je doista hteo da poe u Aleksandriju. Mamilo ga je egipatsko bogatstvo. Ali ba tada odazvao ga je Brut u Malu Aziju. Bojei se da se kraljiina ota ne sjedini sa Cezarovim pristalicama, Kasije je postavio K. Stanusa Markusa na Tainaronu sa 60 laa. Tako Kleopatri nita drugo nije ostalo nego da eka. Otila je samo sa otom na jedan izlet, ali je pretrpela brodolom, i razbolela se. Posle bitke kod Filipia, u jesen 42 g., gde su triumviri Antonije i Oktavian unitili Bruta i Kasija, Antoniju je stavljeno u dunost da ceo Orijent osvoji, zatim da ga kazni, uredi, i iskoristi njegove snage za triumvirat. Toga radi otiao je on u Malu Aziju. Neobino ziki razvijen, sa vratom kao u bika, Antonije je bio stvoren za ulna uivanja.28 Burno provedena mladost zbrisala mu je sveinu.29 Ipak je bio izvanredno izdrljiv; mogao je, kao prost vojnik, da podnosi najvee trapace, i da trpi glad i e.30 Lien viih duhovnih interesa, triumvir je imao dosta intuicije, ali mu je nedostajala doslednost. Jer kao to je esto menjao ljubavi, tako je menjao i namere.31 Ali je umeo da se naini popularnim. Bez jasne svesti o svojim sloenim dunostima, bez potovanja prema rimskim tradicijama, on je, pre svega, iao za svojim strastima. Zato ga je privukao orijentalski ivot, naroito njihovo despotstvo, saraj i harem.32 Na putu kroz Frigiju, Miziju, Galatiju, Kapadokiju, Siciliju, Celesiriju i Palestinu, iveo je kraljevski, naroito je uivao u enama.
28 29 30 31 32 Upr. Plin. Hrst nat. 14, 148. Plut. Ant. 2, 4. Ibid 9. Ibid 9. Plin. Hist. nat. 33, 50; 9, 19; 19, 22.
134
Etika feminizma
Triumvir je video Kleopatru jo dok je bila dete, kad je 55 g. pratio A Gabinija u Egipat;33 docnije je poznavao kao Cezarovu ljubavnicu. Sad, kao vrhovni gospodar, hteo je da obnovi sa njome poznanstvo. Pisao joj je da mu izae na susret u Siciliju, motiviui kako treba da se dogovore o partskome ratu, za koji se spremao. Ovo je bio samo izgovor, jer je novac za rat mogao dobiti od nje i bez linog sastanka. Carica se kolebala da li da poe ili ne. Tada je Antonije promenio ton: traio je od nje da doe, i da opravda svoje dranje za vreme graanskoga rata. Ali i ovo je bio nameteni razlog, jer je carica svesrdno pomagala trijumvire, i Antonije je to dobro znao. Kleopatra je se i dalje ustezala. Naposletku joj je triumvir poslao svoga poverljiivoga poslanika Kv. Deliusa, jednoga tipinoga udvoricu to je tada igrao veliku ulogu u Antonijevoj okolini, da je po svaku cenu privoli da doe u Tarzos, i opravda se zbog svoje dvosmislene politike.34 Delius je uverio Kleopatru da joj njegov gospodar nita na ao nee uiniti, jer je to najljubazniji i najgalantniji vojskovoa, i privoleo je da poe. U stvari, carica je dobro znala da e sve optube brzo pobiti. Ali ona je htela da joj susret sa Antonijem donese i mnogo ire rezultate, a ne samo razreavanje od krivice. Moda je ve onda, kad se pripremala za odlazak triumviru, mudra i vlastoljubiva ena imala u pojedinostima gotov ceo projekat kako e da proiri svoju vlast. U svakom sluaju ostaje sigurno da je proraunala, sa istonjaki raniranim ukusom i sa svom vrlinom jedne krajnje neobuzdane sujete, svaku nijansu svoga pojavljivanja pred Antonija. Svesna svoje privlanosti kojom je zagrejala mladoga Pompeja, i zadobila Cezara, carica je bila uverena da e brzo pridobiti i fantastinog i lako zaljubljivog Antonija, u toliko pre to je sad ve bila iskusna politiarka. A sugestivnost egipatske vladarke bila je doista neobina, pri svem tom to su preterana tvrenja docnijih pisaca o njenoj neizmernoj lepoti. Jer njene slike na novcu i na reljema izraavaju samo inteligenciju i energiju, a Plutarh, koji je pisao prema svedoanstvima savremenika, tvrdi da nije bila osobito lepa, ali da je neodoljivo osvajala njena vetina u ophoenju i voenju razgovora, koju je primila od Cezara. Naroito je zanosio cariin glas, slian muzikom instrumentu, i njena duhovitost i erudicija. Grki uitelji upoznali su je sa grkom obrazovanou, a ona je sama pobono prouila prastaru egipatsku mudrost i svu kulturu semitskih naroda. Na suprot ranijim Lagidima to nisu bili u stanju da savladaju ni jezike
33 Po Appianu, b c. 5, 8, on je nju jo onda zavoleo. 34 Plut. Ant. 25.
135
svojih podanika, Kleopatra je, sem egipatskog, znala jo i grki, jevrejski, arapski, siriski, etiopski, medski, partski i trogoditski. Tako je retko kojem stranom izaslaniku odgovarala preko tumaa. Uz to, umela je artistiki da se oblai, i time je postizala velike efekte. 35 Plutarh nam je sauvao detalje o Kleopatrinome odlasku Antoniju. Na pozlaenoj jednoj galiji sa purpurnim jedrilima i srebrnim veslima, plovila je Egipanka preko mora reci Kidnosu. Svirka auta, frula i harfa pratila je takt vesala. Ispod baldahina, protkanog zlatom, leala je Kleopatra, nametena kao Afrodita. Lepa mala deca, drapirana kao Erosi, stajala su oko nje i hladila je lepezama. A najlepe od njenih devojaka, obuene kao nereide i harite, bile su na krmi. Zasieni i udesno jaki mirisi irili su se du obale. Jer Kleopatra je znala da pravi vanredne mirise, uvene u Starome Veku.36 Antonije se nalazio na trgu u Tarzosu, i sudio u punoj opremi rimskoga triumvira; oko njega su bili stareine varoi, kneevi i poslanici raznih drava, i narod to je u strahu sluao. Tada je kroz gomilu proao jedan glas, i svi su poeli urno da se udaljuju. Ostao je sam Antonije na stolici sudije, opkoljen liktorima. A ceo se svet sa radosnim uzvicima slegao na obalu, da vidi kako je Afrodita dola u posetu Dionizu, radi cele Azije. Kleopatra je odbila Antonijev poziv na gozbu, ali je pozvala njega da kod nje doe na obed. Drugi rimski zapovednik smatrao bi svakako takav postupak za veliku smelost, ali je radoznalost nagonila Antonija da se odazove pozivu. Naiao je na sjaj dostojan mnogoslavljenoga bogatstva Lagida. Dvanaest punih stolova ekali su na goste. Zlatni sudovi, ukraeni umetnikim radovima, svetlili su se od retkog dragog kamenja. Zidovi i pod bili su pokriveni purpurnim tepisima. Ali najblistaviji utisak izazivalo je osvetljenje. Naime sve dvorane su sijale od svetiljaka i buktinja, rasporeenih u kvadrate i krugove. Svetlost su umnoavale vetaki nainjene naprave, to su odbijale zrake. Antonije nije bio u stanju da sakrije svoje divljenje. Carica ga je zamolila za izvinjenje to mu je pripremila tako prost doek; pravdala se kratkoom vremena, i obeavala da e ga u budue bolje gostiti. Uz to je smeei se dodala da e mu pokloniti celu spremu, ako mu se dopadne. Sutra dan je triumvir ugostio Kleopatru. Rimljani su inili sve da ne izostanu u sjaju za Egipanima, ali je prvi Antonije priznao da je njihova sveanost siromana i bezukusna prema cariinoj. Idua dva dana opet je Kleo35 Ibid, 27. 36 Ibid, 26.
136
Etika feminizma
patra bila domaica, i ponovo je zadivila goste svojim ukusom. etvrtoga dana, na primer, pokupovala je sve rue iz okoline, i pokrila njima pod za itav lakat visine. A basnoslovna izdanost njena je zaprepaavala. Tako je drugoga dana zamolila goste, da svaki ponese kui za uspomenu tepih na kome je leao, i sudove iz kojih je pio. Kad su se Rimljani nou krenuli kuama, jedne su ekale nosiljke, a druge bogato opremljeni konji. Uz to je pred svakim iao po jedan etiopski rob, i nosio buktinju. Na taj nain bili su pridobijani svi Rimljani, ak i oni to su najneprijateljskije bili raspoloeni prema carici. I ako je Antonije jo i ranije intimno poznavao rasko i sve vrste uivanja, on je sad oseao da su noa i raniranost egipatske carice nadmaili i najsmelije njegove fantazije. U stvari, Kleopatra ga je fatalno i za ceo ivot privukla jo od prvoga susreta. Jer Antonije je dobro uvideo kolika je razlika izmeu ove otroumne, obrazovane i kraljevski mone ene, i prostih, surovih i grubih Rimljanka. Ipak je pokuao da trai od carice objanjenje zbog njene dotadanje politike, ali ne, kao to je pretio, sedei na stolici sudije. Daleko od toga da se pravda, Kleopatra je prekorno nabrajala kakve je sve rtve podnela za trijumvire.37 I kao od ale nainila je ova neosporno superiorna ena od neobrazovanog i sujetnog Antonija sredstvo za dostignue svojih ambicija. Prvo je izdejstvovala da je potvrdi kao caricu Egipta, a Kaiziriona kao njenog savladara. Ali strepila je jo od svoje sestre Arsinoe, jedinog izdanka Lagida, i nekadanjeg skupocenog trofeja Cezarovog trijumfalnog pohoda. Jer posle Cezarove smrti Arsinoe je dola u Aziju, pridruila se Kasiju i Brutu, i primila kraljevske poasti u nekim varoima, naroito u Efezu. Posle bitke kod Filipia pobegla je u Artemidin hram; tu joj je, kao i ostalim beguncima, dodeljena milost. Kleopatra je izmolila od Antonija pristanak da se Arsinoe izvue iz hrama i ubije.38 Traila je i smrt svetenika Megabizosa, zato to je pozdravio kraljicu Arsinou, kad je bila primljena u hram. Efeani su molili Antonija da se smiluje na svetenika. On ih je uputio na Kleopatru, koja pomiluje Megabizosa. To je uinila ne iz saalenja, nego da bi dala na znanje kako podinjeni narodi treba uvek sa svojim molbama njoj da se obraaju. Iskoristila je Antonijevu mo da se oslobodi i drugih neprijatelja. Graani Aradosa dobili su zapovest da izdadu carici jednoga pretendenta to se izdavao za njenoga brata Ptolomeja XII; on je odmah ubijen. Isti nalog dobili su tirci za Serapiona, nekadanjeg Kleopatrinog admirala, zato to je na svoju
37 Appian b. c. 5, 8. 38 Dio. 48, 24; App., 9; Joseph. Antiq 15, 4, 1.
137
ruku, pomogao Kasiji protiv Dolabele. Sve molbe tiraca nisu nita pomogle. Poto je na taj nain ostvarila sve svoje najpree politike planove carica je pozvala Antonija da joj preko zime bude gost u Egiptu, i vratila se u svoju prestonicu. Antonije je pourio da to pre posvrava neodlone ratnike i politike poslove. Zatim je ostavio sve: poslanike iz Rima, vojsku, liktore, ak i insignije vojskovoe i svoje rimsko odelo. Pojavio se u Aleksandriji u grkom odelu, sa belim atikim cipelama na nogama, kao to nose egipatski svetenici. Tako je se ispunila Kleopatrina elja da rimskog zapovednika primi kao privatnoga oveka u svome carskome domu. Kraj Kleopatre proveo je trijumvir zimu 41/40 g; oseao je potrebu da se odmori od tekoga rada, i ako u stvari nije nita denitivno uinio da uvea moi Rima. itava stolea kasnije prialo se o raskonosti i zavitlanosti ivota egipatske carice i Antonija. Izgledalo je kao da ih neka nezasitna elja goni da iscrpe sva uivanja to ovekova fantazija moe da isprede. Osnovali su drutvo onih ijem se ivotu ne moe podraavati ()39; lanovi njegovi pokazivali su samo prividno naune i umetnike interese. A Kleopatra je sa nepogrenim instinktom nalazila sigurna sredstva da odri Antonija u dobrom raspoloenju. Igrala je sa njime kocke, lovila je, posmatrala je njegovo maevanje, pratila ga je kad je nou iao aleksandrijskim ulicama; on je tada bio preobuen kao sluga, a ona kao sluavka. esto su na tim avanturistikim etnjama dobijali psovke i udarce od prostih ljudi. Ipak je Antonije stigao da obie i aleksandrijske hramove, gimnazije i losofske kole. Plutarh je sauvao jednu anegdotu iz toga vremena Antonijevog nerada i zabludelosti u naslade. Jednom je lovio ribu ali nita nije uhvatio. Bilo mu je krivo da se pokae nevet pred Kleopatrom; zato naredi tajno nekim ribarima da se zagnjure u vodu, kad on zabaci udicu, i da zakae za nju ribu, to su je sami ulovili; tako je dva tri puta izvlaio udicu sa plenom. Kleopatra je opazila u emu je stvar, ali se pravila da nita ne primeuje, i divila mu se kako dobro lovi. Ali sutra dan pozvala je svoje ljude da dou na vodu. On je bacio udicu, a Kleopatra je onda zapovedila jednome od svojih sluitelja da se zagnjuri, i da zakai usoljenu ribu. Mislei da se plen uhvatio, Antonije trgne udicu, i izazove smeh sviju prisutnih. Tada je Kleopatra u ali rekla Antoniju znaajne rei: Ostavi, gospodaru, nama Egipanima, stanovnicima Farusa i Kanobusa, da lovimo ribu; to nije tvoj posao. Tvoj lov je da
39 Plut. Ant. 28.
138
Etika feminizma
osvaja varoi i drave, zemlje i kraljevine!40 Iz izgubljenosti u istonjake distrakcije osvestila je Antonija vest da je njegova ena Fulvija povela, na svoju ruku, rat protiv trijumvira Oktavijana. Sujetna i ljubomorna Rimljanaka htela je da na taj nain odvoji mua od Kleopatre. Sem toga, dole su i novosti o opsadi Peruzije i o nevoljama Antonijeve stranke, a zatim jo gore: da su Parti upali u rimske provincije, da su zagospodarili Sirijom, i da ugroavaju Fenikiju i Malu Aziju. Nova nepovoljna situacija odvaja Antonija od Kleopatre, sa kojom e itave etiri godine ostati rastavljen. U Efezu je trijumvir poetkom aprila uo o padu Peruzije, o begstvu njegovih pristalica i o Oktavijanovom zauzeu Italije. Fulvija je javila muu da mu dolazi. Antonije je poao u Italiju, i u Atini se sastao sa svojom enom. Izjavio je odseno da se nikako ne slae sa bez njegove volje zapoetim predueem, i odrekao je pomo svim daljim njenim planovima za osvetu. Fulvija je bila bolesna i ouena zbog nepravde to joj mu ini. Razlagala mu je da je radi odranja njegovoga ugleda povela rat. Trijumvir je u Egiptu navikao da mu se sve po volji ini; zato mu se, sravnjena sa ovom oporom enom, Kleopatra uinila jo privlanijom. Posle nemilih scena Fulvijina slabost se pogorala. Ipak je otpratila mua do Sikiona; tu ju je Antonije ostavio teko obolelu, i otiao je u Italiju, ne oprostivi se od nje. Kratko vreme posle toga umrla je teko uvreena ena.41 Sad Antoniju nita vie nije stajlo na putu da uglavi mir sa Oktavijanom. Ugovorom u Brundizijumu septembra 40 g. trijumviri su podelili rimsko carstvo: Oktavijan je dobio zapadne delove, Lepid Afriku, a Antonije Istok: Makedoniju i celu Aziju do Eufrata. Da bi ugovor dobio veu snagu, Antonije se oenio Oktavijanovom sestrom Oktavijom, koja je ba ostala udovica, a po lepoti nita nije ustupala Kleopatri. Ali misirska carica nije mirovala. Htela je po svu cenu da pomou Antonija obezbedi svoj uvek nesigurni presto. Po njenome uputstvu, egipatski astrolog u sviti Antonijevoj ubacivao je neprestano gospodaru da mu saveznik ne misli dobro.42 U jesen 39 g. Antonije ostavlja Rim, i provodi zimu sa Oktavijom u Atini. Oktaviji je polo za rukom da tarentskim ugovorom (jesen 37 g.) otkloni rat na pomolu izmeu njenoga mua i brata.
40 Ibid 29. 41 Plut. Ant., 30; Dio, 48, 28, 2. 42 Ferrero, Grandezza e decadenza di Roma, III 342; Upr. Plut. Ant., 33.
139
Krajem 37 g. poao je Antonije u Siriju, da preduzme rat protiv Parana. Blizina Sirije podstakla je u trijumviru neko vreme pritajenu ljubav prema Kleopatri. Seanje na nju sve je vie i primamljivije oivljavalo. Jer u Egiptu poznao je ljubav, luksuz i uivanja kao ni na jednom drugom mestu. Moralne odgovornosti prema eni i otadbini, ako su i muile trijumvira, bile su brzo uutkane. Jer zakoni i obiaji rimski nisu onemoguavali njegovu vezu sa Egipankom. ak je i Oktavijan, u jednome pismu Antoniju to nam je Suetonije sauvao, tretirao taj odnos kao sasvim prirodan. Ali i politiki motivi gonili su Antonija da se to pre vidi sa caricom. Naime predstojala mu je ozbiljna ofanziva, a on je imao vrlo malo sredstava. Dakle trebalo je od Kleopatre dobiti pomo. A moda je imao jo jedan tajni motiv: da pomou nje stekne legitimitet za osnivanje jedne velike helenistike drave. Odmah je poslao pouzdanog svog prijatelja K. Kapita, da doprati caricu u Siriju. Za Kleopatru su uvek bili od presudne vanosti njeni politiki interesi. Znala je da e joj ugled ojaati ako pomogne Antonija, ali je ipak postavila uslov: da Antonije postane njen zakoniti mu i savladar na istoku. Nije traila da se trijumvir razdvoji od Oktavije, jer je imala na umu samo orijentalsku poligamiju. Izgleda da joj je Kapito u glavnom obeao ono to je zahtevala. Ali Kleopatra se nadala da e jo bolje sprovesti svoju volju, kad bude kraj trijumvira. Tako je u prolee 36 g. otila u Siriju. Sva drugim utiscima potisnuta ljubav Antonijeva bila je za as razbuena i osveena. A ceo njegov dvor zadovoljavao je svaki mig cariin. Iste godine ispunila se najvea elja Kleopatrina: Antonije se oenio njome, ne rastavljajui se od Oktavije, jer je uzeo za sebe pravo poligamije. Jo ranije, moe biti 40 g., rodila je Kleopatra blizance, Aleksandra Heliosa i Kleopatru Selene; sad je dobila i sina Ptolomeja (Filedelfosa). Svu ovu decu Antonije je priznao za svoju. Supruzi odaju poasti jedno drugom: Kleopatra je dala da se u Beritosu skuje kraljevski novac ija druga strana nosi Antonijevu glavu; isto tako je Antonije naloio da se naini novac sa Kleopatrinom slikom i imenom na pozadini. Egipanka je sad traila od Antonija sve zemlje to su imali nekad egipatski carevi: pre svega Kirenu, Kipris i jedan deo Krita. To je odmah dobila. Zahtevala je i Fenikiju, i uspela je da joj pripadne cela obala od reke Eleutherosa do Egipta, sem slobodnih gradova Tira i Sidona. Zatim je izvojevala za sebe jedan deo Silicije, to je davao izvrsno drvo za graenje laa. Najtee je Antoniju bilo zadovoljiti njen zahtev da joj se ustupi cela Judeja i Arabija do mora. Nadao se da e je zavarati plodnom Celesirijom, ali ona nije poputala, jer je imala u vidu trgovake ciljeve svoje zemlje. U predelu Iturei
140
Etika feminizma
vladao je knez Lizamias, Ptolomejev sin; Kleopatra ga je optuila za sporazum sa Paranima, pogubila ga, i zavladala njegovom zemljom. Naroito je bilo mnogo komplikacija oko Judeje, od koje nikako nije odstupala, poto je tu imala protiv sebe Iroda, lukavijeg no to je bila ona. Jer Irod je bio valjda jedini ovek to je umeo da odri Antonijevu naklonost i pokroviteljstvo, i pored toga to mu je Kleopatra bila neprijateljica. Ipak je carica izvojevala za sebe bogate gajeve balsama i urama oko Jerihoa i jedan deo Arabije gde stanuju Nabotejci. Kleopatrine politike ambicije nisu bile utoljene ni svim ovim sjajnim uspesima. Htela je jo obimnije carstvo. Ali i darovi to je dobila ostavili su u Rimu dovoljno muan utisak. 43 Kada je, u leto 36 g., Antonije poao u rat protiv Parana, Kleopatra ga je ispratila do Eufrata, a vratila se u otadbinu preko Damaska i Judeje. Zadrala se kod judejskoga cara Iroda, da naplati porez na zakupljena zemljita na Crvenome moru. Ne zna se tano kako se njihov susret razvijao, ali je izvesno da su pokuavali da nadmudre jedno drugo. Moda je doista carica htela da ga uvue u svoje mree, a on se odupro iz straha da ga ona ne okleveta kod triumvira.44 Glavno je da je privid utivosti bio sauvan, i da ju je Irod, sa svima kraljevskim poastima, ispratio do Peluziona. Antonije je pretrpeo potpuni neuspeh u svojoj ekspediciji protiv Parana. urno je javio Kleopatri da doe na sastanak u Leuke Kome, jedno mesto izmeu Beritosa i Sidona. Verovatno je eleo da pored nje zaboravi na svoj poraz. Carica je dosta dugo oklevala, a Antonije je ekao sa silnim nestrpljenjem. Da bi mu bre prolo vreme, prireivao je gozbe, ali nije imao strpljenja da odsedi za stolom do svretka, nego se dizao, i trao na morsku obalu da vidi dolazi li Kleopatra. Najzad je ona stigla sa mnogo odela i novca, koje je Antonije razdavao vojnicima, tobo kao poklon od nje. Na taj nain hteo je da ublai neprijateljsko raspoloenje svoje vojske prema carici. Poetkom 35 g. supruzi su se vratili u Egipat. Antonije se pripremao za novi pohod protiv Parana. Izvesno ga je i ovoga puta Kleopatra pratila u Siriju. Tu je dobio glas da mu je pola rimska supruga Oktavija, sa 2000 ljudi i spremom, i da u Atini eka na njegov odgovor. Ovaj glas je upravo znaio kako Oktavijan trai kategoriki od njega da se odrekne svoje egipatske ene, i da se primanjem te male pomoi naini
43 Plut. Ant. 36. 44 Upor. Joseph. Ant. Jud. XV, 4, 2; Bell. Jud. I, 18, 5.
141
zavisnim od njega; ako to ne uini, doi e do konikta izmeu dva saveznika. I Antonije i Kleopatra razumeli su situaciju. Ali je carica znala i to, da e poputanje njenoga mua povui za sobom njen slom. A strepela je od njegove slabosti prema svakom poslednjem utisku. Zato je htela da po svaku cenu onemogui sastanak Antonija s Oktavijom. U tome kritinome momentu, pribegla je jednome lukavstvu, majstorski izvedenom. Kad je Antonije bio sa njome, inila je se ushienom, a kad je odlazio, plakala je; uz to je udeavala da je uvek zatekne uplakanu. A pristalice cariine, naroito jedan Sirac Aleksandar, osuivali su Antonija kao oveka tvrdoga srca to nemilostivo alosti sirotu enu. Jer, govorili su, ona e se zacelo ubiti, ako je mu ostavi. Objanjavali su mu kako je njegov brak sa Oktavijom bio sklopljen iz politikih razloga; meutim Kleopatra, tako mona carica, pristala je da podnosi sva ponienja iz iste ljubavi prema njemu. Ali samo jedno nee moi da izdri njegov odlazak. Ove insinuacije, i cariina vetaki izazvana mravost i skrueni izraz sasvim su razmekali Antonija, koji je bio uzoran ljubavnik, ali neuk politiar i rav vojskovoa. On napie Oktaviji pismo da ne produava put. U isto vreme odlui da se ne rastavlja od Kleopatre; zato, i ako je dobio glas da je vrlo zgodno preduzeti ofanzivu protiv Parana, kod kojih je ba onda bila pobuna, on odloi rat za iduu godinu, i ode u Aleksandriju. Oktavija se vratila u Rim teka srca to joj je Antonije pretpostavio misirsku caricu. Ali da bi onemoguila svako neprijateljsko preduzee svoga brata protiv Antonija, plemenita ena ostala je i dalje u njegovoj kui. Podizala je, pored svoje, i muevljevu decu od prve ene Fulvije. Tim svojim uzvienim stavom nakodila je u stvari Antoniju, jer su se svi bunili to je on tako izvrsnu suprugu zanemario radi jedne strankinje. 34 g. Antonije je vodio tzv. paranski rat . To je upravo bio pohod protiv jermenskoga kralja Artavazdesa, kome je hteo da se osveti to ga je izdao u prvoj borbi sa Paranima. A ratovanje sa samim Paranima bilo je opet odloeno. Lukavstvom je uhvatio Artavazdesa, i zadobio je silan plen. Dotele su obino rimske vojskovoe proslavljale svoje trijumfe u Rimu; sad je Antonije hteo da pokae kako je Aleksandrija istoni Rim, i u jesen 34 g. odrao je trijumfalnu sveanost u Aleksandriji. Kroz okienu varo prolazio je na kolima; pred njime je iao zarobljeni jermenski kralj u zlatnim okovima i njegova porodica. Povorka je, kroz glavne ulice, otila do mesta gde je na zlatnom prestolu sedela Kleopatra, opkoljena dvoranima i narodom. Od zarobljenika je traeno da joj na kolenima odaju poasti, kao kraljici kraljeva ili boginji Izidi. Ali Artavazdes nikako nije pristao na to, i pozdravio je Kle-
142
Etika feminizma
opatru samo njenim imenom. Ovaj trijumf neizmerno je oalostio rimske patricije; oni su videli da Antoniju nema vie povratka dunostima. Nekoliko dana docnije, u gimnazionu, gde je mogla da stane ogromna masa sveta, prireena je jo sveanija ceremonija. Na dva zlatna prestola, nametena na srebrnoj estradi, sedeli su Antonije i Kleopatra; nia sedita kraj njihovih nogu bila su rezervisana za prineve i princezu. Trijumvir je objavio narodu svoje odluke o upravljanju Orientom. Kleopatru je proglasio za kraljicu kraljeva ( ), i rekao da e ona vladati Egiptom, Kiprom, Afrikom (upravo oazama zapadno od Egipta), Celesirijom i drugim zemljama to joj je ustupio. Zatim je izjavio da je Ptolomej Kaizarion zakoniti sin diktatora Cezara, jer je Kleopatra bila njegova supruga. Iz potovanja prema Cezaru, dodao je, proglaava njegovoga sina za kralja kraljeva ( ) i savladara cariinog. I njegova i Kleopatrina deca vladae kao kraljevi: Aleksandar Helios Jermenijom, Medijom i svim zemljama s one strane Eufrata; Kleopatra Selene upravljae Kirenom, a Ptolomej Filadelfos, dete od dve godine, Fenikijom, Sirijom, i svim zemljama s ove strane Eufrata, sve do Helesponta. Odmah zatim pojavila su se i deca: Aleksandar je bio obuen kao medski i jermenski kraljevi, sa turbanom i tiarom, a Ptolomej kao naslednici Aleksandra Velikog, bio je u visokim cipelama, ogrtau i irokom eiru, ukraenom diademom. Kad su deca pozdravila roditelje, jednoga je opkolila trupa Jermenaca, a drugoga trupa Makedonaca.45 Ova sveanost, komponovana iz orientalskih, grkih i rimskih obiaja, ostavila je dubok utisak na Istoku. Ali u Rimu se zbog nje revoltirao narod, koji je jo voleo Antonija, i raunao na njega. Svi pisci tvrde da je se, posle ove ceremonije, Antonije oenio Kleopatrom po svima tajanstvenim egipatskim formalnostima. Tako je rimski triumvir, koga su Grci slavili kao Dionisa, dobio dignitet egipatskih bogova. Od tada Kleopatra je ila obuena u haljinu od svih boja, kao boginja Izida. Nazvata je . Atribute boginje Izide nosi carica i na novcu. Interesantno je da je na nekom novcu predstavljena i kao Afrodita. Tako je u Denderi bila potovana kao HathorAfrodita. Potpuno stapanje egipatskih i grkih religijskih pojmova najbolje je izraeno predstavljanjem Antonija, kao Oziris Dionisa, pored Kleopatre, kao SeleneIzide. Kleopatra je podigla u Aleksandriji hram Antoniju. A triumvir je iao na to da Aleksandriju uini to potpunijim centrom helenistikoorijentalske
45 Plut. Ant. 54; Dio 49, 32. 4; 40, 2.
143
kulture; zato je nareivao da se iz maloazijskih gradova pljakaju slike i statue, naroito Mironove, i da se alju u prestonicu Misira. Tako je zaplenio i bogatu pergamsku biblioteku, kao zamenu za biblioteku Muzeion to je izgorela u aleksandrijskome ratu, i poklonio je Kleopatri. Davnanju Cezarevu elju da osnuje jedno rimskohelenistiko carstvo, Antonije je ostvario u helenistikoorijentalskom obliku. A triumvira je privuklo ne samo bogatstvo neiscrpno plodnog Misira, nego su njegov fantastian duh oarali i misterioznost i turobnost egipatske religije, udesnost same zemlje, pune kolosalnih spomenika, i prenjenost i arobnost egipatske raskoi. Posle egipatskog ivota, rimski mu se inio dosadan, kao to mu je izgledalo monotono i rimsko stanovnitvo, sravnjeno sa mnogobrojnim narodima to su davali toliko arenila i ivosti Misiru. Svi ovi Antonijevi postupci izazvali su teku nedoumicu u Rimu. Naroito nisu mogli da mu oproste to je ustupio rimske provincije egipatskome princu. Priale su se bajke o raspusnome ivotu na egipatskom dvoru. Pominjane su orgije u mestima za zabavu Kanovosu i Taforizisu, i osuivani su Rimljani koji su u njima uzimali uea: tako V. Mutacius Plankus koji je jednom bio sudija izmeu Kleopatre i Antonija, kad je se carica kladila da moe da odjednom progutati 10 miliona sestercija, i tada skupoceni jedan biser bacila u sire da se istopi, pa posle popila sire.46 Pominjao se i Kleopatrin ametist to se smatrao kao amulet protiv pijanstva. Ove i druge sline prie mogle su da se itaju u Rimu, u memoarima ljudi to su ranije bili u slubi Antonijevoj. A Oktavijan se starao da to bolje iskoristi javno miljenje protiv svoga protivnika. U jesen 33 g. otila je carica u Efez, sa celom svojom ratnom otom od 200 laa; na njima je bilo blago od 20 000 talenata, hrana i silan ratni materijal. Tu su Antonije i Kleopatra proveli zimu, pripremajui se urno za rat. P. Kanidius Krasus odveo je u Efez i suvozemnu Antonijevu vojsku, to se od 35 g. nalazila u Jermeniji; za snabdevanje celokupne vojske brinule su se Kleopatrine lae. Po izjavama savremenih pesnika i docnijih istoriara, Kleopatra je se u to vreme ponaala obesnije nego ikada: traila je da je Antonije zove svojom kraljicom i zapovednicom; rimski vojnici sainjavali su njenu telesnu strau, a na njihovim titovima sijalo se ime egipatske carice. Ila je sa Antonijem na skupove, sveanosti i roita; ak i u sred rimskih zastava nazirala se nje46 Plin. Hist. nat. 9, 58.
144
Etika feminizma
na raskona nosiljka. Antonije je toliko bio obesnaen, da je esto iao pored eunuha, iza njenih kola. Smatralo se da su samo arolije jedne trovaice bile u stanju da toliko paraliu volju rimskog zapovednika. A Kleopatrine elje bile su ludo neumerene: htela je da postane zapovednicom Rima. U glavnom logoru u Efezu nastala je situacija nepovoljna po caricu. Konzul Gn. Domicijus Aenobarbus, koji je doao iz Rima, navaljivao je da Kleopatra ode iz Efeza. To miljenje zadobilo je dosta pristalica. Verovalo se da e se na taj nain izbei odsudna bitka. Antonije je popustio, i pristao da carica u Aleksandriji saeka ishod rata. Ali Kleopatra se bojala da se trijumviri ne izmire, ako ona ode; zato je se reila da na svaki nain ostane. Ogromnim sumama potkupila je P. Kanidija Krasusa, i on pone da dokazuje kako e biti zlo ako se carica udalji: Orijentalci, naroito Egipani, klonue duhom, i borie se bez oduevljenja. Upozoravao je i na to da Kleopatra nije obina ena, nego da je carica, pametnija od mnogih ljudi. Tako je Antonije ponovo bio savladan. Meutim ojaala je stranka to je htela da se stvar rei orujem. Zato je glavni logor bio premeten na Samos. Dok su se prikupljali vojska i lae, prireivane su zabave u kojima su uzimali uea najbolji muziari i glumci, u ast vojskovoa to su sa celoga Orienta dovodili trupe. ivelo se ludo rasipno i bezbrino, kao da nije predstojao ozbiljan jedan rat. Kleopatri nije bilo pravo to i Irod hoe da uzme uea u ratu. Njenom inicijativom on je nagovoren da ide protiv nabatejskog kralja, svoga neprijatelja. Egipatska intrigantkinja oekivala je da e ovom prilikom dva njena opasna suseda utamaniti jedan drugoga. Ipak joj je Irod bio mrskiji, i kad je on poeo da pobeuje, dala je pomo Nabatajcu. Poetkom 32 g. Antonije je kategoriki pisao Oktavijanu: Quid te mutavit? quod reginam ineo? uxor mea est.47 Davao je jasno na znanje da se nee odvajati od Kleopatre. A od senata je traio da potvrdi njegove odluke na Istoku. Iste godine preneo je glavni logor u Atinu. Tu je Kleopatra bila vrlo izdana, ali je traila da joj se odaju iste poasti kao nekada Oktaviji. Na atinskoj tvravi postavljene su statue Antonija i Kleopatre, sa znacima boanstva. Tu je Kleopatra postigla da Antonije poalje Oktaviji akt o razvodu. estita Oktavija otila je iz muevljeve kue plaui glasno; bilo joj je naroito teko to e ona, iako nevoljno, biti povod graanskome ratu. Sobom je povela i
47 Auet. Sug. 69, 2.
145
svoju i Fulvijinu decu; samo najstariji Fulvijin sin Antilus bio je sa ocem. L. Munacijus Plankus i M. Ticijus, koje je Kleopatra zlo gledala zbog njihovog pokuaja da je udalje, preli su Oktavijanu, i izdali mu sadrinu Antonijevog testamenta koga su oni kao svedoci zapeatili. Za tri take u testamentu Senat je optuivao Antonija. Prvo, to je proglasio Kaizariona za diktatorovog zakonitog sina, jer je time direktno naruio rimski zakon, po kome niko ne moe imati zakonitu decu od ene to nije rimska graanka. Zatim krivili su ga to je silne zemlje dao Kleopatri i njenoj deci. Ali najvie ih je revoltiralo izdajniko zavetanje Antonijevo da, ako umre u Rimu, le njegov poalju u Aleksandriju, i sahrane pored Kleopatre. Pored ovoga upisivani su u greh triumviru jo neki postupci. Tako su mu zamerili to je dao na poklon carici veliku pergamsku biblioteku koja se sastojala iz 2000 knjiga. Dalje, bunili su se to je dozvolio da Efeani, u njegovome prisustvu, nazivaju Kleopatru svojom vladarkom. A irio se kao skandal glas da je Antonije, u prisustvu prineva i kraljeva, primao od Kleopatre ljubavna pisma, na tablicama od oniksa i kristala. Jednom kad je Furnius, Rimljanin velikog autoriteta i reitosti, branio pred njim jednu stvar, a Kleopatra u nosiljci prola pored foruma, on se, priali su, toliko zaboravio, da je odmah ustao i otiao za njom.48 Utisak ovih optuaba bio je snaan; svi su verovali da je Antonije izdao Egipanki rimsko carstvo. Ovo uverenje pojaavale su gnusne, veinom izmiljene prie o Antoniju i Kleopatri, to su Oktavijanove pristalice irile. U Rimu su traili da se zapone rat. Jer Rim, u kome su dominirali nacionalni instinkti latinskoga zapada, nije mogao dozvoliti da jedan njegov zapovednok izigra otadbinu zarad jedne Orientalke. A predosealo se da e ishod borbe izmeu dva vlastodrca doneti reenje sudbonosnog pitanja, da li e centar svetskoga carstva biti Aleksandrija ili Rim. U toj tekoj situaciji svima je bila najodvratnija ena, to je imala demonsku mo da samom svojom pojavom obesnauje najloginije postavljene planove. Pristalice Antonijeve jo jednom su pokuale da mu probude panju na opasnost to mu predstoji. U tome cilju Geminius je doputovao u Atinu. Naloeno mu je da, po mogustvu, odvoji triumvira od carice. Kleopatra je odmah posumnjala da je on poslat od Oktavijana, i nije ga isputala iz vida. Jedva je, za vreme jednog obeda, uspeo da dostavi Antoniju kako e sve biti dobro, ako Kleopatra ode u Egipat. Ali smela klevetaica, koja je umela da sugerira Antoniju sve to je htela, ubedila ga je da je Geminius pijun, i zapretila je
48 Upor. Dio, 50, 3,2; Plut. Ant. 58.
146
Etika feminizma
da e ga staviti na muke. Uplaeni Geminius pobegao je u Italiju. Dok se Antonijev neprijatelj ozbiljno spremao, on, kao paralisan neprekidnim uivanjima, nije vrio nikakve pripreme. Meutim bolesti i dezercije smanjivali su njegovu vojsku. Senat i narod rimski objavili su 32 g. rat Kleopatri, zbog toga to je prisvojila delove rimskoga carstva. Poto Antonije nije oznaen za narodnoga neprijatelja, ovo nije bio graanski rat.49 A Oktavijan je izjavio da se nee ratovati protiv Antonija, koji je od Kleopatrinih arobnih napitaka postao neuraunljiv, nego protiv eunuha Mardonija, ministra Potheinosa, cariine frizerke Ire i njene sobarice Harmione.50 Antonijev odgovor bila je formalna objava rata Oktavijanu i narodu.51 On se jo nadao da e pridobiti za sebe na zapadu i istoku graane, naklonjene republici; zato je uinio javno obeanje da e, posle pobede osnovati republiku.52 Jo poloaj Antonijev nije bio ojaan. Istina je da su preimustva Oktavijanove vojske bile valjanost i solidna opremljenost, a da su trupe i ota njegovoga protivnika predstavljali jednu sjajnu, ali samo prividno monu masu. Ali zato je Antonije imao daleko vie novaca nego njegov protivnik. U poznu jesen krenuo se Antonije u Italiju. Doao je samo do Korcire, gde ga je mali broj neprijateljskih laa nagonio na povratak. Tada je svoj zimski logor preneo u Parte. Sasvim u toku udnih dogaaja Antonijevoga ivota, koga je, izgleda, vodila neizbena i neotklonjiva fatalnost, onako kako ju je koncipirao tragiar Eshil, Plutarh navodi predznake njegove propasti. Peisauru, jednu Antonijevu koloniju na Jadranskom moru, sruio je zemljotres. Sa jedne Antonijeve statue u varoi Albi tekao je znoj nekoliko dana. Za vreme dok se triumvir nalazio u varoi Patrasu, grom je udario u Herkulov hram. U atinskom pozoritu vihor je zbacio Dionisovu statuu sa mesta gde je bio predstavljen rat titana protiv bogova. A Antonije je smatran za potomka Herkulovog i za podraavaoca Dionizovog; zbog toga je nazvat mladim Dionizom. Ista
49 Suet. Aug 17 i App., 45 kau da je Antonije oglaen za neprijatelja, ali oni su time oznaavali samo kako je u istini stajala stvar. Meutim u pravnikoj formuli objave rata nije se pominjao Antonije. 50 Plut. Ant. 60. 51 Dio. 50, 3, 2; 7. 1. 52 Dio. 50, 7, 2.
147
bura oborila je od kolosa samo one to su se zvali Antonijima, dok su drugi ostali nepokretni. Na carskoj galiji Kleopatrinoj Antonijadi pojavilo se jedno kobno predskazanje: laste su sagradile gnezdo na krmi, ali druge su dole, oterale su ih, i razruile im gnezdo. Svi ovi nagovetaji nesree ispunili su zebnjom prijatelje nesrenoga trijumvira, u koliko ih je on jo imao. Antoniju je bila glavna odbrana egipatskog carstva; zato je rasporedio vojsku u dugoj liniji od Kirene do Korcire, a poslao je jake rezerve u Egipat i Siriju. Du akarnanske obale skupio se bio veliki deo njegovih trupa i dosta ote; meu njima je bilo i 200 Kleopatrinih laa. Neprijateljskom vojskovoi Agripi polo je za rukom da Antonijevu vojsku potisne na jedno mesto nepovoljno za odbranu u zalivu ambrakijskom; zatim joj je presekao vezu sa morem i blokirao je. Trijumvirove trupe nalazile su se u tekome poloaju, jer su se mogle tek sa mukom snabdevati. Uz to mnogi Rimljani i strani kneevi to nisu hteli da slue pod Kleopatrom prelazili su Oktavijanu; izmeu ostalih i Filadelfos, kralj Pafalagonije. Carica je nagovorila Antonija da ova begstva spreava orientalskim lukavstvom i svirepou. Ali ni muenja ni ubijanja svih podozrivih ljudi nisu nita pomogla; Oktavijanu je otiao i K. Delius, jedan veoma prevrtljiv ovek (nadimak mu je bio desultor bellorum civilium). Ma da dotle najodaniji Kleopatri, sad je priao kako ju je ogorio time to je kazao da ona daje kiselo vino njemu i njegovim drugovima, a svoga omiljenoga roba Sarmatasa asti faleranskim vinom; zbog toga je htela ak da ga otruje. U ratnome savetu Antonijevom estoko su se borile rimska i egipatska stranka. Rimska partija nosila se milju da oduzme triumviru glavnu komandu, i da je da otmenome plemiu i velikom patrioti Gn. Dominciusu Aenobarbusu, koji Kleopatru nikad nije nazivao kraljicom. Krasus je predlagao da se Kleopatra udalji, pa da onda svi suvozemnim putem odu u Maedoniju. Ali Kleopatra je sve sile upravila da razbije taj plan, jer nije htela da neprijatelju preda Egipat bez odbrane. A i Antonije se odupreo Krasusovome predlogu, jer nije hteo da bez borbe rtvuje celu svoju otu. U to doba i samome triumviru uinila se njegova privezanost za Egipanku delo arolija i maija; posumljao je ak da ga ona ne otruje. Carica mu je ciniki objasnila da ga nita nee zatititi, ako ona doista nameri da mu doe glave. Time ga je opet obezoruala.53 Meutim preao je Oktavijanu i Aenobarbus, ali je malo posle toga umro.
53 Pin. Hist. nat. XXI, 12.
148
Etika feminizma
Povlaenje Istoku ostalo je jedini izlaz. Zato je Antonije prihvatio, kao najcelishodniji, predlog cariin da se u Grkoj samo neke zgodne take zadre posednute, a da se sva suvozemna vojska poalje u Maedoniju, a sva ota povue u Egipat. Jer triumvir je morao imati veze sa Egiptom koji je davao ljude, hranu i novac. Da bi se ota mogla spasti, valjalo je u jednoj pomorskoj bici probiti blokadu. Triumvir je predvideo da e moi da pobegne sa blagom i veim delom laa, sve i da se bitka svri nepovoljno po njega. Reio je da se rastavi sa Kleopatrom: da ona ide sa otom, a on sa vojskom. Rimska partija i veterani bili su nezadovoljni ovakvom odlukom, i pripisivali su je cariinome uticaju. Antonije je spalio jedan deo svojih i Kleopatrinih laa, jer nije bio u stanju da ih snabdeva. Potom je izabrao 22 000 najboljih ratnika koji e se boriti na moru. A po cariinome nalogu nou su tajno prenesene na zaostale lae njene dragocenosti. Raspoloenje Antonijevih vojnika bilo je muno; naroito ih je obeshrabrio plamen zapaljenih brodova. Jedan stari centurion, sav pokriven zarezotinama od rana, rekao je Antoniju, kad je ovaj prolazio pored njega: O gospodaru, zato upravlja nadu u trulo drvo? Zar ne veruje mojim oiljcima i mome mau? Neka se Egipani i Feniani bore na moru, a nama daj zemlju, na kojoj smo nauili da stojimo, pa da ili umremo ili pobedimo.54 Uzbueni triumvir na to je samo odmanuo rukom. Predanje kae da su ga i bogovi opomenuli; lau, sa koje je hteo da oslovi svoju vojsku, zaustavila je jedna mala riba, i on je morao da pree na drugu. Posle Antonijeve odluke da se bori na moru, duvao je etiri dana juni vetar, i tek se petog dana umirio. Tako je 2. septembra 31 godine poela bitka kod Akciuma, koja je trebala da osigura Antoniju povlaenje na Istok. Po jednoj zgodnoj analogiji, bitka na moru izmeu dva triumvira liila je na zauzimanje tvrave ili na borbu izmeu konjice i teko naoruane peadije. Glomazne Antonijeve lae drale su se u defanzivi, ali su iskoriavale sva sredstva za odbranu. Iza ratne linije stajala je carica sa est svojih laa. Borba se kolebala; najzad je Oktavijanovoj oti polo za rukom da se probije kroz sredinu Antonijevih laa, ali time nita nije bilo odlueno, jer se borba jo vodila u punome jeku. U tome je dunuo vetar zgodan za odlazak laa. Na jednom je carica dala znak da se na njenim laama dignu katarke i razviju jedrila. I odmah posle toga njeni brodovi probili su se kroz neprijateljske, i urno otplovili Peloponezu.55 Ovaj postupak iznenadio je Oktavijanove ljude, a zaprepastio Antonijeve.
54 Plut. Ant. 64. 55 Dio, L 3, 3, I, 2; Plut. Ant. 66; Strabo, XVII, I.; Plin. Hist. nat XIX, 22.
149
ta je pobudilo Kleopatru da se u najkritinijem momentu bitke povue, teko je odrediti. Nee biti, kao to kae jedna verzija, da je perdnim begstvom u Egipat htela da iskupi Oktavijanovu milost. Odgovorna za sav rat, uz to i rivalka njegove sestre, ona bi mogla oekivati pobednikov oprotaj samo da je poslala Antonija sa legijama na Istok, a da je sama izdala celu otu. Meutim, ba na suprot tome, ona je radila na smiljenome probijanju blokade. Pre je verovatno da je se uplaila od prekinute bojne linije. A nije iskljuena ni mogunost da je se udaljila iz straha da ne izgubi svije blago. Ma kakva da je bila njena odluka, pogodni vetar joj je dobro doao. Ali u svakom sluaju odlazak egipatske vladarke nije bio svesno procenjeni postupak, nego jedno prenagljeno reenje. A ona se, pored sve svoje inteligencije i dalekovidosti, nikad nije odlikovala sposobnou samosavlaivanja. Kad je Antonije video da se carica povukla, pomislio je u prvi mah da Egipani hoe da preu neprijatelju. Odmah je seo na jednu brzu lau sa dva svoja prijatelja, i pourio se za beguncima. No i kad je doznao da se Kleopatra vraa u Egipat, nastavio je da ide za njiom. Ako su motivi cariinog odstupanja ostali nejasni, trijumvirov postupak bio je poraavajui. Plutarh tvrdi kako ga je slepa ljubav prema Egipanki naterala da ostavi svoju otu. Tada je Antonije sasvim jasno pokazao da je izgubio i razum i srce ne samo zapovednika, nego i oveka, i da je istina ono to je neki stari pisar rekao u ali, naime kako dua ljubavnika ivi u telu njegove ljubavnice .56 Jer, zaista, izgledao je kao srastao sa njome, i inilo se da se ona nije mogla mai, a da se i on ne pokrene . Dion opet smatra da je triumvir otiao za caricom, zato to je izgubio nadu da e iz bitke spasti celu otu.57 Ali ni taj ga razlog nije pravdao, jer se u ranijim ratovima nalazio u mnogo gorim poloajima, pa ipak nije beao. Ali sad trijumvir nije vie bio elian vojnik, koji je mogao za udo lako da podnosi ratne napore; sad je on bio dezorijentiran i raslabljen boravkom na Istoku. Zato je i mogao da nerasudno ode za jednom enom, rtvujui joj opstanak svojih trupa, vlast, slavu, pa ak i svoju vojniku ast. U prvi mah Antonijevi vojnici nisu znali da ih je zapovednik napustio, a posle su mislili da e im se vratiti, i davali su snaan i greviti otpor. Koliko je triumvir pogreio to je napustio svoje, najbolje pokazuje fakt da je Oktavijanov vojskovoa Agripa i posle begstva Egipana, tek sa najveim naporom
56 Ant. 66. 57 Dio. L, 3,3.
150
Etika feminizma
zadobio pobedu. Bitka kod Akcijuma poela je u 12 sati u podne; do etiri asa posle podne sve je bilo odlueno. Antonijeve trupe podlegle su naposletku discipliniranijem neprijatelju. Tako se, po reima Drumana, kroz leeve i ruevine vratila dravna laa Rima u pristanite monarhije, koga ne bi ni ostavljala, da nije bilo grenoga ludila Bruta i Kasija .58 Kad je Kleopatra iz daleka poznala Antonijevu galiju, zaustavila je svoju lau, i primila ga je na nju. Slomljen bolom i sramotom sedeo je on na prednjem delu lae, i drao glavu obema rukama. Oseao je da je vojni begunac, kao to ga je nazvao jedan ocir cara Tiberija. Neprijateljski brodovi su se pribliavali, ali su brzo odstupali pred tekim egipatskim. Samo jedan ostao je uporan; na njemu se nalazio Makedonac Eurikles, ijega je oca Antonije nekada pogubio zbog gusarstva. Ali Eurikles je u glavnom upravio svoje napade protiv jedne cariine lae, pune skupocenoga posua, i odustao je od daljeg gonjenja. Posle toga triumvir je opet zauzeo isto mesto, i ostao sam i nepokretan. Svest da je usred neodluene borbe ostavio vojsku i otu, i obezglavljeno poleteo za caricom, stajala je pred njime kao utvara. Ljutio se na Kleopatru to ga je prvo savetima zavela, a zatim povlaenjem upropastila. Bio je toliko turoban, da tri dana ni sa kim rei nije progovorio. A ni carica, isto tako naljuena, nije se pojavljivala. Ona se pred sobom pravdala da je uinila samo ono to su Rimljani neprekidno zahtevali od nje, naime pola je u otadbinu. Ali zato je triumvir pohitao za njom, i upustio bitku? U tome momentu najmanje ga je elela pored sebe, jer je on mogao samo omesti njeno zakljuivanje mira sa Oktavijanom. Pa ipak, pored sve svoje bezobzirnosti, znala je da ga ne sme odgurnuti, da sa njime zajedno mora pokuati odbranu Egipta. Lae su prolazile pored Kefalenije, Itake i pored obala Peloponeza. Na Kleopatrinu zapovest iskrcali su se na grebenu Tainaronu, da se tu skupe egipatske lae, i po mogustvu dozna ishod bitke. Na posredovanje Kleopatrinih dvorkinja, Antonije se ovde izmirio sa caricom.59 Begunci su doneli vest svome zapovedniku da je ota unitena, ali da je vojska sauvana. Triumvir se ni tada nije pourio trupama, nego je poslao naredbu P. Kanidiusu Krasusu da ih odvede u Aziju. Ta zapovest stigla je odvie dockan, jer je Krasus ve ostavio vojsku. Egipanka je htela da se oslobodi Antonija. Otpustila je nje58 W. Drumann Geschichte Roms in seinem Ubergange von der republikanischen zur monarchischen Verfassung, I Band, Berlin 1899, str. 355. 59 Dio, LI, 5, 3; Plut. Ant. 67.
151
gove prijatelje, bogato nagraene, a sa njime je otila do Paraitoniona; tu ga je ostavila, a ona produila put. Triumvir je oekivao pomo od L. Pinariusa Skarpusa, koji je boravio u Kireni sa etiri legije. Ali im je Skarpus doznao za poraz svoga gospodara, nije vie hteo da zna za njega; ubio je njegove poslanike, i legione predao Oktavijanovom vojskovoi Galusu. Kad je Antonije uo za to izdajstvo, pokuao je da se ubije; dva njegova prijatelja, grki retor Aristokrat i Lucilije jedva su ga umirili, i nagovorili da ide u Aleksandriju. A Kleopatra je smelo glumom i prividom spasavala svoj poraz. Kad se pribliila aleksandrijskom pristanitu, nardila je da se prednji delovi njenih laa okite lovorovim vencima, i da muzika zasvira pobedniku pesmu; tako je triumfalno ula u varo. Ali im je stigla, izdala je zapovest da se pogube svi istaknuti ljudi to su joj se inili opasni; njihova dobra je konskovala. Na taj nain osujetila je pobunu, jer nezadovoljnici nisu vie imali voa. Zatim je urno poela da se priprema za otpor Oktavijanu. Pre svega htela je da to vie blaga sakupi. Sve javne kase prenesene su u Aleksandriju; nisu ak poteene ni skupocene stvari iz hramova.60 Uz to, poslala je izaslanike kneevima i zapovednicima Sirije i Azije, i od njih traila da je pomognu protiv Oktavijana. Naroito je raunala da e joj pomoi, ili joj bar u nudi dati utoita medski kralj, ija je ki boravila kod nje. Da bi ga to sigurnije pridobila, pogubila je njegovoga neprijatelja, jermenskog kralja Artavazdesa, zarobljenoga jo 34 god. i poslala mu njegovu glavu.61 U stvari, bez odreenoga plana, Kleopatra je imala mnogo projekata: as je htela da se sama brani u Egiptu, as opet da skupi vojsku sa celoga Istoka, i da da odsudnu bitku u Maloj Aziji; potom je nameravala da ode u paniju, i tamo raspiri bunu protiv Rima. Najzad je namislila da preko Crvenoga Mora pobegne sa svojim blagom, a da Antoniju ostavi odbranu Misira. Da to ostvari, naredila je da lee preko sueckog zemljouza preu u arabski zaliv, i da se u tome zalivu sagrade novi brodovi. Ali namesnik Sirije K. Didius, voljan da pree Oktavijanu, nagovorio je susedna plemena beduina da unite sve to su sagradili cariini ljudi. Arabljani su napali radenike, oterali ih, i spalili lae.62 Krajem meseca oktobra prispeo je Antonije u Aleksandriju. Tu je slomljeni zapovednik bez vojske na velikome pristanitu na kraju jednoga nasipa, ne60 Dio, LI, 5, 5; Joseph. contra Apion. II, 58: paternosque deos et sepulcra progenitorum depopulata est. 61 Dio, LI, 5, 35, Strabo, XI, 14, 15, 532. 62 Dio, LI, 7, 1; Horat. Carm. I, 37, 13: Vix una sospes nevis ab ignibus .
152
Etika feminizma
daleko od Posejdonovoga hrama, sagradio sebi usamljeni stan. Nazvao ga je Timonion, po imenu atinskoga mizantropa Timona.63 U njemu je boravio sasvim sam, potonuo u pesimistike meditacije o neverstvu prijatelja i o ljudskoj nezahvalnosti. Ali Kleopatra je znala da se novi nain triumvirivog ivota ne slae ni malo sa njegovim karakterom, i da e ga on brzo napustiti. U tome su dole vesti to su prenule Antonija. Prvo mu je Kanidius Krasus javio da je maedonska vojska izgubljena. Zatim je uo kako su kneevi Male Azije i Sirije prili Oktavijanu. U toj ozbiljnoj situaciji Kleopatra je esnaestogodinjeg Kaizariona proglasila za punoletnog, i po grkome obiaju upisala u listu mladih ljudi, da bi osigurala sebi naslednika. U isto vreme triumvir je dao virilsku togu svome i Fulvijinome sinu, etrnaestogodinjem Antilusu.64 Za vreme tih ceremonija narodu su davani pokloni i prireivane sveanosti. Posle toga ostavio je Antonije svoje bezljudno sklonite, i opet upao u najneumerenija uivanja. I on i carica mislili su samo na to, kako e da zague oajanje. Predoseajui neizbean skori kraj, prenili su svoja zadovoljstva do genijalnosti. Drutvo onih ijem se ivotu ne moe podraavati bilo je sveano rastureno; u mesto njega organizovano je drugo, nazvato Drugovi u smrti (). Ovo drugo, po sjaju i luksuzu, ni u koliko nije izostajalo iza prvoga. Njegovi lanovi su, po redu, prireivali luksuzne gozbe i sveanosti.65 Ali egipatska carica htela je da umre prijatno i brzo. Nepodnoljiva joj je bila misao da se moe dugo muiti, i gledati kako joj se telo rastoava. U Rimu se prialo da je ona, sedei na prestolu, prouavala kako dejstvuju razni otrovi na razbojnicima osuenima na smrt. Konstatovala je da otrovi to brzo utiu prouzrukuju uasne bolove, a da oni to male bolove izazivaju dejstvuju sporo. Tada je poela da pravi probe sa zmijskim otrovima, i pronala je da najbru smrt donosi ujed guje, nazvane aspis somniculosa: on ne prouzrokuje samrtnike muke, nego samo teinu u glavi, letargiju i lak znoj na licu.66 Meutim, pobednik Oktavijan je nadirao. U Rodosu mu je odao poast Irod; da izvini sebe izjavio je kako je oduvek savetovao Antonija da udalji Kleopatru. Oktavijan je bio u Siriji, kad mu je doao, kao poslanik od Antonija
63 64 65 66 Plut. Ant. 69, 70; Strabo, XVI, 1, 9. Dio, 21, 6, 1, 2; Plut. Ant, 71. Plut. Ant. 71. Upr. Plut. Ant. 71.
153
i Kleopatre, uitelj njegovoga sina Eufronios. Vladarka je, bez muevljevog znanja, slala pobedniku carske znake: skiptar, diademu i vladarska kola. Tim pokoravanjem htela je da bar osigura presto svojoj deci. A Antonije je molio za dozvolu da ivi kao privatan ovek. Oktavijan je traio od carice da se odrekne vlasti i svakog intervenisanja orujem, a tajno joj je stavio u izgled da e je ostaviti na vlasti, ako ubije Antonija.67 Kad je Eufronios saoptio u Aleksandriji rezultat svoga puta, bio je ponovo poslat Oktavijanu. Kleopatra je nudila pobedniku ogromno svoje blago, ako ne povredi njeno carsko dostojanstvo; u protivnom sluaju pretila je da e unititi svoje dragocenosti. Antonije je neukusno lamentirao: podseao je pobednika na njihovo staro prijateljstvo i srodstvo, izvinjavao se, zbog svoga odnosa prema Kleopatri, opominjui ga na zajednike njihove ranije avanture; najzad obeavao je da e oduzeti sebi ivot, ako samo na taj nain moe da spase caricu. Da bi umilostivio neprijatelja, izdao mu je senatora P. Turuliusa, jednoga od Cezarovih ubica. Opet Oktavijan nije odgovorio Antoniju, a Kleopatri je tajno podizao nade.68 Tree poslanstvo, praeno bogatim poklonima, donelo je vie uspeha, jer je Oktavijan poslao svoga osloboenika Tirzusa u Aleksandriju da na taj nain zadri Kleopatru od unitavanja blaga koje je on eljno izgledao.69 Kleopatra je, kraj hrama Izidinog, sagradila jednu monumentalnu grobnicu. U nju je poslala sve svoje zlato, srebro, smaragd, biser, abonos, slonovu kost i sinomon, ali i gomilu kuine i lui. Nameravala je, ako zagrozi opasnost, da se spali, zajedno sa blagom. U tome je Tirzus ubacio carici kako je njegov gospodar zaljubljen u nju. Time je Rimljanin dobro raunao sa Kleopatrinom sujetom, koja je jo i u etrdesetim godinama bila veoma jaka. Jer u Egipanki se doista probudila nada da e i ovoga rimskoga zapovednika pridobiti, i pomou njega obezbediti svoju vlast u Egiptu. Tada je poelo iskuenje da izda Antonija, koga nikad u istini nije volela nesebinom ljubavlju. Poela je da se tajno dogovara sa Tirzusom, ali u Antoniju se probudi sumnja, i on naredi da se Tirzus iiba. Zatim ga poalje natrag Oktavijanu sa pismom gde se unekoliko izvinjava za svoj postupak. Carica se poboji da Antonije ne preduzme to protiv nje; da bi ga odobrovoljila, proslavila je sa velikom pompom njegov dan roe67 Dio, LI, 6, 46. 68 Dio, LI, 8, 13. 69 Ibid. LI, 8, 6.
154
Etika feminizma
nja. To je naivnoga Rimljanina neobino dirnulo, tim pre to je ona, malo ranije, svoj dan sasvim skromno provela, kako je odgovaralo nepovoljnim prilikama u kojima su se nalazila. Tako je triumvir oscilirao izmeu nade i straha, utuenosti i razuzdanosti. Sa zapada i istoka nadirale su Oktavijanove trupe ka egipatskoj granici. Peluzion, klju istonoga Egipta, predao se posle vrlo slabe odbrane, a vojskovoa Seleukos osumnjien je da je na Kleopatrin nalog izvrio izdaju. Carica se opravdala na svirepi nain: predala je Antoniju u ruke Seleukosovu enu i decu, da im se osveti.70 Jedno vreme izgledalo je da se srea okree Antoniju: on je potisnuo neprijateljsku konjicu to se kroz deltu probila do Aleksandrije sa elanom iz njegovih prolih ratovanja. Gord na svoju pobedu doao je carici, jo sav pokriven prainom, poljubio je, i pokazao joj najhrabrijeg svoga konjanika. Njega je Kleopatra nagradila zlatnim lemom i pancirom; vojnik je zahvalio, uzeo poklon, ali je jo iste nii preao neprijatelju. Oktavijan nije hteo da napada; nadao se u Kleopatrinu tajnu pomo. A u Antoniju je ponovo oivela njegova stara snaga, pomeana sa lukavstvom. Poslao je Oktavijanu poziv na dvoboj; ovaj mu je prezrivo odgovorio da moe izabrati mnogo drugih naina, ako mu se umire. Zatim je Antonije na strelama ubacivao u neprijateljski logor ceduljice, na kojima je stajalo da e svaki vojnik koji mu pree dobiti 6000 sestercija. Siguran u svoju vojsku, Oktavijan joj je sam itao to obeanje. Posle toga Antonije je navalio na neprijatelja, ali je bio odbaen. Jo mu je, kao jedino spasenje, ostala ota. Uoi dana kad je trebala da bude odsudna borba i na suvu i na moru izmeu dva nekadanja saveznika, Antonije je veerao obilnije no obino. Sluiteljima je naredio da mu sipaju vie vina nego inae, jer e, govorio je, oni moda jo sutra sluiti druge gospodare, dok e od njega ostati samo jo mrtvo telo. Kad je iduega jutra, 1 avgusta 30 g., Antonije stao na jedan breuljak da posmatra bitku, video je kako, na tajnu zapovest cariinu, i njegova ota i njegova konjica prelaze neprijatelju; samo su veterani do poslednjega trenutka ostali verni svome gospodaru. Poraeni triumvir je zavapio: Izdat sam od one za koju sam se borio . Odjurio je u carsku palatu, ali Kleopatre u njoj nije bilo. Rekli su mu da je se carica sakrila u mauzoleum, da ne padne u ruke neprijatelju. To je zaljubljenome oveku bilo dovoljno; gnev su odmah
70 Dio, LI, 9, 5,6; Plut. Ant, 74.
155
smenili ljubav i saaljenje. Ali Kleopatra je htela da se denitivno oslobodi oveka koji je nje radi sve proigrao. Verovala je da e tada dobiti oprotaj od Oktavijana, povedena za pobednikovim nejasnim obeanjima. I ona iz grobnice poalje vest Antoniju da se ubila. Ovo je dejstvovalo onako kako je ova strahovito perdna ena predvidela: pobeeni i izigrani triumvir reio se da uini kraj svome ivotu, za koga ga nita vie nije vezivalo. Viknuo je: ta eka jo, Antonije? ta je za tebe ivot, kad ti je oduzeta ona zbog koje si jedino hteo da ivi . Uao je u sobu, skinuo oklop i rekao: O Kleopatra, ja nisam alostan to si ti otila pre mene, jer u uskoro biti s tobom. Ali mi je teko da pomislim kako sam ja, tako veliki vojskovoa, manje hrabar nego jedna ena . Jo ranije ugovorio je sa svojim odanim robom Erosom da ga ovaj ubije, kad on to zaeli. I sad je traio od roba da mu ispuni elju. Eros je zamahnuo ma, ali je proboo sebe, i pao pred gospodareve noge. Tada je sam Antonije zaboo ma u telo. Svi u dvoru pomislili su da je njihov gospodar ostao na mestu mrtav, i poeli su glasno da nariu. Na to se Kleopatra pojavila na krovu mauzoleuma, da vidi ta je. Neko je spazi, i uzvikne da je ona iva. Kad je Antonije to uo, traio je prvo da ga ubiju, a posle da ga odnesu Kleopatri. Jer Oktavijanovi vojnici mogli su doi svakoga asa, a on je hteo da umre kraj svoje ene. I Kleopatra je poslala svoga pisara Diomeda, da joj dovede ranjenika. Sluge su odnele Antonija do vrata grobnice. Ali carica nije smela da otvori teka vrata, bojei se Oktavijanovih ljudi. Zato je krvavi i smrtno ranjeni triumvir vezan za uad to su se nalazila na krovu grobnice koja se jo zidala, a Kleopatra i njene sluavke svukle su ga do prozora, i unele unutra. U tome trenutku carica je osetila veliko saaljenje prema svome najvernijem prijatelju, od koga je pamtila samo dobro. Brisala mu je krv, nazivala ga je svojim gospodarem, suprugom i imperatorom, cepala je od tuge haljine, i udarala se u grudi. edni samrtnik zatraio je pehar vina; zatim je govorio Kleopatri da ostane u ivotu, ako to bude mogue bez sramote, ak ju je upuivao na jednoga pouzdanog oveka, pomou koga e izmoliti oprotaj od osvajaa. Savetovao je da ne ali njegovu sadanju nesreu, nego da se sea prolih monih i sjajnih dana. Najzad se u njemu probudila ljubav prema otadbini; rekao je da je srean to ga je Rimljanin pobedio. I u naruju Kleopatrinom izdahnuo je tragini rimski triumvir.71 Poslednje nenosti cariine prema nekad hrabrome i dostojanstvenome ratniku, ije je kvalitete svesno izopaavala prilagoavajui ih svojim smerovima, ne umanjuju njen zloinaki stav. Jer ostaje injenica da je lanom veu o svojoj smrti ubila Antonija, i da nije htela da rtvuje sebe ni onda kad je
71 Plut. Ant. 76, 77; Dio, LI, 10; Suet Aug. 17.
156
Etika feminizma
on bio u agoniji, nego ga je uadima jo vie razranjavila. Proraunatost svakog njenog postupka, iza koga je uvek stajala slavoljubivost ili samoivost, greno odudaraju od samozaboravnog triumvirovog ostvarivanja njenih interesa. I zato to ga je zanela jedna velika i sudbonosna strast, Antonije ne izaziva prezrenje, ni pored sve svoje skoro neuraunljive razmekanosti. Kad su Oktavijanu doneli krvavi ma Antonijev, on se povukao u unutranjost logora, i plakao je za svojim zetom i negdanjim politikim i ratnim drugom. I ako je u stvari eleo da mu se Antonije skloni sa puta, njegove suze nisu bile neiskrene. Svaki je morao aliti plemenitoga rimskoga zapovednika, koji je tako lakoumno doveo sebe do propasti. Da bi dokazao kako ne nosi odgovornost za smrt Antonijevu, Oktavijan je sazvao skup prijatelja, i proitao im je svoja pisma, puna razumnih i umerenih zahteva, i Antonijeve gorde i arogantne odgovore.72 Tako je konano utvrdio kod sviju uverenje da triumvira nosi na dui samo Kleopatra. U tome je carica javila Oktavijanu da Antonije umire. Grobnicu nije ostavljala; smatrala je da e je spasiti strah pobednikov da ona ne spali svoje blago. A Oktavijan je poslao rimskog viteza Prokulejusa, tobo da pregovara sa Kleopatrom, a u stvari da vidi na koji se nain moe ona zarobiti. Egipanka nije putala poslanika u mauzoleum, nego se ispela u podzemni sprat, i govorila je sa njime kroz zatvorena vrata. Postavila je svoje uslove: da se odri egipatsko carstvo, i da se njenoj deci osigura presto, a njoj sigurno utoite. Prokulejus nita nije obeao, ali joj je dao nade da e njegov gospodar imati obzira. Iduega jutra doao je novi poslanik, vitez Kornelius Galus. U isto vreme pribliavao se grobnici Prokulejus, sa dve sluge. Galus je naroito produavao pregovore na vratima, a njegovi pratioci popeli su se lestvicama do prozora gde je Antonije bio provuen, i kroz njega su se spustili. Jedna cariina sluavka spazi Prokulejusa i uzvikne: Nesrena Kleopatro, ti iva pada u ruke neprijatelju . Kleopatra je htela da se odmah probode maem, ali je Prokulejus zadrao, i uveravao da e Oktavijan biti milostiv prema njoj. Odmah su pregledali da nema kod sebe otrov. Oktavijan je poslao svoga osloboenika Epafroditosa sa naredbom da je vrlo strogo uva, ali da se prema njoj ponaa kao prema carici.73 A zadovoljio je njenu molbu da ostane u grobnici, dok se Antonijevo telo ne balsamira.
72 Plut. Ant. 78. 73 Ibid. 78.
157
Drugoga ili treega avgusta Oktavijan je uao u Aleksandriju. Varo je potedio, da bi njeno bogatstvo neokrnjeno pripalo Rimljanima, ali je naredio da se ubije princ Antilus. Kaizariona je mati ranije poslala u Etiopiju, sa jednim delom blaga.74 Zatim je carica odvedena u palatu. Dozvoljeno joj je bilo da sahrani kraljevski opremljenoga Antonija po egipatskom obiaju. Nariui nad svojim mrtvim muem ona se toliko udarala u grudi, da se razbolela od groznice. Ovu bolest htela je da iskoristi da se umori glau, ali Oktavijan je zapretio da e stradati njena deca, ako to uini.75 Pretnja je dejstvovala: carica je pustila da je lee, i poela je da uzima hranu. Ali je i dalje do ludila dovodila misao da moe ukraavati u Rimu Oktavijanov triumf.76 Da izvede sebe iz neizvesnost zamolila je najzad Oktavijana da je poseti, i on joj je ispunio elju. Tako je dolo do uvenog susreta izmeu savlaivaa Orienta i pobeene vladarke Misira. Kleopatra je raunala sa jo jednim sredstvom: da utie na Oktavijana svojom linou. Iako je znala da vie nije bila mlada vladarka koja je opinila Cezara, ni draesna ena, to se kao Afrodita pojavila pred Antonijem, nadala se da e treega rimskog zapovednika dirnuti svojim bolom. Oktavijan je uao u crariinu sjajno nametenu sobu, punu diktatorovih slika i statua. Kleopatra je leala na malome niskome krevetu, obuena u prosti hiton. Odmah je skoila, sva crvena i preplaena, bacila se pobedniku pred noge, i nazvala ga je drhtavim glasom svojim gospodarem. Rimljanin je naterao da sedne, i sam je zauzeo sedite pored nje. Tada je ona poela da se pravda, i da svu krivicu svaljuje na svoj strah od Antonija. Kad to nije ostavilo nikakav utisak na Oktavijana, pokuala je da izazove njegovo saaljenje. Uzela je diktatorova pisma, upuena njoj, i poela da ita mesta gde je on priznaje za caricu Egipta. Jadikovala je za njim, alila je to i ona nije umrla, plakala je, jecala, i upravljala na Oktavijana preklinjue poglede. U mesto oekivanih uteha, Rimljanin je uzdrano i kratko rekao: Umiri se, eno, i ohrabri, nita ti se zlo nee dogoditi . Ove rei ledeno su posekle caricu. Ipak je izvela jo jednu scenu. Predala je Oktavijanu spisak svoga blaga, a blagajnika Seleukosa, koji je izjavio da je spisak netaan, epala je u najveem besu za kosu, i udarila ga nekoliko puta. Kad je Oktavijan po74 Ibid, 79. 75 Ibid, 82. 76 Porhyr. za Hoz. c. I, 37. 30: Livius refert illam, cum de industria ab Augusto in captivitate indulgentius tractaretur, identidem dicere solitam fuisse i. e. non triumphabor ab alio .
158
Etika feminizma
kuao da je stia, odgovorila je kako joj uasno pada to je u njenoj nesrei, dok je pobednik udostojava svoje posete, jedan rob optuuje zato to je metnula na stranu neki nakit, ali ne za sebe, nego da obdari Oktaviju i Liviju, da bi njihovim posredovanjem istkupila milost. Ovaj momenat je vetaki odigrala; njime je htela da ubedi pobednika kako joj je jo stalo do ivota. I ako je bila odlina glumica, nije uspela da obmane trezvenoga ratnika. Upravo, vei glumac od nje, Oktavijan se pretvarao da veruje u njenu volju za ivotom; izjavio je kako joj dozvoljava da obdari ene iz njegove porodice, i obeao je da e sa njome postupiti velikoduno.77 Po jednoj verziji, Oktavijan je, posle sastanka sa egipatskom vladarkom, predstavljen kao uzor vrline, a ona kao zavodna grenica. Ali takvo tumaenje nesumnjivo je bilo tendenciozno.78 Dok je Oktavijan putovao kroz Egipat, zarobljenicu je uvao osloboenik Epifroditos. Kad je se zapovednik vratio u Aleksandriju, Rimljanin P. Kornelius Dolabela, koji je imao simpatija prema carici, javio joj je da e za tri dana biti poslana za Italiju, zajedno sa decom. Poto nije mogla da se pomiri ni sa sramotom da bude u trijumfu pokazana Rimljanima, ni sa milju da dalje ivi bez carskog dostojanstva, videla je samo jedan izlaz smrt. Ali se pravila kao da pristaje da poe u Italiju, i od Oktavijana je izmolila odobrenje da se oprosti sa Antonijevim grobom. Na grobu je jadikovala: Pre kratkog vremena, Antonije moj, sahranila sam te kao slobodna, a sada je tvoja Kleopatra zatoenica kojoj brane da uniti ovo zarobljeno telo; njega uvaju samo kao triumf nad tobom... Primi me u tvoj grob, jer od kad si me ostavio, ivot je bio bedan za mene. Na rastanku poljubila je grob, i okitila ga cveem. Sa njenim bolom bila je izmeana supersticiozna alba na nemo egipatskih bogova, koje je uvek pobono potovala. Kad se vratila u palatu, okupala je se i sela za obed. Za vreme jela doneo joj je jedan seljak korpu sa smokvama. Kleopatra je udaljila kuvare, predajui im jedno vano pismo za Oktavijana. Zatim je zapovedila svima slugama da izau, a ona se zatvorila sa dvema svojim vernim dvorkinjama, Irasom i Harmionom.
77 Upor. Plut. Ant. 83. u Zonar, X 31, 432. Plutarh kae da je Oktavijan otiao uveren kako se carica, zavedena njegovim obeanjima, nee ubiti. U stvari, nije ni malo izvesno da li je on eleo da Kleopatra ostane u ivotu. 78 Upor. Dio LI, 12, 13, 12. Ista se verzija nalazi i u pseudahroninim sholijama, u izdanju Kelerovom (I, str. 32), gde je Horacijevom stihu: Vix una sospes navis ab ignibus, data alegorina interpretacija: Cleopatram primum corooris sui intecebris Caesarem cepisse, secundum Antonium, Augustum deinde temptasse, sed eum eius vitasse complexus .
159
U pismu je Oktavijan proitao cariinu molbu da je sahrane pored Antonija. Brzo je naredio da se vidi ta je sa njome. Bilo je kasno: Kleopatru su nali mrtvu na zlatnoj postelji, ukraenu carskim nakitom ( ). Iras je isto tako bila mrtva, a Harmiona je umirui nesigurnom rukom nametala diademu na elu svoje gospodarice. Na uzvik: To je lepo, Harmiono, odgovorila je: Da, lepo, i dostojno jedne carice i keri careva. Zatim je i ona pala mrtva.79 Na vest o Kleopatrinoj smrti doleteo je Oktavijan, i pokuavao da je oivi pomou protivotrova psila, koji su vaili kao ukrotitelji zmija, i koji su umeli da isisavaju otrov iz tela.80 Ali sve je bilo uzaludno. Niko nije znao kako je izvreno ovo trostruko ubistvo, jer svedoka nije bilo. Na cariinom telu nisu pronaeni nikakvi drugi znaci, iz kojih bi se moglo zakljuiti na trovanje, sem dva laka uboda na jednoj ruci. Ni u sobi nije naeno ni jedno sredstvo to bi moglo prouzrokovati smrt. Ali na obali morskoj, na koju su gledali prozori cariine sobe, primeeni su tragovi od gmizanja zmije. Jedni su govorili da je smrt Kleopatrinu proizveo ujed guje. Drugi su opet priali da se u korpi to je doneo seljak, ispod smokava nalazila zmija; kad je Kleopatra izvadila smokve, i primetila zmiju, viknula je: Dakle ti si tu! zatim je digla rukav, i pruila joj ruku da je ujede. Neki su opet tvrdili da seljak sa korpom smokava nema nikakve veze sa vladarkinom smru, nego da je ona drala u jednom egipatskom kragu guju to ju je ujela. Najzad mislilo se i da je Kleopatra uvala zmijin otrov u upljoj igli kojom je zakaivala kosu, i da je jedva primetnim ubodom u ruku pomeala otrov sa svojom krvlju.81 Ni sva ispitivanja uzroka Kleopatrine smrti modernih naunika nisu odvela krajnjem rezultatu. Iskusna Orijentalaka sauvala je kao svoju tajnu nain na koji se najlake umire. Ali ocijelna verzija Staroga Veka bila je da je umrla od zmijskog ujeda. Zato je na poslednjem od svoja tri velika trijumfa Oktavijan istakao Kleopatrinu sliku, oko ije se ruke uvijala zmija. Postojale su i slutnje da Kleopatra nije sama izvrila samoubistvo, nego da je ubijena na Oktavijanovu zapovest. U stvari, sigurno je samo toliko da je se Oktavijan starao da zlokobnu enu uini bezopasnom. Jer iva carica pokuavala bi da mu se osveti, i bila bi
79 Plut. Ant. 84., 85. 80 Dio, LI, 14, 35, 15, i , upr. i Keller, Antike Tirwelt, II, 295. 81 Plut. Ant. 86; Strabo XVII, 1, 10, 795; Vell. II, 87, 1; Suet Aug 17, 4; Hor. Carm, I, 37, 268; Gaien, XIV, 236.
160
Etika feminizma
neprekidni povod za pobune pristalica nacionalne dinastije; najzad kao poverenica velikoga Cezara mogla bi uvek pretiti nekim neprijatnim otkriima. U ostalom Oktavijan nije imao potrebe da ubija Kleopatru, poto je ve znao za njene samoubilake namere; on je jednostavno mogao da naredi uvarima da se povuku. Ali prava njegova elja nije smela da se dozna; zato je rairio vest da mu je cariinom smru oduzeta velika jedna dragocenost u njegovome trijumfu. Isto tako on je javno izraavao da se divi hrabroj smrti egipatske vladarke. Naredio je da se sahrani sa svima carskim poastima, i da se njeno telo poloi pored Antonijevog, kao to je elela. I dve verne devojke pogrebene su pristojno, a njihove bronzane statue postavljene su ispred grobnice Kleopatrine.82 Tako je carica Kleopatra umrla krajem septembra 30 g. pre Hr., stara 39 g., poto je 22 g. vladala Egiptom. Na zauzimanje jednoga prijatelja, njene slike i statue su poteene, a Antonijeve su unitene. Deca Kleopatrina i Antonijeva ukrasila su pobednikov trijumf u Rimu. Zatim ih je Oktavijan uzeo sebi i vaspitao. Kleopatri nije nedostajalo ni pameti ni sredstava da blagotvorno upravlja svojom zemljom. Ali ona nije imala vremena i interesa za staranje o ureenju drave, jer je bila zaneta irokim politikim planovima i ispredanjima naina kako da ih ostvari. Zato je pod njenom upravom prebogati Misir bio u oskudici. Nastala je ak i glad, kad je nilske kanale mulj zaguio. Za vreme vlade Oktavijana Avgusta Egipani su se oseali kao osloboeni dugog jednog ispatanja. Naroito zlu uspomenu ostavila je carica kod egipatskih Jevreja koje je duboko mrzila. Za vreme jedne gladi obila je Jevreje pri razdavanju hrane, i to joj se nije moglo zaboraviti. Posle pada Aleksandrije rekla je, da bi spasenje bilo mogue samo kad bi ona, svojom rukom, mogla da pobije sve Jevreje. I u jevrejskim prorokim poslovicama osuena je njena vladavina, a njen pad pozdravljen reima: Mems je sravnjen sa zemljom . I ako su Kleopatrine ambicije vodile nesrenim zapletima, carica je izvesno imala utanani nerv jedne roene politiarke i smelost jednoga oveka. Tom smelou je ona, prva od egipatskih carica, izvojevala sebi sva vladarska prava. Jedina je ona od ena iz Ptolomejeve dinastije davala da se izrauju novci sa njenom slikom i imenom; na taj nain uspeno je ostvarila cilj kome su uzaludno teile njene predhodtice.
82 Plut. Ant 86; Prov. Alex. 21, 45.
161
Sva zapletena istorija ove intelektualno neobino razvijene i kulturne ene privlaila je duhove udesnonou. Otuda je pojmljivo to je do IV ili V veka posle Hr. postojao kult Kleopatre. Ali ivot i smrt egipatske vladarke slue i u novo doba kao iva inspiracija pesnicima i umetnicima. Pored ekspirove tragedije, posveene njoj i Antoniju, mnogi pesnici je pevaju, i esto pogreno istiu erotinost pre svih njenih osobina.83 Nama izgleda da je u Kleopatri dominirala tenja za vlau, za perpetuiranjem sebe kao slavne carice. Ona je samo jedno strasno elela: da pod sobom vidi to vie pobeenih zemalja. Zato je svesno birala mone Rimljane, da joj oni kre put slavi. Ni u jednom njenom postupku nema pasionirane zanesenosti; sve je kod nje bilo proraunato, procenjeno, odgumljeno. Njen veliki plan ostao je promaen, ne zato to je podlegla oseanjima, nego to su se sve njene konstrukcije slomile o elinost jo prisebnijeg neprijatelja. U svakom sluaju, i pored mnogih i neospornih zala to je poinila, egipatska carica ostaje jedna od najprivlanijih linosti Staroga Veka, jer je znala da kraljevski sprovodi svoju volju, i jer je umela da umre na izvanredno gospodstveni nain. (Misao, Beograd, 1. i 16. mart 1925, str. 374382; 1. april 1925, str. 484 494; 16. april 1925, str. 564570; 16. maj 1925, str. 725733)
83 Heredia najsuptilnije osveava uspomenu na neobinu vladarku.
162
Etika feminizma
Jedan feminist starog veka

