УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ

Студијски програм: Инжењерство заштите од пожара

Предмет: Управљање и развој људских ресурса

СЕМИНАРСКИ РАД
Компаративни приступ/Акциденти на раду као садржај управљања
људским ресурсима у образовним системима

Ментор Студент

Проф. Др Весна Николић Предраг Зафировић М2217

Ниш, 2023.

1
 САДРЖАЈ

УВОД......................................................................................................................................................3
1 ПРЕГЛЕД ОБРАЗОВНИХ СИСТЕМА ЕУ О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ................................4
1.1. Законодавство и одговорности.................................................................................................4
1.2. Организација и обавезно образовање.....................................................................................5
1.3. Наставни план и програм и БЗР................................................................................................6
1.4. Обука наставника.......................................................................................................................9
1.5. Свест безбедности и здравља на раду – безбедност је важна.............................................10
1.6. Наставни модули за БЗР..........................................................................................................11
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................................14

2
УВОД
Основни акт којим се промовише култура превенције у области безбедности и

здравља на раду је Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији.

Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији са Акционим планом за

њено спровођење је национални програм Владе којим се на целовит начин утврђује

развој БЗР.

Међутим у пракси је то мало другачије. Данас у Србији ова област се везује

искључиво за законске одредбе и казне предузетника а не као проблем који утиче на

здравље запослених. Сервиси јавног информисања кад-кад објаве вест да је дошло до

смрти радника или пак хаварије неког објекта у ком су страдали грађани.

Свест грађана о значају ове научне сфере је сведена на минимум. Ометање

заштитне опреме или веровање да до повреда неће доћи су само неколико разлога због

ког запослени не поштује мере заштите на раду. Због ових али и бројних других разлога

недовољне свести, стручњаци који се баве овом облашћу су дужни да раде на

непрекидном информисању и пружању стручне помоћи који би допринели буђењу

свести свих грађана о значају безбедности и здравља на раду.

Подизање свести о значају БЗР (безбедност и здравље на раду) је могуће на

разне начине. Разним обукама радника на радном месту, статистичким подацима о

повредама на раду или јавном информисаноћу је могуће постићи бољи ефекат и

утицати на свест грађана.

Најбољи начин постизања овог циља је да још у најранијем периоду усадимо

свест о битности БЗР. То се постиже увођењем обавезног наставног плана и програма у

образовним установама који би се бавили овом проблематиком. Кроз разне обуке,

тренинге и презентовањем ове области знатно би утицали на развој свести ђака а

касније и будућих радника. Неопходно је да се и сервиси јавног информисања (ТВ

програми, интернет, новине) додатно укључе како би се повреде на раду смањиле и

самим тим и пробудила свест о значају БЗР.

3
1 ПРЕГЛЕД ОБРАЗОВНИХ СИСТЕМА ЕУ О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉЕ
НА РАДУ

Овај одељак представља општи оквир образовних система неких земаља

Европске уније (ЕУ), на основу тема које се сматрају најважнијим за образовање о БЗР.
Важно је истаћи да су информације у овом одељку засноване на свим документима
који су доступни од стране партнера на пројекту и да сумирамо све информације,
креиран је документ који садржи 25 делова који се сматрају најрелевантнијим за овај
јавни приступ.
Дакле, овај одељак је организован као документ, са пододељцима који
дозвољавају визуелизацију и разумевање општег оквира. Први пододељак се односи на
законодавство и одговорности земаља у погледу образовних система. Други пододељак
се тиче организације образовних система и обавезног образовања у свакој земљи. Трећи
пододељак садржи податке о наставном плану и програму и теме безбедности и
здравље на раду (БЗР) у наставном плану и програму. Четврти пододељак уводи обуке
наставника у овим земљама, као и континуирани професионални развој.

