Вы находитесь на странице: 1из 11

Саубхагьялакшми-упанишада

Саубхья-лакшми-упанишада (санскр. सौभाग्यलक्ष्म्युपनिषद्, saubhāgyalakṣmyupaniṣad


IAST
) — одна из упанишад канона «Муктика»; принадлежит группе шактийских упанишад.
Упанишада посвящена практикам Шри-Видьи.

Существует несколько списков этой упанишады, незначительно отличающиеся друг от


друга.

Перевод на русский: С. Фёдоров.

Содержание
 1 Саубхья-лакшми-упанишада
o 1.1 Деванагари, IAST
o 1.2 Русский
 2 См. также
 3 Примечания

Саубхья-лакшми-упанишада
Деванагари, IAST
॥ सौभाग्यलक्ष्म्यपु निषद् ॥
.. saubhāgyalakṣmyupaniṣad ..
Саубхья-лакшми-упанишада

saubhāgyalakṣmīkaivalyavidyāvedyasukhākṛti .
tripānnārāyaṇānandaramacandrapadaṁ bhaje ..

ॐ वाङ्मे मनसि प्रतिष्ठिता । • Ом. Да будет мой ум основан на речи.


मनो मे वाचि प्रतिष्ठितम् । O Лучезарный, открой мне Себя.
आविरावीर्म एधि । Да принесут они оба (ум и речь) ко мне
वेदस्य म आणीस्थः । знание Вед.
श्रतु ं मे मा प्रहासीः । Да не покинет меня все то, что я усвоил.
अनेनाधीतेनाहोरात्रान् संदधामि । Я присоединю (то есть уничтожу различие
ऋतं वदिष्यामि । между) день к ночи этими занятиями.
सत्यं वदिष्यामि । Я произнесу то, что словесно истинно;
तन्मामवतु । Я произнесу то, что ментально истинно.
तद्वक्तारमवतु । Да защитит меня То (Брахман);
अवतु माम् । Да защитит То говорящего (то есть
अवतु वक्तारम् । учителя),
अवतु वक्तारम् । Да защитит То меня;
ॐ शान्तिः शान्तिः शान्तिः ॥ Да защитит То говорящего — да защитит
oṁ vāṅme manasi pratiṣṭhitā . То говорящего.
mano me vāci pratiṣṭhitam . Ом! Покой! Покой! Покой!
āvirāvīrma edhi .
vedasya mā āṇīsthaḥ .
śrutaṁ me mā prahāsīḥ .
anenādhītenāhorātrānsandadhāmi .
ṛtaṁ vadiṣyāmi .
satyaṁ vadiṣyāmi .
tanmāmavatu .
tadvaktāramavatu .
avatu māmavatu vaktāram ..
oṁ śāntiḥ śāntiḥ śāntiḥ ..

अथ सौभाग्यलक्ष्म्यपु निषद्
atha saubhāgyalakṣmyupaniṣad
Вот Саубхья-лакшми-упанишада.