Pored mnogih neprijateljskih i negativnih i sudova o sposobnostima i sklonostima ene, koje su dali pisci Staroga Veka, ostalo je i nekoliko izrazitih argumenata u njenu korist. Najubedljiviju i najsistematizovaniju potvrdu feminizma dao je Platon, kad je izgraivao svoju konstrukciju jedne idealne drave, i pri tome u program svoga aristokratskoga komunizma uveo i putanje ene na sve poloaje u dravi. Utvrdivi da izmeu ovekovih i eninih dispozicija ne postoji nikakva razlika u sutini, nego samo u kvantitetu s obzirom na jau konstituciju ovekovu, i priznavi da izuzetne ene mogu svojom duhovnom razvijenou da daleko za sobom ostave ljude, Platon je u svojoj dravi energino zastupao sasvim moderno gledite da ene mogu dostojno vriti sve pozive koje i ljudi. Ovom svojom naprednou antiki lozof vidovito je prevaziao mnoge dananje intelektualce koji, nemoni da probuenost i aktivnost ene ukoe, gledaju da bar njeno napredovanje to due i to zlonamernije ometaju i komplikuju. Sem velikoga metaziara ideja, jo je jedan grki lozof otvoreno istupio kao kao branilac prava ene. To je bio stoiar Muzonije Rufus, iz prvoga veka posle Hrista, rimski riter koga je Neron prognao na ostrvo Rieru, gde su ga mnoge pristalice poseivale, eljne njegovih jasnih i neposrednih govora. Docnije ga je Vespazijan jo jednom prognao, a Tit vratio u Rim. Sugestivan svojim uzoritim ivotom, Muzonije Rufus, i ako nije stvorio originalne doktrine, imao je uspeha kao uitelj, jer je umesto uobiajenih napregnutih moralnih tirada ostalih stoikih uitelja, davao neposredne i ive savete, od kojih su nam neki, iz druge ruke sauvani. U njima, pored isticanja lozoje kao jedinoga puta za dostizanje vrline, pored preporuka odricanja, ovravanja za dobro, prelaenja preko uvreda i stalne pripreme za smrt, pored ideja o kozmopolitizmu, i pored propagiranja braka, nalazimo i dva vea fragmenta o enama, toliko savremena da i danas mogu da se iskoriste. U njima stoiar konstatuje da su ovekove i enine intelektualne i i etike dispozicije po prirodi iste, i da je, prema tome, prirodno da se i ene bave lozojom. U vezi s time, on duhovito odbija objekciju, koja se i danas jo neizmenjeno prepriava, da bi u sluaju da se posvete lozoji, ene zanemarile svoje domae dunosti. Mi emo oba odlomka Muzonija Rufusa, kao uvek aktuelna i interesantna, navesti u celini. Prvi glasi: ene i ljudi dobili su od bogova isti um, kojim se mi u uzajamnom optenju sluimo, i pomou koga o svakome postupku rasuujemo da li je dobar
163
ili rav, pristojan ili prostaki... I tenja vrlini i sposobnost da se ona stekne nije, od prirode, data samo ljudima, nego je ona data i enama. Jer ene su isto tako sposobne kao i ljudi da se odlikuju dobrim i potenim delima, a da protivna odbacuju. Zato bi, pod ovakvim okolnostima, samo ljudima pripadalo da istrauju i ispituju kako se poteno ivi (a to je zadatak lozoje), a enama ne bi? Zar takva jedna ena ne bi bila za mua dragocena (...), za roake ukras, a za prijateljice plemeniti uzor? Ali, prisetie se, ene koje poseuju lozofske kole ne ostaju vie povuene u kue, nego ulaze u krugove ljudi, vebaju se u govorima i sozmima i ispituju logine zakljuke, umesto da kod kue sede i predu. A takve ene, u veini sluajeva, moraju da postanu neskromne i odvie smele. Meutim ja ne traim da ene ili ljudi koji se bave lozojom napuste svoj poziv, i da se samo zanimaju naukom. Na protiv: ko se zanima naukom, on to treba da ini radi svoga poziva. Jer kao to medicina nita ne koristi, ako ne lei ovekovo telo, tako isto nita ne koristi ni uenje jednoga lozofa, ako ono ovekovu duu ne vodi vrlini. U drugome odlomku se podvlai neophodnost lozofskog obrazovanja i za ljude i za ene, i racionalan zahtev da ljudi, kao ziki jai, rade tee poslove nego ene. Ako oba roda treba da postanu podobna za reavanje etikih dunosti, postavljenih oveku, ako oni podjednako treba da budu sposobni da misle, i da i jedan i drugi manifestuju samosavlaivanje, hrabrost i pravinost, zar ih onda neemo podjednako vaspitavati, i oba na isti nain upuivati u nauku kojom ovek postaje etian? U stvari mi emo tako raditi, a ne drukije.ta? odgovorie mi moda, ti dakle hoe da ljudi izue da predu kao ene, a da ene rade gimnastiku kao ljudi? Ne, ja to ne traim, nego kaem, poto je po prirodi muki rod snaniji, a enski slabiji, da su svakome od njih odreene najkorisnije delatnosti; prema tome treba preneti tee na jai, a lake na slabiji rod... A od onoga to stoji u vezi sa etikim obrazovanjem, s pravom se moe tvrditi da se to tie oba roda, bar u sluaju ako dopustimo da vrline jednome rodu pripadaju kao i drugome... I zaista, ko treba dobro da bude vaspitan, pa bio to ovek ili ena, mora na to biti naviknut, da podnosi muke, da se ne boji smrti, i da se ne daje poviti ni od kakve sudbine... Dalje se najlepa nastava, koja vaspitava uenike za pravinost, sastoji u tome nauiti da lakomost treba izbegavati, jednakost potovati, i initi, kao ovek, ljudima dobro, a ne zlo. Zato bi to bilo potrebnije oveku da naui nego eni? Bez lozoje ne mogu ni ovek ni ena da budu dobro vaspitani. Jer lozoja je vrenje pravinosti, i nita drugo.
164
Etika feminizma
Vrlo ivo, iscrpno i reito zatiuje Muzonije Rufus enu. Pri tome njegova argumentacija nema ni malo obeleje (...), jer je osnovana na irokoj moralnoj koncepciji, po kojoj su sva bia stvorena za etinost, i po kojoj se i lozoja u krajnjoj liniji poklapa sa etikom. Stoiar je intuitivno uao u istinu da se feminizam najbolje daje obrazloiti i produbiti sa lozofskog stanovita, koje e obuhvatiti itavu realnost, i prava svih bia u njoj. Prononsirani etiar, Muzonije Rufus priznaje svakome biu vrednost i pravo na potpuno razvijenje svih njegovih sposobnosti. A pravoumno vidi u eni sve osobine koje postoje u oveku, i buni se to joj se ne priznaju. Jo vie, on zahteva da se i ene bave lozojom, jer je uveren da e to imati dobrih posledica. Time on u ono doba povreenim i zapostavljenim pravima ena daje veliko i lepo zadovoljenje. Naroito je karakteristino stoiarevo uivanje u eni prosvetljenoj i oplemenjenoj lozojom, za koju ima samo vrlo laskava poreenja. Feminizam, koji se u ovome vremenu nalazi u odsudnoj fazi, moe da se dostojno pozove na logine i znalake stavove stoiara Muzonija Rufusa. (Pravda, Beograd, 1, 2. i 3. maj 1926)
165
Pitagoreiarka Theana
Za vreme razvijanja i formiranja savreno harmonine i u svim granama skoro podjednako izraene grke kulture postojala je, pored mnogih drugih retkih rezultata, jedna neobina pojava pojava ena lozofa. Dosta je znatan broj Grkinja to su se bavile lozojom. Izvanredna predisponiranost grkog naroda za lozoranje nije bila iskljuivi dar ljudi, ona je bila dodeljena i grkim enama. Otuda je istorija grke lozoje imala da zabelei udnu guru kiniarke Hiparhije, koja je principe svoje kole doslovno sprovodila u delo, i visoko naunu delatnost aleksandrijske lozofkinje Hipatije, koja je, ivei u nesreenostima jednoga prelaznoga perioda, strahovito zavrila, kamenovana od jedne rulje izbezumljenih hriana. Zatim, bilo je oduevljenih pristalica platonizma i, naroito, neoplatonizma, koji je svojim tendencijama ka udu i maiji jako privlaio sklonosti ena. Ali ne samo da je bilo lozofkinja kada je se grka mudrost o svetu utvrdila i utemeljila, nego je bilo ena koje su pripadale ve po hronolokom redu drugoj lozofskoj koli u Grkoj, pitagoreizmu. Moe biti da je pitagorejski savez, prvobitno osnovan u cilju da svoje sledbenike moralno podigne i religijski preisti, pa docnije postepeno razvijan na sve eminentnijoj naunoj i lozofskoj osnovi, svojim etikim programom i sadrinom bio naroito blizak enama. U svakom sluaju nesumnjivo je da su, im je Pitagora osnovao svoju kolu, iz raznih krajeva grkih dolazili uitelju i mnogi uenici, i mnoge uenice. Pitagoreiarka je padala u oi kao markantna i izrazita gura; otuda su je docniji komini pesnici iskoristili za svoje koncepcije. Meu Pitagoreiarkama najpoznatija je bila Theana. O njenoj linosti do nas su sauvani samo neodreeni i u maglu zavijeni izvetaji. Jedni stari pisci tvrde da je ona bila ki Pitagorina, a supruga Prontinosa, jednoga od najstarijih Pitagorejaca. Meutim, po verovatnijim svedoenjima drugih pisaca, Theana je bila ki Prontinosa ili Pitonaksa, a ena Pitagorina. U svome delu o Pitagorinom ivotu Porrije kae da je, od sviju Pitagoreiarka, jedino Theana postala slavna. Theani su docnije pripisani nekoliki spisi, ali izgleda da je jedan deo njih neautentian. Tako e biti da je tek kasnijega porekla delo O pobonosti koje se njoj pridaje. Ali svakako e biti da je Theana doista autorka sedam pisama o vaspitanju dece i o gazdinstvu, jer njihov predmet potpuno odgovara interesu jedne obrazovane Grkinje njenog doba. U knjizi o grkim lozoma, sauvanoj pod imenom Diogena Laercija, ostala su nam tri pisma Theanina to dovoljnu svetlost bacaju na njenu pravoumnost i na
166
Etika feminizma
sigurnost sa kojom je izvodila zakljuke o praktinome ivotu. Predmet prvog pisma, upuenoga Grkinji Eubuli, jeste vaspitanje dece. U njemu Theana istie kako je dunost dobre majke da ui decu mudroj umerenosti. Zbog toga ona treba da im duh navikava na rad, a da im telo ne ini suvie razneenim. U opte, pitagoreiarka preporuuje da se deca navikavaju na izdrljivost, na podnoenje gladi i ei, hladnoe i zime. Theanine ideje o vaspitanju sasvim su podudarne spartanskima, jer i ona smatra da razmekanost u detinjstvu moe kobno da se osveti odraslim ljudima. Drugo pismo napisano je kao uteha jednoj ljubomornoj eni. Theana, na vrlo konservativan nain, umiruje Nikostratu koja je oajna zato to njen mu izdrava drugu enu. Ti, draga moja, ne treba to da ini, jer se vrlina jedne supruge ne sastoji u tome da vodi nadzor nad svojim muem, nego u tome da ga podnosi. Dalje dokazuje da su veze oveka sa zakonitom enom najjae, jer njih vezuje korist. A korisno je ne meati zlo sa zlim, i ludosti ne dodavati ludost. Izvesni prestupi, prijateljice moja, kuenjem se sve vie podstiu, a utanjem se utiavaju, slini vatri za koju se kae da je mir gasi. Ako upuuje prekore oveku koji hoe da spase privid i da ostane skriven od tebe, onda ti skida pokriva sa njegove strasti, te e on otvoreno greiti. Theana optimistiki skree ljubomornoj eni panju na to da e se njenome muu ljubavnica dosaditi, jer ga za nju vezuje strast, koja je kratkoga veka. On e brzo uvideti svoju krivicu, i ponovo se eni okrenuti. A ena treba da se odlikuje prijatnim ponaanjem prema muu, brigom za kuu, lepim ophoenjem prema prijateljicama i iskrenom ljubavlju prema deci. Jer lepo etiko ponaanje pribavlja ast, ak i naklonost neprijatelja. Ako ga ti bude potovala, on e se postideti i pre e hteti da se sa tobom izmiri...Jer kao to bolest tela ini jo prijatnijim zdravlje to posle nje dolazi, tako su, meu prijateljima, posle svae izmirenja jo srdanija. Theana nikako ne odstupa od svojih metoda krajnje pomirljivosti koje se nama danas ine veoma problematine; zato nalae prijateljici da se nikako ne razdvaja od mua, i da se ne sveti njegovoj ljubavnici. Kao to se bolesne oi ne smeju dodirivati rukama, tako ti ne uveavaj sama svoje jade. Ti e strast lake savladati, ako bude istrajala do kraja. Ma da vrlo sporni, ovi saveti Pitagoreiarkini dokaziju da je ona imala jedno izraeno praktino stanovite koga je dosledno sprovodila u svim prilikama. U treem pismu Theana upuuje Grkinju Palisto kako da postupa sa sluavkama. Filozofkinja razlae da robinje imaju ljudsku prirodu; zato se ne treba
167
sa njima grubo ophoditi i preoptereivati ih poslovima, nego valja zadovoljavati njihove potrebe, dobro ih hraniti i blago kanjavati. Theana naroito ustaje protiv svirepoga tretiranja robinja. Meutim, ako ravtina robinja ne moe da se pobedi, valja ih prodati, i na taj nain ih se oprostiti. Jer ono to je za nas neupotrebljivo, to treba dati drugom gospodaru . Naglaava da veliina prestupa sluavke treba da je srazmerna kaznama. Ukazuje na to da svirepa gospodarica lako moe jednoga dana da ostane sasvim sama. Dakle, prijateljice moja, imaj na umu da suvie otputeni muziki instrumenti ne proizvode tonove, a da se suvie zategnuti instrumenti kidaju. Tako biva i sa robinjama. Suvie veliki obziri izazivaju disonanciju u njihovoj poslunosti, a nepotrebna prenapregnutost izaziva izopaenje njihove prirode. Prema tome mora imati na umu da je srednji put uvek najbolji. Po ovome zakljuku se vidi da je doba kad je ivela Theana jo pod neposrednom sugestijom izreka sedmorice mudraca da je najbolje odravati meru, i da nita ne treba da je suvie. Reeksije pitagoreiarke Theane pokazuju jednu nesumnjivu naprednost, kada se izuzmu njeni stavovi o poloaju ene u braku, koji se danas vie ne mogu odrati, a koji dokazuju, koliko je i najrazvijenijim Grkinjama u to daleko doba bilo nemogue da se odluno odkinu od tradicije. Pri svem tom, tim stavovima daju nesumnjivu vrednost ive i duboke analogije, koje je samo jedna ena prekaljena u praktinoj mudrosti mogla dati. U Theaninim savetima o podizanju dece i ophoenju sa robinjama ogleda se jedna umesna tenja ka elienju duha i tela i ka anticizmu i blagosti. Moe se rei da u koliko pitegoreiarka ima skuene poglede o pravima udate ene, da utoliko njeni vidici postaju prostraniji i lozofski sigurniji u odnosu na pitanja o podizanju dece i na prava robinja. U svakome sluaju Theanina pisma ostaju jedan interesantan dokument o nainu miljenja i ubeenjima svakako najobrazovanije ene onoga vremena i moda najstarije grke lozofkinje. (Pravda, Beograd, 6, 7. i 8. januar 1927, str. 9)
168
Etika feminizma
Sveta Tereza iz Avile kao spisateljka