1.1. Законодавство и одговорности

Законодавство образовних система које се користи у земљама ЕУ показује да
већина земаља има децентрализовани образовни систем. То значи да: централна власт
приписује моћ регионима општине да управљају одређеним активностима. Када земље
имају централизовани образовни систем, то значи да централна власт одлучује,
спроводи и управља свим мерама у овој области.
Пример како функционише децентрализовани образовни систем може се наћи
у аустријском образовању система. У Аустрији су покрајине одговорне за обданишта и
јаслице (дневни боравак) у смислу законодавство и имплементација. Општине су у
великој мери одговорне за његово одржавање. Међутим, постоји и велики приватни
сектор. Што се тиче школа, одговорности за законодавство и његово спровођење деле
федерација и покрајине. Федерација има значајну одговорност над образовним
системом, покривајући скоро сваку област школе организација; организацију школске
наставе, приватне школе, па чак и надокнаду и закон о пензионисању који регулише
просветно особље. Законодавство и спровођење свих питања која се односе на
универзитете и високо образовање је савезна одговорност. Систем који је
централизован, карактерише га снажно присуство државе у организацији и

4
финансирању образовања, а уређује га Одељење за народно образовање, високо
образовање и Истраживања. Управља се у оквирима које дефинише Парламент, који
наводи основне принципе васпитања. Већину основних школа финансира држава.
Школски систем је углавном јавни односно све основне школе и већина средњих нису
приватне.

1.2. Организација и обавезно образовање

Што се тиче обавезног образовања у земљама ЕУ, систем је такав да
образовање траје девет или десет година, са изузетком Хрватске и Пољске код којих је
тај период осам година обавезног образовања, што је минимум у ЕУ.
Белгија, Португал и Холандија су земље које оснивају најдужи период
обавезног образовања: дванаест година за Белгију и Португал и тринаест за Холандију.
Уопштено говорећи, старосна доб за полазак у школу је шест година, са неким
изузецима. Обавезно образовање је у основи везано за постојеће нивое образовања у
свакој земљи подељено између основног и средњег образовања, са поднивоима у
оквиру ових малих система. Случај Хрватске указује да су основно и ниже средње
образовање организовано као систем јединствене структуре, почев од седме године и
који се састоји од осам година обавезног школовање. Насупрот томе, португалски
образовни систем је подељен на предшколско образовање (до почетка основног
образовања), основно образовање (6 до 15 година) и више средње образовање (15 до 18
година старости).
О организацији образовних система по нивоима, важно је разумети средње
нивое и њихове одсеке, као и узрасте са којима ученици похађају сваки ниво, јер се, с
једне стране, на секундарним нивоима чешће посматра садржај БЗР и, с друге стране,
од секундарног нивоа па надаље нуде се стручни/професионални курсеви. На пример,
у случају Данске, више средње образовање је фаза у којој се образује и прати двоструки
пут. Ученици могу бирати између општег вишег средњег образовања, које припрема
студенте за приступ универзитету (бацхелор програми), или стручно оријентисано
образовање и програме обуке, који припремају студенте за каријеру у одређеној
трговини или индустрији. Неопходно је да имају завршено основно и ниже средње
образовање за приступ вишем средњем образовању, иако је могуће полагање пријемних
испита за оне који не испуњавају претходну услов.
На Малти је, на пример, ситуација другачија јер све средње школе (од 13 до 16
година) пружају општеобразовне курсеве и опције за ученике који желе да прате пут

5
стручне каријере. На крају средњег образовања ученици добијају Secondary School
Certificate and Profile који признаје формално, неформално и информално образовање.
Студенти се могу одлучити за SEC испите који су предуслов за полагање многих
програма доступних на нивоу вишег и вишег средњег образовања.