हरिः ॐ ॥ • hariḥ oṁ ..
अथ भगवन्तं देवा ऊचर्हेु भगवन्नः कथय • atha bhagavantaṁ devā ūcurhe bhagavannaḥ kathaya
सौभाग्यलक्ष्मीविद्याम् । saubhāgyalakṣmīvidyām .
तथेत्यवोचद्भगवानादिनारायणः सर्वे देवा ययू ं • tathetyavocadbhagavānādinārāyaṇaḥ sarve devā yūyaṁ
सावधानमनसो भत्ू वा शृणतु तरु ीयरूपां तरु ीयातीतां sāvadhānamanaso bhūtvā śṛṇuta turīyarūpāṁ turīyātītāṁ
सर्वोत्कटां सर्वमन्त्रासनगतां पीठोपपीठदेवतापरिवृतां sarvotkaṭāṁ sarvamantrāsanagatāṁ
चतर्भुु जां श्रियं हिरण्यवर्णामिति पञ्चदशर्ग्भिर्ध्यायेत् pīṭhopapīṭhadevatāparivṛtāṁ caturbhujāṁ śriyaṁ
। hiraṇyavarṇāmiti pañcadaśargbhirdhyāyet .
अथ पञ्चदश ऋगात्मकस्य • atha pañcadaśa ṛgātmakasya
श्रीसक्त
ू स्यानन्दकर्दमचिक्लीतेन्दिरासतु ा ऋषयः । śrīsūktasyānandakardamaciklītendirāsutā ṛṣayaḥ .
श्रीऋष्याद्या ऋचः चतर्दु शानमृचामानन्दाद्यृषयः । • śrīṛṣyādyā ṛcaḥ caturdaśānamṛcāmānandādyṛṣayaḥ .
हिरण्यवर्णाद्याद्यत्रयस्यानष्टु ुप् छन्दः । • hiraṇyavarṇādyādyatrayasyānuṣṭup chandaḥ .
कासं ोस्मीत्यस्य बृहती छन्दः । • kāṁsosmītyasya bṛhatī chandaḥ .
तदन्ययोर्द्वयोस्त्रिष्टुप् । • tadanyayordvayostriṣṭup .
पनु रष्टकस्यानष्टु ुप् । • punaraṣṭakasyānuṣṭup .
शेषस्य प्रस्तारपङ्क्तिः । • śeṣasya prastārapaṅktiḥ .
श्र्यग्निर्देवता । • śryagnirdevatā .
हिरण्यवर्णामिति बीजम् । • hiraṇyavarṇāmiti bījam .
कासं ोऽस्मीति शक्तिः । • kāṁso'smīti śaktiḥ .
हिरण्मया चन्द्रा रजतस्रजा हिरण्या हिरण्यवर्णेति • hiraṇmayā candrā rajatasrajā hiraṇyā hiraṇyavarṇeti
प्रणवादिनमोन्तैश्चतर्थ्य ु न्तैरङ्गन्यासः । praṇavādinamontaiścaturthyantairaṅganyāsaḥ .
अथ वक्त्रत्रयैरङ्गन्यासः । • atha vaktratrayairaṅganyāsaḥ .
मस्तकलोचनश्रति ु घ्राणवदनकण्ठबाहु द्व यहृदयनाभिग ु • mastakalocanaśrutighrāṇavadanakaṇṭhabāhudvayahṛdayanābhi
ह्यपायरुू जानजु ङ्घेषु श्रीसक्त ू ै रे व क्रमशो न्यसेत् । guhyapāyūrujānujaṅgheṣu śrīsūktaireva kramaśo nyaset .
अरुणकमलसंस्था तद्रजःपञ्ु जवर्णा • aruṇakamalasaṁsthā tadrajaḥpuñjavarṇā
करकमलधृतष्टे ाऽभीतियग्ु माम्बजु ा च । karakamaladhṛteṣṭā'bhītiyugmāmbujā ca .
मणिकटकविचित्रालङ्कृ ताकल्पजालैः • maṇikaṭakavicitrālaṅkṛtākalpajālaiḥ sakalabhuvanamātā
सकलभवु नमाता सन्ततं श्रीः श्रियै नः ॥ १॥ santataṁ śrīḥ śriyai naḥ .. 1..
तत्पीठकर्णिकायां ससाध्यं श्रीबीजम् । • tatpīṭhakarṇikāyāṁ sasādhyaṁ śrībījam .
वस्वादित्यकलापद्मेषु श्रीसक्त ू गतार्धार्धर्चा तद्बहिर्यः • vasvādityakalāpadmeṣu śrīsūktagatārdhārdharcā tadbahiryaḥ
शचि ु रिति मातृकया च श्रियं यन्त्राङ्गदशकं च śuciriti mātṛkayā ca śriyaṁ yantrāṅgadaśakaṁ ca vilikhya
विलिख्य श्रियमावाहयेत् । śriyamāvāhayet .
अङ्गैः प्रथमा वृत्तिः । • aṅgaiḥ prathamā vṛttiḥ .
पद्मादिभिर्द्वितीया । • padmādibhirdvitīyā .
सोके शैस्तृतीया । • sokeśaistṛtīyā .
तदायधु ैस्तरु ीया वृत्तिर्भवति । • tadāyudhaisturīyā vṛttirbhavati .
श्रीसक्त
ू ै रावाहनादि । • śrīsūktairāvāhanādi .
षोडशसहस्रजपः । • ṣoḍaśasahasrajapaḥ .
सौभाग्यरमैकाक्षर्या भृगनि ु चृद्गायत्री । • saubhāgyaramaikākṣaryā bhṛgunicṛdgāyatrī .
श्रिय ऋष्यादयः । • śriya ṛṣyādayaḥ .
शमिति बीजशक्तिः । • śamiti bījaśaktiḥ .
श्रीमित्यादि षडङ्गम् । • śrīmityādi ṣaḍaṅgam .
भयू ाद्भूयो द्विपद्माभयवरदकरा तप्तकार्तस्वराभा • bhūyādbhūyo dvipadmābhayavaradakarā taptakārtasvarābhā
शभ्रु ाभ्राभेभयग्ु मद्वयकरधृतकुम्भाद्भिरासिच्यमाना । śubhrābhrābhebhayugmadvayakaradhṛtakumbhādbhirāsicyamā
nā .