Sveta Tereza iz Avile, najobdarenija od svih mistinih spisateljica, sjajno je izrazila svoje nemire i svoja saznanja u mnogobrojnim delima, pisanim pri slabom osvetljenju kandila u manastirskoj eliji. Ta dela su svojom izraenou, zrelou i suptilnou, toliko fascinirala dvojicu papa, da su je oni proglasili za crkvenog doktora . Sadrina spisa svetiinih zaista neosporno dokazuje genialnost velike ekstatiarke, iji je ivot bio ispunjen najrazliitijim strujama: savlaivanjem uznemirenja, sumnja i zikih bolesti, udesnim transima, tekom borbom sa okolinom i vrsto postavljenim organizacijama. U knjigama Svete Terze stvorenima sa neposrednou, nadahnuem i ozarenou to retko kad sustaju, nailazimo, pored utananih ralanjavanja line svesti i podsvesti, i pored neizbenih i zamornih teolokomistinih ispredanja, i stavove o nitavnosti sveta, pojava i praznina svih zemaljskih sticajeva, to po svojoj dalekosenosti mogu da stanu uz Propovednikove. Doista, je ne znam kako ovek moe da se otima za ivot, kad je sve u njemu tako nesigurno. Ona korenito dodiruje pitanje to mui i mistiare i lozofe: kako ceniti ivot gde se sve okree u vrtlogu veite promene. O Boe! kako je velika beda ovoga ivota! Nikakvo zadovoljenje u njemu nije osigurano, nego je sve podlono promeni. Ako paljivo ispitamo tok naega ivota, svaki od nas videe iz iskustva kako malo treba voditi rauna o zadovoljstvima ili o jadima to taj ivot sainjavaju. panska svetica vidovito osea propadljivost svih svetskih odnosa, i preporuuje prezrenje svih zadovoljstava to se na zemlji mogu dostii. Oznaava kao veliko prosvetljavanje saznanje da je ropstvo nunost da se ivi i dela prema zakonima zemlje. Svetica dobro vidi da ovekova priroda naginje vie zlu nego dobru. Kako je naa beda velika, Boe moj! Otrovna bia zatruju sve ega se taknu, a i mi to isto inimo. Otuda ovek nema boljeg prijatelja od vrhovnog bia, a pomo od sebi ravnih ne treba da oekuje. Do sada sam verovala da su mi drugi potrebni, i uzdala sam se jo neto malo u pomo sveta. Sad sam oevidno razumela da su svi ljudi samo stabla suvog ruzmarina, na koja ne moemo da se oslonimo, i koja se prebijaju pod najmanjim teretom kritike i protivreenja. Osnove svetiine mudrosti o svetu i ivotu izraavaju saeti stavovi, nepobitno urezani najviim iskustvom i istinitou. Neka te nita ne buni. Neka te
169
nita ne plai. Sve prolazi... Strpljenje sve zadobija. Dok je u delima Put savrenstva, Unutranji zamak, Istorija osnivanja, Misli o pesmi nad pesmama, zatim u Duhovnim relacijama i u knjigama o svome ivotu Sveta Tereza davala svoja mistina utonua, u mnogobrojnim Pismima, od kojih je tri etvrtine izgubljeno, upoznajemo poslovnu enu koja ume da vodi stvari, i da uvek osigura sebi konanu pobedu. Ona odsudno voluntaristiki utvruje: Radimo na tome da ostvarimo sebi svakoga dana bar kakav mali napredak, i da porastemo u revnosti; time emo pokazati, kao to je to, u ostalom, istina, da se uvek nalazimo u sred borbi, i da ne treba da nas obuzima ni elja za odmorom, ni nemar, sve dok ne zadobijemo konanu pobedu. Iz svega to je prooseala i stvorila vidi se da je Sveta Tereza iz Avile bila jedna via ena, koja se od skuenosti i relativnosti svetskih veza spasla transcendentnom, kao jedinome utoitu, i koja je u sebi umela da pomiri najtoplije ushienje sa mirnim opservacijama i sigurno pogoenim postupcima. Ali kako je okvir gde jedan individuum ima da se razvija vrlo vaan faktor, a kako je, u doba kad je Sveta Tereza ivela, taj faktor bio presudan, jer je inicijativa jedne ene u to doba smela da doe do izraza samo u oblasti porodice ili manastira, prirodno je to je Tereza iz Avile postala sveticom. Zasiena emocionalnost to je u njoj postojala morala se, prema nametljivome duhu panije esnaestoga veka, transformisati u mistiku. A sposobnost Svete Tereze da vodi i podinjava ljude svojoj volji i svojoj pouzdanoj pronicljivosti ne bi bila upuena na organizacije i reforme manastira, da svetica nije dete jedne katolike zemlje i doba kad je taj katolicizam najsleplje kulminirao. U antikoj Grkoj visoko talentirane ene postajale su pesnikinje ili lozofkinje, jer je to u onome visoko prosveenome ambijentu bilo mogue. Dananje ene mogu, u glavnom, da razviju svaku svoju sposobnost, i da postanu ono za ta su po prirodi opredeljene. U paniji Filipa II svi obimni talenti i sva besprimerna duevna kompleksnost Tereze iz Avile mogli su da budu upueni samo pravcem verskoga misticizma. Ali taj fatalni uticaj sredine ipak ni u koliko ne ini manjom guru panske svetice, kojoj je monatvo katolicizma istrglo iz grudi srce koje je jo kucalo, i koja je u svojoj izvanrednoj duevnoj dinamici, nosila neobino isprepletane sposobnosti religioznog pesnika i vizionara, mislioca, psihologa i organizatora. (Re, Beograd, 14, 15, 16. i 17. april 1928, str. 5)
170
Etika feminizma
Danica Milenkovi
Dogaaju se u ivotu sluajevi takve nepravinosti, svireposti i strahote da oni, konkretno i zapovedniki, zatalasavaju pred ovekovom sveu potrebu da podigne jedno sigurno lino stanovite o Bogu, o nagradi dobrih, a kanjavanju zlih, o predodreenosti i sudbini, sebi za orijentaciju i utehu. Jezovito umorstvo pokojne Danice Milenkovi jeste jedan od onih primera to grubo poljuljavaju tradicionalne religijske, etike i socijalne nauke, od ovekove tromosti usvojene i zadrane, bez proveravanja i bez kritinosti. Duevna, prosveena, pametna, uvek budnoga interesa za knjievnost i umetnost, feminiskinja iz ubeenja, ne iz poze, ili iz elje da se uje i vidi, otmenoga vaspitanja, sasvim neobinoga meu naim sirovom naravima, uz to uroene noe, krotka, tiha, staloena, osobito diskretna, Danica Milenkovi, procenjivana naim zemaljskim moralnim merilima, mogla je navesti na zakljuak da e imati svaku drugu sudbinu pre nego onu koju je doivela. Otkud takav bogohulno i vapijue neovean kraj da bude dodeljen stvoru koji ga je, ovde meu nama, najmanje zasluio? Pitanje, nunim nainom, dobija metazikoreligijski karakter. I onaj koga ti problemi inae mnogo ne zanimaju, primoran je da, povodom ovoga sluaja, malo promisli o neotklonjivome udesu svakoga od nas, i da oseti, bar iz rastojanja, neumitnost tupe i slepe kobi. Smrt Danice Milenkovi, doista, svojom grozotom plodno podstie tegobne nizove razmiljanja. Na alost, iz njih nema jednoga nepobitnoga izlaza. Uostalom, napor ovekove misli, obino, tek ako dopre do toga, da izumre u polaznoj taci kruga odakle je poao. Samo po izuzetku dogaa se da reeksije ljudskog individuuma spiralno prevazilaze jedna drugu, ali ni tada one ne dopiru do sverazrenog ishodita, ako njega, uopte, negde ima. Tako ostaje nepojmljiva naim oima dosuenost sudbinskog zbivanja, po kome je Danica Milenkovi morala da svri kao rtva krvavoga manijaka. U njenim ovosvetskim delima nema ni pramena koji bi mogao da opravda takav kraj. Naprotiv, njen ist i svetao stav u ovome naem kukavnome okviru ini u najveoj meri zagonetnim smisao zloina nad njom izvedenog. Nije Danica Milenkovi, ovde meu nama, uinila nikakav prestup zbog koga joj je dodeljeno ispatanje, da svri kao rtva iznenada na njen put stavljenoga delata. A mi smo u stanju da promiemo samo po najmutnijim slutnjama, ako ovakvu jednu dosuenost prenesemo na plan zavisnosti koje je rtva,
171
moda, imala prema delatu, u ranijim nekim egzistencijama. Pored toga, ovakve ontolokoetike pretpostavke ipak nisu u stanju da potisnu nau ovozemaljsku pobunu zbog nedela izvrenog sa Danicom Milenkovi. Usred prijatnog ivota u svojoj porodici gde vlada neobian sklad, usred rada na unapreivanju svoje linosti, prouavanja dobrih dela ljudskog duha, i, osobito, studija istorije umetnosti i uivanja u proizvodima njenim, doao je prepad neumoljivog fatuma. Jer fatum je odveo u Topider Danicu Milenkovi onoga jesenjeg dana, perdno vedrog i sunanog, da se u njemu ispuni ono to joj je dosueno. I ona je otila, jer je njome upravljala snaga nunosti, pred kojom je bila neotporna i bez pogovora. A oni to su je voleli veruju da je neznatnost jedna, dah jedan drugaije odluke bio dovoljan da okrene njene korake u drugom pravcu, gde je staza ista, i gde je zlikovac ne bi presreo. Bezazleno verovanje pred sklopom vaseljenskih propisanosti bespomonoga oveka, kome, ipak, svest o linoj duhovnosti ne doputa da pogne glavu, i prizna kako njegova volja i njegova reenja, u kozmikome sklopu, znae manje nego privid i efemernost. Pored toga to je zloin poinjen nad Danicom Milenkovi pokazao, drastino i bolno, kako je neotklonjivo ono to Parke ispredu, podvukao je on jo surovo i kukavitvo ljudi, i njihovo greno ustezanje da pomognu blinjemu, i onda kad je najcrnja nesrea nad njim nadnesena, a kad ne staje mnogo napora pruiti spasilaku ruku. Dosueno je da se prolaznici oglue o vapijanje Danice Milenkovi, i to je izvedeno utoliko udovinije, to je fatalitetom unutranjost ovekova tako sklopljena, da zli pokreti i negativne tenje daleko preovlauju nad plemenitim iskricama. Bivalo je sluajeva, u naoj neoblagoroenoj balkanskoj sredini naroito, i mnogi od nas ih je dobro na svojoj koi osetio, da se jedan zlotvor, ili grupa njih, grlato razviu i razlete da nekome pripreme propast, a oni okolo, umesto da ometu neovenost i spree ravtinu, mizerno se na prstima uklanjaju, to dalje, zato to se boje da i sami ne navuku na sebe gnev nasilnika, pa bez savesti ostavljaju rtvu unitenju. Jeste, svi mi iz iskustva vrlo tano znamo da nevaljalci preovlauju samo zato, to imaju pred sobom amorfnu masu, koju je najlake rasplaiti i uiniti bezopasnom, jer u nje nema smelosti da se zaloi za pravinost, da spase nevinog, da otme iz ruku pomamnog inkvizitora muenjem ve sustaloga jadnika. Ipak, niko od nas, makako da se nezavidno provodio u svojoj sredini, nije bio na ivici ovako paklene propasti, kakvu je doekala Danica Milenkovi. uvala je ona do poslednjega daha u sebi obmanu da su ljudi oko nje samilosna bia, pa je u oajanju oslovljavala prolaznike da je spasu, meutim svakome od njih samo je trenutno
172
Etika feminizma
dola do svesti hrianska dunost da ovek treba da se nae gonjenome blinjem, ali je onda brebolje, tu apstraktno upoznatu dunost potiskivala ona prvobitna sklonost, da se dosledno izbegava zalaganje za nekog, jer ono povlai za sobom kadkad sloene posledice, i da se obie sve to bi moglo da narui samoivu neuzburkanost sa svih strana. Fatum je nalagao da nijedan od tih bednih ljudi to su videli Danicu Milenkovi neposredno pred katastrofu, ne pokae dovoljno interesa za tuu sudbinu, i da sa njom ne poe. I inae, uvek, samoivost je normalno stanje ljudskih odnosa. To stanje, tek u najreim sticajevima, moe da izvede iz ravnotee pojava kakve neobine altruistike nastrojenosti. Ova istina, konanije nego ikad do sada, zapeaena je tragedijom Danice Milenkovi. Diabolina u ovome nezapamenome umorstvu izgleda, naroito, injenica to se Danica Milenkovi svim svojim potenim radom zalagala za unapreivanje i zatitu ene. Uopte, uas uinjen sa ovom ubeenom feminiskinjom, sav je sklopljen iz otro ocrtanih suprotnosti izmeu njenoga bia i njenih stremljenja s jedne, i onoga to se sa njome zbilo s druge strane. Doista, ima dogaaja u stvarnosti odigranih koja ne bi uspela da izume ni najizroenija uobrazilja. Kakva ljudska odmazda moe da osveti ovaj zloin? ta e da se popravi i iskupi time, ako se smakne umobolna glava jednoga zlikovca? Nema nikakve naknade na svetu to bi mogla da uini manje grozovitim kraj Danice Milenkovi, i da donese olakanje njenoj porodici. Kad izaemo iz metazikog, i uemo u socijalno podruje, onda vidimo da, pre svega, treba rasporeivati stvari tako da se iskljui mogunost prestupljivanja ove vrste; od sporednog su znaaja, meutim, odreivanja i kategorisanja kazni. Uinjena povreda jednoga ljudskog bia niim se iskupiti ne moe; zato cilj odredaba drutvenoga ivota valja da bude propisivanje to pouzdanijih naina za otklanjanje uzroka ovakvih monstruoznosti. Smrt Danice Milenkovi stavlja oko njenoga imena eminentnost muenitva. Ne muenitva radi vere i fanatizma, kao ono to je prekaljivalo prve hriane da se daju na rastrzanje divljim ivotinjama, ili ono zbog idejne neodstupnosti i nepopustljivosti, koje je odvelo na lomau ordana Bruna, nego drugo, infernalnije i nesravnjivo stranije: biti progutan od besvesnoga i krvolonoga zla, ije postojanje u oveku utiskuje tamniko obeleje ovome ivotu. Danici Milenkovi pao je u deo najtei zavretak koga ona svojim postupcima nimalo pripremila nije. Zato njena smrt ostaje za nas neprohodna tajna.
173
I zato prema njoj mi oseamo posebno tragian pijetet. Kako da se pretpostavi, u ovome sluaju, da se posle zemaljskoga umiranja razliva smo nebie? Zar ovakav muki zloin da ne bude nadoknaen nekim viim iskupljenjem? Zar usvojiti da je on, prosto, proizvod jedne beslovesne ljudske bestije, i da se, za njim, nita nee pojaviti, kao rasvetlenje i transcendentna naknada? Ne samo suvie strano, nego neizvodljivo je uopte verovati da tako moe da bude. Zato je posmrtna naa elja Danici Milenkovi: neka joj bar bude zraan i bezbolan ivot posle smrti! (ivot i rad, Beograd, novembar 1930, str. 801804)
174
Etika feminizma
Danica Markovi
U najboljim godinama svoga ivota, kad napon stvaranja dobija obeleje zrelosti, a ivotno iskustvo, neizbeno, stie nepokolebljive metode procenjivanja, umrla je naa liriarka Danica Markovi, hronoloki prva srpska pesnikinja, u preciznom smislu te rei. Oprobana mnogostrukim moralnim trpljenjima i materijalnim nezgodama, neumorna u opiranju jednom izrazito nenaklonjenome udesu, podravana svojim lirskim ponesenostima, u svakom meuvremenu izmeu nepreglednoga niza proivljenih i izdranih borbi; uopte, uvek ivotvorno teena fantastinim tkanjima sopstvene pesnike prirode, Danica Markovi se, za vreme celoga svoga jako neujednaenoga bivanja na ovoj zemlji, potvrdila kao jedan junaan optimist. Kao stvaraocu, ovoj pesnikinji naroito lee sveane stope i podignut ton erotike, izlivene van transa, i donekle prelomljene kroz svest. ee nego zanos, vrelina je kvalitet poezije Danice Markovi. Uz to, i jedan napor da se ne ode do krajnjih granica oseanja, nego da se uoblii ono to u dinamici due ne zavodi do neizlaznosti. ini se da je Danica Markovi pesniki doktrinar svesnosti, kao eminentne ovekove odlike. Kao da joj je groza bila od ljudskoga bia to se probija kroz oblast podsvesnoga, makar i radi toga da dopre do kakve neprolazne iskre. Priroda je pesnikinji uzvieni ili pritajeno saoseajni okvir za ovekova vibriranja, i potstreka za ostvarivanja njegovih mogunosti. Ona izbegava ponorne probleme postojanja, umiranje, i opredeljenja svega to se stvara i iezava; ona se zadrava na bogatim oblicima i harmoninostima empirije, iz nje odvaja dostojne motive, da ih obilno prelije duhovnou. Nailazi se kod nje i na jedan stav prisebnoga i smiljenoga stoicizma, koji, do kraja, ostaje pobedonosno protivstavljen svim besmislenim ispatanjima ovekovim i svem teretu izlinoga to mu koi zamah na svakome koraku. Ni u ivotu, ni u poeziji, Danica Markovi nije napustila ton nepodleganja zlu nepomirenosti sa nepravdom. Prva zbirka njenih stihova, Trenuci, dobila je srdano priznanje samoga Jovana Skerlia, koga je zadobila, pre svega, pesnikinjina neposrednost i iskrenost. Druga zbirka, pod naslovom Trenuci i raspoloenja, sadri i veliki broj pesama, kroz mnoge godine objavljivanih po raznim asopisima; tako ona, u glavnom, obuhvata ceo poetski rad pesnikinjin. Trenuci i raspoloenja pojavili su se u dva izdanja, od kojih je jedno bilo Srpske Knjievne Zadruge. Pesnikinja je ostavila za sobom i nekoliko pripovedaka, esto feljtonistiki zamiljenih, tampanih u asopisima i dnevnim listivima.
175
Naa knjievnost e trajno raunati sa mnogim pompeznim ili treptavim strofama Danice Markovi. A ivot njen ostae potvrda muslimanske religijskolozofske teze da ovekova prekaljena volja i neiscrpno ustalatvo nikako nisu u stanju da ponite odluke sudbine, nedokuive i daleke. (enski pokret, Beograd, juli i avgust 1932, str. 114)
176
Etika feminizma
Lik jedne nae pesnikinje