1.3. Наставни план и програм БЗР

Након анализе информација доступних у документима о образовним
системима истиче се да већина земаља помиње неке аспекте БЗР у наставном плану и
програму.
Земље које поседује аспекте БЗР у наставном плану и програму су: Аустрија,
Белгија, Хрватска, Република Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска
Немачка, Мађарска, Ирска, Италија , Летонија, Литванија, Луксембург, Малта,
Холандија, Пољска, Португал, Словачка, Словенија, Шпанија, Шведска, Турска и
Уједињено Краљевство. За Бугарску, Грчку и Румунију подаци нису доступни
(Европска комисија, 2019).
Међутим, неке земље пролазе кроз реформу и стога се позивају на
укључивање БЗР у школским програмима. На пример, то се дешава у Ирској,
Словенији, Шпанији и Турској. Шпанија има стратегију коју води Национални
институт за безбедност и здравље на раду за интегрисање обуке у превенцији
професионалних ризика у систему образовања. Циљ ове стратегије је да професионалци
који су обучени техничким и научним вештинама за квалитетан рад утичу на свест
људи и важност безбедности и здравља на раду.
Неки заједнички циљеви наставних планова и програма анализираних земаља у
вези са питањима БЗР на примарним нивоима образовања систематизовани су:
 Ученици примењују основне принципе лепог држања и неге леђа;
 Ученици поштују безбедносне прописе и правила;
 Ученици поштују безбедносна правила при коришћењу материјала и опреме;
 Ученици знају процедуру коју треба пратити у ванредним ситуацијама;
 Ученици су сензибилисани за питања као што је безбедност на путевима;
заштита од пожара; електрична безбедност; безбедност у природном окружењу;
безбедност на раду са различитим материјалима и материјама; безбедност у
школи и кући.

6
 Следеће што се очекује од ученика средњих нивоа у оквиру БЗР је обука која је
намењена студентима за пружање способности управљања заштитом на раду:
 Ученици могу указати на природне и људске узроке еколошких проблема
(проценити утицај свакодневних активности на животној средини);
 Ученици могу да идентификују ризике које нечије понашање има по животну
средину;
 Ученици могу да објасне важност безбедносних правила и процедура;
 Ученици могу да користе научне моделе и технике за спречавање незгода;
 Ученици могу да препознају опасне ситуације и да се понашају на одговарајући
начин;
 Ученици могу спонтано да примењују принципе доброг држања и неге леђа
(придржавање принципа ергономије при обављању активности);
 Ученици су сензибилисани да се крећу на безбедан начин (на физичком
васпитању);
 Ученици могу да спроводе експерименте на безбедан и здрав начин;
 Ученици могу да примењују основне хигијенске принципе;
 Ученици могу да објасне зашто и како да интегришу правила безбедности и/или
хигијене у свакодневне активности.
Шта се очекује од студената стручних смерова у оквиру БЗР:
 Стручно образовање: посебна пажња се скреће на безбедносне прописе и ризике;
 Стручно образовање грађевинских радника: посебна пажња се скреће на
безбедносне прописе и ризици; упућује се на ергономију;
 У оквиру стручног оспособљавања, ученици ће се едуковати о БЗР; захтеви који
се односе на професију њихове обуке. Штавише, анализа докумената омогућила
би визуализацију заједничких садржаја БЗР у различитим предметима. Тако, на
пример:
 Физичко васпитање и здравље: ученици треба да развијају знање о ергономији у
свакодневном животу и способност процене незадовољавајућих здравствених и
безбедносних услова у вези са физичким активностима;
 Музика: ученици треба да науче важност слуха и различитих звучних окружења
људи;
 Хемија: ученици треба да стекну увид у ризике повезане са употребом
хемикалије код куће, њиховог обележавања и руковања.

7
 Неке земље се истичу по својим иницијативама у области БЗР и
имплементацији у одговарајући наставни план и програм. У Данској интеграција
безбедност и здравље на раду у образовни систем има развијена три нивоа:
1. Образовни центар (приступ целој школи): Све школе су обавезне да обезбеде
безбедно и здраво окружење (физичко, психолошке и естетске димензије);
2. Интеграција безбедности и здравља у школски наставни план и програм:
данско законодавство успоставља обавезну наставу о безбедности и здрављу у
школама;
3. Посебне иницијативе и програми обуке за младе ученике, унутар или ван школе
окружење.
Још један релевантан случај долази из Шведске: Källby Gård, општа школа у
Шведској, развила је план за промовисање безбедности деце у физичком и
психосоцијалном смислу. Сваки инцидент и незгода која се догоди се евидентира, а
представници безбедности која укључује ученике и особље је одговорна за
предузимање одговарајућих мера. Родитељи су такође укључени у овај рад. Наставници
на послу уче о превенцији ризика у школи и о пружању образовања о ризику за
ученике. Питања БЗР су стално на дневном реду свих састанака особља и
конференцијама. Нови наставници у школи се придружују овим дискусијама и тако се
упознају са безбедносном културом школе. Ученици су такође позвани да разговарају
са наставницима о питањима животне средине и налазе се на дневном реду, на
седницама наставничких већа. Поред тога, прва помоћ и курсеви заштите од пожара, на
пример, одржани су за сво особље.
Källby Gård је 2003. године била прва школа на свету којој је додељена титула
безбедне школе, према критеријумима Светске здравствене организације (СЗО).
Међутим, Källby Gård је већ имао дугу историју побољшања школског окружења и
систематске превенције опасности. Њен рад, који је одржив од 1996. године, се
наставља. Школа је ђацима "радно окружење". Потребно је знати како идентификовати
ризике и да ђаци имају добре предлоге отклањања ризика. Представници за безбедност
ученика које бирају студенти ће допринети повећању безбедности унутар школе и
промовисање сопствене безбедности. Стога се ово може користити као општи оквир за
имплементација БЗР у наставни план и програм земаља ЕУ.