रक्तौघाबद्धमौलिर्विमलतरदक ु ू लार्तवालेपनाढ्या • raktaughābaddhamaulirvimalataradukūlārtavālepanāḍhyā
पद्माक्षी पद्मनाभोरसि कृ तवसतिः पद्मगा श्रीः श्रियै padmākṣī padmanābhorasi kṛtavasatiḥ padmagā śrīḥ śriyai naḥ
नः ॥ १॥ .. 1..
तत्पीठम् । • tatpīṭham .
अष्टपत्रं वृत्तत्रयं द्वादशराशिखण्डं चतरु स्रं रमापीठं • aṣṭapatraṁ vṛttatrayaṁ dvādaśarāśikhaṇḍaṁ caturasraṁ
भवति । ramāpīṭhaṁ bhavati .
कर्णिकायां ससाध्यं श्रीबीजम् । • karṇikāyāṁ sasādhyaṁ śrībījam .
विभति ू रुन्नतिः कान्तिः सृष्टिः कीर्तिः सन्नतिर्व्युष्टिः • vibhūtirunnatiḥ kāntiḥ sṛṣṭiḥ kīrtiḥ sannatirvyuṣṭiḥ
सत्कृ ष्टिरद्धि
ृ रिति प्रणवादिनमो तैश्चतर्थ्य ु न्तैर्नवशक्तिं satkṛṣṭirṛddhiriti praṇavādinamo taiścaturthyantairnavaśaktiṁ
यजेत् । yajet .
अङ्गे प्रथमा वृतिः । • aṅge prathamā vṛtiḥ .
वासदु वे ाभिर्द्वितीया । • vāsudevābhirdvitīyā .
बालाक्यादिभिस्तृतीया । • bālākyādibhistṛtīyā .
इन्द्रादिभिश्चतर्थी
ु भवति । • indrādibhiścaturthī bhavati .
द्वादशलक्षजपः । • dvādaśalakṣajapaḥ .
श्रीलक्ष्मीर्वरदा विष्णपु त्नी वसप्रु दा हिरण्यरूपा • śrīlakṣmīrvaradā viṣṇupatnī vasupradā hiraṇyarūpā
स्वर्णमालिनी रजतस्रजा स्वर्णप्रभा स्वर्णप्राकारा svarṇamālinī rajatasrajā svarṇaprabhā svarṇaprākārā
पद्मवासिनी पद्महस्ता पद्मप्रिया मक्त ु ालङ्कारा padmavāsinī padmahastā padmapriyā muktālaṅkārā
चन्द्रसर्या
ू बिल्वप्रिया ईश्वरी भक्ति ु र्मुक्तिर्विभति
ू रद्धि
ृ ः candrasūryā bilvapriyā īśvarī bhuktirmuktirvibhūtirṛddhiḥ
समृद्धिः कृ ष्टिः पष्टि
ु र्धनदा धनेश्वरी श्रद्धा भोगिनी samṛddhiḥ kṛṣṭiḥ puṣṭirdhanadā dhaneśvarī śraddhā bhoginī
भोगदा सावित्री धात्री bhogadā sāvitrī dhātrī
विधात्रीत्यादिप्रणवादिनमोन्ताश्चतर्थ्य ु न्ता मन्त्राः । vidhātrītyādipraṇavādinamontāścaturthyantā mantrāḥ .
एकाक्षरवदङ्गादिपीठम् । • ekākṣaravadaṅgādipīṭham .
लक्षजपः । • lakṣajapaḥ .
दशांशं तर्पणम् । • daśāṁśaṁ tarpaṇam .
दशांशं हवनम् । • daśāṁśaṁ havanam .
द्विजतृप्तिः । • dvijatṛptiḥ .
निष्कामानामेव श्रीविद्यासिद्धिः । • niṣkāmānāmeva śrīvidyāsiddhiḥ .
न कदापि सकामानामिति ॥ १॥ • na kadāpi sakāmānāmiti .. 1..
अथ हैनं देवा ऊचस्ु तरु ीयया मायया निर्दिष्टं तत्त्वं • atha hainaṁ devā ūcusturīyayā māyayā nirdiṣṭaṁ tattvaṁ
ब्रहू ीति । brūhīti .
तथेति स होवाच । • tatheti sa hovāca .
योगेन योगो ज्ञातव्यो योगो योगात्प्रवर्धते । • yogena yogo jñātavyo yogo yogātpravardhate .
योऽप्रमत्तस्तु योगेन स योगी रमते चिरम् ॥ १॥ yo'pramattastu yogena sa yogī ramate ciram .. 1..
समापय्य निद्रां सिजीर्णेऽल्पभोजी श्रमत्याज्यबाधे • samāpayya nidrāṁ sijīrṇe'lpabhojī śramatyājyabādhe vivikte
विविक्ते प्रदेशे । pradeśe .
सदा शीतनिस्तृष्ण एष प्रयत्नोऽथ वा प्राणरोधो sadā śītanistṛṣṇa eṣa prayatno'tha vā prāṇarodho
निजाभ्यासमार्गात् ॥ २॥ nijābhyāsamārgāt .. 2..
वक्त्रेणापर्यू वायंु हुतवलनिलयेऽपानमाकृ ष्य धृत्वा • vaktreṇāpūrya vāyuṁ hutavalanilaye'pānamākṛṣya dhṛtvā
स्वाङ्गष्ठु ाद्यङ्गल ु ीभिर्वरकरतलयोः षड्भिरे वं svāṅguṣṭhādyaṅgulībhirvarakaratalayoḥ ṣaḍbhirevaṁ nirudhya
निरुध्य । .
श्रोत्रे नेत्रे च नासापटु यगु लमतोऽनेन मार्गेण śrotre netre ca nāsāpuṭayugalamato'nena mārgeṇa
सम्यक्पश्यन्ति प्रत्ययाशं samyakpaśyanti pratyayāśaṁ
प्रणवबहुविधध्यानसंलीनचित्ताः ॥ ३॥ praṇavabahuvidhadhyānasaṁlīnacittāḥ .. 3..
श्रवणमख ु नयननासानिरोधनेनैव कर्तव्यम् । • śravaṇamukhanayananāsānirodhanenaiva kartavyam .