Iza svakoga pisca stoji ovek, kao vrhovna garancija njegovoga stvaranja. Prava knjievna i umetnika dela nisu neki nezavisni entiteti, nego su prisni izraz samoga stvaraoevoga bia. Otuda svaka spontana i nenametena tvorevina nosi nevarljivi peat linosti koja ju je proizvela. Danica Markovi zaista stoji iza svakoga stiha to je napisala, istinita, neizvetaena, verna sebi. Svoju najbolju sutinu izlila je ona u svoje dve zbirke pesama, kojima je sa puno prava stekla ime nae, po hronolokome redu prve pesnikinje ozbiljnije vrednosti. Za vreme svoga, relativno kratkoga ivota, tedro posutoga iskuenjima i ispatanjima, ona je uvek ostala na svojoj liniji poetske neposrednosti, otvorena, ustreptala i ponosna. I sm spoljni izgled pesnikinjin odisao je, pre svega, nekom uroenom ponositou. Ne mogu da se otmem prvome, uvek tanome utisku koji sam imala od nje. Otada, odravale smo neprekidno prijateljske odnose, sve do leta 1932 god., kad smo, od duge bolesti prethodno mnogostruko izmuenu pesnikinju, po jednome arkome danu, sa iskrenim aljenjem i bez usiljenoga ceremonijala, otpratili do male humke na beogradskome groblju. Roena u aku, Danica Markovi je najvei deo ivota provela u Beogradu, koji je odano i toplo volela. U Beogradu je svrila Viu ensku kolu; eljna da uvea svoje saznanje, ona je poseivala predavanja na Velikoj koli kao vanredni slualac. Od 1897 do 1910 bila je uiteljica, po selima i palankama i u prestonici Srbije. Potom je traila i dobila penziju, i do smrti probavila u Beogradu, u knjievnome radu i itanju, ali i u tekim brigama i ranjavljenjima po egzistenciji zasutoj zikim i duevnim zlopaenjem. Otuda je njena sadrajno teko sumorna, ali u udno glatkoj formi data pesma Briga doista iz dna due otkinuta. Prvi put se Danica Markovi javila 1899 god., u Zvezdi Janka Veselinovia, pod pseudonimom Zvezdanka . Zatim je njena pesma Zna u one zlatne dane... tampana u Pokretu od 1920 god. U Knjievnoj nedelji, publikovala je, pod urednitvom Sime Pandurovia, nekoliko pesama. Iste godine objavljena je njena prva knjiga pesama Trenuci, o kojoj je, iste godine, u Knjievnome glasniku, Jovan Skerli dao povoljan prikaz, naglaavajui, kao najbolju osobinu ove pesnikinje, njenu iskrenost. Pri tome je prevideo jednu stvar od osnovne vanosti: da iskrenost nije neka izuzetna odlika
177
Danice Markovi, nego da je ona jedan od prvih i apsolutno neophodnih uslova svakoga istinskoga pesnitva. Otuda nam se posebno podvlaenje toga kvaliteta ini prilino bespredmetno. Isto vai i za isticanje jednoga docnijega recenzenta, da se pesnikinja ne ustruava objavljivanja nekih, za saoptavanje neugodnih oseanja i okolnosti. U izjavama nae poetese zaista nema niega to bi moglo da izazove sablazan, osobito kad se uzme u obzir kakva su sve otkria o sebi davali predstavnici docnije nae lirike. Sve kasnije svoje pesme, publikovane u raznim asopisima, skupila je Danica Markovi u zbirku Raspoloenja, koje je izraajem prekaljenije i staloenije od prve, i gde su oseanja ustaljenija i rezigniranija. Obe zbirke izdala je 1928 god. Srpska knjievna zadruga. Motivi pesnikinjini nisu veoma raznovrsni: oni se svode na erotiku, vie proivljenu u enjama i duevnim uzletima nego u stvarnosti, na razoarenje od braka i od ravtine ljudi, na oduevljavanje prirodom i kosmosom, od kojih je prvo ivotvorno i konkretno, a drugo neto suvie stilizovano i apstraktno, najzad na slavljenje mate, kao primarne i spasonosne ivotne snage. Ali valja imati na umu da i najbolji lirski pesnici retko raspolau bogatijom skalom predmeta koje obrauju. Svoje motive Danica Markovi razvija u dovoljno preliva, sa obilno treptanja, slika, opisa, esto i patetike, sa sigurnou u voenju stiha, koji je kod nje strogo i neostupno vezan. Svaka njena strofa je prekuvana, konana, nekako oholo zvonka. Ova ena mora se ubrojati u grupu naih dobrih pesnika sa poetka ovoga veka, koji su bili i ostali majstori ritma i rime, zadravajui nepremostivu nenaklonost prema slobodnom stihu. Ljubavni doivljaji pesnikinjini sadre pregrt zranih i ivotodavnih trenutaka, koji se nezaustavno iskoriuju ili spasonosno zloupotrebljavaju u kasnijim dugim asovima praznina ili tegoba; u njima ima, zatim, unutranje borbe, aljenja za promaenou ili osveavajuih seanja na jedva uoblienu sreu. Ova nekom gordom ljubavlju uznesena ena zna dobro u kakvu su pometnju i moru ljudi kadri da pretvore i najsuptilnije oseanje, ako se u njega umeaju. Pored poznatih pesama Gallium verum koja krije retko ustreptale i emocionalne strofe i Na bunaru gde je doivljavanje iroko razliveno, Danica Markovi je dala niz ljubavnih poema istoga znaaja. Da pomenemo samo None borbe, Jedna uspomena, Aliluja, Prodava karanla, Uvek i svuda, Marcia funebre . Poslednja od pesama odaje neku morbidnu, ali neosporno umetniki odravanu ustalasanost razleganjem voljenoga glasa.
178
Etika feminizma
Kud god mi stopa krene, il um se posla lati, legnem li da poivam u gluhom miru nonom, tvoj krti, ispevani, promukli glas me prati. I duu razdire mi muzikom smrti monom, i ape rei, duh to ne moe da ih shvati. Danica Markovi pokazala je neospornu sposobnost nekog, rekli bismo, nemilostivog ralanjavanja sticajeva to su joj posekli mogunost za uzlete u predele vedrine i zranih ideala. Ona nema nikakvih iluzija o braku, a ne ostavlja ih ni drugima. U jednoj sumornoj viziji ukazao joj se surovi upravlja njene sudbine u vidu jednoga zloga bia, u pesmi posebne snage Div . Svoje bezradosno promicanje po ivotu izvajala je sa mnogo pojedinosti i sa gorkom mirnoom u poemi irega daha Zimsko vee na selu . Ali se ogorenje na takav udes taloi kadkad u zlokobne i jezive akcente. Iz momenata ovakve gorine iaurava se, prirodnim putem, i pobuna na boanstvo, koje oveku sistematski oduzima jedan po jedan duevni oslonac. Buntovni psalm ima skoro starozavetni zamah. Ipak, svest o sebi, dragocenija od svega, kad je motivisana unutranjim razlogom, i samopouzdanje, koje pesnikinju nije izneverilo ni u najteim njenim asovima, nadglaavaju sva muenja i sve krize. Stav Danice Markovi prema ivotu ostao je preteno ponosan, vrst, nesalomljiv, skoro muki. Taj stav je to se osea odvaja od ostalih naih pesnikinja. Danica Markovi je ne samo prva srpska pesnikinja koja je imala jasna shvatanja o zahtevima moderne poezije, ve je ona, po svome unutranjem ivotu, neposrednosti, motivima i formi svojih pesama ostala sve do danas najzrelija, najprekaljenija. Odmah posle Duia, Rakia i Pandurovia ona je srpskoj lirici dala iskrene, preivljene, umetnike priloge svoga duhovnoga stvaranja, i ostae u istoriji srpske knjievnosti lepo ime pesnikinje kojoj je njen unutranji, zagrejani, emocionalni ivot bio stalna i draga preokupacija. I jo neto. U razvoju nae nove literature ona otvara put jednome nizu novih, talentovanih ena pesnika, koje su nau liriku obogatile sveijim nijansama. I sa umetnikog, sa istorijskog gledita, Danica Markovi je svojom poezijom ostavila vidna traga u naem literarnom, kulturnom i drutvenom ivotu. (XX vek, Beograd, maj, 1939, str. 761763)
179
Rasmatranje povodom smrti Milice Jankovi