8
1.4. Обука наставника
Један од уобичајених обука наставника у контексту БЗР у земљама ЕУ је обука
за сваки образовни ниво. Другим речима, наставници се обучавају према образовном
нивоу на којем ће предавати. На пример, у Данској обука наставника прати различите
моделе у складу са образовном фазом на којој ће наставници предавати. У основном и
нижем средњем образовању, формативни модел је истовремен, при чему се комбинују
академска и практична стручна настава у исто време током почетног периода обуке.
Будући наставници прво морају да стекну диплому која се односи на специфичну
област знања, а затим стекну педагошку обуку неопходну за наставу. Обука наставника
основног и нижег средњег образовања у Данској се одвија истовремено, при чему се
истовремено одвијају и дисциплинска академска обука и стручна обука. Циљ овог
постављања је добијање професионалца за наставну функцију од самог почетка. У
многим земљама, обука наставника захтева постдипломско образовање.
У Ирској, Initial Teacher Education (ITE) програм, траје најмање четири године
и постдипломски програми образовања наставника трају две године. У општем,
основном и вишем средњем образовању, сви наставници морају имати магистратуру. У
стручном образовању, наставници треба да имају диплому магистра. Образовање
разредних старешина и васпитача се организује паралелно, односно педагошко обука и
предметне студије се преплићу. Трајање образовања васпитача у вртићу је 3 године
(180 ЕСПБ) и образовање разредних старешина 5 година (300 ЕСПБ).
Коначно, последњи аспект који се понавља у овим документима је онај развој
континуираног професионализма (CPD); наставници имају право на то, а у неким
земљама је то обавезно. У Летонији, на пример, стално стручно усавршавање је
обавезно за наставнике (укључујући начелнике и њихове заменике) на свим нивоима
образовања. Циљеви стручног усавршавања су да се обезбеди неопходна
квалификација наставника, како би се прилагодили потребама друштва. Генерално,
наставници су сами одговорни за стицање обавезно стручно усавршавање. У Словенији
је стално стручно усавршавање обавезно за сво образовно особље и похађање програма
CPD је предуслов за напредовање у струци (ментор, саветник и саветник). Дакле,
анализа обуке наставника показује да неке земље спроводе занимљиве моделе обуке
који су засновани на БЗР.
Француска је од 2004. године имплементирала онлајн систем за управљање
БЗР како за наставно особље тако и за студенте стручног оспособљавања.

9
 Још један занимљив случај долази из Словачке, где је БЗР у образовању
укључен у Phare програм за развој БЗР, што је довело до развоја ресурса и обуке неких
учитеља. У пројекту је учествовало 16 представника основних школа широм Словачке,
укључујући наставнике, старешине и стручне раднике. Циљ је био да ови представници
делују као „мултипликатори” образовања о БЗР у основне школе, преносећи своја
знања и искуства са другим школским колегама. Додатно, упознали су се са
филозофијом и принципима БЗР и формулисали водич за наставнике који могу да им
помогну да теме о БЗР укључе у образовање у основним школама.