शद्धु सषु म्ु नासरणौ स्फुटममलं श्रयू ते नादः ॥ ४॥ śuddhasuṣumnāsaraṇau sphuṭamamalaṁ śrūyate nādaḥ .. 4..
विचित्रघोषसंयक्त ु ानाहते श्रयू ते ध्वनिः । • vicitraghoṣasaṁyuktānāhate śrūyate dhvaniḥ .
दिव्यदेहश्च तेजस्वी दिव्यगन्धोऽप्यरोगवान् ॥ ५॥ divyadehaśca tejasvī divyagandho'pyarogavān .. 5..
संपर्णू हृदयः शन्ू ये त्वारम्भे योगवान्भवेत् । • saṁpūrṇahṛdayaḥ śūnye tvārambhe yogavānbhavet .
द्वितीया विघटीकृ त्य वायर्भु वति मध्यगः ॥ ६॥ dvitīyā vighaṭīkṛtya vāyurbhavati madhyagaḥ .. 6..
दृढासनो भवेद्योगी पद्माद्यासनसस्थि ं तः । • dṛḍhāsano bhavedyogī padmādyāsanasaṁsthitaḥ .
विष्णग्रु न्थेस्ततो भेदात्परमानन्दसम्भवः ॥ ७॥ iṣṇugranthestato bhedātparamānandasambhavaḥ .. 7..
अतिशन्ू यो विमर्दश्च भेरीशब्दस्ततो भवेत् । • atiśūnyo vimardaśca bherīśabdastato bhavet .
तृतीयां यत्नतो भित्त्वा निनादो मर्दलध्वनिः ॥ ८॥ tṛtīyāṁ yatnato bhittvā ninādo mardaladhvaniḥ .. 8..
महाशन्ू यं ततो याति सर्वसिद्धिसमाश्रयम् । • mahāśūnyaṁ tato yāti sarvasiddhisamāśrayam .
चित्तानन्दं ततो भित्त्वा सर्वपीठगतानिलः ॥ ९॥ cittānandaṁ tato bhittvā sarvapīṭhagatānilaḥ .. 9..
निष्पत्तौ वैष्णवः शब्दः क्वणतीति क्वणो भवेत् । • niṣpattau vaiṣṇavaḥ śabdaḥ kvaṇatīti kvaṇo bhavet .
एकीभतू ं तदा चित्तं सनकादिमनु ीडितम् ॥ १०॥ ekībhūtaṁ tadā cittaṁ sanakādimunīḍitam .. 10..
अन्तेऽनन्तं समारोप्य खण्डेऽखण्डं समर्पयन् । • ante'nantaṁ samāropya khaṇḍe'khaṇḍaṁ samarpayan .
भमू ानं प्रकृ तिं ध्यात्वा कृ तकृ त्योऽमृतो भवेत् ॥ bhūmānaṁ prakṛtiṁ dhyātvā kṛtakṛtyo'mṛto bhavet .. 11..
११॥
योगेन योगं सरं ोध्य भावं भावेन चाञ्जसा । • yogena yogaṁ saṁrodhya bhāvaṁ bhāvena cāñjasā .
निर्विकल्पं परं तत्त्वं सदा भत्ू वा परं भवेत् ॥ १२॥ nirvikalpaṁ paraṁ tattvaṁ sadā bhūtvā paraṁ bhavet .. 12..
अहभं ावं परित्यज्य जगद्भावमनीदृशम् । • ahaṁbhāvaṁ parityajya jagadbhāvamanīdṛśam .
निर्विकल्पे स्थितो विद्वान्भयू ो नाप्यनश ु ोचति ॥ nirvikalpe sthito vidvānbhūyo nāpyanuśocati .. 13..
१३॥
सलिले सैन्धावं यद्वत्साम्यं भवति योगतः । • salile saindhāvaṁ yadvatsāmyaṁ bhavati yogataḥ .
तथात्ममनसौरे क्यं समाधिरभिधीयते ॥ १४॥ tathātmamanasaurekyaṁ samādhirabhidhīyate .. 14..
यदा संक्षीयते प्राणो मानसं च प्रलीयते । • yadā saṁkṣīyate prāṇo mānasaṁ ca pralīyate .
तदा समरसत्वं यत्समाधिरभिधीयते ॥ १५॥ tadā samarasatvaṁ yatsamādhirabhidhīyate .. 15..
यत्समत्वं तयोरत्र जीवात्मपरमात्मनोः । • yatsamatvaṁ tayoratra jīvātmaparamātmanoḥ .
समस्तनष्टसङ्कल्पः समाधिरभिधीयते ॥ १६॥ samastanaṣṭasaṅkalpaḥ samādhirabhidhīyate .. 16..
प्रभाशन्ू यं मनःशन्ू यं बद्धि
ु शन्ू यं निरामयम् । • prabhāśūnyaṁ manaḥśūnyaṁ buddhiśūnyaṁ nirāmayam .
सर्वशन्ू यं निराभासं समाधिरभिधीयते ॥ १७॥ sarvaśūnyaṁ nirābhāsaṁ samādhirabhidhīyate .. 17..
स्वयमच्ु चलिते देहे देही नित्यसमाधिना । • svayamuccalite dehe dehī nityasamādhinā .
निश्चलं तं विजानीयात्समाधिरभिधीयते ॥ १८॥ niścalaṁ taṁ vijānīyātsamādhirabhidhīyate .. 18..
यत्रयत्र मनो याति तत्रतत्र परं पदम् । • yatrayatra mano yāti tatratatra paraṁ padam .
तत्रतत्र परं ब्रह्म सर्वत्र समवस्थितम् ॥ १९॥ इति॥ tatratatra paraṁ brahma sarvatra samavasthitam .. 19.. iti.. .. 2..
॥ २॥
अथ हैनं देवा ऊचर्नु वचक्रविवेकमनब्रु हू ीति । • atha hainaṁ devā ūcurnavacakravivekamanubrūhīti .
तथेति स होवाच आधारे ब्रह्मचक्रं त्रिरावृत्तं • tatheti sa hovāca ādhāre brahmacakraṁ trirāvṛttaṁ
