ПОЛОЖАЈ СРПСКОГ НАРОДА ПОД

ХАБЗБУРШКОМ ВЛАШЋУ
• Подручја данашње Србије су била под влашћу
Хабсбуршке монархије од 1687. до 1918. године.
• Хабсбуршка контрола над овим територијама
започела је хабзбуршком победом над Османлијама
у Великом турском рату, а завршила се хабзбуршким
поразом у Првом светском рату.
• Хабзбуршка монархија је углавном контролисала
делове територије данашње Србије северно од Саве
и Дунава, али се њен утицај повремено ширио и на
подручја јужно од ових ријека.
Развиће хабзбуршке контроле
• Словенска племена населила су Угарску пре доласка Мађара, али су опстала само са
друге стране Драве, у Славонији.
• Српска грана Словена постојала је у тим подручјима до краја 17. века, када је велики
број Срба морао да потражи ново станиште.
• Аустријско-турски рат и Велики бечки рат у 17. веку довели су до великих сеоба Срба
на угарска подручја.
• Након освајања Београда од стране Аустрије 1688. године, цар Леополд је позвао Србе
на устанак против Турске и обећао им заштиту, што је довело до присуства војске и
насељавања Срба у тим областима.
• Карловачким миром из 1699. године, Хабзбуршкој монархији припале су Бачка и
северозападни део Срема, које су укључене у Војну границу, док су југоисточни Срем, Банат и
Капела мира уцарства.
подручја јужно од Саве и Дунава остали под влашћу Османског Сремским
Карловцима
 Срби у Хабзбуршкој монархији, 18. век
• У 17. веку, као резултат Карловачког мира из 1699. године, Леополд је издао повељу којом је
установио Војну границу и регулисао односе са Србима.
• Становништво је, у складу са царском резолуцијом из 1702. године, подељено на: активну земаљску
милицију, чардаклије и ислужене припаднике милиције и прекобројне.
• Почетком 18. века на царски двор долазе жалбе локалног становништва на Србе, као и жалбе Срба
на становнике Царевине. Конфликти се настављају и после завршетка новог аустро-турског рата
(1718). У наредним деценијама приметно је настојање да се српске привилегије ограниче. У том
погледу значајни су декрети донети од 1728. до 1734. године. Ограничена је употреба јулијанског
календара (на места са већинским српским становништвом) и надлежност митрополита да бира
владике (сада је морао тражити царску дозволу).
• Међутим, конфликти и ограничења су наставили да постоје, а управа над Србима је прелазила у
руке царских и краљевских институција. У наредним годинама, још већи број Срба преселио се у
Угарску. Леополд
• У 18. веку, Русија је почела да има појачан утицај на Србе у Угарској.
• Војна способност српског народа била је позната у Русији, где је постојао српски
хусарски регимент.
• Од 1737. године постојале су српске избегличке групе у Русији, а 1752. и 1753. године
преселило се велики број Срба, формирајући покрајину под називом "Нова Србија".
• Управо се одбрана Војне границе и слабљење исељавањем Срба супротставила
интересима руског царског двора, што је довело до Вараждинске побуне 1755. године.
• Срби су учествовали као војска Марије Терезије у Седмогодишњем рату (1756-1763),
прибављајући војне заслуге, али захтеви митрополита за новим привилегијама за
српски народ су одбијени од стране царице.
 Борба за унију, избор новог митрополита и настанак Регуламента

• Митрополит Павловић упућује молбе царици за сазив црквеног сабора, који је

касније одобрен 1768. године.
• Смрт митрополита Павловића одлаже сабор за 1769. годину, где се воде дуге и
бурне расправе под опозицијом епископа Вићентија Јовановића.
• Нови митрополит, Јован Георгијевић, је изабран на сабору, а одлуке су
објављене и штампане, настаје први илирски Регуламент.
• Царица Терезија се супротставља штампању свих одлука сабора и предлаже
"Извод" из Регуламента штампан на латинском и илирском језику.
• Регуламент је штампанМитрополит
1771. године
Јован и садржи 10 одељака, 9 прилога и
Георгијевић
додатак, док је "Извод" подељен у 28 параграфа.
Промене у српској црквеној организацији
• Илирска дворска депутација, формирана 1747. године, имала је кратку историју и била
је разочарана неким одредбама Регуламента који је регулисао права и статус Срба.
• Нови Регуламент је израдила Дворска депутација на основу жалби и био је потврђен на
сабору 1776. године.
• Митрополит Георгијевић је преминуо 1773. године, а нови митрополит, Вићентије
Јовановић, је изабран на сабору 1774. године.
• Регуламент је регулисао статус и улогу клера и народа, при чему је митрополит био
врховни заповедник само у црквеним питањима.
• Регуламент је такође укључивао одредбе о епископима, протопрезвитерима,
свештеницима, манастирима, правосуђу, школама и штампаријама.
• Срби нису били задовољни Регуламентима, Епископски синод из 1776. године жалио се
на одлуку да се убудуће не дозвољава да се покојници сахрањују у црквама и око ње.
 Побуне Срба
• Забрана сахрањивања мртвих изазвала је огорчење у српском народу.
• Устанци су избили у Новом Саду и Вршцу, што је запрепастило власти.
• Илирска дворска депутација упутила је захтев царици Марији Терезији да се поништи забрана сахрањивања како
би се успокојили устанци.
• Угарска дворска канцеларија је захтевала укидање Илирске дворске депутације, а царица је прихватила тај
предлог.
• Илирска дворска депутација је престала са радом 1777. године, а њени послови су пренети на Угарску дворску
канцеларију.
• Главни разлог за распуштање Депутације био је губитак подршке царице Марије Терезије, која је гледала на
Депутацију као средство утицаја Двора на српски народ.
• Након устанака, Регуламент је делимично изменен и 1779. године је донет Деклараторијални рескрипт
(Деклараторијум) који је укључивао 70 тачака.
• Деклараторијум је укинуо забрану сахрањивања и предвидео поштовање санитетских одредби, укључујући
уношење мртвих у цркву у затвореним ковчезима.
• Деклараторијум такође је потврдио коришћење старог календара, који је био употреби до 1769. године.
• Промене у Регуламенту и Деклараторијуму резултирате избором приватног решења за српска питања, уместо
Дворске депутације.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!