Nestalo je iz nae, esto nepodnoljivo nepravedne i slepe sredine, jednog od najdoslednijih i najsimpatinijih predstavnika iskrenosti u literaturi. Smru Milice Jankovi smanjena je uska kategorija naih knjievnika koji su sadraje svoje due iznosili pred svet nenakinurene i ne falsikovane. A mi smo ve potpuno sustali i zatrovani od neiskrenog, vetaki sklopljenog i udeenog u ivotu, u drutvu, i u svim kulturnim oblastima. Kod onih koji poznaju visoku, skoro izvanzemaljsku namenu umetnosti, ne moe biti dvoumljenja o tome, da istinskoga znaaja mogu imati samo one tvorevine, koje su neposrdno, neizvetaeno i nenameteno iz unutranjosti stvaraoeve proistekle. Uz ostale uslove za postanak pravog umetnikog i knjievnog dela, iskrenost je jedan od bitnih. Zato se, posle dueg ili kraeg lutanja i kolebanja, u svim vremenima, a u prkos svima nastojavanjima koterija, odeljivalo iskreno od nametenog u literaturi i u svim vrstama umetnosti, onako isto prirodnim i spontanim postupkom, kao to se penica odeljuje od kukolja. Dananja knjievna proizvodnja muki je zaguena i zatrpana nepreglednim brojem spisa, postalih iz svih drugih pobuda i motiva pre nego iz nagona za saoptavanjem unutranjih zbivanja iz sveeg i ivotodavnog izvora istog nadahnua. Slinih pojava je, razume se, bilo i van nae sredine, i van naeg vremena, ali su danas one zastupljene sa nepreglednom obilnou i sa teretnim bogatstvom. Iscrpljeni od neistinitih i neproivljenih uveravanja i izjavljivanja u svim domenima duha, o koje se na svakom koraku spliemo, mi poinjemo da se zadovoljavamo i ispunjavanjem samo prvobitnog zahteva za postanak priloga stvarno umetnikih i knjievnih: njihovom iskrenou. Jer sumnje nema da je i vrednije, i privlanije, i ednije, i lepe delo koje se iz same due izvilo, ne prolazei kroz stramputice prenemaganja i licemerstva, ni kroz sprave za ulepavanje i doterivanje, pa ma ono bilo mestimino i sirovo, naivno, oskudno reitou i skromno opremom od svake visokoparnim i sumnjivo uenim reima zasute stilizacije, iz koje bije pusto uma i ledenost due. Milica Jankovi, iji je ivot bio muenitvo i herojstvo, i koja e, kao linost, ostati jedinstveni primer blagorodnosti u naoj sredini, stvarala je itavoga svoga ivota koji je bolest krvniki apsorbovala i ostavila je znatan broj romana i pripovedaka. Njena dela itae se uvek mnogo i rado, jer
180
Etika feminizma
njihova jednostavnou i neposrednou ispunjena sadrina toliko dira i pogaa, da italac prenebregava suenje i procenjivanje, i iz stava kritiara spontano prelazi saoseanju i uzbuenom uestvovanju u pripovedakim deavanjima. Istinitost Milice Jankovi istakao je srdano i sa razlogom pohvalio jo Jovan Skerli, im je ova spisateljka objavila svoju prvu knjigu, istiui specino srpska i oveanska svojstva njenoga pisanja, na suprot nekim neiskrenim i uvrnutim ondanjim publikacijama. Svojom kritikom na delo Milice Jankovi Skerli je potvrdio svoj zdravi knjievni smisao, koji je kod njega esto puta doao do pravilnoga izraza. U istini, dela ove knjievnice zasluuju da budu prouena u potpunosti, i da se meu njima naini izbor onoga to je svestrano umetniki uspelo. Jer Milica Jankovi bila je itavoga svoga tegobnoga postojanja na ovome svetu pritisnuta, kao najcrnjim prokletstvom, zikim trpljenjima, o iju su se neotklonjivost krhala sva slaba medicinska saznanja. Zato ona doista nije bila u stanju da svome pisanju uvek prui konano izraenu formu. I zbog toga, iz njenoga obilnoga rada valja izdvojiti ono to je vrednou nepobitno i uzorno. A takvih elemenata ima, i ne malo i oskudno, u onome to nam je ostavila Milica Jankovi. Uz to, ti su elementi kod nje obasjani duevnou i istinitou koja im daje jednu posebnu ozarenost i blagorodnost. Zato e rad Milice Jankovi nadiveti njenu patniku egzistenciju, i ostae da dostojno predstavlja nau literaturu i onda, kad sve knjievne elukubracije, koje su izvojevale privremenu pobedu, budu rastroene u pepeo zaborava. (Jugoslovenski rasvit, Beograd, 1939, sv. 12, str. 1214)
181
182
Etika feminizma
VI OCENE I PRIKAZI
183
Jedna anketa o feminizmu