भगमण्डलाकारम् । bhagamaṇḍalākāram .
तत्र मल ू कन्दे शक्तिः पावकाकारं ध्यायेत् । • tatra mūlakande śaktiḥ pāvakākāraṁ dhyāyet .
तत्रैव कामरूपपीठं सर्वकामप्रदं भवति । • tatraiva kāmarūpapīṭhaṁ sarvakāmapradaṁ bhavati .
इत्याधारचक्रम् । • ityādhāracakram .
द्वितीयं स्वाधिष्ठानचक्रं षड्दलम् । • dvitīyaṁ svādhiṣṭhānacakraṁ ṣaḍdalam .
तन्मध्ये पश्चिमाभिमख ु ं लिङ्गं प्रवालाङ्कुरसदृशं
• tanmadhye paścimābhimukhaṁ liṅgaṁ pravālāṅkurasadṛśaṁ
ध्यायेत् । dhyāyet .
तत्रैवोड्याणपीठं जगदाकर्षणसिद्धिदं भवति । • tatraivoḍyāṇapīṭhaṁ jagadākarṣaṇasiddhidaṁ bhavati .
तृतीयं नाभिचक्रं पञ्चावर्तं सर्पकुटिलाकारम् । • tṛtīyaṁ nābhicakraṁ pañcāvartaṁ sarpakuṭilākāram .
तन्मध्ये कुण्डलिनीं बालार्क कोटिप्रभां तनमु ध्यां • tanmadhye kuṇḍalinīṁ bālārkakoṭiprabhāṁ tanumadhyāṁ
ध्यायेत् । dhyāyet .
सामर्थ्यशक्तिः सर्वसिद्धिप्रदा भवति । • sāmarthyaśaktiḥ sarvasiddhipradā bhavati .
मणिपरू चक्रं हृदयचक्रम् । • maṇipūracakraṁ hṛdayacakram .
अष्टदलमधोमख ु म् । • aṣṭadalamadhomukham .
तन्मध्ये ज्योतिर्मयलिङ्गाकारं ध्यायेत् । • tanmadhye jyotirmayaliṅgākāraṁ dhyāyet .
सैव हसं कला सर्वप्रिया सर्वलोकवश्यकरी भवति । • saiva haṁsakalā sarvapriyā sarvalokavaśyakarī bhavati .
कण्ठचक्रं चतरु ङ्गल ु म् । • kaṇṭhacakraṁ caturaṅgulam .
तत्र वामे इडा चन्द्रनाडी दक्षिणे पिङ्गला सर्यू नाडी
• tatra vāme iḍā candranāḍī dakṣiṇe piṅgalā sūryanāḍī
तन्मध्ये सषु म्ु नां श्वेतवर्णां ध्यायेत् । tanmadhye suṣumnāṁ śvetavarṇāṁ dhyāyet .
य एवं वेदानाहता सिद्धिदा भवति । • ya evaṁ vedānāhatā siddhidā bhavati .
तालचु क्रम् । • tālucakram .
तत्रामृतधाराप्रवाहः । • tatrāmṛtadhārāpravāhaḥ .
घण्टिकालिङ्गमल ू चक्ररन्ध्रे • ghaṇṭikāliṅgamūlacakrarandhre rājadantāvalambinīvivaraṁ
राजदन्तावलम्बिनीविवरं दशद्वादशारम् । daśadvādaśāram .
तत्र शन्ू यं ध्यायेत् । • tatra śūnyaṁ dhyāyet .
चित्तलयो भवति । • cittalayo bhavati .
सप्तमं भ्रचू क्रमङ्गष्ठु मात्रम् । • saptamaṁ bhrūcakramaṅguṣṭhamātram .
तत्र ज्ञाननेत्रं दीपशिखाकारं ध्यायेत् । • tatra jñānanetraṁ dīpaśikhākāraṁ dhyāyet .
तदेव कपालकन्दवाक्सिद्धिदं भवति । • tadeva kapālakandavāksiddhidaṁ bhavati .
आज्ञाचक्रमष्टमम् । • ājñācakramaṣṭamam .
ब्रह्मरन्ध्रं निर्वाणचक्रम् । • brahmarandhraṁ nirvāṇacakram .
तत्र सचि ू कागृहते रं धम्रू शिखाकारं ध्यायेत् । • tatra sūcikāgṛhetaraṁ dhūmraśikhākāraṁ dhyāyet .
तत्र जालन्धरपीठं मोक्षप्रदं भवतीति परब्रह्मचक्रम् ।
• tatra jālandharapīṭhaṁ mokṣapradaṁ bhavatīti
parabrahmacakram .
नवममाकाशचक्रम् । • navamamākāśacakram .
तत्र षोडशदलपद्ममर्ध्व ू मख ु ं • tatra ṣoḍaśadalapadmamūrdhvamukhaṁ
तन्मध्यकर्णिकात्रिकूटाकारम् । tanmadhyakarṇikātrikūṭākāram .
तन्मध्ये ऊर्ध्वशक्तिः । • tanmadhye ūrdhvaśaktiḥ .
तां पश्यन्ध्यायेत् । • tāṁ paśyandhyāyet .
तत्रैव पर्णू गिरिपीठं सर्वेच्छासिद्धिसाधनं भवति । • tatraiva pūrṇagiripīṭhaṁ sarvecchāsiddhisādhanaṁ bhavati .
सौभाग्यलक्ष्म्यपु निषदं नित्यमधीते योऽग्निपतू ो • saubhāgyalakṣmyupaniṣadaṁ nityamadhīte yo'gnipūto
भवति । bhavati .
स वायपु तू ो भवति । • sa vāyupūto bhavati .
स • sa
सकलधनधान्यसत्पत्रु कलत्रहयभगू जपशमु हिषीदासी sakaladhanadhānyasatputrakalatrahayabhūgajapaśumahiṣīdāsī
दासयोगज्ञानवान्भवति । dāsayogajñānavānbhavati .
न स पनु रावर्तते न स पनु रावर्तत इत्यपु निषत् । • na sa punarāvartate na sa punarāvartata ityupaniṣat .