1.5. Свест безбедности и здравља на раду – безбедност је важна

ACT тим је развио две радионице, једну на северу и другу у центру Португала,
који су се одвијали у школама. Формат који је усвојен био је “workshop” и сваки курс је
похађало око 18 полазника. Мета је била веома хетерогена, која обухвата различите
нивое образовања и различите предмете. Идеја је пружање БЗР знања наставницима
различитих области и нивоа образовања. Што више то боље. БЗР такође постаје још
привлачнији и изазовнији у мултидисциплинарном окружењу. Међутим, ову обуку је
потребно реструктурирати из више разлога. Неки наставници су изабрали ову
радионицу јер су забринути због потребе школских тимова за безбедност да направе
план за ванредне ситуације.
Највећи изазов тренера наставника: Учинити предмет привлачним и
мотивирајућим, фокусирајући се на вештине сваког од њих и вреднујући важност
њихове улоге као наставника у ширењу питања БЗР. Као што је већ поменуто, за групу
тренера наставника свака радионица је увек велика и изазовно искуство. Ови тренинзи
представљају 25 сати интензивног и динамичног рада, за који су полазници показали
велико интересовање и дубоко ангажовани у процесима учења. Обука је усмерена ка
професионалном развоју, доприносећи испуњењу и мотивацији наставника и, с друге
стране, да постану активни актери БЗР у школи.
Важна снага тренинга је методологија приступа БЗР: у почетку јој се приступа
школама, било подизањем свести међу својим ученицима или у сарадњи са
наставницима из различитих области, и заједно са школским менаџерским тимом. Још
једна предност је практични део обуке, у којем полазници имају директну интеракцију
са питања којима се баве на њиховим радним местима, што доводи до процене ризика,
предлагања и спровођења мере, и примењујући динамику са својим ученицима. Ова
радионица им је омогућила комуницирање међу наставницима у истој области и са

10
другим колегама. Наставници су истакли недостатак познавање ових предмета у
школама и видели су ову обуку као прилику за деловање по питањима безбедности у
школи, са циљем сталног унапређења.
У овом тренутку, било је битно обучити наставнике за БЗР, јер је то омогућило
„преусмеравање“ БЗР приступ у наставни кадар. Поред тога, обављени рад је био
нашироко подељен и чак се о њему разговарало са колегама. Основни циљ је био обука
наставника у области образовања за безбедност и здравље на рад. Током обуке је
утврђено да су наставници и даље лоше квалификовани за рад у области БЗР, због
недостатка почетне обуке у тој области, због недостатка континуираног обуку у овој
области.. Вреди истаћи да велика већина сматра да је рад на питањима БЗР у школама
од највеће важности.

1.6. Наставни модули за БЗР

МОДУЛ 1 - Образовање о БЗР и његова релевантност за спречавање професионалних
ризика
Као што показује уводни модул, изузетно је важно не само дати важне
информације о обуци, већ и да мотивише учеснике да схвате значај БЗР и улогу коју
свако од нас има у овој области. Још више наставници, који имају фундаменталну
улогу у друштво. Иако се већ бави садржајима и концептима БЗР, овај модул је
основнији у смислу сложености, па нема много утицаја на различите нивое знања
учесника, различитих нивоа наставе и различитих предмета који се предају.
МОДУЛ 2 - Несреће на раду и професионалне болести
Кроз статистику несрећа на раду и професионалних болести, и њихове високе
бројке и једно и друго на националном и светском нивоу, могуће је оправдати потребу
за културом превенције. Штавише, број незгода са младим радницима је међу
највећима, што је знак да када уђу на тржиште рада немају потребна знања (нису
свесни) у вези ризика који постоје на њиховом радном месту и како смањити
изложеност њима. Поред статистике, увек се изводи практични рад где наставници
врше (поједностављену) процену ризика у школи у којој се обука одвија. Пружа се
много информација о законодавству, али и ризицима у школским просторијама.
МОДУЛ 3 - Ризици на радном месту
Овај модул се сматра најкомплекснијим и најтежим за подучавање, јер се бави
различитим професионални ризици које МОР класификује, не само из угла наставника
као радника, већ и који се тичу различитих сектора активности, како би наставницима