U izdanju Montenj, pojavila se nedavno knjiga Emancipovana ena i izazvala veliko interesovanje. Ferdinand Divoar uputio je pet pitanja nekolikim uglednim spisateljkama (veinom francuskim) i istaknutim feministkinjama raznih naroda: da li je emancipovana ena poveala svoje izglede na sreu; da li ona poznaje nova oseanja; da li je ovek smatra kao svoga takmaca; da li ona ima nova shvatanja o muu i porodici; i da li shvata moral na drugi nain nego ena u prolosti? Ova pitanja, davno reena za one to su stvarno uli u feminizam, postavljena su, izgleda, u cilju da se neobaveteni upute u eventualno nova shvatanja to feminizam unosi u oblast sociologije i morala. Neemo se zadravati na svima pojedinanim odgovorima to su dale uesnice na ovoj anketi, jer svi oni nemaju vanosti. Istai emo samo ono to je u njima karakteristino. Francuske knjievnice razvijaju pitanje na izvanredno lak nain i sa potpunim nerazumevanjem bitnosti feminizma. Daleko od toga da dodirnu jezgro problema, one sa nepotrebnom opirnou i sa dvosmislenom, specino francuskom duhovitou klize po povrini. Marsela Tinar, pisac Kue greha, utvruje da je emancipacija ene ekonomska injenica, ali injenica za aljenje (nju ale ba same ene). Ostalo je literatura i pornograja, naroito odvratna kad se skriva pod maskom novoga morala . Kakvu je pornograju ga Tiner dovela u vezu sa visoko etikim feministikim tenjama, mi nismo bili u stanju da razumemo. Isto tako ne znamo kako je ova knjievnica mogla da izjednai po svesti ene to ne ele da se prosvete sa onima to su se prosvetile. Aristokratski predlog ge Tiner da se pravo na intelektualni rad i samostalnost da samo viim enama, a da se prosene ostave onde gde se nalaze, opte je mesto argumentacije onih koji nisu dorasli da prihvate feminizam u celini. Druga knjievnica ana Gazli, autorka psiholoki dobre rekonstrukcije Sv. Tereze iz Avile, jo je radikalnija u neshvatanju principa enskoga pokreta. (Samo zato onda sa tako mnogo fraza i sigurnosti odgovara na njih?) Naime ona nalazi da u svakoj eni postoji jedna prirodna potreba za zatitom i moe biti ak i za ropstvom . Ona samo vidi da se zaposlene ene strahovito mue, i zato joj se proli ivot ene, apsolutno zavisan od mua, ini kao izgubljena srea. Ne moe da preali to u modernim enama nema
184
Etika feminizma
vie one rezignacije i uspavanosti kojima su se odlikovale njihove babe. I u stavu proroka objavljuje da e ene budunosti raditi na tome da stresu lance slobode, i da se ponovo vrate staroj srei u ropstvu. Mariza lezi, urnalistkinja, i romansijerka hiromantiskinja, razvija istu tezu kao i ranije dve spisateljke, samo sa sigurnijim i suptilnijim psiholokim aparatom razlae negativne strane ogromnoga napora nove ene. Talijanska istoriarka i knjievnica ina Lombrozo, ki slavnoga ezara Lombrozo, ije su tri knjige o eni nedavno prevedene na francuski, kree se u krugu misli francuskih spisateljica. Sa jo glomaznijom opirnou i jo nepotrebnijom alegorinou nego citirane gospoe, ina Lombrozo dokazuje da je sloboda enina njen poraz i oevidan znak dekadencije. Ona otvoreno ali to ena jo uvek nije rtvovana od roenja do smrti, to nije vie bie namenjeno samo drugima. Tako su, udnim nainom, sa najvie nerazumevanja o enskome pokretu govorile ene pisci. Da li u piscima romana postoji esto jedna latentna antisocijalana tenja? Ili treba naroito uzeti u obzir da je re o romanskim knjievnicama? Jer feminizam doista nigde gore ne stoji nego u romanskim zemljama. Da je nesumnjivo tako potvruje i odgovor Rumunke ge Kantakuzen, i ako je ona sva u borbi za enina prava. Ali njeni odgovori odaju vie dobre volje da sarauje na feminizmu nego sposobnosti da ensko pitanje stvarno produbi. Ona izraava mnogo lepih elja da ena dobije sva politika i socijalna prava, ali delatnost ene ograniava na saraivanje muu. Feminizam naziva, nisam mogla da vidim zato, le pauvre petit mot . Ga Kantakuzen oevidno grei to polu u ali govori o tako ozbiljnoj jednoj pojavi kao to je feminizam, i to pokuava da brani ene od ispada na koje se ne treba ni osvrtati. (Dok sam itala njen napis, neprestano mi je bilo u glavi ono francusko: parler pour ne rien dire). Interesantan je svojom neodlunou odgovor persijske plemike ge Nuaferin. Naime ona je imala dovoljno svesti da pobegne iz otadbine, poto nije htela da u njoj i dalje bude robinja i domaa ivotinja, a nije mogla da pokrene Persijanke, ali se jo nije orijentisala u slobodi, pa zato smatra da su Francuskinje ostvarile ideal prosveene i osloboene ene! Razume se da su sasvim drukiji odgovori ena to aktivno i sa razumevanjem doprinose ostvarivanju feministikih ciljeva. Ga Brunvig, predsednica francuskoga udruenja za ensko pravo glasa,
185
dokazuje, sa zrelom argumentacijom, da je emancipacija socijalni problem, a ne pometnja i maskulinizacija. Ga Kamenova, sestra Trockoga, glavna administratorka dravnih pozorita u Rusiji, iznosi znatni progres ena nekulturnih naroda Rusije posle revolucije koja je izjednaila enu i oveka. Samo 1926 g., 479.000 analfabetnih ena nauile su da itaju i piu. Naroito je u Sovjetskoj Rusiji radikalno reeno pitanje o vanbranoj deci, jer zakon u opte ne pravi razliku izmeu njih i zakonite dece. Ga Kamenova misli da e se feminizam potpuno sprovesti tek onda, kad ena bude uestvovala, zajedno sa ovekom, u ekonomskoj konstrukciji zemlje. Jedna anonimna spisateljka iz Moskve razlae kako se u Rusiji smatra za sasvim prirodno da ena bude jednaka oveku, i da ima ista prava kao on. Vrlo dobro primeuje da u svakoj zemlji ene imaju onu sudbinu koju ele. Nama se ini da se prema ovim podacima jo ne moe doneti konaan zakljuak o praktinoj celishodnosti boljevikoga reenja feministikoga pokreta, jer oni dolaze od suvie zainteresovanih i zato nedovoljno objektivnih linosti. Gospoa KorbetAbi, predsednica internacionalne alianse za ensko pravo glasa, najracionalnije ulazi u postavljene probleme. Po njoj, uslovi enine egzistencije su se sreno promenili; ona ima vie pouzdanja u sebe, i autonomnija je u svojim reakcijama. Ona je srenija, jer bolje razume ivot, i adaptira mu se na svesniji nain. Kao da odgovara ini Lombrozo, ova feminiskinja kao preimustvo nove ene istie njen iri socijalni interes, njeno prevailaenje uskog i esto morbidnog ili slepog ograniavanja na porodicu. Ga de SenKroa, delegat za Drutvo Naroda, misli da e budunost doneti novoj eni harmoniju i pravu sreu. Emancipacija ene nee promeniti oveanstvo, ali e doneti manje nepravde prema eni, vie iskrenosti u odnosima oba pola, i intimniju saradnju supruga na srei porodice, a to je ve mnogo. Ga Suzana Grinberg, advokat, gleda na feminizam sa povrine (valjda zato to je Francuskinja), ali blagonaklono. Dobro uvia da je ena sada srenija, jer sloboda poveava mogunosti ostvarenja ideala. Razlaganja ge Oabe RuderZejnek, poslanika bekoga parlamenta, emi nen tno su svesna, i odaju izvrsnog poznavaoca socijalnih pitanja. Pre emancipacije ena je bila esto sentimentalna, nena, koketa, egoista, puna klasnih predrasuda. Sad je svesnija, uzvienija, pravinija. ena je dobila sreu, progres. Prosveena ena ne radi na tome da oslabi ideje porodice i morala, nego da ih uvrsti. Za naciju je emancipacija pravilno shvaena garantija za pravinost i mir. Za samu enu propaganda te ideje moe da postane izvor prave sree, rezervisane svima to posveuju svoj ivot jednom velikom delu. Sasvim je jasna, ve iz nacrta, razlika izmeu ovih znalakih
186
Etika feminizma
razvijanja smisla i znaaja feminizma i raznih praznih govora o njemu. Ga Helena Pirnio, poslanik kod Drutva Naroda od strane internacionalne federacije radnikih sindikata, smatra da je karakteristika moderne ene otvorena inteligencija, iva sensibilnost i konstruktivna volja. Ova ena je srenija od neprosveene, jer njena srea ne zavisi vie od sluaja, nego od nje same. Naposletku, ga BakerNort, lan nidrlandskog parlamenta, gleda u feminizmu socijalni zahtev. Svet koji pati ne moe vie da dopusti sebi liksuz da iskoriuje samo polovinu ljudskih snaga. enski pokret je proirio horizont enin, i obogatio je njen ivot . Ova anketa je, s jedne strane, zahvaljujui svesnim enama to su u njoj uzele uea, bacila dosta jasnu svetlost na nekoliko taaka iz programa enskoga pokreta. S druge strane, ona je ponovo i otro podvukla alosnu injenicu da postoji veliki broj ena, ak i intelektualki, ak i onih to o eninoj dui piu traktate, koje preko najivotvornijih uslova enine egzistencije prelaze sa grenom frivolnou i slepom brzopletou. Kad bi iz feminizma moglo da se otkloni nerazumevanje samih ena, bio bi slomljen neprijatelj to najsudbonosnije ometa pravilno reavanje toga fundamentalnog socijalnog pitanja. (enski pokret, Beograd, 1. avgust 1927, str. 23)
187
ana Gazli, Sveta Tereza iz Avile, Pariz, 1927.

Ova u obliku romana data psiholoka rekonstrukcija ivota, rada, duevnih stanja i smrti panske Sv. Tereze, koju je napisala ana Gazli, autorka Velike ulice, Povratka u ivot i Persefone, doivela je za kratko vreme dva izdanja. U Francuskoj u opte raste literatura o udesnoj ekstatiarki iz Avile. Na alost, knjiga ane Gazli nije u svima delovima podjednako uspela. Ali valja priznati da je i posao bio izvanredno delikatan. Treba imati nepresunu inspiraciju pa stvoriti pravi roman o najveoj mistiarki svih vremena. U ovoj knjizi detinjstvo Sv. Tereze, pored sve topline, dosta je neveto sklopljeno. Stranice posveene sudbonosnome preokretu i potpunome predavanju nebeskome vereniku sadre, na pojedinim mestima, neposredna uzletanja. Sa najvie ubedljivosti izraena su osnivanja manastira i naporna putovanja ove organizatorke gvozdene logike i teko bolesnoga tela. I na odnos svetiin prema uenicama baen je jedan vidoviti pogled. Opis smrti je sasvim podbacio, ali to je i bila najsloenija tekoa koju je trebalo savladati. U ostalom, inspiracija je izdala i tako suverenoga majstora kao to je Merekovski, kad je stvarao smrt Leonarda da Vinija. Ali delo ane Gazli ostaje ipak ist jedan prilog literaturi o boanski nadahnutoj svetici koja je preporuivala uenicama da ih nita ne zbunjuje i ne uasava, jer sve prolazi, i jer Bog jedini zadovoljava, a strpljenje sve zadobija. Taj prilog, pisan sa ljubavlju i pijetetom, zrano svetli pored mnogih strahovito povrnih i bogohulnih medicinskihobjanjenja, koja u mesto da protumae prljaju, a u mesto da rasvetle grubo obesveuju. (Srpski Knjievni Glasnik, Beograd, 16. oktobar 1927, str. 235)
188
Etika feminizma
Jedna knjiga o eninoj dui

Nedavno se pojavio kod Pajoa francuski prevod traktata enina dua od ine Lombrozo, keri uvenoga talijanskog ispitivaa genialnoga oveka i zloinca, ezara Lombrozo. To je jedno od tri dela o eni to je ova talijanska spisateljka za kratko vreme stvorila (sva tri su prevedena na francuski). Kako druga dva predstavljaju samo varijacije misli i dokaza iznetih u eninoj dui, koje je fundamentalno, mi emo samo ovo poslednje uzeti u obzir. Za onoga ko je uao u sutinu pokreta modernih ena za njihovom etikom i materijalnom nezavisnou, ova knjiga predstavlja, od uvoda do poslednje strane, jedno veliko i izrazito neprijatno iznenaenje. Samo to iznenaenje nije, u glavnom, pomeano ni sa kakvim estokim pobunama, nego pre sa ironinim sleganjem ramenima. Boe moj, zar se isplaivalo pisati knjigu od preko trista stranica da bi se davno pogrebene zablude o eni vaskrsavale? I zar samo to ima o eninoj dui da kae jedna savremena knjievnica? Ga Lombrozo polazi od ubeenja da se ena i ovek u osnovi bitno razlikuju. ena je altruista i alterocentrista, jer stavlja centar svoga zadovoljstva i ambicije u drugoga, a ne u sebe; s time stoji u vezi da je ona potpuno nesposobna da stvara i radi nezavisno od drugih. ovek je egoista i egocentrista; on od svoga interesa ini centar sveta. Ova vetaka i patetina distinkcija to dva dela oveanstva postrojava u dva tabora, jedan egoistian, a drugi neegoistian, vodi spisateljku neverovatnim zakljucima. Tako ona izvodi da u koliko je ena inteligentnija, u toliko joj je sve potrebnija druga inteligencija to e da je dopunjava. Zatim tvrdi da ena nema nikakvoga kriterijuma da razlikuje korisno od tetnoga, nego da to drugi za nju treba da uini. A glavna misao ge Lombrozo je beznadena: ena je apsolutno zavisno bie. Odmah u daljem odeljku autorka teko demantuje sebe. Tu osnovna odlika ene postaje, odjednom, pouzdanost u sebe. Pored toga eni, tome altruistikome biu, po prevashodstvu, pripisane su ove mane (i svakoj je posveena posebna glava, da bi se bolje pokazala primerima): partainost, netrpeljivost, despotizam (sad ena, ranije bie to je ekalo da se drugi odluuje za njega, namee drugima svoju volju), samoljublje (u ovoj glavi ena opet postaje zavisnom od suda drugih), manija da bude prva, zavist, ljubomora, e za osvetom, moenje (ene se iz mode bave naukom i umetnostima, i ako im je to duboko dosadno), najzad ekspanzivnost (po ovim izvoenjima
189
drutvena ivotinja bi bila samo ena, a ne ovek, a eninu ekspanzivnost kanalizira katolicizam u ispovesti!). Prirodno je da se pitate, itajui ovakve stvari: a ta je bilo sa altruizmom koji je ranije proglaen za bitnu osobinu ene? Ali ga Lombrozo se postarala da i na ovo pitanje odgovori. Ona jednostavno kae: sve ove enine mane proistiu iz altruizma! Zanimljivo je koje osobine spisateljka, dalje, proglaava za specino enske. Ona kae da enepesnici oivljavaju mrtve stvari: or Sandova, Ga Brauning, i druge, razgovaraju sa drvima u umi. A zar Alfred de Mise i Brauning nisu to isto inili? Zatim istie da samo ena osea zahvalnost koja se kod nje manifestuje u injenju poklona. Meutim, ovek ne osea zahvalnost, on se za uslugu oduuje napojnicom! ena je intuitivna, pasionirana i aktivna (ali zbog preterane aktivnosti svoje ona oduzima vremena drugima!); ovek je skroz neintuitivan, hladan i pasivan. Autorka na dugako razvija, ali bez i jednoga pravoga dokaza da izmeu ovekove i enine inteligencije postoji i kvantitativna i kvalitativna razlika. Za enu su apstraktni ciljevi samo sasuenost i pepeo . ene, tvrdi ga Lombrozo, koje broje tolike muenice za veru, ljubav, samoodricanje i saalenje, ne broje ni jednu za nauku i umetnost. Ako ene to oseaju veliku strast za medicinu, politiku ili za apstraktne nauke proue sebe paljivo, mnoge e opaziti, kao to je to bio sluaj sa mnom, da je ta strast esto proizvedena kakvim spoljnjim uticajem. Svakako je bilo u najmanju ruku brzopleto i nekorektno to je svoje lino iskustvo autorka toliko generalisala. Jednom za svagda u ovoj knjizi data je eni sporedna uloga: ona moe da inspirie ljude na stvaranje, i tu je misiju u istoriji sjajno izvrila, ali je nepodobna da stvara. A Sonja Kovaljevska, ga Kiri, Marija Bakireva, or Sandova, Dod Eliotova, Ga Brauning, a grka lozofkinja Hipatija, a besmrtna Safo? Isto tako valjalo je objasniti kako ene koje, po osnovnoj tezi ove knjige, imaju intelektualne interese, mogu intelektualno da podiu ljude. U mesto toga pisac mnogo rei troi da obori nekakvu legendu o tome kako su sve intelektualne radove ena tobo izradili ljudi. Treba najzad uneti u raun veliku savesnost ene i njeno duboko oseanje zahvalnosti to joj ne bi dopustili da primi pomo ove vrste, a da to ne razglasi po svetu; treba uneti u raun njenu posebnu gordost to je tera da se hvali kako je umela da postane voljenom. U stvari, kad bi dobila tu pomo, ona bi bila pre gorda, nego poniena da to prizna. ta bi na ovakvo jedno rezonovanje moglo da se primeti, sem da je krajnje udno. Mnogo neobinih sozama ga Lambrozo uplie da ne objasni ljubavlju
190
Etika feminizma
prema nauci injenicu to ene u mnogim sluajevima ue bolje nego ljudi. ene su samo za intelektualnu gimnastiku, mahinalnu i automatsku (i ako, posle nekoliko strana itamo tvrdnju da ene neprestano imaju inspiracije); one u najboljem i najreem sluaju mogu da dostignu erudiciju. Njih samo sujeta goni u njima u istinu uasnu oblast nauke. Ove neinteligentne nepravde tenjama i radu mnogih ena suvie su deplasirane da bi mogle da izazovu ozbiljnu polemiku. ena osea odvratnost, po gi Lombrozo, od nauke i od svih studija to nemaju veze sa emotivnim i praktinim ivotom. (Tim povodom odreena su, sa velikom naivnou, zanimanja kojima ene jedino smeju da se posvete). Autorka je nazrela istinu kad tvrdi da je enina praktina aktivnost nad ovekom, i da je ena intuitivnija od oveka, ali se teko vara kad joj odrie svaki teorijski smisao i svaku sposobnost za reeksiju. Da bi nekako dovela u sklad svoje teorije sa injenicom da ima ena to sav svoj ivot posveuju nauci, talijanska spisateljka izmilja ene sa mukom inteligencijom. A italac nikako ne moe da se oslobodi utiska da ga Lombrozo ima uas od uenih ena. U korist svojih ideja ona se poziva na fakt da mnoge devojke prestaju da ue onoga dana kad dobiju diplomu. Meutim trebala je odmah da doda kako to ine i mnogi ljudi. I ako odrie eni dispoziciju da uenjem i reeksijom pristupi nauci, autorka tvrdi da ena moe jednim mahom, bez uenja, i obilazei apstrakcije, da prodre u nauku intuicijom. Ovde re intuicija, od koje se u toku ovoga traktata ini mnogostruka zloupotreba, ima znaaj vilinske palice ili neke vrste hokuspokusa. Za gu Lombrozo ideal su saloni gde su ene bile pokroviteljke knjievnika. Ona je veoma aristokratski nastrojena i pledira za ograniavanje obrazovanja ne samo ena, nego i ljudi: svuda gde joj se da prilika govori ona protiv uvoenja obrazovanja u masu. Priznanje odaje samo srednjevekovnim kastelankama i princesama talijanskih dravica! Na alost, nama modernim enama nikako ne moe biti cilj vraanje srednjevekovnim uzorima! Najvea nesrea to moe da snae jednu enu jeste da sama upravlja svojom sudbinom. Otuda je brak krajnje opredelenje svake ene. Ga Lombrozo smatra da je Ibzenova literatura mnogo doprinela dezorganizaciji porodice, jer je istakla enu koja po svu cenu trai svoju sreu. U istini, Ibzenove ene ne idu bezobzirno za svojom sreom, nego rade na tome da osiguraju nezavisnost svoje linosti. Ali, razume se, autorka je predaleko od toga da ue u probleme ove vrste, kad tvrdi ovako: injenica je da su za enu, roenu da bude pre neija stvar, nego neto sama po sebi, roenu da bude ki, mati,
191
supruga, da su za enu svetlost i senke to ona zna da rairi oko sebe vanije po oveanstvo nego lampa to ih proizvodi. ena, stvorena iz rebra Adamovog, jeste dodatak ovekov, i nita vie. Ako materijalni ivot ne moe da tee bez ene, moralni, nauni i umetniki ivot potpuno moe, jer su u pogledu nauke i kulture ene sekundarna bia. Talentirane ene treba svome talentu da rtvuju samo ono vreme to im preostaje od kuevnih poslova. Po ovoj spisateljki, ene su negovale umetnost, poeziju ili matematiku samo zato to ih je nunost na to navela, ili radi toga da uine nekome zadovoljstvo. Zadovoljavamo se da samo, posle svega ovoga, napomenemo da je veoma alosno to ovako pie jedna ena, i da je dvostruko alosno to sa toliko mrnje prema superiornim enama govori jedna spisateljka. Ovakva bi razlaganja pre dolikovala jednoj primitivnoj junjakinji upaljene fantazije i bez ikakvog razumnoga kriterijuma. Od kad smo, ak i mi na Balkanu, izrasli iz ovetalosti da se itavo oveanstvo deli na dva suprotna dela, i da se intelektualne sposobnosti pridaju iskljuivo ljudima! A ona tako zvana preimustva to ga Lombrozo pridaje enama (sposobnosti da daju savrene savete, da apsolutno vide stvarnost, itd.) proizvod su nekog bizarnog shvatanja koje se ne moe staviti ni na kakvu psiholoku podlogu. itava ova elukubracija o eninoj dui, proizila je iz osnovnoga nerazumevanja feminizma, u kome spisateljka ne ume da vidi pravednu i visoko etiku tenju za osloboenjem ene, kao ljudskog individuuma jednakoga sa ovekom, i rad na obezbeivanju materinstva i zatiti deteta, nego u kome vidi pokuaj ene da se maskulinizira, i da izmeni svoju duu, prisvajajui poroke, tatine i ambicije ovekove. Utvreno je ve da u romanskim zemljama slabo probijaju osnovni postulati feminizma kao jednoga monoga socijalnoetikoga pokreta, ali je ipak u najveoj meri smeno da jedna knjievnica, u mesto da pozdravi samopregorne i tegobne napore ena da podignu moralni nivo drutva, sanja o tome da ovek u dananje doba ponovo postane vitez, kako bi bio prijatniji eni! Koliko ga Lombrozo nema ni najosnovnijih znanja koja su joj bila neophodna za pisanje njene knjige, vidi se po tome to smatra da je, skoro pre svega drugoga, u programu feminizma slobodna ljubav! Da bi od ove opasnosti odbranila drutvo, autorka, poto je utvrdila da ljubavnu sreu ena moe samo u braku nai, preporuuje, neverovatnim nainom, da se zadovolji potreba za ljubavlju ena to ostaju van braka kineskim obiajem po kome devojka usvoji neko dete iz porodice, i die ga kao svoje! U poslednjem odeljku knjige to nosi naziv Pravda data je argumentacija vrlo nenieovska, u ostalom, o tome kako poloaj i srea ljudi moraju
192
Etika feminizma
biti nejednaki. Sve nejednakosti doprinose optoj harmoniji. Ovde je jedna ingeniozna ideja ordana Bruna pogreno primenjena na sociologiju. Ali, kazuje nam ga Lombrozo, sve te nejednakosti nisu nepravde. Na protiv, raditi na jednakosti sviju bilo bi nepravda i zloin. Optim frazama i svakojakim sozmima spisateljka hoe da obori venu istinu, trajniju od tui, da svaki ovek ima prava na pristojna sredstva za samorazvie, i da tu ne moe biti nikakvih izuzetaka, Ali ova talijanska reakcionarka ne samo da u boljevizmu gleda strahovitoga bauka, nego ak nalazi da je i Francuska Revolucija posejala elemente propasti po svetu to se jo oseaju. Reaju se nezrela i oajno opirna izlaganja to imaju za cilj da dokau kako je sve na svetu najbolje onako kako jeste, i kako bi se ravnotea u vaseljeni poremetila, kad bi se izmenio koji od savrenih zakona to vode dananju talijansku dravu! Sve do poslednjega odeljka italac mirno odbacuje sve davno preivljene i staromodne ideje to se ova spisateljka usiljava da obnovi. Meutim itajui masu rei to su prosute da bi se ograniila ovekova sloboda uopte, a enina posebno, on i nehotice oseti odvratnost. Mi smo se namerno zadrali na ovoj ravoj knjizi to dolazi u sukob sa modernim psiholokim, etikim i sociolokim postavkama. alimo ak to nismo mogli da istaknemo i druge apsurdnosti koje ona sadri. Naime, interesantna je pojava da jedna knjievnica dananjice ovako ropsku i nitavnu ulogu dodeli modernoj eni. Nama je neobjanjivo kako jeova knjiga, zajedno sa drugim dvema o eni to je ga Lombrozo napisala, mogla u opte biti prevoena na strane jezike. Istina je, i to treba naroito podvui, da je ona imala uspeha poglavito u romanskim zemljama. Kod nas ga zacelo nee imati. Jer ako mi nismo imali sredstava i potpore da feministike zahteve konano ostvarimo, bar imamo kritian i zdravi duh to ume pravilno da proceni potrebe modernoga ivota, i da u njemu racionalno zatrai za enu mesto to joj po pravu pripada (Srpski Knjievni Glasnik, Beograd, 16. septembar 1927)
193
Dr Julka Hlapecorevi: Sudbina ene, Kriza seksualne etike

