Вы находитесь на странице: 1из 35

СРП. ДРЖ ШШЛПЛРИЈВ у в е о г р л д у im-год.

Namitna in univBizitetna kniižnica 1.11 1 у


v liubliani

Ш282

ЦЕНА 1*50 Д И Н А Р А .
ЛИСТ 12.
// m u i .

I! 1 8 1 2 8 2
ЛИСТ 12.
• .

>
S- :
• .

• ,

1
> j; ••••.

- V-

- •
- - •• - V

•• ••--. "Г- .. ц --- r - .


• V , -.

I "r ",
• ; • -

., u! «
1
" . -

- -• К,

. . .

••.

:
а
. : : . -•• " -. - ' • >
r
• . , •• ; * •- ••••
•- .-- % .
' -f'
. . . . .
t

* - •>
; . • -
• ••f>'*t - т. 1 " ' -j
. ' ''•' .f
; "- ,J* r~
!
« . V-, - -a Џ1
' •• • • ... Ч * i л '•••
ЛИСТ 12.
ЛИСТ 12.
- -
Л И С Т 12.
,.(AD\ гЈ
Л И С Т 12.

I f l g p g - j - : r ш ! ::::!:

' 1
1 Jff ; 1
Г"
I1 1
- 1 : 1 UJ I. ' ::
т ' i.i
м j e ^
1
• i

ж
•'.- . if

i ,
?
;
• •' -л • , -
•• ; ; v

•I

И§ ... . , - ••
-.- ' •" . • , '
: ' '•••• % :• •• -
:. -

ч*
• .

; • ;.
, • .

.
. :; 'V-VKfe' - 4 -•
\ : i
.

n.
'
• 0'
•f,
<s

m
ЛИСТ 12.
С Р П С И В Е 3

1. СВЕСКА

Д а н а с неће нико посумњатн, да је срнски вез особени, и необично важан,


да има велику цену не само ио орнаменталној већ и по техничкој изради.
Орнаменат словенски у опште а српски особито јесу и странци ставили
упоредо са класични.м орнаментом, јер заслужује то достојно место у подпуној мерп.
llo томе што је ироизашао из вредних руку наших вештих везиља у се-
лмма, из руку просте женс, — из народа — стоји орнаменат народни тако рећи
још над класичним, који су уметници извели и усавршили.
Противници изворности срискога орнамента, нису могли тако лако допу-
стити, даСловени у овој културној грани стоје над њима ! Кад се нису могли одупрети
томе, да је орнаменат наш одличан по цртежу и по саставу боја, онда су твр-
дили да се у нашем народном везу налази неоспорно уплив туђс културе унет
или иозајмљен нз Грчке, Мисирске, Персије, Арапске земље, и бог те пита из
ког краја још ! —
Да то тако није, не могу на овоме месту опширно доказивати, довело
би ме то далеко. Хоћу али само у кратко да напоменем ово :
Украс или орнаменат, који противници називају »грчком звсздом« и који
налазимо врло често у словенском везу, није грчког порекла, већ чисто словен-
ског. Ои је постао из орнамента »репатога петла", који видимо на креветским
застирачима као украс извезен, који има символско значење, јер петао је био
код Словена света птица, Символ силе, храбрости и заштите против злих духова.
Шсотоиери звозда Д<чкло јо ноиикла иа миголошко иредс/гаво у п\>астаро
доба. Ол. I. јасио глсдаоцу ирвдставла шсстоиору зисзду и љси иостаиак.
СЛИКА 1.

Ориамоиат друге врсте, који сс исто тако често уиотребљава у всзу јо јабука;
'.ia овај велс наши нротивиици, да јо позајмљен из Оријента и зову ra Granatapfcl.
То јс*опет погрсшно схватање. Овај украс има свој основ у јабуци на пола
расеченој са семенкама или бсз њих, како Сл. 2. очигледно показује и објашшава
постспсно усавршавање ориаменталним додатцима.
СЛИКА 2.

(пндн -t и 5 на идућој страии)


Срце, има своје порекло у полоЈкају ссмеца у јабуци како сс сиагуЦ QCBe->
дочити може из слике 3,
Таки орнаменти су жене саме увајмл>ивале из ирироде из биљног царотва
тако чипе српкнње везн.ће у селима још и данас, несањајући ни из дадека о
грчком, мисирском, аранском и т. д. орнаменту.