11
пружили знања за рад са својим студентима, будућим радницима. Задати број сати (9h)
показао се недовољним када се узме у обзир потребна техничка сложеност.
Поред приступа свим категоријама ризика, модул треба да наведе мере
превенције неопходне за уклањање или смањење ризика, како би се избегле незгоде на
раду и професионална обољења. Поред тога, хетерогеност групе (наставници из
различитих области и различитих образовних нивоа) поспешују сложеност задатку. Ова
хетерогеност, одражава се и на нивое техничког знања учесника и захтевају од тренера
да имају једноставнији и практичнији приступ.
Циљ је допрети до учесника уз мало обуке о БЗР и допунити са
терминологијом за оне учеснике који имају специфичну обуку из БЗР нпр. на стручним
курсевима. Кад год је могуће, примери из света рада коришћени су у истраживању
ризика и мерама њиховог спречавања, да боље илуструју ова питања ученицима
наставника. Упркос сложености овог модула, био је могуће остварити предложене
циљеве. Наставници су били веома заинтересовани и укључени.
МОДУЛ 4 – Управљање безбедношћу
То је изузетно важан модул, будући да су дужности и одговорности различитих
актера. У том смислу постоје два различита аспекта адресиране на законодавном нивоу,
једна се односи на наставника као државног службеника, а друга има за циљ у
приватном сектору. Међутим, обе стране у смислу БЗР, на крају имају исто
законодавство.
МОДУЛ 5 – БЗР у школском контексту
То је веома привлачан модул за наставнике, јер се на БЗР ради и прилагођен је
школским програмима. Веома је практичан, јер истражује различите алате који
произилазе из „Mind Safety - Safety Matters!“ пројекат, као и други као што је „Napo“ за
наставнике. Овај пројекат је веома интерактиван и са много могућности за дебату и
размену идеја. Показује радове од стране других наставника у претходној обуци или
чак у пракси инструктора у школама.

12
ЗАКЉУЧАК

Безбедност и здравље на раду има за циљ промоцију и одржавање највишег

степена физичког, менталног и социјалног благостања, превенцију оштећења здравља
запослених чије је здравље нарушено условима рада, заштиту запослених од ризика
насталих услед чинилаца штетних по здравље, рад на радном месту и радној средини.
Превенција ризика и промовисање безбеднијих и здравијих услова на радном
месту су важни не само за побољшање квалитета посла и услова за рад, већ и за
промовисање конкурентности. Ефикасан систем БЗР је неопходан, на првом месту због
одрживог радног века и активног и здравог старења, што захтева стварање здравог
окружења. Како би се то достигло, неопходно је успоставити и унапредити културу
превенције.
Увођење разних начина информисања о безбедности и здравља на раду довело
би до буђења свести како запослених тако и осталих грађана. Увођењем модула из
разних европских земаља допринело би развоју ове области. Потребно је промовисати
културу превенције још у најраанијем периоду живота људи. Због тога би увођење БЗР
у наставном плану и програму био почетак добре промоције ове области.
Врло је важан сталан рад на унапређењу области БЗР кроз усаглашавање
прописа са прописима ЕУ, као и заједнички рад послодаваца, запослених, синдиката и
државе на унапређењу и подизању свести у овој области, унапређење знања и вештина,
односно, успостављање културе рада и стварање предуслова добробити на раду и
квалитета живота и здравља на раду.
Што се тиче образовања и обуке, укључивање БЗР у образовању као што смо
истакли је веома важно за унапређење културе превенције. Поред других мера, кроз
образовање и обуке могуће је подићи свест и изградити дугорочно знање о безбедности
и здрављу на раду. Основно знање о БЗР потребно је интегрисати у школски програм
на одговарајући начин како би будући запослени били свесни своје безбедности и
здравља. Општи принцип образовања је целоживотно учење.
Напослетку, закључујемо да је промовисање и увођење БЗР у наставни план и
програм најбољи начин сталног унапређивања безбедности и здравља на раду.

13
 ЛИТЕРАТУРА

1. Преузето са сајта 29.04.2023. године - Annex 1 – Characterization of National Systems

of Education in all EU countries - www.act.gov.pt

14