(dve socioloke studije, Ljubljana 1930)
Naa domaa feministika literatura sasvim je oskudna, kad se uporedi sa onima zemlja severne i zapadne Evrope i Amerike. Nesumnjivo je da kod nas postoji lep broj probuenih ena, svesnih svojih potreba, dunosti i prava; ali naa sredina doista nije mnogo pogodna da se u njoj i za nju podiu i brane dokazi i nauci kako enu treba postaviti na plan slobodnog ljudskog individuuma. Organ naih feminiskinja enski pokret povlaio je dosledno, od svoga postanka do danas, iz broja u broj, linije savremene i napredne feministike ideologije, zadrao se na svim aktuelnim problemima o eni, i ulagao potene napore i najbolju volju da se oni stvarno ree. Ali feministike organizacije u nas ipak su, u krajnjoj liniji, bile i ostale upuene same na sebe. A da se njihovi zahtevi ostvare, neophodno je, razume se, da im faktori koji odluuju prue svoju pomo. Na ovakvo stanje stvari kod nas, korisno dolazi knjiga ge dr Hlapecorevi, autorke itavoga niza rasprava o eni. Te studije u ovoj knjizi odaju pravi interes ge orevi prema nasunim pitanjima socialnog i etikog ivota naih ena, stalno bavljenje njime, i savesno zalaganje da se ona to racionalnije ree. Prema obimnoj literaturi to je upotrebila za svoje radove, autorka je stala dovoljno kritino; iskoriavala je, uglavnom, kao premise, manje kao zakljuke. Ima obino u vidu najnovije ideoloke rezultate feminizma, ali se za njima ne povodi bez pogovora, kad su oni nedovoljno ivotvorni svojom iskljuivou i jednostranou. Valja sa pohvalom naglasiti veliku ozbiljnost kojom ga orevi prilazi predmetima to obrauje. I kad se ne usvoje sva njena shvatanja, mora se priznati da ih je ona proivela, i da je imala iskrenu nameru da njima unese poboljanje i razdanjavanje u jo uvek kod nas nezavidan i mutan poloaj ene. U prvoj studiji Sudbina ene pada u oi tvrenje u kome ima istine, da je feministiki pokret, u nekim takama, maskulino orijentiran, i da, zbog toga, u njemu nije dovoljno obraena panja na reavanje etikih i seksualnih pitanja. Sasvim je na svome mestu uvianje da feminizam nije samo ekonomski i pravni, nego da je, u prvome redu, etiki problem. Nasuprot tome, naivno je verovanje da je izjednaavanje delatnosti oveka i ene potrebno
194
Etika feminizma
i zbog izjednaavanja njihovih mentaliteta. Da se eni oda pravda, da se sa njome postupi kao sa slobodnim biem ravnopravnim oveku, za to nije nuno da ona vri bezizuzetno sve poslove to radi ovek, a od kojih su neki za nju neizvodljivi, prema njenoj ziolokoj strukturi. to se tie misli o izjednaavanju mentaliteta oveka i ene, na taj nain to e se razviem kulture sve vie gubiti krajnje maskuline osobine oveka, resp. feminine osobine ene, ona je vetaka i neostvarljiva, jer to gubljenje osobina moe da se kree samo u uskim granicama; jo vie, ona je za napredak feminizma savreno nepotrebna. Za aljenje je to je ova rasprava suvie zbijena, pa u njoj nisu dati iscrpni predlozi o racionalnijem preureenju eninog ivota. Meutim, etiki i socioloki sasvim je ispravan zahtev za ravnopravnou oveka i ene u svima opteoveanskim ivotnim pitanjima, sa najdalekosenijim olakicama za enu, zbog njene bioloke optereenosti. U sredite druge studije Kriza seksualne etike ga orevi stavlja opet pojave biseksualnih tipova; one, po njoj, rue temelje seksualne etike, koja je smatrala da su ovek i ena bitno razliiti, a iji su proizvod bili razvrstan ovek i duhovno nerazvijena ena. Ali tranja autorkina, vezana sa ovim stavom, sasvim je pravilna i moralna: i u oblasti seksualne etike mora se postupati individualno a ne generalno. Ubedljivo je tvrenje da osnove seksualne etike nepotedno podriva emancipacija ene, koja povlai za sobom intelektualizaciju seksualnosti; isto tako, ispravno je i podvlaenje vanosti duevne srodnosti izmeu oveka i ene koja se nama ini primarna. Tenja za oduhovljenjem i produevljenjem odnosa izmeu ene i oveka pokazuje da ga orevi veoma delikatan predmet svoje studije raspravlja sa dovoljno visokoga stanovita. Dalje, ona odluno trai racionaliziranje raanja, jer osea svu teinu moralne i materijalne odgovornosti roditelja, i jer eli da se eni prui mogunost i da upozna i druge lepote, sem one biti roditelj (str. 56). Sa gorkom nepobitnou kae: ene visoke gospode, koji najglasnije trube po visokom natalitetu, rode samo dvoje troje dece, i to u sanatorijumima pod narkozom(str. 56). Dok svaka porodilja ne bude okruena negom, koja joj je potrebna od zaea do kraja dojenja, dok svako dete ne bude imalo topline i svetlosti, toliko nunih za njegov uzrast, nema niko pravo da harangira ka intensivnijem raanju. Neka drutvo spasava roene pre nego to se zauzima za neroene! (str. 57). Nama izgleda da ga orevi pod suvie idealistikim presekom gleda enino uee u borbi za opstanak. Ne uzima u obzir kakvim nezgodama ona to uee plaa, i koliko zbog njega gubi od svojih psihikih i ziolokih snaga.
195
U odeljku o braku dobro je skicirana sva ovekova moralna neispravnost i enina stenjenost u ovoj instituciji koja e se, optim progresom, zacelo izmeniti u smislu usavravanja. U odnosu na slobodnu ljubav, pisac misli da se veza izmeu ene i oveka ne tie nikoga, sve dok ne nanosi nikome tete. Radi blagostanja deteta, ga orevi prihvata brak. teta je to glava o prostituciji nije produbljena, i to ta pojava koja znai najmonstruoznije zlostavljanje ene nije postavljena i raspravljena kao jedan od glavnih problema feminizma. Jezik ove knjige trba neizostavno popraviti. Neugodno je sretati gramatike i sintaktike pogreke i rei koje u naem jeziku ne postoje. Hipatija, neoplatonika lozofkinja iz Aleksandrije (kraj IV i poetak V veka posle Hrista) nikako nije bila hetera. Naprotiv, odlikovala se osobito istotom ivota. Diotima, svetenica iz Mantineje iz Platonove Gozbe, koja razvija Sokratu svoja poetina shvatanja ljubavi, bila je produkt Platonovog stvaralatva, a ne stvarna hetera. Umesto Svetozara Markovia pominje Lazu Markovia, naeg savremenika! I pored ovih lapsusa, knjiga ge Hlapecorevi nesumnjivo znai dobrodolu tekovinu za na feminizam. Ona dokazuje da je autorka sa pohvalnom revnou pratila razgranatu stranu literaturu o eni, i da je stekla svojstveni stav u odnosu na reenje mnogih feministikih problema. Taj njen stav plodno e izazvati raspravljanja ne samo u krugovima naih naprednih ena, nego i mnogih mukaraca koji pokret ena za linim osloboenjem, ma iz kog razloga, budno prate. (Srpski Knjievni Glasnik, Beograd, 16. oktobar 1930, str.304306)
196
Etika feminizma
Dr Julka Hlapecorevi, Jedno dopisivanje

(fragmenti romana, Beograd 1932, Izdavaka knjinica Gece Kona)
Kao dugogodinji pisac mnogobrojnih lanaka, eseja i studija sociolokog i feministikog smera, ga dr revi posvedoila je retku irinu pogleda, uvek saglasnu sa orijentacijom o doputenom i nedoputenom, koju nosi u sebi svako prosveeno ljudsko bie; sem toga, u njenim radovima bilo je prijatno uoljivo odsustvo nametljivosti dokazivanja. Veoma iva duhovna radoznalost ge orevi odraavala je uvek u toku progresa sociolokih istraivanja, i pristupanu novim podacima i saznanjima o feminizmu. Jedna bez interesna, a ipak na empiriji osnovana kritinost omoguavala joj je opredeljivanje za pojedine sastavne delove jednoga ideolokog stava, i, potom, za slobodnu linu kombinaciju iz njih. Ideje ge orevi o pojedinim pitanjima o poloaju dananje ene u porodici i u drutvu mogu se diskutovati; meutim, ne moe se odrei da su one uvek dovoljno irokogrudo postavljene i branjene objektivno, i shodno najboljem ubeenju autorke. Rad ge orevi neobino je koristan u naoj oskudnoj literaturi o eni, i njenim nasunostima, pravima i mogunostima. Nova knjiga ove spisateljke, Jedno dopisivanje, data u obliku fragmenata romana, znai, u punome smislu rei, prenoenje njenih kulturno feministikih okupacija na jedan popularniji knjievni plan. Knjiga nosi verno obeleje linosti i duha svoga tvorca: opet nailazimo na jednu svesnu enu, otvorene inteligencije, sloenih duevnih stremljenja, i nikakvim predrasudama nekoene neposrednosti. Nije bilo nuno da gibanje unutranjosti svoje junakinje pisac stilizuje ili obuzdava, jer nad njima uvek stoji samokontrola jednog odlunog individualnog moralnog imperativa. Kao to je ga orevi, u ranijim svojim napisima, htela pravoumno i pravino, dobro svih lanova ljudskoga drutva, i kao to se starala da svoja shvatanja oisti od svakoga ideolokoga ogreenja o makoje ljudsko bie, tako junakinja njene knjige, napredna i obrazovana ena, mati troje odrasle dece, eljna erotinih zanosa i duboke duevne zajednice, sa ovekom koga voli, nee nikako povredu linosti to stoje na putu da njene elje budu beskompromisno zadovoljene. Marija Prohaskova je neizleiva idealiskinja, pored svih svojih slobodnjakih koncepcija o eni; ako za nju ne vai nijedna od onih granica koje su proizale iz konvencionalnih lai, ona ipak nikako ne moe preko granica onoga to osea kao svoju moralnu obavezu. Povodom
197
ove ene namee se misao da su za slobodu dorasli samo oni koji se njome nee posluiti ni za kakvo ogreenje o drugoga. to se nesrea, ipak, dogaa, t.j. to svrava samoubistvom doktor repan, ovek koji je Mariju voleo u mladosti, i u kome je ljubav prema njoj sudbonosno oivela, posle duega dopisivanja i vienja sa njome, za to Marija nije odgovorna. Ali nije odgovorna ni repanova ena, koja slepo i bezobzirno brani svoje pravo na celo bie i na sav ivot svoga mua, jer joj je sam on zajemio to pravo, pre nego to je obnovio prijateljstvo sa Marijom. Knjiga ge orevi navodi na zakljuak da najozbiljniji sukobi savesti nastupaju upravo onda kad ena ili mukarac treba da se odlue, smeju li potvrivanje svoje individualnosti da stave iznad svih obaveza. Roman ge orevi ima nespornog znaaja, pre svega to neusiljeno i nedidaktiki ukazuje na svu ogromnu moralnu sloenost pitanja, koliko individuum, kao takav, ima prava da ostvaruje sebe, nezavisno od obzira prema porodici i drutvu. Jako naglaena individualnost Marije Prohaskove i njena zaljubljenost u slobodu puni su, u stvari, obzira prema njenoj okolini. Otuda ona svome ljubavniku sugerira da se udalji od svoga branoga druga samo spiritualno i moralno, ne socijalno i ekonomski. Doista, to se jedan etiki nastrojen ovek vie oslobaa spoljnih ovetalosti, sve osetljiviji postaje za pitanja savesti. U knjizi ge orevi ima vrlo umesnih i na osnovu temeljnoga iskustva kazanih stavova o mizeriji i kvrgama braka. Zatim, u njoj se nalaze dobra opaanja o umetnosti, knjievnosti i drutvu, i mnoga topla nadahnua prirodom. Uz to, obasjava itava ovaj roman jedna prisna iskrenost to osvaja, pre svega drugog. Ta iskrenost najvie doprinosi da se rado zanemaruju nedostaci ovoga dela: mestimina suvie velika saetost, koja prelazi u nepotpunost, tuinski sastav pojedinih reenica, i upotreba nekih, naem knjievnom jeziku stranih rei. (Srpski Knjievni Glasnik, Beograd, 16. maj 1932, str. 148149)
198
Etika feminizma
Feministiko delo ge dr Hlapecorevi

Nova knjiga ge dr Hlapecorevi, Eseji i studije o feminizmu, jeste prvi i jedini pokuaj u nas jednoga dela o feminizmu, podignutoga na naunim pre svega sociolokim temeljima. Feministkinja po temperamentu i ubeenjima, obdarena duhom koji budno prati savremene tekovine i unapreenja u svim kulturnim oblastima, ga dr Hlapec ima i to preimustvo to ivi u Pragu, centru gde pojam feminizma nikad nije bio samo prazna shema pod koju se, katkad, podvodi mnogo neznanja i sve to odgovara subjektivnim i trenutnim potrebama onih to njome operiu, nego je uvek ostao najtenje vezan sa stvarnou dugogodinjim samopregorno, naelno i smiljeno sprovoenim naporima za poboljanje poloaja ene u svim pravcima. I svojom prirodnom nastrojenou, i teorijski, svojim kontinuiranim radom i nastojanjima, i praktino, neposrednim primerom izvrsnih ehoslovakih ena boraca koji je imala pred oima, izradila se dr Hlapec u prekaljenu feministkinju u nebanalnome smislu te rei, sasvim sposobnu za to da se hrabro kritiki ponese sa svom neuoblienou na koju je, na alost, na mnogim mestima sveden takozvani pokret za zatitu ene. Jer, iz neosporne injenice da u feministikim redovima stoji vrlo malo intelektualki, pisac neoporecivo zakljuuje da je neto trulo u dravi Danskoj . Tako opredeljena, autorka trai, pre svega, na osnovu novijih naunih ishoda, da se za polaznu taku ocenjivanja i podele rada izmeu mukarca i ene ne uzme fenomen seksualnog dimorzma. O tome daje opirnu i punu argumentaciju. Jo vie: obeleava kao zabludu podelu rada u porodici na osnovu toga dimorzma, i tim povodom daje sugestije koje se mogu uiniti suvie slobodoumne. Upuenost u sve rezultate moderne nauke, usko vezane sa problematikom feminizma, osposobljuje pisca da postavi posrednu i sloenu, ali neoborivu istinu: da feminizam nije samo deo opteljudske emancipacije, nego je i bioloki problem. Zaista: opte govorei, feminizam nije ni iskljuivo pravno politiko, ni seksualnoetiko, ni socijalnoekonomsko pitanje, nego znai oganski sklop i povezanost svih tih komponenata. Upoznata, izvorno, sa radom svih velikih meunarodnih feministikih udruenja, dr Hlapec kritiki utvruje nedostatke onih reprezentativnih, kojima se sveti njihov suvie iroki program i diletantski eklektizam. Meunarodnom savezu ena odrie borbenost, Intrenacionalnoj alijansi za pravo
199
glasa negira razumevanje sutine feminizma. Ima simpatija za radikalnost postupanja meunarodnog udruenja Otvorena vrata i za nasunu korisnost organizacije Birth control, iji je cilj discipliniranje i racionaliziranje raanja. Niko od onih to izblie poznaju rad na feminizmu nee moi da ospori izvesne otre sudove dr Hlapec. Naime: da u redovima praktinih izvrilaca feministike nailazimo na idejnu dezorijentaciju, preoptereenost nezdravim ambicijama i duhovnu neupuenost, osrednjost i plitkost. I mi moemo samo prihvatiti predlog naega pisca za reviziju feministike ideologije i programa, da bi se, jednom, konano prevazila njihova jalovost. Doista: program feminizma dovoljno je po sebi opsean; zato njega ne treba oteavati jo pacizmom, kinematograjom, pitanjem alkoholizma, i svim to ne spada u njegov okvir. Za ulaenje u sr pacistikoga problema, na primer, pozvani su lozo i sociolozi. U delu ima mnogih drugih plodnih iskustava, zapaanja i kritikovanja. Naroito pada u oi izraenost studija o krizi porodice i o znaaju za feminizam individualne Adlerove psihologije. Vrlo su dobri i ivi psiholoki eseji o Francuskinji i Amerikanki, i o naim asnim i beskompromisnim feministkinjama Dragi Dejanovi i Zorki Kveder, pisani sa toplinom i priznanjem. Poslednje delo ge dr Hlapecorevi oevidan je dokaz ne samo o njenoj sigurnosti sanlaenja u zaguenoj feministikoj problematici, njego i o njenoj pozvanosti da povee u vrstu, organsku celinu konture jedne veoma slobodoumne ideologije feminizma na koje se, sa prijatnou, nailazi na mnogo mesta njene knjige. Izgraivanje u tome smislu popunilo bi jednu upadljivu prazninu u naem kulturnome ivotu. (Srpski Knjievni Glasnik, Beograd, 1. mart 1936, str. 399401)
200
Etika feminizma
Jedan prilog literaturi feminizma

Ga dr Hlapecorevi je ozbiljan ideolog feminizma u naoj sredini. Meu mnogobrojnim naim feminiskinjama ona jedina ima sopstvene poglede na pokret ena da za zadobijanje njihovih prava, i ona jedina upuena je do tanina u feministiku literaturu. Kulturna ena, ona poznaje dobro sociologiju, i raspolae znanjima iz oblasti praktine lozoje, bez kojih je svako ozbiljnije ulaenje u feministiku problematiku iluzorno i stvarno nemogue. Prema tome, mnoge nae ene koje se bave feminizmom, iz niza knjiga dr Hlapeve moi e da dobiju raznovrsne obavetenosti. Jer ova autorka ne proputa neprouenu i nepropraenu vlastitim sudom nijednu publikaciju, koja se odnosi na pitanje iz njene struke. Usred stanja u kome traje na enski pokret, ovakav stav neosporno je izuzetan i vredan panje. Nova knjiga dr Hlapeve Feminizam u modernoj knjievnosti, druga je sveska njenih Studija i eseja o feminizmu . U ovoj knjizi, uglavnom informativno pisanoj, obuhvaena su sva dela savremene knjievnosti, koja imaju neposrednoga ili daljega interesa za svakoga prouavaoca feminizma. Ga Hlapec izlae sadrinu tih dela saeto i spretno, dajui esto svoje kritike napomene i zakljuke. Uvodna studija Feminizam u modernoj knjievnosti pisana je naelno, uz nagomilano potkrepljivanje primerima, koje odaje potpunu savladanost opsenoga materijala. Obavetenost autorkina o knjievnim proizvodima to opisuju enin ivot i njene potrebe svestrano je i solidno, i pretpostavlja neumoran i istrajan rad i ivost duha, to ne sustaje. A ova svojstva mogla bi posluiti kao uzor enama koje imaju ambicija da prednjae na polju feminizma, ali esto nemaju ni najprvobitnija saznanja o njemu, pa zato njihova, kadkad zadivljujua praktina okretnost ostaje osuena na promaenost: dr Hlapevoj, oevidno, nije stalo do toga da se lino istie, ili da svojom feministikom delatnou osvaja zavidne drutvene poloaje, ona radi neprekidno ponesena nagonom to ivi u njoj. A samo akcija koja iz toga nagona proistie moe sadravati u sebi vrednost to premaa momenat. Lina probijanja napred, uvek, i nunim nainom, potpadaju pod efemerne pojave. U novoj svojoj knjizi, autorka je, u oveem eseju koji sa zadovoljstvom moe itati svaki kulturni ovek, dosta iscrpno iscrpno obuhvatila enske pisce savremene francuske literature. Pored drugih, uzela je u obzir jo uvek aktuelnu Nemicu Viki Baum i izrazitu eku romansijerku Mariju Majerovu. udne socioloke nazore g. Bluma registrovala je sa puno takta. Dala je obavetenje
201
i o nekolikim knjievnim prilozima to imaju za predmet problem majke. Sve to izloila je ga Hlapec promiljeno, koncizno, pregledno, bez suvinih analiza i bez zamornih zalaenja u pojedinosti. Zato e njena knjiga biti pristupana i zaposlenome oveku naih dana. Spisateljstvo dr Julke Hlapecorevi, plodno i dosledno razvijeno, predstavlja prvu, sigurno povuenu brazdu, u neispunjenoj oblasti nae feministike knjievnosti, gde se uglavnom mogu nai disjecta membra nekih manjih pokuaja, u vidu veih ili kraih lanaka, ali gde jo nedostaju zamaniji pokuaji i izvoenja duega daha. Kao takvom, radu nae autorke mora se odati priznanje. A njenoj poslednjoj knjizi ne moe se osporiti da je dobrodola kao informacija. Dr Hlapeva, izvesno, iscrpno poznaje stvar koju obrauje. A samo onaj ko je naoruan znanjem, moe doprineti unapreenju domena svoga rada. Ostali proizvode samo pometnje i koenja, ili, na alost, ponekad i katastrofe. U ostalom, znanje ostaje osnova ne samo duhovnog i intelektualnog napretka, nego i moralnog, po starome i venome Sokratu. (Srpski Knjievni Glasnik, Beograd, 1. oktobar 1938, str. 229230)
202
Etika feminizma
Poezija u prozi Desanke Maksimovi