(lIACTABAK СД11КК 2

Знонцасти орнаменат; нсло пореклом је нз ТТсрсије, и д о т а о к нама у


XIV сголећу а нредстаиља и;иу исти зумбул. — То тврђење је опет намерено на
гптету изворносги српског орнамента изнешепо.

СЛИБл 3.

1 2 3 4

Звонцасти ормаменат је у Словена прастари облик и води порекло од


цвећа народног, од омиљеног Ђурђевка и од пољског цвећа »Звонце« а нс од лале
или зумбула. Сл. i ће јасно објаснити, што би речима узалуд се трудио доказинати.
Као што рскох наша народна везиља умс вешто употребити облик раз-
нога пољскога цвећа, ради украшавања ткина и плетива, њој није нужио нозај-
мљивати од страних народа, јер има донол>по урођене уобразил.е и нзврстпе
интелигенције за тај уметнички посао.
Српски орнаменат је са свим изнорни, — оригинални н самостални, он има
свој поотанак у прастаро доба, како ее пз прили>кеш1Х слика 5. јасно ниди. 11a
приложеној таблици штдимо иотоветне шаре на гривни старинској и на везу
словенско-српском. (1.) и (2.)
СЛДБА 4.

Ila запону 3. и везу 4, на прстену 7 и везу 8., на округлом запопу 5 н


везу 0, ua појасу 9. и везу 10.
Тако бих могао у неконачно изнети примере о старини српског, словен-
ског веза, који је за грађу културне историје српскога народа тако важпа
чин.спица. —
Што сс облика народног орнамента тиче то разликујемо двојако:
Ј. Нравоцртни орнамерат и
2. Кривоцртни орнаменат.
Правоцртни орнаменат,. или апстрактни, је најобичиији и састављсн јо
из правих црта разпога ноложаја и дужипе. Он re зове у науци геометријски
орнамепат.
Кривоцртни ориаменат сложен је из лукова II кунишх линија. Он узпма
своје обрасце из животињског илн из биљног царства, млађи је од првог и често
само у једоој боји извезен или шарен.
СЛИБА 5.

У оној првој свесци средио сам само геометријски орнаменат лакше врсге
ITO цртежу п по склопу боја.
Разуме се, да сам при избору строго на то назио, да се мени не поткраде
који туђински орнаменат; већ да буде по избору чисто српски.
Пошто сам дознао, да код нас нема преглсдаоница за везиво слова, нашао
сам за добро да додам овој првој свесци и ту врсту веза а нриказао сам и неколико
монограма за ручнике.

ЛИСТ 1.
1. Сл. Орнамеиат двобојап, са чарапе изТрстеника; може се врло подесно
употребити за украшавање огрлица на кошул.и за оквир около убруса, ручпика пт.д.
2. Сл. Монограм Т. С. за ручнике.
3. Сл. Три гранчицс. Прва са цриеиим иуиол,ком, понавља со у јодном
рсду внше нута у подссном растојању. Друга са три цвета понамл>а со исго тако.
Tpeha гранчица са цветом и перастим листићем као и прва со понавл>а. За ос-
новну шару испод гранчица може сс сасвим леио употребити пругаста шара
сиижо насликана пореклом пз Левча.
4. Сл. Пругаста шара у облику ланчића нз Левча за огрлицо ласпо се да
применити на разно иачине.
5. Сл. Монограм А. Б. разна слова за ручникс, марамс, убрусе н т. д.

ИИСТ 2.
Лзбука » п и с а н а « за вез у дие бојс.

ЛИСТ 3.
Двобојна iuapa из Јелашнице. Половина uiape јо изведена, Десна сс страна
ласио сс можс понунити. Доња нругаста шара иде у наоколо а гранчицс са
цветонима се у подсоном растојап>у понављају. Лоп узорак за рбрус нли нростирач
за сто. — Разна слоиа н бројеии Ј до 0.

,ЛИСТ 4.
1. Сл. Шара са чаране из јагодинске околине.
2. Сл. Вез са кошуље из села Рибара на Моравн.
3. Сл. Гранчице са кошуље на нрсима.
4. Сл. Гранчицс са дечије кошуљс на рамепу рукава.
5. Сл. Бројеви 4, 7, до 0 и слово К.

ЛИСТ 5.
G. Сл Цветнс гранчице са рукава кошул>е нз околинс Ћуприје.
7. Сл. Скут кошуље из Јелашнице.
Сл. Воз са рукава дсчијо кошул.о из Мокрог Луга код Боограда. Пред-
ставл>а орнамептисаног коња са јахачем.
!ј. Сл. Вез са рукава кошуљс; Орнамснтисан коњ са крилима у облнр:у
нветова из Мокрог уга.
10. Сл. ITTapa са чаране из Драгоцвета у Ловчу.
Jl. Сл. Шара са кошуље, на рукаву, из Уба.

хЛИСТ 6.
12. Сл. Illapa са кошул.е нз околинс Ваљева.
13. Сл. Шара <-а чарапе пз околине Манастира Манасијс.
14. Сл. Део тканс u везене кецеље из околине Смедерева; да се врло
подесно употребити за простираче, завесе и т. д.
15. Сл. Без са скута кошуље из Мокрога Луга.
l(j. Сл.. Боз на дну скута кошуље нз Горачице.
17. Сл. Вез нл диу окута кошуљо нз Кумодражи.
Ово шнро, 15. 1('». 17. со нонављају са по даснг)М нромсном боја н врло
.'iuiio сс дају jjpiiMCiiiiTii :ui украикшан.и ралнога ткива, као ручмнка, уоруса,
чаршава и тако дал>о.

ЛИСТ 7.
IS. Сл. ] !са са кошуи.с из Мокрог Луга попан.1.а ос Са подесиом промсном боја
19. C.i. lic:t са скута кошу.ве из Горњег Матевца код Iliniia, бојс сс на-
пзмснцс мењају и шарс сс понављају.
20. Шара са чарапе из Каманице код Пнша.
21. Сл. Шара са кошуљс из Деспотовца, код Манасијс.
22. Сл. Шара са скута и рукав кошул.с из Глоговца у Мачвн.
23. Сл. lllapa са рукава кошуље из Глоговца у Мачви.

JlVLCT 8.
2'i. Сл. Вез са ручиика нз околннс Врањс са занатске изложбс — орна-
монтнсани цвстовн нзмсђу којих по једна птнца седн.
25. Сл. Вез са ручника из околинс Вран>е. Цветаста' шара приога реда
обшпвсна јс црннм бришимом.

v/IHCT 9.
20. Сл. Всз са ручннка нз околино Врањс. Орнамснтнсана саксија са цнс-
товнма звонцастнм којн сс у шнрпнп ручника нонанљају.

Л.ИСТ 10.
?7. Сл. Вез са ручника из око.шнс Власотинаца. Вез ибршшшом и златом.
Злато јс у слнци "оиначено зкутом бојом.
Гранчпцс са цвстовима сс на изменцс попављају у ширипу ручннка.

<ЛИСТ 11.
2К. Сл. Вез за јастук или застирач нрсд нрозор. Иризор нз ссоског на-
родног Јкинота.
Около сликс вал>г1 извссги лсп подесан оквнр нз подужнпх шара из
онс књиге.

ЛИСТ 12.
•29. C.i. lllapaca чаране нз околинс Крагујснца. Ова шара мојко со са свим
подссио применнти :ia украшавап.о сголскога иростиј»ача, ако сс гори.а шара уио-
требн за оквир а дон>а црвено модра з а срсдину иростирача.
Нрком овом сксском иочињсм изнашати иа јавност оис дипне народне
орнаменте, којс су умотворине српских жена. Бићо ми најпећа награда ако сам
у<-пео у намсри, да сс ова свсска удома!|И у нашим куНама, а да по узнмају
пашс всзиље туђински орнаменат нз сграних журнала. А да учитслже стручног
рада у школама својим настану, да со joiu више српски орнаменат у варошима
негује а страни, нама туђи истисне.
Свеска 2, 3, н 4. обухвата онс шаре, које су богатије ио бојн н цртсжу
а завршнћс се са орнаментом кривоцртим нз Срсдњега вска кад јс у Срнкиње
та уметност цветала.
Ila Ђурђев дан 1895.
у Београду.
ВЛ. ТИТЕЛБДХ.