ॐ वाङ्मे मनसि प्रतिष्ठिता । • Ом. Да будет мой ум основан на речи.


मनो मे वाचि प्रतिष्ठितम् । O Лучезарный, открой мне Себя.
आविरावीर्म एधि । Да принесут они оба (ум и речь) ко мне
वेदस्य म आणीस्थः । знание Вед.
श्रतु ं मे मा प्रहासीः । Да не покинет меня все то, что я усвоил.
अनेनाधीतेनाहोरात्रान् संदधामि । Я присоединю (то есть уничтожу различие
ऋतं वदिष्यामि । между) день к ночи этими занятиями.
सत्यं वदिष्यामि । Я произнесу то, что словесно истинно;
तन्मामवतु । Я произнесу то, что ментально истинно.
तद्वक्तारमवतु । Да защитит меня То (Брахман);
अवतु माम् । Да защитит То говорящего (то есть
अवतु वक्तारम् । учителя),
अवतु वक्तारम् । Да защитит То меня;
ॐ शान्तिः शान्तिः शान्तिः ॥ Да защитит То говорящего — да защитит
oṁ vāṅme manasi pratiṣṭhitā . То говорящего.
mano me vāci pratiṣṭhitam . Ом! Покой! Покой! Покой!
āvirāvīrma edhi .
vedasya mā āṇīsthaḥ .
śrutaṁ me mā prahāsīḥ .
anenādhītenāhorātrānsandadhāmi .
ṛtaṁ vadiṣyāmi .
satyaṁ vadiṣyāmi .
tanmāmavatu .
tadvaktāramavatu .
avatu māmavatu vaktāram ..
oṁ śāntiḥ śāntiḥ śāntiḥ ..

॥ इति श्रीसौभाग्यलक्ष्म्यपु निषत्समाप्ता ॥


.. .. iti śrīsaubhāgyalakṣmyupaniṣatsamāptā .. ..

Русский

Часть первая

1. И тогда боги, [обратившись к] Господу, сказали: «О Господь, открой нам видью


Саубхагья-лакшми!»
2. Господь, изначальный Нараяна, сказал: «Да будет так. Слушайте внимательно, о
боги!
С пятнадцатью стихами[1], начиная с «Хираньяварнам»[2], медитируйте на Благую[3],
Четырёхрукую, Окружённую божествами основных и второстепенных питх,
Пребывающую во всех мантрах, Ужасающую, Форму турии[4] и Превосходящую
турию.
3. Пророки[5], [возвестившие] эту Шри-сукту, состоящую из пятнадцати стихов[6], —
Ананда, Кардама, Чиклита и Индирасута. [Пророк, возвестивший] первый стих —
[Сама] Шри. Пророки, [возвестившие остальные] четырнадцать стихов, — Ананда
и остальные.
Стихотворный размер[7] первых трёх стихов, начиная с «Хираньяварнам», —
ануштуп. Размер стиха «Камсо’сми» — брихати, двух следующих — триштуп,
следующих [за ними] восьми — ануштуп. [Размер] оставшегося [стиха] —
прастарапанкти.
Божество — Огненная Шри. Семя [этой сукты] — [стих,] начинающийся с
«Хираньяварнам», сила — [стих,] начинающийся с «Камсо’сми».
Анга-ньяса совершается с именами «Хиранмая, Чандра, Раджатасраджа,
Хираньясраджа, Хиранья, Хираньяварна» в дательном падеже, перед которыми
стоит «Ом» и после которых следует «поклонение [да будет]».[8]
Теперь совершается ньяса трёх ликов[9].
[Затем следует совершить ньясу с пятнадцатью стихами] Шри-сукты, касаясь по
порядку головы, глаз, ушей, носа, рта, шеи, двух рук, сердца, пупка, гениталий,
ануса, бёдер, коленей и голеней.
4. [Медитация:]
«Да благословит нас всегда Благая[10], [Которой да будет] поклонение! Она — Мать
всех миров, Пребывающая в лотосе розового цвета[11], всё [Её тело] красно от
месячной крови. [Она показывает] жесты благодати и бесстрашия и держит в двух
[других] руках по лотосу. Она украшена драгоценной короной [и множеством]
разнообразных украшений».
5. Её обитель[12]. В центре [следует поместить] Шри-биджу[13] вместе с садхьей[14]. В
[лепестки] восьми-, двенадцати- и шестнадцатилепесткового лотоса [следует
поместить] полустишия «Шри-сукты» [и мантры шести нидхи[15] в оставшиеся
лепестки], снаружи [этих лотосов] — стих «Ях шучих», алфавит,
cayfcxaroflAaKojoou LjnaHUrJacja и Шри-[биджу]. Следует написать десять частей
янтры[16]т. е. три пары бидж</ref>, мантра- и янтра-гаятри, прана-стапана-мантру и
десять бидж охранителей сторон света (по восьми направлениям с востока до
северо-востока: лам, рам, шам, кшам, вам, ям, сам, хам; ам сверху и хрим
снизу)</ref>. [Затем] следует призвать [в неё присутствие] Шри.
6. Первая аварана — ньяса [шести частей] тела:
śrāṁ hṟāidayāya namaḥ
śrīṁ śirase svāhā
śrūṁ śikhāyai vaṣaṭ
śraiṁ kavacāya huṁ
śrauṁ netratrayāya vauṣaṭ
śraḥ astrāya phaṭ
Вторая аварана:
oṁ padmāyai namaḥ
oṁ padmavāsinyai namaḥ
oṁ padmālayāyai namaḥ
oṁ padmahastāyai namaḥ
oṁ padmapriyāyai namaḥ
oṁ varadāyai namaḥ
oṁ viṣṇupatnyai namaḥ
oṁ ādilakṣmyai namaḥ
Третья аварана:
oṁ indrāya namaḥ
oṁ agnaye namaḥ
oṁ yamāya namaḥ
oṁ nirṟāitaye namaḥ
oṁ varuṇāya namaḥ
oṁ vāyave namaḥ
oṁ kuverāya namaḥ
oṁ īśānāya namaḥ
Четвёртая аварана:
oṁ vajrāya namaḥ и остальные мантры оружия[17].
Авахана[18] и остальные [части ритуала шодашопачара-пуджи совершаются с
декламацией] «Шри-сукты». Следует повторить её шестнадцать тысяч раз.
7. Пророк, [возвестивший] однослоговую мантру Саубхагья-рамы[19] — Бхригу, [её
стихотворный размер —] нричад-гаятри, [божество —] Шри. [Её] семя — там, сила
— рам.
Ньяса шести частей тела: śrāṁ hṟāidayāya namaḥ śrīṁ śirase svāhā śrūṁ śikhāyai vaṣaṭ
śraiṁ kavacāya huṁ śrauṁ netratrayāya vauṣaṭ śraḥ astrāya phaṭ.
8. [Медитация:]
«Да благословит нас Благая[20], Обитающая в лотосе[21], [Которой да будет]
поклонение! Она, Лотосоокая, Сияющая подобно расплавленному золоту,
восседает на груди Падманабхи[22]. [У Неё четыре руки, Она] держит два лотоса и
[показывает] жесты бесстрашия и благодати. Два слона [цвета] белых облаков
поливают Её нектаром из двух сосудов. Она украшена короной из
драгоценностей[23] и одета в чистейший шёлк».
9. Её обитель[24]. Восьмилепестковый лотос, три окружности, квадрат, поделённый на
двенадцать созвездий солнечного зодиака[25], — вот обитель Прекрасной. В центре
лотоса — Шри-биджа вместе с садхьей[26]. [В ней] следует почтить девять шакти
[со следующими мантрами]:
oṁ vibhūtyai namaḥ
oṁ unnatyai namaḥ
oṁ kāntyai namaḥ
oṁ sṟāiṣṭyai namaḥ
oṁ klrtyai namaḥ
oṁ sannatyai namaḥ
oṁ vyaṣṭyai namaḥ[27]
oṁ utkṟāiṣṭyai namaḥ
oṁ ṟāiddhyai namaḥ
10. Первая аварана.
śrāṁ hṟāidayāya namaḥ
śrīṁ śirase svāhā
śrūṁ śikhāyai vaṣaṭ
śraiṁ kavacāya huṁ
śrauṁ netratrayāya vauṣaṭ
śraḥ astrāya phaṭ
Вторая аварана:
oṁ vāsudevāya namaḥ
oṁ saṅkarṣaṇāya namaḥ
oṁ pra-dyumnāya namaḥ
oṁ aniruddhāya namaḥ
Третья аварана:
oṁ bālakyai namaḥ
oṁ bhuktyai namaḥ
oṁ muktyai namaḥ
oṁ vibhūtyai namaḥ
oṁ ṟāiddhyai namaḥ
oṁ samṟāiddhyai namaḥ
oṁ tuṣṭyai namaḥ
oṁ puṣṭyai namaḥ
oṁ dhātryai namaḥ
Четвёртая аварана:
oṁ indrāya namaḥ
oṁ agnaye namaḥ
oṁ yamāya namaḥ
oṁ nirṟāitaye namaḥ
oṁ varuṇāya namaḥ
oṁ vāyave namaḥ
oṁ kuverāya namaḥ
oṁ īśānāya namaḥ
[Для достижения сиддхи] следует повторить [мантру гирим] миллион двести тысяч
раз.
11. [Особая мантра Лакшми:]
oṁ śrllakṣmyai nama oṁ varadāyai nama oṁ viṣṇupatnyai nama oṁ vasupradāyai nama
oṁ hiraṇyarūpāyai nama oṁ svarṇa-mālinyai nama oṁ rajatasrajāyai nama oṁ
svarṇaprabhāyai nama oṁ svarṇaprākārāyai nama oṁ padmavāsinyai nama oṁ
padmahastāyai nama oṁ padmapriyāyai nama oṁ muktāla-ṇkārāyai nama oṁ candrāyai
nama oṁ sūryāyai nama oṁ bilvapriyāyai nama oṁ īśvaryai nama oṁ bhuktyai nama oṁ
muktyai nama oṁ vibhūtyai nama oṁ ṟāiddhyai nama oṁ samṟāiddhyai nama oṁ
kṟāiṣṭyai nama oṁ puṣṭyai nama oṁ dhanadāyai nama oṁ dhaneśvaryai nama oṁ
śraddhāyai nama oṁ bhoginyai nama oṁ bhogadāyai nama oṁ dhātryai nama oṁ
vidhātryai namaḥ..
Её ньяса и питха аналогичны ньясе и питхе однослоговой мантры. [Для достижения
сиддхи следует] повторить её сто тысяч раз. После каждых десяти повторений
следует делать тарпану, после каждых ста — хавану[28], а после каждой тысячи
повторений следует накормить брахманов.
12. Повторяющие [эту мантру] без эгоизма, [с намерением ради Шакти,] обретают
совершенство в Шривидье. Не следует никогда [повторять эту мантру] ради
[осуществления] желаний эго».

Часть вторая

1. Вновь спросили Его боги: «Поведай о том принципе[29], который назван предельной
майей!»
Он сказал: «Да будет так.
Йога посредством [джняна-]йоги постигается, благодаря [джняна-]йоге йога
возрастает. Тот йогин, кто благодаря йоге пребывает осознанным, всегда
наслаждается.
2. [Теперь пранаяма-йога.] Надлежит достаточно спать[30], вкушать пищу тогда, когда
прежде съеденная переварилась, и жить в месте, которое не тревожимо толпой.
Сидя в удобной позе[31] и отстранившись от стремлений ума[32], йогин достигает
[реализации, следуя] пути самоисследования; [если] же [он не способен достичь
посредством только лишь созерцания, пусть он совершает] пранаяму.
3. Вдохнув через рот и втянув апану в живот, зажав [анус], следует закрыть уши,
глаза и ноздри пальцами рук, начиная с больших[33]. Так, погрузившись один из
видов медитации на пранаву, они[34] достигают истинного созерцания[35].
4. Посредством перекрытия [потоков восприятия через] уши, рот, глаза и нос, йогин
слышит чистое звучание[36] в чистом потоке сушумны.
5. В анахате [он начинает слышать] разнообразно вибрирующий звук[37]. [Следуя этим
путём, йогин обретает] божественное тело, [которое] исполнено сияния и
божественного запаха, и [более никогда] не болеет.
6. [Когда] пустота наполняется [звучанием[38]], сердце йогина исполняется [радостью].
Когда же пройден второй узел[39], прана течёт [лишь] в середине[40].
7. Пусть йогин стойко пребывает [в осознанности], сидя в падмасане или другой
[аналогичной] позе. Пройдя узел Вишну, он исполняется высшего Блаженства.
8. Тогда [он слышит] нетварный [звук из] пустоты, превосходящей предыдущую[41],
[похожий на] звук барабана бхери. [Когда же] посредством усердной [садханы
йогин] проходит третий узел[42], [он] слышит звук барабана маддалы.
9. Тогда [он] входит в великую пустоту[43], [в которой] заключены все
совершенства[44]. Превзойдя [её и] блаженное сознание[45], [йогин достигает
последней чакры — его] прана прошла все [четыре] питхи.
10. При достижении [йоги] слышен звук Вишну, [на-поминающий] звон бубенчиков.
Тогда индивидуальное сознание[46] достигает единства [с Духом[47]], как сказано
Санакой и другими мудрецами.
11. Отождествив конечное и бесконечное, множественное и неделимое и медитируя на
[истинную] Природу[48], йогин достигает совершенства и бессмертия.
12. Освободясь от [практики] йоги посредством йоги и осознав мирское
существование как Брахман, йогин, навсегда свободный от викальп, постигает
высшую Истину[49].
13. Мудрец, отбросивший чувство «я»[50] и чувство мира [как противоположного
Брахману], пребывающий в [со-стоянии,] свободном от викальп, более не страдает.
14. Подобно тому как соль, соединяясь с водой, растворяется в ней, так и ум[51]
соединяется с Духом[52] — это [состояние] называется самадхи.
15. Когда прана истощается и ум растворяется, достигается тот единый вкус[53],
который называется самадхи.
16. Состояние единства живой души[54] с высшей Сущностью[55] в настоящем моменте,
лишённое всяческой мыслительной деятельности, называется самадхи.
17. [Осознание] пустотности проявленного, пустотности ума[56] и пустотности
разума[57], в котором нет страдания, [осознание] пустотности всего и отсутствия
проявления называется самадхи.
18. [Когда йогин пребывает] постоянно в полной осознанности, [тогда как] тело само
функционирует и двигается, он постигает Неизменное — это [состояние]
называется самадхи.
19. Куда бы ни направлялся ум[58], именно там [следует осознавать] Высшее. Именно
там [постигается] Высший Абсолют[59], [Который] равно присутствует во всём».

Часть третья

1. Затем боги спросили: «Скажи [нам] о различении девяти чакр.»


Он сказал: «Да будет так.
В основании тела [расположена] чакра Брахмана, имеющая форму йони,
окружённой тремя окружностями. В её корне следует созерцать Шакти в образе
огня. Там расположена камарупа-питха, которая дарует все желания и
осуществляет их. Это основная чакра[60].
2. Вторая — чакра собственного пребывания [Шакти][61], [у неё] шесть лепестков. В её
центре следует созерцать лингам цвета коралла, обращённый на запад. Там
расположена удьяна-питха, дарующая способность привлекать [весь] мир[62].
3. Третья — чакра пупка[63], окружённая пятью окружностями. В её центре следует
созерцать кундалини в образе свёрнутой змеи, подобную молнии, сияющую светом
миллионов восходящих солнц. Она — энергия осуществления, дарующая все
совершенства. Это чакра драгоценного города[64].
4. Чакра сердца[65] — восьмилепестковый [лотос], обращённый вниз. В её центре
следует созерцать сияющий[66] лингам. [Шакти ЭТОЙ чакры —] Хамсакала,
Возлюбленная, Подчиняющая [себе] весь мир.
5. Чакра горла[67] имеет размер в четыре пальца. Слева в ней — ида, канал луны;
справа — питала, канал солнца. В её центре следует созерцать белого цвета сушу
мну. Тому, кто знает, она[68] дарует анахата-сиддхи.
6. Шестая — талу-чакра[69]. В ней — поток нектара[70] и литам, подобный
колокольчику. В отверстии двенадцатилепестковой основной чакры[71] — десятая
дверь[72]. Следует медитировать на пустоту в ней — тогда ограниченное
индивидуальное сознание[73] растворяется.
7. Седьмая — чакра [, расположенная между] бровей[74], размером с большой палец
руки. Там — око знания[75]. В ней следует созерцать образ языка пламени. Это
чакра воли[76], корень черепа, дарующая совершенство речи[77].
8. Восьмая — отверстие Брахмана[78], чакра освобождения[79]. В ней следует созерцать
[отверстие] размером меньше иголки, подобное струйке дыма. Там —
джаландхара-питха, дарующая освобождение. Это чакра Абсолюта[80].
9. Девятая — чакра [бесконечного] пространства[81]. В ней [находится]
шестнадцатилепестковый лотос, об-ращённый вверх. Его центр подобен трикуте[82].
В её центре следует созерцать высшую Пустоту[83], [в которой пребывает] верхняя
Шакти[84]. Именно там — пурнагири-питха, совершенно осуществляющая волю
[человека].
10. Тот, кто постоянно изучает эту «Саубхагьялакшми упанишаду», очищается огнём
[чувства] и очищается воздухом [знания]. Он [обретает] всё, [что желает, — будь
то] богатства, яства, хорошее потомство, [прекрасную] жену, коней, слонов, скот,
буйволиц, служанок и слуг, [совершенство в] йоге и знании. Он более не
воплощается [в этом мире без своей воли на это]».

Такова «Саубхагьялакшми упанишада» Ригведы.

Вам также может понравиться