Ve pri ranijim svojim publikacijama, gica Desanka Maksimovi je imala vrlo lepu, iscrpnu kritiku i dobila jedno ugledno mesto. Ona to mesto nije izvojevala . Roeni pesnik, ona je pisala zato to mora da pie, kao to cvet mora da cveta, kao to reka mora da tee. A ,,ta mari izvor kuda teku njegove vode? No prava vrednost morala je doi na svoje mesto. To osea i publika iji se aplauz spontano prolomi kad god se ona pojavi na podijumu s kakvim novim itanjem. Kao linost i kao pesnik ona ima svoj odreeni stav. Njeni se putevi u ivotu i poeziji ne razmimoilaze, kao to se to deava, ve idu naporedo, ili bolje, to je jedan put. Njen je stav bar takav je utisak u onim njenim reima: Treba se smeiti tuno i blago . Poetkom ove godine, izala je nova knjiga gice Maksimovieve Gozba na livadi u izdanju Misli. Ovoga puta, zadravajui svoje ranije lepe osobine, ona se oslobodila stiha. Gozba na livadi su pesme u prozi. Motivi ovih pesama su manje vie preanji, i uvek bogati sjajnim slikama i poreenjima. Tu zbirku moemo podeliti u tri grupe. U prvoj su samo ona (pesnik) i priroda, kroz koju jo po katkad provejava miris uma i polja koji smo zapazili jo od Pokoene livade. Ona nas uvodi u svet arolija, me stotine malih i velikih bia, me drvee, trave, insekte, me oblake, vetrove i magle, koji svi imaju duu na ravno sa njom, raduju se ivotu, strepe ili se priklanjaju pod pritiskom kobi; saosea s borovima, mravima i cvetovima, sudeluje u nevinim veseljima . Sve je olieno, sve zaarano: drvee die ruke, mali umski cvet je veran prijatelj, gorski potok je plahi konjic, oblaci su as lavovi, as ovce, as golubi, kule, borci; karavani oblaka idu kroz pustinju neba; kao u bajci, tu su i suneve svite, i odaje neba. U drugoj grupi opet priroda, ona, enja, i on, (nekad u drugom, nekad u treem licu), visoko stavljeno, idealizovano bie, neopredeljeno, svejedno da li ktivno ili stvarno, okruen lepotom kao kraljevi iz prie, fatalno, neodoljivo vezan za nju (Sudbina). U treoj grupi je opet sama priroda, samo dalja; nedokunija: nebo, zvezde,
203
stihije, ono s one strane. Tu se jo vie osea fatalnost, misticizam, slutnja. Ona pita, htela bi da prodre u tajne neba i svretka. Prava poezija, ma kako udaljena u svojim pojavama, doe katkad do slinog izraaja. I Gozba na livadi podsea, i po obliku i po sadrini, na Gardeneraa (Vrtara) Rabindranata Tagore. Obe zbirke su kratke pesme u prozi84, s kratkim, jasnim reenicama; i u jednoj i u drugoj, ono to je opteoveansko zajedniko je: enja, fatalnost, neko voljeno bie, i priroda, i bogatstvo slika, i retka poreenja, pa i sam ritam njihove proze. Drukiji motivi uslovljeni su lokalnom bojom. Naveemo iz svake zbirke po jedan primerak. Iz Gozbe na livadi Teko je ostaviti prijatelja tunog na putu. Oko njega se smee, diu bele rupce u vis. Od bola on ne moe da digne ruku. Teko je ostaviti prijatelja tunog u aprilski meki dan. Oko njega cvetaju zvezde jagorevine prosute po breuljku, prva gnezda se sunaju na grani. Od bola on ne ume da vidi. Teko je rastati se s prijateljem u aprilski meki dan. Srebrna zvonca prolea teku u reci, sija se svila nove mahovine. Svi se oko njega neemu nadaju. Samo on bez nade stoji kraj puta kao suho drvo u prolee. Iz Vrtara Bilo je podne kad vi odoste. Sunce na nebu bilo je arko. Ja sam svrila svoj posao i sedela sama na balkonu kad vi odoste. Vetar bi na mahove pirnuo razvejavajui mirise s udaljenih polja. Golubi su neumorno gukali u hladu, i jedna pela zalutala je u moju sobu, zujei vesti s udaljenih polja. Selo je spavalo u podnevnoj jari. Put se pruao pust. Iznenada, zauo bi se uanj lia i izumro. Gledala sam u nebo i zaplela u plavetnilo jedno meni poznato ime, dok je selo spavalo u podnevnoj jari. Zaboravila sam da spletem kosu. enjivi vetri igrao je s njom na mome obrazu. Reka je tekla, mirna, pod senovitom obalom. Lenji beli oblaci nisu se micali. Bila sam zaboravila da spletem kosu.
84 Sam Tagora je preveo na engleski u prozi; na bengalskom je verovatno u stihovima.
204
Etika feminizma
Bilo je podne kad vi odoste. Praina na putu bila je vrua i polja su drhtala. Golubi su gukali me gustim liem. Ja sam bila sama na balkonu kad vi odoste. Ove su due. U obe zbirke ima i mnogo kraih pesama, koje su takoe sline po utisku. Gica Maksimovi je i ovoga puta dala istinsku poeziju, koja dolazi od srca, i pokazala se majstor u svome anru. (Misao, Beograd, juliavgust 1932, str. 453455)
205
Knjiga legenda o najpopularnijoj francuskoj svetici i junakinji

anak Bruson, Cvetii ane dArk, Pariz 1932 g. izdanje Flamarion
Bez dejstva ljudi nadahnutih enjom za domaivanjem transcendentnoga, i obdarenih najreim darom mistinoga zrenja, ivljenje na ovoj zemlji bilo bi sa svih strana nepovratno sputano i zaguno zakreno oajnom banalnou i besadrajnom prazninom svakidanjice. ovek, po pravilu, ostaje pritisnut strogom kauzalnou, svemono obaveznom za fenomene; tek po izvanrdnom izuzetku doivljuje on momente naziranja svebitnosti, pomou oseanja jedino neprolazne vrednosti njene. Linosti kod kojih je nagon za pribliavanjem sutastvenom izvoru postojanja potisnuo sve nitavne interese, okrenute nebitnostima, neizmerno se razlikuju od ljudi, iskljuivo okrenutih zemlji; itavo postojanje onih prvih kao da je uokvireno neuobiajenim zbivanjem i neoekivanim mogunostima. Otuda je sasvim prirodno da se tkanja udesnih legenda oko njih slau poev od onoga trenutka, kad se magina mo njihovih bia prvi put ispolji, u svoj neuzdranoj snazi. Hristos, Buda, Pitagora sa Samosa i Empedokle iz Agrigenta obavijeni su nizom fantastinih kazivanja. Floretti Svetoga Franje Asiskog, izvanrednoga sabrata svih bia i svih elemenata, odrali su ga ivog i prisnog pred naim oima, otupelima od nezanimljivoga ritma smenjivanja uzroka i posledica. * Nedavno je anak Bruson, delimini saradnik na delu Anatola Fransa o ani dArk, izdao knjigu kratkih svedoanstava o boanstvom oaranoj vizionerki iz Domremija i osloboditeljki Francuske, koja su leala u bibliotekama, prenebregnuta od istoriara i od kritiara. Opominjui se ranije ve uinjene konstatacije da je ana dArk Francuskinja po legendi, Bruson je zbirku predanja o ratnici koja je naroito volela prosjake i decu, nazvao Floretti. Na taj nain on je ostvario svoju nameru: uinio je za anu dArk ono to su Italijani uinili za Svetog Franju Asirskog. Skupljajui kratke povesti u jednu lako dostupnu zbirku, anak Bruson je, neosporno, ostvario jedan nesravnjivo zasluniji podvig od neplodnih ispitivaa to su pobednicu iz Remsa uguili na lomai knjiga . Ovaj autor ima otar, ali nepogrean pogled: naziva naunike dokonim ljudima, iz ijih
206
Etika feminizma
ruku ana dArk ili Napoleon ne izlaze kao ljiljani, ni orlovi, nego kao mrlje mastila. Bruson, sa svoje strane, u toplo niansiranome predgovoru, poetino misli da udo ane dArk jeste udo meseca maja: ona je u maju oslobodila Orlean, i u maju bila uhvaena u Kompenju. Razume se da ovakvo shvatanje ini jo potresnijom tragediju, koja poinje u cveu, a svrava se u vatri . Pisac dodiruje, znalaki, neprotumaeni fenomen uenih teolokih izraza i obrta velikoga pisca kod jedne nepismene devojke, i utvruje da su njeni smrtni neprijatelji, procesom u koji su je zapleli, postali njeni jevanelisti. Bruson ne daje uverljive razloge kad odbija hipotezu da su anini neprijatelji bili dominikanci, a da su je franciskanci podravali. Meutim, u spletu nereenosti o problemu predvoditeljke jednoga kukavno neodlunoga dofena, bilo je korisno dublje se zaustaviti na ovoj taki. Autor odluno govori o harmoniji aninih dela sa propisima francuskoga reda; u istini, ovde se radi o jednome slaganju koje je, vrlo lako, moglo biti sluajno. Svode se na proizvoljnosti sugestije da ana dArk, kao vesnica pacistikog doba, ve ostvaruje evropsku uniju za mir, i da bi joj, kad bi bilo pravde na svetu, valjalo podii statuu od zlata, na obalama Lemanskog jezera, pred palatom Drutva naroda. Pri svem tom, istina je da je anin ma bio heraldian i mistian, jer ona od njega nije inila upotrebu. Ali, nezavisno od eventualne spornosti izvesnih postavaka Brusonovih, u prolazu skiciranih, nesumnjivo da e Cvetii, iz kojih je on sloio mirisnu kitu, punu boja, doprineti da se sa vie smisla produbi istorija ratnice koju su, neposredno, glasovi svetaca vodili i upuivali. * Zbirka Cvetia ane dArk poinje kazivanjma o bednome ivotu i smrti arla estog koji je, visok i jak kao bik, bio optereen ks idejom da je od stakla, i da e se razbiti, ako padne; i o kukavnoj egzistenciji dofena arla, kome su Englezi otimali varoi i zemlje, dok je on, krajnje bojaljiv i bez inicijative, jednako menjao savetodavce, i krio se po svojim zamcima, na obalama Loare. I dalje se reaju prianja koja u ivoj svetlosti prikazuju nesrenu atmosferu Francuske, rastrzane spoljnim ratovanjima i unutranjim rascepima i nesreenostima, kakva je bila u doba mladosti ane dArk, koja je, uvajui ovce u svome lorenskom selu Domremiju, poela da doivljuje otkrovenja iz neke iznad zemaljske sfere. Sa mnogo izvrsne sveine dati su majski dah prirode anine postojbine, i pojedinosti o srednjevekovnom
207
sujeverju njenih zemljaka. Pomenuta su i uda kojima je oznaeno anino roenje, bogojavljenske noi, 1412 godine. Reaju se udnovati sticajevi, kojih je puno anino detinjstvo: njeni snovi, privienja i otkrovenja, i glasovi svetaca koje je sluala u religijskoj ekstazi. Zatim njen odlazak kapetanu od Bodrikura, u poetku jako skeptinome, kome je objavila kako je ona ena to e spasti francusku kraljevinu. Pa onda, mnogim dogaanjima to otkrivaju telepatske i vizionerske obdarenosti anine; predstavljeni su njeni susreti sa dofenom arlom, u kojima je uspela da ga zadobije za svoj plan o osloboenju Francuske, poto je, prethodno, bila podvrgnuta kritikome procenjivanju, da li je poslata od Boga, ili od avola. Jer grena kritinost ljudska, obino pogreno upuena, kao da najmanje poteuje iscelitelje i unapreditelje oveanstva. Uene teoloke doktore, koji su je, itave nedelje muili suptilno besmislenim ispitivanjima, savladae, u prvi mah, njena neodoljivo iskrena izjava: Ja ne znam ni A ni B. Dolazim od strane nebeskoga kralja Ali sva dirljiva ponesenost Orleanske Device, i svi dokazi to je pruila o svojim nadzemaljskim prodiranjima u stvari, nee biti u stanju da razveju uverenje nepoverljivaca, kako je po sredi devojka luda i demonom posednuta, na koju su sasvim primenljive neprikosnovene inkvizitorske odredbe, propisane od katolike crkve. Niu se pobedniki podvizi i izvetaji o natprirodnim nadahnutostima one koju su Englezi zvali vetica Armanjaka: njen neizmerni ratniki zamah, nesavladan ni umorom, ni ranama; njeno optenje sa svecima, u ekstatinim nadahnuima, u kojima je videla heruvime, kako se sa njome bore protiv Engleza; dokazi njenog astrolokog znanja, i sposobnosti da otkriva budunost i da nalazi izgubljene stvari. Najee se vraaju predanja o aninoj sugestivnoj moi, o divljenju koje je ulivala Francuzima, i o jednostavnosti, ednosti, istoti i pobonosti njenoga ivota. Pridata joj ak i mo da trenutno oivi jedno pokrteno dete. Jer neizgladiva sklonost ljudi da o istaknutim linostima preteraju i uveliavaju, u zlom ili u povoljnome pravcu, nema granica zaustavljanja. Tako oko ratnice koja je odvela dofena arla na sveano krunisanje u Rems, i koja je prodrla do SenDenisa, sve vie rastu, s jedne strane, izrazi odobravanja i divljenja, ali, s druge strane, nepoverenje, ubeenost da su njena maijska dejstva kobna, i zavidljivost ratnika koja je spreava da juria na Pariz. Nita nije pomogla injenica da je, na kratko vreme, pastirka iz Domremija povratila oblasti to su Englezi osvajali itavih sto godina.
208
Etika feminizma
Glasovi svetaca obavestili su anu kakva joj svirepa sudbina predstoji. alosne i klonule due, Orleanska Devica jada se deci iz Kompienja da e biti izdata i uhvaena, i da vie nee sluiti kralja, ni plemenitu francusku kraljevinu. Proleni dah poetnih predanja smenjuju tragini akcenti, naroito teki od trenutka kad ana, u Volijeu, postaje zatoenica. Mnogobrojni i sloeni detalji njene Golgote izneti su tonom dirljivoga saoseanja: opisani su njeni promaeni pokuaji da pobegne, i sve vrste zatoenitva kroz koje je prola; najzad data su beskrajna sasluavanja aninih muitelja, i njeni odreeni odgovori: Upitae je: Kojim jezikom govore tvoji sveci? Kakva je to vrsta glasa? ana ree: Glas je bio lep, prijatan, miran, i govorio je francuski. Primetie sudije: Zato sveta Margarita nije govorila Engleski? Devica odgovori: Zato bi govorila engleski, kad ne pripada Englezima? Sveta Katarina, vrhovna zatitnica anina, ne naputa svoju tienicu: obeava joj da e biti meu blaenim devicama, u rajskoj slavi. Nemilosrdno umarana od crno manijakih istranih sudija, dua nekad nepokolebljive junakinje postala je tuna do smrti . Uasava je strahoviti nain kazne spaljivanjem to joj predstoji, i jeza od takve smrti mea se sa jednim od najgrevitijih verskih uzleta to su ikad bili doivljeni. Na obrijanu glavu legendarne device stavljena je kapa od hartije, na kojoj je stajalo napisano da je ona jeretik, otpadnik od vere i idolopoklonik. Na lomai, ana trai krst. I poto je, po sedmi put, izgovorila Hristovo ime, izdahnula je, uguena plamenom. Tada je jedan Englez video, kako beli golub izlazi iz lomae. A delat je naao anino herojsko srce u plamenu, jo rumeno i vibrantno. Poslednja predanja iz zbirke koju je sloio Bruson kazuju da su slino Hristovima, nesreno zavrile i sve anine ubice. A Englezi, posle ruanske lomae, doivljavali su u Francuskoj same poraze. Zavrne legende naroito podvlae, da je povreda neprikosnovenosti devojke, poslane od Boga, bila teko kanjena; tako je donekle, sputano bezobzirno triumfovanje ljudskoga slepila i zluradosti. *
209
Privlae toplinom i istinitom jednostavnou predanja, koja je, zasluno sakupio Bruson, o ratnici umorenoj, rehabilitovanoj i proglaenoj sveticom od katolike crkve. Ova treptava, kratka svedoanstva utiu uverljivije i trajnije od opirnih razglabanja u glomaznim tomovima o teko razreljivoj pojavi ane dArk, ijom je istorijom, jo jednom najgrublje potvrena nesumnjivost da su od ljudi osueni na propast svi oni, koji, meu njima, nose u sebi neutoljivu tenju za uzdizanjem sa zemlje. U zbirci koju je Bruson opremio, muenitvo Orleanske Device, dostie visinu traginosti onih to ostaju najrei dokaz o nesavladljivoj ravtini i praznoj gluposti ljudskoj: pre svega Golgote Isusa Hrista, uitelja ljubavi prema blinjima, osuivanja Sokrata, majstora dialektike, da popije otrov, i spaljivanja ordana Bruna, entuzijasta beskrajnih vaseljenskih prostranstava. (Vreme, Beograd, 29. novembar 1932, str. 6)
210
Etika feminizma
80godinjica od smrti or Sandove

Andre Moroa stvorio je vie uzornih biograja, koje se odlikuju objektivnou, verodostojnou, zrelou suda, psiholokom pouzdanou i umetnikom vrednou. Ovaj pisac poznatih romana, znalaki izraene Istorije Engleske i odlinog ogleda o Eduardu VII i njegovom vremenu, dao je i svojim biograjama kvalitete dobrih romana, ali postavljenih na osnovu precizne prouenosti injenica i podataka. I od kritike i od italaca rado su primljene opsena, obilno dokumentovana biograja Bajrona, koja se ne moe prevazii, sintetino pisana elija, topla Turgenjeva, klasina Dizraelija, sa potresnim uivljavanjem senena Prusta i neodoljiva or Sandove. Ova poslednja, Lelija ili ivot or Sandove, nedavno je objavljena na srpskom, u izdanju Prosveta, u zaslunom prevodu Marka Vidojkovia. Treba imati mnogo smisla za odabiranje, pa se latiti pisanja o nemirnom i burnom ivotu talentovane i slobodoumne francuske spisateljke, koja je miljenje sveta o sebi prezirala do nedozvoljenih granica. Ili je, moda, ova neobina ena silnog temperamenta patila od kompleksa da sve neravnine i nedostojnosti linog ivota o kojima se obino drugi ne obavetavaju, razglaava urbi et orbi. Budi zaprepaenje otvorenost sa kojom je ona pisala nimalo diskretnom SenBevu o svojim intimnim stvarima. Svakako je ona sama, pre svega, odgovorna za pojavljivanje mnotva neukusnih spisa o njenom ivotu. Meu vrlo mnogima koji su se tom temom bavili, Moroa je neosporno jedan od najdobronamernijih. A, zacelo, on je i jedan od najnepristrasnijih ocenjivaa dela ove knjievnice. Orora Dipen, docnija or Sandova, dola je na svet poetkom prolog veka, i u njemu je proivela, kao istaknuta linost, 72 godine. Po oevoj majci aristokratkinja, a po svojoj plebejkinja, ona je ve spoljanjou privlaila panju. Po Balzakovim reima, cela njena zionomija bila je u oima, koje su i u starosti ostale divne. Imala je obilje crne kose koja je, po Hajneovom opisu, dopirala do plea, ten boje duvana, veoma male, skoro deje ruke i vitak stas. Liila je na mulatkinju. U katolikom manastiru engleskih kaluerica u Parizu, gde je vaspitavana, poela je da pada u versku ekstazu. Od ideje da se zakalueri odvratio je njen ispovednik, jedan jezuit, dobar psiholog. Kaluerice su je poredile sa vodom koja miruje. Muio je taedium vitae; pomiljala je na samoubistvo. itala je ravnosno; dela . . Rusoa najdublje su joj se urezala u svest. Kazimir Didevan, grub i poroan ovek za koga se udala, uinio se Hajneu nalik na bakalina. Poto je dobila dvoje
211
dece, Orora ga je ostavila, i otila u Pariz, da ivi kao slobodno bie. Opreznije i stilizovanije nego toliki drugi biogra Sandeove, Moroa rea njene istorije sa raznim prijateljima, meu kojima su Alfred de Mise i open. Za romansijera Moroa naroito je zahvalan predmet doivljaj spisateljke sa Miseom, u kome su se smenjivale estoke iscrpljujue scene i ludaki izlivi ljubavi. Moroa karakterie Misea kao bie izvrsno, ekspirovsko, mesearsko, koje se iznenada pretvara u bezumnika . Dolazak venecijanskih ljubavnikau taj grad obavio se pod jezivim auspicijama. Njihova crna gondola liila je na mrtvaki sanduk. Ova dva knjievnika nala su za umesno da sav okraj svojih histerinih sudaranja i neuraunljivih postupaka revnosno rastrube, usmeno i pismeno. Materinski i bolniarski nastrojena Sandeova negovala je bolesnog Misea. Ne moe se odrei da je, usred njenih neuravnoteenih iivljavanja, blesnula kadkad i po koja prava emocija. Kad je, kasnije, Mise sam posetio Italiju, inilo mu se da svud vidi tamne, somotske oi Sandove. O ovoj vezi ostalo je dosta znaajnih knjievnih tragova u delima oba ova lako raspaljiva bia. Moroa dobro kae da se svae meu ljubavnicima gase, a da dela nadahnuta ljubavlju ostaju. Ali manje je dobro kad o tim svaama ljudi sa strane ponu da daju svoja miljenja. Na spis Sandeove Ona i on, Pol de Mise odgovorio je knjigom On i ona, gde ima vrlo nelaskavih stvari o knjievnici. Silna ljubav istinsko razumevanje Sandeove za muziku pribliili su je Listu. Da je njena simpatija za slavnog kompozitora ostala platonska samo zbog budnoe Marije dAgu, posvedoava prvo prikrivena, a potom otvorena uzajamna mrnja te dve ene. U Horasu Sandeova je dala straan portret Marije dAgu, koja joj, sa svoje strane nije duna ostala. Oboavanje muzike, ali i zakon privlaenja kontrasta, podstakli su upornu or da osvoji veoma rezervisanog opena, muziara prenjenih nerava, preutanane due, ziki bolesnog, koji se uasavao suvine bujnosti i vitalnosti. Misao na opena koga je njegovo esto ulo i prvi utisak odvraali od Sandeove bila je tako jaka da je spisateljku spreavala u radu to se njoj retko dogaalo. Kao sve do ega se u emocionalnoj oblasti dolazi naporom, ova najrazlinije diskutovana veza ostala je promaena. Sandeova kae da je openovo oseanje prema njoj bilo nespokojno, puno ljubomore i nepoverenja. Njihov put na Majorku naziva strahovitim jaskom. Izraena bolniarka, ona je umela da lei opena polumrtvog od ove eskapade. Moroa nalazi da je jedno vreme uticaj knjievnice na opena bio blagotvo-
212
Etika feminizma
ran. Mickijevi je otiao dalje: rekao je da je open zao duh Sandeove, njen vampir, njen krst. Natezanju sa openom uinila je kraj svojim dejstvima ki Sandeove, Solana, osoba hladna, cinina, rava iz ravtine . Ali za potomstvo su ostali boanstveni Prelidi sa Majorke, neki stavovi iz Istorije moga ivota i roman Lukrecija Floriani. Knievnica nije bila optereena sentimentalnou, pa nikad nije preterano alila za prolim. Temperament Sandeove postao je u njenim poznim godinama skladan, a njeno ponaanje orientalski mirno. U drutvu je bila utljiva, kao utonula u atoniju. Bila je edna u govoru. Vreao je svaki nepristojni nain izraavanja. Imala je snanu, neprobojnu individualnost. Volja joj je uvek bila vrsta, kao zid od elika. Volela je svoj zamak Noan, nasledstvo od babe, koji je toplo opisala. U Noanu je primala sve ugledne predstavnike knjievnosti i umetnosti onoga doba. Rado je obraivala batu. Velika razonoda bilo joj je njeno pozorite marioneta. Nagon za slobodom bio je neukrotiv u ovoj eni. Uasavala se nasilja ma sa koje strane dolazilo. Aktivno je uestvovala u revolucionarnom pokretu 1848. Pisala je Pisma narodu i cirkulare, i bila saradnica jednog republikanskog lista. Za tu delatnost koja se Andreu Moroa ini lepa, dostojna i plemenita, bila je surovo napadnuta od opena. Posle dravnog udara intervenisala je da se pomiluju politiki zatvorenici. Komunisti su je nazvali sveticom iz Berija . Ali revolucionarna vatra nije u njoj dugo buktala. Razoarana u pokret od koga je mnogo oekivala, rekla je Floberu: Buroa ima pravo . Posle burne mladosti, Sandova je imala prosveenu starost, punu uspeha i priznanja. Izjavila je: Kad bi trebalo da opet proivim svoj ivot, bila bih edna . Tesno se sprijateljila s ljudima svoga kraja, pomaui im delom i reju. Njena dobrota i sposobnost da tei ljude bile su opte poznate. Berionci su prema njoj gajili kult. U starosti, unuii su joj bili ivotna uteha. Umrla je 1876, od zavezanih creva. Kad su na njenom grobu proitali govor Viktora Igoa, jedan slavuj poeo je da peva. Neki knjievnici su rekli: Evo pravog govora koji ovde pristaje . Knjievno delo Sandove ima veinom autobiografski karakter. Bezmerna pesnika ljubav prema prirodi, romantina imaginacija i razlivena oseajnost glavne su osobine njenih knjiga. Ali u njima ima i izrazito realistikih stavova. Njena mo opserviranja tako je zaotrena, da je kazano kako kod Sandove ima vie psihologije nego kod Balzaka. Francuska spisateljka je majstor idilinih opisa prirode, kojih ima naroito uspelih u njenim roma-
213
nima ozbiljne vrednosti: Fransoa de ampi, Mala Fadeta i avolja bara. Zbog njih je Emil Fage poredi sa La Fontenom. Njena prikazivanja prirode i ljudi svea su, iva, plastina, puna svetlosti, boja i sunca. Prirodu je volela panteistikom sveobuhvatnou. Ima asova kad pobegnem od sebe, kad ivim u biljci, kad se oseam kao trava, ptica, vrh drveta, oblak, voda to tee, horizont, boja, kad postajem promenljiv, pokretljiv, neodreen oseaj...Ima asova kad ivim u nekoj sredini koja je kao irenje mog bia. To plom poezijom i prisnom razdraganou natopljena su Pisma jednog putnika Sandeove. SenBev smatra da Pismo Marsiji sadri najlepe strane koje su se pojavile posle Rusoa. I u romanima ove knjievnice koji u celini nemaju veeg znaaja, moe se nai dosta lepih mesta. Na celokupno stvaranje Sandeove bacila bi pravu svetlost jedna obimnija antologija. Istorija moga ivota u stvari je poletno pisani roman, u kome su mnoge injenice i dogaaji svesno ili nesvesno ulepani. Poeci njenih romana esto su najuspeliji, jer se u njima oslanja na realnost, na ivot, a posle daje maha svojoj fantaziji. Njena prepiska i dnevnici dragocena su knjievna riznica. Ideoloka strana spisa Sandeove neodreena je i slaba. Ona stoji pod neposrednim uticajem shvatanja svojih prijatelja, koji je nisu uvek sreno inspirisali. Dok je bila pod sugestijom Lamnea i Miela de Bura ispovedala je individualistike koncepcije. Kad je postala uenica Pjera Lerua, pisala je slabe socijalistike romane. Programatine tirade Sandeove blede su i neubedljive, jer ona ne poznaje dublje teorije za koje se zalae. A njena lozoranja knjika su, prostoduna i povrna. Ova ena koja nije bila nimalo uobraena na svoje delo, propala je pri izboru za Francusku akademiju. Ali u njenim spisima divno se odraava doba u kome je stvarala. Uz to, ona je bila jedan od najboljih knjievnika svoga vremena.
214
215
CIP - Ka ,
141.72:17 305-055.2 , 1894-1981 Etika feminizma / Ksenija Atanasijevi ; izbor, prireivanje i predgovor Ljiljana Vuleti. - Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008 (Beograd : Zagorac). 215 str. ; 21 cm. (Ogledi / Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ; Br. 11) Tira 600. Ksenija Atanasijevi o etici feminizma: str. 7-19. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-7208-151-0 1) , [ ] [] ) b) COBISS.SRID 151246604
216

Ksenija Atanasijevic

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Ksenija Atanasijevic

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Helsinki odbor za ljudska prava

Helsinki odbor za ljudska prava

Ksenija Atanasijevi Etika feminizma

KSENIJA ATANASIJEVI O ETICI FEMINIZMA

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

I TEORIJSKE OSNOVE FEMINIZMA

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Etika podloga feminizma

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Nekoliko feministikih rasmatranja

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Altruistiko dejstvo ene

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Rasmatranje o vaspitanju ena

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

II ORGANIZOVANJE ENA U NAEM JAVNOM IVOTU

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

O potrebi borbenosti ena u politici

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Meu poarevakim enskim organizacijama

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Poloaj ene u naem javnom ivotu

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Organizacije ena kod nas

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Povodom poslednje skuptine beogradskog enskog pokreta

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Povodom novoga napada na javnu delatnost ene

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Pravo glasa ena u ideologiji en.(skog) pokreta

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Povodom pisanja Jugoslovenske ene o naem pokretu

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Feministiki pokret i njegove voe

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

III MEUNARODNA AKTIVNOST

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Konferencija ena za mir i razoruanje

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

O uticaju ene na irenje pacistike ideje4

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

IV FEMINISTIKA EGZEGEZA FILOZOFSKIH I LITERARNIH DELA

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

O emancipaciji ena kod Platona

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji